Žan Pol Sartr

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Žan Pol Sartr

Počalji od Mustra taj Čet Avg 07, 2014 1:17 am

[You must be registered and logged in to see this image.]

Veliki francuski mislilac i književnik Žan-Pol Sartr (1905–1980) živeo je u skladu sa svojim filozofskim principima, trudeći se da dosegne ideal intelektualne i emotivne nesputanosti. Život je posvetio aktivnom zalaganju za ostvarenje ljudskih sloboda, podržavajući borbu potlačenih naroda za nezavisnost i glasno istupajući protiv kolonijalnog ugnjetavanja i drugih vidova represije. Bio je pobornik alžirskog ustanka za oslobođenje od francuskog kolonijalizma, kubanske i mađarske revolucije, globalnih studentskih protesta ’68.
Kada je tokom demonstracija studenata u Parizu 1968. godine bio uhapšen, predsednik Francuske Šarl de Gol ga je pomilovao izjavivši: „Ne hapsite Voltera!“ Sartrovi politički stavovi tokom decenija mnogo puta su se menjali, ali se on uvek odlučno zalagao za odbranu i zaštitu poniženog i obespravljenog čoveka.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žan Pol Sartr

Počalji od Mustra taj Čet Avg 07, 2014 1:21 am

Odbijao je odlikovanja

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sartrova filozofija počivala je na principima egzistencijalizma, marksizma i fenomenologije, a u njenoj osnovi bila je ideja da je čovek biće sa slobodnom voljom, sposobno da samostalno pravi izbore i da na osnovu njih gradi svoju suštinu ili esenciju. Tvrdio je, međutim, da je čovek nemoćan da se ostvari jer ga u tome ograničava svet koji je okrutan, ružan i dehumanizovan. Iz tog stanovišta proistekla je i jedna od Sartrovih popularnih izreka „Pakao, to su drugi“. Filozofija egzistencijalizma trebalo je, kako je objašnjavao, da podstakne pojedinca da se izbori za svoju slobodnu volju i da tako ostvari svoju suštinu.Za delo „bogato idejama i puno duha slobode i traganja za istinom“ 1964. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Ostajući dosledan ideji o nezavisnosti volje i intelekta, odbio je da primi najprestižnije svetsko literarno priznanje, kao i druga odlikovanja i počasti, poput ordena Legije časti i katedre na Francuskom koledžu.I Sartrov ljubavni život bio je ogledalo njegovih filozofskih načela. Decenijama je bio u prisnoj intelektualnoj i emotivnoj vezi s istaknutom feministkinjom i književnicom Simon de Bovoar. Dvoje intelektualaca imali su poseban odnos, veoma nekonvencionalan za doba u kojem su živeli, zasnovan na uzajamnom poštovanju i razumevanju, ali i na slobodi da imaju erotske veze s drugim ljudima.


Detinjstvo među knjigama

Sartr je rođen početkom prošlog veka u Parizu, kao jedino dete mornaričkog oficira Žan-Batista Sartra i An-Mari Švajcer. Mali Žan-Pol imao je nešto više od godinu dana kada mu je umro otac, tako da je brigu o njegovom vaspitanju preuzeo majčin otac Karl Švajcer. Sartrov deda bio je profesor nemačkog jezika, te se potrudio da svog unuka još u najranijem detinjstvu upozna s klasičnom književnošću. To je u velikoj meri uticalo na dalji duhovni i intelektualni razvoj budućeg velikog mislioca.Svoje najranije detinjstvo, odnosno prvih šest godina života, opisao je u autobiografskom delu „Reči“, koje je objavio kao šezdesetogodišnjak. Uz veliku dozu ironije, čas sasvim bezazlene, čas prilično reske, predstavio je svoje pretke, prisetio se svog prvog susreta s morem knjiga, prvog odlaska u bioskop, prvog pokušaja da piše, opisujući istovremeno i Francusku u prvim decenijama 20. veka. Sebe je prikazao kao naivnog dečaka, punog zabluda, iluzija i fantazija koje su ostavile traga u njemu kada je odrastao.U svojoj biografiji otkriva i da je religija od ranog detinjstva bilo neizostavni deo njegovog obrazovanja, ali primećuje da se niko nije potrudio da ga poduči kako da veruje u Boga. „Rezultat toga bio je haos koji je postao moj osobeni poredak“, napisao je francuski mislilac, čija su sva dela uvrštena u Indeks zabranjenih knjiga Rimokatoličke crkve zbog njegovog otvorenog ateizma.Detinju bezbrižnost Žan-Pola u uzrastu od 12 godina narušila je ponovna udaja njegove majke i preseljenje u La Rošel. U novoj porodici nije bio mažen i pažen kao dok je živeo s dedom. Iako je u školi bio briljantan učenik, postao je arogantan, a njegovo ponašanje bilo je nepredvidivo.Mladi Sartr je još u gimnaziji počeo da se zanima za filozofiju čitajući dela Anrija Bergsona, a potom je odlučio da joj se posveti i na studijama. Doktorirao je na uglednoj Visokoj školi normi u Parizu 1929. godine. Posebno ga je inspirisala zapadnjačka filozofija, a njegovi omiljeni mislioci bili su: Imanuel Kant, Georg Vilhelm Fridrih Hegel i Martin Hajdeger. Ambiciozni mladi filozof bio je i pod snažnim uticajem osnivača fenomenologije Edmunda Huserla. Zanimao se i za tada sve popularniju psihoanalizu, a među uzorima bio mu je i ruski genije Fjodor Dostojevski.Simon de Bovoar upoznao je na fakultetu 1929. godine. Marljiva studentkinja Sorbone i Žan-Pol postali su veoma bliski prijatelji, a njihova međusobna privlačnost zasnivala se ne samo na emotivnoj, nego i na izuzetno snažnoj intelektualnoj povezanosti. Odbacujući svoje vaspitanje, koje su smatrali buržujskim, počeli su zajedno da se bore protiv kulturnih i socijalnih predrasuda svoga vremena.Roman „Mučnina“, jedno od svojih najpoznatijih literarnih dela, objavio je 1938. godine. Roman u formi dnevnika koji opisuje nekoliko nedelja u ispraznom i besmislenom životu Antoana Rokantena, progonjenog mučninom i strahom od postojanja, Sartru je zapravo poslužio kao manifest egzistencijalizma. U „Mučnini“ je postavio ključna pitanja o odnosu esencije i egzistencije, stvaralaštva i umetnosti, vremena, slobodne volje i smisla života. Interesantno je da je to delo, prvobitno pod naslovom „Melanholija“, prvo ponudio „Galimaru“ 1936. godine, ali je čuveni pariski izdavač odbio rukopis.Na početku Drugog svetskog rata kao francuski vojnik nekoliko meseci proveo je u nemačkom zarobljeništvu, iz kojeg je uspeo da pobegne. Svoje prvo filozofsko delo „Biće i ništavilo“ započeo je 1939. godine u kasarni. Nešto kasnije, po povratku u Pariz, pridružio se Pokretu otpora, posvetio se društveno-političkom angažmanu i zajedno sa Simon de Bovoar, Morisom Merlo-Pontijem, Dominik Desanti i drugim istomišljenicima osnovao tajno društvo „Socijalizam i sloboda“ (Socialisme et Liberte). Pored „Bića i ništavila“, koje je završio i objavio 1943. godine, napisao je i drame „Muve“ i „Iza zatvorenih vrata“, koje su ga proslavile u pozorišnom svetu.
Pred kraj rata postao je blizak s drugim velikim francuskim piscem i filozofom egzistencijalizma Alberom Kamijem. Nakon oslobođenja Pariza 1944. bio je saradnik u Kamijevom tajnom časopisu „Kombat“. Po završetku rata i sam je utemeljio mesečni književno-politički časopis „Moderna vremena“, a nastavio je i svoj politički angažman. Iako je u prvom posleratnom periodu bio naklonjen idealima komunista, nije se učlanio u Komunističku partiju. Jedan je od retkih zapadnjačkih intelektualaca koji je više puta posetio komunističke zemlje Sovjetski Savez, Kinu, Jugoslaviju, Kubu.Umešanost u svetske događaje i glasno izražavanje nezadovoljstva državnim sistemom i globalnim poretkom za Sartra je bilo i teorijsko i praktično pitanje. Njegova teorija o individualnoj slobodi vremenom je prerasla u teoriju o političkoj i intelektualnoj akciji. Tvrdio je da intelektualac ima pravo da kontroliše bilo koju ljudsku delatnost, nezavisno od svoje kompetencije, verujući da je to jedini način da čovek prevaziđe okvire svog iskustva i da zada pitanja svom vremenu.Zalagao se za oslobođenje Alžira od francuske kolonizacije i bio je jedan od najglasnijih pobornika Alžirskog rata za nezavisnost. Neslaganje s Alberom Kamijem u vezi s alžirskim pitanjem dovelo je do razlaza dvojice mislilaca.Sartr se oglasio i povodom sovjetske agresije na Mađarsku 1956. godine, kojoj se žestoko protivio. Aktivno je podržavao Kubansku revoluciju, a početkom šezdesetih išao je na Kubu u posetu Fidelu Kastru i Ernestu Če Gevari, kojem se posebno divio. U to vreme sarađivao je s kubanskom novinskom agencijom „Prensa Latina“, ali se nešto kasnije ipak razišao s Kastrom zbog hapšenja pesnika Padilje, koji je kritikovao režim kubanskog revolucionarnog lidera.Sartr je svoj društveno-politički angažman nastavio i u vreme Vijetnamskog rata. Zajedno s Bertrandom Raselom i drugim intelektualcima 1967. godine organizovao je tribunal za američke ratne zločine u Vijetnamu. Njihova inicijativa, međutim, nije imala većeg odjeka.Nakon objavljivanja autobiografskog dela „Reči“ 1964. povukao se iz književnosti. Iste te godine dodeljena mu je Nobelova nagrada za književnost. Prema obrazloženju Nobelovog komiteta, francuski mislilac je priznanje zaslužio zbog dela „bogatog idejama, ispunjenog duhom slobode i potragom za istinom“. Ipak Sartr nije želeo da primi najznačajnije svetsko književno priznanje, izjavivši da je uvek odbijao službena odlikovanja, i da neće da se kao stvaralac izjednačava s institucijama. Iritirala ga je i činjenica da mu je nagrada dodeljena neposredno pošto je otvoreno kritikovao Sovjetski Savez. Smatrao je da to dokazuje jasno izraženu antisovjetsku orijentaciju Nobelovog komiteta.Sartrovo poslednje delo, koje je ostalo nedovršeno, bila je analitička biografija Gistava Flobera pod nazivom „Porodični idiot“. U poslednjim godinama života zdravstveno stanje velikog filozofa i književnika se sve više pogoršavalo, čemu je, pored strasti prema duvanu i alkoholu, doprineo i iscrpljujući intelektualni rad.Sartr je preminuo 15. aprila 1980. godine u Parizu od edema pluća. Na njegovu sahranu došlo je između 30.000 i 50.000 ljudi, prijatelja i poštovalaca njegovog dela.

Ljubav intelektualaca
Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar su jedan od najintrigantnijih slavnih parova u novijoj istoriji. Njihova dugogodišnja ljubavna veza bila je zasnovana na emotivnoj i intelektualnoj bliskosti i velikom prijateljstvu, ali je do kraja ostala izvan granica konvencionalnog muško-ženskog odnosa i prerasla je u simbol seksualne slobode. Iako su bili gotovo nerazdvojni, njih dvoje nisu živeli zajedno i nikada se nisu venčali. Bili su u vezama s drugim muškarcima i ženama. Jedno drugom poveravali su svoja emotivna i seksualna iskustva s drugim ljudima, a pojedine studentkinje Simon de Bovoar bile su i njihove zajedničke erotske partnerke.Ona je svoju vezu sa Sartrom smatrala svojim najvećim životnim dostignućem. Iako je njihov odnos bio zasnovan na egzistencijalističkoj ideji slobode, nije im bilo lako da se nose s uobičajenim ljudskim slabostima, poput ljubomore. Uprkos tome bili su veoma privrženi jedno drugom i međusobno su se poštovali i podržavali. Često su vodili intelektualne rasprave i putovali zajedno po svetu, utirući put egzistencijalističkom pokretu.Posle Sartrove smrti napisala je knjigu „Ceremonija rastanka“, koja je izazvala mnogo negodovanja u javnosti jer je u njoj prilično otvoreno opisala poslednje dane svog ljubavnika, oronulog starca koji nije u stanju da se brine o sebi. Telo Simon de Bovoar, koja je umrla šest godina nakon Sartra, počiva pored njegovog na pariskom groblju Monparnas.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žan Pol Sartr

Počalji od Mustra taj Čet Avg 07, 2014 1:26 am

Od kada su se upoznali nisu se razdvajali, obavezali su se da se nikada u životu neće rastati, bez obzira na sve... i tako je i bilo uprkos čuvenom paktu o slobodnoj ljubavi kojim su pristali da ne žive zajedno i da nisu obavezni na vernost

[You must be registered and logged in to see this image.]

Simon de Bovoar bila je heroina savremenog feminizma i robinja ljubavi. Apsolutni gospodar njenog srca i života bio je čuveni filozof Žan Pol Sartr, sa kojim je imala ljubavno-prijateljsko-kolegijalni odnos. Uprkos usponima i padovima, od kada su se upoznali, pa do svoje smrti, oboje su tvrdili da je to prava ljubav i da su srodne duše.Oni su rodonačelnici termina "slobodna ljubav" i "veza bez obaveza", koji su danas uvreženi u savremenom svetu. Malo ko zna da je njegov tvorac francuski intelektualac Sartr, koji je baš ovim rečima pokušao da objasni svojoj tadašnjoj devojci Simon prirodu njihovog odnosa. Zabavljali su se više od godinu dana, bili su strastveni ljubavnici, zaljubljeni i nerazdvojni, apsolutni istomišljenici, ona je imala 22. godine, a on 30, šetali su u parku oko Luvra, seli na klupu, on je zagrlio i tiho saopštio:

Naša ljubav je jaka, nju ništa ne može da ugrozi. Ipak, ne smemo da dozvolimo da nas ta ljubav spreči da napredujemo i kao individue, da svako od nas ima svoj svet, svoju kuću, svoj život i gradi odnose sa drugim ljudima. Mi ćemo uvek da imamo jedno drugo, ali ne smemo da se zatvorimo u ljušturu.

Njegove reči bile su neočekivane za njegovu mladu i veoma lepu koleginicu, koja je potajno očekivala da će biti zaprošena, tako da je predlog nije baš oduševio, ali je mladić, onako filozofski, objasnio da je njegova zamisao o "slobodnoj ljubavi" revolucionarna, da će osvojiti svet, a oni će ostati upamćeni kao njeni rodonačelnici. Umesto da joj predloži zajednički život, Sartr je uverljivo govorio koliko je važno da svako živi u svom domu, da imaju svoj prostor, baš kao i predstavnici francuske aristrokratije u 18. i 19. veku.

Otmena Parižanka prefinjenih crta lica, Simon Lucija Ernestina Mari Bertran de Bovoar, rođena je u buržoaskoj porodici, otac Žorž je bio advokat koji je zbog glume napustio karijeru, a majka ćerka imućnog bankara. Školovala se u Katoličkoj školi za devojke, jer je u to vreme ta institucija smatrana idealnim mestom za mlade devojke kojima je jedini cilj u životu da budu dobre supruge, majke i domaćice, dok se obrazovanju nije posvećivala posebna pažnja. Posle Prvog svetskog rata, njen deda po majci, bankar Gustav Braser, bankrotirao je i kompletna porodica je zapala u veliko siromaštvo, pa je bila primorana da se preseli u mali stan i odrekne svakog luksuza i lagodnog života, a njen otac je morao da se vrati advokaturi koju je u biti prezirao, jer je bio i ostao glumac u duši. Otac nije krio veliko razočaranje što nije dobio sina i naslednika, tako da je u ćerkama Simon i mlađoj Hani tražio muške crte, pa je jednom prilikom zadovoljno pohvalio Simonu rečima: "Imaš mozak muškarca". Ipak, Žorž de Bovoar preneo je kćerkama i ljubav prema umetnosti, pozorištu i književnosti i mnogo je ulagao u njihovo obrazovanje tvrdeći da samo to može da ih izvuče iz siromaštva.

Ambiciozna Simon u ranoj mladosti odlučila je da bude književnica, bila je odličan đak, a naročito je privlačila filozofija, koju je upisala u Parizu. Zaista je stekla odlično obrazovanje, studirala je matematiku na Katoličkom institutu, kao i književnost i strane jezike na Institutu San-Mari, konačno i filozofiju na prestižnoj Sorboni. Sa 21. godinom postala je najmlađi diplomirani filozof na svetu i deveta žena koja je uspela da uđe u ovaj zatvoren krug muških intelektualaca. Tokom života bila je veoma plodan autor, pisala je novele, monografije o filozofiji, politici i socijalnim pitanjima, eseje, biografije i autobiografiju u nekoliko tomova. Od 1931. do 1941. godine predavala je filozofiju u Marseju, Ruanu i Parizu, a od 1943. potpuno se posvećuje književnosti. Inspiraciju je iznova i iznova nalazila u svojoj najvećoj ljubavi, Sartru, i odnosu sa njim, njegovim ljubavnicama, ali i u iskustvu svojih roditelja.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žan Pol Sartr

Počalji od Mustra taj Čet Avg 07, 2014 1:26 am

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čuveni pakt o slobodnoj ljubavi, koji je kao vrlo mlada devojka sklopila sa Sartrom, u početku joj je zadavao bol jer nije delila entuzijazam svog partnera da imaju ljubavnike i ljubavnice, ali je ipak prihvatila predlog čoveka koga je iskreno volela i kojem se beskrajno divila. Obavezali su se da se nikada u životu neće rastati, bez obzira na sve. I tako je i bilo... uprkos tome što su se u sporazumu obavezali da neće nikada živeti zajedno i da nisu obavezni na vernost, kao i da u njihovom odnosu ne sme da se pojavi ljubomora. Sartr je predložio da svake dve godine obnove pakt, što su prvih godina i radili, ali vremenom su prestali jer je bilo jasno da jedno bez drugoga ne mogu. On je njoj trebao jer ga je volela svim žarom prve ljubavi, bio je prvi muškarac u njenom životu, a ona je njemu bila potrebna kao srodna duša, prijatelj, podrška u svakom smislu, najverniji obožavalac. Svojim izuzetnim darom za književnost Simon je oblikovala Sartrove konfuzne rečenice u pitke filozofske eseje i bila mu spona sa drugim ljudima, stišavala je koliko je mogla njegovu impulsivnu prirodu, zbog koje je čak i svojim saradnicima bio dalek i nerazumljiv. Uprkos skromnom fizičkom izgledu, Sartr je bio vrlo upečatljiva ličnost, bio je vatreni zagovornik egzistencijalizma, dramaturg, kritičar i mnogi su ga tada smatrali najvećim intelektualcem toga doba. Podržavao je Marksovo učenje i oštro kritikovao književnost tvrdeći da je to tekovina buržoazije kako bi se otupeo otpor nezadovoljnih u svetu. Ironija je što mu je dodeljena baš Nobelova nagrada za književnost, koju je on u skladu sa svojim stavom odlučno odbio da primi. Njegovi mnogobrojni citati i danas su aktuelni, a praktično je opisao svoj odnos sa ženama rečenicom: "Ljubav, to je ceo život žene, a samo epizoda u životu muškarca".
Ovom inteligentnom i harizmatičnom muškarcu mnoge žene nisu mogle da odole, tako ni Simon. Bliskost i strast na početku njihove romanse, kasnije su preneli na posao, iako nisu zajedno živeli, svakodnevno su radili, stvarali, razmenjivali mišljenja i čitali dela jedno drugog pre objavljivanja. Simon je kasnije zapisala da je Sartr odbio da pročita samo jedan njen esej, "Starost" iz 1970. godine, koji govori o intelektualnom padu i samoći svih ljudi koji ne umru pre šezdesete, a 1981. je napisala "Ceremoniju oproštaja", bolan opis Sartrovih poslednjih godina.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žan Pol Sartr

Počalji od Mustra taj Čet Avg 07, 2014 1:27 am

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tokom života čuveni filozof je svakodnevno koristio svoj šarm da zavodi žene. Njegovi savremenici su čak tvrdili da ima seksualne probleme, jer, uprkos jakom uzbuđenju, često nije uspevao da ostvari odnos sa ženom. Uprkos tome, bilo je perioda kada je imao sedam ljubavnica istovremeno! Ipak, i tada je Sartru Simon bila potrebna, samo ona je umela da prenese na jednostavan način baš to što on želi da kaže, budući da je često "gubio nit" u svom filozofiranju i nije uvek bio razumljiv čitaocima. Bovoar je zato u velikoj meri doprinela njegovoj uspešnoj karijeri i ugledu, a mnogi su verovali da su njegova dela u stvari "njeni zapisi njegovog viđenja stvari". Kraj Drugog svetskog rata ovaj filozofsko-ljubavni par zatekao je na mestu urednika političkog magazina "Moderna vremena", koji je osnovao Žan Pol sa grupom istomišljenika, a Simon je do kraja života obavljala tu funkciju.
Međutim, iza naizgled romantične heroine i uspešne žene skrivala se tužna i povređena žena, sasvim drugačija od hrabre rodonačelnice modernog feminizma i one koja je bila uzor ženama. Samo njeni najbliži su znali da je Sartr bio prvi muškarac koji je poljubio, sa kojim je vodila ljubav i koji je povredio slomivši joj srce. Mnogi savremenici su ga kritikovali smatrajući da se okrutno igra njenim srcem, budući da je maksimalno koristio prednosti njihove slobodne veze na kojoj je insistirao, a njeni ljubavnici uglavnom su bili pokušaj da mu vrati istom merom. Ona je doslovno bila umešana u svaki segment njegovog života, čak je bila neraskidivi deo njegovih veza sa drugim ženama. Delila je ljubavnice sa njim i ulazila u romanse sa njegovim prijateljima. Sartrova strast prema Simon potpuno je iščezla posle nekoliko godina, pa iako više nije bilo seksualnih odnosa među njima, Simon je uvek pronalazila načine da bude deo njegove intime. Zbližavala se sa ženama koje su njega oduševljavale i koje je zavodio. Složenost odnosa sa Sartrom prenosila je na gotovo sva svoja dela i opisivala kroz likove. Njen čuveni roman "Gošća", iz 1943. godine, baziran je na odnosu njene učenice, ruske emigrantikinje Olge Kosakjevič i Sartra.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žan Pol Sartr

Počalji od Mustra taj Čet Avg 07, 2014 1:29 am

[You must be registered and logged in to see this image.]
U svom delu Simon je uspela da dočara sve slojeve ljubavnog petougla koji su činili ona, njen ljubavnik i kasnije Olgin muž, Olga, njena sestra Vanda i, naravno, Sartr. Uprkos tome što se čitavog života borila za prava žena, Simon je uvek bila u senci muškaraca kojima je silno želela da se dokaže - prvo je to bio njen otac, a zatim Sartr. U knjizi je kroz živopisne likove opisana i kulminacija njenog bola 1940. godine, kada je 32-godišnja Simon dobila pismo od Sartra u kojem je obaveštava da je ipak odlučio da se oženi, i to njenom prijateljicom Vandom, sa kojom je tada imao aferu. Napisao je: "Znam da ti ova vest neće biti prijatna, ali taj čin braka je čista simbolika". Filozof se na kraju ipak nije oženio Vandom, a Bovoar je kasnije ušla u emotivnu vezu sa američkim piscem i novinarem Nelsonom Algrenom. Delovali su srećno, imali skladan odnos i izgledalo je kao da je napokon pronašla muškarca koji će je voleti, poštovati i oženiti, kada se sve neočekivano završilo. Savremenici su bili ubeđeni da je, u skladu sa svojim dramama, Sartr "napisao" scenario i za kraj romanse Simon-Nelson, jer ona je javno ponizila svog partnera u romanu "Mandarini", njihov odnos predstavila kao banalan i napisala da nikada nije želela ni da bude sa njim. Baš to delo donelo joj je najviše priznanje iz književnosti u Francuskoj i gubitak čoveka koji je iskreno voleo. Kroz likove u romanu opisan je Sartr, Algren, kao i mnogi filozofi toga doba. Bovoar je tim delom uzburkala ne samo francusku i svetsku javnost, već i srce i sujetu Amerikanca, on je bio šokiran njenim javnim odricanjem od njega, a ona je dokazala da je u stanju da žrtvuje i sebe i ljubav i brak samo da bi ostala uz Sartra i ispoštovala pakt. U najznačajnijem delu, "Drugi pol", ispoljila je neverovatan bes i ogorčenost prema muškarcima generalno, pa i prema ženama, a u filozofskim krugovima pričalo se da je prava meta njene ogorčenosti Sartr i njegove ljubavnice. Baš taj esej doneo joj je svetsku slavu i uvrstio je u najelitnije filozofe. U njemu je sa velikim žarom dokazivala da muškarci nikada nisu želeli da razumeju žene i njihove probleme, pa su namerno stvorili stereotip da su dame kapriciozne, komplikovane i misteriozne. Na taj način su zadržavali svoju patrijarhalnu ulogu u društvu i žene stavljali u podređeni položaj.
[You must be registered and logged in to see this image.]
- Ne želim da žene imaju moć nad muškarcima, već nad sobom - isticala je tada slavna književnica aludirajući na sebe.

Simon je bila i ostala jedna od najkontroverznijih osoba u svetu intelektualaca, jer je svako njeno delo neraskidivo povezano sa njenim životom i ličnošću, a globalna borba za prava žena bila je zapravo njena lična bitka za srce muškarca koji nije nikada želeo da se veže samo za jednu ženu. I dok je francuska i svetska javnost smatrala vodećom intelektualkom 20. veka, i sa velikim poštovanjem čitala sva njena dela, diveći se njenoj samostalnosti i mudrosti, njeno srce je robovalo muškarcu i njegovim kapricima.

Kada je njen dugogodišnji partner Sartr umro, Bovoar je ostala posvećena njegovom imenu i delu. Živela je još šest godina i za to vreme pisala o njihovom neobičnom emotivnom odnosu, objavila je i njihova pisma, ali je izbacila delove u kojima se spominju treće osobe. Tvrdila je da je to učinila da ih ne bi povredila, ali oni koji su je dobro poznavali tvrdili su da zapravo nije želela da se i posle Sartrove smrti "treće osobe" upliću u njihov život. Simon je umrla od upale pluća i po sopstvenoj želji sahranjena je pored čoveka uz koga je provela čitav život, Žana Pola Sartra, a o snažnoj bliskosti ove dve srodne duše svedoči i zajednička nadgrobna ploča.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žan Pol Sartr

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu