Duško Radović

Strana 2 od 3 Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:30 pm

First topic message reminder :

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan".
Beogradjani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.
Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović. Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.
Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.
I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.
Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo...



_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:39 pm


Sve što smo imali, i što smo ukrali, i što smo pozajmili, i što smo podigli na kredit - sve smo uložili u ovu noć. Zaboravili smo: nećemo samo dočekati novu godinu, već ćemo i živeti u njoj.
Kad to čudo prođe, dogovorićemo se: šta više nikada nećemo raditi, kuda više nikada nećemo ići, koga više nikada nećemo poslušati i šta nam se poslednji put dogodilo i nikad više.
Neka deca već su dobila od Deda - Mraza male automobile, neka lutke, a neka batine, kad se sinoć vratio umoran i nervozan.
Nekima nove godine samo dolaze i dolaze, dok drugima samo prolaze.
Neki menjaju nove godine kao mala deca pelene.
Čim u jednoj godini urade onu stvar, odmah traže novu i čistu godinu.
Da nema boga u nekim zemljama na zapadu, mnoga naša deca ne bi videla svoje roditelje za novogodišnje praznike.
Za decu razvedenih roditelja doček Nove godine biće organizovan u Dragstoru i podzemnim pešačkim prolazima.
Biće im lepo. Njih niko ne čeka i ne traži. Oni će, ako imaju gde, moći da se vrate kad hoće.
Jedna Jelena iz Pete beogradske najzad je našla dečka.
Pitala ga je: Ko si ti?
A on joj je lepo rekao: Ja sam tvoj dečko.
Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome - šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.
Sve smo bliže polugođu.
Bivši loši đaci daju jedinice sadašnjim đacima, a najgori ih grde i biju kod kuće.
Poslednji je trenutak da deci kupite školske knjige. Mogu svakog časa početi da uče.
Kupite im knjige, ali ih nemojte terati da uče. Jer ako ih vi terate da uče baš kad su i sama mislila da uče, deca se uvrede i neće da uče.
Ispunjavajte svoja obećanja.
To je jedino časno i moralno.
Ali zato ne obećavajte više nego što možete da učinite.
Ne preterujte ni sa pretnjama.
Ružno je i kad takvo obećanje ne ispunite.
Seljaci su još na godišnjem odmoru.
Provode ga u najlepšim krajevima naše zemlje, dovoljno zaostalim da mogu normalno i dugo da žive.
Za one koji su mislili da umru pošteni ovaj život se otegao i nema mu kraja. I oni što su shvatili: ne može se dugo i pošteno.
Može kratko, ali ne bi bilo pošteno da pošteni ljudi žive kratko.
Mnoge beogradske prodavnice ne rade zbog inventarisanja.
Nema problema. Ono što ne nađu u izlogu, naći će u radnji. A ono što ne nađu u radnji, naći će u garažama i na štednim knjižicama.
Ništa ne može da nestane. Sve je tu negde.
Temperatura u Beogradu je ispod svake nule.
Na vedrom i hladnom januarskom nebu noćas je briljirao Mesec.
Spustio se nisko, veći nego ikad ranije. Činilo nam se da će, zbog nekog kvara, prinudno sleteti.
Neko čudo, možda ne baš toliko, jesmo zaslužili.
Međutim, ni čuda nas neće.
Subota je dan kad se radi nešto drugo.
Ko ima da bira.
Ko nema, neka čeka ponedeljak, kad se radi ono isto.
Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom.
Odvikli smo se od dobrote.
Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu.
Dobrota se ne može vratiti jer se i ne daje.
Dobri ljudi su dobri zbog sebe a ne zbog drugih.
Gore od subote i nedelje može biti još samo na godišnjem odmoru.
Ukiselite se onako kako samo vi umete i prosipajte to sirće u šolje, šoljice i tanjire svojih najbližih.
Čuli smo zanimljiv predlog:
muž koji u jednoj godini skupi dve stotine kesica za supu, bilo kog proizvođača, stekao bi pravo na pokretanje brakorazvodne parnice.
Dajte i nama neku veću, društvenu ili državnu, brigu da se malo odmorimo.
A vi malo brinite o deci i porodici.
Dečaci su čitavo prvo polugodište uzalud zviždali pod prozorima devojčica. One se nisu odazivale, morale su da uče. Počeo je zimski raspust.
Sad devojčice uzalud dozivaju one iste dečake.
Pravi dečaci uče samo za vreme zimskog i letnjeg raspusta.
Sneg još pada, mada mu je rečeno da neće padati.
Posvađala se dva dečaka na prostranoj snežnoj padini:
- To je moj sneg! Meni je tata kupio sneg umesto sanki!
- Nije tvoj, moj je! Meni je tata kupio sneg umesto zimskog kaputa!
Žene će vam ovih dana zapevati stari refren:
Svi muževi vode svoje žene... samo ti mene ne!
Ovoga puta na FEST. Dakle:
Svi muževi vode svoje žene na Fest, samo ti mene ne!
Ko hoće da vidi najbolje beogradske muževe na jednom mestu, neka ih potraži na Festu.
Sutra se udaje još jedna vaspitačica.
Ne znamo ko im to dozvoljava. Žene koje brinu o našoj deci ne bi smele imati svoju.
Ne možemo svi biti srećni. Nema toliko sreće.
Odustanite danas od neke velike gluposti, pa proglasite petak svojim intimnim praznikom i slavite ga svake sedmice.
Dobra beogradska deca provode školski raspust van Beograda.
Ovaj lepi sneg ostavljen je na milost i nemilost lošoj deci.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:39 pm


Plašimo se da će ga upropastiti kao i sve drugo do sada.
Vodite računa: ovaj život ne traje milion godina, već izvestan, ograničen broj petaka.
Svaki je petak jedan mali imetak. Ovim petkom možete zakrpiti neku manju rupu u svom životu.
Topi se velika zimska igračka beogradske dece.
Deci ništa ne može da traje duže od sedam-osam dana.
Neko će danas otići iz Beograda, što nije loše. A neko će se vratiti, što je još bolje.
Svi ostali dele se - na one kojima će se neko vratiti, što nije loše, i na one kojima će neko otići, što je još bolje.
Ako vam je majka sama, snimite ploču a ona neka kupi tranzistor.
Mnogi sinovi se samo tako dopisuju sa svojim majkama, preko radio-talasa: Ti si, mila majko, na Voždovcu sama, a ja gorko plačem na Terazijama!
U Beogradu ima više tranzistora nego ptica.
Preduzete su mere za ozdravljenje jedne radne organizacije.
Uklonjen je šofer koji je mnogo znao.
Neko je jutros obuvao cipele drškom kašike za supu, pa se odjednom setio: otkad nije pojeo ništa kuvano i toplo! U zamagljene oči navrla su mu sećanja na majku, detinjstvo, na one žute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na svečanu zvonjavu kašika u dubokim i punim tanjirima...
Rasplakao se naš sugrađanin u polumraku antrea i nekoliko vrelih suza kanulo je u davno ohlađenu i zaboravljenu kašiku.
Deco!
Tata vam je na preferansu, mama na Festu, večera u frižideru, a šerif Meklaud na prvom programu.
Noćas je Mesec bio veliki i zdrav, kao glavica kupusa. I jutros se spustio u jednu kacu, u gornjem delu Zemuna.
Odmorite se ako imate od čega, pojedite ako imate šta, mislite ako imate o čemu.
Jedite lekove dok ih još ima!
Spremaju se da nam zabrane i oduzmu i to malo što smo imali od života. Mi ne možemo biti zdravi ako pre toga nismo bili bolesni.
Tate jedva čekaju subotu da se ne briju, mame - da stave novu frizuru.
Mame i tate nikad nisu istovremeno lepi. Svako ima svoju publiku.
Mnogi delovi grada ostaće danas i ovih dana bez struje.
Međutim, Elektrodistribucija će montirati baterijske strujomere, tako da će bar oni raditi bez prekida.
Neka deca, rođena prošlog leta, juče su prvi put videla svoj rodni grad.
Mame i tate vodili su ih tragovima Prve penzionerske - sa Tašmajdana, preko Terazija do Kalemegdana.
Kupajte se i secite nokte kad ste u inostranstvu.
Šišajte se kad odete na godišnji odmor.
Što više đubreta ostavljajte van Beograda.
U Beogradu više nema mesta.
Uskoro će proleće.
Blago svima za koje je to važno.
Nalazimo se neposredno pred krupnim događajima:
Drveće će biti renovirano, vratiće mu se negdašnje boje i mirisi.
Izvestan broj ptica biće postavljen na određeni broj grana.
Seljaci će se iz sudova vratiti na njive.
Radosno će zacvrkutati zvonca, na jaganjcima i poni-biciklima.
Čim bude dovoljno struje, proradiće i zazujati košnice.
U Africi će biti ispaljene laste i svaka će ovde pogoditi cilj.
Sve će oživeti. Jedno drugo zvaće i terati da živi.
U retrovizoru jutra vidimo iznemogli, zaostali četvrtak i subotu, koja izdaleka juri i ablenduje.
Dva dana nećete raditi i mogli biste natenane da vaspitavate svoju decu.
Ima roditelja koji to rade samo kad su u gostima ili kad imaju goste.
Juče je na jednom zboru radnih ljudi izbačena parola:
Ne spuštajte ruke, ima još da se glasa!
Bilo bi jednostavnije za saobraćaj, i uopšte, kada bismo se svi kretali u istom pravcu.
Tako smo nekako i zamišljali ovaj petak, pre mnogo godina.
Međutim, kako vreme više odmiče, kako dalje napredujemo, sve je više raskrsnica.
Ukrstili nam se putevi i interesi, pa je sve teže proći i stići do cilja.
Po rasporedu sudbine, ovaj petak biće najlepši dan nečijeg života.
Kada bismo znali čijeg, mogli bismo mu javiti.
Da ne ispadne i sa njim kao sa nama - da nismo imali pojma.
Evo nas još jednom na početku.
Danas ćemo ponovo uvežbavati kompletan program života.
Da budemo spremni kad jednom počnemo da živimo.
Danas će, izgleda, biti toplo i tiho.
Mogli biste i istresti tepihe i vratiti Beogradu ono što je njegovo.
Zanima nas - gde se čuva ušteđena struja.
Da li neko vodi računa o tome?
Da ne bude, kako je umelo da bude - krađa i malverzacija.
Da opet ne stigne vest, iz Švajcarske ili Nemačke, kako je tamo neki naš čovek otvorio elektranu strujom pokradenom u domovini.
Kad čujemo da neko nije ostvario ono što je želeo, uvek prvo pomislimo da je želeo, uvek prvo pomislimo da je želeo ono što nije mogao ostvariti. Početak svake sreće je u srećnom izboru želja.
Ima bistrih vozača.
Malo voze, a malo se parkiraju pored druma i štede benzin.
Farmerke jesu praktične, ali im je prtljažnik mali.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:39 pm


Ako prtljag i stane nekako, ne može rajsferšlus da se zatvori do kraja, mora da se udari bar jedna zihernadla.
A ako udarite zihernadlu, morate gore obući nešto što će je pokriti.
A ako to uradite, pokrili ste i struk, i to više nema nikakvog efekta.
Da bi ženama bilo lakše, izmišljene su košulje koje se ne prljaju, odela koja se ne peglaju, jela koja se ne kuvaju i deca koja se ne vaspitavaju.
Evo nas, prilično zdravih i živih, u novom danu.
Na velikom ekranu neba uskoro će se pojaviti novo sunce kao špica serije dana i nedelja, koji će nas iz crno-bele zime odvesti u kolorisane predele proleća i leta.
Evo vam domaćeg zadatka:
odaberite jedno drvo i svakodnevno pratite šta se sa njim i na njemu događa.
Biće novosti, cvetaće i cvrkutati svakog dana.
Družite se sa drvetom. Drvo je verno, čekaće vas.
Ako ne stignete danas, dođite sutra, ono će biti tu.
Ako mu poverite neku tajnu, za to niko neće znati sem vas dvoje.
Česme po stanovima kaplju, odbrojavaju sekunde i minute dvadeset i petom danu februara.
Sijalice su nam se odvikle od struje.
Neke senzibilnije, čim ih struja ponovo takne, od prvih žmaraca pregore.
Napravite malu domaću promaju, otvorite prozore i vrata, proterajte iz kuće novembarski smog, decembarske praznične mirise, januarsku čamotinju - nebeski sprej donosi nam mladi, sveži vazduh sa snežnih karpatskih njiva.
Nemojte navikavati svoj organizam da uvek neko drugi brine o njemu.
Neka sad malo brine sam o sebi.
Nije više mali.
Otkinite jedan list i pogledajte ga dobro.
Sa njegovog dlana pročitaćete i svoju sudbinu.
Da umemo, mogli bismo lepo provesti ovu sredu trčeći odmornim nogama za gladnim očima, puniti srce radošću što postojimo, čuditi se velikoj tajni života, čiji smo slučajni i srećni gosti.
Dok nije bilo struje, mogli smo misliti da je struja ono što nam fali.
Sad ima struje, a nama i dalje nešto fali - znači, nije struja.
Ne vredi. Naša se bolest ne leči strujom.
Ko ima majku - voleo bi da ima konja, ko ima konja - čezne za ženom, ko ima ženu - sve bi dao da ima perorez od sedamnaest delova, kao jedan iz Belog Potoka.
Neko je jutros isterao moped kupljen na kredit, na njega okačio tranzistor od 300 dinara i šiba niz Bulevar revolucije. Motor prašti, tranzistor krči, a on peva - ne zna kako da potroši toliko bogatstvo.
Beograd nam je prljav.
Beograđani, kao Ivica i Marica, ostavljaju tragove za sobom da bi po njima umeli da se vrate kućama.
Na svakih pedeset metara po jedan trag.
Ako znate šta puše i od čega boluju, lako biste ih mogli naći.
Apoteke su nam pune kao samousluge.
Treba se nadati da će uskoro početi i da rade po istom principu: uzmete na ulazu korpu, obilazite rafove i sami birate i bolest i lek.
Čoveka uvek ima šta da boli, samo ne može da se seti.
Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj - naći će mu se nešto u mokraći.
Niko baš nije da nema nigde ništa.
Danas je utorak, mali dan, autsajder, ničije vreme, čekaonica za one koji su krenuli u sredu i dalje.
Nema čak ni one jedne laste koja ne čini proleće.
Da bar hoće ona da doleti, pa da čekamo ostale.
Magacioner Beograd-puta umače mladi luk u gomile preostale soli, kao da snega više neće biti.
Sunce je nad Zvezdarom istaklo samo firmu, zlatni berberski tanjir.
Mislili smo da ćemo već uveliko živeti napolju.
Međutim, još uvek smo unutra.
Napolje još nije spremno.
Dekoracije još nisu završene, a i sa grejanjem nešto nije u redu.
Na ovo vreme idu - hladan, užegao burek, mlak čaj bez limuna i stara žvaka, ako još stoji tamo gde ste je zalepili.
Koliko se mi razumemo, jutros bi od lekova trebalo uzimati one belkaste, beličaste. Oko podne mogli biste da pređete na one rumene, koji prelaze više u karmin. A za veče preporučujemo one zelembaće, zelenkaste.
Ako to nije glupo, možda bi bilo jednostavnije grejati živu u termometru nego ovoliki grad.
Jednome od naših nesrećnih sugrađana nije, najpre, valjao PE KA BE. Zatim se žalio na PE TE TE. Pa mu se pokvario U KA TE.
Kad su ga pregledali, utvrdili su da mu nije u redu ni E KA GE.
Na beogradskim trgovima postrojili se automobili, kao za smotru.
Uniformisano lice staje ispred stroja i viče:
Pomoz'smog, junaci!
Automobili uglas odgovaraju:
Smog ti pomogao!
I tako dalje, u tom smislu:
Ubio te smog! Smog je spor, ali dostižan! To nas smog kažnjava! Videćeš ti svoga smoga! Smožju ti majku! Smog te molovo! Budismogsnama!
Danas se vraćamo na posao.
A ništa čoveka ne može tako razonoditi kao malo posla u finom preduzeću, u veselom društvu i sa pristojnom platom.
Neko ubogo šiblje, prava biljna sirotinja, što divlje raste tamo gde niko drugi neće, okitilo se žutim cvetom.
Složilo se žuto i zeleno, a nema ko da mu se raduje.
Nekada su bar koze pokazivale izvesno razumevanje i interes.
A sad, ili nema koza ili se prave da ih nema.
Sunce je prešlo na našu stranu.
Počinje sezona glagola i prideva.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:40 pm


Uz svu vašu brigu, jedno dete uvek može da se izgubi u životu.
Tamo gde ima više dece, jedni drugima pomažu da se ne izgube.
Zvezda je još jednom pobedila Partizan.
Mi mislimo da nije važno ko je pobedio.
Važnije je - ko je bolji.
A to je stvar ukusa. To se ne dokazuje rezultatima.
Ko nema para da živi noću, evo mu dana da životari.
Ne znamo šta je, koji je dan.
Ili je deseti dan aprila, kako bi trebalo da bude, ili je četrdeseti dan marta, ili je, kako izgleda, sedamdeseti dan februara.
Izađete iz stana u kome je temperatura 14 stepeni, uđete u trolejbus u kome je 10, da biste radili u prostoriji u kojoj je 15 stepeni.
Kad sve to saberete, dobijete temperaturu od 39 stepeni, sa zapaljenjem pluća i ostalim komplikacijama.
Termometri u beogradskim toplanama reaguju na kalendar, a ne na temperaturu.
Biće i danas gužve po kućama kad se okupi sve ono lenjo, gladno i nervozno.
Sava je sve manja i tanja. Ako ne budemo vodili računa, jednoga dana bi dve obale mogle zarasti, kao rana.
Jednima od jutros radi levi, drugima desni migavac.
Zavisi u kom bubregu im je kamen.
U Bulevaru revolucije, u izlogu radionice za hemijsko čišćenje, vise dve venčanice, bele, tek očišćene, kao nove.
Hteli smo se zaustaviti i zamisliti, ali neka misle oni koji će se uskoro ženiti.
Mladama, takođe belim, čistim, kao novim.
Možete se razboleti od straha od bolesti.
Kao što možete ostariti od straha od starosti.
Vi mislite da život muči vas, a mi imamo utisak da vi mučite, gnjavite i ponižavate život.
Sunca nema. Ono, izgleda, čeka limun, koga takođe nema.
Sa mnogo više razloga ležemo nego što ustajemo.
Spavati moramo, spavanje je lepa i prirodna potreba. Buđenje i ustajanje su neprirodne i neprijatne nužde.
I niko ne može poreći da nam je spavanje potrebnije od ustajanja.
Dok spavamo, ne moramo ništa drugo raditi.
Spavanje je jeftino. Spavanjem nikog drugog ne ugrožavamo.
A čim se probudimo i ustanemo, hteli - ne hteli, moramo se baviti još nečim. A tu onda iskrsavaju razni nepotrebni problemi.
U snu si živ, samo što ne živiš. A šta nam više treba?
Živeti ionako ne umemo. Mnogo više nas je sposobnih za spavanje nego za život.
Niko se još nije kajao zato što je spavao.
Spavanje je spavanje, ono ne može biti ni bolje ni gore, što sa životom nije slučaj.
Biti budan, to je i zamorno, i skupo, i opasno, i dugo traje.
Bolje je da radimo ono što umemo, da spavamo, nego da se budni petljamo sa životom, kad je očigledno da u tome nismo vešti.
I kad nismo spavali, bolje da smo spavali.
Da ste spavali onda kad niste spavali, ne biste uradili ono što ste uradili.
A da niste uradili to što ste uradili, sad biste i dalje mogli mirno da spavate.
Bili ste tako dobri, sve do malopre, sve dok ste spavali. A sad moramo strepeti za sve ono što ste u stanju da uradite budni.
Bolje je ipak da spavate. Sve što prespavate - neće vam se dogoditi.
Na pitanje - kako oslabiti? - postoji jedan jedini odgovor:
treba manje jesti.
I na drugo pitanje - kako doći do para? - odgovor je takođe cinično prost: treba raditi.
Ovako logični i jednostavni odgovori nisu popularni.
Njih daju oni koji se prave da nisu razumeli pitanje.
Jer pravi smisao tih pitanja glasi:
kako oslabiti a ne odricati se jela, i kako doći do para ne radeći, i kako položiti razred ne učeći, i kako postići nešto u životu ne trudeći se?
To se traži. Bilo bi dobro da tu postoji neki štos, neka duhovita caka i rešenje.
Prokleta neka je pamet, koja na laka pitanja daje tako teške, nemoguće odgovore!
Da li primećujete da ima struje? Ne primećujete.
A čim je nema, vi primetite, je l' tako?
Čudni smo mi. Lakše nam je da primetimo ono čega nema, nego ono čega ima.
Neki napredni drugovi unapredili su svoje supruge u visoko zvanje drugarice.
Kad im zatrebaju žene, uzimaju tuđe.
Moglo bi nam biti mnogo bolje kad to ne bi zavisilo od nas.
Nažalost, sva briga o nama prepuštena je nama.
Dakle, najgore moguće rešenje.
Zbog toga sa ogorčenjem mođemo reći - nismo to zaslužili.
Nemojte čitati novine dok ručate.
Obratite pažnju na meso, znate li pošto je?!
Danas je četvrtak, 22. april.
A to nije malo.
Toliko aprila dovoljno je da svima bude lepše i bolje.
Pogledajte koliki je ovaj dan!
Narastao je kao da je umešen u privatnoj pekari.
biće ga svakom.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:40 pm


Stari i bezubi neka jedu sredinu, a mladi će mu večeras grickati slatku koru koja malo gorči.
Nove mesečne pretplatne karte daju najzad i vama pravo da ulazite na prednja vrata.
Ispunjen je još jedan od vaših snova.
Vaša deca mogu biti ponosna na vas.
Vi, najzad, znate zašto živite!
Ako si mi drug, postavi me na neki visok položaj.
Bar za drugarstvo nisu potrebne nikakve školske kvalifikacije.
Posle sinoćnih roditeljskih sastanaka ponovo se postavilo pitanje:
da li je vaspitavanje umni ili manuelni rad?
Nema jedinstvenog odgovora.
Neka svako vaspitava onim čime raspolaže.
Ne valja kad profesori mrze učenike, ne valja kad vole učenice - šta mi, zapravo, tražimo od profesora?
U ženama ima više mesta nego u obdaništima.
Zato imamo višak nezbrinute dece.
Ljudi nesigurni u svoju vrednost umeju sa velikom strašću da neguju vrline.
Imate jalovih ljudi kojima je teško pronaći drugu manu.
Sutra će vitalniji deo Beograda provesti u vikendicama.
Odakle im vikendice? Kako odakle? Prodali su zemlju.
Koju zemlju, čiju zemlju? Zemlju svojih očeva i dedova.
U Bloku 45 ima jedna mama koju zovu Đorđe - Nenade.
Dojadila je komšiluku dozivajući sinove sa visokog sprata.
Kad smo mi bili mali mame su imale nešto duža imena.
Jedna se zvala: Stipane - Bela - Jašo - Marko - Mare!
U ta davna vremena seks je bio sramota, pa se sve bacale na decu.
Tako su naša deca došla do onih važnih i potrebnih tetaka, teča, ujaka, stričeva i strina -
svega onog što njihova deca neće imati.
Jedan mladoženja traži vatrenu žensku, koja može da skuva jaje pod pazuhom.
Ako ste ta ženska, javite mu se na test, on stalno nosi jaje u džepu.
Upozoravamo one koji ne znaju:
Aparat za samomerenje krvnog pritiska ne leči, već samo meri i pokazuje pritisak.
Neki su nam se već hvalili da su se izlečili ovim aparatom.
Škola se bliži kraju.
Traži se neko ko poznaje nekog u Osnovnoj školi "Radoje Domanović".
Zauzvrat se nudi jaka, pouzdana veza u Šestoj beogradskoj.
Moguć je svaki sporazum.
Obradujte svoje noge!
Operite ih ili promenite čarape.
Perite noge!
To je prvi uslov za dobre međuljudske odnose.
Noćas kasno dvoje roditelja čitali su pesmu o zecu i odgonetali - šta je pisac time hteo da kaže.
Da oni kažu detetu, da dete kaže nastavnici.
Takvu poruku nisu mogli naći u pesmi o zecu. Nisu znali gde je.
Zbog toga molimo sve pisce: ako imaju kakvu poruku, neka nam je ostavljaju kod nastojnika ili ubace u poštansko sanduče.
Danas će neki drugovi otići na Kosmaj da obiđu pčele, a neki drugi u Čortanovce ili Slankamen - da nahrane komarce.
Tražimo kućnu pomoćnicu koja je radila po boljim kućama da nam priča intrige o njima.
Izbegavajte hleb, preskačite supe i čorbe, ne jedite masno, kiselo i ljuto, ne jedite mnogo.
Ne podrigujte pred sirotinjom.
Lako je onima koji su intimni sa svojom decom. Oni im uvek mogu priznati kad nemaju para.
Teško je onima koji se prave važni. Oni moraju da lažu.
Pare koje nemaju oni deci ne daju iz principa.
Ima ljudi bolesno sujetnih.
Da ne bi povredili svoju sujetu, oni izbegavaju svako iskušenje.
Pametni su, a kreću se samo među ograničenim ljudima.
Sposobni su, a neće, ne smeju ništa da pokušaju, plaše se svakog poređenja.
Jaki su, ali oprezno biraju protivnike.
Oni ne ostavljaju tragove, već samo dobre utiske.
Neka su nam lekari živi i zdravi!
Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne.
Počelo je zaprašivanje pčela i astmatičara.
To je poslednje upozorenje komarcima.
Ako ne budu dobri, provešće se slično ili još gore.
U toku je još jedna kampanja.
Roditelji popravljaju decu.
Deca popravljaju ocene u školi.
Sad se tek vidi koliko bi nam deca bila preopterećena da su učila od septembra.
Negde smo pročitali oglas:
Penzionisani oficir daje privatne časove iz vladanja.
Vodite računa!
Kako otvori oči, grešni čovek počinje da troši: ili struju, ili vodu, ili cigarete, ili kafu -
sve što je već platio ili će tek platiti.
Uzdržavajte se. Ne ulazite u WC samo zbog jedne stvari. Kako pustite vodu, onaj brojač dole otkači nekoliko brojeva.
U poređenju sa 1939. godinom, u Beogradu je krvni pritisak porastao u proseku za oko 25 procenata.
Pre rata su jeli samo oni koji su imali, a sada jedu svi.
Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu.
Deca su bezobrazna i nezahvalna.
Nikakav avgust vezao je Beograd trakama bulevara, stavio mu mašnicu na petlju kod Mostara i predao ga još gorem septembru.
I ovog jutra prvi su se probudili oni kojima to ne treba, koji ne znaju ni šta će sa jutrom, ni šta će sa danom. A o životu i da ne govorimo.
Tramvaj Šestica ima nekoga u Gradskom saobraćajnom i bavi se finim poslom - šeta Bulevarom revolucije.
Trojka nema nikoga i kao siroče poteže od Rakovice do Bulbuldera.
U toku je još jedna reforma škole.
Prosvetne radnice menjaju prezimena, menjaju boju kose, promenile su garderobu.
Deca će već danas primetiti velike promene.
Ako želite da oslabite, manje kradite.
Ako kradete više nego što vam organizam zahteva, to se odmah primeti.
Svi su se vratili na posao, počinju sastanci u organizacijama udruženog rada i nerada.
Nerad drži govor radu.
Neradnici se žale da radnici ne dolaze na sastanke.
Nerad ističe ulogu i značaj rada, ali rad, izgleda, toga nije svestan.
Svaka doslednost je konzervativna.
Zbog toga smo često progresivni na račun morala.
Čuvajte svoje zdravlje.
Negde, na nekom tajnom mestu, daleko, daleko od posla i porodice.
Sve je više Beograda i Beograđana, biće teško.
Mnogo je više onih koji su stekli prava, i manje onih drugih, koji imaju obaveza. Prava se stiču rođenjem, a obaveze mnogo kasnije.
Ono đaka što pretekne srednjim školama i fakultetima, upisaće kafane Šumatovac i Sunce.
Poslednja šansa otvara večernju školu.
Neko se u međuvremenu rodio. Traži sisu, ali sise nema.
Nude mu cuclu i kašičicu.
Sise su ukinute. Da su sise dobre, i muškarci bi ih imali.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:41 pm


Nemojte završavati decu sve dok u novim naseljima ne budu završeni svi prateći objekti, uključujući obdaništa i škole.
Lopovi su počeli da potkradaju jedni druge.
Ovakvi nesporazumi mogući su samo zbog toga što se kod nas još ne zna ko je sve lopov.
Ako danas krećete automobilom prema Nišu, za svaki slučaj prvo upišite zajam za Auto-put.
Mnoge mlade udovice izgledaju privlačno i koketno - sa onim obojenim, plavim kosama, sa onim crnim šlajerima, nemarno prebačenim preko ramena, sa kratkim crnim suknjama i visokim štiklama.
To je pouka mrtvima, da znaju šta su sve izgubili time što su umrli.
Evo, ogrejalo nas je sunce. A to je tek početak.
Videćete kako će tek biti lepo na kraju, kad ponovo legnemo i zaspimo.
Ne žurite, čeka vas ružno i hladno jutro. Sada je, verovatno, lepo tamo gde je bilo ružno dok smo mi bili.
Subota je dan kad se kupaju muževi koji vole svoje žene.
Ko se kupa i preko nedelje, obratite pažnju.
Uhvatite red u bolnicama sad dok ste još zdravi.
Da biste mogli stići na pregled kad se razbolite.
U pešačkom prolazu na Zelenom vencu radi buvlja pijaca.
Buve se prodaju u ambalaži od teksas - platna.
Tata mu puca od zdravlja, elegancije i uspeha.
Mama mu je takođe divna, progresivna i aktivna.
Njemu nije bilo teško da postane narkoman.
U Beogradu ima preko 800 javnih telefonskih govornica.
Preko njih se odvija veći deo sentimentalnog života Beograda.
Trebalo bi praviti male telefonske ispovedaonice, jednu pored druge. U jednu da uđe ona, u drugu on.
Kad se ispovede i dogovore, da nemaju vremena da se predomisle.
Škole nam se još nisu konsolidovale.
Geografičarka predaje hemiju, jer je hemičarka na bolovanju sa jednim drugom iz PE TE
TE - a.
U oštroj borbi protiv termometra kalendar je jutros rano izjednačio.
Sada je rezultat 8:8.
Jednom prijatelju popustili su i vid, i sluh, i nervi.
Pitao je lekara: da nije kremaktorijum?
Ne, još nije kremaktorijum. Zasada je još uvek samo - klimakterijum.
Nema veće podrške životu od nevolje. Zato, po našem mišljenju, ne treba ukidati nevolju, sem tamo gde je neophodno. Može doći vreme kad ćemo se grabiti za nevolje.
Zato, ne birajte mnogo. Svaka nevolja je dobra da čoveka ovako ili onako zabavi, razonodi i unapredi.
Za izdajice, tužibabe i cinkaroše u beogradskim školama uvodi se novo priznanje -
vukovac.
Po imenu onog Vuka, koji je, prema narodnoj pesmi, izdao na Kosovu.
Jaki i zdravi ljudi se takmiče a stari i nemoćni im sude.
Danas je toliko teško biti muško da su mnogi odustali.
Mnogi još uvek izgledaju prilično muškobanjasto za svoje namere.
Automobilisti, pazite nam na decu!
Gazite one kojima se ne živi, promašene tipove, nepotrebne i suvišne. Veliki je izbor.
Još su samo deca nevina. Deca su nam poslednja nada.
Svađaju se grci i Turci, Zapadni i Istočni Nemci, Irci i Englezi.
Jedva čekamo da počne ovogodišnja RADOST EVROPE.
Jutros će neko zalepiti sedmu žvaku na školsku klupu.
Deveti je dan septembra i sedmi dan nove školske godine.
Jedan drug više neće biti ono što je bio.
Od svih, on je najviše iznenađen.
Čudi nas. Imao je više razumevanja kad su drugi odlazili.
Iznervira vas žena, pa pravite gluposti i greške u saobraćaju.
Onda naiđete na milicionera, koga je takođe iznervirala žena, i on vam oduzme vozačku dozvolu.
Jedan drug hoće da upiše zajam, ali traži da se sav novac čuva u jednom od staklenih izloga na Terazijama. Da svi vide gde je, da ne bude sumnje.
Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je.
Pa ako ga ne nađe - to mu je!
Kako regulisati saobraćaj u Beogradu? Evo jednog radikalnog predloga:
Ukinuti sve saobraćajne propise, ukloniti saobraćajnu miliciju, ukinuti polaganje vozačkih ispita i dozvoliti pirodnu selekciju i vozača i kola.
Ko se čuvao i sačuvao da dočeka i ovo jutro, sad sedi sanjiv na krevetu i pokušava da se seti - zašto.
Sin jedne poznate klade dobio je na krštenju ime - IVER.
Kao u narodnoj poslovici: otac je ponavljao drugi razred gimnazije, a sin je pao nedaleko
- u trećem.
Deca još nisu počela da uče jer još nisu stigla da dobiju slabe ocene.
Popravljanje slabih ocena je još uvek osnovni razlog za učenje.
Kako učimo - tako i živimo.
Uglavnom popravljamo ono gde smo već zabrljali.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:41 pm


Evo nam novog dana.
Nebo se raznežilo, sunce se raskravilo.
Ko ne zna gde je stao, neka proveri - možda nije ni počeo.
Zapalite slobodno cigaretu. Skratite sebi život.
To je onaj deo života kad se neće smeti ni ono što će se eventualno još i moći.
Ne vaspitavajte decu ako ne umete.
Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan.
Nerad i kultura prožimaju se više nego rad i kultura.
Za kulturu treba imati vremena i para.
A to je ono u čemu oskudevaju oni koji rade.
Beograd nema dovoljno zanatlija.
Kad smo zacrtavali budućnost, zamišljali smo je bez kvarova.
Sazrele su i lubenice, a pitanje javnih WC-a još nije rešeno.
Kako dati ime detetu?
Mi nismo odmah za ime. Treba početi sa inicijalima dok se ne vidi šta će biti.
Neki ljudi toliko vole sebe da spavaju samo sa sobom, jedu samo sa sobom, druže se i razgovaraju samo sa sobom.
Mi nemamo toliko pameti da bismo mogli samo misliti.
Treba nešto raditi i misliti, uz rad, ovoliko koliko možemo.
Činjenica je da ćemo svi umreti.
Međutim, pitanje je - šta ćemo dotle raditi.
Jer ko zna kada će to biti.
Evo nam još jednog jutra i dana. Počnimo život ispočetka!
Prvo nađimo nekoga ko će nam za sve biti kriv.
Njega svi imaju, bez njega se ne može.
Mnogi Beograđani lansirani su jutros na najviše spratove solitera, gde, kao na Marsu, ima rđe i prašine, ali nema vode.
Lisje žuti većem na drveću, u Takovskoj ulici.
Plašimo se da ga zelenoga više videti nećemo.
Ne tražite posao, posla nema.
Tražite poslodavce.
Oni bi mogli, izuzetno, s obzirom da ste vi u pitanju, nešto da pronađu.
Ako ste čovek i ako razumete šta to znači.
Školovanje je na početku obavezno, zatim je nešto malo usmereno da bi na kraju bilo sasvim neizvesno.
Neko nema ni škole, ni zaposlenja, ni stana, a traži preko oglasa odgovarajuću priliku.
Jedina odgovarajuća prilika mogla bi mu biti rođena majka, ako ga prepozna u oglasu.
Držimo se Vukovog amaneta: pišimo kao što govorimo.
Pod uslovom da govorimo nešto drugo.
Jedna usamljena i nesrećna osoba gostovala je ovog leta u nekoliko turističkih mesta, gde je prikazivala svoju usamljenost i nesreću.
Ne čekajte kraj godine.
Već sada biste mogli uzeti ženi privatnog profesora za decu.
Hotel Jugoslavija ogleda se u vodi Dunava.
Krenite u novi dan sa olakšanjem: časne reči koje smo davali juče i odluke koje smo donosili juče, danas više ne važe.
Mnoga deca bi lako popravila ocene, ali ne mogu da poprave utisak.
Trebalo bi da postoji posebna ocena, samo za utisak.
Tada bi, umesto dve ili tri, imala samo jednu slabu ocenu.
Đacima ne treba verovati.
Oni ne misle to što u školi pišu i odgovaraju.
Slušali smo jednu ženu kako kune taksistu:
Dabogda ti strujomer radio kao taksimetar!
Jedan drug je više ljubavnik nego muž svoje žene.
Dolazi retko, iznenada i uvek žuri.
Pripremaju se devetomesecčni bilansi.
Prava je šteta što toliko dobrostojećih ljudi radi u lošim i neproduktivnim radnim organizacijama.
Oni sve imaju i tako sjajno izgledaju da ih je sramota da kažu gde rade.
Niko im ne bi verovao.
Nismo više toliko siromašni da bismo zdravlje proglašavali najvećim bogatstvom.
Neka sada malo drugi budu zdravi, gladni i željni svega.
Ako postoje i druge, razvijenije civilizacije, na nekim drugim planetama, možda je Zemlja njihov pakao.
Hladno je.
Danas će razmišljati i oni kojima to nikada nije padalo na pamet.
Jutros se u jednoj bračnoj postelji vodio ovakav dijalog:
- Ja sam luda što te volim!
- Nisi ti luda... Lud sam ja što ti to dozvoljavam!
Kad ovako niska temperatura padne u slobodan dan, eto razloga da se još jednom razmišlja o razvodu.
Zašto bi čovek trebalo da se razvede? Pre svega zato što je oženjen, a zatim i iz nekih drugih razloga.
Jedan deo Save uliva se u Dunav tek kod Vinče.
To je ponornica, koja se u gornjem delu zove Vodovod, a u donjem Kanalizacija.
U redu je, mnogi zaista treba i mogu da upišu zajam.
Ali je nekima poslednji trenutak da počnu da ga vraćaju.
Zaposlenje vam ne garantuje i posao, već samo platu ili lični dohodak. Ako ste zaista željni posla, moraćete da pronađete nešto honorarno.
Ko vodi računa o tome s kim subotom večera i nedeljom ruča, ne mora se bukvalno i vulgarno odnositi prema poslu.
Kapija Beograda, kod Cvetka, trebalo je da bude samo ukras.
Sad čujemo da stanari traže i da se greju.
Oni opet nisu razumeli stvar: ova impozantna Kapija podignuta je zbog onih napolju, a ne zbog njih unutra.
Početak jeseni odlaže se na neodređeno vreme.
Dok ne prođu zima, proleće i leto.
Veći deo Beograda neće se grejati do 15. oktobra.
Izračunato je da je racionalnije i ekonomičnije da vas drugi ne greju, nego da se sami grejete.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:41 pm


Osnovno školovanje je obavezno i besplatno.
Za đake skoro obavezno, za prosvetne radnike skoro besplatno.
Šta li će danas raditi oni koji još traže posao?
Gde će se ogrejati, s kim će popiti kafu, odakle će telefonirati, s kim će popunjavati tikete sportske prognoze, od koga će čuti šta ima novo, čije će novine čitati, čiju ženu tešiti, ko će im ispričati poslednji vic?!
Uskoro će poskupeti novine.
Sramota je što još nijednom nisu poskupele zbog sadržaja, već uvek i samo zbog poskupljenja hartije.
Jedan naš sociolog, društveni radnik, poznaje samo radnike iz tercijarnih delatnosti, i to one iz noćnih smena.
Njegova osnovna naučna teza je da kulturna inteligencija ne može bez radničke klase.
I njega su mnogo puta odveli ili odneli do taksija.
Teško poslu na koji ste, po ovakvom jutru, krenuli!
Beograd je ponovo ogrejalo Sunce, jer niko drugi nije hteo.
I ovaj dan svanuo je zbog drugih. Njima će se i danas nešto dogoditi.
Nama neće ni danas. Nama ostaje da nam oni, večeras ili sutra, ispričaju šta im se danas dogodilo.
Da li je lakše misliti ili pisati?
Teško je, verovatno, i jedno i drugo.
S tim što misliti ne morate, od mišljenja niko ne živi, a od pisanja mnogi.
Žene poznatih muževa lakše se ponovo udaju.
Novim muževima imponuju njihovi bivši muževi.
Deo te slave poneće i oni, u svoje sledeće brakove.
Oni koje smo jesenas ispratili u vojsku uskoro će nam se vratiti.
Ko sedi ili spava na njihovom mestu, mogao bi da se kupi polako.
Zašto obilazite to meso u kasapnici, zašto ga tako gledate, što ste toliko oprezni - neće vas pojesti.
Kao, uostalom, ni vi njega.
Upisujte decu u obdaništa kojih nema.
Sledeće školske godine primaće u osnovnu školu samo decu sa radnim stažom.
Za kupanje je hladno. Zato udarite jedan laki dezodorans.
Za prvi utisak, što je dovoljno.
Za drugi utisak više niko nema vremena.
Ko se rodio ovog septembra, evo mu najlepšeg dana u životu.
Isparava prokisla lipa na Tašmajdanu.
U krošnji lipe vrapci kao u sauni.
Ispod lipe drema taksista i sanja putnika koji je zakasnio na avion za Bagdad.
Ćutite bar danas.
To što vas niko ne sluša razlog je da ćutite, a ne da govorite još više i glasnije.
U jednoj od soba Studentskog grada sinoć ih je leglo četvoro, a jutros se probudilo petoro.
To i ne bi bio problem da imaju više od četiri odela.
Podelili smo se: jedni vole, a drugi grade domovinu.
Nemamo svi vremena da se bavimo i jednim i drugim.
Oni koji je grade učiniće sve da oni drugi imaju razloga da je vole još više.
Danas će isključiti telefon nekome ko nije platio račun za avgust.
Pitamo se: zašto svi telefoni, i javni i kućni, ne rade na novac ili žetone?
To bi se moglo udesiti i sa štednjacima i bravama na ulaznim vartima.
Tako bismo i stanovali, i kuvali, i telefonirali samo onda kad imamo para.
Da biste dočekali kakav-takav uspeh svoje dece, ponekad je potrebno da dugo i strpljivo živite.
Kupite kućnoj pomoćnici klavir.
Da ne može tek tako da se pokupi i zbriše.
Novi je dan.
Svima se pruža nova šansa da urade nešto za sebe ili protiv drugih.
Da li je na novoj zgradi Železničke stanice u Prokopu predviđen prozor na kome će u šlafroku stajati ondulirana supruga šefa stanice?
Nema razloga da se ta lepa tradicija ne održi.
Jedan Dule sa Banovog brda razboleo se i ne može u školu.
Uvek su mu zamerali što je zdrav.
Sad kad je bolestan, miran i dobar, to nema ko da vidi.
Ni Giletovi pauci neće ubuduće kupiti i odnositi svaka kola.
Za ona sitna i nikakva, dvotaktna i plastična, biće nadležna Gradska čistoća.
Zašto se ne odobri privatna lekarska praksa bar u vozovima?
Ljudi daleko i dugo putuju i dosađuju se.
A vagoni ionako liče na čekaonice.
Jedan od naših sugrađana ugrizao se pre desetak dana za jezik i to je bilo poslednji put kad je okusio meso.
Kako postati srećan ili bar spokojan?
Pitajte one koji ispred samousluga piju pivo.
Oni najviše na to liče.
Jedan je pretio da će se ubiti ako mu ne daju stan.
Oni mu ne daju stan, a on se ne ubija.
Žao mu da ostane i bez stana i bez života, dok drugi imaju i jedno i drugo.
Ne dozvolite da vam drugi troše ovaj lepi, poslednji dan septembra.
Sklonite se negde i potrošite ga sami.
Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku:
Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!
Vraćaju se u modu ženske čarape sa šavom.
Zato što mnogi muškarci nisu umeli da se orijentišu.
Sada idite za šavom i nećete zalutati.
Zašto se košnice ne nacionalizuju?

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:42 pm


Privatnim zanatlijama dozvoljeno je najviše pet radnika, a neki pčelari zapošljavaju po nekoliko stotina hiljada pčela, koje kradu polen gde stignu.
Svakog jutra prvi trolejbusi pokupe dvadesetak baba i čiča u Ulici Vojislava Ilića.
Oni idu na posao po mraku, kad ih niko ne vidi, da ne brukaju svoju decu i našu socijalnu politiku.
Da li bi ljudi mogli biti bolji?
Mogli bi, ali niko neće prvi da počne.
Svi imaju loša iskustva.
Nismo se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji. I neki stvarno postanu bolji pa ispadnu naivni.
Jer su oni drugi postali još gori.
Evo jednog mladog životnog lukavstva.
Preporučujemo ga pre svega kukavicama.
Ne nadajte se ničemu u životu pa ćete uvek dobiti više nego što ste se nadali.
Pametni mogu da biraju, da budu i pametni i glupi, kako im kad više odgovara.
Glupi nemaju izbora.
Pravi ljudi dokazuju se subotom i nedeljom.
Oni umeju da žive čak i kad su slobodni, kad imaju vremena.
Svi drugi su hronično oboleli od lažne trke, lažne prezauzetosti, lažne nervoze.
Oni nemaju vremena jer ne žele da ga imaju, jer ne znaju šta bi s njim.
Danas će mnoga deca videti svoga boga.
Od ponedeljka do petka deca ne veruju u boga, misle da bog ne postoji.
Međutim, svake subote bog se pojavi, neobrijan i mrzovoljan.
Ono što su tokom nedelje njemu govorili na poslu - da je lenj, površan, spor, nemoguć -
to on subotom i nedeljom govori svojoj deci.
Prosvetni radnici manje žive od svog znanja, a više od đačkog neznanja.
Sinoć je održan sastanak jednog od beogradskih umetničkih klanova.
Svim članovima date su direktive - šta da govore na sastancima političkih organizacija kojima pripadaju.
Statistike dokazuju da najviše žive oni koji najviše kukaju.
Oni kojima se živi ne mogu doći na red kod lekara od onih koji jedva čekaju da umru.
Sve što se živom čoveku može dogoditi pre će mu se dogoditi u velikom nego u malom gradu.
Pretpostavljamo da se u Požarevcu poslednji rajsferšlus pokvario pre desetak dana. U
Beogradu ih se svakog dana pokvari na stotine. U Beogradu ima preko trideset miliona zuba i mnogo više šansi da vas zaboli zub, nego, recimo, u Lapovu.
Sve svoje tajne poveravajte bankama, domaćim i stranim.
Prispeli smo do strogog centra jeseni. Jesen je tu, ali ne vidimo one koji su je voleli i čekali.
Mi volimo samo ono što nemamo i dok nemamo.
Penelope su obukle šlafroke, stavile viklere u kosu i sele ispred ulaznih vrata.
Ako ne stignu Odiseji, mogle bi stići njihove pare.
I juče je veliki broj vozača imao saobraćajnu sreću da izbegne nesreću.
Prema šansama, kod nas se realizuje minimalni broj saobraćajnih nesreća.
Molimo domaće pisce da do daljega ne pišu.
Još nismo pročitali ni ovo.
I danas će se voditi neravnopravna borba između golorukog naroda i naoružanih kasapa.
Vreme prolazi. Nekad smo više sami sudelovali, a sada sve češće i više gledamo.
Danas smo pred dilemom: da li da se volimo ili da gledamo na televiziji kako to drugi lepše rade?
Da li da živimo ili gledamo kako drugi bolje i uspešnije žive?
Zašto neki očevi po svaku cenu hoće mušku decu?
Zar im nije dovoljan njihov primer?
Ko ustaje rano, može ne samo gledati, već i slušati kako pada lišće.
U rano, tiho jutro čuje se kad suvi, krti list padne na trotoar.
Danas je subota, deveti dan oktobra. Dosta vam je bilo pet dana - našeg i zajedničkog.
Danas ćete na svoje- na svoj plac, svoju njivu, u svoju kućicu - svoju slobodicu.
Subota i nedelja su slobodni dani, kada se ide na vikend u privatno vlasništvo i sladak život sitnosopstvenika.
Svest nam jeste socijalistička, ali sa dušom imamo problema.
Svest se zamori za pet drugih, radnih dana, pa šestog dana klone, a onda nas preuzme duša i povede stazama iskušenja i greha.
Ima velike sličnosti između ostarelih televizora i lenje dece.
Čim ih udarite, oni prorade.
Predlažemo Televiziji da vrši direktan prenos požutelih krošnji i trava u Topčideru i Košutnjaku, da bar vlasnici kolor - televizora vide kako je lepa jesen u našem gradu.
Nema života na Mesecu, nema na Marsu. Onolika Venera, pa i na njoj pustoš. A na Voždovcu kukuriče petao, pozno jesenje cveće otvorilo oči, probuđena deca plaču, neko se negde zakašljao... Kad biste pričali nekom u vasioni, ne bi vam verovao: na Voždovcu ima života, lepog, malog, skromnog, ali pravog.
Rodio se novi dan. Probudio se ceo Beograd da ga vidi.
Čestitajte jedni drugima.
Radovali ste se i manjim uspesima.
Ko je juče smandrljao utorak, evo mu danas nove i lepe srede.
Nećete se izvući.
Dani će prolaziti i dolaziti, sve dok jednog dana ne učinite ono što ste obećali.
Čuvajte se na pešačkim prelazima.
Ima vozača kojima je dojadio život, samo još ne znaju čiji.
Drugarice, videli smo mnoge muške psihijatre. Nemamo utisak da bi mogli da vam pomognu.
Bolničari izgledaju mnogo ubedljivije.
Priprema se svečani doček nove, dve hiljadite godine.
Ovih dana biće rođen organizacioni odbor.
Danas je sve teže naći nekoga kome biste s pravom mogli reći da je svinja.
To što vi mislite da je svinja, daleko je još od svinje.
Mi smo ljudi prilagodljivi.
Dok je bilo sramota krasti, mi nismo krali.
Sad, kad nije sramota - mi krademo.
Pa ako se još jednom pokaže da je to ružno - mi opet nećemo krasti.
Nema sa nama problema. Mi umemo i ovako i onako.
Ko živi peške, duže živi.
Ko peške krene u bolnicu, kasnije će stići.
Pešaci se druže, a automobilisti svađaju.
Kome je dosadno da pešači, dosađuje se na gori način.
Auutomobilisti žure. Jedino pešaci imaju vremena da žive.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:42 pm


Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
Evo jednog neuspelog dana. Ne vidimo za šta bi se mogao upotrebiti.
Možda biste danas mogli potrošiti svu gorčinu, sve crne misli, sav očaj.
Pa da sutra mislite i radite nešto drugo i lepše.
Niko nema više od jednog života.
Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troše i nekoliko tuđih života.
U nekim zdravstvanim ustanovama uvedeno je učešće bolesnika u troškovima lečenja. To izgleda ovako:
Pregled plaća socijalno, a razliku između operacije i uspešne operacije doplaćuje bolesnik.
Negu u bolnici plaća socijalno, a dobru negu bolesnik.
Kako li se to spojilo:
Ljudi koji imaju najviše vremena, imaju i najviše para?!
Problem nisu oni koji ne vole da čitaju, već oni koji vole da pišu.
Lakše je nekoga navići da čita, nego odvići da piše.
Čuvajte se slobodnih dana. Nisu slobodni dani za svakog.
Slobodan čovek uvek je u iskušenju da misli.
A ko pet dana nije mislio, možete misliti šta taj može misliti kad odjednom počne da misli.
Znate kada će biti rešen vaš problem?
Ako ne umrete - nikada.
Košava jenjava, ali ne prestaje. Hladno je.
Direktor beogradskih elektrana nalazi se baš sada na službenom putu u inostranstvu.
Otišao je da vidi odakle vetar duva.
Ako vam je hladno kao u grobu, proverite da li vam je i mračno kao u grobu. Ako jeste, svako dalje pitanje je suvišno.
Neka vam je laka zemlja!
Jedan naš samokritični prijatelj ovako razmišlja:
Ne treba mi takva žena koja bi pristala da se uda za mene.
Da li u Beogradu ima više nepismenih ili nesposobnih?
Usuđujemo se da kažemo: mnogi nesposobni zauzimaju mesta nepismenih.
Ne pevajte ujutru pred decom, nije lepo.
Pogotovu ako retko pevate.
To može biti upadljivo i sumnjivo.
Žene smo voleli dok su to zasluživale.
Decu ćemo voleti kad zasluže.
Trenutno smo slobodni i bez obaveza.
Dok mi dremamo i zevamo, naše majke, sestre i žene vezu, pletu i štrikaju našu dokolicu.
Đaci iz naselja Lipov lad još uvek grejalicama zagrejavaju stolice.
Starost je jedino pravo i veliko siromaštvo.
Nema beznadežnije sirotinje od one koja ima a ne može da troši.
Možete li se setiti koji vam je ovo petak, a koji 29. oktobar u životu? Razmislite malo.
Ako vas to mrzi, pomirišite. Kao da smo uskisli, oseća se da već dugo stojimo.
Počeli smo da živimo od minule mladosti, od minule radoznalosti, od minule hrabrosti.
Ko ne zna šta će sa sobom, neka tu bedu natovari nekom drugom na vrat.
Neka vide šta će sa nama. Pretpostavljamo da je neko plaćen za to.
Tipizirani stanovi, tipizirani nameštaj, tipizirane porodice.
Mogli bismo nekoliko dana lepo živeti u tuđem stanu u tuđoj porodici ne znajući da smo pogrešili.
Ne kupajmo se često, sačuvajmo individualne mirise i boje!
I sapuni su nas uniformisali.
Šta ćete danas za ručak?
Mi vam predlažemo da prvo stavite vodu da ključa, pa onda potražite nešto što bi se moglo baciti u ključalu vodu. Ako baš ništa ne nađete, ta vam voda neće propasti.
Ko će nam objasniti ovo:
hladan jogurt jeste topli obrok, a vruća rakija nije!
Vodite računa.
Da bi svi muškarci mogli varati svoje žene, u tome moraju učestvovati i sve žene.
Lekari su vam pomogli da ostanete u životu.
Ali u onom istom životu, što i nije neka velika pomoć.
Takozvani ženski poslovi su takvi da se uz njih uvek može i misliti na nekoga, i brinuti o nekome i žaliti za nekim.
Danas će mame kuvati ono što deca vole. Ako i tate imaju mame, eto i za njih rešenja.
Za ljubav su zgodni: malo vremena, nezgodna mesta, teskoba, brzina, niz otežavajućih okolnosti. Tada je ljubav lepa, samo tada cveta.
Što je više vremena i prostora i raznih drugih pogodnosti, ljubav gubi draž.
Nigde se tako ne mrze kao u velikim, lepo nameštenim i dobro zagrejanim stanovima.
Ako deca nisu dobra i loše uče, treba pokušati sa privatnim profesorima.
Ako i tako ne ide, možda bi trebalo probati sa privatnim roditeljima, ocem ili majkom.
Neko za života napravi nekoliko hiljada postelja, ali mu na kraju uvek nedostaje ona jedna u koju će leći kad se razboli.
Ko želi da je stalno u pravu, mora često da menja mišljenje.
Najvažniji pogoni društva rade na viski.
Manje važni na vinjak.
A neposredna proizvodnja radi na brlju i pivo.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:43 pm


Ako imate sreće da vam je neki lekar prijatelj, učiniće vam više nego drugima.
Daće vam veću dioptriju od one koja vam je potrebna, umesto jednog izvadiće vam dva zuba, umesto samo kamena u bubregu izvadiće vam ceo bubreg.
Da smo bili srećni, shvatićemo tek kad nam se dogodi kakva nesreća.
Vrednost i važnost zdravlja otkrićemo tek kad se razbolimo.
Mi umemo ili da želimo sreću ili da je se sećamo.
Proleće osvaja Beograd.
Mi vam savetujemo krajnju uzdržljivost.
Ne trošite ili trošite sasvim malo - i para, i snage, i života.
Čuvajte se za kraj.
Danas će se profesori iskidati od smeha.
Niko ne ume biti duhovit kao đak koji ne zna.
Ne dosađujte svojoj deci, ne pričajte im ponovo kako ste se mučili dok ste sve to stekli.
Izazvaćete sasvim suprotne efekte.
Prvo, po vama se vidi da ste se mučili.
I drugo, po tome šta ste stekli, ne vidi se zašto ste se mučili.
Dragi anonimni druže, nema ništa od vašeg zaposlenja.
Onaj na čije ste mesto računali trči po Košutnjaku kao Dane Korica.
Dok se ne zabrani rekreacija, nećemo rešiti pitanje nezaposlenosti.
U školama drugog stupnja devojčice vode ljubav sa ponavljačima. Ponavljači izgledaju muževno i zrelo. Nose prsluke, džepne satove i puše na muštikle.
Danas je rođendan Miodraga Petrovića - Čkalje.
Neka su blagosloveni ono dvoje Kruševljana kojima je tako nešto palo na pamet.
Danas je sedmi rođendan STUDIJA B. Tim povodom, prvih pet slušalaca koji se jave na telefon 95 dobiće tačno vreme.
Kiša pada na beogradski vikend.
Još jedan kiseli dan našeg života.
Da ga nismo dobili džabe, mogli bismo praviti pitanje.
Ovako, ćutimo i mislimo na nešto drugo.
Žene i majke nadaju se da će im bar danas neko prosuti đubre.
Muževi hoće pod uslovom da se ne vraćaju.
Hoće i deca ako usput mogu za velike pare da kupe nešto malo i da kusur zadrže.
Žene ništa nisu postigle.
Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima.
A sad su ravnopravne sa nikakvim.
Sutra je godišnja skupština Udruženja književnika Srbije.
Sve što traže loši pisci jeste - da ne dele sudbinu svojih knjiga.
Juče su se najzad sreli jedan otac i jedna ćerka i ovako se dogovorili: Ako ćerka prestane da puši, otac će joj kupiti automobil.
A ako prestane i da pije, kupiće joj i vozačku dozvolu.
Mi mnogo volimo da imamo, ali ne umemo da živimo od onoga što imamo.
Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim koliko nas može učiniti nesrećnim ono što nemamo.
Kao da se malo razvedrilo nad Beogradom.
Pa ako i danas nešto poskupi, ako još nečemu podignu cenu, nema veze.
Mi smo rešili da živimo po svaku cenu.
Nije lako.
Otvorili radnje, otvorili kafane, otvorili robne kuće, otvorili šaltere - sve je zinulo na grešnog radenika, koji samo jednom u mesecu prima novac, a trideset dana ga daje.
Samo za malo para treba mnogo da se radi.
Kad u trgovini probate odelo ili haljinu, odvedu vas u kabinu.
A kad probate cipele, to morate raditi na licu mesta, pred očima svih.
Pa vas prodavačica može zapitati: zašto kupujete cipele kad su vam čarape potrebnije?
Da li domaći film kvari decu?
Kvari, ali samo onu koja se bave filmom.
Žali nam se jedan slušalac: čim počne da misli - zaspi.
Nemamo objašnjenja za ovu pojavu.
Mi ga samo molimo da ne misli dok radi.
Nema više krađa automobila.
Izgleda da je već svako ukrao po jedan.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:43 pm


Danas je petak, dan kad baksuzi stradaju.
Ko je baksuz, može mu se dogoditi da se razboli dok je na bolovanju.
Danas bi bilo dobro otputovati negde o tuđem trošku i bez razloga.
Počela je tradicionalna školska kampanja.
Deci je najzad krenulo iz dupeta u glavu.
Molimo profesore da ne budu čistunci i ne prave pitanje od toga - odakle im takva pamet i toliko znanje.
Kad se sretnu muškarac koji ne zna šta hoće i žena koja zna šta hoće, takav susret mora se završiti brakom.
Pita nas jedan slušalac - može li ružnoća biti razlog za psihičke patnje?
Trebalo bi da može.
Međutim, pokušajte danas nekog da ubedite da je ružan, pa ćete videti šta će vas snaći.
Oženiće vam se ili ćerkom ili ženom.
Poznajemo mnoge kojima nije do života i koji pristaju da umru od svega i svačega, samo ne od gladi.
Grozno je to - nemati apetit na život, a imati apetit na hranu.
Košutnjak je pun manijaka.
Jedni trče za ženama a drugi bez razloga.
Divan dan.
Ne zna se ko je na lepšem položaju - da li vi, da li Beograd.
Jutros je temperatura u Beogradu NULA stepeni.
Danas ćemo svi startovati od nule, pa dokle ko stigne.
Vi nikuda ne idete, nigde ne svraćate, ni za šta nemate vremena.
Izgleda da ste krenuli pravo na groblje.
Pošto je u jednoj radnoj organizaciji usvojen Pravilnik o dodeli stanova, sve što je moglo ostalo je u drugom stanju. Daju se, istina, bodovi i za školsku spremu, ali se ništa ne može naučiti za jednu noć.
Danas se sve manje kunemo u majku i sve ređe jedni drugima psujemo majku.
Nešto sa majkama nije u redu.
Srećni su oni koji ne razmišljaju o sreći, zdravi su oni koji ne misle mnogo o svom zdravlju.
Pravi ljudi imaju preča posla i ne stižu da se bave sobom.
Došla su druga vremena. Dece je sve manje, a pasa sve više.
Danas znamo ono što nikad nismo znali: psi su uglavnom rasni, a deca su naša, domaća i divlja.
Od pasa ne treba ništa i nikoga stvarati, oni se rađaju i umiru kao psi.
A od dece treba stvarati ljude, što je skoro nemoguće.
Nikad vam žena ne može roditi tako kvalitetno dete, kakvog psa možete kupiti.
Od deteta nikad nećete stvoriti psa, a pas vam može postati više nego dete.
Sa psom morate u šetnju, što samo može koristiti vašem zdravlju.
Prema detetu nemate takvih obaveza.
Nailazi neko pasje vreme, u najboljem smislu te reči.
Vreme prolazi.
Sve je manje stvari na nama koje se drže, a sve više onih koje se nečim moraju pridržavati.
Sinoć je bila neka sedeljka.
Vodio se kulturan razgovor - o knjigama.
Bilo je zanimljivih zapažanja i osvrta na aktuelne knjige - Hajduk Stanko, Robinson Kruso, Vlak u snijegu...
Nesrećni roditelji čitaju jedino ono što njihova deca ne čitaju - obaveznu školsku lektiru.
Nad našom decom biće izvršena još jedna školska reforma.
Setite se: dok nam je trpeza bila posna i prazna, oko nje je zujalo stotine muva. Muva više nema. Ubila ih je jaka hrana. Kao što će ubiti i nas ako još malo ne poskupi.
Veliki rodoljubi grade velike privredne objekte, a mali saniraju njihove gubitke.
Čuvajte se poltrona, poltroni su opasni. Najpre osetite milo, a zatim vam se tako uvuku u život da ih se teže otresti nego pantljičare.
Samo kukavice vole po nekoliko žena.
Hrabri muškarci ne plaše se rizika da vole samo jednu ženu.
Mnogi među nama nisu zaslužili ovakvu subotu, sa ovoliko kiše i vetra.
Međutim, moramo da trpimo zbog onih drugih.
Strašno je to kad imate nešto važno da ispričate, a nemate kome.
A još je strašnije kad imate kome, a nemate šta.
A subota je, slobodan dan i kiša pada.
Moramo priznati: i dosada je dokaz izvesnog standarda.
Došli smo dotle da sebi možemo dozvoliti da nam čak bude i dosadno.
Ko oseća glad, ne može osećati i dosadu.
Ko ima problema, taj u dosadi oskudeva.
Dosadno nam je zato što nam je dobro.
Druže, ako mislite samo to što govorite, to je malo.
U slučaju zemljotresa, prvo zaustavite luster koji se klati.
Uvežbavajte tu logiku i gde god možete uklanjajte dokaze.
Recite i sami, zar nije bolje ovako:
da vam kućna pomoćnica bude žena, a zaposlena žena neka vrsta ispomoći u kući i braku?
Nikome se ništa ne može dokazati.
Svako je i srećan i nesrećan samo po svom mišljenju.
Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.
Sunce se ponovo vratilo na beogradsko nebo.
Možda će tu i ostati.
Ako ostane, doći će do velikih socijalnih promena.
Zimi odelo a leti telo čini čoveka, a još više ženu.
Sinoć su u Klubu glumci isprebijali pisce.
Lako je glumcima da biju slabe pisce, zašto ne tuku Crnjanskog?
Rano jutros, čim dođu na posao, drugarice će se sastati u toaletu da pokažu jedna drugoj donje novosti.
Dok smo imali samo zajedničkih problema i interesa, više smo ličili na ljude.
Lični problemi i interesi prilično su nas degradirali.
Ne treba svakome dozvoliti da ima problema.
Govorite jedno, da biste sebi stvorili uslove da mislite drugo.
Sramota je voleti svoga muža. Zato volite tuđe muževe.
Tako će, ipak, svi muževi biti voljeni.
Imate li ženu ili drugaricu?
Da li češće jedete kuvano ili podgrejano?

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:44 pm


Jedna ptica je sama na Dorćolu.
Ako postoji još jedna negde u Beogradu, trebalo bi im pomoći da se sretnu.
Od danas ćemo ponovo na sastanke.
Velikih promena na sastancima neće biti.
Oni koji dolaze - doći će, oni koji ne dolaze - neće.
Oni koji govore - govoriće, oni koji ne govore - neće.
Ponovo će oni isti otići pre završetka sastanka, a oni drugi, takođe uvek isti, utvrdiće da nemaju kvorum.
Od ovog proleća mnoga deca počela su da se kupaju sama, u zaključanom kupatilu.
Gotovo je. Gole, kao od majke rođene, majke ih više nikada neće videti.
Jedan drug hteo je da kaže nešto važno, ali se uplašio da se nama ne učini još važnije nego što je i sam mislio.
Pošteni su pošteni zato što ne smeju ili ne umeju da budu nepošteni.
Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova.
Beograd će još i sići na svoje reke, ali mnogi Beograđani - nikad!
Mogli bi da siđu, nije problem, ali zašto da silaze kad posle opet moraju da se vraćaju.
U fudbalu je kao i u životu - iz igre ispadaju najnaivniji.
Tako će biti i u Prvoj saveznoj ligi.
Jedan čovek umro je preko veze.
Poznavao je nekoga u bolnici.
Ovog proleća neko će se roditi kao puž, neko kao miš, neko kao buba, neko kao žaba...
To je ono što zavisi od mame i tate.
A šta će kasnije sa njima biti i da li će postići nešto više - to zavisi samo od njih.
Evo kratke biografije jednog druga:
Bio je član kvoruma mnogih sastanaka.
Evo još jedne kratke biografije:
Bio je niko i ništa, sada je niko i nešto.
Ljudi od vrednosti uvek imaju više obaveza nego prava.
Kakav vam je to ukus?
Ima toliko divnih muškaraca i žena, a vi ste našli da obožavate sebe.
Jedna komšinica navadila se kod druge komšinice na ZAČIN CE dok jednog dana nije natrapala na komšiju.
Tako je ZAČIN CE dobio još jedno značenje, ne sasvim isto, ali slično.
Da li je ljubav bolest?
Jeste, ali neprelazna.
Možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju.
Ko ne ume da živi svojom zaslugom, sanja o tome da umre tuđom krivicom.
Drugarice, šta ste uradile ako sedam sati sedite na najlepšem delu svoga tela!
Ovogodišnji Prvi maj našao se kao bubreg u loju, između petka i subote i ponedeljka i utorka.
Mnogo je to dokolice za praznik rada. Mnogi zaposleni i svi nezaposleni osetiće potrebu da nešto rade i pre srede.
Za vreme praznika Beograd uvek liči na predratni.
Malo ljudi, malo kola.
Čak bi se moglo reći da su u njemu ostali samo oni koji su se zatekli od pre rata.
Kada smo nekada govorili o lepšoj budućnosti, niko nije spominjao da ćemo u međuvremenu ostariti.
I evo kako je ispalo: budućnosti je sve više, a nas sve manje.
Sve je manje dece. Deca se nećkaju, neće da se rode.
Niko više ne želi da bude dete pod ovim uslovima. Da ne zna da li mu je kućna pomoćnica tata ili mu je deda mama.
Ako ste se odlučili na samoubistvo, nemojte to činiti automobilom.
Ima starih, dobrih načina, koji ne ugrožavaju druge.
Danas ćemo podeliti još jedan megdan sa Nemcima.
Na zelenom poprištu Marakane naći će se 11 njihovih i 11 naših.
Što ne odgovara nama, koji smo navikli da pobeđujemo samo u neravnopravnim borbama.
Posmatrali smo vas ovih dana.
Ubedljivije izgledate kao neradnici.
Nekako ste smireni, razložni, dostojanstveni.
Kad ne radite, ličite na rukovodioce.
Onima koji nemaju lako je da žive lepo.
Šta da rade oni koji imaju?
Neće valjda da troše to što imaju?
Skromnost nije za svakoga.
Ona lepo stoji samo onima koji bi imali zbog čega biti neskromni.
Koga ne možete obrazovati, nemojte ga ni vaspitavati.
Malo obrazovani a mnogo vaspitani - moraju propasti.
Veće šanse imaju neobrazovani i nevaspitani.
Čuvajte srce!
Srce ne strada ni od rada, ni od zdrave ljudske muke i nevolje, već od samoljublja i povređene sujete.
Za srce nema težeg napora nego kad se mnogo bavimo sobom.
Smuvaše nas žene, izgubismo braću, postaše nam pašenozi rođaci.
Za život je najvažnije strpljenje.
Da biste dugo živeli, morate imati mnogo strpljenja.
Na mlađima svet ostaje, čim stariji donesu takvu odluku.
Došao je red na sve one kiše koje su meteorolozi najavljivali poslednjih godina, a nije ih bilo.
Nema te vremenske prognoze koja se neće ostvariti, kad - tad.
Kukali smo za šansama: dajte nam šanse, stvorite nam uslove, pružite nam mogućnosti, pa ćete videti šta znamo i možemo.
I najbolje smo izgledali tada, dok nismo imali mogućnosti.
Bolji uslovi su nas samo kompromitovali.
Neke važne stvari ne zavise samo od uslova, nego i od nas samih.
Terajte decu da uče.
Najviše jedu najgori đaci.
Nekada su ili zidovi bili mekši ili muškarci tvrđi.
Danas je teško naći čoveka da vam ukuca ekser u zid.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:44 pm


Ovog trenutka, i gotovo svakog trenutka, u vazduhu se nalazi nekoliko hiljada Jugoslovena.
Sve čemu je mala specifična težina ne može se dugo zadržati na zemlji.
Vetrovi i avioni raznose lake Jugoslovene, za gotovo i na kredit.
Ako niste ozbiljno bolesni, bolje vam je da zovete vatrogasce nego hitnu pomoć. Pre će stići.
Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati.
Da li su vam sinoć deca gledala prizore iz bračnog života ili ste ih oterali u sobu, da samo slušaju?
Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite - možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
Na levoj obali Save završava se velelepna građevina - Kongresni centar.
Kad se mora, kad je važno, kad je prpa - nema boljih od nas.
Takvi smo mi. Stvoreni smo za podvige, a ne za sitno svakodnevno cinculiranje.
Mi se samo pokažemo, da se vidi šta možemo, pa posle više ne možemo.
Kada se udruže jaka bolest i loš lekar - nema organizma koji im može odoleti.
Lako je starim ljudima, oni su ostarili na vreme, dok se još moglo ostariti.
Ne ljutite se na svoju decu.
Ona se najpre rađaju kao posledica vaših gluposti, a tek onda postaju uzrok vaših nesreća.
Tako je malo ljubavi među ljudima.
Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.
Nekada su majevi bili lepi, plavi i zdravi.
A ovo su neki moderni majevi.
Moramo biti strpljivi dok ne prođe i ta moda.
Šteta je samo što gubimo toliko lepog vremena.
Mnoge bake i deke nemaju decu već samo unuke.
I legalna je samo ona starost koja se provodi uz unuke.
Za sreću je dovoljan jedan razlog.
I najbolje je kad je samo jedan.
Ne mogu biti srećni oni koji imaju toliko razloga za sreću da ni sami ne mogu da se odluče.
Navikavajte se da mislite i ovako:
Ako vas niko ne razume, to jedino može da znači da vi niste u pravu.
Kad već mi ne možemo biti ono što su drugi, učinimo sve što možemo da drugi postanu ono što smo mi.
Čovek nije savršen.
U slučaju male nužde još i može da potrči.
A u slučaju velike, kad bi bilo najpotrebnije, to je rizično i skoro nemoguće.
Pokloni su retki i jeftini.
Sve drugo je podmićivanje.
Kad biste mogli ono što ne možete, vi biste to sjajno radili.
A kad već to ne možete, ne zanima vas ni ono što možete.
Evo nam još jedne lepe i duge subote. Blago onima koji je imaju s kim provesti.
Sam čovek ne može ispuniti ovoliki dan
Budite lepi i vedri kao ovo jutro. Izdržite tako koliko možete.
Smračite se, ako morate, tek kad se dan smrači.
Budite logični:
Bolje je da vam bude lepo nego ružno.
Vi ste prilično starinski čovek, još uvek mnogo vodite računa o tome šta će drugi misliti.
Niste primetili da su svi promenili mišljenje, sem vas.
Danas će žene timariti automobile svojih muževa.
Javno i glasno, da svi vide i čuju.
Mi nismo ono što jesmo, već ono što drugi misle da jesmo.
Lepo je biti mlad ali nije mali uspeh ni ostariti.
Biti kriv za nešto veliko, to možda jeste privilegija, to ne može svako.
Ali biti zaslužan za nešto malo, tu mogućnost svi imamo.
Budite oprezni.
Pobede se lakše zaboravljaju nego porazi.
Ispitivanja su pokazala da su deca u centru grada viša od dece sa periferije.
Visina je, dakle, bolest a ne zdravlje.
Žena treba da je žena non - stop.
Jer se nikad ne zna kad muževi mogu postati muškarci.
Ušli smo u mesec jun na mala vrata, kroz niski dovratak mutnog neba.
Kiša je padala - na žita sa razlogom i na nas bez razloga.
Mi već odavno ne dajemo ploda.
U jeku su školske ekskurzije.
Na kraju svake đačke kolone hramlju ona deca u novim cipelama.
Popustite malo sebi, prekršite neku reč odreknite se nekog principa.
Organizam nije u stanju da izdrži taj grč principijelnosti i doslednosti.
Ulažite u stomak!
To ulaganje daje brze i vidljive rezultate.
Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno.
Možda je ipak bolje da budete debeli.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Mustra taj Uto Dec 01, 2015 4:44 pm


Blaži je rastvor svake muke, nevolje i kiseline kad se sipa u telo od sto kilograma nego u telo od pedeset kilograma.
U nekim gradovima osnovana su društva za zaštitu fudbalskih klubova od ispadanja iz sadašnjih takmičarskih razreda.
Jutros će nervozni i živčani doručkovati jogurt sa knedlama, čaj sa knedlama, mleko sa knedlama.
Obećajte sebi da se danas nećete nervirati, bez obzira na to šta vam se dogodi.
Pa tek ako vam se baš ništa ne dogodi, možete se zbog toga večeras malo iznervirati.
U ime svih onih koji to ne smeju da im kažu, molimo sve dosadne ljude da ne budu dosadni.
Da manje pričaju, da ne pričaju samo o sebi, da ne ponavljaju istu priču bezbroj puta, da obrate pažnju i na sagovornike, da pričaju samo dotle dok to i druge zanima.
Poslovođa jedne prodavnice potrošio je na ženidbu sina četrdeset miliona a da to nismo ni osetili.
Najviše đubreta ostaje iza onih koji najmanje i najtanje jedu.
Ničemu nije potrebno toliko ambalaže kao mrvi sira, mrvi hleba i mrvi luka.
Privreda živi i razvija se od ljudi bahatih, neozbiljnih i lakomislenih.
Da su svi bili ozbiljni i strogi prema sebi, danas ne bismo imali mnoge lepe i korisne stvari.
Od crvenih semafora stvaraju se čirevi na želucu, sličnog izgleda i boje.
Ovih dana doći će nam u goste cela Evropa.
Molimo kelnere da ne naplaćuju gostima ratnu štetu i neke druge nepodmirene račune za poslednjih nekoliko vekova.
Proradile su sve beogradske plaže, ali na njima nema onih duhovitih tipova i poznatih cinika.
Oni su superiorni sve dok ne dođe do svlačenja.
Vama se otkinulo dugme, a ona je imala iglu i konac.
Tako je počelo.
Postala vam je žena i od tada više ne zna gde su joj ona igla i konac.
Lenji i nesposobni roditelji, kad ne znaju šta će, kad ih mrzi da misle šta će, posvađaju se i ne govore sa svojom decom.
Posle krišom proveravaju da li se deca sekiraju zbog toga.
A deca znaju da ih proveravaju i prave se kao da se sekiraju, što naivne i nezrele roditelje ispunjava ponosom.
Lepo je kad nas ima više bliskih, u raznim kombinacijama, i porodičnim i prijateljskim.
Jači smo i zdraviji kad smo zajedno.
Imamo obaveza jedni prema drugima a to nas čini odgovornim i moralnim.
Ovog leta zakazan je u Vrnjačkoj Banji sastanak one generacije koja je trijumfovala na plažama slavne 1947. godine.
Vi ste, druže, kao Partizan.
Više pružate u gostima nego kod kuće.
Danas će deca ponovo biti vraćena roditeljima.
Škola se umorila, ne zna šta više da im radi.
Šta li će biti sa jadnim malim polufabrikantima?
Da li i u provinciji i na selu još rade oni stari, dobri pogoni za finalizaciju i finu doradu dece?
Ako neko već treba da ponavlja razred, to bi morali biti najniži, a ne najgori đaci.
Međutim, u našoj školi je sve naopačke.
Obaraju one statiste, zrele i muževne, a puštaju dalje neke klince.
Žene ne žele ravnopravnost sa muškarcima, to nije ništa, već sa drugim ženama.
Narod je krenuo na letovanje.
Posmatramo kako se pune kuferi, automobili i novčanici, i samo mislimo - gde li se to prazni?
Šta li su sve morali isprazniti da bi sve to napunili?!
Većina umetnika živi duže od svojih dela.
Mnoga dela nisu dostojna imena svojih autora.
Danas u našem Beogradu počinje Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji.
Kada gosti jutros budu kretali iz hotela, predlažemo hotelskim radnicima da za svakom delegacijom prospu po jedan bokal vode.
Za sreću i uspeh ove važne stvari!
Probudili se jutros debeli muž i debela žena i posmatraju se kao u ogledalu.
Sličnosti im rastu, a razlike im se smanjuju.
Ima nekih zakasnelih reklamacija na reformu školstva.
Kad odnesete školu u servis, kod majstora za opravke i reforme, oni izmisle da joj fali i ono što joj ne fali, samo da bi uzeli što više para.
Očevi se bore za ljubav svojih već odraslih ćerki.
Konkurenti su im mnogo mlađi i lepši. I majke su zapele, hoće da budu lepše od devojaka svojih sinova.
Leto je, prilika za kratke sezonske ljubavi.
Za uspomenu i dugo sećanje.
Da imate od čega da živite, u pauzama, kad ne govorite sa onim koga volite.
Zakrpite gaće za kupanje pre nego što krenete na letovanje.
Jedna rupa na pogrešnom mestu mogla bi otkriti ceo vaš životni blef.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Duško Radović

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 3 Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu