Čavrlj o zblanutom Fransoi

Piše:Lj.RŠUMOVIĆ

1745. godine, nekako u isto vreme kada je pruski kralj Fridrih Drugi Veliki osvojio Šleziju, i vratio se umoran ali zadovoljan u svoj dvorac Sansusi, žandari su uhapsili jednog zblanutog francuskog prognanika, koji se predstavio kao Fransoa Mari Arue. Nije bio skitnica, po odelu se videlo da pripada višoj klasi, a po šiljastom nosu, visokom čelu i isturenoj donjoj usni svaki promućurniji posmatrač rekao bi da pred sobom ima genijalnog lukavka, spremnog na sve. Zatvorili su ga u najbezbedniju ćeliju, iz koje niko nikada nije probao da pobegne. Pokušali su zatvorski islednici da doznaju ko je, odakle je, i otkud u Pruskoj, ali Fransoa im je, na čistom pruskom, samo ponavljao da je on Fransoa Mari Arue, i da obožava pruske zatvore, da su zatvori, uopšte, ogledala običaja i duha svake nacije, i da će on o tome, zahvaljujući ovom hapšenju, napisati Ogled! Lukavo, nema šta! O Fransoi su u zatvoru počeli da se brinu sa mnogo takta i uvažavanja. Ali, pošto nisu imali nikakvih dokaza o Fransoinoj krivici, osim što je "skitničio", za šta je odležao tri dana i tri noći, obavestili su ga po isteku ovog vremena da ga moraju pustiti. Fransoa se iskreno zabrinuo, i obećao Upravi zatvora da će on smisliti za sebe krivicu, samo da ostane u zatvoru još neko vreme, dok ne završi svoje zamišljeno delo. U optužbi protiv sebe napisao je da je kriv, jer je satarom za meso odsekao jednom žandaru šaku u kojoj je držao zmiju otrovnicu, sa namerom da mu njome,(zmijom), veže ruke iza leđa! Upravnik je prihvatio ovu optužbu i zadržao Fransou u zatvoru. Kralj Fridrih Drugi Veliki se u međuvremenu odmorio u svom dvorcu, pa je odlučio da učini neko milosrdno delo povodom osvajanja Šlezije. Pomilovaće jedan broj zatvorenika, to je odvajkada najmilosrdniji način da se pokaže dobra volja i zahvalnost Bogu! Otišao je u zatvor i naredio da mu dovode jednog po jednog zatvorenika. Svakoga je odmah pitao zašto je u zatvoru? I svi su mu od reda odgovarali da nisu krivi. Fridrih se nije upuštao u detalje, ali ga je teško zabrinulo što u njegovom zatvoru čami toliko nevinih ljudi! Kada je, na samom kraju, pred njega izveden Fransoa Mari Arue, kralj mu je postavio isto pitanje. Fransoa je odgovorio kao iz topa da je kriv, jer je satarom za meso odsekao jednom žandaru šaku, u kojoj je držao zmiju otrovnicu, sa namerom da mu njome, (zmijom), veže ruke iza leđa! Tek sad se kralj našao u čudu. Dugo je šetao gore - dole po zatvorskim odajama, a onda je naredio upravniku zatvora da Fransou odmah pusti na slobodu! - Ali, visosti... promucao je upravnik, - on je kriv, on je satarom... - Znam, zato ga i puštam, da ne iskvari ove ostale, nevine zatvorenike! Kraljevska se morala poslušati, ali upravniku je bilo žao Fransoe, koji još nije bio završio svoj Ogled o običajima i duhu nacija! Skupio je hrabrosti i rekao kralju o čemu se radi. Kralj se počeo smejati i trljati ruke: - Znao sam! Znao sam! A kad su doveli Fransou pred njega, povikao je: - Msje Volter, od sada pa dokle budete želeli, bićete moj zarobljenik u dvorcu Sansusi! A i ja imam neke ideje, koje želim da proverim u razgovoru sa Vama! Fransoa Mari Arue - Volter napisao je u gostima kod Fridriha Drugog Velikog, pored pomenutog Ogleda, i Istoriju Karla Dvanaestog, švedskog kralja, i epopeju "Devica Orleanska". A u slobodnom vremenu raspredao je sa domaćinom folosofske razgovore o tome ko je šta bio pre rođenja, i šta će ko od njih biti posle smrti? Ovi njihovi razgovori nisu sačuvani u zabeleškama, osim u nagoveštajima, u jednoj pesmi Feridriha Drugog Velikog, koju ovde donosimo u najslobodnijem prepevu! PRE ROĐENjA Pre rođenja ja bejah mrtav. Da l bejah, il privid me zače? Tek rođenjem ja umreh. Prav Pred Bogom, da živim jače. Od Smrti dobih sve. Zar Gonjen ničim ne nađoh Rast? Biti živ nije biti Stvar, Već stvarima dati svu vlast. Kraj je Kraj u Životu, jer Od Života Smrt živi duže. Čovek je unezverena zver. Vrat. Strah. Pa uže. Čovek? Beše li to krilo Galeba, umorno i sivo, Nalik na sećanje, koje je bilo Uzrok svemu što je sad živo? Sad? Ne Sad, nego Pre posle. Nikad, jer Kad je posle Pre!

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]
Fransoa Mari Arue, zvani Volter, potiče iz buržoaske porodice. Studirao je kod Jezuita i saradjivao sa piscima slobodnog duha i razmižljanja. Zbog svoje slobode je dvaput bio izgnan iz Francuske i zatvoren u Bastilju. Posebno se divio Engleskoj i njenoj kulturnoj eliti.
Prvo delo koje je objavio bila su Filosofska pisma (1734) koja predstavljaju pohvalu engleskom liberalizmu i kritiku francuskih institucija. Kao i većina filosofa tog doba, Volter je smatrao da je njegov zadatak da prosvetljava, podučava i da ljude čini pravednijim. Prihvatio je poziv kralja Frederika II i odlazi u Prusku, gde nastaje njegovo delo Vek Luja XIV, istorijsko delo i Micromégas, filosofska priča. Otišavši iz Pruske, nastanio se u Švajcarskoj i pisao Pesmu o katastrofi u Lisabonu, u kojima postavlja problem postojanja zla u svetu i delo Kandid, njegovo remek delo u kojem takođe izlaže svoja filosofska stanovišta.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Afera Kalas
Dela Traktat o toleranciji i Filosofski rečnik su nastala zbog afere Kalas u koju se Volter umešao. Zahvaljujući njegovom učestvovanju u ovom slučaju, porodica Kalas je uspela da dokaže svoju nevinost. Slučaj Kalas je postao primer katoličke netolerancije i proganjanja protestanata. Naime, Kalas, protestant iz Tuluza je bio optužen da je ubio rođenog sina da bi ga sprečio da pređe u katoličanstvo.
Umro je 1791. i njegovi ostaci su smešteni u Panteon.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Volterova filosofska uverenja
Volter je verovao u boga i smatrao ga jedinim i religiju je smatrao jedinim načinom zavođenja reda u svetu, što je bilo neophodno. Zalagao se za pravednost, jednakost među svima i za univerzalne sisteme vrednosti, koji će važiti svuda i uvek.
Smatrao je da treba stalno napredovati i usavršavati se. Pridružio se enciklopedistima.
Čovek ima pravo na slobodu ličnosti; da ne bude rob, da bude fizički i psihički slobodan, da ima pravo da sobodno razmišlja o religiji, politici, da slobodno govori, piše, radi…
Volter je filosof od velikog značaja jer su njegove ideje utrle put dokumentima i zakonima koji će kasnije biti doneti. Vreme u kome je on živeo često zovu Volterov vek.
[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]
Jedan oštroumni čovek, koji je umro pre tačno 230 godina, zaslužan je, ili kriv, što danas svako za sebe može da kaže da je jako tolerantan. Fransoa Mari-Arue, poznatiji pod pseudonimom Volter (21. novembar 1694 – 30. maj 1778.), autor „Rasprave o toleranciji”, pisac, filozof, satiričar, polemičar, duhoviti prosvetitelj, borac za građanska prava i kritičar katoličke crkve, zadužio je istoriju i jednom besmrtnom rečenicom:

– Ne slažem se sa tim što govoriš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da to slobodno kažeš.

Ako su stari Grci izmislili demokratiju, ovaj Francuz vrcavog duha ju je, iako to možda nije želeo, spustio među narod.

Volter je rođen u Parizu, kao peto dete Fransoa Aruea i Mari Margerit D`omar. Obrazovan je u jezuitskoj školi koja mu je pružila znanje latinskog i grčkog jezika, a vremenom je savladao italijanski, španski i engleski. Od 1711. do 1713. godine studirao je pravo, posle toga je radio kao sekretar francuske ambasade u Holandiji. Mladi skandal-majstor zaljubio se u devojku koja je izbegla iz Francuske, a njegov otac je prekinuo tu vezu i primorao ga da se vrati u domovinu. Gnevni mladić, koji je već u ranoj mladosti otvoreno i veoma oštro kritikovao državu i crkvu, zacrtao je sebi dug put za osvajanje slobodne reči. U svojim dvadesetim, već je bio „fasovao” devet meseci zatočenja u zloglasnoj Bastilji, zbog optužbe da je pisao satirične stihove na račun aristokratije.
Sukob sa ocem, koji je verovatno počeo još kada je Volter ušao u „zabranjenu” vezu sa devojkom u Holandiji, nastavio se i kasnije. Slagao ga je da radi kao pomoćnik advokata u Parizu, a usput je nastavio da piše satiričnu poeziju, eseje i istorijske studije. Povezao se sa aristokratskim porodicama i angažovao se, 1719. godine, u zaveri protiv Filipa II, vojvode od Orleana, regenta Luja XV, zbog čega je i bio zatočen u Bastilji.
Njegov burni duh nastavio je da mu stvara više problema nego koristi, iako je zbog svoje duhovitosti bio veoma popularan među nekim aristokratskim porodicama. Posle uvrede koju je naneo plemiću Ševalijeu De Rohanu, bio je proteran iz Francuske. Proveo je tri godine u Engleskoj, a odatle se vratio opijen idejama o slobodi govora i fasciniran delima Vilijema Šekspira. Kasnije je napisao je i knjigu eseja u formi pisama „Filozofska pisma na engleskom”, u kojoj je hvalio englesku ustavnu monarhiju. Sasvim dovoljno da ona bude spaljena, a autor opet bude proteran iz Francuske.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Volter se, posle prvog, trogodišnjeg egzila, skrasio u zamku De Sirej. Tu je stupio u intimnu vezu sa Markizom De Šatele. Zamak je bio vlasništvo njenog supruga, koji je povremeno svraćao da bi se družio sa svojom suprugom i njenim ljubavnikom. Markiza i Volter su, osim kreveta, delili i intelektualnu strast, sakupivši, u toku petnaestogodišnje veze, 21.000 knjiga. Pisali su često zajedno, a Volter se bavio i proučavanjem prirodnih nauka, pokušavajući da naučno utvrdi svojstva vatre.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Volter je smatrao da je francuska buržoazija sitna i beznačajna, a aristokratija parazitska i korumpirana. Večiti kritičar nije bio blagonaklon ni prema prostom narodu, smatrajući ga neukim i sujevernim. Zanimljivo, prezirao je i ideju demokratije, za koju je tvrdio da „propagira idiotluk mase” i zalagao se za „prosvećeni despotizam”. Verovatno je ironija, njegovo najjače oružje u žestokim obračunima sa neistomišljenicima, htela da neke od njegovih maksima koje propagiraju otvoreni dijalog o svemu postanu, praktično, postulati moderne demokratije, ili barem onoga što bi ova vrsta vladavine trebalo da bude.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Njegovi kritičari su mu zamerali neoriginalnost, tvrdeći da je najčešće samo preuzimao tuđe ideje. On im je odgovarao sa čuvenom rečenicom: „Samo jednom sam se molio Bogu, vrlo kratko: Gospode, učini moje neprijatelje smešnim. I bi tako.” Pred sam kraj života, preselio se u Berlin, a njegov obožavalac, Frederik Veliki, kralj Pruske, dao mu je posao na dvoru i platu od 20.000 franaka. Međutim, Volter je ubrzo napisao i kritiku na račun predsednika berlinske Akademije nauka i tako načisto upropastio udobnu poziciju na pruskom dvoru. Frederik Veliki se razgnevio na svog štićenika, spalio njegovu knjigu i naredio Volterovo hapšenje. Volter ovoga puta beži u Pariz da bi spasao glavu, ali Luj XV odbija da ga primi u domovinu.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Svoj trusni životni put završava u Ženevi, gde je opet bio zabranjen, kada je hteo da objavi svoju ranu poemu „Devica orleanska”, koja, i po standardima 21. veka, predstavlja prilično „uvrnuto” štivo, a kod nas postoji u odličnom prevodu Danila Kiša, u njegovoj antologiji francuske erotske poezije „Bordel muza”. U Ženevi je napisao i svoje najpoznatije delo, „Kandid, ili optimizam”, urnebesni polemički roman u kojem se obračunava sa filozofijom Gotfrida Lajbnica. Novo izdanje ovog dela kod nas je štampala izdavačka kuća „Divit”. Bio je deista i verovao da je Bog samo pokrenuo svet, ostavljajući nam ga u amanet, da se sami borimo i bakćemo sa njim. Ostaće zabeleženo da su poslednje reči koje je izgovorio bile: „Za ime božije, ostavite me da umrem u miru.”
[You must be registered and logged in to see this link.]
A svaka demokratska rasprava, koja i u našem dobu često završava varnicama, a ponekad i tučom, svoj koren vuče iz Volterovog svađalačkog duha.