Filip Larkin

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Pet Dec 09, 2011 12:32 pm

First topic message reminder :

Филип ЛАРКИН (1922-1985)



Филип Ларкин (1922-1985), енглески песник, прозаист и критичар. Рођен је у Ковентрију. Његов отац је био градски ризничар који је обожавао Хитлера. Будући песник је похађао школу Краља Хенрија Осмог и већ тамо почео да пише за школски часопис. Студирао је и, после Другог светског рата, дипломирао на Оксфорду, заједно са Кингслијем Амисом; за време Другог светског рата није регрутован због болести очију. Као студент страсно је заволео xез, о којем ће, касније, писати, за „Дејли телеграф“, између 1961. и 1971. године. Његов укус је остао међуратни – цени Луја Армстронга и дикси, а одбацује Колтрејна, Гилеспија, Дејвиса и Паркера. После дипломирања ради као библиотекар на универзитетским библиотекама у Лестеру и Белфасту. Од 1955. до смрти је библиотекар у Бринмор Џонс-библиотеци на университету у Халу.
Ларкин је водећа фигура у групи песника под називом „Покрет“ која се јавила педесетих година, а окарактерисана као „бесни младићи“ (осим Ларкина, Кингсли Амис, Доналд Дејви, Том Ган). Песници „Покрета“ су писали поезију на свакодневичне теме, инсистирајући на уличном језику и на строгим, традиционалним, формама. Запажену улогу су први пут добили у антологији „Нове линије“ Роберта Конквеста. Конквест је њихов рад окарактерисао као „слободан од мистичних и логичких грчева и – као модерна философија – емпиријски у потицајима и достигнућу“. Међу Ларкиновим књигама истичу се „Северни брод“ (1945), „Мање мртав“ (1955), „Викенд-венчања“ (1964), „Стрми прозори“ (1974), као и два романа, „Џил“ (1946) и „Зимска девојка“ (1947). У једном интервјуу изјавио је да је пет година писао свој трећи роман, али да је „извеснија могућност да рукопис ишчезне“. Иако је имао бројне „афере“ и три дуже везе (међу којима је најдужа она са Моником Џонс, професорицом енглеског), није се женио. По смрти своје мајке, 1977. године, написао је циклус од 11 песама. Умро је од канцера, 2. децембра 1983. године.
Године 1993. Ендрју Мошн је објавио песникову биографију, у којој посебно обрађује нацистичке симпатије и мизогенију Ларкиновог оца, спекулишући с песниковим расним „изјашњењима“ и другим, у нашем добу политички неприхваћеним, идејама које је заступао.
Сабране песме и сабрана писма Филипа Ларкина у критичким издањима појавили су се 1988. и 1992. године.
[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Mustra dana Čet Avg 21, 2014 5:34 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole


Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:42 pm



[You must be registered and logged in to see this link.]

NEZNANJE

Čudno je ne znati ništa, nikad ne biti siguran
Šta je istinito il zbiljsko il prava stvar,
Već biti prisiljen na ograde, ili 'osjećam tako ja bar',
Ili: 'pa, tako je, il bi se reklo:
Valjda će znati neko'.

Čudno je ne znati kako teku stvari: njihovu
Vještinu da nađu šta im je probitačno,
Njin smisao za oblik, da sjeme rasiju tačno,
I spremnost za promjene;
Da, čudno je, za mene,

Čak nositi takvo znanje – jer naše meso
Okružuje odlukama nas vlastitim –
A ipak čitav život na netačnosti tratiti,
Pa kad staneš da mriješ,
Zašto – jasno ti nije.

<1955>


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:02 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:42 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]





GROBNICA ARUNDELOVIH1

Jedno uz drugo, izbrisanih lica,
Leže u kamenu tom erl i grofica.
Nejasno odjeću svoju pokazali
Kao zgloboviti oklop, bora kruta,
I taj apsurda nagoveštaj mutan –
Ispod nogu njihovih psi mali.

Takva jednostavnost iz predbaroka
Jedva privlači oko, dok na lijevoj
Rukavicu ne sretne gvozdenu,
U drugoj stisnutu prazninu, i evo
Vidiš, sa oštrinom nježnoga šoka,
Izvučena mu ruka drži njenu.

Ne mišljahu da će tako se odužit
Ležanje. Na kipu takva vjernost biva
Tek za prijatelje sitnica vidljiva:
Unajmljenoga kipara vještina
Zanemarena da pri dnu produžit
Mogu na latinskom imena se njina.

Nisu mogli znati, u svom nepokretnom
Putovanju nauznak, tako rano da će
Zrak mijenjat stvari uz bešuman lom,
Stari zakupci biće otpušteni;
Sve nove i nove oči da gledaće,
A ne čitati. Oni, ukočeni,

Kroz šir i duljinu vremena, spojeno
Pretrajaše. Sniježilo je, van datuma. Svjetlo
Vrvljaše u travi svakog ljeta. Sjajan
Nered ptičjeg cvrka sipao se tlom
Kostima nastrtom. A uz staze, eno,
Sve novi i novi svijet dok osvaja,

U identitetu njihovu se mije.
Bespomoćni, sada, sred šupljine
Bezgrobnog doba, u žljebu od dima
U obješenim sporim povjesmima,
I nad kosinom svoje istorije,
Stanovište nam tek jedno ne gine:

Preobrazilo njih vrijeme sve do
Neistine je. Vjernost kama ovog,
O kom su jedva mislili, njin biva
Konačni grb, našem instinktu gotovo,
Istini gotovo, da postane svjedok:
Od nas će tek ljubav da ostane živa.

<1956>

1Grobnica iz druge polovine 14.v. gdje su sahranjeni Richard Fitzalan, drugi erl od Arundela, i njegova žena, grofica Eleanor od Lancastera, nalazi se u Katedrali u Chichesteru, u južnoj Engleskoj. Latinski natpis koji se u pjesmi pominje pjesnikova je invencija.


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:02 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:42 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]
DUHOVSKE SVADBE1

Zakasnih sa odlaskom, u taj duhovski tjedan:
Te subote, sa jakim
Suncem, otputovao moj voz je oko jedan
I dvadeset, i prazan tri četvrtine, svaki
Prozor mu bješe spušten, a vrući svi jastuci,
Osjećaj žurbe nesta. Voz iza leđa hodi
Kućama, i pređosmo preko ulice neke
Sa bljeskom vjetrobrana, miris ribe u luci
Čusmo, tu poče ravan i širok tok rijeke,
Gdje susreću se nebo i Linkolnšir u vodi.

Kroz grdnu žegu što spi, popodne to cijelo,
U unutrašnjost duboko
Sporo se, sa stajanjem, krivuljom k jugu grelo,
Prolaze široke farme sa kratkosjenom stokom,
Kanali pune pjene industrijske što pluta,
Staklenik jedinstveno bljesne: živice tonu,
Dižu se: povremeno smijeni trave kâd
Težak vonj štofa na dugmad, u vagonu,
Dok ne približi se sljedeći, s akrima auta
Razmontiranih, novi i jednolični grad.

Kakva je buka svadbi, ta stvar isprva nije
Bila mi uočljiva
Na stanicama gdje smo stajali: sunce ubije
Zanimanje za ono što se u hladu zbiva,
Na peronima dugim prohladnim s vikom i cikom,
Kad shvatih to poštanski nosači da se šale,
Produžim sa čitanjem. Nastavismo se vozit,
Kraj napomađenih cura sa nacerenim likom,
U parodiji mode, velovi i štikle – stale
Pa naš odlazak motre, u neodlučnoj pozi,

Ko da gledaju nekog zbitija okončanje
Domahujući zbogom
Nečem što ga nadživje. I nagnuh se, zapanjen,
Po drugi put kroz prozor, znatiželjnije mnogo,
I drugim očima opet sagledao sam sve to:
Majke glasne i tuste; oci, sa čelom koje
Izbradano je, s pâsom širokim ispod kaputa,
Ujak proste dosjetke viče; pa trajnih eto,
Najlonskih rukavica, dragulja lažnih, boje:
Limunska i sljezova, i maslinasto-žuta

Što odvajaju cure, nestvarno, od ostalih.
Da, već se iz kafana
I banket-sala uz depo, i zastavama malim
Kićenih stajališta autobuskih, kraj danā
Svadbenih primicao. Diljem pruge sve više
Parova popenje se, ostali okolo stoje;
Zadnji su konfeti se i savjeti bacali;
Kad god voz krene, svako lice ko da to riše
Što gleda dok odlazi, a djecu mrštilo je
Nešto dosadno; oci ranije nisu znali

Uspjeh toliko golem i skroz farsičan k tome;
Dijelile su žene
Tajnu što sliči sretnom pogrebu kakovome;
Dok, čvršće stišćući tašnu, djevojka svaka blene
U vjersko ranjavanje. Najzad slobodni, ovim
Zbirom svega što smo vidjeli ispunjeni,
K Londonu jurimo, parē grudvice dok vrcaju;
Polja su sad parcele za gradnju, jablanovi
Preko glavnih su cesta bacali duge sjeni;
Za pedeset minuta što, izgledaše na kraju,

Trajahu tek da namjestiš šešir i možeš reći
Umrijeh za malo,
Ukcralo se novih brakova tuce. Sjedeći
Jedno pored drugog je u krajolik gledalo
Jedan Odeon prođe, i s hladnom vodom toranj2,
Neko žuri na tekmu – i niko mislio nije
Da više neće nikad te druge sresti, niti
Da život svakog od njih taj čas sadržat mora.
Mislio sam na London što se u suncu grije –
Poštanski kvartovi kao kvadrati žita zbiti:

Zaputismo se tamo. I sjajnim miljama šina
Dok jurili smo kraj
Pullmana koji stoje2, pocrnjela se mahovina
Zidova približila, to bješe gotovo kraj,
Ta krhka slučajnost putovanja; i ono što je sadrži
Stajaše spremno da se odapne svom silom koja
Daje promjenu. Opet usporismo, i kada
Kočnice prihvatiše, javi se, uz sve brži
Rast, osjećaj padanja, poput poslanog roja
Strijela van vidika, što negdje ko dažd pada.

<1958>

1 Nadahnuće za ovu pjesmu Larkinu je došlo za vrijeme putovanja vozom od Hulla do Londona 28. maja 1955. godine, na praznik Duhova. “Uhvatio sam veoma spor voz koji je stajao na svakoj stanici”, četvrt vijeka kasnije sjećao se Larkin toga dana, „i ja nisam bio svjestan da je to voz u koji se ukrcavaju svi oni tek vjenčani parovi na putu u London za medeni mjesec. To je za mene bilo otkriće... Mislim da je voz stao na četiri, pet ili šest stanica između Hulla i Londona i mogao se osjetiti emocionalni naboj koji raste. Svaki put kad bismo stali, na voz bi se ukrcale svježe emocije. I, konačno, kad smo iz Peterborougha pohrlili prema Londonu, imao sam utisak kao da je cijela stvar uperena poput metka – u samo srce stvari, znate. Sav taj svježi, otvoreni život. Nevjerovatno iskustvo. Nikad to nisam zaboravio.”
2 Industrijski tornjevi za hlađenje otpadnih voda.
3 Kola za spavanje


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:03 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:43 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]





LIJEČENJE VJEROM

K mjestu gdje stoji žene se kreću sporo:
Uspravan, srebrna kosa, bez rama naočari,
Tamno ruho s kragnom bijelom. Revni redari
Naprijed k njegovu glasu i rukama ih upućuju
Pod čiji topli proljetni dažd ljubavi
I brige dvadesetak sekundi svako stane.
Pa, drago čedo, šta boli, glas američki čuju
Duboki, i, molitvu počne, bez stanke skoro,
Boga k onom koljenu, ovom oku upravi.
Glave im stiska naglo; potom su izagnane

Ko misli što se gube, hodaju u tišini,
Ovčiji zabasale neke, ne u svoj život nazad,
Još ne, no neke krute, stoje s grčem i zbore
Duboko suzno promukle, ko da u svima
Dijete slaboumno i mutavo još ima
I opet na dobrotu budi se, i misle: najzad
Glas neki zove, ruke da dignu ih i stvore
Lakim došle su; i takva radost stiže da njini
Jezici brbljaju, oči jad stišću, mnogi velik
I nečujni odgovor tiska se i veseli—

Šta boli! Brkate se, s haljama cvjetnim, tresu:
Sad već sve boli. U svakom osjet spije
Života koji življen u skladu s ljubavi je,
Nekim to znači drugo što činiti mogle su
Voleći druge, ali većina duboko ćuti
Šta, voljene da bjehu, mogle su da urade.
To ništa ne liječi. I bol popušta velik,
Kao kad, topeći se, plače krajolik kruti,
Širi se kroz njih – ovo i glas gore što veli
Drago čedo, i sve što vrijeme pobit znade.

<1960>


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:07 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:44 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]


PLODOVLJE HLJEBNOG DRVETA

Dečki sniju urođeničke cure što hljebnog drveta nose
Plodovlje, šta god bilo,
Ko mito, da ih uče kako da seksualne poze,
Svih šesnaest, zauzmu na pijesku meku;
To ih tjera da se (dečki) u tenis-klub učlane,
Koriste dezodoranse, idu na ples u “Meku”,
Subotom vode u kafić školarice od lane,
Ličnim automobilom.

Takve neispravljene vizije okončavaju rezom
U crkvi ili pred čilom
Matičarkom: pol kuće sa hipotekom i brezom
Srebrnom; škare; mama obudovjela; s novcima
Kubura; bolest; godine. Tako bezuslovno se
U zrelost pada, kad starci sjede i vide u snima
Gole urođeničke cure što hljebnog drveta nose
Plodovlje, šta god bilo.

<1961>


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:07 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:44 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]




KOLA HITNE POMOĆI

Zatvorena poput ispovjedaonioca,
Kroz bučna podneva gradska im je proći.
Poglede što upiju ih ne uzvrate nikad.
Svjetlo sivo sjajna, na metalnoj ploči
Grb im je, zastaju kraj kakvog pločnika:
S vremenom posjećena svaka je ulica.

Djeca po stubama prosuta, il s ceste,
Il ženski svijet što iz radnji ide
Kraj vonja raznih večera, stravljeno
Bijelo lice svakog časa vide
Nad nosilima sa dekom crvenom –
Dok ga unose da unutra smjeste,

I ćuti prazninu razrješavajuću
Koja iza svega što radimo leže,
I cijelu je pojmi za tren jedan
Tako trajnu, čistu i istinsku. Bježe
Vrata pošto se zatvoriše. Bijedan!
Svojoj vlastitoj nevolji šapuću,

Jer što u zraku mrtvom se odnese
Možda je gubitak, što zatvoren namah
Oko nečeg je, skoro blizu kraja,
I ono što oko toga godinama
Skupi se, jedinstven i slučajan
Spoj porodica i moda, ovdje se

Razvezivati počne. Od razmjene
Ljubavne dalek da laže, i nije
Dokučiv u toj sobi što, da prođe,
Razmiče promet, donijet umije
Bliže sve što je ostalo da dođe,
I otupi da sve što smo u dalj djene.

<1961>


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:08 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:44 pm



[You must be registered and logged in to see this link.]

OVDJE

Skretanje na istok, iz industrijskih sjenki bogatih
I prometa svunoć na sjever; skretanje kroz poljane
Suviše slabe i u čičku da se livade mogu zvati,
Gdje-gdje s grubim imenom stajališta što brane
Radnike u zoru; skretanje prema samoći neba
I strašila, plašća, zečeva, fazana i tom što mili
Prisustvu rijeke koja širi se, zlatnoj gomili
Oblaka, sjajnom mulju obilježenom od galebā,

Sve se okuplja velikim iznenađeno gradom:
Tu su kubeta i statue, tornji, kranovi hrpimice,
Kraj žitom posutih ulica, voda gdje vrve teglenice,
Žitelji iz prostih staleža: njih su dovezli kradom
Tramvaji plosnih lica, miljama pravim poput strijele,
I kroz okretna vrata u staklu k željama svojim greš:
Jeftin tekstil, crveno suđe, lilihipi, modne cipele,
Mikseri, tosteri, vešmašine, i sušilice za veš –

Gomila što spušta cijenu, gradska no prosta, što žije
Tu gdje dolaze tek prodavci i rodbina njihova,
Sred omeđene pastorale, od ribe smrdljivije:
Lađe uz ulice, konzulati, muzeji robova,
Radnje za tatuažu, zabrađene žene smrknute,
Onkraj ivica, što kreditom su napol mu izgrađene,
Pšenična polja kojim ko živica visoke sjene
Lete, samotna sela, čiji živote odmaknute

Samotnost čini jasnim. Tišina, poput vrućine,
Tu stoji. Lišće tu deblja, neprimjetno za zjene,
Korov skrit cvjeta, brže teku zanemarene
Vode, napučen svjetlom, uvis vazduh se vine.
I plavičasta neodređena dalj, iza turčinaka,
Okonča naglo zemlju onkraj obale svega
Obličja i šindre. Ovdje bez ograda je svakad
Život, okrenut suncu, bez zbora, van dosega.

<1961>


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:08 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:45 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]


LUDOVANJA U MLADOSTI

Prije dvadesetak ljeta došle dvije
Cure, tu gdje sam radio – prsata
Engleska ljepojka i s njom drugarica
Sa očalama: moglo se pričati
S njom. Tih su dana varničila lica
Cijelom tekmom streljačkom, i dvojim
Da će ikom ikad ko njeno bog dati.
Ali drugaricu njezinu odvojim.

Napisao sam, potom sedam ljeta,
Preko četiri stotine pisama
I dao prsten od gvineja deset,
Na kraju natrag dobih ga, i sretah
S njom se u mnogim stolnim gradovima,
Bez znanja klera. Sreo sam, vjerujem,
Ljepojku dvaput. Trudila se oba
Puta (mislio sam) da ne nasmije se.

Rastajući se, nakon oko pet
Pokusa, bili saglasni smo da sam
Bio odviše sebičan, povučen,
A i da ljubav lako mi dosadi.
Da, korisno je ovo naučiti.
Još u novčarki nosim slike dvije
Te ljepotice prsate s krznenim
Rukavicama. Možda, zle mađije.

<1962>


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:09 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:45 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]


DOCKERY I SIN

“Dockery mlađi, zar ne, od Vas bijaše?”,
Reče Dekan. “Sin mu je sad ovdje ”. Prikladan
Za pogreb posjetilac, ja klimam glavom. “A da li
Održavate vezu sa – “ Il sjećaš li se kada,
U crnim ogrtačima, bez doručka, k tom nakresani
Stajasmo pred tim stolom, da bismo dali
“Ove sinoćne incidente u tumačenju našem?”
Probam vrata iz kojih nekad se stanih:

Zaključana. Travnjak se u širokome sjaju
Pruža. Čuje se znano zvono. Uzimam vlak,
Zanemaren. Kanal, oblaci i koledži nestaju
Polako iz vida. Ali Dockery, blagi Bože, svak
Ko je danas ustao, taj mora da 43. se
Rodio kad dvadeset jedna bila je meni.
Ako je mlađi, da li s devetnaest, dvadeset
Tog sina dobi? Bješe li to dečko povučeni

Iz privatne škole, s visokom kragnom, koji je
Stanovao s Cartwrightom kog ubiše? E baš tim
Dokazuje se kako mnogo... Kako malo… Zijev,
Mislim da sam zaspao i da me probudi dim
I odsjaj visokih peći u Sheffieldu, gdje vlak
Promijenio sam, groznu pitu pojeo i do kraja
Perona prošetao da vidim kako se spaja
Šina sa šinom i razdvaja i odražava jak

Nesmetan mjesec. Nemati sina, ženu, svoje
Kuće il zemlje još se činilo prirodno sasvim.
I samo neka obamrlost izrazila je stres
Otkrića koliko života već minulo je,
Koliko drukčije od drugih. Eto, devetnaest
Samo, Dokery: taj mora da je napravio
Spisak sveg što je želio i bio kadar da…
Ne, nije u tom razlika, nego kako je bio

Uvjeren da mu treba dodatak. I što li je
Mislio da dodati znači uvećati? Za mene
To razvodnjenje bješe. Te pretpostavke urođene
Otkud? Ne od onog što držiš za najistinskije
Il najviše želiš činiti: te se iskrive, i zatvorena
Čvrsto je svaka, ko vrata. Više su stil što naši
Životi nose ga sa sobom: navika privremena,
Odjednom one se stvrdnu u to što se domaši

I kako se domaši; kasnije kad se okreneš,
To su pješčani oblaci, bliski, gusto se zbili,
Utjelovljenje sina za Dockeryija, za mene
Ništa, ništa uza sav onaj grubi patronat sinov.
Život je prvo dosada, strah zatim. Koristili
Ili ne njega, odlazi, a ono je ostalo
Što nešto skriveno od nas je izabralo,
I starost, i zatim starosti kraj, jedino.

<28. marta 1963>


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:09 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:46 pm



[You must be registered and logged in to see this link.]




STUDIJA NAVIKE ČITANJA

Kad to što nos mi se u knjigu zabada,
Sem škole, liječilo većinu je stvari,
Vrijedilo je da upropastim zjene
Spoznajom da još mogu biti hladan
I opaliti desnim krošeom starim
Gadne klipane dvaput veće od mene.

Kasnije, s đozama poput pepeljara,
Zloća po velikom bješe mi meraku:
Razderati svašta ja i moj sako
I očnjaci znali smo u mraku.
Koliko žena u seksu namarah!
Ko puslice sam ih lomio, baš tako.

Ne čitaj sada mnogo: kicoš taj
Što curu ostavlja na cjedilu prije
No što stigne junak, tip koji je
Strašljiv i bavi se trgovanjem
Odviše poznati izgledaju. Daj,
Naroljaj se: knjige teško su sranje.

<1964>


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:10 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:46 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]

ANNUS MIRABILIS

Hiljadu devet stotina šezdeset
I treće spolno općenje započe
(Prilično kasno to za mene bješe)
Prije Bitlsa, njine prve ploče,
S Četerli zabrana još ne skide se.

A prije toga postojala jeste
Jedna vrsta pogađanja samo,
Ono kad oko burme se svađamo,
I počelo je nakon šesnaeste
Sa – potom na sve proširenim – sramom.

Onda odjednom svađa skoro stala:
Osjećati je svatko isto znao,
I svačiji je život postajao
Jedna briljantna u banku provala,
Neizgubivo posve si igrao.

Pa bolji no devet stotina šezdeset
I treće život nikad ne započe
(Prilično kasno to za mene bješe)
Prije Bitlsa, njine prve ploče,
S Četerli zabrana još ne skide se.

<1967>


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:10 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:47 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]




VISOKI PROZORI

Kad vidim mladi par, pomislim
Da ju on jebe, ona uzima
Pilule ili spiralu nosi,
I znam: to je raj što se svima

Starim snio sav život – geste
I okovi gurnuti u stranu,
Ko zastarjeli kombajn, i mlad se
K sreći naveze svak, na toboganu,

Vječnom. Pitam se da l iko, prije
Četrdeset ljeta, pogleda me
S mišlju, Biće to život; nije
Više Bog tu, ni znoj sred tame

Zbog pakla, i sveg tog, il onoga
Što misliš o popu. On će s jatom
Svojim spuznuti niz dug tobogan:
Slobodne vražje ptice. Nato,

Mjesto riječi, misli na visoke
Prozore, staklo im sunce udvaja;
Iza, zrak dubok, plav, pokazat oku
Nema šta, nigdje je, i bez kraja.

<12. februara 1967>


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:12 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:47 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]


NEKA OVO BUDE STIH

Sjebaše te, tvoji tata i mama.
Možda nehotice, no to im ide.
Pune te negdašnjim svojim manama,
I još njih, ko za te, dodaju pride.

I njih su blese starinskih kaputa
I šešira sjebale u doba dato:
Svaka, pol vremena meko-kruta,
A pol – jedna drugoj za vratom.

Čovjek čovjeku tek bijedu umije
Predati, sve dublju kao sprud
Podvodni: možeš li, bježi što prije,
Da imaš djece – ne budi lud.


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:12 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:47 pm



[You must be registered and logged in to see this link.]





ZGRADA

Viši no najljepši hotel, na milje vidi se
Sjajni greben, no gledaj, oko njega se mnoga
Tijesno rebrasta ulica čas diže a čas pada,
Kao duboki uzdah iz stoljeća prošloga.
Portiri otrcani su; što pred ulazom staje
Stalno – taksiji nisu; u auli, kraj smrada
Koji uliva stravu, i puzavice vise.

Džepne knjige, toliko i toliko po šolji s čajem,
Ko salon na aerodromu, al oni što okreću
Krotki, u stolicama čeličnim, poderani
Žurnal, nisu došli iz dalji. Prije – lokalom.
Ti do pola puni cekeri i odjeća za vani
I lica uznemirena, rezignirana, mada
Neka vrst bolničarke dolazi svako malo

Da nekog odvede: drugi šolje na tacne meću
Kašlju il pod sjedišta zavire, nakon pada
Rukavice il karte. Na čudno neutralnom terenu
Uhvaćeni su ti ljudi, dom i imena njina
Privremeno su ukinuti nenadno; neki mladi,
Neki stari, ali većina neodređenih godina,
Što najavljuju kraj izbora, i posljednju od nada;

I svi su tu da priznaju da naopako krenu
Nešto, mora da se o grešci ozbiljnoj radi.
Jer gle koliko spratova treba, koliko je do sada
Narasla, koliko novca na pokušaje dano
Da se ispravi. Vrijeme pogledajte, u danu
Radnome pola dvanaest, a oni iz njega su
Svi istrgnuti; gledajte dok na razinu danu

Uspinju se, i kako jedne ka drugim ove
Oči idu, u slutnji; nekog su u ovom času
Provezli u odjeći s odjela poderanoj
Od pranja. Njega sad vide. Mirni su. Spoznaja nove
Stvari koju dijele stiša ih, jer iza vrata
Onih su sobe, i sobe iza njih, i još ima
Soba, i svaka sljedeća više je udaljena

I iz te se još teže vraćaš; i ko zna među njima
Koju će vidjeti, i kad? No, čekaj, k dvorištu tome
Pogledaj. Spolja dovoljno staro: cigla crvena,
Izolirane cijevi, i kraj njeg neko krene
Na parkiralište, slobodan. Iza kapije, promet,
Crkva pod ključem; kratke ulice gdje spojene
Kuće su, igraju školice djeca, i s frizurama

Cure donose odjeću sa hemijskog čišćenja —
Svijete, tvoje ljubavi i šanse svim rukama
Ovdje su van dohvata. I tako je nestvaran
Taj dirljiv san u koji uljuljkani smo, ali
Iz njega svako za se budi se. Uobraženja
I samozaštitno neznanje u njemu se zgrušali
Da život nastavljaju, i uruše se tek kad i

Prizovu se u ove hodnike (doziva snova
Bolničarka -). Diže se svak i ide. A ovi
Vratiće se do ručka, ili do pet časova.
Oni, to ne znajući, došli su da se spoje
Sa nevidljivim stadima čiji bijeli redovi
Zasebno leže gore – muškarci, žene; mladi,
Stari; surove strane jedinog novčića što je

Prihvaćen na tom mjestu. Svi znaju: umrijeće,
Ne još, ne možda ovdje, na kraju svakako,
I tamo gdje je ko ovdje. To je što ovo znači,
Ta jasno odsječena hrid; borba da prekoračiš
Misao o umiranju, a katedralu ako
Njena moć ne nadmaši, opovrgnuti neće
Ništa mrak što dolazi, mada gomile veče svako

Trse se s razmetnim, lomnim i milostivim cvijećem.


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:12 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Mustra taj Ned Apr 26, 2015 2:48 pm



[You must be registered and logged in to see this link.]

STARE BUDALE

Šta misle da se dogodilo, te stare budale,
Da takvi postaše? Misle li: izgledaš, može biti,
Odraslijim kad otvorena usta vise i bale,
I stalno pišaš se, a jutros ko nazva – sjetiti
Ne možeš se? Il da mogu sve vratit, ako samo
Hoće, u doba kad plesali svu noć su, išli na svoje
Svadbe, il nekog rujna stavljali pušku o ramo?
Il zamišljaju da promjene nije bilo nikoje,
Da su ko sakati il pjani vazda se ponašali,
Il da danima sjede – motreć kako se svjetlo miče –
U lakom stalnom snatrenju. Ako se ne kreću, ali
I ne mogu, čudno je: što ne kriče?

U smrti rasap je: brzo parčad što su Ti bila,
Počnu se jedno od drugog brzo daljiti, a da
Niko ne vidi, zasvagda. To tek je zaborav, zbilja,
To imali smo i prije, al on je imao tada
Kraj, i sve vrijeme stapao se sa nastojanjem jedinim
Da milionlatični cvijet bivanja ovdašnjega
Nagna se na cvatnju. Ne može sljedeći put da se hini
Da ičeg drugog će biti. Znaci su, prije svega:
Da ne znaš kako, ne čuješ ko, nestade moć izbora.
Izgled njin zbori da su za to: pepelnu kosu imaš,
Žabaste šake, lice ko suha šljiva se zbora –
Kako to da se u obzir ne uzima?

Možda star biti znači imati sobe u glavi
Osvijetljene, u njima ljude koji se kreću,
Znaš ih, al ne ime im; svak se kao gubitak javi,
Velik i nadoknađen, iz znanih vrata što se okreću,
I spušta lampu, smiješi se sa stepenica, znanu
Knjigu izvlači iz polica; il katkada tek ako
Bude odaja samih, stolice uz vatru rasplamsanu,
Rascvali grm kraj prozora, ili sunčevo mlako
Prijateljstvo na zidu u veče što je bilo
Pusto sred ljeta kad stane kiša. Tu oni žiju:
Ne sad i ovdje, već tamo gdje sve jednom se zbilo,
Zato je u njih sviju

Izgled zblanute odsutnosti, kušaju biti tamo
Mada su ovdje. Jer sobe dálje se, ostavljajući
Nenadležnu hladnoću, udisanjem se samo
Vazduh troši i dere, i svako od njih čuči
Kraj Alpa zgasnuća: stare budale nikad ne vide
Koliko blizu su. Mora zbog toga i da múče:
Alpi što na vidiku su gdje god nam noga ide
Za njih su blag nagib. Reći unatrag šta ih vuče
Zar nikad ne mogu i kako svršava to? Ne mrakom?
Ne kada neznanci dođu? Nikad, u cijelome
Gnusnome djetinjstvu okrenutome naopako?
To otkrićemo, dabome.


Poslednji izmenio Mustra dana Sub Jan 13, 2018 6:13 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Filip Larkin - Page 3 Empty Re: Filip Larkin

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu