Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Ići dole

Nikolaj Vasiljevič Gogolj        Empty Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Počalji od Mustra taj Sub Dec 03, 2011 1:39 pm

[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]

(1. april 1809. - 4. mart 1852)

Nikolaj Vasiljevič Gogolj, ruski pisac, rodom iz Ukrajine a poreklom iz Poljske, kao da je u svom genetskom kodu nosio celokupnu slovensku tradiciju na kojoj je izgradio svoj osobeni književni stil. Sa njegovom pojavom na literarnoj sceni u Rusiji prestaje period imitiranja zapadne književnosti, a započinje pravac koji će kritičari kasnije nazvati ruskim realizamom, iako se sam Gogolj nikada nije u potpunosti uklapao ni u jedan od poznatih književnih šablona. On je na svetlost dana izvukao odbačene, obične, nesrećne, nevažne, male likove. Njegov stil je utoliko osobeniji što na njega gotovo da nije uticao niko, a on je uticao na čitavu seriju vrhunskih pisaca, među kojima su najvažniji Dostojevski, koji je najdoslednije nastavio sa promovisanjem kao glavnih junaka „poniženih i uvređenih" i Kafka, koji je svoje priče temeljio na apsurdnom, grotesknom i bizarnom.
„Zato što je već vreme, najzad, da se dozvoli pozitivnoj ličnosti da predahne; zato što smo pretvorili u tegleće kljuse pozitivnog čoveka i što nema pisca koji nije jahao na njemu, terajući ga i bičem i svačim što mu padne pod ruku; zato što su izmučili pozitivnu ličnost do te mere da sada na njoj nema ni senke od vrline, nego su ostale samo kost i koža umesto tela; zato što licemerno dozivaju pozitivnu ličnost; zato što ne poštuju tu pozitivnu ličnost. Ne, vreme je najzad da se upregne i podlac. Dakle, prežemo podlaca!″ (Nikolaj Gogolj - „Mrtve duše")
Iste godine kada i Edgar Alan Po, 1. aprila 1809. godine rodio se Nikolaj Gogolj u Soročincima, kozačkom selu u Mirgorodskom srezu Poltavske gubernije u Ukrajini. Baš kao da se obijica nisu slučajno rodila u isto vreme, kao da ih je sudbina namenila da na različitim stranama sveta istovremeno obogaćuju i menjaju uspavanu, klišeiziranu literaturu, da unesu svež dah i otvore nove horizonte budućim piscima. Ono što je, možda, još zanimljivije, obojica su umrli relativno mladi i pod misterioznim okolnostima, i kod obojice dela se oslanjaju na groteskno, bizarno, mračno i magično.
Nikolajev pradeda, Jan Gogolj-Janevski, studirao je na univerzitetu u Kijevu i toliko mu se dopao život u Ukrajini da je rešio da napusti svoju rodnu zemlju, Poljsku i preseli se u region Poltave. Nikolajev deda, Afanasij, kao i otac, Vasilij, izjašnjavali su se kao Poljaci, ali je Nikolaj izbacio iz svog prezimena dodatak - Janevski, tvrdeći da je nepotreban, te da se on oseća kao pravi Ukrajinac.

Vasilij Gogolj, Nikolajev otac, bio je zanimljiva ličnost, državni činovnik i pisac-amater. Nikolaj je verovatno od njega nasledio dar za pisanje, ali je presudan uticaj na razvoj njegove ličnosti imala majka, veoma religiozna i maštovita žena. Kao dete, Nikolaj je bio povučen i sklon sanjarenju, a na njegovu psihu duboko je uticala smrt mlađeg brata.

„Šta je naš život? Dolina gde su se jadi nastanili. Šta je svet? Gomila ljudi koji ne osećaju." (Nikolaj Gogolj)

1828. godine Gogolj je završio osnovnu školu u kojoj se nikada nije odlikovao dobrim ocenama, ali je uspevao da zasmejava svoje vršnjake izvrsnim imitacijima predavača. Nije se mnogo družio, ali je ipak zasnovao doživotno prijateljstvo sa nekim od školskih drugova. Kažu da je vrlo brzo razvio mračnu i tajanstvenu ćud, pomešanu sa bolnom samosvešću i beskrajnom ambicioznošću. Iste ove godine preselio u Peterburg sa željom da postane glumac i pisac, pa je u tu svrhu napisao romantičnu poemu „Hans Kihelgarten", pod pseudonimom V. Alov i izdao je o svom trošku. Umesto očekivane slave i pohvala, njegovo delo je uglavnom ostalo neprimećeno, a nekolicina kritičara koja se oglasila toliko su ga iskritikovala da je Gogolj otkupio sve dostupne kopije i spalio ih, zaklinjući se da više nikada neće pisati pesme.

Maja 1831. godine upoznao se sa čuvenim ruskim pesnikom, Aleksandrom Puškinim. Ovo poznanstvo prerašće u pravo prijateljstvo i duboko će uticati i na Gogoljev život i karijeru, jer mu je Puškin dao sižee za dva najvažnija dela koja će napisati: „Mrtve duše" i „Revizora". Nakon Puškinove smrti, kao da je i Gogolj umro. Njegova inspiracija je presahnula, verovatno jer je po prirodi bio veoma nesiguran i bez Puškinove podrške više nije imao hrabrosti da se bavi teškim životnim pitanjima ni u literaturi ni u sopstvenom životu.

„Ne krivite ogledalo što vam je lice na njemu izobličeno." (Nikolaj Gogolj)

Iste godine kada je upoznao Pušina, 1831. objavio je zbirku pripovetki „Večeri na salašu kraj Dikanjke" i ovoga puta dobio hvalospeve i kritike i čitalaca. Bile su to priče o đavolu, vešticama i drugim demonskim ili fantastičnim likovima iz ukrajinskog folklora, ali saopštene u maniru realizma, što im je davalo osobenu i do tada u Rusiji nepoznatu boju. Praznici određuju sižee i likove ovih pripovetki, a njihova posebna atmosfera, sama po sebi čudna mešavina religioznog ushićenja i straha od smrti, izvode život iz uobičajene kolotečine i nemoguće čine svakodnevnim. On je tražio da mu se šalju narodna predanja, običaji, skaske, legende, koje je književnom metodom preobražavao u pripovetke. Glavni junak ove zbirke, kao i većeg dela Gogoljevih radova je đavo, ali koga on tretira na osobeni način, karakterističan za slovenske narode: đavo nije bauk, već on može biti i pobratim, sa njim se može pogađati (dam ti - daš mi), on je aktivni i ravnopravni učesnik i pokretač radnje, iako ga Gogolj, baš kao i običan narod, često psuje i grdi. Sva ta natprirodna bića, kao što su veštice, đavoli, vile, rusalke toliko su srođeni sa seljacima, da ponekad izgleda kao da su im oni stari poznanici. Dakle, Gogoljev stil se gradi upravo na temelju narodnih pripovetki, koje su gotovo po pravilu fantastičnog karaktera, ali granica na kojoj prestaje predanje i nastaje Gogoljeva priča jeste oblik koji im on daje. On nije prost prepisivač, nije ni sakupljač narodnih umotvorina. Svestan da postoji rudnik koji do tada nije eksploatisan, Gogolj koristi narodna predanja da bi ih obojio novom bojom i prilagodio vremenu u kojem je živeo. Ona su podloga, a ne cilj sam sebi. Ona su put do zaključka, do onoga što sam pisac želi da kaže.

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji put izmenio Mustra dana Sre Jan 10, 2018 1:57 pm, izmenio ukupno 3 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Nikolaj Vasiljevič Gogolj        Empty Re: Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Počalji od Mustra taj Sub Feb 04, 2012 7:54 pm

„Ja sam obično bio pre melanholičan, sklon meditiranju. Kasnije su se tome pridružile bolest i depresija. I upravo ta bolest i depresija behu razlog onog vedrog raspoloženja koje se pojavilo u mojim prvim delima: da bih razonodio samog sebe ja sam bez daljeg cilja i plana izmišljao junake, stavljao ih u smešne situacije - to je poreklo mojih pripovesti." (Nikolaj Gogolj)
Druga osobenost Gogoljevih radova jeste humor - jedna posebna vrsta ironije, toliko posebna i drugačija da su joj kritičari čak i darivali ime njenog autora - „gogoljevska ironija". Njen koren je u satiri, ali je Gogolj pojačava svojom omiljenom metodom - kontrastom: u jednom delu rečenice nešto ili neko se i previše hvali, kako bi se u drugom delu saopštila zapravo prava istina, koja će tako postati još uočljivija i snažnija. Recimo:

„Onde je samo jedan jedini valjan čovek - javni tužilac, pa i on je, ako ćemo istinu govoriti, svinja." Ili:

„Dobar kozak. Voli ponekad da ukrade i slaže bez ikakve nužde, ali je kozak bez mane." Ili:

„Filozof je pripadao onoj vrsti ljudi u kojih se, kad ih dobro nahranite, budi snažna ljubav prema bližnjima."

1834. godine Gogolj je uzalud pokušavao da se zaposlio na Kijevskom univerzitetu kao predavač istorije. Odbijen je kao nestručan, uprkos urgiranju Puškina i ruskog ministra obrazovanja, Sergeja Uvarova.

1835. godine ruska flota uništila je otomansku u Sinopskoj bici, u Americi se rodio Mark Tven, a Gogolj izdao zbirku pod naslovom „Arabeske", koja se sastojala od eseja, kritike umetnosti, delova romana i tri kratke, maestralne priče: „Portret", „Nevski prospekt" i „Zabeleške jednog ludaka". Oštri realizam romantika koji niti može da se prilagodi svetu u kojem živi niti da iz njega pobegne izbija iz svake pore ovih radova. Same arabeske su nastale na Istoku, gde Koran zabranjuje predstave životinja i ljudi. S obzirom na to, naslov knjige je sasvim prikladno izabran: u njoj nailazimo uglavnom na figure bez lica.

U „Zabeleškama jednog ludaka" heroj je krajnje frustrirani činovnik koji postaje ospednut bolesnom idejom o sopstvenoj veličini. Koristeći se vizijama ludaka, Gogolj pokazuje besmislenost nastojanja i prazninu sveta, slikovito pokazujući da, doduše, i običan čovek može da ostvari svoj san i postane, recimo, kralj, ali u ludnici.

U „Nevskom prospektu" pokušava da naslika kontrast između ideala i uobičajnih pogleda, pomoću dva mladića koji su u potrazi za ljubavlju; jedan je nepopravljivi romantik, a drugi u devojci vidi samo objekt svoje telesne požude. Iako je ovde suprostavio već uobičajeni par (romantični sanjar protiv vulgarnog avanturiste) Gogoljeva osobenost se vidi u kraju same priče: obe ljubavne priče završavaju se banalno, na Nevskom prospektu, na trgu svetske taštine. Kako god okreneš, sva nastojanja su apsurdna i besmislena, jer ma koji pristup imao kraj je isti. Razlikuje se samo njegov doživljaj.

„Istinski efekat se nalazi u oštroj suprotnosti, lepota nije nikada tako upadljiva i reljefna kao u kontrastu." (Nikolaj Gogolj)

U „Portretu" on pokušava da napiše svoju verziju „Fausta". U ovoj priči umetnik prodaje dušu đavolu za novac, jer Gogolj postaje sve zabrinutiji moralnim načelima spisateljske veštine, što će postati njegova prava opsesija pred kraj života, kada će želeti da piše samo dela kojima će prosvećivati ljude. Zaključak ove priče je sumoran, ali verovatno tačan - zlo je neiskorenjivo iz ovog sveta.

„Nikad ništa nisam stvarao u mašti i nisam imao tu osobinu. Dobro mi je polazilo za rukom samo ono što sam uzimao iz stvarnosti, iz podataka kojima sam raspolagao... moja mašta me dosad nije obdarila nijednim izuzetnim karakterom i nije stvorila ni jedne stvari koju moj pogled nije negde uočio u prirodi." (Nikolaj Gogolj)

Nakon velikog uspeha i ove zbirke, Gogolj konačno uspeva da ostvari svoju želju i postane predavač istorije, ali na univerzitetu u Peterburgu. Ipak, ova avantura nije potrajala ni godinu dana; niti je on voleo svoj posao, niti su ga voleli učenici.

Iste godine kada je izdao „Arabeske" izdao je još jednu fantastičnu zbirku pripovetki „Mirgorod". „Mirgorod" se sastojao od četiri priče i bile su slične onim pričama iz „Večeri na salašu kraj Dikanjke", ali su otkrile snažan jaz između Gogoljevog romantičarskog eskepizma i njegovog inače pesimističnog pogleda na život. Najpoznatija priča iz ove zbirke svakako je „Taras Buljba", ljubavna priča koja se zbiva u vreme Ukrajinsko-Poljskih ratova u XVI i XVII veku, i koja je protkana fantastičnim opisom kozačkog sveta. Gogolj se, generalno, u svojim delima služi različitim sredstvima pomoću kojih dočarava cilj svog kazivanja. On koristi hiperbole (kad junak zahrče na livadi trava se povija), kontrast, igra se dvosmislenošću reči, a sve to boji svojom tipičnom ironijom. Iz Gogolja izvire satira sama od sebe, čak i kada on to ne želi. Atmosfera u njegovim pričama je groteskna, bizarna, apsurdna, često na ivici horora i fantastike.

„Priča o svađi dva Ivana" prepuna je gorčine prema niskosti i vulgarnosti postojanja. On se koristi prvenstveno jezičkim efektima, igra se rečima, daje neobičane opise kojima, zapravo, za mnoge neprimetno, najtačnije predstavlja osobine svojih likova: „Glava Ivana Ivanoviča liči na rotkvu okrenutu nadole; glava Ivana Nikiforoviča na rotkvu okrenutu gore", čime slikovito ukazuje da su oba lika kao lice i naličje jedne iste stvari.

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji put izmenio Mustra dana Sre Jan 10, 2018 1:58 pm, izmenio ukupno 2 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Nikolaj Vasiljevič Gogolj        Empty Re: Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Počalji od Mustra taj Sub Feb 04, 2012 7:54 pm

Čak i idilični motiv iz priče „Starovremske spahije" u kojem opisuje život starog bračnog para na selu, podriven je satirom, jer se svrha njihovih života svodi na prežderavanje.

„Počeo sam razmišljati o tome kako da se iščupam iz gomile, da stanem na takvo mesto odakle bih mogao da sagledam celu masu, a ne samo ljude koji su pored mene - kako da sadašnjost, odvojivši se od nje, na neki način za sebe pretvorim u prošlost." (Nikolaj Gogolj)

Ova, 1835. godina ispostaviće se kao najuspešnija u njegovoj karijeri, jer je osim dve zbirke pripovedaka, objavio i svoje dramsko remek-delo „Revizor". Delo se bavi varalicom koga su pobrkali sa pravim revizorom i koga državni činovnici obasipaju pažnjom i pokornošću kako bi prikrili korpuciju i nepoštenje. Cenzor je prvo odbio dramu, ali nakon apela samog cara dao dozvolu da se stavi na pozorišni repertoar. Uspeh dela je bio je momentalan i neverovatan.

1836. godine Španija je priznala nezavisnost Meksika, koji su španski konkvistadori osvojili 1526. godine razorivši državu Asteka, a Nikolaj Gogolj je objavio grotesknu priču „Nos", koja se bavi bežanjem nosa sa jednog uvaženog lica i insistira na nezavisnom postojanju. Priča je groteskna i bizarna, ali je prenesena na veoma detaljan i realističan način. Možda se u njoj najbolje primećuje Gogoljev osobeni metod po kojem u jednoj rečenici, u jednom opisu spaja uzvišeno i banalno, želeći da ukaže kako na besmislenost ljudskog postojanja tako i svih nastojanja generalno, ali sve to putem humora, pomoću gorke ironije.

Ipak, uspeh „Revizora" toliko je prodrmao birokratiju u Rusiji da su putem novina vršili na njega svakodnevni, strašan pritisak, pa se Gogolj preselio u Rim, gde je i ostao, uz manje prekide, sve do 1842. godine.

„Ali nije takva sudbina i drugačija je sreća pisca koji se usudio da iznese na videlo sve ono što je svaki čas pred očima, a što nemarne oči ne vide, svu strašnu, potresnu kaljugu od sitnica što sputavaju naš život... On neće požnjeti slavu da mu svet pljeska, on neće videti suze zahvalnosti, ni jednodušnog ushićenja ljudi koje je uzbudio; njemu neće potrčati u susret šesnaestogodišnja devojčica, zanesene glave i s herojskim poletom... on, najzad, neće uteći od savremene kritike, od pretvorne, pakosne kritike, koja će nazvati ništavnim i sramnim njegova dela koja je on s velikom ljubavlju stvarao; odrediće mu prezrenja dostojan kut među piscima što vređaju čovečanstvo; prišiće mu osobine junaka koje je opisao; oduzeće mu i dušu i srce i božanstveni plamen talenta... (Nikolaj Gogolj - „Mrtve duše")

Prijala mu je atmosfera u Italiji, ukusna i donekle patrijahalna, religiozna. Ovde se upoznao i družio sa ruskom emigracijom, pesnicima, slikarima i krugom ljudi oko princeze Volkonski, koja se nalazila u egzilu.

1842. godine na planini Sent Helen u američkoj državi Vašington izbila je prva vulkanska erupcija u Sjedinjenim američkim državama čiji je datum izbijanja evidentiran, a 21. maja iste godine Gogolj je objavio svoj najvažniji roman, „Mrtve duše", kojim je uzvratio udarac učmaloj i korumpiranoj ruskoj birokratiji. Nekada je pisana reč, očigledno, imala mnogo veću moć nego danas. A ko zna, možda je ima i danas, samo je mi ne primećujemo, jer više nema nezavisnih, istinskih mislilaca, već jedino sistemskih. Danas velika većina radi u korist sistema, čak i kada navodno piše protiv njega. To vam je kao kada osnujete hevi-metal bend i u pesmama pljujete pop kulturu, a zapravo vam je cilj isti - da postanete slavni i bogati; samo ste se rešili za malo drugačiji put - da kritikujete ono čemu težite. Zato su danas sve promene samo kozmetičke.

Čitaoci su uživali u ovom duhovitiom romanu, ne sluteći da ga sam autor smatra samo prvim delom trilogije, koju je zamislio nalik na Danteovu „Božanstvenu komediju". Po toj zamisli, trilogija se sastojala iza tri različita dela, sfere kojima putuje ljudska duša: pakao, čistilište i raj. U ovom prvom delu (ostala dva su ostala samo u fazi zamisli) on reflektuje feudalnu Rusiju, sa kmetstvom, birokratskim nepravdama, banalnostima, glupostima i iskvarenošću. Heroj romana je Čičikov, doterani prevarant koji želi na brzinu da se obogati. On dolazi na ideju da od različitih zemljoposednika kupi duše nedavno preminulih kmetova, čija smrt još uvek nije regristrovana kod zvaničnika. Čičikov namerava da iskoristi ove „duše" kao jemce za zajam od države, da bi se nakon toga preselio u neku udaljenu guberniju kao poštovani zemljoposednik. Sami zemljoposednici su zadovoljni njegovom ponudom, jer im nudi mogućnost da se otarase obaveze plaćanja poreza na ljude koji im više ne privređuju. Gogolj izvanredno prikazuje tužno stanje ruske države u kojoj se ljudi kupuju i prodaju kao stoka, a prevaranti slave kao vešti ljudi.

„Dosad su sve gospođe nekako malo govorile o Čičikovu; istina, priznale su da ima lepo držanje čoveka iz otmenog sveta; ali otkad su se proneli glasovi o njegovom milionerstvu, pronašle su se i druge lepe osobine." (Nikolaj Gogolj - „Mrtve duše")

Iste godine objavio je i svoja sabrana dela, sa dodatkom drame: „Ženidba" i pripovetke „Šinjel".

Pripovetka „Šinjel" je takvo remek-delo da je Fjodor Dostojevski izjavio da je celokupni ruski realizam proizašao „ispod Gogoljevog šinjela". Na prvi pogled tema ove priče je prozaična. Običan niži činovnik, bez ikakvih odlika kojima bi se isticao, čije vrhunsko zadovoljstvo je prepisivanje izvesnih akata, („Malo je reći da je služio revnosno - ne, on je služio s ljubavlju. Tu, u tom prepisivanju, njemu se je priviđao neki njegov svet, šarolik i ugodan. Na licu mu je zračio užitak. Neka slova voleo je više od drugih, i kad bi ona došla na red topio bi se od radosti: i smeškao se i namigivao i micao usnama tako da se činilo da mu na licu možeš pročitati svako slovo koje ispisuje."), sanja o kupovini novog šinjela. Kada napokon ostvari svoj san i kupi šinjel, ukradu mu ga dok se vraćao kući nekom mračnom ulicom. Od silne tuge činovnik umire. Naizgled jednostavan siže, jednostavna želja, u sebi krije mnoštvo značenja i tumačenja.



[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]



Poslednji put izmenio Mustra dana Sre Jan 10, 2018 2:00 pm, izmenio ukupno 2 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Nikolaj Vasiljevič Gogolj        Empty Re: Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Počalji od Mustra taj Sub Feb 04, 2012 7:54 pm

Činovniku, Akakiju Akakijeviču Bašmačkinu, šnajder otkriva da je nemoguće dalje krpljenje njegovog starog šinjela i da mora kupiti novi. On je u početku užansut tom idejom, jer: „Kako ga kupiti? - mislio je Akakije Akakijevič, mislio, i zaključio da će morati smanjiti svoje uobičajne troškove, barem na godinu dana: odreći se čaja uvečer, ne paliti sveću, a kad baš bude morao nešto raditi, otići će gazdarici u sobu i raditi uz njenu sveću; kad bude hodao ulicama, mora će gaziti što lakše i opreznije po kaldrmi i kamenim pločama, tako reći na prstima da ne bi prerano iznosio potplate; mora će što ređe davati pralji rublje na pranje, a da se ne bi pohabalo, mora će svaki put, kad se vrati kući svući i obući samo polu pamučni haljetak, vrlo star koji čak i samo vreme štedi." Proces odevanja kroz koji prolazi Akakije - šivanje i navlačenje šinjela, u stvari je postepeno razgolićavanje njegovog duha i uvlačenje u novu odoru. Kad je konačno obukao novi šinjel našao se u najsvečanijem raspoloženju, njemu se čini kao da se ponovo rodio. Na poslu, gde su ga uvek posmatrali sa omalovažavanjem, sada su mu ukazivali poštovanje i čak je jedan činovnik rešio da napravi zabavu u čast njegovog novog šinjela. Ali, po povratku sa zabave, Akakija napade lopov i krade mu tu novu, neprocenjivu odoru. Uzalud se Akakije žalio policiji, tražio pomoć od visoke ličnosti... Sve je bilo uzalud i on umirući od tuge, pada u trans u kojem ima razna priviđenja. Ali, ono što ovu priču izdvaja iz žanra realizma i oblači je u novo ruho, čineći je novom i drugačijom, jeste njen kraj. Po Petrogradu se proširio glas da se kod Kalinskog mosta javlja mrtvac u liku činovnika i krade šinjele. Taj duh je živeo sve dok jedne večeri nije skinuo šinjel sa visoke ličnosti i tako zadovoljio pravdu.

„Ali, pametan je onaj koji se ne gadi ni od kakvog karaktera, već, upravo u njega uprvši ispitivački pogled, promatra ga i traži samo prvobitne uzroke što je takav. Sve se u čoveku brzo menja; još se nije čestito ni osvrnuo, a već je unutra narastao strašan crv koji samovlasno prigrabi sve životne sokove." (Nikolaj Gogolj)

Tokom 1840-tih Gogolj je postajao sve ubeđeniji da treba da pročisti svoju dušu i sve više je padao pod uticaj crkve. Proleća 1848. godine išao je na hodočašće u Jerusalim, ali uzalud. Nigde nije pronalazio duhovnu egzaltaciju, smisao i nažalost, u ovom periodu pao je pod uticaj sveštenika Matveja Konstantinovskog. Izgleda da je ovaj sveštenik u Gogolju ojačao strah od pakla, koji je ovaj nosio u sebi od malih nogu, insistiranjem na grešnosti u njegovim delima. Želeći da se iskupi, Gogolj počinje da piše propovedničke radove i objavljuje „Odabrane pasuse iz korespodencije sa prijateljima", u kojima savetuje svoje prijatelje kako da idu stazom pravednika. Njegova transformacija je bila tolika da ga je i jedan od njegovih najvećih poštovalaca, ugledni književni kritičar Bjelinski, oštro kritikovao i nazvao propovednikom biča i zaštitnikom mračnjaštva i represije.

„Nepoznatom tugom već je planula zemlja, a život je postao još okrutniji. Sve se izopačava i snižava, pred svima raste samo divovski lik dosade, dostižući svakim danom nepreglednu visinu. Sve je gluvo, svuda je groblje, Bože, prazno i strašno postaje na Tvom svetu." (Nikolaj Gogolj)

Čini se da je sveštenik Konstantinovski nad Gogoljem praktikovao neku vrstu duhovnog sadizma. Po njegovom naređenju, Gogolj je spalio kompletan rukopis drugog dela „Mrtvih duša" 24. februara 1852. godine. Nekoliko dana kasnije Nikolaj Gogolj umire, izgladneo od preterano strogog posta i mučen osećanjem grešnosti.

„Poletite, konji, i nosite me sa ovoga sveta. Dalje, dalje, da ne vidim ništa, ništa. Eno se nebo kovitla preda mnom... Da li se to moja kuća plavi u daljini? Da li to moja majka sedi kraj prozora? Majčice, spasi svog jadnog sina! Pusti suzu na njegovu bolesnu glavu! Pogledaj kako ga muče! Privij na svoje grudi jadnog sirotana! Za njega nema mesta na svetu! Proganjaju ga! Majčice! Sažali se na svoje bolesno dete." (Nikolaj Gogolj)



[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Jan 10, 2018 2:01 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Nikolaj Vasiljevič Gogolj        Empty Re: Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Počalji od Mustra taj Sub Feb 04, 2012 7:55 pm

---------------------------------------------------


Niko ne može shvatiti Gogolja. Sve u vezi s njim je nepojmljivo, od početka do kraja. Ništa se ne može sklopiti iz njegovih pojedinačnih karakternih crta. Čak je i Ljermontova lakše zamisliti: agresivan, kurčevit husar... A Gogolj je nemoguć. I on nikada neće biti shvaćen (Ana Ahmatova)

O Nikolaju Vasiljeviču Gogolju (Никола́й Васи́льевич Го́голь, 1809-1852), zna se mnogo. Najpre je smatran dobrim satiričarem i humoristom, da bi kasnije bio proglašen za oca ruskog realizma i socijalno-moralnog pravca u književnosti. Nesporno je da je on jedan od najvećih ruskih pisaca, tako da njegovo ime stoji barabar sa imenima velikana Puškina, Tolstoja, Dostojevskog, Turgenjeva i Čehova.

Ima više dobrih biografija Gogoljevih koje se, s pravom, pretežno bave njegovim književnim stvaralaštvom, što je, čini mi se, jedino i važno. Naravno, biografi govore donekle i o njegovom privatnom životu, ponekad sa dozom blagog idealizovanja, ali pada u oči da su neke stvari ostale umnogome nerazjašnjene - tu mislim na njegov odnos prema ženama, s jedne strane, i prema religiji, naročito u poslednjim godinama života, s druge strane. Naime, Gogoljeva veoma kompleksna umetnička ličnost sadržavala je ne samo dosta protivrečnosti već i oštro izražene, razdiruće sukobe. A dva najveća razdiruća sukoba u njemu bili su, čini se, baš njegova seksualnost i njegov kasniji pristup religiji, sa dozom mističnosti, koji će ga, prerano, odvesti u smrt. On je svoj život okončao relativno rano, u 42. godini, u svojevrsnoj askezi i, reklo bi se, umnoj poremećenosti, odnosno u „verskom ludilu", kako je nadmeno prosudio tadašnji veoma uticajni kritičar V. G. Bjelinski. U pitanju je bilo, izgleda, svojevrsno samoubistvo izgladnjivanjem, čemu je u velikoj meri pridoneo kobni uticaj jednog fanatičnog sveštenika kome se Gogolj bio ispovedio; sveštenik mu je, naime, bio ukazao na grešnost kako njegovog sveukupnog književnog stvaralaštva tako i načina na koji je živeo, što je Gogolja veoma pogodilo; pritešnjen teškim teretom zla (koje za njega nije, izgleda, bilo nekakva apstrakcija), zlom koje je iznenadno video u sebi i onima oko sebe, odlučio se da dragovoljno umre. I umro u velikim mukama.  

Najvrednijim Gogoljevim delima smatraju se. roman/poema „Mrtve duše" (Мёртвые души), pozorišni komad „Revizor" (Ревизор), zbirka pripovedaka „Večeri u seocetu kraj Dikanjke" (Вечеров на хуторе близ Диканьки), kao i priče/novele „Šinjel" (Шинель), „Taras Buljba" (Тарас Бульба), „Vij" (Вий), „Zapisi jednog ludaka" (Записки сумасшедшего), „Nos", „Nevski prospekt", „Portret" i dr.  

Mora se imati u vidu činjenica da, za razliku od nekih drugih velikih književnika čiji stvaralački raspon vremenski traje ponekad i više od pola veka, Gogolj (koji je bio ukrajinskog, odnosno maloruskog porekla, kako se tada govorilo) svoja najvažnija književna dela stvorio je u rasponu od - jedva desetak godina; njegove prve pripovetke „Večeri u seocetu kraj Dikanjke" pojavile su se 1831. godine i donele mu slavu, a „Mrtve duše" objavljene su 1841. godine.  Ono malo što je kasnije stvorio, u desetak godina preostalog života, bilo je od manjeg značaja. Drugim rečima, Gogolj je svoje najbolje stvari izbacio u periodu od 22. do 32. godine svog života!

Vladimir Nabokov je izuzetno cenio Gogolja ("Nikolai Gogol, the strangest prose-poet Russia has ever produced..."), i o njemu pisao s odanošću, stavljajući ga u sam vrh ruskih književnika; pritom je duhovito tvrdio da, nakon čitanja Gogolja, čovek počne da na stvari gleda na poseban način, sve prosto biva - gogoljizovano ("gogolized"). Medjutim, on je naročito isticao samo tri njegova velika dostignuća: "Revizora" (smatrao ga je najboljim pozorišnim komadom ikada napisanim na ruskom jeziku), "Mrtve duše" i "Šinjel", dok je „Večeri u seocetu kraj Dikanjke" (koje se ponekad zovu Ukrajinske pripovetke) smatrao manje važnim (za njih je koristio izraz "juvenilia", jer ih je Gogolj napisao pre svoje 25. godine, dok još nije postao "onaj pravi", što se njemu dogodilo tek u 26. godini).  Ujedno, Nabokov je ukazivao na znatan uticaj koji je Gogolj izvršio na Fjodora M.  Dostojevskog, kao i na druge ruske i strane pisce, medju kojima i na Franca Kafku.

I Mihail Bulgakov bio veliki poštovalac Gogolja, i da je umnogome direktno pod njegovim uticajem, kombinujući fantaziranje, realizam i satiru (kako bi ismejao društvene prilike svog vremena), napisao svoje remek-delo „Majstor i Margarita".

U Rusiji, izgleda, više nego u nekim drugim zemljama, postojala su književna prijateljstva, koja su prevazilazila obična povremena druženja dvojice ili više pisaca. Tako je jedan od najvažnijih dogadjaja u životu Gogolja predstavljalo njegovo prijateljstvo sa Aleksandrom Sergejevičem Puškinom (Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин), najvećim ruskim pesnikom svih vremena, koga je cenio i voleo do obožavanja. Puškin, mada je bio vrlo izbirljiv kada su prijateljstva u pitanju, mladjanog Gogolja (bio je deset godina mladji) odmah je prihvatio, intuitivno naslućujući njegovu književnu darovitost. To druženje (koje je, ipak, bilo na nivou starijeg i mladjeg, odnosno učitelja i učenika), bilo je plodonosno, jer je slavni Puškin dao Gogolju ideje za njegova remek-dela „Revizor" i „Mrtve duše", s tim što ih je Gogolj realizovao svojim prefinjenim duhom i senzibilnošću, na način koji je zadivljivao samog Puškina. U razgovoru dvojice prijatelja Puškin je često isticao svoju voljenu misao o „visokom pozivu ruskog pisca, ali i o potrebi neprekidnog učenja, uz držanje koraka sa savremenošću, tako da se ne uči samo iz knjiga, već i iz života ruskog naroda i njegove hiljadugodišnje mudrosti, kao i onoga čemu taj narod stremi i nada se"... Posle takvih razgovora, Gogolj se vraćao u svoj skromni stančić duhovno ojačan, umiren, željan istinskog traženja i rada.

Kažu da je Puškin, nakon što mu je Gogolj čitao rukopis „Mrtvih duša", bio uzviknuo: „Bože, kako je tužna naša Rusija". To Puškinovo pominjanje "Tužne Rusije", ta tragična istina, postaće lajtmotiv kod većine Gogoljevih dela, kako onih najlirskijih, tako i komičnih i satiričnih. Naime, njegova realističnost je često fantazmagorična, njegov humor je natopljen suzama a tragika obojena lakim podsmehom i razdraganom setom.  (Takodje, u nekim njegovim pričama ima mnogo delovanja natprirodnih/nečistih sila i narodskog fantaziranja sa užasnim scenama, apsurdnim i bizarnim, u kojima ljudi ponekad padaju mrtvi).

Ali za razliku od Puškina, koji je uživao u noćnom životu i beskrajnim sedeljkama i otmenim balovima, koji je voleo žene i imao više velikih ljubavi pre nego što se oženio sa jednom od najlepših žena tadašnjeg Petrograda (zbog čije koketerije će, nesrećnik, i glavu izgubiti, izazvavši na dvoboj nekog luckastog zaljubljenika u nju), odnos Gogolja prema ženama bio je, u najmanju ruku, - čudan.

Gogolj se nije ženio, a izgleda da nije imao ni sentimentalnih veza sa ženama, te je u tom pogledu bio priličan osobenjak. Neki ga smatraju jednim od tužnijih slučajeva seksualnog samosputavanja u povesti svetske književnosti, ali ima i onih koji veruju da je bio - aseksualan.



[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Jan 10, 2018 2:01 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Nikolaj Vasiljevič Gogolj        Empty Re: Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Počalji od Mustra taj Sub Feb 04, 2012 7:56 pm

Medju poznatim književnicima u svetu ima onih, doduše dosta retko, koji su zazirali od žena. Neki medju njima su se ženili i imali decu, ali bolje da nisu, jer su vrlo često bivali nesnosno teški, i kritični do mržnje visokog intenziteta prema ženama; drugi su pokušavali da im se približe i išli čak i do vereništva, pa onda se, jadnici, iznenadno povlačili i bežali koliko ih noge nose; a bilo je i onih  koji su, od kako znaju za sebe, imali neobjašnjivo čudan odnos prema ženama, kloneći ih se što više mogu, a da ni sami nisu znali zašto. Bilo je to, izgleda, nešto jače od njih samih. Nije da nisu hteli da se približe ženama, ali je strah od njih u njima  bio preveliki. Do ambisa. Takvo stanje ih je, uglavnom, činilo nesrećnim. (Naravno, postoje i obrnute situacije; i medju književnicama ima onih koje su zazirale od muškaraca).

Umberto Eko ima običaj da ponekad citira poznatu izjavu Viktora Igoa (Hugo): „Gola žena je - naoružana žena". On pritom dodaje da i obučena žena ume biti naoružana žena u svom odnosu prema muškarcu, mada se u nju muškarac (itekako) zaljubljuje i biva srećan u njenom društvu, ali je se on ponekad podsvesno plaši, osećajući je kao da je naoružana, odnosno neosvojiva do kraja.

Generalno govoreći, ja smatram da čovek koji ima velikih problema sa ženama, probleme koji se ponekad manifestuju u istinskoj mržnji i/ili trajnom izbegavanju žena, ima ozbiljnih problema sa - njim samim. Medjutim, iako su takve situacije, naravno, nepoželjne same po sebi, bilo je umetnika, uključujući književnike, koji su ostvarivali velika dela i pored tog zaziranja od žena. A smatram da bi bilo besmisleno naklapati da li bi njihovi umetnički učinci bili još veći da su bili - drukčiji.  

I ova dvojicu književnika, iz davnih vremena,  važe za čudake kada su u pitanju žene: Strindberg i Kafka.

Isidora Sekulić, u eseju o Augustu Strindbergu, švedskom velikanu pisane reči, govori i o njegovom čudnom odnosu prema ženama, jer je taj odnos Strindbergov bio veoma kompleksan i teško shvatljiv. On nije mogao bez žena, ali kada je bio sa njima onda ih je najčešće duboko mrzeo, mučeći pritom i njih i sebe. Tako Isidora beleži: „Strindberg nije pisac ni mladih ni starih, ni srećnih ni nesrećnih, ni muških ni ženskih. Poznajemo ga, čitali smo ga, drugovali smo s njim ponekad baš bratski, ili ga prstom pokazivali kao velikog učitelja, ali slabo navodimo njegove tekstove, sliku njegovu ne držimo na stolu, milo nam je što mu je lepa kuća tako daleko... Zašto? - pitamo nekoga, ili pitamo sami sebe. I odmah, malo jetko odgovaramo istom rečju: zašto? Hja, kad je nekom dato od Boga da ume kao lav rikati, onda ga ne volimo čuti da kao mangup psuje... ".  A nešto kasnije Isidora nastavlja: „Negde u sebi, da li u strasti ili u intelektu, Strindberg je morao nositi ideal žene. A kako je bio i vrlo strastan, i vrlo detinjast ljubavnik, on je ponekad, ričući, ponekad plačući, tražio da taj ideal domaši rukom, ili se s njime venča. Naravno, što god je privenčao ili privezao uza se, to nije bio ideal. Nastupa raskid, bol iskustva, intelektualni obračun, satanski tačno znanje čime sve žena odstupa od ideala. Zatim ponovo fantazira da raj na zemlji mora biti u ženi; a kad nije, Strindberg s najvećom mržnjom i s naučničkim rečnikom nasrće na čulnu i sensualnu ženu. Od dveju venčanih Strindbergovih žena, prva je bila glumica, a druga čista intelektualka. Lovio je dakle nesrećni čovek po graničnim oblastima. Dve žene, dva mučenja. Ljubavnica je Strindberg imao čitavu seriju, ali, izgleda, sve iz reda 'prostačkog'. Strindberg je leteo u iskustva sa slobodama izuzetnog čoveka... Naravno, on je znao da tamo gde nema idealnih žena, da u tom svetu nema ni idealnih muškaraca. I izveo je zaključak: da je čovek, ma ko on bio, samo sluga instinkata, i da je život, ma kakav bio, samo divljaštvo. Ali čim naidje na čoveka koji je žena, Strindberg gubi vladanje nad sobom, nasrće na ženu bezmalo fizički, i bori se s njom kao sa opasnom divljom zverkom".

Poznato je da se i Franc Kafka, jedan od onih velikih pisaca koje, pored ostalih, naročito vole drugi pisci, itekako mučio po pitanju žena. Hteo je, veselnik, da ostvari čvršću vezu sa ženom, ali svaki put kada je za to imao priliku - povlačio se, sa osećanjem dečačke zbunjenosti i gorčine, jer nije sebe razumeo do kraja po tom pitanju. Njegova pisma Mileni Jesenskoj, prevoditeljki njegovih dela na češki, spadaju u red lepših ljubavnih pisama u novijoj svetskoj književnosti. Sastali su se njih dvoje nekoliko puta, ali ti kratki susreti nisu pomogli da dodje do većeg zbližavanja, ma koliko su to oboje priželjkivali. Kafka je u toj vezi nesiguran, previše samokritičan, žudi za ljubavlju ali se boji njene realizacije, tako da na mahove izgleda da mu više odgovara samo platonska veza. On sve vreme pati zbog toga, krivi sebe, ljut je što mu nedostaju duhovne i fizičke snage, progoni ga strah. I, sve je ostalo na tome, do kraja njegovog kratkog života.

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Jan 10, 2018 2:02 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Nikolaj Vasiljevič Gogolj        Empty Re: Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Počalji od Mustra taj Pet Jan 31, 2014 11:33 am


Akakij Akakijevič se rodio pod veče, ako me pamćenje ne vara, 23. ožujka. Pokojna mati njegova, supruga činovnika i vrlo dobra žena, bila je naumila da dijete krsti, kako priliči.
Mati je još ležala u krevetu nasuprot vrata, s desne joj je strane stajao kum, izvanredno valjan čovek, Ivan Ivanovič Jeroškin, koji je služio kao šef odsjeka u senatu, i kuma, supruga oficira kvarta Arina Semjonovna Bjelobrjuškova, žena rijetkih vrlina.Rodilji je bilo stavljeno na volju da bira između tri imena:
Mokija, Sosija ili da dijete nazove po imenu mučenika Hozdazata. „Ne", pomisli pokojnica, „to su sve kojekakva
imena". Da joj ugode, otvore kalendar na drugom mjestu: opet izađu tri imena: Trifilij, Đula i Vara-hasij. „Baš prava pokora",prozbori stara, „kakva su to sve imena, zbilja takvih nikad nisam čula. Da je makar još Varadat ili Varuh, a ono Trifilij i Varahasij". Opet okrenu stranicu — ispadnu Pavsikahij i Vahtisij. „Eh, vidim ja već", reče stara, „da mu je očito takva sudbina. Kad je već tako, nek se onda radije zove kao i njegov
otac. Otac mu je bio Akakij, pa nek onda i sin bude Akakij".Eto tako je i nastao Akakij Akakijevič. Dijete krstili; pri tom ono zaplakalo i načinilo takvu grimasu kao da predosjeća da će biti titularni savjetnik. Dakle, tako se to sve dogodilo.Mi smo to sve iznijeli zato da čitalac sam uzmogne vidjeti kako je bilo nužno da se tako dogodi i da mu se nikako nije moglo dati drugo ime. Kada i u koje vrijeme je on stupio u
službu u odjel i tko ga je tamo postavio,toga se nitko nije mogao prisjetiti. Koliko se god promijenilo
načelnika i svakojakih starješina, njega su viđali sve na jednom te istom mjestu, na istom položaju, na istoj dužnosti, kao istoga činovnika za prepis; tako da su onda svi bili uvjereni da se on očito tako i rodio kao gotov čovjek u vicemonduri i sa ćelom na glavi. U odjelu mu se nije iskazivalo nikakvo poštovanje.
Podvornici ne samo da nisu ustajali s mjesta kad je on prolazio,nego ga čak nisu ni gledali, kao da obična muha prolijeće kroz čekaonicu. Starješine su se prema njemu držali nekako hladno despotski. Kakavgod pomoćnik šefa odsjeka jednostavno mu je turao pod nos spise, pa ni da kaže: „prepišite", ili „tu vam je zanimljiv, zgodan poslić", ili ma što prijazno, kako dolikuje u pristojnim uredima. A on je uzimao, samo bi zirnuo na spis, i ne
gledajući tko mu ga podmeće i je li za to ovlašten. Uzimao je i odmah sjedao da piše. Mladi su ga činovnici ismjehivali i zbijali šale na njegov račun, koliko im je dostajalo kancelarijske duhovitosti, pripovijedali su pred njim razne anegdote, koje su sastavili o njemu, o njegovoj gazdarici,sedamdesetogodišnjoj starici, pričali su da ga ona tuče, pitali ga, kad će im biti svatovi, sipali mu na glavu papiriće i nazivali ih snijegom. Ali Akakij Akakijevič nije odgovarao nijedne riječi,kao da nikoga i nema pred njim; to čak nije nimalo utjecalo
na njegov rad: uza sve to dodijavanje on nije pravio ni jedne pogreške u pisanju. Samo kad je šega već postajala suviše nepodnosiva, kad su ga gurali ispod ruke, pa mu time smetali da radi svoj posao, on bi im govorio: „Ostavite me na miru,zašto me dirate?" i nešto neobično se krilo u tim riječima i u glasu kojim bi ih izgovarao. U njem se osjećalo nešto što je pobuđivalo na samilost, tako da je jedan mladić, koji je tek
nedavno bio stupio u službu, a koji je po primjeru drugih sebi dopustio da ga ismjehava, najednom stao kao ukopan, i od toga časa kao da se sve pred njim promijenilo i pokazalo se u drugom svjetlu. Nekakva ga je nenaravna sila odgurnula od drugova, koje je tu upoznao i smatrao za pristojne, svjetske ljude. I on je dugo poslije toga u najveselijim časovima sebi predočavao oniskog činovnika sa ćelom povrh čela, s onim
njegovim prodirnim riječima: „ostavite me na miru, zašto me dirate" — i u tim prodirnim riječima odjekivale su druge riječi: „Ja sam tvoj brat". I ubogi se mladić zaklanjao rukom i poslije bi se mnogo puta u svome životu zgranuo, videći koliko je u čovjeka nečovječnosti, koliko svirepe grubosti u profinjenoj,obrazovanoj svjetskoj uglađenosti i, bože! čak i u čovjeku,kojega svijet smatra za plemenita i čestita...

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Nikolaj Vasiljevič Gogolj        Empty Re: Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Počalji od Mustra taj Sre Jan 10, 2018 2:10 pm

Иллюстрации к...

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]


_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Nikolaj Vasiljevič Gogolj        Empty Re: Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Počalji od Mustra taj Sre Jan 10, 2018 2:11 pm

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]


_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Nikolaj Vasiljevič Gogolj        Empty Re: Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu