Tagore

Strana 2 od 3 Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Nov 10, 2011 10:47 am

First topic message reminder :

Ko si ti, čitaoče, koji ćeš posle jednoga stoleća čitati pesme moje?
   Ne mogu ti poslati ni jedan cvet od ovog proletnjeg bogatstva, nijednu traku zlata sa ovih oblaka gore.
    Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu.
    U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene na minulo cveće pre stotinu leta.
    U radosti svoga srca da osetiš živu radost koja je pevala jednog proletnjeg jutra - šaljući svoj veseli glas preko stotinu leta.  

[You must be registered and logged in to see this image.]
Rabindranath Tagore
(iz zbirke pjesama ''Gradinar'', 85.)


Poslednji izmenio Mustra dana Pet Avg 15, 2014 2:10 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:39 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


________________________________
Gradinar 36
On mi došapnu: “Dragana, podigni oči tvoje”:
Ja ga surovo prekoreh i rekoh: “Odlazi!” ali se on i ne pomače sa mesta.
Stajao je preda mnom držeći obe ruke moje.
Rekoh mu: “Ostavi me!” ali on ne ode.
Priljubio je svoje lice uz moje uho.
Pogledah ga i rekoh mu: “Neka te je sram!” ali on ne hajaše za to.
Njegove mi usne dodirnuše obraz. Uzdrhtah i rekoh mu:
“Drznuo si se i suviše!” ali on nije znao za stid.
Udenu u kosu moju jedan cvet. A ja mu rekoh:
“Ne pomaže ti ništa!” ali on stajaše tu nepomično.
Skide venac sa moga vrata i ode.
A ja plačem i pitam srce svoje: “Zašto se ne vraća?”

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:39 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]
________________________________
Gradinar 42
Daj da divlja lakoumnost provali i otrgne me
s mojih sidara.
svijet je prepun uglednika i radiša, korisnih
i pametnih.
Ima ih koji s lakoćom stižu prvi; a ima ih koji
pristojno dođu za njima.
Sretno njima i berićetno bilo, a meni daj da
budem ludi i beskoristan.
Jer ja znadem da je konac svih poslova opiti
se i otići bestraga.
Kunem se da se s ovih stopa odričem svih
zahtjeva za častima pristojnih ljudi.
Ostavljam se ponosa učenosti i suda što je
pravo a što krivo.
Razlupat ću posudu uspomena i raspršiti i
posljednju kaplju suza.
Okupat ću se u pjeni rujnoga vinca i
smijehom se razvedriti.
Rastrgat ću ovoga puta nasitno svaki znak
uglađenosti i staloženosti.
Svetim ću se zavjetom zavjetovati da ću biti
ništarija, da ću se nakresati
i otići bestraga.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:39 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]
________________________________
Gradinar 46
Ostavila si me i otišla svojim putem.
Mislio sam da ću biti tužan, pretužan za tobom
i da ću u svome srcu uramiti samo tvoju sliku
protkanu zlatnim stihovima.
Ali, avaj, moje zle sudbe – vreme je kratko!
Mladost prolazi godina za godinom;
Proletnji dani lete; jedno golo ništa ubija
nežni cvet,
a mudrac me opominje da je život
samo kap rose na lotosovom listu.
Treba li sve to da propustim
i da samo ginem za onom jednom što mi
okrenu leđa?
To bi bilo i grubo i ludo, jer je vreme kratko.
Dođite, moje kišne noći, pljuskajući nogama;
osmehni se moja zlatna jeseni;
dođi, bezbrižni aprile, prospi po zemlji
poljupce svoje!
Dođi i ti, i ti, i ti!
Dragi moji, znate da smo smrtni.
Pa je li mudro kidadi srce zbog jedne,
koja je odnela svoje? Jer je vreme kratko.
Slatko je sedeti u uglu i razmišljati da ste
mi vi ceo svet.
Hrabro je poželeti sreću svome bolu, i biti
rešen,
ne dopustiti nikome da te teši.
Ali, jedan novi lik gleda kroz moja vrata
i podiže svoje oči k mojima.
Ja mogu samo svoje suze da obrišem
i da izmenim melodiju svoje pesme:
Jer je vreme kratko!

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:40 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]
________________________________
Gradinar 49
Čuvam joj ruke, grlim je i tražim
Da poljupcima opljačkam njen smeh,
U naručju da otmem joj draži
Da ispijem joj usne, tamne kao greh.
Ali ko nebu plavetnilo da uzme?
Lepotu mi se dodirnuti htelo,
Al’ izmeđ’ ruku ona mi ispuže:
U rukama mi osta samo telo.
Gde je lepota? Gde je njen svet?
Vraćam se natrag prevaren i smožden.
Ah kako telom da dotaknem cvet
Što samo duh ga dotaknuti može?

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:40 pm



________________________________
Gradinar 52
Zašto li se je svijeća utrnula?
Zastro sam je ogrtačem da je od vjetra
zaštitim, eto zašto se je svijeća utrnula.
Zašto li je cvijet uvenuo?
Pritisnuh ga na prsi, pun žarke ljubavi, eto
zašto je cvijet uvenuo.
Zašto li je rijeka presahnula?
Zajazih je da se okoristim njome, eto zašto je
rijeka presahnula.
Zašto li je u harfe žica pukla?
Gledah nasilu iz nje izbiti zvuk koji ne
mogaše dati, eto zašto je u harfe žica
pukla.
________________________________
Gradinar 65
Zoveš li me ti to ponovo?
Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?
Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vrati domovima umorne radnike.
Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.
________________________________
Gradinar 66
Neki luđak skitnica, razbarušene kose,
preplanuo i prašnjav, tijela ispijena, nalik
na sjenu, usta čvrsto stisnutih poput
zatvorenih vrata svojega srca, očiju
zažarenih kao svjetlost u krijesnice koja
ište svoga para, tražaše kamen za kušanje
zlata.
Pred njim tutnjaše beskrajni ocean.
Bučni valovi neprestance pripovjedahu o
skrivenome blagu, izrugujući se gluposti
koja ne dokučuje o čemu oni zbore.
Možda mu više ne osta nikakove nade, pa se
ipak ne htjede smiriti, jer mu istraživanje
postade životom.
Upravo kako ocean neprekidno diže k nebu
ruke da dohvati nedohvatljivo, kao što
zvijezde vazda kruže a ipak traže cilj koji
se nikada ne može doseći, isto tako na
osamljenoj obali luđak, prašnjav,
raskuštran i preplanuo, svejednako lutaše
tražeći kamen za kušanje zlata.
Jednoga mu dana priđe seoski dječačić i
upita:
“Reci mi, gdje si našao ovaj zlatni lanac oko
svojega pasa?”
Luđak se lecnu: lanac koji prije bijaše od
željeza sada je bio od žeženoga zlata; nije
to bio san, nego on nije znao kada se zbila
pretvorba.
Žestoko se lupao po čelu: O gdje li je samo,
gdje, i ne znajući, taj uspjeh postigao?
Bio se je već navikao skupljati oblutke,
dodirivati lanac i odbacivati ih a da ne bi
ni pogledao ima li kakove mijene; tako
luđak nađe i izgubi kamen za kušanje
zlata.
Sunce je tonulo nisko na zapadu, nebo bijaše
zlatno.
Luđak se vraćaše istim putem da iznova
nađe izgubljeno blago, pogrbljen,
slomljena srca, kao iščupano drvo.
________________________________
Gradinar 69
Lovim zlatnoga jelena.
Možete se smijati, prijatelji moji, ali ja gonim
priviđenje koje mi izmiče.
Jurim preko brda i dolina, lutam bezimenim
zemljama,
jer ja lovim zlatnoga jelena.
Vi dođete i trgujete na sajmu, i vraćate se
kući punih ruku kupovine, ali je mene
takla čarolija beskućnih vjetrova, ni sam
ne znam kada i gdje.
Nemam briga u srcu; sve svoje čežnje
ostavljam daleko za sobom.
Jurim preko brda i dolina, lutam bezimenim
zemljama,
jer ja lovim zlatnoga jelena.
________________________________
Gradinar 75
O ponoći jedan tobožnji isposnik objavi:
“Vrijeme je da ostavim dom svoj i da Boga
potražim. Ah, tko li me je ovdje toliko u
opsjeni držao?”
Bog šapnu: “Ja!”, ali uši toga čovjeka
bijahu tvrde.
S djetetom na grudima ležaše žena njegova
mirno spavajući na jednoj strani postelje.
Čovjek reče: “Tko ste vi da me toliko
vremena zaluđujete?”
Glas mu opet odvrati: “Oni su Bog!”, ali on toga
ne ču.
Čedo zaplaka u snu gnijezdeći se uz majku
svoju.
Bog zapovjedi: “Stani, budalo, ne napuštaj
kuće svoje”, ali on toga opet ne ču.
Bog uzdahnu i protuži: “Zašto me sluga moj
ide tražiti ostavljajući me?”

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:42 pm

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]


________________________________
Jednog trenutka sve zaboravih
Jednog trenutka sve zaboravih i dođoh.
A ti mi pogledom svojim otkri da l’ onih dana
postoji
još sen, kao daleki bledi oblak na vidiku u kome
kiše više nema.
Oprosti mi moj zanos, samo sad.
Ruže su još u pupoljku; ne znaju one da ovog leta
cveća mirisnog brati nećemo.
Jutarnja zvezda treperi u zoru, ranu svetlost
zamrežilo granje
pred tvojim prozorima, ka nekad, onih dana.
A ja zaboravih da vreme je sad drugo, i dođoh.
Zaboravih kako si me postidela, okrenuvši glavu od srca
koje sam ti nudio.
Sećam se samo onih reči što izgovaraše drhtavim usnama,
sećam se u svojim tamnim očima bleska strasti
kako pomicaše, kao u smiraj dana krilo ptice
što traži svoj dom.
Zaboravih da se ti i ne sećaš i dođoh.
*
Srećan sam što me više nećeš čekati sa izrazom
sažaljenja u pogledu.
Na oči mi suze naviru, al’ to je samo čarolija noći,
to su samo reči moje na rastanku, što i mene
zbunjuju prizvukom očaja.
Proći će noć i doći svetlost dana, oči će se osušiti, srce će
se smiriti; i neće više biti vremena za plač.
Ko kaće da je teško zaboraviti?
Milosrdna smrt nagriza srž života i ludoj upornosti
njegovoj smirenje donosi.
uzburkano more utišaće se najzad u svojoj stenovitoj kolevci;
šumski požar pašče u san na postelji od pepela.
Ti i ja ćemo se rastati, raskid će sakriti mlada trava
i cveće što se smeje na suncu.
*
Ako ljubav nije ništa nego bol,
zašto će ljubav ova?
Kakva ludost tražiti uzdarje srca njenog
za svoje što joj dade.
Sa gorućom u krvi strašću
i žarom mahnitim u pogledu.
Zašto lutanje kroz pustinju?
Ne čezne ni za čim na svetu
onaj koji sebe poseduje sam.
Za njega nije slatki miris proleća, cveće i ptica poj;
A ljubav kad dođe, kao senka zakloni sav svet,
Potire život i mladost.
Zašto onda tražiti u magli ljubavi
pomračenje postojanja svog?

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:42 pm

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]
________________________________
Kada i zašto
Kada ti donesem šarene igračke, dijete moje,
onda razumijem otkud boja razigranim oblacima, vodi i cvijeću-
kada ti donesem šarene igračke, dijete moje.
Kada poželim gledati kako plešeš, ja zapjevam.
Onda zaista znam zašto je muzika u lišću i zašto talasi šalju horove
svojih glasova u srce ustreptale zemlje-
kada zaplešeš uz moju pjesmu.
Kada spustim slatkiše u tvoje željne ruke,
ja znam zašto postoji med u čašici cvijeta,
i od kuda dolazi slast zrelog voća-
kada spustim slatkiše u tvoje željne ruke.
Kada poljubim tvoje lice da izmamim osmijeh,
onda pouzdano razumijem čari neba u svjetlu zore
i slasti što ih ljetni povjetarac donosi mome tijelu-
kada poljubim tvoje oči da izmamim osmijeh.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:42 pm

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]


________________________________
Molitva
Tamo gdje je misao bez straha i glava se drži uspravno
Gdje je znanje besplatno
Gdje svijet još nije polomljen u komade
Tijesnim poznatim zidovima
Tamo gdje riječi izlaze iz dubine istine
Gdje neumorna težnja pruža svoje ruke prema savršenstvu
Gdje bistra struja razuma još nije izgubila put
U turobnoj pustinji mrtvih navika
Tamo gdje je um vođen tvojom rukom
U uvijek rastuću misao i akciju
U tom slobodnom raju, moj Oče,
Probudi moju zemlju

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:43 pm

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]

________________________________
Prijatelju moj
U nedeljnom hladu kišnoga jula
koračaš tihim korakom, nem kao noć,
i mimoilaziš strazu.
Danas je jutro zatvorilo oči, i ne haje
za užurbanu viku glasne košave;
preko uvek budnog plavog neba
prevućen je gust veo.
U šumama su umukle pesme,
a na svakoj kući vrata su zatvorena.
Ti si usamljeni putnik pustim ulicama,
O, moj jedini prijatelju, najmiliji,
na kući je mojoj kapija otvorena
ne mimoiđi je kao san.
Prijatelju, jesi li napolju u burnoj noći
na svom ljubavnom putu?
Nebo stenje kao neko ko očajava.
Noćas mi ne dolazi san.
Neprestano otvaram kapiju
i gledam u mrak, prijatelju moj!
Ne mogu ništa da poznam pred sobom;
pitam se gde je put tvoj?
Na kojoj tamnoj obali crne reke,
na kojoj dalekoj ivici hučne šume,
kroz koji varljivi ponor senki
tražiš svoj put ka meni, moj prijatelju !
U prvom osvitu čuh šapat;
trebalo je da odjedrimo ti i ja,
i niko drugi na svetu nije smeo znati
o tom putovanju našem bez kraja i cilja.
Na tom beskrajnom okeanu,
pored tvog pažljivog osmeha
pesme su moje nabujale u melodije
slobodne kao vali,
slobodne od svih stega reči.
Zar još nije vreme ? Zar još ima posla?
Gle, veče se naglo nad obalom,
i pri svetlosti koja izdiše
ptice se morske vraćaju gnezdima svojim u letu.
Ko zna kada će se odrešiti lanac
i kada će se čun,
kao poslednji odsev zalazećeg sunca,
izgubiti u noći…?

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:43 pm


________________________________
Pevačeve žrtve
U nedeljnom hladu kisnoga jula
koračaš tihim korkom, nem kao noć,
i mimoilaziš strazu.
Danas je jutro zatvorilo oči, i ne haje
za užurbanu viku glasne košave;
preko uvek budnog plavog neba
prevučen je gust veo.
U šumama su umakle pesme,
a na svakoj kući vrata su zatvorena.
Ti si usamljeni putnik pustim ulicama.
O moj jedini prijatelju, namiliji,
na kući je mojoj kapija otvorena -
ne mimoiđi je kao san.
Prijatelju, jesi li napolju u burnoj noći
na svom ljubavnom putu?
Nebo stenje kao neko koji očajava.
Noćas mi ne dolazi san.
Neprestano otvaram kapiju i
gledam u mrak, prijatelju moj!
Ne mogu ništa da poznam pred sobom;
pitam se, gde je put tvoj?
Na kojoj tamnoj obali crne reke,
na kojoj dalekoj ivici hučne šume,
kroz koji varljivi ponor senke tražiš
svoj put k meni, moj prijatelju?
Svetlost! O, gde je svetlost?
Užeži je na razbuktaloj vatri čeznje!
Ovde je žižak, ali, avaj, plamen
ne treperi – jeli to sudba tvoja,
sreće moje! Bolja bi ti bila smrt.
Beda kuca na vrata, njen glas objavljuje:
tvoj gospod bdi,
zove te kroz noćnu tamu na sastanak.
Nebo pokrivaju oblaci;
kiša je beskrajna.
ne znam šta se u meni budi,
ne poznajem smisao toga.
Jedna munja navlači mi preko oka
jos deblju tamu; moje srce pipa
i tri put na koji me dozivaju
glasovi noći.
Svetlost!
O, gde je svetlost?
Užeži je na razbuktaloj vatri čeznje!
Grmi, huji vetar s piskom krz planinu.
Crna je noć, crna kao kamen.
Ne daj da časovi prođu u mraku!
Užeži žižak ljubavi svojim životom!
U prvom osvitu čuh šapat;
trebalo je da odjedrimo ti i ja,
i niko drugi na svetu nije smeo znati
o tom putovanju našem bez kraja i cilja.
Na tom beskrajnom okeanu,
pored tvog pažljivog osmeha,
pesme su moje nabujale u melodije
slobodne kao vali,
slobodne od svih stega reči.
Zar još nije vreme? Zar još ima posla?
Gle, veče se naglo nad obalom,
i pri svetlosti koja izdiše ptice
se morske vraćaju gnezdama
svojim u letu.
Ko zna kada će se odrešiti lanac
i kada će se čun,
kao poslednji odsev zalazećeg sunca,
izgubiti u noći?
O svetlosti, svetlosti moja,
koja celivaš oči i stišavaš srca!
Ah, dragane, svetlost igra
u sedištu mog života;
svetlost dotiče, dragane,
strune ljubavi moje;
nebo se otvara, vetar duva pomamno,
kikot juri zemljom.
Leptiri šire krila u moru svetlosti;
kruna svetlostnih vala
treperi od ljiljana i jasmina.
Dragane, svetlost preliva zlatom
oblake i rasipa drago kamenje.
Sa lista na list, dragane,
skakuće veselje i bezmerna radost.
Nebeska reka izašla je iz korita,
potop radosti se razlio.
San što počiva na detinjim očima -
ko zna od kuda dolazi?
Govore da obitava u zavičaju vila,
gde u šumskom hladu, koji slabo
osvetljuju svici, više dva nežna
čarobna pupoljka.
Otud on ide da celiva detinje oči.
Osmeh što u snu preleće preko detinjih usana -
ko zna gde je rođen?
Govore da jedne jeseni bled zrak
mladog meseca pogodio rub nekoga
oblaka koji je nestajao – tu, u snu
jednog rosnog jutra rođen u osmeh
koji preleće u snu preko detinjih usana.
Slatka svežina što nežno obavija
detinje udove – ko zna
gde se tako dugo skrivala?
Da, još dok je majka bila nevesta,
prozela je u nemoj nežnoj tajni
ljubavi srce njeno – slatka svežina
što nežno obavija detinje udove.
Bol rastanaka to je što se širi svetom,
što rađa nebrojene oblike na beskrajnom nebu.
Bol rastanaka to je što nemo noću
ukočeno gleda od zvezde do zvezde,
i postaje pesma u žuboru lišća sumornog
kišnog jula.
Bol rastanaka to je što se preliva,
što se udubljuje u ljubav i žudnju,
u patnju i radost ljudskoga doma,
što se uvek topi i teče pesmom
kroz moje pesničko srce.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:43 pm


________________________________
Reci mi
Reci mi, je li sve to istina, dragane, reci mi je li sve to istina?
Kad ove oči sipaju munje, tamni oblaci u grudima tvojim
odgovaraju burom.
Je li istina da su moje usne slatke kao razvijeni pupoljak
prve ljubavi?
Oklijevaju li uspomene minulih majskih noći
u mojim udovima?
Treperi li zemlja, kao harfa u pjesmama,
kad je moja stopala dodirnu?
Je li istina kako iz očiju noći kaplje rosa kada se pokažem
i da se zora veseli kada obavije moje tijelo?
Je li istina, je li istina kako je tvoja tvoja ljubav
lutala kroz vjekove i svjetove tražeći baš mene?
I kad si me našao, kako je tvoja duga čežnja
našla svoje krajnje spokojstvo u mom nježnom govoru,
toplom zagrljaju, u mojim očima i usnama,
u mojoj bujnoj kosi?
Je li istina da je tajna beskonačnosti ispisana na mom
malom i dragom čelu?
Reci mi, dragane, je li sve to istina?
________________________________
Ti i ja
Ti ispunjavaš moje misli
Dan za danom
pozdravaljm te u samoći
Van sveta
ti si zagospodarila
Mojim životom i smrću.
Kao sunce na izlasku
Moja duša tebe netremice gleda
kao jedino oko.
Ti ličiš na uzvišeno nebo,
Ja ličim na beskrajno more
A između pun mesec plavi.
Ti si večito spokojna
Ja sam bez počinka trajno
Pa ipak na dalekom horizontu
Mi se stalno srećemo.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Čet Apr 23, 2015 1:45 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Sre Maj 06, 2015 11:39 am

RABINDRANAT TAGORE


SAKUPLJANJE PLODOVA




prepevali Aleksandar Đusić
i Aleksandar Ljubiša




[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]






I


Zatraži od mene, i sakupiću svoje plodove
i u prepunim ih korpama doneti u tvoje dvorište,
mada su se neki usput izgubili, a neki još nisu zreli.

Jer godišnje je doba otežalo od obilja,
u hladu se čuje žalobna pastirska frula.

Naredi mi i razapeću jedra na reci.
Martovski vetar razdražuje, podiže snene talase i tera ih da žamore.

Bašta je dala sve što je imala, i u večernji umoran čas
sa zalaskom sunca stiže poziv iz tvoje kuće na obali.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Sre Maj 06, 2015 11:40 am

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]



II


Moj život u mladosti beše poput cveta
– cveta koji otpušta laticu ili dve iz svoga obilja
i ne oseća nikakav gubitak kada prolećni lahor dođe
da prosi na njegovim vratima.

Sada, na kraju mladosti, moj život je poput ploda,
i nema šta da štedi, već čeka da se sav ponudi
sa izdašnim teretom slasti.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Mustra taj Sre Maj 06, 2015 11:41 am

[You must be registered and logged in to see this link.] [You must be registered and logged in to see this link.]





III


Je li praznik leta samo za sveže cvetove
a ne i za one uvele, i za sasušeno lišće?

Da li je pesma mora podešena samo sa podižućim talasima?
Zar ne peva i sa talasima koji padaju?

Ćilim na kojem stoji moj kralj draguljima je protkan,
ali tu je i strpljivo busenje što čeka da ga njegova stopala taknu.

Malo je mudrih i uzvišenih koji sede kraj mog Gospodara,
ali on ipak uze mene glupana u svoje naručje
i načini me svojim slugom za sva vremena.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tagore

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 3 Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu