Robert Graves

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Ići dole

Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:35 am

First topic message reminder :

GRCKI BOGOVI I HEROJI


UVOD
Gotovo svu umetnost i korisne nauke dali su nam stari Grci: astronomiju, matematiku, tehniku, arhitekturu, medicinu, novac, književnost i pravo. Cak je i savremeni naucni jezik uglavnom proizašao iz grckih reci. Oni su prvi u Evropi pisali knjige, i dve dugacke Homerove poeme - o opsadi Troje i Odisejevim avanturama - još uvek se rado citaju, mada je on živeo više od sedam stotina godina pre Hristovog rodenja. Posle Homera došao je Hesiod, koji je pored ostalog pisao i o božanstvima, ratnicima i Postanku. Grci su veoma cenili Homera i Hesioda, i price (danas poznate kao mitovi) koje su oni i drugi pesnici pricali, postale su deo školskog obrazovanja ne samo u Grckoj vec svuda gde je bio rasprostranjen grcki jezik - od Zapadne Azije do Severne Afrike i Španije.
Rim je osvojio Grcku otprilike sto pedeset godina pre Hrista, ali Rimljani su se toliko divili grckoj poeziji da su je citali i nakon što su postali Hrišcani.
Rimsko školstvo se raširilo po celoj Evropi, da bi na kraju, bez velikih promena, bilo donešeno u Ameriku iz Engleske. Svaka obrazovana osoba morala je znati grcke mitove skoro isto tako dobro kao i Bibliju makar iz razloga što je grcka

mapa nocnog neba, koju astronomi i danas koriste, bilaslikovnica mitova. Grupe zvezda ocrtavale su obrise ljudi i životinja koje su se u njima pominjale: junaci kao što su Heraklo i Persej, krilati konj Pegaz, lepa Andromeda, Zmija koja ju je umalo pojela, lovac Orion, Kentaur Hiron, krma Arga, Zlatoruni Ovan, i tako dalje.
Ovi mitovi nisu svecani kao biblijske price. Grcima, koji su bili nadarena, svadljiva i šaljiva vrsta, nije se dopadala ideja o postojanju samo jednog Boga bez boginja. Smatrali su da Nebom vlada božanska porodica, nešto slicno bilo kojoj bogatoj ljudskoj porodici na zemlji, samo besmrtna i svemocna; i rugali su im se u isto vreme dok su im prinosili žrtve. Cak se i danas u zabacenim evropskim selima, gde bogataš poseduje vecinu zemlje i kuca, dešavaju iste stvari. Svaki je seljak ljubazan prema zemljoposedniku i redovno placa zakup.
Ipak, iza leda ce mu cesto reci: "Kakav nadmen, nasilan i neobuzdan covek! Kako loše postupa prema svojoj ženi i kako mu ona zanoveta! A što se tice njihove dece: oni su pokvarena gomila! Njihova prelepa kcer luda je za muškarcima i ne vodi racuna kako se ponaša; taj sin što je u vojsci je hvalisavac i kukavica; a onaj što se ponaša kao ocev izvršilac i cuva stoku je suviše slatkoreciv da bi mu se verovalo... Razlog, pre neki dan sam cuo pricu..."
Upravo su tako Grci govorili o svom bogu Zevsu, njegovoj ženi Heri, njegovom sinu Aresu, bogu Rata, njegovoj kcerki Afroditi, njegovom drugom sinu Hermesu, i ostatku svadljive porodice. Rimljani su ih poznavali po drugim imenima: Jupiter umesto Zevsa; Mars umesto Aresa; Venera umesto
Afrodite; Merkur umesto Hermesa - a sada su to imena planeta. Borci, od kojih je vecina tvrdila da su sinovi bogova i smrtnih majki, bili su kraljevi stare Grcke, a njihove avanture prepricavali su pesnici da bi udovoljili njihovim ponosnim potomcima.

R.G. Deja, Malorka, Španija

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:43 am




XVI TEZEJ
Prilikom posete Korintu, atinski kralj Egej se u tajnosti oženio princezom Efrom. Bila je umorna od cekanja na Belerofonta da se vrati kuci iz Lidije, cija je žena trebala da postane. Nakon nekoliko lepih dana sa Efrom, Egej joj rece:
"Bojim se da sada moram otici, draga moja. Bilo bi najsigurnije, u slucaju da rodiš sina, da se pretvaraš da je njegov otac bog Posejdon. Moj bi te najstariji necak mogao ubiti ako bi saznao za naš brak. On ocekuje da bude sledeci kralj Atine. Zbogom!"
Kad se jednom vratio, Egej više nikad nije napuštao Atinu.
Efra je rodila sina kome je dala ime Tezej, i na njegov cetrnaesti rodendan ga je upitala: "Možeš li pomeriti onaj ogromni kamen?" Tezej, izuzetno snažan decak, podigao je kamen i odbacio ga. Skriven pod kamenom, našao je mac sa šarom zlatne zmije ugaviranom na oštrici i par sandala. ,To je tvoj otac ostavio tu", rece Efra. ,,On je Egej, kralj Atine. Odnesi to njemu i reci mu da si to našao pod ovim kamenom. Ali oprez, ni reci njegovim necacima koji ce biti ljuti ako otkriju da si ti pravinaslednik atinskog prestola. Zbog njih sam se svih ovih godina, pretvarala da je Posejdon, a ne Egej, tvoj otac."
Tezej je išao obalnim putem do Atine. Prvo je sreo diva Sinida, koji je imao groznu naviku da savija dva borova stabla jednog prema drugom, vezujuci nekog jadnog putnika rukama za njihove vrhove, a onda ih iznenada puštajuci. Drvece bi se ispravilo nagore cepajuci putnika na pola. Tezej se rvao sa Sinidom, onesvešcenog ga bacio na zemlju, a onda postupio sa njim onako kako je on postupao sa drugima.
Nakon toga, Tezej je susreo i ubio monstruoznu divlju krmacu, koja je imala kljove vece i oštrije od srpova. Zatim se borio sa Prokrustom, opakim vlasnikom krcme, koji je živeo pored glavnog puta, a u svojoj krcmi je imao samo jedan krevet. Ako su putnici bili prekratki za krevet, Prokrust bi ih produžio koristeci instrument po imenu sprava za mucenje; ukoliko bi bili previsoki, on bi im odsekao noge; a ako im je krevet bio po meri, onda bi ih udavio prekrivacem.
Tezej je porazio Prokrusta, vezao ga za krevet i odsekao mu obe noge; i nalazeci da je i dalje previsok, odsekao mu i glavu. Umotao je leš u prekrivac i bacio ga
u more.
Kralj Egej se nedavno bio ponovo oženio: carobnicom Medejom. Tezej nije

znao ništa o tom braku, ali je Medeja, pak, po njegovom dolasku u Atinu, pomocu carolije znala ko je on; i odlucila je da ga otruje - sipajuci otrov upehar vina. Ona je htela da jedan od njenih sinova bude sledeci kralj. Srecom Egej je primetio zmijsku šaru na Tezejevom macu, pretpostavio da je vino otrovno, i udarajuci žurno pehar, izbio ga Medeji iz ruke. Otrov je progoreo veliku rupu na podu, a Medeja je pobegla u carobnom oblaku. Onda je Egej poslao karuce da dovedu Efru sa Korinta, i objavio: "Tezej je moj sin i moj naslednik." Sledeceg dana su Egejevi necaci postavili Tezeju zasedu na putu kojim je išao u hram; ali on se borio s njima i sve ih pobio.
Desilo se da je, nekoliko godina ranije, sin kralja Minosa, Androgej iz Krete, posetio Atinu i tamo pobedio na svim takmicenjima u atletskim igrama - trcanje, skokovi, boks, rvanje i bacanje diska. Egejev ljubomorni necak ga je optužio da je kovao zaveru da bi zauzeo presto i ubio ga. Kada se Minos zbog toga požalio Olimpljanima, oni su naredili Egeju da mora dati sedam momaka i sedam devojaka iz Atine svake devete godine da ih proguta kretski Minotaur. Minotaur je bio cudovište - polubik polucovek - kojeg je Minos držao u sred Lavirinta, ili zagonetke, koji je za njega napravio Dedal. Minotaur je znao svaki zavoj i krivinu u Lavirintu, i saterao bi žrtve u corsokak gde bi bili u njegovoj milosti i nemilosti.
Tako su Atinjani, ljuti na Tezeja što je ubio svoje rodake, te godine odabrali njega, kao jednog od sedam momaka koji treba biti pojeden. Tezej im se zahvalio, govoreci da muje drago što je dobio šansu da oslobodi svoju zemlju tog groznog danka. Brod kojim su žrtve plovile imao je crna jedra u znak žalosti, ali je Tezej poneo sa sobom i bela. "Ako ubijem Minotaura, podici cu ova bela jedra. Ukoliko Minotaur ubije mene, neka ova crna budu podignuta."
Tezej se pomolio boginji Afroditi. Ona ga je cula i rekla svom sinu Erosu da ucini da se Arijadna, Minosova kci, zaljubi u Tezeja. Te iste noci, došla je u Tezejev zatvor, omamila stražare, otkljucala vrata kljucem koji je ukrala iz Minosovog pojasa, i upitala Tezeja: "Ako ti pomognem da ubiješ Minotaura, hoceš li me oženiti?"
,,Sa zadovoljstvom", odgovorio je Ljubeci joj ruku.
Arijadna je tiho povela momke iz zatvora. Pokazala im je magicno klupko, koje joj je dao Dedal pre nego je napustio Kretu. Trebalo je samo zavezati slobodnu nit za vrata Lavirinta, i klupko bi se samo kotrljalo kroz sve krivudave staze dok ne bi došlo do praznog prostora u sredini.
"Tamo živi Minotaur", rece Arijadna. ,,On spava tacno jedan sat od dvadeset i cetiri, u ponoc; ali tada spava kao zaklan."
Tezejevih šest kompanjona cuvalo je stražu na ulazu dok je Arijadna vezala konac za vrata Lavirinta. Tezej je ušao, rukom prateci nit u mraku, i stigao do

uspavanog Minotaura malo posle ponoci. Kako je mesec izlazio, odsekao je glavu cudovištu, macem kao žilet oštrim, koji mu je posudila Arijadna, i onda ponovopratio nit natrag do izlaza gde su ga drugovi nestrpljivo cekali. Arijadna je, u meduvremenu, oslobodila i sedam devojaka, i svi zajedno su se prikrali do luke. Tezej i njegovi dugovi, nakon što su prvo izbušili rupe sa obe strane Minosovih brodova, ukrcali su se u svoj brod, odgurnuli ga i zaplovili ka Ateni. Kretski brodovi, koji su se dali u poteru, ubrzo su se napunili vodom i potonuli; tako je Tezej bezbedno pobegao, sa Minotaurovom glavom i Arijadnom.
Tezej usidri brod na ostrvu Naksos jer mu je trebalo hrane i vode. Dok se Arijadna odmarala na plaži, pred Tezejem se odjednom stvori bog Dionis.
"Hocu ja da oženim ovu ženu", rece. "Ako mi je oduzmeš uništicu Atinu tako što cu sve njene ljude uciniti umobolnim."
Tezej se nije usudio da uvredi Dionisa i, s obzirom da ionako nije mnogo voleo Arijadnu, ostavi je da spava i otplovi. Kad se probudila, Arijadna je jecala od besa videvši da je ostavljena; ali se ubrzo pojavio Dionis, predstavio se i ponudio joj veliki pehar vina. Arijadna je sve popila, odmah se osetila mnogo bolje, i odlucila da bi bilo pametnije da se uda za boga nego za smrtnika. Dionis joj je, kao svadbeni dar, poklonio predivnu dijademu od dragog kamenja, koja je danas sazvežde po imenu Severna Kruna. Rodila je Dionisu nekoliko dece, i navodno se vratila u Kretu kao kraljica.
Od uzbudenja, Tezej je potpuno zaboravio da zameni jedra, i kralj Egej je, gledajuci nestrpljivo sa litice u Atini, video crna jedra koja su se pojavila umesto belih. Preovladan bolom, skocio je u more i udavio se. Tezej je tada postao kralj Atine i sklopio mir sa Krecanima.
Nekoliko godina kasnije, Amazonke, ratoborno žensko pleme iz Azije, nahrupile su u Grcku i napale Atinu. Pošto je Tezej poslušao savet boginje Atene, uspeo je da ih porazi; ali nikada se kasnije nije prestao hvaliti svojom hrabrošcu.
Jednog dana, njegov prijatelj Perifoj mu je rekao: "Zaljubljen sam u jednu lepu ženu. Hoceš li mi pomoci da je oženim?"
"Svim sredstvima", odgovori Tezej. "Nisam li ja najhrabriji živi kralj? Vidi šta sam uradio Amazonkama! Vidi šta sam uradio Minotauru! Ko je ta žena?"
"Persefona, Demetrina kci", odgovori Perifoj.
"O! Ti to ozbiljno? Persefona je vec udata za kralja Hada, boga Umrlih!"
"Znam, ali ona mrzi Hada i želi decu. Ne može imati dece sa bogom Umrlih."
"Lici na prilicno rizicnu avanturu", rece Tezej bledeci.
"Zar nisi ti najhrabriji živi kralj?"
"Jesam."
"Hajdemo, onda!"

Stavili su maceve i sišli u Tartar sporednim ulazom. Nakon što su psu Kerberu dali tri kolaca natopljena u sok od maka, da bi ga uspavali, Perifoj je kratko i oštro pokucao na vrata palate i ušao.
Had upita iznenadeno: ,,Ko ste vi smrtnici, i šta hocete?"
Tezej mu odgovori: ,,Ja sam Tezej, najhrabriji živi kralj. Ovo je moj prijatelj Perifoj, koji misli da je kraljica Persefona isuviše dobra za tebe. On bi hteo da je oženi."
Had im se osmehne. Niko ga nikad pre nije video da se osmehnuo.
"Dobro", rece, "istina je da Persefona i nije baš srecna sa mnom. Mogao bih je cak i pustiti da ode ako mi obecate da cete pristojno postupati prema njoj.
Hocemo li na miru porazgovarati o tome? Izvolite, sednite na tu udobnu klupu!" Tezej i Perifoj su seli, ali je klupa, koju im je Had ponudio, bila carobna.
Prilepili su se za nju, tako da nikad ne bi mogli pobeci a da ne otkinu deo sebe. Had je stajao i pucao od smeha, dok su Erinije bicevale dva prijatelja; sablasno tackaste zmije su ih peckale; a Kerber, probudivši se iz drogiranog sna, glodao im je prste.
"Jadne moje budale", smejuljio se Had, "ovde ste zauvek!"

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:44 am




XVII SIZIF

Sizif, kralj Korinta, koji je Korincanima sagradio njihovu prvu mornaricu, posedovao je veliko krdo stoke. Njegov sused, Autolik, imao je manje krdo.
Autolik je bio ljubazan prema Maji, pre Hermesovog rodenja - krijuci je u svojoj kuci, kada je ljubomorna boginja Hera pokušala da je ubije. S toga je Hermes u znak zahvalnosti dao Autoliku magicnu moc kojom je mogao preobraziti bikove u krave, i menjati im boje iz bele u crvenu ili iz crne u šarenu. Autolik, koji je bio veoma pametan lopov, obicavao je krasti Sizifovu stoku sa pašnjaka blizu njegovih, prerušavajuci bele bikove u crvene krave, i crne krave
u šarene bikove. Sizif je posmatrao kako se njegovo krdo smanjuje, a Autolikovo svakim danom uvecava. Posumnjao je u Autolika, ali nije mogao dokazati da je on lopov. Na kraju je smislio plan da obeleži kopita svoje preostale stoke sa slovima SIS (skraceno za Sizif). Kada je nestalo još stoke,

Sizif je poslao svoje vojnike u Autolikove torove. Podigli su kopite svakom grlu koje su tamo zatekli i pronašli pet koji su bili obeleženi sa SIS.
Autolik rece: "Nikad ih nisam ukrao. To je moja sopstvena stoka. Kada je Sizif imao i jednu od ovih boja? Mora da je došao na moje pašnjake i obeležio njihova kopita."
Svi su se svadali i vikali. Sizif se, u meduvremenu, osvetio. Ušunjao se u Autolikovu kucu i pobegao sa njegovom kcerkom, s kojom je dobio sina Odiseja, najpametnijeg medu Grcima, koji se borio pod Trojom.
Jednog je dana, recni bog Azop, došao kod Sizifa i rekao mu: ,,Na lošem si glasu zbog bežanja sa tudim kcerima. Da li si i moju odveo?"
,,Ne", odgovori Sizif. "Ali znam gde se nalazi."
"Reci mi!"
"Prvo ucini da se pojavi izvor iz brda na kojem gradim novi grad." Azop pogodi zemlju magicnom palicom i pojavi se izvor - to je onaj izvor pored kojeg je Belerofont uhvatio Pegaza.
Sizif tada rece: "Zevs se zaljubio u tvoju kcer. Šetaju ruku pod ruku u onoj pošumljenoj dolini tamo."
Azop, veoma ljut, ode da potraži Zevsa, koji je neoprezno ostavio svoju munju da visi na drvetu. Kada je Azop pojurio na njega sa palicom, Zevs je pobegao prerušivši se u kamen i Azop prode pored njega. Zevs se ponovo vrati u svoj pravi lik, dohvati munju i baci je na Azopa koji je od tada pa u buduce hramao zbog ranjene noge.
Zevs je naredio svom bratu Hadu da uhapsi Sizifa i da ga dobro kazni što je otkrio Azopu božansku tajnu.
Had ode kod Sizifa: "Podi sa mnom!"
"Nikako. Hermes je bog koji lovi duhove, ne ti. Osim toga, još mi nije vreme umiranja. Šta imaš tu u toj torbi?"
"Lisice, da mi ne pobegneš."
"Šta su to lisice?"
"Celicne narukvice medusobno vezane lancem. Hefest ih je izumeo."
"Pokaži mi kako funkcionišu."
Had sam sebi stavi lisice i Sizif ih brzo zatvori. Tad odveže svog psa i prikaci psecu ogrlicu za Hadov vrat. "Sad te imam na sigurnom, kralju Hade", smejao se.
Iako je Had besneo i preklinjao, Sizif ga je držao vezanog u psecoj kucici citavih mesec dana. Niko nije mogao umreti dokle god je Had bio zatvoren; Ares, bog Rata, uvidevši da su bitke postale besmisleni bojevi jer niko nije mogao umreti, došao je kod Sizifa i pripretio da ce ga zadaviti.
"Beskorisno je da me pokušaš ubiti", rece Sizif. "Držim kralja Hada vezanog

u psecoj kucici."
"Znam, ali ti mogu stegnuti vrat dok ne poplaviš i dok ti jezik ne ispadne. To sigurno ne bi voleo. Ili ti mogu odrubiti glavu i sakriti je. Da si odmah odvezao Hada!"
Sizif, gundajuci, uradi kako mu je Ares naredio. Posle toga ode sa Hadom u Tartar, i rece kraljici Persefoni: "Nije pošteno biti ovako odveden. Nisam cak ni propisno sahranjen. Kralj Had je trebalo da me ostavi na drugoj strani Stiksa gde me Sudije ne mogu kazniti."
Persefona odgovori: "Dobro. Možeš ponovo otici gore i srediti da budeš sahranjen sa novcicem pod jezikom, ali se sutra zasigurno vrati."
Sizif je otišao kuci smejuci se. Kad se nije pojavio u Tartaru sledeceg dana, Had pošalje Hermesa da ga dovede.
Sizif upita: "Zašto? Jesu li Sudenice presekle konac mog života?"
Hermes mu odgovori: ,,Da. Video sam kad su to uradile. Nije trebalo da odaš Azopu Zevsovu tajnu."
Sizif uzdahnu: ,,U svakom slucaju, naterao sam ga da obezbedi cist izvor vode za Korint."
"Hajde, sledi me i bez trikova, molim!"
Stena, koju su Sudije Umrlih naredile Sizifu da gura na vrh brda u Tartaru, bila je oblikovana isto kao ona u koju se Zevs prerušio kad se krio od Azopa.
Ali Korincani su voleli Sizifa zbog svega što je za njih uradio, i održavali su godišnju gozbu njemu u cast.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:44 am




XVIII

HERAKLOVA DELA

Herakle, koga su Rimljani nazivali Herkul, bio je sin Zevsa i Alkmene, Tebanske princeze. Hera, ljuta što je Zevs sklopio još jedan od svojih brakova sa smrtnom ženom, pošalje dve ogromne zmije da ubiju Herakla dok je još bio beba. On i njegov brat blizanac Itiklo, spavali su u oklopu, koji su koristili kao kolevku, kada su zmije dopuzale, preko patosa, šišteci do njih. Itiklo je zavrištao i skotrljao se iz oklopa. Ali je Herakle, neverovatno jako dete, uhvatio zmije za

vrat, po jednu u svaku ruku, i zadavio ih.
Kao decak, Herakle se mnogo više interesovao za borbe nego za citanje, pisanje ili muziku; takode je više voleo peceno meso i hleb od jecma nego medenjake i vocne pite. Ubrzo je postao najbolji strelac, rvac i najbolji živi bokser. Lin, njegov ucitelj muzickog, tukao ga je jer se nije mnogo trudio oko njegovih lestvica, i zato ga je Herakle usmrtio udarcem lire. Optužen za ubistvo, Herakle je samo rekao: "Lin je mene prvi udario. Ja sam se samo branio." Sudije su ga oslobodile.
Euristej, vrhovni kralj Grcke, hteo je da protera Amfitriona, kralja Tebe, sada Heraklovog ocuha; ali mu je Herakle plemenitoponudio da bude njegov sluga devedeset i devet meseci ukoliko pusti Amfitriona da ostane i zadrži svoj presto. Hera posavetuje Euristeja: "Pristani, ali zadaj Heraklu deset najopasnijih zadataka koje možeš izabrati, a sva da budu ispunjena u roku od tih devedeset i devet meseci. Želim da umre."
Prvi zadatak koji je Euristej postavio Heraklu bio je da ubije Nemejskog Lava, ogromnu zver, sa kožom otpornom na kamenje, mesing i železo. Živela je u planinskoj pecini. Kada su se strele koje je Herakle odapeo na lava odbile ne naškodivši mu, on je uzeo svoju veliku toljagu od drveta divlje masline i pogodio ga u glavu; ali je samo razbio toljagu. Lav je protresao glavom, jer mu je odzvanjalo u ušima, zevnuo i otišao natrag u pecinu. Pecina je imala dva ulaza. Herakle je ispleo mesinganu mrežu na manjem ulazu i, ulazeci na veci, uhvatio lava za vrat. Iako mu je odgrizao srednji prst leve ruke, uspeo je da mu stavi glavu pod desnu ruku i stegne je dok nije umro. Herakle je odrao lava koristeci jednu od njegovih sopstvenih kandži umesto noža, a kožu je kasnije nosio. Onda je sebi posekao drugu toljagu od drveta divlje masline i javio se Euristeju.
Drugi zadatak je bio mnogo opasniji: da ubije monstruoznu Hidru u mocvarama Lerne. Imala je ogromno psece telo i osam zmijskih glava na dugackom vratu. Herakle odapne užarene strele na Hidru kad je izašla iz svoje rupe ispod korenja ravnog drveta. Tad je pojurio na nju i udario po osam glava. Onoliko brzo koliko ih je on razbijao, na njihovim mestima su nicale druge.
Brzim korakom približi mu se rak, koga je poslala Hera, i ugrize ga za nogu; Herakle mu razbi oklop jednim udarcem. U isto vreme isuce svoj oštri mac sa zlatnim balcakom i pozove Jolaja, svog vozaca karuca. Jolaj je brzo doneo baklju, i nakon što bi Herakle odrubio svaku glavu, spržio bi vrat da spreci da ne iznikne nova glava. To je bio Hidrin kraj. Herakle je natopio svoj strele u njenu otrovnu krv. Koga god bi pogodile umirao bi u mukama.
Treci zadatak mu je bio da uhvati Kerinejsku Košutu, belog jelena sa mesinganim kopitima i zlatnim rogovima, koja je pripadala boginji Artemidi.

Heraklu je trebala cela godina dana da uhvati košutu. Lovio ju je kroz brda i doline po celoj Grckoj, dok je na kraju nije pogodio neotrovnom strelom dok je protrcavala pored njega; strela ju je pogodila izmedu tetive i kosti prednjih nogu, a da kap krvi nije prosuto, i pricvrstila ih zajedno. Ona se saplela i pala, Herakle ju je ugrabio, izvukao strelu, i na ramenima je odneo Euristeju. Artemida bi bila besna da je ubio njenu omiljenu košutu, ali mu je oprostila jer se divila
njegovom veštom odstreljivanju. Euristej je oslobodio košutu.
Cetvrti zadatak bio mu je da uhvati Erimantskog Vepra, golemo stvorenje sa kljovama kao u slona, i kožom otpornom na strele. Herakle ga je jurio tamo- amo, prekoplanina, zimi, dok se nije zaglavio u dubokom snežnom nanosu.
Herakle skoci za njim i veže mu stražnje i prednje noge zajedno. Kad je Euristej video Herakla da nosi vepra na ledima kroz drvored dvorca, pobeže i sakri se u velikom mesinganom vrcu.
Peti zadatak bio je da ocisti prljave štale kralja Augija za jedan dan. Augije je imao nekoliko hiljada grla stoke, i nikada nije mnogo mario da se otarasi nereda koji su pravile. Euristej je ovaj zadatak dao Heraklu samo da ga iznervira, nadajuci se da ce Herakle biti pokriven prljavštinom kad bude tovario balegu u kante i odnosio ih. Augije je stajao i podrugljivo se smejao Heraklu: "Kladim se u dvadeset krava da ne možeš ocistiti dvorište za jedan dan."
"Dogovoreno", rece Herakle.
Zamahnuo je svojom toljagom, srušio dvorišni zid, zatim posudio motiku i brzo prokopao duboke kanale do dve obližnje reke. Recna voda je, jureci kroz dvorište, oprala štale za kratko vreme.
Kao šesti zadatak, Euristej rece Heraklu da oslobodi Stimfalsku Mocvaru od ptica sa mesinganim perjem koje jedu ljude. Izgledale su kao ždralovi, ali su imale kljunove koji su mogli probiti železni oklop. Herakle nije mogao plivati kroz mocvaru jer je bilo previše blatnjavo, niti je mogao hodati kroz nju jer blato ne bi podnelo njegovu težinu; a kad bi pucao na ptice njegove bi strele skliznule sa njihovog perja.
Boginja Atena se pojavila i dala mu mesinganu cegrtaljku. "Protresi ovo!" naredila je. Herakle je protresao cegrtaljku. Ptice su razbesnelo uzletele.
Odapinjao je i ubio puno njih dok su letele ka Crnom Moru; jer sa donje strane njihovih tela nije se nalazilo mesingano perje. Nikad se više nisu vratile.
Sedmi zadatak bio je da uhvati bika, strah i trepet Krita. Gonio je zemljoradnike i vojnike, rušio kolibe i ambare, sravnjavao polja kukuruza do zemlje, plašio žene i decu. Ovaj se bik prvi put pojavio kada je Europin sin Minos rekao Kricanima: "Ja sam kralj ovog ostrva. Neka mi bogovi pošalju znak da to dokažu!" Dok je on govorio, Kricani su videli snežno belog bika sa zlatnim rogovima kako izlazi iz mora. Ali umesto da žrtvuje prekrasnu zver

bogovima, kako je trebalo da uradi, Minos ga je zadržao i žrtvovao drugog. Zevs ga je kaznio pustivši bika da pobegne i pravi štetu po celom Kritu.
Herakle je pratio bika do šume. Tamo se popeo na drvo, cekajuci ga da prode, i skoci mu na leda. Nakon teške borbe uspeo je da prikaci prsten kroz bikov nos
i bezbedno ga, preko mora, odvede Euristeju.
Osmi zadatak je bio da uhvati cetiri divlje kobile trakijskog kralja Diomeda.
Diomed je hranio ove kobile mesom stranaca koji su posecivali kraljevstvo. Herakle je otplovio za Trakiju, iskrcao se u blizini dvorca, otišao pravo u Diomedove štale, oterao konjušare i odveo kobile, koje su se bacale i ritale, do obale.
Uznemiren bukom, Diomed je pozvao dvorsku stražu i požurio u poteru. Herakle je ostavio kobile na cuvanje svom konjušaru Abderu i stupi u borbu. Bitka je kratko trajala. Onesvestio je Diomeda udarcem svoje toljage, i dopustio kobilama da ga živog pojedu - s obzirom da su, na žalost, vec pojele Abdera, koji nije mogao da ih kontroliše. Pre nego što je otišao, Herakle je osnovao godišnje pogrebne igre u Abderovu cast. Našavši da je njegov brod suviše mali za sve cetiri kobile, upregnuo ih je u Diomedova kola, ostavio brod za sobom, i odveo se kuci sporednim putem preko Makedonije.
Deveti zadatak bio je da uzme cuveni zlatni pojas od Hipolite, kraljice Amazonki, koja je živela na južnoj obali Crnog mora, i da ga donese kao poklon Euristejevoj kceri. Herakle je došao do Amazonije bez opasnosti. Tamo se kraljica Hipolita zaljubila u njega, i mogao je dobiti pojas na dar. Kako bilo, boginja Hera se zlobno prerušila u Amazonku i proširila glasinu da je Herakle došao da otme Hipolitu i odvede je u Grcku. Ljute Amazonke su skocile na svoje konje i odjahale da je spasu odapinjuci strele na Herakla dok su dolazile.
Mada je Herakle odbio napad, Hipolita je nastradala u zbrci bitke; te je on skinuo pojas sa njenog mrtvog tela i tužno otplovio. Svidelo bi mu se da oženi Hipolitu i mrzeo je što mora dati pojas Euristejevoj kceri.
Deseti zadatak je bio da ukrade krdo crvenih krava od kralja Heriona (koji je živeo na ostrvu blizu Okeanske Struje). Herion je imao tri tela, ali samo jedan par nogu. Hera se nadala da ce Herakle podbaciti na ovom zadnjem zadatku ili da nece imati vremena da ga ispuni pre nego istekne devedest i devet meseci.
Kada je stigao do zapadnog kraja Mediteranskog Mora, gde su se u to vreme spajale Španija i Afrika, prosekao je kanal izmedu njih; litice sa obe strane se i danas zovu "Heraklovi Stubovi". Potom je zaplovio na Okean u zlatnom camcu koji mu je posudilo Sunce, koristeci svoju lavlju kožu kao jedro. Cim se iskrcao na Herionovo ostrvo, napao ga je dvoglavi pas; usmrtio ga je jednim mahom svoje toljage, a isto je uradio i Herionovom pastiru. Na kraju je i sam Herion izjurio iz svog dvorca, kao red trojice ljudi. Boginja Hera je pokušala da mu

pomogne blešteci ogledalom pravo Heraklu u oci, ali on se naglo izmaknuo i ubio Heriona strelom koju je odapeo sa strane kroz sva tri njegova tela. Tada je pucao i na Heru, takode, ranjavajuci je u rame. Ona je odletela, zapomagajuci Apolonu i Artemidi da joj izvade strelu i da ucine da joj opet bude dobro.
Herakle je odvezao crvene krave preko Pirineja i duž južne obale Francuske. Na Alpima ga je pak, Herin glasnik, namerno, krivo uputio. Skrenuo je desno i otišao cak dole do moreuza Mesine pre nego je shvatio da je to Italija, ne Grcka. Ljutito se vratio nazad, iizgubio još više vremena dok je stigao do današnjeg Trsta, zato jer je Hera poslala svog obada, koji je ubo krave u njihov najnežniji deo. One su zagalopirale istocno, i Herakle je morao pratiti njihove tragove jedno osamsto ili devetsto kilometara, sve do Krima. Tamo mu je ružna žena sa zmijskim repom obecala da ce sakupiti stoku na jednom mestu pod uslovom da je on poljubi tri puta. Tako je i uradio, iako je škrtario na svakom poljupcu, na kraju se sigurno vratio kuci u Grcku sa kravama, tacno po isteku devedest devetog meseca.
Herakle je sada trebalo da bude osloboden, ali po Herinom savetu, Euristej mu rece: "Drugi zadatak nisi obavio kako treba jer si pozvao svog prijatelja Jolaja da ti pomogne da ubiješ Hidru. Ni peti zadatak nisi odradio ispravno jer ti je Augije platio za cišcenje njegovog obora."
"Nije pošteno!" povika Herakle. "Jolaja sam pozvao zato što se Hera umešala: poslala je raka da me ujede za nogu. I, iako se Augije zasigurno kladio u dvadeset krava da necu uspeti da ocistim dvorište za jedan dan, ja bih u svakom slucaju izvršio zadatak."
"Molim te bez prepirke! Kladio si se; tako da si, umesto da radiš samo za mene, dobio dvadeset krava od drugog coveka."
"Besmislica! Augije je odbio da mi plati. Tvrdio je da nisam ja sam ocistio dvorište - recni bog je to uradio."
"Bio je sasvim u pravu. Taj zadatak se nemože racunati kao tvoj sopstveni rad. Morašodraditi još dva, ali se oko njih ne moraš žuriti.""Dogovoreno", rece Herakle. ,,a ukolikopoživim da ih dovršim to gore po tvojuporodicu."
Euristej je smislio dva veoma opasna dodatna zadatka. Prvi je bio da donese Zlatne Jabuke Hesperida sa Dalekog zapada. Ove su jabuke bile plodovi drveta koje je Majka Zemlja dala Heri kao svadbeni poklon. Hesperide, kceri Titana Atlanta, cuvale su drvo; a Ladon, zmaj koji nije spavao, bio je ovijen oko njega.
Herakle je posetio Kavkaz da bi pitao Prometeja za savet. Prometej ga je docekao i rekao mu: "Molim te oteraj te lešinare. Sprecavaju me da trezveno razmišljam." Herakle ne samo da je oterao lešinare vec ih je poubijao i molio je Zevsa da oprosti Prometeju. Zevs, koji je imao osecaj da je kazna dovoljno dugo trajala, ljubazno je dopustio Heraklu da prekine lance. Ali je naredio Prometeju

da uvek nosi železni prsten, kao opomenu na njegovo ropstvo. Tako je prsten prvobitno došao u modu.
Prometej je sad upozorio Herakla da on ne bere jabuke, zato što ce svaki smrtnik koji to bude uradio pasti na mestu mrtav. "Ubedi nekog besmrtnika da ih ubere umesto tebe", predložio je. Posle oproštajne gozbe Herakle otplovi ka Maroku. Po dolasku u Tander, peške je otišao u unutrašnjost gde je Atlant, buntovni Titan, pridržavao Nebesa. Herakle rece: "Akopreuzmem tvoju dužnost na jedan sat, hoceš li biti voljan da mi ubereš tri jabuke sa drveta tvojih kceri?"
"Svakako", odgovori Atlant, ,,ako prvo ubiješ zmaja koji ne spava." Herakle izvuce svoj luk i ubije Ladona preko baštenskog zida. Onda stade iza Atlanta i, raskrecivši širom noge, preuzme nebeski teret na svoju glavu i ramena. Atlant se popne uz zid, pozdravi svoje kceri, ukrade jabuke, i povika Heraklu: "Budi dobar pa ostani tu još samo malo, dok ja odnesem ove jabuke Euristeju. Sa mojim dugim nogama trebalo bi da se vratim za sat vremena."
Iako je Herakle znao da Atlant nece nikad isporuciti jabuke, vec ce umesto toga otici da spasi druge Titane i zapocne novu pobunu, pravio se da mu veruje.
,,Sa zadovoljstvom", odgovorio je, ,,ali, ako bi molim te, preuzeo od mene teret samo na tren, dok ja podmetnem ovu lavlju kožu umesto udobnog jastuka."
Atlant položi jabuke i uradi što mu je Heraklo tražio. Herakle uze jabuke i ode. "Pokušao si da me predeš", rece smejuci se, ,,ali sam ja prešao tebe.
Zbogom!"
Kako se Herakle vracao kuci kroz Libiju, divovski sin Majke Zemlje, po imenu Antej, izazvao ga je na partiju rvanja. Herakle se sav nauljio, tako da ga Antej nije mogao cvrsto zahvatiti; Antej se, naprotiv, istrljao peskom. Svaki put kad bi Heraklo snažno bacio Anteja na zemlju, bio je iznenaden videvši ga da se ponovo diže jaci nego ikad zato što bi mudoticanje Majke Zemlje povratilo snagu. Shvatajuci što mu je ciniti, Herakle podigne Anteja od zemlje, polomi
mu rebra i držao ga je u vazduhu, daleko od dohvata Majke Zemlje, dok nije umro. Mesec dana kasnije Herakle donese jabuke Euristeju.
Poslednji i najgori zadatak bio je da uhvati psa Kerbera, i da ga dovuce iz Tartara. Nakon što je primio ovo naredenje, Herakle ode na procišcenje u Eleuzinu, gde su se održavale Demetrine Misterije, i tako procišcen od svih zlodela, smiono side u Tartar. Haron je odbio da preveze živog smrtnika preko Stiksa.
"Uništicu tvoj camac", zapreti Herakle, ,,i napunicu te strelama, kao što je jež pun bodlji."
Haron zadrhta od straha i preveze ga preko. Had je kasnije kaznio Harona zbog kukavicluka.
Herakle vide Tezeja i Perifoja prikovane za Hadovu klupu, kako ih

Sudenice bicuju. Oslobodio je Tezeja naglo ga povukavši i otrgnuvši sa klupe, iako mu je na njoj ostao veliki komad leda. Ali je, zakljucujuci da je nemoguce osloboditi ga, osim sekirom, Perifoja ostavio tamo.
Persefona je dojurila iz palate i uhvatila Herakla za obe ruke. "Mogu li ti pomoci dragi Herakle?" upita.
"Budite toliko ljubazni pa mi posudite Vašeg psa cuvara na nekoliko dana, Vaše Velicanstvo. Može se vratiti kuci cim ga pokažem Euristeju."
Persefona se okrene ka kralju Hadu: "Molim te, Mužu, odobri Heraklu što traži. Ovaj mu je zadatak postavljen po savetu tvoje snahe, Here. On obecava da nece zadržati našeg psa Kerbera."
Had odgovori: "Onda u redu, može povesti i tu budalu, Tezeja, natrag, takode, dok još može. Ali ipak, moram da postavim pravilo da Kerberom mora gospodariti bez upotrebe toljage ili strela."
Had je mislio da je ovo siguran uslov, ali je Heraklova lavlja koža bila otporna na udarce Kerberovog bodljikavog repa; i njegove snažne ruke stegle su Kerberov vrat dok mu sve tri glave nisu poplavele. Kerber se onesvestio i dozvolio da bude odvucen gore na zemlju. Nažalost, jedini tunel koji je bio dovoljno širok za njega bio je onaj koji je izlazio u blizini Marijandine, pokraj Crnog Mora; tako da je Herakle imao dugacko i teško putovanje. Pre nego je pošao, poneo je granu bele topole sa sobom kao trofej, i nosio je kao venac.
Euristej se skoro na smrt preplašio kad se Herakle pojavio, vukuci Kerbera za sobom na uzici. "Hvala ti, plemeniti Heraklo", rece, "sada si osloboden od svojih zadataka. Ali, molim te, pošalji odmah tu neman natrag."
Herakle se vratio u Tebu, gde ga je njegova majka Alkmena veselo docekala. Tada se Hera dosetila pametne spletke. Rekla je Autoliku da ukrade krdo šarenih kobila i ždrebadi od coveka po imenu Ifit, promeni im boje i proda ih Heraklu.
Ifit je pratio krdo sve do Tirinta pootiscima njihovih kopita, i pitao da ih možda on nije, slucajno, uzeo. Herakle odvede Ifita na vrh visoke kule i ljutito rece:
"Pogledaj oko sebe! Vidiš li negde neku šarenu kobilu na mom pašnjaku?"
,,Ne", odgovori Ifit. "Ali znam da su tu negde."
Herakle, gubeci strpljenje jer ga smatraju lopovom i lažovom, lansira Ifita preko kuništa.
Bogovi su osudili Herakla da bude rob kraljici Omfali iz Lidije; novac dobijen od njegove prodaje, koju je Hermes organizovao, dat je Ifitovoj sirotoj deci. Omfala, koja nije znala ko je Herakle, upitala ga je šta zna da radi. "Sve što hocete, gospodo", spremno je odgovorio. Tako ga je obukla u ženu, u žutu podsuknju, urucila mu preslicu i pokazala kako da prede vunu. Heraklu je taj posao bio veoma opuštajuci. Jednog je dana gigantski zmaj poceo da jede Omfaline lidijske podanike, i ona rece Heraklu: "Izgledaš kao snažan muškarac.

Usuduješ li se boriti sa zmajem?"
"Vama na usluzi, gospodo."
Zmajevi su bili sitnica za Herakla. Odstrelio je otrovnu strelu medu zmajeve vilice, i Omfala mu je, zahvalna, dala njegovu slobodu.
Kasnije se Heraklo oženio princezom Dejanirom, kcerkom boga Dionisa, i osnovao je Olimpijske igre, koje su trebale da se održavaju svake cetvrte godine dokle god je sveta. Odlucio je da se pobedniku svakog dogadaja da venac, umesto uobicajenih vrednih nagrada, zato što ni on nije bio placen za svojezadatke. Ni jedan se covek nije usudivao rvati protiv Herakla, što je razocaravalo gledaoce. Medutim, kralj Zevs se srdacno spustio sa Olimpa. On i Herakle imali su predivno zajednicko rvanje. Mec se završio nerešeno i svi su navijali.
Herakle se sada osvetio kraljevima koji su ga tretirali sa prezirom dok je izvršavao svoje zadatke, ukljucujuci Augija, i ubio je tri Euristejeva sina. Zevs mu je zabranio da napadne samog Euristeja. To bi bio loš primer drugim oslobodenim robovima. recni bog Aheloj izazvao je Herakla na borbu, ali je u borbi izgubio rog. Herakle se takode borio sa bogom Aresom i poslao ga šepajuci natrag u Olimp.
Jednog dana, Kentaur Nes se ponudi da ponese Heraklovu ženu, Dejaniru, preko poplavljene reke za malu nadoknadu. Herakle mu je platio, ali je Nes, stigavši na drugu stranu, odjurio sa Dejanirom u narucju. Herakle je ustrelio Nesa, sa razdaljine od oko osam stotina metara, koristeci jednu od strela natopljenih krvlju Hidre. Dok je umirao Nes je šapnuo Dejaniri: "Sipaj malo moje krvi u ovu malu teglu za ulje. Onda, ako Heraklo ikad zavoli drugu ženu više od tebe, evo ti sigurne cini da iskoristiš. Ulje ce spreciti moju krv da se isuši. Razli je po njegovoj košulji. Nikada ti više nece biti neveran. Zbogom!" Dejanira uradi kako joj je Nes savetovao.
Dok je još bio u Euristejevoj službi, Herakle je ucestvovao u streljackom takmicenju, koje je predložio ojhalski kralj Eurit, a cija je nagrada bi bila njegova kci Jola. Eurit se hvalio kako je on najbolji strelac u Grckoj, i osetio se veoma prevarenim kad ga je Herakle pobedio. Zaurlao je: "Moja kci je princeza, i nikako je ne mogu udati za Euristejevog roba. Takmicenje je nevažece." Secajuci se te uvrede nekoliko godina kasnije, Herakle je opljackao Ojhaliju, ubio Eurita, i odveo Jolu, zajedno sa njene dve sestre, da ribaju podove i kuvaju. Dejanira se uplašila da bi se on mogao zaljubiti u Jolu, koja je bila veoma lepa. Kad je poslao glasnika kuci, tražeci od Dejanire da mu pošalje njegovu najbolju izvezenu košulju, ona pomisli: "Hoce da je obuce kad se bude vencavao sa Jolom." S toga je zamazala malo Nesove krvi po crvenom vezu na košulji, gde se nije videlo, i predala je glasniku.

Heraklu je zaista trebala ta košulja za žrtvu zahvalnicu Zevsu, nakon osvajanja Ojhalije. Obukao ju je, i sipao je vino za oltarom kada se iznenada osetio kao da ga je ujeo škorpion. Vrelina njegovog tela otopila je Hidrin otrov u Nesovoj krvi. Urlao je, rikao, vrištao, udarao po oltaru i pokušavao da strgne košulju; ali su, takode, otpadali i veliki komadi mesa. Onda je skocio u reku; otrov ga je pekao gore nego pre. Herakle je znao da je osuden na propast.
Preklinjao je svoje prijatelje nesigurnim glasom: "Molim vas, odnesite me na goru Etu, napravite lomacu od hrastovine i divljemasline." Poslušali su ga, jecajuci. Herakle se popeo na platformu na vrhu i mirno legao na svoju lavlju kožu, koristeci svoju toljagu kao jastuk. Na smrt je izgoreo; a vatra je bolela manje od Hidrinog otrova.
Zevs se osetio ponosnim zbog svog sina. Rekao je Olimpljanima:
"Herakle ce biti naš vratar, i oženice moju kcer Hebu, boginju Mladosti. Ako se iko pobuni, pocecu da bacam munje. Ustani, plemenita dušo Heraklova!
Dobro došla na Olimp!"
Zevs je izgledao tako divlje da se Hera nije usudila ništa da kaže. Heraklova besmrtna duša uspela se na oblak, i Atena ga je uskoro predstavljala ostalim bogovima. Jedino je Ares okrenuo leda, ali se, kad ga je Demetra molila da ne bude lud, rukovao sa Heraklom - prilicno neuctivo.
Dejanira, cuvši da je ona uzrokovala Heraklovu smrt, samu sebe probode macem.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:45 am




XIX
POBUNA GIGANATA
Kada je Antej ubijen, Majka Zemlja se požalila Olimpljanima. Rekla je da bi za nadoknadu Zevs trebao makar pomilovati Atlanta i ostale Titane, njene sinove, koji su još uvek bili u vecitom ropstvu. Zevs ju je grubo ucutkao. Da bi se osvetila, Majka Zemlja poseti Flegriju u Tesaliji, i tamo stvori dvadeset cetiri ogromna giganta sa dugim bradama i zmijskim repovima umesto nogu.
Nameravali su napasti Olimpljane, tako što bi bacali kamenje i baklje na palatu. Hera je prorekla da jedina nada Olimpljana leži u pronalasku cveta koji raste negde na zemlji; ko god ga pomiriše nece nikada biti ranjen. Stoga je Zevs naredio Suncu i Mesecu da ne sijaju na neko vreme, potom naslepo tražio po celoj Grckoj dok nije našao cvet i dao svim Olimpljanima da ga pomirišu. Hera

je ponovo prorekla: "Sada ce nas spasti borac u lavljoj koži." Ovo se, naravno, odnosilo na Herakla, njihovog novog vratara.
Bogovi su izmarširali iz Olimpa i upali u Flegriju. Herakle namesti strelu na svoj luk i pogodi Alkiona, vodu Giganata, koji je pao kao mrtav, ali se odmah uzdigao, oživljen dodirnuvši rodno tlo. Herakle se rvao sa Alkionom,odvukao ga izvan granica Grcke u Skitiju, i tamo ga toljagom udarao dok nije umro. U meduvremenu su ostali Giganti preuzeli vodstvo i, oterali Olimpljane nazad na
brdo Olimp, nagomilali ogromnu hrpu kamenja izvan strmih zidina pomocu koje bi preskocili preko i ušli u palatu. Kamen je pogodio Aresa u glavu. Pao je na kolena, mrmljajuci. Gigant Porfirion pokušao je da zadavi Heru, ali ga je Eros pogodio u srce svojom malom strelom, pa se on ludo zaljubio, zgrabio njenu ruku i socno je izljubio. Zevs, razjaren, baci munju na Porfiriona, koji ju je uhvatio svojim štitom, i ponovo poljubio Heru punim ustima. Herakle se vratio tacno na vreme da slomi Gigantov vrat i drži ga daleko od zemlje dok nije umro. Da bi pomogao Aresu, Apolon je ustrelio Giganta u desno oko, dok ga je Herakle pogodio u levo. Hefest je oslepeo drugog Giganta sa varjacom punom rastopljenog zlata, koju mu je bacio u lice. Potom Herakle podigne oba Giganta,
i požuri sa njima preko granice, jedan pod svakom miškom, i tamo ih udari u glavu. Dok je bitka besnela, Afrodita se sakrila u ormar za veš. Demetra i Hestija su stajale, drhteci ispred jednog prozora palate. Ali se Atena borila hladnokrvo i vešto, a Artemida se bacila na ustreljivanje Giganata u
najnezgodija mesta. Izazvane bukom, Tri Sudenice su napustile svoju predionicu i otrcale u kuhinju, gde se svaka naoružala zlatnim tuckom, onim koji se koriste za drobljenjeperšuna, mente ili belog luka u prangiji. Svi Giganti su pobegli, jer niko se nije mogao suprostaviti Sudenicama.
Olimpljani su na neprijatelja, koji se povlacio, bacali sve što im je došlo pod ruku. Jedan ogroman kamen koji je bacio Posejdon, pao je u more i postao ostrvo Nisiros. Giganti su pružili poslednji otpor kod Trapeza u Arkadiji.
Posejdon, Zevs i Ares, koji se do sada i nisu baš pokazali, sada su se žestoko borili sa munjama, trozupcima i kopljem; dok je Hermes, koji je pozajmio Hadov šlem nevidljivosti, s leda udarao po neprijatelju. Herakle je, kako bilo, ubio više Giganata nego svi ostali bogovi zajedno. Cim se bitka završila, Hera je došla i zahvalila mu što se otarasio tog odvratnog Porfiriona. Rekla je: "Stid me je kad pomislim kako sam se loše ponašala prema tebi na zemlji."
"Molim Vas, zaboravite na to, kraljice Hero", odgovori joj Herakle i duboko joj se nakloni.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:45 am



XX
DRUGE DVE POBUNE
Po savetu Majke Zemlje, blizanci Aloidi -gigantski smrtnici koji su svake godine bivali sto osamdeset santimetara viši i šezdeset santimetara širi - odlucili su da ukradu hranu besmrtnosti, proteraju Olimpljane i da sami vladaju svetom. Prvo su uhvatili Aresa u njegovoj seoskoj kucici u Trakiji i, nakon što su mu vezali ruke i noge, zatvorili ga u mesinganu škrinju. Potom su veliko brdo Pelij obrušili na njegovog suseda, brdo Osa, tako da su odozgo mogli bacati kamenje na Olimp.
,,Ja cu se oženiti kraljicom Herom", hvalisao se stariji, po imenu Efijalt.
,,A ja cu oženiti Artemidu", hvalio se mladi, Otis.
Apolon je pozvao svoju sestru na stranu. "Artemida, jedino nas ti možeš spasiti.""Kako?"
"Obecanjem da ceš se udati za Otisa."
"Brate, radije bih umrla nego se udala!"
,,Ne moraš da održiš obecanje. Koristi zdrav razum. Možeš olako poslati oba blizanca u Tartar i osloboditi ih se."
"Jesi li siguran? Hera je prorekla da ni jedan bog niti drugi smrtnici ne mogu da ih ubiju."
"Možda. Ali u svakom prorocanstvu postoji zackoljica."
Tako Artemida obeca da ce se sastati sa Otisom na ostrvu Naksosu, i da ce se tamo udati za njega. Efijalt je postao vrlo ljubomoran kada je Hermes doneo Otisu njenu poruku. Zarežao je: "Zašto i Hera nije obecala da ce doci? Sigurno joj se svidam više od Zevsa? Ja sam daleko snažniji."
Otis se smejao: "Možda si jak, ali kako ocekuješ od boginje da se zaljubi u to tvoje ružno lice?"
,,A šta je sa tvojim?"
"Artemida ga obožava."
,,Da li? Dobro, u tom slucaju može obožavati moje. Ja sam stariji, i kada bude stigla ja cu se njom oženiti, ne Herom!"
,,Ne, Artemida je moja. Osim toga, ona zna da sam ja daleko bolji strelac od tebe."
"Lažove! Dokaži!"
Dok su oni stajali i svadali se, Artemida se prerušila u jednu od svojih belih košuta, i projurila izmedu njih. Giganti su zgrabili svoje lukove. Otis je na nju

pucao sa leve, a Efijat sa desne strane. Prošla je tako brzo, da su obojica promašila; i onda su oba pala mrtva na zemlju - svaki sa strelom kroz glavu. Nijedan bog i ni jedan drugi smrtnik ih nije mogao ubiti; ali su ubili sami sebe.
Hermes je, za kaznu, poveo Aloide u Tartar, a potom oslobodio Aresa, polumrtvog, iz mesingane škrinje.
Majka Zemlja je ucinila poslednji pokušaj da se reši Olimpljana. Stvorila je Tifona, najvece cudovište ikada videno. Imao je magarecu glavu, sa ušima koje su dodirivale zvezde, krilima koja su zatamnjivala nebo i gomilu namotanih zmija umesto nogu. Tifon je toliko preplašio Olimpljane jurišajuci ka palati, bljujuci vatru, da su oni pobegli u Egipat. Zevs je otišao prerušen u ovna; Hera u kravu; Apolon u vranu; Posejdon u konja; Artemida u divlju macku; Ares u vepra; Hermes u ždrala; i tako dalje. Jedino je Atena odbila da uzmakne:
nazvala je Zevsa kukavicom i rekla da se srami što je njegova kcer.
Zevs je pocrveneo, vratio se u svoj pravi oblik, i bacio munju na Tifona, ranivši ga u rame. Sa bolnim vriskom, Tifon je šcepao Zevsa, tukao ga dok nije poplaveo od batina, zatim mu je iscupao tetive iz ruku i nogu, da bi ga nacinio bespomocnim, i ostavio ga na milost i nemilost monstrumu Delfini.
Tifon zatraži lek od Sudenica jer ga je bolelo rame. Tiho su mu dodale nekoliko jabuka i nastavile da predu. Smrvio je voce svojim krupnim zubima, ali su ga Sudenice prevarile, dajuci mu smrtonosne jabuke. Tifon je, pod dejstvom otrova, postajao sve slabiji i slabiji.
Hermes, Apolon i Pan posetili su Delfininu pecinu u toku noci. Pan je naglo i užasno viknuo, da je Delfina umalo iskocila iz sopstvene kože. Hermes se neprimetno uvukao unutra, ukrao tetive iz sanduka pod njenim krevetom, i namesti ih na Zevsovenoge i ruke. Apolon je tad ustrelio Delfinu, a Zevs je pogodio munjom onemocalog Tifona, bacivši na kraju veliku stenu na njega. Ta stena je sada brdo Etna na Siciliji. Svremena na vreme, Tifonov vatreni dah pojuri na gore kroz krater, ispustajuci dim, lavu i kamen plavac.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:46 am




XXI

JASON I ZLATNO RUNO
Kraljica Ina, mrzeci svog posinka Friksa, kovala je zaveru protiv njega.

Ubedila je žene iz Beotije, zemlje u kojoj su živeli ona i Friksov otac, kralj Atamant, da u tajnosti ispeku svo seme jecma u peci, tako da kad bude posejano u prolece ni jedno ne iznikne. Znala je da ce Atamant poslati glasnika da pita Prorocište u Delfima da li su Olimpljani ljuti na njega, i zato je podmitila glasnika da slaže: "Prorocište kaže da, ukoliko Atamant ne žrtvuje svog sina Friksa na vrhu brda, jecam više nece rasti u Beotiji."
Atamant je osetio da se mora povinovati. Poveo je Friksa na vrh brda blizu Tebe i tamo bi ga žrtvovao da nije Herakle slucajno prošao onuda vracajuci se kuci iz lova na Diomedove kobile.
"Zevs se gnuša ljudske žrtve", uzviknu Herakle, izbijajuci nož iz Atamantovih ruku.
"Ali moram poslušati Prorocište iz Delfa", jecajuci odgovori Atamant.
U to Zevs pošalje krilatog, zlatnog ovna, koji je doleteo sa Olimpa. Friks ga uzjaha. Njegova mlada sestra, Hela, koja ga je volela, preklinjala je: "Povedi i mene, inace ce me otac ubiti umesto tebe!" Friks je povuce iza sebe, i ovan se uputi na istok, u zemlju Kolhidu, nadrugom kraju Crnog Mora. Hela, plašeci se vazduha, na pola puta pade, i udavi se u moreuzu kasnije nazvanom
"Helespont".
Friks je odleteo dalje. Kada je stigao u Kolhidu, žrtvovao je ovna Zevsu i obesio je njegovo zlatno runo u Aresovom hramu, gde ga je cuvala ogromna zmija. Friks je živeo još nekoliko godina i oženio se kolhskom princezom sa kojom je imao cetvoricu sinova. Ali u Kolhidi ljudi nisu bili propisno sahranjivani -njihova su tela uvek bila umotana u volovsku kožu, vezana na vrh drveca i pojedena od strane lešinara. Friksov duh se vratio i požalio se prijatelju, kralju Peliju, koji je skoro bio zauzeo presto Jolka u Tesaliji, da ne može dobiti dozvolu za ulazak u Tartar.
Pelij je, zato što mu je Prorocište u Delfima proreklo da ce ga ubiti mladi rodak, pozvao sve svoje rodake i necake na gozbu i masakrirao ih. Medutim, baš te veceri, rodio se novi necak po imenu Jason, i Jasonova majka rece
sluškinjama da uviju bebu tako kao da je umrla na porodaju. Kasnije je Pelij ubio majku da bi sprecio da ima još dece; ali je Jason bio bezbedno prokrijumcaren na goru Pelion, gde ga je mudri Kentaur Hiron vaspitavao u tajnosti. Prorocanstvo je tada upozorilo Pelija: "Pazi se coveka sa jednom sandalom!"
Prošlo je dvadeset godina. Dok je Pelij, sada vec veoma star, prinosio žrtvu
na obali Jolka, video je stranca kako se približava, naoružan kopljima sa širokim oštricama, i noseci samo jednu sandalu. ,,Ko si ti?" upitao je.
"Ja sam tvoj necak Jason."
"Zašto ne nosiš dve sandale?"

"Jednu sam izgubio u reci dok sam prenosio staricu preko nje. Ispostavilo se da je ona bila prerušena boginja Hera i prekoravala te što njoj nikad ne prinosiš žrtve."
Pelij prodorno pogleda Jasona. "Šta bi uradio da ti je prorocanstvo proreklo da ce te ubiti tvoj rod rodeni?"
Hera se prerušila u muvu i šapnula nešto Jasonu na uvo. On ponovi za njom:
"Naredio bi mu da ide u Kolhidu, da tamo sahrani Friksove kosti, i donese Zlatno Runo."
Pelij rece: "Mora da si ti covek na koga sam upozoren. Kreni odmah i donesi mi to runo!"
Jason pošalje glasnike po celoj Grckoj, pozivajuci heroje da mu se pridruže u avanturi; i ubrzo je stotine njih stiglo u Jolk. Vecinu njih je morao da odbije jer je Argo, brod koji se tada gradio za njih, mogao primiti samo pedeset veslaca.
Kada se Herakle, koji samo što je bio ulovio Erimantskog Vepra, pridružio posadi, svi su hteli da on rukovodi ekspedicijom. On im je odgovorio: ,,Ne, ta cast mora pripasti Jasonu, ne meni. Ja sam još uvek rob."
Argonauti, kako se zvala herojska posada, otplovili su u rano prolece istocno od Jolka, i ubrzo pristali na ostrvo Lemnos zbog hrane i vode. Nekoliko meseci ranije, Lemnjanke su poubijale sve njihove muževe, jer su bili okrutni prema njima, ali su se sada osecaleizgubljene i usamljene.
Ove su žene pokušale nagovoriti Argonaute da ostanu i da ih ožene. Herakle ih je silom ukrcao ponovo na brod.
Argoje plovio uz Helespont, prošao Troju i stigao do mora Marmara. Tamo su Argonauti održali prijateljsko takmicenje, ko od njih može najduže veslati.
Herakle, Jason i Nebeski Blizanci (Kastor i Polideuk) izdržali su celu jednu noc do dorucka sledeceg dana. Do podneva su ostali samo Jason i Herakle - svako veslajuci na jednoj strani broda. Kako se približavala vece Jason se onesvestio, a Heraklovo veslo je puklo u istom momentu; stoga su izveli Argo na obalu Mizije i pripremili veceru - svi osim Herakla, koji je otišao da odsece drugo veslo. Sa sobom je poveo siroce po imenu Hila, koji je sad bio decak koji poslužuje na brodu. Dok su Argonauti ubili i rasekli nekog jelena, Hila je sa krcagom otišao da uzme vodu za paprikaš. Od tad ga niko više nije video. Herakle je trcao tamo- amo dozivajuci: "Hila! Hila!" iz sveg glasa, ne znajuci da su se Najade, koje su živele u bari iz koje ja Hila zahvatio vodu u krcag, zaljubile u lepog decaka i povukle ga u vodu. Herakle je hteo da Argonauti objave rat mizijskim seljacima, koje su optužili da su ukrali Hilu. Toliko se uzbudio, i ponašao se tako cudno - videli su, na primer, da je njegovo novo veslo bilo duplo vece od svih ostalih -
da su oni sledece noci otplovili i ostavili ga tamo.
Blizu mesta gde je kasnije bio Konstantinopolj našli su Kadmovog brata,

kralja Fineja, u veoma nezavidnom položaju. Cim bi mu sluge postavile jelo, tri odvratne ptice sa ženskim likom i smrdljivim zadahom, zvale Harpije, nasrnule bi na sto. Na sve, što od hrane nisu mogle poneti, dunule bi svoj zadah i ucinili je prilicno nejestivom. Argonauti su oterali Harpije, a Finej je u znak zahvalnosti dao Jasonu dobar savet. Njegove zadnje reci bile su: "Kad stigneš u Kolhidu, veruj u boginju Afroditu!"
Da bi ušao u Crno more, Argo je prvo morao proci kroz Bosforski moreuz. Njega su cuvale dve plutajuce stene koje bi se sudarale i lomile svaki brod pri pokušaju da ude. Finej je savetovao Argonaute da sa sobom ponesu goluba. Kad su stigli do Sudarajucih stena Jason pusti goluba. Leteci medu njima stene su mu otkinule perje na repu. Argo je punom brzinom išao za njim. Stene su se brzo otvorile i ponovo zatvorile otkinuvši ukras sa krme. Zevs ih je tada zauvek
cvrsto usidrio. Pošto je struja u moreuzu bila veoma jaka, Orfej, koji je bio jedan od Argonauta, zasvira na svojoj liri i veslaci su veslali u ritmu muzike; posle velike borbe uplovili su u Crno more.
Na pola puta duž južne obale, Argo je stigao do Aresovog ostrva, gde su se smestile ptice mesinganog perja, koje je Herakle proterao iz stimfalijke Mocvare. Argonauti su brzo preplovili pored njih, udarajuci macevima po svojim mesinganim štitovima da bi preplašiliptice. Sledeceg dana su spasili družinu putnika brodolomnika. Ispostavilo se da su oni cetvorica Friksovih sinova, koji su putovali u Grcku u nadi da ce ih kralj Atamant proglasiti njegovim naslednicima. Jason ih je upozorio da ne ocekuju ništa od Atamanta, koji je sada proteran na napušteno mesto u Tesaliji, i pozvao ih da se pridruže Argonautima. Za njih ce biti mesta na brodu, jer su izgubili Herakla i tri druga
clana posade u raznim nezgodama. Friksovi sinovi su prihvatili poziv i zakleli se da ce poštivati Jasonove naredbe. Jason je sazvao ratni savet u ustajaloj vodi reke Fazis i prineo žrtvu Afroditi. Boginja se pojavila i obecala da ce pomoci.
Našla je svog nestašnog sina Erosa kako baca kocke sa Zevsovim peharnikom Ganimedaom, i obecala mu prekrasnu zlatnu loptu, sa plavim emajlom, ako uradi kako mu kaže. Eros poleti ka dvoru kralja Ejeta u Kolhidi, sakrije se iza stuba, i spremio se da ustreli kraljevu najmladu kci Medeju. Malo posle toga dode Jason, voden Friksovim sinovima, i ljubazno upita kralja Ejeta da mu ucini uslugu i da mu Zlatno Runo.
"Pobedicu sve tvoje neprijatelje ako mi ga daš", rece.
Ejet odbije. "Idi kuci, mladicu, pre nego ti odsecem jezik!"
Ali Medeja je preklinjala: "Oce, pazi na manire! Ovaj hrabri princ spasio je živote cetvorice tvojih unuka."
Eros odapne svoju strelu, i Medeja se u istom trenu ludo zaljubi u Jasona.
Molila je Ejeta da mu da Runo pod uslovom da izvrši odredenje zadatke.

Ejet se nerado složio. "Ali, bice to užasno teški zadaci", rece Jasonu.
"Imam dva bika koja bljuju vatru. Upregni ih, uzori polje od cetiri hektara i posadi ga zmajevim zubima. Evo ti puna vreca zuba, koje Kadmo nije iskoristio."
Nakon što je naterala Jasona da se zakune svim bogovima da ce biti njen muž do smrti, Medeja mu je pomogla premazujuci njegovo telo sokom nekog kolhidskog šafrana. Ovaj sok štitio ga je od bikovih vatrenih zadaha. Upregao je bikove, izorao polje, posadio zube, i, kada su iznikli naoružani ljudi, uradio je upravo ono što je uradio i Kadmo - bacio kamen medu njih i naterao ih da se medusobno poubijaju.
U meduvremenu su, cetiri Friksova sina, po Jasonovom naredenju, spustili oceve kosti sa drveta na kom su još uvek visile umotane u volovsku kožu, sahranili ih sa srebrnjakom za Harona, i podigli nadgrobni spomenik.
Kada je Ejet saznao da je Jason ispunio zadatak povikao je: "Neceš dobiti Runo bitango! Moja kci ti je nepošteno pomogla. I zašto si sahranio Friksove kosti? Sahrana je zabranjena po našem zakonu. Moraš napustiti Kolhidu pre zore."
Te je noci Medeja odvela Jasona u hram gde je sa jednog stuba visilo Runo, i otpevala je zmiji magicne cini, posipajuci joj sok od maka po ocima sve dok ih nije zatvorila i zaspala.
Onda je Jason ukrao Runo i pobegao sa njom na Argo. Nakon žestoke borbe Argonauti su odbili kolhidsku vojsku, i odveslali niz reku. Medeja im je zalecila rane kremom iz njene medicinske kutije.
Ejetova mornarica je gonila Argo preko Crnog mora, moreuza Bosfor, mora Marmare, Egejskog mora, po celoj Grckoj sve do ostrva Drepan (sada Krf), na pola puta do Jadranskog mora. Medeja i Jason su se tamo iskrcali u podne i tražili zaštitu od kralja i kraljice. Admiral kolhidske Mornarice posetio je dvorac za vreme vecere i rekao: ,Vaše Velicanstvo, nitkov po imenu Jason pobegao je sa kcerkom kralja Ejeta, princezom Medejom. Nas je poslao da je vratimo kuci,
kao i Zlatno Runo, koje su oni ukrali."
Kralj je odgovorio: ,,Za mene je vec kasno da odlucim da li vi imate pravo da odvedete bilo Medeju ili Runo. Vratite se ujutru, kad mi je glava bistrija."
Kraljici se ukaza boginja Afrodita govoreci: "Dopusti mi da ti posudim moj zlatni pojas, da nateraš kralja da se ponovo zaljubi u tebe i da radi sve što mu kažeš."
,,To bi bilo divno. Prilicno me se zasitio u poslednje vreme. Ali šta da mu tražim?"
"Traži da Kolhidane pošalje kuci."
Kad je kraljica zakopcala pojas, kralj je uzviknuo: "Draga, kako si samo lepa!

Mogu li nešto uciniti za tebe?"
"Želim novu krunu, sa dijamantima, rubinima i smaragdima; i dugacak, izvezen, zlatni ogrtac. Takode želim da znam šta ceš sutra odgovoriti kolhidskom Admiralu."
"Obecavam ti krunu i ogrtac. Ali još uvek nisam odlucio šta sutra da kažem."
"Dopusti mi da te posavetujem. Kaži Admiralu da se Medeja, ako se još uvek nije udala za Jasona, mora vratiti kuci svom ocu kralju Ejetu, sa Runom. Ali ako se vec udala za njega, onda je Jason može zadržati, i smatrati Runo svadbenim poklonom."
,,U redu, to cu reci - ako mi dopustiš da ti dam stotinu poljubaca!" Pažljivo je brojala poljupce, dala mu jedan dodatni, i onda otišla kod Jasona - skidajuci prvo pojas, iz straha da bi se i on mogao zaljubiti u nju i napraviti Medeju ljubomornom. "Požuri", povikala je, ,,i smesta se vencajte!"
Argonauti su organizovali ponocno vencanje za Jasona i Medeju. Sledeceg jutra, kralj je cuo šta se dogodilo i rekao Admiralu da i Medeja i Runo sada pripadaju Jasonu.
Admiral se nije usudio da se bori protiv Argonauta, ali se isto tako nije usudio da se vrati kuci praznih ruku. Zatražio je od kralja dozvolu da se nastani u Drepanu sa celom svojom mornaricom. To mu je bilo odobreno. Nekoliko meseci kasnije, vesti su dospele do kralja Ejeta u Kolhidu. Umro je od besa.
Argonaute je, ploveci kuci u Jolk, zahvatio divlji vetar oduvavši ih na obalu Afrike. Tamo je ogroman talas podigao Argo i izbacio gapoljuljanog i suvog na pustinjski pesak. Bili bi primorani da ga napuste, da se nije pojavila boginja Libija, obucena u jarecu kožu, i pozajmila im drvene valjke. Argonauti su gurnuli Argo ponovo u vodu.
Otplovili su na Kretu, gde je bronzani kip, napravljen u Hefestovoj kovacnici, cuvao luku bacajuci stene na strane brodove. Kako im je trebala hrana i voda, Medeja je pogledom zacarala bronzanog coveka. On se zateturao okolo, zapeo petom za kamen i na smrt iskrvario. Argonauti su se bezbedno iskrcali.
Stigli su u Jolk, bez više avantura, rano jedne oktobarske veceri. Usamljeni ribar sedeo je na obali i krpio svoju mrežu. Kada je rekao Argonautima da je Pelij izdao naredenje da se Jason ubije cim se ugleda, Medeja se prerušila u staricu i povela svoje kolhidske sluškinje sa sobom u dvorac. Tamo se pretvarala da je boginja koja je došla iz Engleske svojim trijumfalnim kolima. "Ponovo cu te uciniti mladim, kralje Pelij", rece mu.
Pelij je gledao kako je Medeja isekla starog ovna i skuvala komade u železnom loncu, koristeci magicne trave i cini. Tada je izvela trik prizivanja duhova: izvukla je godinu dana staro jagnje iz lonca, govoreci: "Ovo je ovan kog sam isekla. Pogledaj ga sada! Iste cini ce delovati na tebe."

"Ako možeš podmladiti stare ljude, zašto i sebe ne podmladiš?" oprezno upita Pelij.
"Hocu, ako te to cini srecnim. Zatvori oci i broj do stotinu!"
Dok je Pelij brojao, ona je brzo skinula svojeprerušenje. "Otvori oci!" Videvši Medeju, kako je odjednom postala mlada i lepa, Pelij naredi jednoj od svojih kceri da ga isecka sa sekirom i da skuva njegove komade u loncu.
Ispostavilo se da je kcer u stvari mlada rodaka kojoj je sudbina bila da ga ubije, jer u loncu, naravno, nije bilo magije.
Jason je obesio Zlatno Runo u Zevsovom hramu, na brdu blizu Tebe, sa kojeg je ovan odneo Friksa. Onda je Argom otplovio u Korint, usidrio ga i ponudio ga bogu Posjedonu kao dar.
Kreont, kralj Korinta, iznenada je umro. Jason je izabran da zauzme njegovo mesto. Ali ljudi iz grada su saznali da je Kreont otrovan, a Medeja je priznala zlocin. S toga su od Jasona zatražili da oženi neku drugu i ostane kralj. Složio se pod uslovom da Medeji poštede život.
Medeja mu rece: "Zakleo si se svim bogovima da ceš biti moj muž do smrti."
"Nisam znao da si trovac", odgovori Jason. "Bolje da brzo odeš, pre nego se Korincani predomisle oko tvog kažnjavanja. Ja cu oženiti princezu Glauku."
Glauki su bili poslani zlatna kruna i dugacki beli ogrtac. Glasnik koji ih je doneo rekao je: "Svadbeni darovi od Here." U stvari ih je poslala Medeja. Cim ih je Glauka stavila oni su se zapalili i ona je izgorela. Dvorac se zapalio, a gosti su bili u klopci od plamena. Samo je Jason pobegao.
Medeja je otišla, i kasnije se udala za atinskog kralja Egeja, kao što je vec receno. Olimpljani su prokleli Jasona što je razbio sudbinu sa Medejom. Izgubio je svoj presto, i bedno lutao Grckom, izbegavan od svojih bivših prijatelja. Kao starac, vratio se u Korint, obucen kao prosjak, i seo u senku Arga, jadikujuci za svojom prošlom slavom. Pramac je pao i ubio ga. Ali je Zevs postavio krmu na Nebesa, kao sazvežde Argo.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:52 am






XXII AKLESTIDA
Nekoliko kraljeva htelo je da oženi Aklestidu, najlepšu kcer kralja Pelija.

Malo pre nego što se Argo vratio u Jolk, Pelij je objavio da ce je dati za ženu onom kralju koji upregne vepra i lava u njegova kola, i proveze ih po lokalnoj stazi za trke. Mnogi kraljevi su pokušali i nisu uspeli.
Ali je kralj Admet iz Fere pozvao boga Apolona, koji mu je u to vreme služio kao rob za kaznu što je ubio Kiklope.
,,Da li se dobro postupa prema tebi ovde, Apolone?" upita Admet.
"Zaista dobro, Vaše Velicanstvo. Neki smrtni kraljevi bi mi postavili odvratne zadatke samo da pokažu koliko su važni. Ali Vi ste više prijatelj nego
gospodar."
,,U tom slucaju, molim te da mi uciniš odredenu uslugu!"
"Svakako."
"Dodi u Jolk, i pomozi mi da upregnem vepra i lava u moju kociju.""Kako Vi kažete!"
Apolon je poneo svoju liru u Jolk. Svirao je tako nežno da je vepar stajao mirno otvorenih usta; a lav je poceo da prede kao macka. Admetu je sad bilo lako da ih upregne i vozi.
Sledeceg dana Admet se oženio Aklestidom, ali greškom je zaboravio prineti uobicajenu žrtvu Apolonovoj sestri Artemidi; stoga je ona pretvorila Aklestidu u dugacku, koprcajucu zmiju. Admet je ponovo poslao po Apolona, koji ga je utešio: ,,Ne tugujte, Vaše Velicanstvo. Reci cu sestri da ste bili dobar gospodar, i da niste hteli da je uvredite."
Po Apolonovoj želji, Artemida je vratila Aklestidu ponovo u ženu.
"Hvala ti, draga sestro!" rece Apolon. "Hoceš li mi, kad si vec raspoložena, uciniti još jednu uslugu? Sredi sa Hadom da, kad Admetu dode sudnji dan, neko drugi od njegove porodice može otici u Tartar umesto njega."
Artemida je pitala Hada da li mu je mnogo važno ciji ce duh dobiti, dokle god on stiže na vreme.
,,Ne", odgovori Had, ,,ali mora doci kako tacno tako i svojevoljno." Onda je jednog dana Hermes ušao u Admetovu spavacu sobu.
"Molim te, podi za mnom u Tartar!.
"Apolone! Apolone! Pomagaj!" jaukao je Admet.
Apolon se pojavi i prodrma Hermesa za ruku. "Samo momenat, brate! Kralj Had je obecao Artemidi da neko drugi može umreti umesto Admeta."
"Admet mora da požuri. Sudenice samo što nisu odrezale nit njegovog života."
,,Ja cu ih usporiti. Požuri, Admete: nadi zamenu!"
Apolon je odleteo na Olimp, isprosio od Dionisa veliki pehar vina, i odneo ga u predionicu. "Pobajte ovo!" rece Sudenicama. One su probale vino i cmoknule uvelim usnama. Najstarija, Atropa, je položila svoje makaze i zamolila: "Daj mi

još jedan pehar!" Popila je toliko da je Admet dobio još tri ili cetiri sata.
Prvo je otišao kod svojih roditelja, koji su imali skoro sto godina.
"Hoce li i jedan od vas umreti umesto mene?" upitao ih je.
"Nipošto! Kakav si ti to surov sin! Samo što smo poceli da uživamo u životu."
Admet ode do dvojice, bednih, zatvorenika u tamnicu, koji su ga molili da ih spasi bede. Pitao je: "Hoce li i jedan od vas umreti umesto mene?"
"Nikako! Sto pre ti umreš mi cemo biti srecniji. Možda ce nas sledeci kralj osloboditi."
Admet ode do nekog jadnika što je bolovao od neizlecive bolesti, i upitao ga:
"Hoceš li ti umreti umesto mene?"
"Nema šanse! Ljudi moju bolest zovu neizlecivom, ali nada uvek postoji: možda Asklepije dode i spasi me."
Utom se Aklestida vratila iz Jolka, gde je bila jedina, od tri kceri kralja Pelija, koja nije poverovala u Medejinu varku da ce ga podmladiti.
"Odbijam da iseckam oca", rekla je, ,,cak i ako mi on to naredi. Idem pravo kuci."
Admet ju je sreo kod dvorske kapije. "Nikonece da umre umesto mene", kukao je.
"Pretpostavljam da je beskorisno pitati cak itebe, koja se pretvaraš da me voliš najviše?" Aklestida je poljubila svoja dva sina zarastanak. Onda je progutala smrtonosni otrovi klimnula glavom Hermesu. "Vodi me sasobom!" mirno je rekla. Ali to nije bio kraj.
Kada je Aklestida stigla u Tartar, Persefona je izašla iz palate da je doceka.
,,Da ste se odmah vratili kuci, gospodo! Ne mogu da dozvolim lepim ženama da umiru zbog njihovih sebicnih muževa."
"Ali kralj Had me nece pustiti, sad kad sam vec ovde."
"Njega prepusti meni. Ja znam kako se prema muževima treba ponašati.
Odmah idi odavde, sporednim stepenicama!"
Aklestida se vratila deci, koja su potrcala da je zagrle. Nakon strašne svade sa Persefonom, Had pokuca na Admetovu kapiju. Došao je da vrati Aklestidu nazad.
Apolon pozva Herakla sa Olimpa da je zaštiti.
"Draga, zar se nisi pokorila Hadovim naredenjima?" upita Admet nervozno.
"Ti, kraljice Aklestido, ostani ovde!" promrmlja Herakle.
Po Apolonovom savetu, Admet je Hadu žrtvovao svinju. "Svinjska duša može preuzeti moje mesto", promrmljao je drhtavim glasom.
Hadu se nije svidela zamena, ali ga jeuplašila Heraklova toljaga od drveta masline.

Otišao je gundajuci. ,,Pa dobro: prihvatamsvinjsku dušu. Tvoja i ne vredi više od toga, tikukavice! Iluzorno ocekuješ od tvojih jadnihroditelja da umru umesto tebe!"
"Šta te je uopšte nateralo da popiješ otrov?"upita Herakle Aklestidu.
"Uradila sam to zarad moje dece. Da jeAdmet umro, njihov bi ujak zauzeo presto iubio ih."
,,To sve objašnjava", rece Herakle.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:53 am





XXIII PERSEJ
Prorocište je upozorilo Akrisija, kralja Arga, da ce ga ubiti njegov unuk.
"Onda cu se pobrinuti da nemam unuke", zagroktao je Akrisije. Na povratku kuci, zatvorio je Danaju, svoju kci jedinicu, u kulu sa bakarnim vratima, koju je cuvao divlji pas, a svu hranu joj je on donosio.
Zevs se zaljubio u Danaju kad ju je video, iz daleka, kako se naginje preko zidina. Da bi se sakrio od Here, Zevs se pretvorio u pljusak zlatne kiše i spustio se na kulu. Danaja je požurila dole, a kiša je curila za njom, i onda se Zevs vratio u svoj pravi lik. "Hoceš li se udati za mene?" upitao je Danaju.
,,Da", odgovorila je, "veoma sam usamljena ovde."
Rodio joj se sin. Dala mu je ime Persej. Cuvši deciji plac iza bakrenih vrata, Akrisije se razbesneo.
,,Ko ti je muž?"
"Bog Zevs, Oce. Usudi se da takneš svoje unuce, i Zevs ce te ubiti!"
"Onda cu vas oboje skloniti dalje od njega."
Akrisije zatvori Danaju i Perseja u drvenu škrinju, sa korpom hrane i bocom vina, i baci škrinju u more. "Ako se udave, bice to Posejdonova krivica, a ne moja", rece svojim dvoranima.
Zevs je naredio Posejdonu da se posebno brine o škrinji. Posejdon je držao more mirnim, dok jedan ribar sa ostrva Serif nije video škrinju kako pluta po vodi. Uhvatio ju je svojom mrežom i izvukao na obalu. Kad je otvorio poklopac, iz nje su izašli Danaja, neozledena, noseci Perseja u rukama.
Prijateljski ribar ih je odveo kod Polidekta, kralja Serifa, koji je odmah ponudio da oženi Danaju. ,,To ne može biti", rekla je. ,,Ja sam vec udata za

Zevsa.
"Ako smem da primetim, ako Zevs može imati dve žene, zašto ti da nemaš dva muža?"
"Bogovi rade što im je volja. Smrtnici ne mogu imati više brakova u isto vreme."
Polidekt je uporno pokušavao da natera Danaju da se predomisli. Ona je uvek tresla glavom, govoreci: "Ako se udam za tebe, Zevs ce nas oboje ubiti!"
Kad je Persej napunio petnaest godina, Polidekt ga je pozvao i rekao:
"Pošto tvoja majka nece biti moja kraljica, oženicu princezu sa Grckog kopna. Tražim od svakog mog podanika da mi da konja, jer njen otac traži pedeset konja u miraz. Hoceš li poslušati?"
Persej odgovori: "Nemam konje, Vaše Velicanstvo, niti imam para da ga kupim. Ali, ako mi obecate da cete se oženiti tomprincezom i prestati da uznemiravate moju majku, dacu Vam šta god hocete - bilo šta na svetu - cak i Meduzinu glavu."
"Meduzina glava ce biti dobra", rece Polidekt.
Meduza je bila lepa žena koju je Atena jednom uhvatila kako ljubi Posejdona u njenom hramu. Atena je bila toliko razljucena njegovim ponašanjem da je Meduzu pretvorila u gorgonu - krilato cudovište sa bleštavim ocima, ogromnim zubima, i zmijama umesto kose. Ko god bi je pogledao pretvorio bi se u kamen.
Atena je pomogla Perseju dajuci mu uglacan štit da ga koristi kao ogledalo kad odsece Meduzinu glavu, kako se ne bi pretvorio u kamen; a Hermeš mu je dao oštar srp. Ali Perseju je još uvek nedostajao šlem nevidljivosti kralja Hada, a i carobna torba u koju bi stavio glavu, kao i par krilatih sandala. Sve ove korisne stvari cuvale su Najade sa reke Stiks.
Persej je otišao da pita Tri Sive Sestre -Graje, za tajnu adresu Najada. Bilo je vrlo teško naci Graje, koje su živele u blizini Bašte Hesperida, i njih tri su imale samo jedno oko i jedan zub. Kad je Persej najzad stigao do njihove kuce, dopuzao je iza njih u trenutku kada su dodavale oko i zub jedna drugoj. Tada zgrabi oba blaga koja je odbio da im vrati sve dok mu Sive Sestre ne daju adresu Najada. Našao ih je u bari ispod kamena blizu ulaza u Tartar, i pretio da ce
svima reci za njih ukoliko mu ne pozajme šlem, sandale i torbu. Najadene bi volele da iko sazna za njih, iako su, osim što su imale psece glave, dobro izgledale; tako uradiše što je Persej tražio.
Persej je sada, noseci šlem i sandale, odleteo neprimetno u Libiju. Našavši Meduzu kako spava, pogledao je u njen odraz u izglacanom štitu i odrubio joj glavu srpom. Jedini nesrecni dogadaj bio je što je Meduzina krv kapala iz torbe, u kojoj je bila glava, i pretvarala se u zmije kako bi pala na zemlju. Ovo je zemlju. Libije nacinilo nesigurnom zauvek. Kada se Persej zaustavio da se

zahvali Grajama, Titan Atlas je povikao: "Reci svom ocu Zevsu da cu, ukoliko me ubrzo ne oslobodi, pustiti Nebesa da padnu - što ce biti propast sveta."
Persej pokaza Atlasu Meduzinu glavu, i on se odmah pretvori u kamen, i postade veliko Brdo Atlas.
Letevši dalje ka Palestini, Persej vide lepu princezu Andromedu vezanu lancima za stenu u Jopi, i morsku zmiju, koju je poslao bog Posejdon, kako pliva prema njoj širom otvorenih celjusti. Andromedinim roditeljima, Kefeju i Kasiopi, kralju i kraljici Palestine, prorocanstvo je naredilo da je vežu tamo kao hranu za cudovište. Izgleda da je Kasiopa rekla Palestincima: "Ja sam lepša od svih Nereida u moru" - hvalisanje koje je naljutilo njihovog ponosnog oca, boga Posejdona. Persej se, odozgo, srucio na morsku zmiju i odsekao joj glavu.
Nakon toga odvezao je Andromedu,odveo je kuci i zatražio dozvolu da je oženi. Kralj Kefej je odgovorio: "Bezobrazluk! Ona je vec obecana kralju Tineju."
"Zašto je onda kralj Tinej nije spasio?"
"Jer se plašio da ne uvredi Posejdona."
"E pa, ja se nikog ne plašim. Ubio sam cudovište. Andromeda je moja." Dok je Persej govorio, kralj Tinej stiže na celu svoje vojske, urlajuci:
"Beži, strance, ili cemo te iseckati na sitne komade!"
Persej rece Andromedi: "Molim te dobro zatvori oci, princezo!" Andromeda ga posluša. On izvadi Meduzinu glavu iz svoje torbe i sve, osim Andromede, pretvori u kamen.
Kada se Persej vratio u Serif, noseci Andromedu u rukama, uvideo je da ga je Polidekt ipak prevario. Umesto da je oženio princezu na kopnu, on je i dalje dosadivao Danaji. Persej je njega i celu njegovu porodicu pretvorio u kamen, i svog prijatelja ribara postavio za kralja ostrva. Onda je Meduzinu glavu dao Ateni, i zamolio Hermesa da vrati pozajmljeni šlem, torbu i sandale Najadama Stiksa. Ovako je pokazao mnogo vecu razumnost od Belerofonta, koji se nastavio služiti krilatim konjem Pegazom i nakon što je ubio Himeru. Bogovi su odlucili da je Persej zaslužio dug, srecan život. Dozvolili su mu da se oženi Andromedom, postane kralj Tirinta, i podigne, u blizini, poznati grad Mikenu.
Što se tice kralja Akrisija, Persej ga je sreo jedno poslepodne na atletskom takmicenju. "Dobar dan, Deda! Moja majka Danaja me zamolila da ti oprostim. Ako je ne poslušam, Erinije ce me šibati, tako da si siguran od moje osvete."
Akrisije mu se zahvalio, ali kada je došao red na Perseja da se takmici u viteškoj igri gadanja kopljem, iznenadni vetar dohvati koplje koje je bacio, i pošalje ga pravo kroz Akrisijevu lobanju. Kasnije su se Persej i Andromeda pretvorili u sazvežde, kao i Andromedini roditelji, Kefej i Kasiopeja.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:53 am




XXIV
LOV NA KALIDONSKOG VEPRA
Kada je bio samo sedam dana star, Meleagar, princ Kalidonije, dobio je groznicu. Desilo se da su Tri Sudenice zastale u dvorcu na povratku iz borbe sa Gigantima. Atropa rece: "Njegov ce život trajati sve dok ne dogori cepanica svetog drveta koja gori na ognjištu."
Meleagrova majka izvadi cepanicu iz vatre, pospe vodu po upaljenom kraju i sakrije je u sanduk. On se oporavio i postao najbolji kopljanik u Grckoj.
Jednog je dana, Meleagrov otac, kralj Kalidonike, zaboravio na boginju Artemidu dok je prinosio žrtve Olimpljanima. Kada ga je Artemida kaznila, tako što je poslala ogromnog vepra da ubije njegove zemljoradnike i pogazi njegova žitna polja, on je poslao glasnike da pozovu heroje iz cele Grcke da dodu da ga ulove. Ko god ubije vepra, bice mu dozvoljeno da zadrži kožu. Vecina heroja su bili Argonauti - kao Jason i Amfijaraj iz Arga (koji je kasnije poginuo kod
Tebe), Nebeski Blizanci i njihovi suparnici, Idas i Linkej, Ankej, kormilar sa Arga, i sam Meleagar.
Medu ostalim lovcima bili su Heraklov brat blizanac Itikle; i Tezej, poznat po tome što je ubio Minotaura; Pelej, muž morske boginje Tetide; Meleagrova dva ujaka; te visoka i vitka devojka Atlanta; i još dva Kentaura.
Atalantin otac, kralj Arkadije, želeo je naslednika i bio je toliko razocaran kad se ona rodila da je naredio svojim slugama da je odnesu na brdo i da je ostave tamo da umre. Medutim, Artemida je poslala mecku da neguje Atlantu, koja je kasnije postala cuveni lovac i najbrži trkac na svetu. Kao Artemidino usvojeno dete, zaklela se da se nikad nece udavati.
Kad je Atlanta stigla u Kalidoniju, Ankej povice: "Odbijam da lovim sa ženom! Zene uvek izgube glavu cim vepar napadne. Greškom ustrele sebe ili svoje prijatelje. Oterajte Atlantu!"
Meleagar odgovori: "Nipošto! Ja sam nadležan za ovaj lov. Ako ti se ne svida Atlanta, idi ti. Ona o lovu zna više nego što ceš ti ikad nauciti. Hajde, pijmo
vino zajedno i budimo prijatelji."
Ankej progunda, ali pristane da ostane. Strašno je želeo da ubije vepra.

Dva su se Kentaura potpuno napila od vina. Poceli su da bacaju nameštaj naokolo, jedan od njih se kladio sa drugim da ce, kad pocne lov, prvi ukrasti poljubac od Atlante.
Rogovi su zasvirali, i lovci su krenuli napred, kroz drvece. Cim su Kentauri pokušali da poljube Atlantu, ona ih je obojicu ustrelila, imirno nastavila dalje. Linkej je video vepra kako se krije u starom vodenom putu, i podigao uzbunu. On je izjurio napolje i ubio tri lovca. Cetvrti, mladi Nestor, koji se kasnije borio pod Trojom, viknuo je i popeo se na drvo. Jason i Nebeski Blizanci bacili su koplje na vepra. Svi su promašili. Itiklo je uspeo samo da ga okrzne po ramenu. Pelej je potrcao da pomogne lovcu koji se sapleo o koren, ali bi i sam poginuo da Atlanta nije odapela strelu i pogodila vepra kroz glavu, iza uva, i oterala ga ucveljenog.
,,Ko prava žena!" povika Ankej. "Šta bi bilo da je promašila svoj cilj? Ta me je strela mogla pogoditi. Sada gledaj kako se jaborim!"
Zamahnuo je svojom borbenom sekirom na vepra koji je jurišao, ali je posekao samo vazduh. Veprove kljove su ga raskomadale. Pelej divlje baci svoje koplje. Ono se odbilo o drvo i ubilo još jednog lovca - sedmog koji je umro tog kobnog jutra. Na kraju je Amfijaraj oslepeo zver strelom kroz desno oko.
Krenuo je na Tezeja, i odradio bi ga po kratkom postupku, da mu Meleagar nije prišao sa njegove slepe strane. Uterao je koplje, vepru ispod plecke, duboko u srce.
Cudovište je palo mrtvo. Meleagar ga je odmah odrao i dao kožu Atlanti.
"Zaslužujete ovo, gospodo", rece. ,Vaša bi strela uskoro izazvala njegovu smrt."
Meleagarov ujak se usprotivio: ,,Ne, Meleagar, zadrži kožu za sebe! Pošteno si je osvojio."
"Atlanta je prva pustila krv."
,,To nije tacno! Itiklo je ranio zver mnogo pre nje. Ako ti neceš kožu, daj je Itiklu.""Tišina, obojica! Dodelio sam veprovu kožu Atlanti."
,,Ti si zaljubljen u devojku", podrugljivo se nasmejao mladi ujak. "Šta ce reci tvoja žena?"
"Izvini se za tu primedbu, ili cu te ubiti!" povika Meleagar.
"Zašto da se izvini?" upita stariji ujak. "Svako vidi da je rekao istinu." Meleagar u besu zgrabi svoje koplje i probode obojicu.
Meleagrova majka cuje da je ubio njena dva omiljena brata. Izvadi svetu cepanicu iz sanduka i baci je u vatru.
Meleagar je osetio iznenadan vatreni bol u sebi, i polako umro.
Atlantin otac, kralj Arkadije, cuvši da je osvojila veprovu kožu, pošalje poruku: "Ponosim se tobom, moja devojko. Dodi da me posetiš." Kada je stigla

u njegov dvor, on rece: "Dobro došla kuci! Dozvoli da ti nadem muža vrednog tebe."
"Ali, Oce, ja sam se zaklela da se nikada necu udati! Mrzim muškarce!"
"Kraljica Afrodita ce te oštro kazniti zbog takve price. U svakom slucaju, kao tvoj otac, naredujem ti da se udaš za onog koga budem odredio za mog naslednika."
"Neka me prvo uhvati."
"Šta pod tim misliš?"
"Mislim da me prvo mora pobediti u trci na sto metara. Takode mislim da imam nameru da ubijem svakog ko ne uspe da me pobedi".
Kralj se složio, gundajuci. U narednih godinu ili dve dana, Atlanta je ubila nekoliko brzonogih princeva. Na kraju je princ Melanij prineo žrtvu Afroditi, i pomoli se: "Pomozi mi, boginjo!"
Afrodita je posudila Melaniju tri zlatne jabuke koje je Herakle doneo iz Bašte Hesferida, i koje joj je potom Euristej dao na poklon. Rekla je Melaniju da ih u toku trke baca na zemlju, jednu za drugom. To je i uradio. Atlanta je usporila da bi ih pokupila, i izgubila.
Melanij se oženio njom.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:54 am




XXV TAKMICENJE U
JEDENJUGOVEDINE
Zevs, prerušen u labuda, oženio je spartansku kraljicu Ledu. Tokom vremena, Leda je izlegla plavo jaje sa tri bebe unutra, od kojih je jedna bila Jelena Trojanska. Drugo dvoje bili su takozvani Nebeski Blizanci. Kastor, stariji,
postao je cuveni ukrotitelj konja; Polideuk, mladi, poznati bokser. Zajedno su pobedivali na vecini takmicenja na Olimpijskim igrama, i uvek su se držali zajedno.
Njihovi rodaci, Idas i Linkej, Posejdonovi blizanci, takode su uvek bili zajedno. Idas je odlicno bacao koplje, a Linkej je imao najoštriji vid na svetu. Mogao je videti u mraku, ili pronaci skriveno blago pažljivo vireci u zemlju. Linkej je prvi ugledao Kalidonskog vepra i napravio uzbunu; a na putovanju

Argonauta Jason ga je izabrao da bude Argov osmatrac.
Dva para blizanaca održavala su dobre odnose za vreme tog putovanja, kao i za vreme lova na Kalidonskog vepra, zbog zajednicke opasnosti; ali su kasnije Kastor i Polideuk ukrali bliznakinje sa kojima su Idas i Linkej bili vereni, odneli ih i oženili. Ovo bi odvelo u borbu da se Idas, srecom, nije zaljubio u devojku Marpesu i bilo mu je drago da Kastor zadrži njegovu bivšu draganu. Kada je
bog
Apolon pokušao da Idasu preotme Marpesu, on povika: "Volim Marpesu više od života, Apolone. Izazivam te na dvoboj. Nemaš prava da coveku ukradeš draganu samo zato što si bog."
Zevs se divio Idasovoj hrabrosti. Rekao je: "Marpesa može da bira izmedu Apolona i njega."
Marpesa je izabrala Idasa, objašnjavajuci: "Bilo bi budalasto udati se za boga.
Primetila sam da bog uvek napušta svoju smrtnu ženu cim ona dode u srednje godine. Ali Idas ce mi biti muž do kraja života. Ja biram Idasa."
Linkej je takode našao ženu, i rekao Nebeskim Blizancima: "Hajde da sada svi budemo ponovo prijatelji!"
"Što da ne?" rece Kastor. "Šta mislite da nas cetvorica odemo zajedno u Arkadiju i ukrademo neku stoku kralja Jasosa?"
,,To bi bila dobra šala", složio se Idas.
Sledeceg dana, dva para blizanaca su ukrala sto i jednu kravu od kralja Jasosa, i pobedili vojnike koji su krenuli u poteru.
Na putu kuci, zaustavili su se pored izvora. Polidekt upita: "Kako cemo pravedno podeliti krave na nas cetvoricu? Sto i jedan nije baš tacno deljivo sa cetiri."
Žrebali su, i Idas je izabran da reši problem. Ubio je kravu, rasekao je po sredini, ispekao obe polovine i rekao: "Predlažem takmicenje u jelu. Ova polovina je za Linkeja i mene, druga je za vas dvojicu. Gledajte: sada cu podeliti svaku polovinu opet na pola. Od preostalihstotinu krava, pedeset ce dobiti onaj koji prvi pojede svoju cetvrtinu, a drugih pedeset sledeci najbrži. Jeste li spremni? Jedite!"
Kako Kastor i Polidekt još uvek nisu bili naoštrili svoje noževe, Idas je imao prednost u startu. I tako je pohlepno proždirao meso da je završio svoj deo pre nego su ostala trojica pojela po koje kilo. Onda je, takode, pomogao Linkeju da pojede njegov deo.
,,Mi smo dobili sve krave", objavio je, brišuci usta rukom. "Hajde Linkeje!"
Kastor i Polidekt su nastavili da jedu. Kada je svako pojeo svoj deo, posetili su Mesenu i žalili se gradskim sudijama. "Idas je prerano poceo da jede!"
,,Da, a Linkej je pojeo samo polovinu svog dela."

,,Ni jedan od njih nije u stvari pobedio."
Sudije su odgovorile: "Sacekajte dok se Idas i Linkej ne vrate, pa cemo onda presuditi. Oni su tamo, na vrhu brda, prinose žrtvu Posejdonu."
Kastor i Polidekt su se ljutito udaljili. Sakrili su se u šuplje hrastovo drvo u podnožju brda, s namerom da ubiju Idasa i Linkeja.
Linkej je imao tako oštar vid da je cak, i dok je stajao pored oltara na brdu, mogao videti Nebeske Blizance kroz deblo drveta. "Naciljaj ono šuplje hrastovo drvo", šapnuo je Idasu.
Idas se zatrcao i bacio svoje koplje. Ono se zabolo u hrast i ubilo
Kastora. Polidekt je izjurio da osveti svog brata blizanca. Idas ga je gadao delom oltara. Polidekt, iako teško povreden, uspeo je da stigne Linkeja svojim kopljem.
Kako se Idas nagnuo nad Linkejem da vidi da li je rana kobna, Polidekt je bolno dopuzao do njih i obojicu ih na smrt izbo.
Polidekt se molio Zevsu: "Oce, ne dozvoli da budem rastavljen od mog voljenog brata!"
Bilo je sudeno da jedan od Nebeskih Blizanaca bude besmrtan, a drugi smrtan. Zevs je ipak uspeo da se nagodi sa Hadom, koji je obojici dozvolio da postanu polubogovi: to je znacilo da bi pola godine provodili u Tartaru, a pola na zemlji.
Posejdon je tada zatražio da ista pocast bude data i njegovom paru blizanaca.
,,Ne", ponosno odgovori Zevs, ,,jer je moj sin Polidekt dobio bitku!"

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:54 am





XXVI
SEDMORICA PROTIV TEBE
Jednog se dana Adrast, kralj Argosa, posvadao sa svojim zetom Amfijarajem.
Adrast je hteo da dopusti Poliniku, bivšem kralju Tebe, da nade utocište u Argosu. Amfijaraj mu rece: ,,Ne, proteraj ga. Izgubio je svoj presto zbog lošeg ponašanja, i donece samo nesrecu u naš grad."
Adrast mu odgovori: "Šta se to tebe tice ako ja odlucim da ga udomim u svom dvoru?"
"Moje je da te upozorim na nesrecu."
"Još jedna rec i ubicu te!"

Obojica isukaše svoje maceve. Ali je Erifila, koja je bila Adrastova sestra i Amfijarajeva žena, utrcala u sobu i preslicom im izbila maceve iz ruku. "Sad se pomirite! I obecajte da cete uvek poslušati moj savet kad ponovo dode do svade."
Svecano su obecali, s obzirom da ih je sprecila da se poubijaju.
Polinik je ubrzo molio Adrasta da mu pomogne da povrati presto od svog brata, koji je proglašen novim kraljem Tebe. Adrast obeca da ce Tebancima objaviti rat ako treba. Ali Amfijaraj rece: "Upozoren sam u viziji da ce ovaj rat prouzrokovati mnoge smrti, ukljucujuci i moju."
"Glupost!" uzviknu Adrast.
"Preklinjem te da ostaviš Tebu na miru!"
"Šta se to tebe tice?"
Polinik, znajuci da ce Erifila biti pozvana da smiri svadu, dade joj carobnu ogrlicu koju je doneo iz Tebe - koju je njegovim precima, Kadmovoj ženi, dala boginja Afrodita kao svadbeni poklon. Lice onoga ko bi je nosio ostajalo bi vecno mlado i lepo.
Erifila, cije je lice postajalo prilicno ružno, s oduševljenjem je prihvatila ogrlicu. Zatim je rekla Amfijaraju da se mora povinovati kralju Adrastu, šta god da bude.
Kada je vojska iz Argosa stigla do Tebe, prorok Tiresije, koji je živeo u gradu, upozorio je Tebance da grad mora pasti osim ako se jedan od Posejanih Ljudi - potomci onih rodenih od zmajevih zuba koje je posadio Kadmo - svojevoljno ne žrtvuju bogu Aresu. Posejan Covek je odmah skocio na glavu sa najistaknutije zidine i smrskao lobanju o kamenje ispod.
Vojska kralja Adrasta bila je rasporedena u sedam ceta kako bi napala svih sedam kapija Tebe istovremeno. Cetvoro voda je poginulo; ali je poginulo i toliko puno Tebanaca da su proglasili primirje i Polinik je pozvao svog brata, kralja Eteokla, na dvoboj, za osvajanje prestola. Borili su se i medusobno se ubili. Na to su Tebanci jurnuli i oterali Adrastovu vojsku. Amfijaraj je umro kad su njegova kola upala u jarugu; tako da je, od sedam voda koji su zapoceli bitku, samo Adrast pobegao.
Mnogo godina kasnije, sinovi mrtvih voda žudeli su za osvetom - svi osim Amfijarajevog starijeg sina Alkmaona, koji ih je pokušao odvratiti od drugog napada na Tebu - dok je Polinikov sin podmitio Erifilu da svadu presudi u korist rata. Dao joj je Afroditinu carobnu odoru, drugi svadbeni poklon njegovim precima, koja bi telo onoga ko ju je nosio cinila zaista gracioznim. Erifilino telo je do sada postalo bezoblicno uprkos njenom lepom licu.
Ljudi iz Argosa su ponovo napali kapije Tebe, i ponovo su bili odbijeni. Ovaj put je umro samo jedan od voda - naime sin kralja Adrasta, naslednik prestola

Argosa. Tiresije tada rece Tebancima: "Sve je izgubljeno. Sudeno je da Teba ne padne sve dok je Adrast živ; ali on je na putu da umre od tuge kad cuje za sinovu smrt. Bolje da odmah napustimo Tebu da ne bi bili izmasakrirani."
Tebanci su povikali: "O, Tiresije! Možda ti to izmišljaš jer se bojiš da ceš umreti u borbi?"
,,Ne, ja sam zabrinut za vašu bezbednost, ne moju. Meni je sudeno da sutra umrem, šta god vi odlucili."
Te noci su se svi tiho iskrali iz Tebe, ostavljajuci vojsku Argosa da u zoru provali unutra i opljacka kuce. Tiresije je sledeci dan umro, baš kao štoje i predvideo - ugrizla ga je otrovna zmija dok je pio sa izvora pored puta.
Ljudi iz Argosa su se pobednicki vratili sa zlatom, srebrom, hranom i vinom.
Polinikov sin se u pijanstvu hvalio kako je bio pametan kada je Erifili dao carobnu odoru. Tada jeAlkmeon cuo ono što nije cuo ranije: njegova je majka dva puta bila podmicena da objavi rat Tebi, a prvi je put je znala da ce njegov otac, Amfijaraj poginuti u borbi.
Osvetio je Amfijaraja ubivši Erifilu. Ali kad joj je zadao udarac, Erifila je zavrištala: "Erinije, Erinije! Gonite ovog bednika koji ubija rodenu majku! Od svih zemalja koje Sunce sada greje, neka mu ni jedna ne da sklonište od vašeg gneva!"
Erinije su gonile Alkmeona svojim bicevima. Erifilina kletva padala je na svaku zemlju koju bi posetio. Rod bi opadao, ovce i krave umirale; uvek mu je bilo naredivano da ode. Naposletku je našao parce zemlje koje Sunce nije grejalo u trenutku kad ga je Erifila klela. Od tada je velika oluja nosila zemlju i kamenje sa planina severne Grcke, i stvorila novo ostrvo na ušcu reke Aheloj. Tu se Alkmeon nastanio i mirno živeo, oženivši kasnije kci recnog boga.
Carobna odora i ogrlica poslane su u Delfi, gde je bog Apolon preuzeo brigu o njima, da bi sprecio daljnja zla.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Mustra taj Sub Feb 03, 2018 11:55 am



XXVII KRAJ
OLIMPLJANA

Kada se Narcis rodio, njegova majka je posetila proroka Tiresiju.
"Ovaj ce decak", rece Tiresije, "doživeti duboku starost, ako se nikad ne vidi."
Narcis je postao veoma lep, i svaka se žena zaljubljivala u njega. Ali on ih je terao, govoreci da nije zainteresovan za ljubav.
Zevs se, kada se oženio Ledom, prerušio u labuda, i rekao gorskoj nimfi po imenu Eho: "Odvrati Heru od toga da me prati, molim te!"
"Kako?"
"Pricaj s njom. Kaži šta god hoceš. Laži."
Tako se Eho pretvarala da je videla Zevsa kako odlazi prerušen u detlica.
Hera je pažljivo slušala dok ne bi cula zvuk detlica kako udara o deblo, i onda bi požurila da ga uhvati. Ali to je bila obicna ptica, baš kao i sledeca koju je uhvatila.
Hera je pretpostavila da je Eho pravi budalom. ,,U redu, curo", promrmljala je. "Tvoja ce kazna biti da vecno ostaneš nevidljiva i da možeš samo ponavljati tude reci."
Eho se tada zaljubi u Narcisa; što je bilo nezgodno jer je on nije mogao cuti, niti je ona mogla zapoceti razgovor.
Jednog dana Narcis ode u lov, i nade se daleko od svojih drugova. Eho ga je pratila. Cuo je korake u blizini, ali nije video nikoga.
"Ima li koga ovde?" povika Narcis.
"Ovde", odgovori Eho.
"Onda dodi kod mene!" Zamenio ju je sa nekim od svojih prijatelja.
"Dodi kod mene!" odgovori ona.
"Ovde sam!"
"Ovde sam!"
Eho pojuri ka Narcisu i obavije mu ruke oko vrata. On uzviknu: ,,Ti si žena. Mrzim žene koje me ljube!"
"Ljube!" ponovi Eho.
Narcis se otme i pobeže kuci.
Boginja Afrodita je kaznila Narcisa zbog njegove tvrdoglavosti. Dopustila
mu je da vidi svoj odraz u jezeru, kad se spustio na rub da pije, i ludo se zaljubio u njega.
Kad god bi pokušao da se poljubi, samo bi smocio lice i pokvario odraz. Ipak nije mogao podneti da napusti jezero. Na kraju se, od tuge i razocarenja, ubio.
"Jao, jao!" stenjao je.
"Jao, jao!" stenjala je Eho, koja je stajala u blizini i posmatrala.
"Zbogom, divni liku kojeg volim!"

"Zbogom, divni liku kojeg volim!" ponovila je Eho. Posle toga ga je Apolon pretvorio u cvet narcis.
Odmah nakon što je Car Julijan iz Konstantinopola, poslednji od rimskih careva koji je poštovao Olimpljane, poginuo boreci se protiv Persijanaca 363. godine naše ere, Tri Sudenice su rekle Zevsu da je njegova vladavina završila - on i njegovi prijatelji moraju da napuste Olimp.
Zevs je ljutito munjom uništio Palatu, i svi su otišli da žive medu poniznim seoskim ljudima, nadajuci se boljim vremenima. Ali su ih hrišcanski misionari isterali odatle sa znakom Krsta, pretvorivši njihove hramove u crkve, koje su podelili medu vodecim svecima. Smrtnicima je sada bilo dozvoljeno da ponovo racunaju vreme nedeljama, kako ih je Titan Prometej bio naucio. Olimpljani su bili prisiljeni da se kriju po šumama i pecinama, i niko ih vekovima nije video.
Medutim, Eho je ostala; kao i narcisov cvet, koji tužno drži oborenu glavu, gledajuci svoj odraz u planinskim jezerima; i Irisova duga. Štaviše, Hrišcani nisu nikad dali zvezdama nova imena. Još uvek na nocnom nebu možete videti Skorpijona koji je ugrizao Herakla; samog Herakla; Nemejskog lava kog je ubio; i Artemidinu Mecku koja je odgajila Atlantu; Zevsovog orla; Perseja i Andromedu; Kefeja i Kasiopeju, Andromedine roditelje; Arijadnin Venac; Nebeske Blizance; Kentaura Hirona, danas poznatijeg kao "Strelac"; Friksovog Ovna; Bika koji je odneo Europu; krilatog konja Pegaza; Ledinog Labuda; Orfejevu Liru; krmu Arga; Lovca Oriona, sa svojim pojasom i macem; i mnoge druge spomenike Olimpljanske stare i okrutne vladavine.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 56085
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Robert Graves

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu