Robert Graves

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Ići dole

Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:35 am

GRCKI BOGOVI I HEROJI


UVOD
Gotovo svu umetnost i korisne nauke dali su nam stari Grci: astronomiju, matematiku, tehniku, arhitekturu, medicinu, novac, književnost i pravo. Cak je i savremeni naucni jezik uglavnom proizašao iz grckih reci. Oni su prvi u Evropi pisali knjige, i dve dugacke Homerove poeme - o opsadi Troje i Odisejevim avanturama - još uvek se rado citaju, mada je on živeo više od sedam stotina godina pre Hristovog rodenja. Posle Homera došao je Hesiod, koji je pored ostalog pisao i o božanstvima, ratnicima i Postanku. Grci su veoma cenili Homera i Hesioda, i price (danas poznate kao mitovi) koje su oni i drugi pesnici pricali, postale su deo školskog obrazovanja ne samo u Grckoj vec svuda gde je bio rasprostranjen grcki jezik - od Zapadne Azije do Severne Afrike i Španije.
Rim je osvojio Grcku otprilike sto pedeset godina pre Hrista, ali Rimljani su se toliko divili grckoj poeziji da su je citali i nakon što su postali Hrišcani.
Rimsko školstvo se raširilo po celoj Evropi, da bi na kraju, bez velikih promena, bilo donešeno u Ameriku iz Engleske. Svaka obrazovana osoba morala je znati grcke mitove skoro isto tako dobro kao i Bibliju makar iz razloga što je grcka

mapa nocnog neba, koju astronomi i danas koriste, bilaslikovnica mitova. Grupe zvezda ocrtavale su obrise ljudi i životinja koje su se u njima pominjale: junaci kao što su Heraklo i Persej, krilati konj Pegaz, lepa Andromeda, Zmija koja ju je umalo pojela, lovac Orion, Kentaur Hiron, krma Arga, Zlatoruni Ovan, i tako dalje.
Ovi mitovi nisu svecani kao biblijske price. Grcima, koji su bili nadarena, svadljiva i šaljiva vrsta, nije se dopadala ideja o postojanju samo jednog Boga bez boginja. Smatrali su da Nebom vlada božanska porodica, nešto slicno bilo kojoj bogatoj ljudskoj porodici na zemlji, samo besmrtna i svemocna; i rugali su im se u isto vreme dok su im prinosili žrtve. Cak se i danas u zabacenim evropskim selima, gde bogataš poseduje vecinu zemlje i kuca, dešavaju iste stvari. Svaki je seljak ljubazan prema zemljoposedniku i redovno placa zakup.
Ipak, iza leda ce mu cesto reci: "Kakav nadmen, nasilan i neobuzdan covek! Kako loše postupa prema svojoj ženi i kako mu ona zanoveta! A što se tice njihove dece: oni su pokvarena gomila! Njihova prelepa kcer luda je za muškarcima i ne vodi racuna kako se ponaša; taj sin što je u vojsci je hvalisavac i kukavica; a onaj što se ponaša kao ocev izvršilac i cuva stoku je suviše slatkoreciv da bi mu se verovalo... Razlog, pre neki dan sam cuo pricu..."
Upravo su tako Grci govorili o svom bogu Zevsu, njegovoj ženi Heri, njegovom sinu Aresu, bogu Rata, njegovoj kcerki Afroditi, njegovom drugom sinu Hermesu, i ostatku svadljive porodice. Rimljani su ih poznavali po drugim imenima: Jupiter umesto Zevsa; Mars umesto Aresa; Venera umesto
Afrodite; Merkur umesto Hermesa - a sada su to imena planeta. Borci, od kojih je vecina tvrdila da su sinovi bogova i smrtnih majki, bili su kraljevi stare Grcke, a njihove avanture prepricavali su pesnici da bi udovoljili njihovim ponosnim potomcima.

R.G. Deja, Malorka, Španija

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:36 am

I
PALATA NA OLIMPU
Dvanaest najvažnijih bogova i boginja stare Grcke, po imenu Olimpljani, pripadali su toj istoj velikoj svadljivoj porodici. Iako su se malo bavili manjim, staromodnim bogovima nad kojima su vladali, još su manje razmišljali o

smrtnicima. Svi Olimpljani živeli su zajedno u ogromnoj palati, postavljenoj poprilicno iznad uobicajenog nivoa oblaka na vrhu planine Olimp. Veliki zidovi, isuviše strmi za penjanje, štitili su palatu. Zidari Olimpljana, divovski jednooki Kiklopi, sazidali su ih po uzoru na kraljevske dvorce na zemlji.
Na južnom kraju, tacno iza Savetne Dvorane, s pogledom na cuvene grcke gradove, Atinu, Tebu, Spartu, Korint, Argos i Mikenu, bile su privatne odaje Kralja Zevsa, Oca-boga, i Kraljice Here, Majke-boginje. Severni deo palate, koji je gledao na dolinu Tempe prema divljim brežuljcima Makedonije, sastojao se
od kuhinje, banketne sale, oruža- rnice, radionica i prostorija za sluge. U sredini se nalazilo pravougaono dvorište, otvoreno ka nebu, sa pokrivenim arkadama i privatnim sobama na obe strane, koje su pripadale ostaloj petorici olimpskih bogova i pet olimpskih boginja. Iza kuhinje i prostorija za sluge nalazile su se kolibe za manje bogove, garažeza karuce, štale za konje, kucice za lovacke pse i neka vrsta zoološkog vrta gde su Olimpljani držali svoje svete životinje. Tu su bili medved, lav, paun, orao, tigrovi, jeleni, krava, ždral, zmije, vepar, beli bikovi, divlje macke, miševi, labudovi, caplje, sova, kornjaca i bazen pun riba.
U Savetnoj Dvorani Olimpljani su se povremeno okupljali da bi raspravljali o poslovima smrtnika - na primer, kojoj vojsci na zemlji da se dopusti da dobije rat, da li da kazne nekog kralja ili kraljicu koja se ponašala gadno i oholo. Ali uglavnom su bili zaokupljeni sopstvenim svadama i parnicama da bi se mnogo osvrtali na stvari smrtnika.
Kralj Zevs imao je ogroman presto od blistavog, crnog egipatskog mermera, ukrašen zlatom. Do njega je vodilo sedam stepenika od kojih je svaki bio emajliran jednom od sedam duginih boja. Njegov svetloplavi pokrov pokazivao je da celo nebo pripada samo Zevsu; a na desnom naslonu njegovog prestola, visoko namešten, stajao je crvenooki zlatni orao koji je stezao zupcastu usku traku od cistog kalaja, što je znacilo da je Zevs mogao ubiti bilo kog neprijatelja po svojoj volji tako što bi bacio racvaste plamene munje na njega. Purpurno ovnovsko runo pokrivalo je hladno sedište. Zevs ga je koristio za magiju pravljenja kiše za vreme suše. Bio je jak, hrabar, glup, bucan, napadan, sujetan bog i uvek na oprezu kako ga se njegova porodica ne bi probala rešiti; s obzirom da se i sam oslobodio svog pokvarenog, dokonog i ljudožderskog oca Hrona, kralja Titana i Titanki. Olimpljani nisu mogli umreti, ali je Zevs, uz pomoc dvojice starije brace, Hada i Posejdona, prognao Hrona na daleko ostrvo na Atlantiku - možda Azorska ostrva, možda ostrvo Tori, daleko od obala Irske.
Zevs, Had i Posejdon žrebom su podelili Hronovo kraljevstvo na tri dela. Zevs je dobio nebo; Posejdon more; Had podzemni svet; zemlju su medusobno razdelili. Jedan od Zevsovih simbola bio je orao, a drugi detlic.
Hron je najzad uspeo da pobegne sa ostrva u malom camcu, i promenivši ime

u Saturn, mirno se smestio medu Italijane i dobro se vladao. U stvari, dok Zevs nije otkrio njegov beg i proterao ga ponovo, Saturnova je vladavina bila poznata kao Zlatno Doba. Ljudi u Italiji živeli su bez rada ili muke, hraneci se iskljucivo žirevima, divljim vocem, medom, režnjevima oraha, i pili su samo mleko ili vodu. Nikada nisu ratovali, a dane su provodili u pesmi i igri.
Kraljica Hera imala je presto od slonovace sa tri kristalna stepenika koja su vodila do njega. Zlatne kukavice i lišce vrbe krasilo je njegovu pozadinu, a iznad njega visio je pun mesec. Hera je sedela na beloj kravljoj koži koju je ponekad koristila za magiju pravljenja kiše ukoliko se Zevs nije mogao uznemiravati da zaustavi sušu. Nije bila oduševljena što je Zevsova žena jer se on cesto ženio obicnim, smrtnim ženama i podrugljivo govorio da se tibrakovi ne racunaju - njegove mlade ce uskoro postati ružne i umreti; ali ona je bila njegova kraljica, vecno mlada i lepa.
Kada ju je prvi put zaprosio, Hera je odbila; i odbijala ga je svake godine u narednih tristo godina. Ali jednog proleca Zevs se prerušio u jadnu kukavicu zahvacenu olujom i lagano joj lupkao o prozor. Hera, ne prepoznajuci ga kroz masku, pustila je kukavicu unutra, milovala njeno mokro perje i prošaputala:
"Jadna ptico, volim te." Zevs se odmah vratio u svoj pravi oblik i rekao: "Sad se moraš udati za mene!" Posle ovoga, koliko god se Zevs loše ponašao, Hera se osecala obaveznom da da primer bogovima, boginjama i smrtnicima, kao Majka Nebesa. Njen simbol bila je krava, najmaterinskija od svih životinja; ali ne
želeci da je smatraju obicnom i spokojnom kao kravu, koristila je takode pauna i lava kao simbole.
Ova dva prestola stajala su u dnu Savetne Dvorane gledajuci prema vratima koja su vodila do otvorenog dvorišta. Bocno duž dvorane stajalo je još deset prestola - za pet boginja sa Herine strane i pet bogova sa Zevsove.
Posejdon, bog mora i reka, imao je presto drugi po velicini. Napravljen od sivozelenog mermera obeleženog belim prugama, ukrašen koralom, zlatom i glatkom, svetlucavom glazurom unutrašnjosti školjke. Nasloni za ruke bili su isklesani u obliku morske zveri, a Posejdon je sedeo na koži od foke. Zbog njegove pomoci da se proteraju Hron i Titani,Zevs ga je oženio Amfiritom, nekadašnjom boginjom Mora, i dopustio mu da preuzme sve njene titule. Pored svega toga Posejdon je mrzeo cinjenicu da je manje važan od svog mladeg brata, i uvek išao okolo mršteci se, ali se bojao Zevsove munje. Trozubac, kojim je mogao uskomešati more i prouzrokovati brodolome, bio je njegovo jedino oružje; ali Zevs nikad nije putovao brodom. Kada bi Posejdon bivao ljuci nego obicno, odvezao bi se u svojim karucama do mesta ispod talasa, nedaleko od ostrva Eubeja, i tamo iskalio svoj bes. Za svoj simbol Posejdon je izabrao konja, životinju za koju je tvrdio da je on stvorio. Zbog toga se i danas veliki talasi

nazivaju beli konji.
Nasuprot Posejdona sedela je njegova sestra Demetra, boginja svih korisnih plodova, pašnjaka i žitarica. Njen presto od svetlozelenog malakolita bio je okicen zlatnim klasjem jecma i malim zlatnim svinjama za srecu. Demetra se retko smejala, osim kada bi njena kcer Persefona - nesrecno udata za omraženog Hada, Boga Mrtvih - došla da je poseti jednom godišnje. Kao devojka, Demetra je bila prilicno divlja, i niko nije mogao da se seti imena Persefoninog oca: verovatno neki seoski bog koji se oženio iz šale u pripitom stanju na prazniku žetve. Demetrin simbol bio je mak, koji je kao krv crven rastao medu jecmom.
Do Posejdona sedeo je Hefest, sin Zevsa i Here. S obzirom da je bio bog zlatara, draguljara, kovaca, zidara i tesara, sam jenapravio sve prestole, dok je njegov presto bio remek delo napravljeno od najrazlicitijih metala i dragog kamenja koje se moglo naci. Sedište se moglo vrteti, nasloni za ruke su se mogli podizati gore-dole, a celi presto se mogao savijati uzdužno automatski kad god bi poželeo, kao i zlatni stolovi na tri nogara u njegovoj radionici. Hefest je hramao od rodenja, kad je Zevs zaurlao na Heru: "Ovako slab potomak me nije dostojan!" - i bacio ga je daleko preko zidina Olimpa. Prilikom pada Hefest je polomio nogu te je morao nositi zlatnu gvozdenu nogu. Imao je seosku kucicu
na Lemnosu, ostrvu na koje je pao; a njegov simbol bila je prepelica, ptica koja s proleca pleše hramajuci.
Preko puta Hefesta sedela je Atena, boginja Mudrosti, koja ga je prva naucila kako da rukuje alatom, i znala je više od bilo kog drugog o grncarstvu, tkanju i svim korisnim zanatima. Naslon i bocne strane njenog srebrnog prestola bili su od zlatne španske trske, a iznad njega je stajao venac od ljubicica, napravljen od svetloplavog dragog kamena, lazula. Nasloni za ruke završavali su se iskeženim glavama Gorgona. Atena, iako mudra, nije znala imena svojih roditelja.
Posejdon je tvrdio da je ona njegova kcer iz braka sa Africkom boginjom Libijom. Istina je da je ona kao dete nadena kako luta u jarecoj koži obalama Libijskog jezera, ali pre nego bi priznala sebi da je Posejdonova kcer, koga je smatrala veoma glupim, dozvolila je Zevsu da se pretvara da jenjegova. Zevs je objavio da je jednog dana, obuzet strašnom glavoboljom, zavijao glasno kao kad hiljadu vukova love u coporu. Hefest je tada, rece Zevs, stigao sa sekirom i nežno rastvorio lobanju iz koje se uzdigla Atena u punoj ratnoj opremi. Atena je takode bila i boginja Bitke, pa ipak nikad nije išla u rat osim ako nije bila primorana - s obzirom da je bila previše osetljiva da namerno izazove svade -no kad se borila, uvek je pobedivala. Izabrala je mudru sovu za svoj simbol; i imala gradsku kucu u Atini.
Pored Atine sedela je Afrodita, boginja Ljubavi i Lepote. Ni za nju se nije znalo ko su joj bili roditelji. Južni Vetar je rekao da ju je jednom video kako

nošena strujom plovi u kapici školjke od obala ostrva Kitere i usmerio je nežno ka obali. Mogla bi biti kcer Amfirite i manjeg boga Tritona, koji je slao huktajuce udare vetra na školjku, ili možda starog Hrona. Amfirita je odbijala da prica o tome. Afroditin presto bio je srebrn, ukrašen umecima berila i akvamarina, pozadina izvajana u obliku kapice školjke, sedište od labudeg paperja, a pod njenim nogama nalazio se zlatni otirac - vez od zlatnih pcela, jabuka i vrabaca. Afrodita je imala carobni pojas, koji je nosila kad god bi htela da bilo ko ludo zavoli. Da bi zadržao Afroditu dalje od nestašluka, Zevs je odlucio da joj treba vredan, pristojan muž; i naravno izabrao svog sina Hefesta. Hefest je uzviknuo: "Sad sam najsrecniji bog koji postoji!" Ali ona je mislila da je bešcasno biti žena obogaljenogmetalskog radnika sa cadavim licem i rožnatim rukama i insistirala da ima sopstvenu spavacu sobu. Afroditin simbol bio je golub, i posecivala bi Pafos, na Kipru, jednom godišnje da bi plivala u moru, za srecu.
Na Afroditinoj suprotnoj strani sedeo je Ares, Hefestov visok, lep, hvalisav i okrutan brat, koji je voleo bitke radi njih samih. Ares i Afrodita su se stalno držali za ruke i kikotali po coškovima, što je Hefesta cinilo ljubomornim. No ipak, ako bi se ikad požalio Savetu, Zevs bi mu se smejao govoreci: "Budalo, zašto si svojoj ženi dao taj magicni pojas? Da li možeš da kriviš brata što se zaljubi u nju kad ga nosi?" Aresov presto izgraden je od mesinga, snažan i ružan
- ogromni mesingani cvorovi u obliku lobanja, i prekrivac za sedište od ljudske kože! Ares nije imao stila ni obrazovanja, najgore sklonosti; ali Afrodita je i pored svega smatrala da je on divan. Njegovi simboli bili su vepar i krvavo koplje. Imao je seosku kucicu u surovim šumama Trakije.
Tik uz Aresa sedeo je Apolon, bog muzike, poezije, medicine, streljaštva i mladih neoženjenih muškaraca - sin Zevsa i Lete, jedne od manjih boginja kojom se oženio samo da iznervira Heru. Apolon se jednom ili dva put pobunio protiv svog oca, ali je svaki put bio dobro kažnjen i naucio je da se ponaša razumnije. Njegov uglacan zlatni presto imao je magicne zapise ugravirane svud
po sebi, naslon u obliku lire i kožu pitona za sedenje. Iznad je visilo zlatno sunce sa dvadest i jednimzrakom u obliku strelica, jer se Apolon pretvarao da upravlja suncem. Njegov simbol bio je miš; miševi su trebali znati tajne zemlje i
prenositi ih njemu. (Više je voleo bele miševe od obicnih; kao još uvek i vecina decaka.) Apolon je imao predivnu kucu u Delfima, na vrhu brda Parnas, sagradenu u blizini poznatog prorocišta koje je ukrao od Majke Zemlje, Zevsove bake.
Nasuprot Apolonu sedela je njegova sestra blizankinja Artemida, boginja lova i neudatih devojaka, od koje je on naucio medicinu i streljaštvo. Njen
presto bio je od cistog srebra, sa vucjom kožom za sedenje i naslonom izvajanim

u obliku dve urmine palme, po jedna sa svake strane mladog meseca. Apolon je oženio nekoliko smrtnih žena u razlicitim vremenima. Jednom je jurio za devojkom po imenu Dafne, koja je toliko jaukala za pomoc Majci Zemlji da ju je ona pretvorila u lovoriku pre nego ju je Apolon stigao uhvatiti i poljubiti.
Artemida je, medutim, mrzela i samu pomisao na brak, iako se dobro brinula o majkama nakon porodaja. Više je volela lov, ribolov i plivanje u planinskim bazenima okupanim mesecinom. Ukoliko bi se desilo da je bilo koji smrtnik vidi nagu, pretvarala bi ga u jelena i lovila dok ga ne ubije. Kao svoj simbol izabrala je mecku, najopasniju od svih divljih životinja u Grckoj.
Poslednji u redu bogova sedeo je Hermes, sin Zevsa i manje boginje Maje, po kojoj je mesec maj dobio ime: Hermes, bog trgovaca, bankara, lopova, vraceva i glasnika, roden je uArkadiji. Njegov presto iskrojen je od jednog komada cvrste sive stene, nasloni za ruke bili su uobliceni kao ovnovske glave, a sedeo je na jarecoj koži. Na naslonu mu je bio isklesan kukasti krst, što je bio oblik mašine za pravljenje vatre koju je on izumeo - plamenobacac. Do tada su domacice pozajmljivale od svojih komšija komade drvenog uglja koji su vec goreli.
Hermes je takode izumeo i alfabet; jedan od njegovih simbola bio je ždral, jer on leti u obliku slova V - prvog slova koje je napisao. Njegov drugi simbol bio je palica od oguljene leske, koju je nosio kao Glasnik Olimpljana: sa nje se njihala bela vrpca, koju su budalasti ljudi cesto brkali sa zmijama.
U redu boginja poslednja je sedela Zevsova najstarija sestra Hestija, boginja Domaceg ognjišta: na jednostavnom, neizrezbarenom drvenom prestolu sa obicnim jastucetom upletenom od neobojene vune. Hestija, najljubaznija i najmiroljubivija od svih Olimpljana, mrzela je neprekidne porodicne svade i nikad se nije trudila da sebi pronade neki odreden simbol. Obicavala je cuvati srž drvenog ugljena usred Savetne Dvorane.
To cini šest bogova i šest boginja. No jednog je dana Zevs objavio da je Dionis, njegov sin sa smrtnom ženom Semelom, pronašao vino, i da mu se mora dati mesto u Savetu. S obzirom da bi trinaest Olimpljana bio nesrecan broj, Hestija mu je ponudila svoje mesto samo da održi mir. Sada je bilo sedam bogova i pet boginja; nepravedno stanje stvari jer kada jetrebalo da se raspravlja o ženskim pitanjima bogovi su nadglasavali boginje. Dionisov presto bio je od jelovine, presvucen zlatom i okicen grozdovima urezanim ametistom (kamen ljubicaste boje), zmije izrezbarene serpentinom (kamen sa mnogo obeležja), i razne rogate životinje pored toga utisnute oniksom (crno-beli kamen), sarderom (tamno-crveni kamen), žadom (tamnozeleni kamen) i karneolom (ružicasti kamen). Za svoj simbol izabrao je tigra, jer je jednom posetio Indiju, kao celnik pijane vojske, i doneo tigrove kao suvenire.
Od ostalih bogova i boginja koje su živele na Olimpu, Heraklo Vratar spavao

je u kucici na kapiji; Posejdonova žena Amfirita je vec bila pominjana. Tu je još bila i Dionisova majka Semela, za koju je ubedio Zevsa da je preobrati u boginju; Aresova mrska sestra Erida, boginja Svade; Iris, Herina glasnica, koja je obicavala trcati duž duge; boginja Nemezida, koja je za Olimpljane vodila spisak oholih smrtnika koji bi trebalo da se kazne; Afroditin luckasti sin Eros, Bog Ljubavi, koji je uživao u pogadanju ljudi strelama da bi ih naterao da se zaljube do ušiju; Heba, boginja Mladosti, koja se udala za Herakla; Ganimed, Zevsov lep, mlad peharnik; Devet Muza, koje su pevale u banketnoj sali; Zevsova stara majka, Rea, prema kojoj je vrlo nepravedno postupao iako mu je ona svojom lukavošcu spasila život kada je Hron hteo da ga pojede.
U sobi iza kuhinje sedele su Tri Sudenice -Klota, Lahesa i Atropa. One su najstarije boginje koje postoje, toliko stare da se niko ne seca odakle su došle. Sudenice su odlucivale o tome koliko dugo ce živeti svaki smrtnik: prele su laneni konac precizno mereci svaki santimetar i metar, koji su predstavljali mesece i godine, i onda bi ga odrezale strižom. One su takode znale sudbinu svakog olimpskog boga ponaosob, ali su je retko otkrivale. Zbog toga ih se i sam Zevs plašio.
Olimpljani su pili nektar, slatko pice sacinjeno od fermentisanog meda; a jeli su ambroziju, kažu da je to nekuvana mešavina meda, vode, voca, maslinovog ulja, sira i jecma - ali nije dokazano. Neki tvrde da je jedna vrsta pegavih pecuraka, koja je nastajala kad god bi Zevsova munja udarila o zemlju, bila prava hrana Olimpljana, i da ih je to održavalo besmrtnima. Olimpljani su takode voleli miris, mada ne i ukus, pecene govedine i ovcetine, te su im stoga smrtnici žrtvovali ovce i stoku, a meso bi kasnije oni sami pojeli.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:36 am

II
OSTALI BOGOVI I BOGINJE
U tim davnim vremenima na zemlji je, pored smrtnika, boravio i odredeni broj jakih recnih bogova sa volovskim rogovima, od kojih se svaki nazivao po odredenoj reci; i tuce ljupkih besmrtnih Najada koje su bile zadužene za vrela i izvore, i od kojih bi smrtnici uvek tražili odobrenje pre nego bi pili - ili bi u suprotnom bilo gore po njih. Ovi recni bogovi i Najade odavali su poštu

Posejdonu; baš kao i morske nimfe, Nereide. Ali Hamadrijadama, zaduženim za hrastove, Melijadama, zaduženim za drvece jasena, i drugim Nimfama raznih imena pod cijim je nadzorom bilo drvece borova, jabuka i mirti, vladao je seoski bog Pan. Ukoliko bi neko pokušao da posece neko od ovih drveca, a da prethodno nije prineo žrtvu nimfi koja je za njega odgovorna - obicno je žrtva bila svinja - njegova bi se sekira odbila o deblo i posekla mu nogu.
Veliki bog Pan, jednostavan covek, sklanjao se Olimpljanima s puta, ali je štitio pastire, pomagao lovcima da nadu divljac i plesao sa nimfama na mesecini. Pan je bio toliko ružan kad se rodio da je njegova majka, jedna od ovih nimfi, pobegla od njega užasnuta - imao je male rogove, bradicu, jarece noge, kopita i rep.
Hermes, njegov otac, poneo ga je na Olimp da bi mu se Zevs i drugi bogovi smejali. Pan je voleo da svako popodne spava u pecini ili šumarku i, ukoliko bi ga slucajno probudio neki strani prolaznik, ispuštao je tako stravican urlik da bi se prolaznikova kosa nakostrešila, u, kako i danas kažemo, panicnom strahu.
Jednom se Pan zaljubio u nimfu Pitiju. Bila je toliko uplašena kada je pokušao da je poljubi da je sebe pretvorila u bor da bi mu umakla. Pan je odlomio jednu od borovih grana i nosio je kao venac za uspomenu na nju. Ista stvar se desila kada se zaljubio u nimfu Siringu: ona mu je pobegla tako što se
preobratila u trsku. Nesposoban da je prepozna medu hiljadu drugih trski koje su rasle pored reke, uzeo je štap i ljutito udario po trsci. Onda je, posramljen pred sobom, pokupio polomljenu trsku, isekao je nožem od kremena na razlicite dužine, probušio rupe na svakoj strani i povezao ih uspravno - stvorio novi muzicki instrument pod nazivom Panova frula.
Jedne aprilske veceri, u prvoj godini naše ere, duž obala Grcke plovio je brod ka Severnoj Italiji, kada je posada zacula udaljene zvuke žalosti i gromki glas koji im je dovikivao sa obale: "Cim stignete do sledece luke postarajte se da proširite tužnu vest da je veliki bog Pan mrtav!" Ali kako je i zašto umro niko nikada nije saznao. To je, naravno, mogla biti i samo glasina koju je smislio Apolon jer je želeo Panov hram za sebe.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:37 am

III
DEMETRINA IZGUBLJENA

KCI
Hadu, sumornom bogu Mrtvih, bilo je zabranjeno da posecuje Olimp, vec je živeo u mracnoj palati duboko pod zemljom. Susreo je jednog dana svog brata Zevsa u Grckoj, njihovoj zajednickoj teritoriji, i priznao mu: "Zaljubio sam se u tvoju sestricnu Persefonu, Demetrinu kci. Mogu li dobiti tvoju dozvolu da je oženim?"
Zevs se bojao da ne uvredi Hada ako kaže: ,,Ne! Kakva grozna ideja!" Ali se takode plašio uvrediti Demetru ako kaže: "Sto da ne?" Tako mu je, umesto da mu odgovora sa da ili ne, samo namignuo.
Mig je zadovoljio Hada. Otišao je u Kolon blizu Atine, gde je Persefona, zaokupljena branjem prolecnog cveca, odlutala od svojih prijatelja i odneo je u svojoj velikoj mrtvackoj karuci. Persefona je vrištala, ali kad su devojke dotrcale ona je vec nestala ne ostavljajuci traga za sobom osim nekoliko zgnjecenih narcisa i razlicaka. Devojke su ispricale Demetri onoliko koliko su znale.
Demetra, veoma zabrinuta, prerušila se u staricu i lutala Grckom tražeci Persefonu. Putovala je devet dana bez hrane i pica, i niko joj nije znao reci nikakvu novost. Naposletku se uputila natrag u Atinu. U obližnjoj Eleuzini,kralj i kraljica su se tako ljubazno poneli prema njoj, nudeci joj mesto dadilje mladim vladarima, da je prihvatila da popije jecmenu sluz.
U tom je trenu najstariji princ, Triptolomej, koji je pazio na kraljevske krave, žurno dotrcao: "Ako ne grešim, moja gospodo", rece, "Vi ste Boginja Demetra. Bojim se da donosim loše vesti. Moj brat Eubul hranio je svinje na Kolonu, nedaleko odavde, kada je zacuo grmljavinu kopita i video karucu kako ubrzano prolazi. U njoj su bili kralj tamnog lica u crnom oklopu i uplašena devojka koja je licila na Vašu kci Persefonu. Onda se zemlja otvorila pred bratovim ocima i karuca je pojurila unutra. Sve naše svinje su upale unutra za njom i bile su izgubljene; jer se zemlja nad rupom ponovo zatvorila."
Demetra je pretpostavljala da bi kralj tamnog lica mogao biti Had. Sa svojom prijateljicom, carobnjackom boginjom Hekatom, ispitala je Sunce, koje sve vidi. Sunce je odbilo da odgovori, ali mu je Hekata zapretila da ce ga pomraciti svaki dan u podne ukoliko im ne kaže istinu. ,,To je bio kralj Had", priznade Sunce.
"Mora da je moj brat Zevs kumovao ovome!" rece Demetra besno.
"Osveticu mu se."
Nije se vratila na Olimp, vec je lutala Grckom, zabranjujuci drvecu da rodi, ili travi, koju pase stoka, da raste. Da se to još malo nastavilo covecanstvo bi sigurno pomrlo od gladi; stoga je Zevs naterao Heru da pošaljesvoju glasnicu Iris niz dugu sa porukom za Demetru: "Molim te budi razumna, draga Sestro, i

dopusti stvarima da ponovo rastu!" Kad Hera na to nije obratila pažnju, Zevs je poslao Posejdona pa Hestiju pa samu Heru, da joj ponude prekrasne poklone.
Ali Demetra je samo progundala: "Odnesite ih. Necu uraditi nikad ništa ni za jednog od vas dok mi se moja kci ne vrati kuci!"
Nakon toga Zevs je poslao Hermesa da kaže Hadu: "Ukoliko ne pošalješ devojku kuci, brate, svi cemo biti uništeni." Takode je Hermesu dao i poruku za Demetru: "Persefonu ceš dobiti natrag samo ukoliko još uvek nije okusila Hranu Mrtvih."
S obzirom da je Persefona odbijala da pojede makar i mrvicu hleba, govoreci da bi radije umrla od gladi, Had je teško mogao sakriti da ona nije svojevoljno otišla s njim. Odlucio je da posluša Zevsa, pozvao je Persefonu i rekao:
"Izgledaš nesrecna ovde, draga moja. Nisi se uopšte hranila. Možda je bolje da ideš kuci." Jedan od Hadovih baštovana, Askalaf, podrugljivo je dobacio kroz smeh: "Nije se uopšte hranila kažeš? Baš sam je jutros video kako bere nar iz tvog podzemnog vocnjaka."
Had se sam sebi nasmeje. Poveo je Persefonu u jednoj od svojih karuca u Eleusinu, gde ju je Demetra zagrlila, zaplakavši od srece. U to Had rece:
"Uzgred, Persefona je pojela sedam crvenih zrna nara - moj baštovan ju je video. Ona mora ponovo sici u Tartar."
"Ako ode", vrisnu Demetra, "nikada necu maknuti kletvu sa zemlje, vec cu sve ljude i životinje ostaviti da pomru!"
Na kraju je Zevs poslao Reu (Demetrinu i njegovu majku) da je moli. Njih dve su se naposletku dogovorile da bi se Persefona trebala udati za Hada, i provoditi sedam meseci godišnje u Tartaru, po jedan mesec za svako zrno nara koje je pojela, a ostatak vremena iznad zemlje.
Demetra je kaznila Askalafa, pretvorivši ga u bukajucu dugouhu sovu; ali je nagradila Triptolomeja tako što mu je dala vrecu jecmenog semena i plug. Po njenom je nalogu obišao svet u karucama koje su bile upregnute u zmije, uceci covecanstvo kako da ore polja, zaseje seme jecma i kako da ubire letinu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:37 am

IV TITANI
Titani i Titanke, pod vodstvom kralja Hrona, vladali su svetom sve dok Zevsova pobuna nije dovela na vlast Olimpljane. Bilo ih je sedam parova, svaki

zadužen za jedan dan u sedmici zajedno sa planetom po kojoj se taj dan zvao. Hron i njegova žena Rea imali su svoj sopstveni dan, Nedelja (nazvana po planeti Saturnu), kao praznik. Medutim, Savet Olimpljana zabranio je smrtnicima, koje je Prometej, Titan Srede, stvorio od recnog blata, da ikada više racunaju vreme sedmicama.
Vecina Titana i Titanki bila je proterana u isto vreme kad i Hron. Zevs je poštedeo njegovu tetku Metidu, i majku Reu, jer su mu pomogle da pobedi Hrona. Poštedeo je takode i Prometeja, koji je upozorio svoje kolege Titane da Zevs mora pobediti u ratu, boreci se na strani Olimpljana, i ubedivši Epimeteja da uradi isto. Atlasa, vodu Hronove poražene vojske, Savet Olimpljana osudio je da nosi Nebo na svojim ramenima do propasti sveta.
Zevs je kasnije saznao da je Prometej tajno ušao u Olimp, uz pomoc Ateninih uputstava, i ukrao plamteci ugalj iz Hestijinog srca, tako da su smrtnici koje je stvorio sada mogli kuvati meso, umesto da ga jedu sirovo. Prometej je sakrio ugalj u jezgro velike stabljike anisa, ibezbedno ga doneo na zemlju, još uvek zapaljenog. Da bi ga kaznio što je smrtnicima omogucio prve korake ka civilizaciji, Zevs je došao na pametnu ideju. Stvorio je lepu, budalastu, neposlušnu ženu koju je nazvao Pandora, i poslao je Epimeteju kao dar. Kad je Epimetej hteo da oženi Pandoru, Prometej ga je upozorio: "Ovo je Zevsov trik. Budi pametan i vrati je nazad." Tako je Epimetej rekao Hermu, koji je i doveo Pandoru: "Molim te veoma se zahvali Zevsu na njegovoj ljubaznosti, ali mu reci da sam ja nedostojan ovako lepog poklona i da ga moram odbiti."
Ljuci nego ikad, Zevs se pravio da je Prometej posetio Nebo u pokušaju da ukrade Atenu. Vezao je Prometeja lancima za stenu na brdu Kavkazu, gde su sedeli lešinari i svakodnevno ga glodali.
U meduvremenu se Epimetej, uplašen Prometejevom kaznom, oženio Pandorom. Jednog dana Pandora je našla zapecacen vrc iza kredenca. Bio je to vrc za koji je Prometej rekao Epimeteju da ga drži dobro sakrivenog i ne otvara ni po koju cenu. Odbivši Epimetejevu naredbu da ne ostavi vrc, Pandora ga je otvorila - baš kako je Zevs i planirao. Iz njega je izleteo roj odvratnih krilatih stvari koje su se zvale Starost, Bolest, Ludilo, Pakost, Strast, Porok, Kuga, Glad, i tako dalje. One su najžešce ubole Pandoru i Epimeteja, i nastavljajuci dalje napad na Prometejeve smrtnike (koji su do tada živeli srecnim, pristojnim životima) i sve im pokvarile. Medutim, stvorenje svetlih krila,nazvano Nada, poslednja je izletela iz vrca, i sprecila smrtnike da se, krajnje ocajni, medusobno poubijaju.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:39 am

V
PODZEMLJE TARTARA
Tartar, kraljevstvo u kom su vladali kralj Had i kraljica Persefona, nalazilo se duboko pod zemljom. Kad bi smrtnici umirali, Hermes je naredivao njihovim dušama da ga prate kroz vazduh, i dovodio ih do glavnog ulaza - u šumarku crnih jablana pokraj Zapadnog Okeana - pa dole kroz tamni tunel do podzemne reke Stiks. Tu bi placali Haronu, starom, bradatom skeledžiji, da ih preveze na drugu stranu koristeci novcice tako što bi ih stavljali ispod jezika svojih tela.
Tada bi postajali duhovi. Haron bi duhovima, koji nisu imali para, govorio da se zauvek moraju tresti na obali reke ili da nadu svoj put nazad u Grcku, i da udu na sporedni ulaz kod Tenara, gde je ulaz bio besplatan. Hadov ogromni, troglavi pas Kerber, nije dozvoljavao duhovima da pobegnu i sprecavao je bilo kog živog smrtnika da ude.
Najuži predeo Tartara sastojao se iz krševitih Astodelskih Polja, nad kojima su duhovi beskonacno lutali, ali nisu mogli ciniti ništa od onog što bi voleli da rade osim da love duhove jelena - ako bi ih to zabavilo. Astodeli su visoko, ružicasto-belo cvece, sa lišcem kao kod poriluka i korenjem kao sladak krompir. Izvan Astodelskih Polja nalazio se Hadov,visoko uzdignut, hladni dvorac. Levo od njega rasli su cempresi, oznacavajuci Letu, Bazen Zaborava, gde su obicni duhovi žedno navalili da piju. U trenu bi zaboravili svoje prošle živote, što im nije ostavljalo ništa o cemu bi mogli razgovarati. Ali duhovi, kojima bi Orfej, pesnik, dao tajnu lozinku, prošaputali bi je Hadovim slugama, i, umesto da piju iz Bazena Zaborava, otišli da piju iz Mnemozine, Bazena Uspomena, oznacenog belim jablanom. To im je omogucavalo da pricaju o svojim prošlim životima, a mogli su i proricati buducnost. Had je takvim duhovima dozvoljavao kratke posete u gornji svet, kada bi ih njihovi potomci imali nešto pitati i žrtvovali bi mu svinju kao napojnicu.
Kada bi tek došli u Tartar, duhovi su bili odvodeni na saslušanje kod trojice Sudija Umrlih: Minos, Radamant i Eak. Oni, ciji životi nisu bili ni dobri ni loši, bili bi poslani na Astodelska Polja; veoma loši odlazili su na Kazneno Zemljište iza Hadovog dvorca; vrlo dobri, na kapiju pored Bazena Uspomena, koja je vodila u zemlju vocnjaka pod nazivom Elizej. Elizej je uživao u neprestanom suncevom svetlu; igrama, muzici, i tamo je zabava trajala bez prestanka; cvece nikad nije venulo; i svo je voce uvek bilo sezonsko. Srecni duhovi, poslani u Elizej, mogli su nepozvani posecivati zemlju svake Noci Svih Duša, i ko god je

želeo. mogao se tada uvuci u grašak, nadajuci se da ce ga pojesti neka fina, zdrava, bogata devojka; kasnije bi se rodio kao njeno dete. Ovoobjašnjava zašto ni jedan castan covek ne jede grašak tim danima: u strahu da ne proguta duha nekog od svojih roditelja ili bake i dede.
Had je postao neizmerno bogat zbog svog zlata i srebra i dragulja što leže pod zemljom; ali su ga ipak svi mrzeli, ukljucujuci i Persefonu, koja je žalila jadne duhove pod njegovom vlašcu i nije imala sopstvene dece da je teše. Hadovo najvrednije vlasništvo bio je šlem nevidljivosti, koji je napravio jednooki Kiklop kad ih je Hron poslao u Tartar. Cim je Hron bio proteran, Had je po Zevsovom naredenju oslobodio Kiklope koji su mu u znak zahvalnosti dali šlem.
Kaznenim Zemljištem upravljaju Tri Erinije: strahovite, uvenule, divlje, žene crne kao ugalj, sa zmijama umesto kose, pasjim licima, krilima kao u slepog miša i užarenim ocima; nosile su baklje i korbace. Erinije su isto tako cesto posecivale zemlju, da bi kaznile žive smrtnike koji su bili okrutni prema deci ili nepristojni prema starim ljudima i gostima ili neljubazni prema prosjacima; do smrti su proganjale svakog ko se loše ophodio prema svojoj majci ma kako ona bila rdava. Medu poznatim zlocincima na Kaznenom Zemljištu bile su cetrdeset i devet Danaide. Njihov otac, Danaj, kralj Arga, bio je prisiljen da ih uda za cetrdeset i devet rodaka, sinovima svog brata Egipta. Danaj je potajno dao Danaidama dugacke, oštre igle i rekao im da ih zariju u srca svojih muževa na noc zajednickog vencanja. Danaide su poslušale, i kad sukonacno umrle, Erinije ih nisu bicevale, jer su one ipak samo poslušale naredenje svoga oca, nego su bile osudene da vrcevima pune vodu sa reke Stiks i pune Hadovo baštensko jezerce. Vrcevi su na dnu bili izbušeni kao sita, tako da su Danaide naporno pešacile tamo amo, bez kraja, od reke do jezerceta i ponovo nazad, nikad ne završavajuci svoj posao. (Petnaesta Danaida, po imenu Hipermnestra, je takode dobila dugacku, oštru iglu, ali se zaljubila u svog muža i pomogla mu da pobegne nepovreden. Hipermnestra je otišla pravo u Elizej nakon što je umrla.)
Tantal Lidijski bio je još jedan zlocinac. On je ukrao ambroziju, hranu bogova, da bi je podeli svojim smrtnim prijateljima, i onda je (kao da to što je uradio nije bilo dovoljno loše), pozvao Olimpljane na gozbu i ponudio im varivo od ljudskog mesa, spremljenog od tela njegovog ubijenog necaka Pelopa!
Olimpljani su odmah prepoznali da je meso ljudsko. Zevs je munjom ubio Tantala i vratio Pelopa u život. Dole u Tartaru, Minos, Radamant i Eak, vezali su Tantala za vocku, pored reke Stiks, na kojoj su rasle kruške, jabuke, smokve i narovi, ali kad god bi probao da ubere bilo koje voce koje mu je visilo do ramena, vetar bi uvek oduvao granu. Štaviše, nivo vode u reci bio je Tantalu do pojasa, ali kad god bi se sagnuo da pije ona bi se uvek povukla van dohvata.
Trpeo je beskrajne muke od gladi i žedi.

Sizif Korintski je jednom izdao Zevsovu tajnu. Sudije su ga osudile da uz visoku strmu padinu kotrlja ogroman kamen do vrha brda. Kad god se približi skoro do vrha, kamen se uvek skotrlja, snažno odskakujuci, i on mora sve ispocetka, iako je iscrpljen od napora, stalno pokušavajuci.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:39 am

VI
HERMESOVO ROÐENJE
Cim se Hermes rodio u Arkadijskoj pecini, njegova je majka, Maja, užurbano trckarala naokolo, paleci vatru da zagreje vodu za njegovo prvo kupanje, dok je Silen, dadilja, uzela vrc da ga napuni na najbližem izvoru. Pošto je bio bog, Hermes je u roku od nekoliko minuta izrastao do velicine cetvorogodišnjeg decaka, popeo se uz kolevku, i tiho se iskrao u potrazi za avanturom.
Nameravao je ukrasti izvrsno stado Apolonovih krava. Da bi prikrio njihove tragove, nacinio im je cipele od kore drveta i ispletene trave, i potom odveo krdo u šumu iza pecine i vezao krave za drvo. Apolon je primetio odsustvo krava i ponudio nagradu za pronalazak lopova. Silinej, Panov sin, koji je živeo nedaleko od svojih prijatelja Satira -polujarci poluljudi, kao on i njegov otac - pridružio se potrazi. Približivši se Majinoj pecini, Silinej zacu prekrasnu muziku koja je dolazila iznutra. Zaustavio se i videvši Silen na ulasku u pecinu, upita je: ,,Ko je taj muzicar?"
Silen mu odgovori: "Pametni, mali decak, koji se tek juce rodio. Napravio je novu vrstu muzickog instrumenta tako što je razapeo kravlje crevo preko šupljeg kornjacinog oklopa."
Silinej primeti dve bele, sveže odrane, kravlje kože, pricvršcene klinom, kako se suše. ,,Da li ove kože pripadaju istim kravama cije je i crevo?" upita.
,,Da li ti optužuješ nevino dete za kradu?"
"Naravno! Ili je tvoje nadareno dete ukralo Apolonove bele krave ili si ti to ucinila."
"Kako se usuduješ da pricaš takve stvari, ti pokvareni starce? I, molim te, stišaj glas, da ne probudiš detetovu majku."
U to sleti Apolon, i ode pravo u pecinu, mrmljajuci: "Moja magija mi govori da je lopov ovde." Probudio je Maju. "Gospodo, Vaš sin je ukrao moje krave.
Mora ih smesta vratiti!"
Maja zevne. "Kakva smešna optužba! Moj sin je tek roden."

"Ovo su kože mojih dragocenih krava", rece Apolon. "Hajde sa mnom, ti nevaljali decace!"
Zgrabio je Hermesa, koji se pretvarao da spava, odveo ga na Olimp, gde je sazvao savet bogova, i optužio ga za kradu.
Zevs se namrgodi i upita: ,,Ko si ti decace?"
"Tvoj sin Hermes, Oce", odgovori Hermes. "Roden sam juce."
"Onda sigurno nisi kriv za ovaj zlocin."
,,Ti najbolje znaš, Oce."
,,On je ukrao moje krave", rece Apolon.
"Juce sam bio suviše mlad da bi znao razlikovati dobro od lošeg", objasnio je Hermes. "Danas znam, i izvinjavam se. Možete uzeti ostatak krava, ukoliko su vaše. Ubio sam samo dve, i isekao ih na dvanaest jednakih komada kao žrtvu za dvanaest bogova."
"Dvanaest bogova? Koje dvanaesti?" upita Apolon.
,,Ja sam", rece Hermes, klanjajuci se uctivo.
Zajedno su otišli do pecine, gde je Hermes izvadio liru od kornjacinog oklopa ispod pokrivaca svoje kolevke, i tako divno zasvirao na njoj da je Apolon uzviknuo: "Predaj mi taj instrument. Ja sam bog Muzike!"
,,U redu, ali samo ako mogu zadržati tvoje krave", odgovori Hermes.
Rukovali su se za sklopljen posao, prvi ikada napravljen, i vracajuci se na Olimp, obaveste Zevsa da je stvar sredena.
Zevs uze Hermesa u krilo."Sada, sine moj, budi oprezan u buducnosti, da ne kradeš i ne lažeš. Izgleda da si veoma pametan decak. Odlicno si sredio stvari sa Apolonom."
"Onda me ucini tvojim glasnikom, Oce", molio je Hermes. "Obecavam da nikada više necu lagati, iako bi ponekad bilo bolje ne kazati celu istinu."
"Neka bude tako. Biceš odgovoran za sve pregovore, kupovinu i prodaju, i štiticeš prava putnika, da mogu putovati kojim god im se javnim putem svidi, dokle god su miroljubivi."
Zevs mu onda dade njegovu oljuštenu palicu i belu vrpcu; zlatni šešir protiv kiše; i zlatne sandale sa krilima da može leteti brže od vetra.
Pored slova alfabeta (sa kojima su mu, uzgred, pomogle Tri Sudenice), Hermes je izumeo i aritmetiku, astronomiju, muzicke lestvice, težinu i mere, umetnost boksa i gimnastiku.
Sunce, cije je ime bilo Helios, posedovao je palatu u blizini Kolhide na Dalekom istoku preko Crnog mora. Ubrajao se u manje bogove, jer mu je otac bio Titan. Svakog jutra, u zoru, Helios bi upregnuo cetiri bela konja u vatrenu karucu - tako svetlu da niko nije mogao da gleda, a da ne povredi oci - koju bi vozio preko neba do druge palate na Dalekom zapadu, blizu Elizejskih polja.

Tamo bi ispregnuo svoju zapregu, i kad bi se napasli, ukrcao bi njih i karucu na zlatan feribot, u kom bi plovili, cvrsto spavajuci, oko sveta prateci Okeanski Tok sve dok ponovo ne bi stigli u Kolhidu. Helios je uživao da gleda šta se dešava u svetu ispod, ali nikad nije mogao uzeti odmor.
Faeton, njegov najstariji sin, mu je neprestano tražio dozvolu da vozi karuce.
"Zašto, za promenu, jedan dan ne ostaneš u krevetu, Oce?" Helios bi uvek odgovarao: "Moram sacekati dok još malo ne odrasteš." Faeton je postajao tako nestrpljiv i loše raspoložen -bacajuci kamenje u prozore Palate, i cupajuci cvece iz vrta - da je konacno Helios rekao:
"Hajde, dobro, možeš je voziti sutra. Ali cvrstodrži uzde. Konji su vrlo vatreni." Featon je pokušao da se pokaže pred svojom mladom sestrom, a konji su, shvatajuci da on ne zna da drži uzde, poceli da posrcu gore dole. Olimpljani su u jednom trenu osetili ledenu hladnocu, a vec u drugom videli su drvece i travu kako se spaljuje od vrucine. "Prekini sa tim glupim trikovima, decace!" zaurlao je Zevs.
"Moja zaprega je van kontrole, Vaše Velicanstvo", zadihano je odgovorio Faeton.
Zevs je, ogorcen, pogodio munjom Featona i ubio ga. Njegovo telo palo je u reku Po. Devojcice su plakale i plakale. Zevs ih je pretvorio u stabla jablana.
Heliosova sestra, Eos, ili Zora, koja je svako jutro ustajala malo pre Sunca, upregnula je drugu karucu (roze boje), i otišla da kaže Olimpljanima da dolazi njen brat. Zora se udala za smrtnika Titona, kog je Zevs zbog nje ucinio besmrtnim; ali zaboravila je da ga pita da li može zauvek da ostane mlad. Titon je bivao sve stariji i stariji, sedi i sedi, ružniji i ružniji, manji i manji, dok na kraju nije završio kao skakavac.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:40 am


VII ORFEJ
Orfejeva majka bila je Kaliopa, jedna od Devet Muza, i inspirisala je pesnike. Osim što je bio pesnik, Orfej je svirao liru tako dobro da, ne samo da je svojom muzikom mogao ukrotiti divlje zveri, vec je cinio da se stene i drvece pomicu sa svojih mesta da bi ga pratili. Jednog nesrecnog dana njegova lepa žena Euridika zgazila je na uspavanu zmiju, koja se probudila i ujela je. Umrla je od otrova, a Orfej je neustrašivo sišao u Tartar, svirajuci svoju liru, da je odnese. Ocarao je

Harona da ga preveze preko Stiksa bez placanja; opcinio je Kerbera tako da je cvileo i lizao mu stopala; šarmirao je Erinije da spuste svoje biceve i da ga slušaju, obustavljajuci sva kažnjavanja; omadijao je kraljicu Persefonu da mu da tajnu lozinku za Bazen Uspomena; cak je i kralja Hada zacarao da oslobodi Euridiku i da joj dopusti da ponovo ode gore na zemlju sa njim. Had je postavio samo jedan uslov: da se Orfej ne sme osvrtati sve dok Euridika bezbedno ne izade na svetlo sunca. Tako oni otidoše, pevajuci i svirajuci srecno. Euridika ga je sledila; ali se u poslednjem trenutku Orfejprepao da bi ga Had mogao prevariti, zaboravio na uslov, zabrinuto pogledao iza sebe - i zauvek je izgubio.
Kada je Zevs svog sina Dionisa ucinio Olimpljaninom, Orfej je odbio da poštuje novog boga, koga je optuživao da smrtnicima daje loš primer svojim divljim ponašanjem. Dionis je ljutito naredio gomili iz Menade - pijanim ženama - da progone Orfeja. Uhvatili su ga bez njegove lire, odrubile mu glavu, koju su bacile u reku, i rastrgle ga na sitne komade. Devet Muza ih je žalosno pokupilo i sahranilo u podnožju brda Olimpa, gde su slavuji, od tada, pevali slade nego bilo gde drugo. Orfejeva je glava, pevajuci, otplovila niz reku do mora, gde su je spasili ribari radi sahrane na ostrvu Lemnos. Zevs je tada dopustio Apolonu da Orfejevu liru stavi na nebo kao sazvežde koje se i danas naziva Lira.


VIII
DEUKALIONOV POTOP
Jednom, kad je prerušen u jadnog putnika Zevs šetao zemljom, otkrio je da su ljudi u Arkadiji okrutni i neljubazni, i odlucio je da satre sve smrtnike velikim potopom. U isto vreme je Deukalion, kralj u Ftiji, posetio svog oca Prometeja na Kavkazu i uzaludno pokušao da otera lešinare koji su se njime hranili. Prometej, koji je mogao predvideti buducnost, upozorio je Deukaliona na potop; tako je Deukalion sagradio sebi sanduk, napunio ga coporima, krdima i ostalim što je imao, i užurbano se ukrcao. Njegova žena, Pira, je takode pošla s njim. Dunuo je Južni vetar, kiša je lila kao iz kabla, reke su jurnule niz planinske strane, noseci pred sobom gradove, hramove i utapajuci živa stvorenja. Sanduk je plutao visoko iznad drveca, a voda je i dalje rasla. Na kraju je još samo nekoliko planinskih vrhova virilo iz vode. Tad je kiša prestala, i sanduk se, nakon devetodnevnog ljuljanja, zaustavio na vrhu gore Otris u Tesaliji, nedaleko od

Ftije. Deukalion i Pira se iskrcaše, žrtvovaše ovna Zevsu, i cim se voda malo povukla, našli su hram prekriven morskom travom i ostacima ruševina, gde su se tužno molili da covecanstvo bude poštedeno. Zevs je, cuvši njihovemolitve, poslao Hermesa da im poruci:
"Sve ce biti u redu. Pokrite glave i bacite kosti vaše majke preko glava." S obzirom da su Deukalion i Pira bili od dve razlicite majke, obe sahranjene na grobljima koja su sada bila duboko pod vodom, pretpostavili su da je vaše majke znacilo Majke Zemlje. Pokrivši glave, bacali su kamenje preko njih. Prilikom pada na zemlju kamenje se pretvaralo u ljude i žene.
Nekoliko drugih smrtnika je takode bilo spaseno. Parnasa, sina boga Posejdona, probudio je zvuk vukova koji su zavijali od straha, on ih je pratio do vrha brda koje se i danas zove po njemu. I Megar, Zevsov sin, bio je probuden vriskom ždralova, koje je pratio do vrha planine Gargan. Oba preživela povela su sa sobom u sigurnost i svoje porodice.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:40 am





IX ORION
Orion iz Beotije, najzgodniji covek i najpametniji lovac koji postoji, zaljubio se u Meropu, kci Enopija, kralja Kiosa. "Možeš oženiti Meropu", rece Enopij,
,,ako obecaš da ceš ubiti sve divlje zveri na mom ostrvu." To je Orion i uradio, i svake je noci donosio Meropi u dvorac kože mrtvih medveda, lavova, vukova, divljih macaka i lisica. Kad je ocistio Kios od svih divljih zveri koje su bile vece od miša, pokucao je na Enopijonova vrata. "Sad mi dopusti da oženim tvoju kcer."
"Nece moci", odgovori Enopijon. "Jutros sam, u zoru, cuo vukove kako zavijaju, lavove i medvede kako ricu, lisice kako izvikuju i divlje macke kako mjaucu. Nisi još ni približno završio svoj zadatak."
Orion ode i napi se. Te noci je provalio u Meropinu spavacu sobu.
"Podi u Afroditin hram i udaj se za mene!" uzviknu. Meropa je vrisnula za pomoc, i Enopijon, u strahu da ne bude povreden ako se umeša, brzo pošalje grupu Satira da odnesu Orionu još vina da popije.
"Zdravica za sretan brak!" povikaše Satiri.
Orion im zahvali, popije dosta, i padne omamljen na zemlju. Tada se okrutni

Enopijon dovuce gore i iskopa mu oba oka. Ali je Orion,iako slep, cuo Kiklope kako kuju u daljini, i pratio zvuk do kovacnice. Tamo je pozajmio decaka od Kiklopa, kao svog vodica do najdaljeg Istoka, gde je Sunce, pored Okeana, držalo u štali svoje konje, za svoje dnevne vožnje po nebu. Sunce se sažalilo na Oriona i povratilo mu vid. Orion je otišao nazad u Kios da se osveti. Enopijon se, upozoren na njegov dolazak, sakrio u grobnicu i naredio slugama da kažu da je otišao van zemlje; tako je Orion posetio i Kretu u potrazi za njim. Boginja Artemida, koja se slucajno zatekla tamo, docekala je Oriona. "Zašto ne odemo zajedno u lov", upitala je, ,,i vidimo ko može ubiti više divljih jarceva?"
,,Ja se ne mogu meriti sa boginjom kao što ste Vi", ljubazno odgovori Orion,
"ali bi jako voleo da vas gledam kako ustreljujete."
Bog Apolon, Artemidin brat, je cuo za ovaj dogovor i ljutito je progundao:
"Plašim se da se ona zaljubila u ovog smrtnika. Moram to zaustaviti." Poslao je ogromnog škorpiona, veceg od slona, da napadne Oriona. Orion ga je napunio strelama, pa je iskoristio svoj mac; ali je, pošto nije bio u stanju da ubije cudovište, skocio u more i otplivao. Apolon rece Artemidi, koja je upravo stigla sa lukom i strelom: ,Vidiš li onu crnu stvar koja se njiše gore-dole tamo na pucini?"
,,Vidim", odgovori Artemida.
,,To je glava one hulje Kandaona", rece Apolon. "Uvredio je jednu od naših sveštenica. Ubij ga!"
Artemida poveruje Apolonu, pažljivo nacilja i odapne strelu. Otkrivši da je ubila Oriona, pretvorila ga je u sazvežde, vecno progonjen škorpijonom - da svakog podseti na Apolonovu ljubomoru i laži.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:41 am




X ASKLEPIJ
Artemida se osvetila Apolonu za Orionovu smrt tako što je ustrelila Koronu, ženu iz Tesalije koju je on oženio. Ali je dopustila da im se dete rodi živo.
Apolon je decaku dao ime Asklepij, i odneo ga na goru Pelij, nedaleko odatle, gde je Hiron, kralj Kentaura, preuzeo na sebe njegovo obrazovanje.
Kentauri su bili pola ljudi pola konji i veoma mudri; njihova najveca mana bila je navika da se na vencanjima napiju i razbijaju nameštaj. Hiron je

poducavao neke od najhrabrijih heroja na zemlji, ukljucujuci Herakla i Jasona. Naucio je Asklepija streljaštvo, alfabet, astronomiju, iako je primetio da je on najviše bio zainteresovan za medicinu. Nakon nekoliko godina provedenih u Hironovoj školi, Asklepij je postao najbolji doktor u Grckoj. Ne samo da je izlecivao ljude na samrti, vec je u tri ili cetiri prilike povratio mrtve u život, koristeci carobnu biljku koju mu je pokazala zmija u grobnici.
Kralj Had se požalio Zevsu: "Jedan od Apolonovih sinova krade moje potcinjene."
"Hajde, hajde", odgovori mu Zevs, "Asklepije leci samo iz dobrih namera.
Mogu li ga kriviti zbog toga? U svakom slucaju, svi njegovi pacijenti umru, pre ili kasnije, pa zašto se onda ljutiš?"
"Nisi u pravu", rece Had, ,,on leci za novac. Pre neki dan vratio je u život kralja Likurga, cije telo su divlji konji rascepili na komade po naredenju tvog sina Dionisa. Likurg je, secaš se, porazio Dionisovu vojsku kad se pobedonosno vracala iz Indije. Kraljevska porodica je platila Asklepiju hrpu zlata za to što je uradio."
"Aha, pa dobro onda", promrsi Zevs. Baci munju na Asklepija i ubije ga, samo da bi zadovoljio Dionisa.
Asklepijeva smrt je razbesnela Apolona. Osvetio se tako što je ustrelio sve Kiklope, koji su sagradili zidine Olimpa i iskovali Zevsovu munju.
Zevs je kaznio Apolona tako sto mu je naredio da postane obican pastir na godinu dana, u sluzbi kralja Admeta iz Fere, pukog smrtika.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:41 am




XI
UŠI KRALJA MIDA
Mida, kralj Makedonije koji je voleo zadovoljstva, zasadio je prvi ružicnjak na svetu. Dane je provodio u gozbama i slušanju muzike. Jednog mu se jutra požalio njegov baštovan: "Pijani Satir se zapleo o tvoj najbolji ružin grm."
"Dovedi hulju ovamo", rece Mida.
Ispostavilo se da je Satir u stvari Silen, koji je išao do Indije i natrag kao Dionisov ucitelj. Pricao je Midasu uzbudljive price o Indiji, o novom kontinentu koji se nalazi preko Atlantika, gde visoki, lepi, dugovecni smrtnici naseljavaju predivne gradove; i kako su ti divovi nekad doplovili u Evropu sa stotinama brodova, ali im je tamo bilo sve dosadno i ružno da su ubrzo otplovili nazad

kucama.
Mida je pet dana i noci zabavljao Silena, slušajuci te price, i onda ga bezbedno poslao natrag Dionisu. Dionis je zahvalno obecao Midasu da ce mu ispuniti koju god hoce želju; Mida je izabrao magicni prah koji bi u zlato pretvorio sve što dotakne. U pocetku je bilo veoma zabavno: pravio je zlatne ruže i zlatne slavuje od obicnih. Onda je, greškom, sopstvenu kcer pretvorio u kip, i primetio da se hrana koju je jeo i vino koje je pio u njegovim ustima pretvaralo u zlato; te umalo nije umro od gladii žedi. Dionis mu se glasno smejao, ali mu je dozvolio da spere zlatni dodir u frigijskoj reci Paktol - cija je pešcana obala još uvek sjajna od zlata - i da povrati svoju kcer. Takode mu je pomogao da postane kralj Frigije.
Jednog dana Apolon zamoli Mida da bude sudija u muzickom takmicenju izmedu njega i frigijskog pastira Marsijasa. Evo kako se to dogodilo. Boginja Atena izumela je duplu flautu, nacinjenu od kostiju uškopljenog vola, i svirala je na njoj carobne melodije na gozbama Olimpljana. Ali bi Hera i Afrodita pocele da se kikocu i Atena nije mogla shvatiti zbog cega. Zato je otišla u Frigiju i svirala flautu sama gledajuci svoj odraz u šumskom potoku. Kada je videla kako glupavo izgleda sa naduvanim obrazima i crvenim licem, hitnula je flautu bacajuci kletvu na svakoga ko je uzme. Desilo se da je Marsijas našao flautu, i kad ju je zasvirao, iz nje su izašle ocaravajuce melodije da je izazvao Apolona
na ovo takmicenje.
Apolon je naredio Muzama i Madasu da budu sudije. Kad je Marsijas odsvirao na flauti i Apolon na liri, sudije se nisu odmah mogle saglasiti koji je od njih dvojice bolje svirao. Apolon je onda rekao Marsijasu: "U tom slucaju, izazivam te da sviraš svoj instrument okrenut naopako, kao što ja sviram svoj." Rekavši to, okrene liru naopacke i odsvira gotovo isto tako dobro kao i ranije. Kako Marsijas, naravno, nije to isto mogao uraditi sa svojom flautom, Muze su objavile: "Pobednik je Apolon."
,,Ne, to je bio nepošten test", rece Mida. Kako bilo, Muze su bile protiv njega, devet naspram jedan, i Apolon rece Marsijasu: "Moraš umreti, bedni smrtnice, što si se usudio da izazoveš samog boga Muzike!" I ustreli Marsijasa kroz srce, odere mu kožu i da je Satirima za pravljenje bubnjeva.
Tad Midasa nazove magarcem, i dodirne mu uši, koje izrastu dugacke i dlakave, kao u magarca. Mida je pocrveneo, pokrio ih velikom frigijskom
kapom i molio Muze da ne govore o ovom. Na nesrecu Midov berberin morao je saznati tajnu, jer su Frigijci nosili veoma kratku kosu; ali mu je Mida pripretio
da ce ga ubiti ako kaže ikom živom. Berberin, koji je pucao u sebi od tajne, iskopao je rupu na obali reke Paktol, pažljivo pogledao oko sebe, iz straha da bi ga neko mogao cuti, i prošaptao u rupu: "Kralj Mida ima magarece uši." Odmah

je zatrpao rupu da bi sahranio tajnu, i srecan, otišao. Ali je trska, koja je nikla iz rupe, došaptala drugoj trsci: "Kralj Mida ima magarece uši; kralj Mida ima magarece uši!" Uskoro su i ptice cule novost i prenele je coveku po imenu Melamp, koji je razumeo njihov jezik. Melamp je rekao prijatelju, i na kraju je Mida, vozeci se u svojoj kociji, cuo sve svoje ljude kako vicu u glas: "Skini tu kapu, kralju Mida! Hocemo da ti vidimo uši!" Mida je prvo odrubio glavu berberu, a onda se ubio zbog sramote.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:41 am


XII
MELAMPOD I FILAK
Jednog dana Melampod iz Filosa sprecio je svoje sluge da ubiju mladunce zmije, ciju je majku zgazila dvokolica. U znak zahvalnosti, male zmije su se uvukle u njegov krevet dok je on spavao i olizale mu uši svojim rascepljenim jezicima. Melampod se probudio i shvatio da razume jezik ptica i insekata. Iako iznenaden kada je otkrio koliko su njihovi razgovori uglavnom dosadni, ponekad bi slucajno cuo najinteresantnije tajne.
Bijant, Melampodov brat blizanac, hteo je da oženi svoju rodaku Peru; ali Perin otac nije hteo da pristane osim ako Bijant ne obeca da ce mu nabaviti pobednicko krdo krava koje su pripadale starom susedu opake naravi. Taj je sused, cije je ime bilo Filak, odbio da proda krdo po bilo kojoj ceni, i Bijant je skoro umro od razocarenja. Kako bilo, Melampod je slucajno cuo dva ždrala koji su razgovarali dok su zajedno lovili žabe u jezercetu blizu njegove kuce. Jedan je rekao: "Kakva šteta u vezi sa Bijantom i tim kravama, eh?"
,,Da", odgovori drugi", ali slucajno znam da ko god pokuša da ih ukrade, osim samog Bijanta, otici ce u zatvor na tacno godinu dana,a onda ce ih dobiti na poklon. Ako Bijant pokuša, Filaku je sudeno da ga ubije. O, kakva divna debela žaba!"
Da bi pomogao Bijantu, Melampod ukrade krave, Filak ga uhvati, i zatvori ga u privatni zatvor.
Deset noci pre isteka godine dana u zarobljeništvu, Melampod cuje par gusenica kako pricaju na gredi iznad njegove glave. Jedna primeti, da ako budu snažno jeli drvo celu noc, u zoru sledeceg dana ce pasti. Melampod je lupao na vrata svoje celije i zahtevao je da bude prebacen u drugu.

"Zašto?" upita ga Filak.
"Zato što ce ova greda u zoru pasti. Ako me ubije, bogovi ce te kazniti što nisi uradio kako sam ti rekao."
"Budalaština!"
,,Ne, to je istina."
Baš pred zoru Filak pomisli kako je bolje da premesti Melampoda u drugu celiju. Tako i uradi, i pošalje robinju da donese Melampodov krevet. Baš ga je izvlacila kad je greda pala i ubila je.
Filak je bio zaprepašten. "Izgleda da si ti prorok, moj gospodaru Melampode", rece. "Možda mi možeš pomoci. Moj sin je paralizovan od detinjstva. Ako mi kažeš kako da ga izlecim, obecavam da cu ti dati moje pobednicko krdo krava i tvoju slobodu takode."
Melampod je žrtvovao bika Apolonu, vodeci racuna da ostavi iznutrice pored oltara da lešinari mogu jesti. Lešinari, poput ždrala, suprorocanske ptice, i ubrzo su dva doletela. Dok je jedan trgao otpatke svojim kukastim kljunom, Melampod ga je cuo kako govori: "Ovo mi je prvo jelo ovde od pre deset dana kada je Filak žrtvovao ovna Zevsu. Secam se kako je njegov kukavicki mali decak vrištao kad ga je video da je podigao nož i ubio ovna. Filak je otrcao da uteši decaka, ali je prvo zabio nož u ono tamo kruškino drvo, sigurnosti radi.
Kasnije je zaboravio da ga ponovo izvadi. To je uznemirilo boginju Heru, kojoj je kruška sveto drvo. Ona je paralizovala decaka u znak kazne. Pogledaj, nož je još uvek tamo gde ga je Filak ostavio, skoro obrastao korom drveta."
Drugi lešinar je odgovorio punih usta: "Kada bi Filak samo imao pameti da izvadi nož, ostruže rdu, pomeša je sa vodom i da svom sinu da to pije deset dana, ujutru i uvece, to bi mu potpuno izlecilo paralizu."
Melampod je preneo Filaku savet lešinara, koji je žrtvovao jagnje moleci se glasno Heri za oproštaj, i za deset dana izlecio sina rusticnom vodom.
Filak je dao Melampodu krave, koji ih je dao Bijantu. Bijant ih je predao Perinom ocu a on mu je za uzvrat dao Peru. Bijant zahvali Melampodu kao najboljem bratu; i sve se, makar jednom, srecno završilo.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:42 am

XIII
EUROPA I KADMO

Agenor Egipcanin, nastanio se u Palestini mnogo pre Mojsijevog vremena, i imao je pet sinova i jednu kcer koja se zvala Europa. Jednog lepog dana Zevs se, gledajuci sa Olimpa, zaljubi u Europu. Prerušio se u snežnobelog bika, i skakutao je naokolo na obali blizu Agenorovog grada Tira. Bik je izgledao
toliko pitomo da je Europa otišla da ga pomazi i ponela korpu punu cveca koje je splela u venac oko njegovih rogova. Onda mu je poljubila nos, popela se na njegova cvrsta leda, i otišla na jahanje duž obale. Iznenada je on zagazio u vodu i otplivao daleko sa njom. Europa se bojala da pusti njegove rogove, s obzirom da je bila veoma loš plivac, a njene dvorske dame su bespomocno stajale, gledajuci kako njihova dražesna princeza nestaje u daljini.
Agenor je naredio petorici svojih sinova da krenu u potragu za Europom, i da se ne vracaju bez nje. Ni jedan nije uspeo da je nade, jer je Zevs ukleo svakog boga ili smrtnika koji otkrije da je on preplivao do Krete i da ju je tamo oženio. Najstariji sin, Finej, išao je dokle god se protežu obale Crnog mora, odustao od potrage i nastanio se blizu Bosfora. Kilik, sledeci sin, nastanio se u Kilikiji (koja se odtada naziva po njemu), i postao gusar. Tasos se zaustavio na ostrvu Tasos i kopao je zlato. Feniks je posetio Afriku, gde je osnovao gradove, ali se navodno, posle Agenorove smrti, vratio u Palestinu, deo koji se po njemu
zove Fenikija. Kadmo, najmladi od njih petorice, otišao je u Grcku, i pitao Apolonovo prorocište u Delfima gde je otišla Europa. Apolonova sveštenica je odgovorila: "Budi mudar, Kadmo, i odustani od traženja. Umesto toga, prati kravu koja ima beli puni mesec na svakoj slabini. Kad ona legne, žrtvuj je Ateni, i sagradi grad."
Kadmo je ubrzo video baš takvu kravu. On i njegovi drugovi pratili su je sve do Beotije dok nije legla. Tad rece: "Moramo je poprskati svetom vodom radi žrtvovanja. Donesi punu kacigu vode sa tog izvora!"
Izvor je pripadao Aresu, bogu Rata, koji je držao ogromnog zmaja kao cuvara izvora. Kada je zmaj pobio Kadmove ljude, on je i sam otišao tamo i smrskao mu glavu kamenom. Atena, njušeci prijatan miris pecene krave, sleti sa Olimpa, zahvali mu i kaže: "Izvadi zmaju sve zube i posadi ih kao da su seme!"
Kadmo je poslušao i, na njegovo iznenadenje, iz njih su iznikli naoružani ljudi.
"Sad ih gadaj kamenom!" naredi Atena.
Ponovo je poslušao, krijuci se iza stene; i odjednom su naoružani ljudi poceli medusobno da se optužuju za baceni kamen. Pocela je borba, na kraju koje je ostalo samo petoro ljudi, svi ranjeni. Kadmo im je previo rane i brinuose o njima dok se nisu oporavili. Oni su mu se zahvalno zakleli da ce mu se povinovati bilo u miru ili u ratu. Dao im je da sagrade poznati grad Tebu.
Kada se Ares pobunio da je njegov ljubimac zmaj bio okrutno ubijen, Savet

Olimpljana je osudio Kadma da bude Aresov sluga devedeset i devet meseci; ali je na kraju, nakon što je pomogao Aresu u nekoliko ratova, osloboden i mirno je vladao Tebom.
U meduvremenu je Europa postala majka Minosa i Radamanta, iz njenog braka sa Zevsom, koji su kasnije postali Sudije Umrlih; i dala je svoje ime kontinentu Evropi.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:42 am


XIV DEDAL
Dedal, Atinjanin, neverovatno vešt kovac, naucen od Atene i Hefesta, postajao je ljubomoran na svog necaka Tala i ubio ga je. Tal, iako je imao samo dvanaest godina, izumeo je pilu. Da bi izbegao vešanje, Dedal je pobegao na Kretu gde ga je docekao kralj Minos, Europin sin. Minosu su nedostajali dobri radnici. Dedal je oženio devojku sa Krete sa kojom je dobio sina Ikara; i pravio je Minosu sve vrste kipova, nameštaja, mašina, oružja, oklopa i igracaka za decu iz dvorca. Posle nekoliko godina zatražio je mesec dana odmora, i kada mu je Minos to odbio, odlucio je da pobegne.
Znao je da bi bilo beskorisno ukrasti brod i otploviti, jer bi ga Minosovi brzi brodovi ubrzo sustigli. Stoga je sebi i Ikaru napravio po jedan par krila da zavežu na ruke. Velika je pera nanizao na okvir; a manje perje je bilo spojeno pcelinjim voskom. Kad je pomogao Ikaru da stavi njegov par krila, Dedal ga je upozorio: "Pazi da ne letiš previše nisko, sine, da te ne poprska more; niti previše visoko, zbog sunca."
Dedal poleti, Ikar za njim; ali se uskoro uzvinuo toliko blizu sunca da se vosak otopio, a krila su pocela da se odlepljuju. Ikar je poceo da propada, pao u more i udavio se.
Dedal je sahranio telo sina na malom ostrvu gde ga je more izbacilo, koje je posle nazvano Ikarija; i tužno odleteo na dvor kralja Kokala na Siciliji. Minos ga je pratio brodom, ali je Dedal molio Sicilijance da ne otkriju njegovo skrovište.
Medutim, pametni Minos je uzeo ljusku vodenjaka i ponudio vrecu zlata svakom ko može obaviti laneni konac kroz sve spiralne navoje ljuske i provuci ga ponovo kroz majušnu rupu na samom vrhu. Kad je stigao do Kokalusovog dvorca, Kokal, željan da osvoji nagradu, unese ljusku unutra i zamoli Dedala da reši problem za njega. ,,To je lako", rece Dedal. "Zaveži tanku paucinu iz

paukove mreže za zadnju nogu mrava, stavi mrava u oklop, onda razmaži med oko rupice na vrhu. Mrav ce osetiti med i krenuce na gore u potragu za njim, kružeci po svim spiralnim navojima. Cim se mrav ponovo pojavi, uhvati ga, veži dlaku iz ženske kose na drugu stranu paucine, i pažljivo je provuci. Onda veži laneni konac za kraj dlake, i takode provuci kroz oklop."
Kokal je sledio njegov savet. Minos, videci oklop sa provucenim koncem, dade mu zlato, ali rece mrko: "Samo se Dedal mogao setiti ovoga! Spalicu tvoj dvorac do temelja ako mi ga ne predaš."
Kokal mu obeca da ce to uraditi, i pozove Minosa na toplu kupku u novom kupatilu koje je sagradio Dedal. Ali su Kokalove kceri, da bi spasile svog prijatelja - koji im je dao komplet divnih lutaka, sa rukama i nogama koje se pomeraju - pustile kipucu vodu umesto tople, i na smrt oparile Minosa. Kokal se pretvarao da je Minos umro slucajno: da se sapleo o prostirku i upao u kadu pre nego su stigli da dodaju hladnu vodu. Srecom, Krecani su poverovali u tu pricu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:42 am



XV BELEROFONT
Belerofont iz Korinta bio je veren sa princezom Efrom, ali je nesrecnim slucajem ubio coveka u takmicenju bacanja strelica i morao je da napusti zemlju. Pobegao je u grad Tirint, gde ga je kralj pozvao da bude njegov gost. Kraljica se zaljubila u Belerofonta, zustavila ga na stepeništu i rekla: "Dragi, hajde da pobegnemo zajedno!"
"Nikako!" uzviknu Belerofont. "Vi ste udati, a kralj je prema meni bio vrlo ljubazan."
Kraljica je otišla kod kralja i zlobno mu šapnula na uvo: "Onaj nitkov od Belerofonta me upravo pitao da pobegnem s njim. Da li si ikad cuo za takvo šokantno ponašanje?"
Kralj je poverovao u pricu, ali se nije usudio da uvredi Erinije ubijajuci svoggosta. Umesto toga, napiše pismo svom tastu Jobatu, kralju Likije u Maloj Aziji, i pošalje Belerofonta preko mora sa njim. Pismo, koje je bilo zapecaceno, glasilo je: "Molim te, odrubi glavu donosiocu ovog pisma. Bio je veoma nepristojan prema mojoj kraljici, tvojoj kceri."
Kralj Jobat se nije usudio da uvredi Hermesa, boga Putnika i Glasnika,

obezglavljujuci Belerofonta. Umesto da to uradi, on mu je rekao da ubije Himeru. Himera je bilajarac koji je izbacivao vatru, sa lavljom glavom i zmijskim repom, i cuvala je dvorac Jobatovog neprijatelja, kralja Karije.
Belerofont obeca da ce dati sve od sebe. Molio se boginji Ateni, koja ga je savetovala da prvo ukroti divljeg, krilatog konja Pegaza, koji živi na brdu Helikon, kojeg su Muze hranile zimi kad bi sneg prekrio travu. Belerofont je znao da je Pegaz cesto leteo na jug do Istama na Korintu; i jednom ili dvaput ga je video kako tamo, na svom omiljenom izvoru, pije. Tako je Belerofont u tajnosti ponovo posetio Korint -u strahu da bi ga mogli uhapsiti zbog ubistva; i ponovo se molio Ateni. Atena mu je donela zlatne uzde, sa kojima je celu noc iza stene cekao pokraj izvora, dok se u zoru, srecom, Pegaz nije spustio da pije. Belerofont je brzo prebacio uzde preko Pegazove glave, i ukrotio ga nakon žestoke borbe.
U tom su casu, Belerofontovi neprijatelji došli da ga uhapse; ali se on popeo na Pegaza i odleteo u Kariju. Tamo je kružio nad dvorcem dok nije ugledao Himeru kako bljuje vatru u dvorištu ispod, i napunio je strelama. Ali nije mogao ubiti cudovište dok nije zaglavio hrpu olova na vrh koplja i gurnuo joj ga u otvorene celjusti. Užareni dah je otopio olovo: curelo joj je niz grlo i progorelo joj rupe u stomaku. Tako je Himera umrla.
Kasnije je Jobat zadao Belerofontu još nekoliko važnih zadataka. Belerofont se u svakoj prilici vladao hrabro i skromno, da mu je na kraju Jobat pokazao pismo iz Tirinta irekao: "Reci mi, da li je ovo istina?" Kad je Belerofont objasnio šta se u stvari desilo, Jobat je viknuo: "Eto ga! Moja je najstarija kcer uvek bila lažov, i izvinjavam se što sam poverovao u tu pricu." Onda je Belerofonta oženio svojom mladom kceri, koja je bila i pristojna i lepa u isto vreme, i u svom testamentu ostavio mu Likijin presto.
Belerofont je postao veoma ponosan. Glupo je pokušao da poseti Olimpljane u njihovoj palati, iako nije bio pozvan. Jahao je kroz vazduh na Pegazu, noseci na sebi krunu i svecanu odecu. Zevs, videvši ga izdaleka, povika: "Prokletstvo na ovog drskog smrtnika! Hera, draga, molim te pošalji obada da ubode Pegaza pod rep." Hera tako i ucini. Pegaz se propeo, i Belerofont se skotrljao. Padao je pola milje, odskocio niz stranu recne doline i skotrljao se niz obronak u trnoviti grm. Posle toga, njegova sudbina bila je da luta zemljom po Zevsovoj kletvi: hrom, bedan i napušten od svojih prijatelja. Ali je Zevs uhvatio Pegaza i koristio ga kao teretnog konja da mu nosi munje.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu