Jovan Dučić

Strana 10 od 11 Prethodni  1, 2, 3 ... , 9, 10, 11  Sledeći

Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jun 05, 2015 9:55 am

First topic message reminder :

[You must be registered and logged in to see this link.]

rođen je u Trebinju, ali godina i tačan datum nisu ni danas sa sigurnošću utvrđeni. Prema rečima samog književnika, koje možemo smatrati najverodostojnijim, datum je 5. februar 1874. Potiče iz trgovačke porodice, od oca Andrije, koji je već 1875. poginuo u hercegovačkom ustanku, i majke Jovanke, Joke (rođ. Vladislavić).

Školuje se u Trebinju, Mostaru i Sarajevu, a u Somboru završava tada čuvenu učiteljsku školu. U somborskom listu Golub objavljena mu je prva pesma, „Samohrana majka“, ispevana pod uticajem Vojislava Ilića. Pesme nastavlja da objavljuje u novosadskom Nevenu, sarajevskoj Bosanskoj vili i cetinjskoj Novoj Zeti. Od 1893. radi kao učitelj u Bjeljini ali zbog patriotske pesme „Otadžbina“ dobija otkaz po odluci Zemaljske vlade u Sarajevu. Ponovo je u Mostaru gde druguje sa pesnikom Aleksom Šantićem i pripovedačem Svetozarom Ćorovićem. Nacionalno i kulturno angažovani u srpskom društvu „Gusle“, oni 1896. pokreću Zoru, list za zabavu, pouku i književnost. Ambiciozan i željan da upozna svet, Dučić 1899. odlazi u Ženevu na studije književnosti i filozofije.

Poslednjeg dana devetnaestog veka, 31. decembra 1899, stiže u Pariz. Oduševljen je modernom francuskom poezijom parnasovaca i simbolista koji postaju njegovi pesnički uzori. U izdanju Mostarske Zore izlazi mu prva zbirka pesama Pjesme 1901, a u beogradskom Delu naredne godine objavljuje esej „Spomenik Vojislavu“, povodom podizanja spomenika pesniku Vojislavu Iliću na Kalemegdanu. Taj tekst u kome obrazlaže svoju pesničku poetiku zasnovanu na idealima parnasovske skladne forme i simbolističke lirske slutnje, postaće program čitave jedne generacije mladih autora, u kojoj, uz Dučića, najvažnije mesto pripada Milanu Rakiću.

Nakon što je diplomirao u Ženevi, 1907. dolazi u Beograd i postaje pisar u Ministarstvu inostranih dela. Godinu dana potom pojavljuje se njegova druga zbirka, Pesme, u izdanju Srpske književne zadruge. Ispevana u simetričnim dvanestercima, ova knjiga spada među najznačajnija ostvarenja srpskog pesništva a Dučiću donosi veliki ugled i slavu, što je potvrđeno i u znamenitoj Antologiji novije srpske lirike (1911) Bogdana Popovića u kojoj je Dučić ubedljivo vodeći autor, zastupljen sa čak tridet i tri pesme.

Paralelno se odvija i Dučićeva uspešna diplomatska karijera. Najpre je 1910. postavljen je za atašea srpskog poslanstva u Carigradu da bi iste godine bio premešten u Sofiju. Od 1912. bio je sekretar poslanstva u Rimu, zatim 1914. u Atini pa od 1918. do 1922. savetnik poslanstva u Madridu. Kao delegat pri Ligi naroda u Ženevi boravi 1924, a od 1926. do privremnog penzionisanja naredne godine radi kao otpravnik poslova u Kairu. U to vreme počinje da priprema i svoja sabrana dela čiji se prvi tomovi (Pesme sunca i Pesme ljubavi i smrti) pojavljuju 1929. godine da bi naredne godine izašli i Carski soneti, Plave legende i Gradovi i himere.

Redovni član Srpske kraljevske akademije postaje 1931. kada se vraća u aktivnu diplomatsku službu, najpre kao otpravnika poslova u Kairu, a potom od 1932. kao poslanik u Budimpešti i Rimu. Od 1937. postavljen je za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora i odlazi na dužnost u Bukurešt. U Madrid stiže 1940. godine a po izbijanju Drugog svetskog rata, preko Lisabona, odlazi u Sjedinjene Države, u grad Gera u Indijani gde će do smrti živeti kod svog rođaka industrijalca Mihaila Dučića.

Nastavlja književni rad, u Pitsburgu objavljuje monografiju o grofu Savi Vladislaviću (1942) i niz publicističkih rasprava, mahom o političkim i nacionalnim pitanjima. Umire 7. aprila 1943. godine od španske groznice. Na dan sahrane, 9. aprila, u iz štampe izlazi zbirka Lirika u kojoj pesnik vodi veliki lirsko-metafizički dijalog sa Bogom. Dučićevi posmrtni ostaci preneti su kasnije ove godine iz Gere u portu srpskog manastira Sv. Save u Libertvilu, da bi konačno, prema njegovoj testamentarnoj želji, bili preneseni u Trebinje 22. oktobra 2000. godine i uz najviše počasti položeni u kriptu crkve hercegovačke Gračanice na Crkvinama iznad Trebinja.

Reči istoričara umetnosti Milana Kašanina najbolje sažimaju Dučićev život: „Jovan Dučić je, kao čovek, pocrpao iz života sve, kao što je, kao pisac, pocrpao sve iz reči. Nije se mogao pametnije utrošiti jedan život, ni bolje iskoristiti jedan talenat. Ništa nije propustio, niti upropastio. Sa onim što je nosio u sebi, više se nije moglo dati nego što je on dao.“



Poslednji izmenio Mustra dana Ned Jan 14, 2018 4:43 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole


Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:31 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


ПУТ

Да ми је да нађем нови ритам неки,
И горду способност којој не знам име,
Да свагда без страха пут пређем далеки — Пут од једног бола до његове риме.

И да моја мисô никад не залута
У том своме часу свечану и ретку, Увек свету ватру носећ целог пута, Велику и светлу, као у зачетку.

И да накрај песме не осетим тада Боле које ништа не може да спречи: У души остане још толико јада,
За које немамо ни сузе, ни речи.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:32 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


ГАМА

е! та болна љубав коју срце наше Сад куне у своме очајању дугом, Беше можда мржња која нас враћаше Увек у загрљај кобни једно другом.

Ми смо се љубили мржњом у то доба, Чежњивом и тамном мржњом. Вај! што мучно Беше, када једном неста и та злоба
Која нас држаше дотле неразлучно.

Најзад, стисак руке безнадеждан, ледан! И ми тад метнусмо у очају многом — Целу своју душу у пољубац један,
И сав отров мржње у последње збогом.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:33 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


СУСРЕТ

чекасмо се дуго, а кад смо се срели, Дала си ми руку и пошла си са мном. И идући стазом нејасном и тамном, Искали смо сунца и среће смо хтели.

Обоје смо страсно веровали тада
Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали Колико смо били уморни и пали
Од сумњâ и давно преживљених јада...

И за навек кад се растасмо, и тако Стежућ своје срце рукама обема,
Отишла си плачна, замрзла и нема, Кô што беше дошла, тужно и полако.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:33 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]


РЕЗИГНАЦИЈА

Hе прокуни никад то присуство јада, У вечери глухе, крај мртвог огњишта. Јер како је празно наше срце, када Нема у животу да оплаче ништа.

Твој бол беше извор све твоје чистоте; Он је твоја младост, лепота, и тајна; Не прокуни тренут који ти све оте: Само си у патњи постала бескрајна.

И ослобођеној од смрти, без уза
За све око себе — сад нови пут сија: Кад познамо чари покајничких суза, Тад постане љубав једна религија.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:34 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]

СЛУТЊЕ

ако време тече тромо и безлично, И болна се слутња почиње да буди: Да и осећаји старе, као људи,
И све једно другом да је тако слично.

Ове бесанице нове, растрзане, Чини ми се исте као стари боли;
И све нове сузе што малочас проли, Кô сузе од јуче, кô сузе од лане.

И сва ова љубав коју срце сније Што се чини тако и млада, и нова —
Све је осветнички фантом старих снова: Кобни ехо речи изречених прије.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:34 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


СРЦЕ

Cрешћемо се опет, ко зна где и када, Ненадно и нагло јавићеш се мени — Можда кад у души болно застудени, И у срцу почне први снег да пада.

На уснама нашим поникнути неће Ни прекор, ни хвала; нити туга нова
Што не оста више од негдашњих снова Ни капља горчине, ни тренутак среће.

Али старом страшћу погледам ли у те: То нове љубави јавља се глас смео!
Јер што срце хоће, то је његов део — Увек нови део од нове минуте.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:35 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


СИМВОЛ

Гледам твоје крупне очи заљубљене,
Где сја ватра — ко зна — грешна или света. Свеједно љубиш ли другог или мене:
Ти љубиш невино као цвет што цвета.

Љубав би ти моја била заточење,
У твом безграничном, граница и мета; Таква, вечна жено, кроз живот и мрење У слави инстинкта ти си само света.

Ти си сат од којег небо зарумени, Символ већи него бол људски што грца; И ти си божанству ближа него мени:
Више закон света, него закон срца.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:36 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


РАСПУЋЕ

Jа не знам раскршће на ком смо се срели, Некад, као странци, са два разна пута; Кад нит смо то знали, и нити то хтели, Једног безименог и страшног минута.

Као у дворани огледалâ, и ти
Сад у свакој мисли боравиш по једна. И цела исткана из сунчаних нити,
Као крупно једро стојиш, недогледна.

Хоћеш ли остати или проћи? Куда Иде твоја бразда? Какво семе клија Путем твог триумфа? И да ли је свуда
Само тамни бездан где твој фар засија?

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:36 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


ОПСЕНА

Tи си као звезда једног јутра славе, А у мени оста као црна рана;
Ти си триста врела што брује и плаве — Да сва буду једна суза отрована.

Беше као царска галија кроз пене, С гласом о победи; беше у час зоре
Химна земље сунцу; а само за мене — Ред црних застава што кроз мрак вихоре.

Рука ти је бела мека као цвеће, А моја остаде сва окрвављена.
Откуд си и ко си, нико знати неће: Љубав или мржња, судба или жена.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:37 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ
Пријатељу Слободану Јовановићу
ХИМЕРА

Hевидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није;
Душа ми је пуна мрачне хармоније, Којој никад нисам саслушао звуке.

Просторе сам празне населио собом, И расуо себе, кô орион сјајан,
У неки свет срцâ и душâ, бескрајан;
И живим над страхом и лебдим над добом.

Од истине сам страшнији и већи: Нити ме што вређа и нити што боли. Моја жудна душа неизмерно воли;
И сваки мој корак, то је корак срећи.

Почнем јутром онде где вечером заста, Увек држећ чврсто краје златне нити; И мој дан безмеран усхићено свити,
С песмом јата болно распеваних ласта. И док носим жељу отровану своју,
Као плес злих вила живот шуми, врви; И све има ритам моје жедне крви,
И све мојих снова има страшну боју.

И тако, пун тамне невиђене вере,
Идем кобном стазом што је увек иста — Кô злокобно сунце, док у мени блиста Насмејано лице вечите Химере.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:37 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


СРЦЕ

Mоје тамно срце, то је део свега —
Са звездама трепти, хуји с ветровима; И онда кад стоји безгласно међ свима, Један громки ехо ћути у дну њега.

На обали морској моје срце има Жамор неког вала што вечито плине; Што чува свег мора звуке и горчине, И сву хуку давно нестанулих плима.

У залазак звезда изнад тамног хума, Кроз сан поју птице у дубокој сени; А безброј се гнезда одзивљу у мени, И трагични одјек замркнулих шума...

И то звучно срце када једном заспе,
Свој бол откуцавши силним ритмом свега, Неће бити страшног престанка за њега:
У звук и у светлост све ће да се распе. Увек заљубљено у вечност, док брује Њиме сјајне сфере, страсно и далеко... И кад очарано куцне срце неко,
То је моје срце што се опет чује...

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:38 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


ЖЕНА

Jа сневам о жени, већој но све жене, Чија ће лепота бити тајна свима, Што је као божји дах у просторима, Који не дотаче никог осим мене.

Њен чар да је моје велико откриће; Да мирно присуство те чудесне жене Не разуме више нико осим мене, Осим моје вечно очарано биће.

И пред чијом гордом лепотом од свију Само ја отворих очи очаране,
И срце кô црни цвет из глухе стране, Невидљиве капи док на њега лију.

И њена лепота, тако недогледна, Необешчашћена хвалама глупакâ, Да обиђе тихо, као снопље зрака, Све тамне путеве душе, само једне.
И ја кључар чудне лепоте, да с тајном Срећом видим јасно да је ова жена Од истога светлог ткива начињена
Од кога и болни мој сан о бескрајном.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:38 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]


ЗАВЕТ

Pече ми мој Творац у велико јутро: Човече, дигни се и јави у плоти.
И у свој таштој и пустој наготи,
Иди кобном стазом коју будеш утро.

Бићеш силник свему кад и жртва свачем; Живеће у теби исти час, — знај чуда, — Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда, Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.

Но бићеш неверан и болу и срећи; Сумња ће ти дојку отровану дати;
И без топле вере ти ћеш мене звати, И без праве сумње мене се одрећи.

Свагда, као крила, те сумње бескрајне Над свачим ће тебе да држе високо, Докле не затвориш болно своје око На међи вечите истине и тајне.
Тако, као одјек у самотну гору, Вратиће се путем који мени води,
Твој дух, сав окупан у вечној слободи — Као црна птица у сунчаном мору.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:40 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]

ПЕСМА

Hикад не знам куд ће нова песма хтети, Новој срећи или болу старе ране;
Да као молитва у небо полети, Или као капља отрова да кане.

Само чујем поклич у дну духа свога,
Као вест пророчку, кроз ноћ, с брега пуста; И ја чујем благе речи вечитога
Како ми пролазе кроз срце и уста.

Тад све канда знадем појмити и рећи, И погађам тајну скривену од свију:
Да претворим у стих бол од свега већи, И јад у молитву и у хармонију.

И љубав што чезне, и јед што се гнуша, Све је само песма: док мре у дубини Сва у чудну светлост обучена душа — Као звезда што се распада у тмини.
И док се у миру тка вечито ткиво, Хуји глас стварања и ритам расула, И док у те сате још страсно и живо Све сазнају моја опијена чула —

Ја знам да нестајем у шýму што блуди, Са сваким кораком којим нога крочи:
Стран за праву срећу и прави бол људи — Упирући к небу зачуђене очи.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Mustra taj Pet Jan 19, 2018 4:40 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]


ТАЈНА

Hаше две љубави пуне кобне моћи, Од свију скривене, живе у свом стиду, Као под звездама, заспали у ноћи, Два мирна пауна на старинском зиду.

Кријем своју љубав као мржњу други — Истом силом лажи и свим подлостима; Као други стакло отрова, свој дуги
Свој бол безутешни ја кријем међ свима.

Колико је шуман ехо моје лажи,
Да не прену никог ударци мог срца! И колико мира у речи где грца
Цела једна душа и сан од свег дражи!

Сва је моја радост знати бол да скријем; Сва мудрост, љубави дати изглед злобе; Врлина, да презрем сузе које лијем,
И покажем срце као празне собе. И тако две наше љубави очајне, Огрнуте лажју вечитом и ниском,
Стоје немих уста у дну наше тајне — Два црна пауна на зиду старинском.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mustra
Mustra

Broj poruka : 66765
Datum upisa : 09.11.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - Page 10 Empty Re: Jovan Dučić

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 10 od 11 Prethodni  1, 2, 3 ... , 9, 10, 11  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu