Berlin

Strana 2 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Ići dole

Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:48 pm

First topic message reminder :



Kris Šnajder je najpopularniji agent u berlinskom Prajvetu, nemačkom sedištu najmoćnije privatne detektivske agencije na svetu; budući da radi na najosetljivijim slučajevima, Kris brižljivo skriva svoje metode, ali kad iznenada nestane, i sam postaje najvažniji slučaj Prajveta.Prelepa i beskompromisna Mati Engel, još jedan od vrhunskih agenta Prajveta i Krisova bivša devojka, po njegovom nestanku, odmah će se pridružiti istražnom timu berlinske policije.Međutim, kada upadne u vrtlog stravičnih zločina počinjenih još pre pada Berlinskog zida, Mati će tu bolnu istragu pretvoriti u misiju i nemilosrdan lov na izopačenog ubicu pod jezivom maskom.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:53 pm






9.


Hauptkomisar Hans Ditrih je živa legenda Berlinske kriminalističke policije. Istražitelj koji se služi nenametljivim, nekonvencionalnim metodama istraživanja, pa ipak ima više rešenih slučajeva nego bilo koji drugi islednik u osam policijskih odeljenja.
Veoma visok, u ranim pedesetim, tih, ćudljiv i krajnje povučen, Ditrih se retko družio s drugim policajcima. Čak se pričalo da na slučajevima ubistva ne voli da radi s partnerom.
Mati je, naravno, čula za Ditriha za vreme svog dugogodišnjeg rada u berlinskom Kripu, ali nikada nije radila s njim.
Međutim, sat vremena nakon što su pozvali Kripo, laknulo joj je kada ga je videla kako hoda prema njoj obučen u sivo odelo, sa crnim kišobranom u ruci. Na mrkom licu nije mu se moglo pročitati baš ništa.
Ako neko može da otkrije šta se desilo s Krisom, to je ovaj čovek.
Mati i Burkhart su prošli pored uniformisanog policajca ispred ulaznih vrata klanice i pošli ka Ditrihu. Pokazali su mu Prajvetove značke i predstavili se.
– Znam ko ste vi, gospođo Engel – rekao je Ditrih i pogledao ka klanici. – Vaša reputacija je nadaleko poznata.
Mati je osetila Burkhartov zbunjeni pogled na sebi. Obrazi su joj se zažarili.
Voda je prštala svuda oko plavog Kripovog autobusa koji se približavao klanici.
Znala je šta to znači. Svaki put kada se u Berlinu pojavi leš, Kripo šalje jedan od tih specijalno opremljenih autobusa. U njima se nalazi sve što je potrebno kako bi se u potpunosti pretreslo mesto zločina.
Kada je videla autobus, Mati se razljutila. – Uz dužno poštovanje, glavni inspektore, ne znamo još da li se ovde radi o ubistvu. Neko je mogao da otme Krisa, otkrije čip i zatim ga izvadi, da bi nas sprečio da ga nađemo.
Ditrih je trepnuo, odvojio pogled od klanice i zatim odgovorio ledenim glasom: – Ja sam ovde da to utvrdim.
– Glavni inspektore! – začuo se prodoran ženski glas.
Ditrih se namrštio i okrenuo se prema maloj, punačkoj ženi u dvadesetim godinama koja je odlučno grabila stazom k njima. Teško je uzdahnuo. – Inspektorka Sandra Vajgel. Moja pripravnica.
Dok su joj se predstavljali, inspektorka Vajgel je uputila Mati i Burkhartu širok osmeh, a zatim se okrenula prema Ditrihu. – Šta je moj zadatak, šefe? – pitala je.
– Da mi ne smetate i da slušate – Ditrih je zarežao na nju. Onda je opet pogledao u Mati i Burkharta. – A sada idemo unutra da mi pokažete gde ste pronašli čip i da mi kažete sve što treba da znam.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:54 pm





10.


Dok su u šatoru postavljenom ispred klanice navlačili plave hirurške kaljače i gumene rukavice, Mati i Burkhart su upoznali Ditriha sa slučajevima Krisa Šnajdera i njegovim aktivnostima u poslednje dve nedelje, kao i sa odlukom da se aktivira GPS čip koji su pre dva sata pronašli u glavnom hodniku klanice.
Inspektorka Vajgel je zapisivala gomilu podataka. Ditrih nije pisao. Samo je stajao i pažljivo slušao. Na licu mu se nije moglo videti ništa. Postavio je samo jedno pitanje: – Nema otisaka stopala?
Burkhart je odmahnuo glavom. – Ne, ali primetio sam da je prašina valovita. Kao da je neko prošao onom baštenskom duvalicom kako bi uklonio sve tragove.
Mati se namrštila. Burkhart to nije spomenuo ranije.
Ditrih je ponovo odmerio Burkharta, a zatim je ušao u zgradu. Hodnik je sada bio osvetljen reflektorima. Glavni inspektor je koračao prema glavnoj klanici polako, pažljivo, bez reči, gledajući na sve strane.
Mati je rekla: – Čip smo našli u ogromnoj hali. Prajvet bi mogao da dovede svoj forenzički tim da pomogne. Imamo državne i savezne dozvole.
Ditrih je odmahnuo glavom i nastavio da istražuje prostor kao da taj predlog ne dolazi u obzir.
Forenzičari su nameštali osvetljenje i uzimali uzorke na istočnom kraju glavne klanice, tamo gde je pronađen čip.
Ditrih je pogledao u mrtvog pacova, pa onda u Burkharta. – Podsetite me da vas nikada ne naljutim, gospodine Burkhart.
Burkhart je slegnuo ramenima. – To je samo vežba.
– Imate li čip? – pitao je Ditrih.
Mati je posegnula u džep od pantalona i izvadila plastičnu kesu za dokazni materijal. U kesi se nalazio čip sa sve kožom.
Ditrih je uzeo kesu i pažljivo je pogledao.
– Glavni inspektore! – pozvao je jedan od forenzičara. Čučao je iznad čivije što viri iz poda, ispod zarđale krovne šine. – Našli smo nešto ovde.
Pre nego što je pogledao u Mati i Burkharta, Ditrih je promenio izraz lica i za trenutak oklevao. – Žao mi je, ali sada ću vas zamoliti da izađete.
– Molim?! – rekla je Mati. – Zašto?
– Ovo je mesto zločina. Ne mogu da dozvolim dalju kontaminaciju.
– Kontaminaciju?! – kazala je Mati. – Sve smo uradili po pravilima. Povukli smo se čim smo pronašli čip i čekali smo Kripo.
– Tako je – odgovorio je Ditrih mirno. – Ali to ne menja stvar. Moraćete da odete. Trebalo bi da znate, gospođo Engel. To je pravilo policije.
Mati je vrtela glavom ne mogavši da obuzda bes. – Glavni inspektore, do pre mesec i po dana Kris je bio moj verenik. Imam pravo da budem ovde.
Ditrih je malo smekšao, ali je ponovo odmahnuo glavom. – Stvarno mi je žao – odgovorio je tiho. – Nemate pravo da budete ovde. Molim vas, idite, ili će morati da vas izbace.
Upravo kada je htela ponovo da se pobuni, Mati je osetila Bukhartovu veliku šaku na svom ramenu. – Trebalo bi da pođemo, Mati. Neka Kripo radi svoj posao. Mi imamo nešto drugo da obavimo.
Mati se pogrbila. Htela je da zaplače, ali je ipak klimnula glavom.
– Dobro – rekao je Ditrih. – I ako biste bili ljubazni da sutra ujutru u devet dođete kod mene u kancelariju, reći ću vam šta sam saznao.
– Naravno – uzvratio je Burkhart. – Prajvet želi da pomogne.
– Bilo bi bolje da ne sprovodite sopstvenu istragu – rekao je Ditrih.
Mati je bila odlučna. – Tražićemo Krisa dokle god ga ne nađemo.
Ditrih je slegnuo ramenima. – To je poštena pogodba. Onda smo se dogovorili o saradnji.
– Jesmo – rekao je Burkhart i poveo Mati.
Glavni inspektor ih je otpratio do južnog ulaza u zgradu i posmatrao kako po pljusku odlaze prilaznim putem.
Prišla mu je inspektorka Vajgel. – Oprostite, šefe, ali mislim da ste mi rekli da nipošto nećemo sarađivati s Prajvetom.
Ditrih nije pogledao u svoju pripravnicu kada je rekao: – Kako ono kažu, Vajgelova? Pazi na prijatelje, a na neprijatelje još više.
– A Prajvetovi istražitelji su neprijatelji? – pitala je Vajgelova.
– Čovek je nestao, Vajgelova. Njihov čovek – rekao je. – Svakako ih ne možemo smatrati prijateljima.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:54 pm




11.


Skrećem levo, na put koji vodi pored stare klanice i vidim uniformisanog policajca kako prati dvoje ljudi – visokog, upečatljivog ćelavca i plavokosu u tamnoplavoj kabanici s podignutom kapuljačom.
Hodaju k meni i BMV-u parkiranom pored puta.
Za trenutak prestajem da dišem. Tačke mi igraju pred očima. Učini mi se da su oni čopor razjarenih pasa koji me iznenada ujeda za gležnjeve.
Šta li su pronašli?
Moj mladi genije leži iza mene na podu karavana, umotan u plavu ciradu, ali ne razmišljam o njemu. Ovo pitanje me guši.
Šta li su pronašli?
Onda počne da mi se vraća ono što sam godinama učio. Saberem se i spustim štitnik za sunce. Prozori mog karavana su blago zatamnjeni. Čovek i žena će videti samo moj obris dok budem prolazio pored njih i policijske barijere.
Udahnem jednom, zatim još jednom. Kod petog udaha već moram da se obuzdam da ne bih dahtao. Skrenem u jednu uličicu između dve stare zgrade, gore iznad klanice.
Ubrzo zatim, evo me na glavnom putu, vozim nazad ka četvrti Merov. Želudac mi se okreće. Ugrabim prvu priliku da stanem, parkiram i naslonim glavu na volan.
Šta li su našli? I ko je onaj krupni ćelavi momak sa onom ženom?
Vazduh se odjednom ispuni neprijatnim nabojem i od toga me hvata panika. Graške znoja izbijaju mi na čelu, a niz leđa mi se sliva znoj.
Nateram se da u glavi još jednom pretresem sve što se dogodilo pre tri dana u klanici. Sve.
Kakav trag je mogao da ostane? Krv na čiviji možda? Ili kičmena moždina? Možda sitni delići kostiju, najzad zaključim.
Neće znati čija je to krv ili kost, zar ne? Osim ako dragi Kris nije ostavio uzorke DNK. Ali ta testiranja traju danima. Nedeljama. Zar ne?
Nema ničega osim toga. Sve sam očistio. Siguran sam u to.
Osim ako Kris nije nekome rekao kuda ide?
Ne. To se ticalo samo njega. Došao je sam da me ubije.
Budući da nedostaje drugih dokaza, kažem sebi da će policija ubrzo odustati. Krvava mrlja u napuštenoj klanici? Misliće da se neko sapleo i rasekao nogu, ili nešto slično, zar ne?
Gotovo uspevam sebe da ubedim u to, kada počne da me izjeda sumnja.
A šta ako ne odustanu od istrage?
Ta mogućnost me toliko uznemiri da se okrenem i pogledam pozadi, tamo gde se nalazi leš zavijen u ciradu.
Celim bićem želim da ponovo prođem pored klanice, da bacim još jedan pogled ne bih li procenio obim istrage, ali znam da ne mogu. Pametni policajci znaju to da primete.
Na kraju kažem sebi da je najbolje da se vratim kući ili, još bolje, da pozovem ženu, koja misli da je volim, i nađem se s njom.
Da delujem uobičajeno u svom vidljivom životu, da još jednom doradim masku.
Vratiću se sutra, drugim automobilom.
Ako više ne bude policije, onda ću odložiti telo mladog genija na uobičajeni način i sve će biti kao ranije.
Ako ih zateknem tamo, onda neću imati izbora i moraću zauvek da zaboravim klanicu i sve njene male prljave tajne.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:54 pm





12.


– Trebalo bi da sam tamo – žalila se Mati dok je Burkhart otvarao vrata BMV-a. Njen mozak je jedva registrovao beli karavan koji je prošao pored njih.
Burkhart je odmahnuo glavom i ušao u automobil.
Ljutita, Mati je sela pored njega. – Trebalo bi.
– Ne. Ditrih je u pravu. Trebaju im nepristrasni ljudi.
– Hoćeš da kažeš da sam pristrasna? – Mati je bila uporna.
– Da, to hoću da kažem – rekao je Burkhart i pokrenuo motor. – Moraš biti pristrasna. Da nisi, pitao bih se kakav si čovek.
Mati nije znala šta da kaže. Burkhart je uključio brisače, koji su uklonili mokro lišće s vetrobrana.
Podigla je ruke u beznađu. – Moram nešto da učinim. Ne mogu samo da…
– Idemo u Krisov stan.
Berlin je ogroman grad površine od skoro šeststo kvadratnih kilometara. Kris Šnajder je živeo daleko od Arensfelda, zapadno od Tirgartena i zoološkog vrta.
U popodnevnoj saobraćajnoj gužvi trebalo im je čitavih četrdeset minuta da stignu tamo. Mati je ponovo ćutala i gledala kroz prozor u gradski pejzaž, dok su se iz starog, istočnog dela vraćali u novi, zapadni.
Mati ceo svoj život živi u Berlinu. Prava je Berlinka. Voli svoj grad, njegovu arhitekturu, ljude, umetnost, opušten stav i preduzetnički duh.
Međutim, sada kada je Kris tako misteriozno nestao, Berlin joj se činio tuđim. Grad u kome žive stvorenja sposobna da čoveku izvade čip iz leđa i bace ga pacovima.
Prošli su pored ostataka Crkve cara Vilhelma, sa ulaznim holom bez krova i oštećenim tornjem, koja je nekako preživela bombardovanje 1943. Ruševina se nalazi na velikom trgu, pored ultramodernog zvonika.
Ova ruševina jedno je od Krisovih omiljenih mesta u gradu. Voleo je da sedi i posmatra toranj, koji je izgledao kao da ga je bomba raspolutila. Jedna strana se srušila, a druga je ostala da štrči u nebo.
– Idemo levo, u Geteovu ulicu? – upitao je Burkhart i prekinuo Matine misli.
Ona se trgnula, pogledala unaokolo i kazala: – Tako je.
Kris živi u stanu na drugom spratu jedne zgrade u Gutenbergovoj ulici u Šarlotenburgu. To je malo staromodan kraj za čoveka Šnajderovh godina, ali on ga je voleo zato što je blizu zoo-vrta i Tirgartena, gde je često trčao.
Mati nije bila u Krisovom stanu više od mesec i po dana. Bilo joj je neprijatno kada se setila svoje poslednje posete, dok su njenim ključem otključavali ulazna vrata zgrade. U dvorištu se nalazio travnjak i izdignute leje sa cvećem. Leja ispod Krisovog stana bila je sveže raskopana. Pored lopate i ašova stajale su vreće pune lukovica lala. Na travi je bio parkiran motocikl BMV.
Mati se namrštila. Poznavala je nastojnika zgrade, neprijatnog čoveka po imenu Kraus. Nikada nije dozvoljavao motocikle u dvorištu, a ni bicikle.
Potisnula je tu misao i povela Burkharta stepenicama do hodnika na drugom spratu. Oklevala je. Činilo joj se da je sada, u nekom smislu, ovo mesto za nju zabranjeno. Bez obzira na to šta se desilo s Krisom.
– Ključ ne odgovara bravi? – pitao je Burkhart. – Ili te brine to što će Ditrih dobiti napad ako sazna da smo bili ovde?
– Ma ko jebe Ditriha – rekla je Mati i gurnula ključ u bravu. Uhvatila se za kvaku i otvorila vrata.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:54 pm






13.


Kožna sofa i fotelje bili su prevrnuti. Koža je bila rasečena, a punjenje izvađeno. Na podu su ležale razbacane knjige. Ormani su bili otvoreni, stvari rasturene unaokolo.
Mati je osetila smrad ustajalog smeća i čula mjaukanje.
– Sokrate? – pozvala je i ušla. – Dođi, mac.
– Ovo je sada mesto zločina – rekao je Burkhart. – Ne možemo unutra.
– Ovo je ispreturani stan – brecnula se. – Hajde da vidimo šta su uzeli.
Mati je zastala i stavila one iste gumene rukavice koje je nosila u klanici. Mačka je prestala da mjauče.
Burkhart se namrštio, ali je pošao za njom.
Pažljivo je hodala po krhotinama, među kojima je bilo i stakla od razbijenih uramljenih fotografija. Na nekima su ona i Kris, zagrljeni, smeju se kao da su najsrećniji par na svetu.
Kako je sve otišlo dovraga?
Kako se ovo desilo? Čip. Upad u sistem. Još mu je neko ispreturao stan. Zašto? U šta li se Kris upleo?
Mati je došla do niše gde je Kris obično radio. Ugledala je razbijeni laptop na podu i prišla. Kleknula je i olovkom počela da razgrće po krhotinama ne videvši Burkharta kako s poda podiže fotografiju Krisa i nekog malog dečaka.
– Engelova, jel’ ovo…? – počeo je.
– Sranje! – povikala je Mati i upala mu u reč. – Uzeli su mu hard-drajv. Sranje!
– Dobro, sad znamo šta su tražili – rekao je Burkhart i odložio fotografiju. – Idemo odavde i zovemo Kripo.
Mati je ustala i progurala se pored njega. – Idem da nađem mačku. Sačekaj me u kolima.
Nije čekala odgovor. Krenula je hodnikom pored kuhinje, odakle je zaudaralo na prljave sudove i tajlandsku hranu za poneti. Disala je na usta i otišla u spavaću sobu, okrečenu u snežnobelo.
Prekrivač za krevet bio je takođe snežnobeo, kao i zavese, ustalasane na kiši i vetru koji je ulazio kroz otvorenu terasu okrenutu ka dvorištu. Tepih ispred vrata terase bio je potpuno mokar od kiše.
Pored kreveta se nalazila korpa za otpatke do vrha puna papira, jedna od retkih stvari u celom stanu koja nije bila ispražnjena. Mati je prišla i videla nekoliko zgužvanih papira na vrhu.
Kada se sagla da uzme jedan, začula je mjaukanje. Okrenula se i videla Sokrata, Krisovog sivo-crnog tigrastog mačka, kako izlazi iz kupatila.
Mati je zakoračila prema njemu, sa osmehom na licu. – Aha, tu si.
Onda je opazila tragove cipela na mokrom tepihu.
Pogledom je pratila tragove do ormana, koji joj se nalazio odmah s desne strane. Zgužvani papir je stavila u džep, krenula prema mačku i posegnula za pištoljem. Kazala je: – Dobra maca. Jesi li gladan?
Onda su se vrata od ormana otvorila munjevitom brzinom.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:55 pm





14.


Krupan čovek, obučen u kožu i s kacigom na glavi, naleteo je na Mati s njene leve strane i oborio je na pod. Pala je na tepih, pored Sokrata. Čovek je pokušao da je šutne u stomak, ali je ona uspela da se sklupča i zadobila udarac u butinu.
U dva koraka bio je napolju, projurivši kroz vrata od terase.
S mukom se digla na noge i izvadila pištolj. Čula je riku motocikla i oteturala se do terase u trenutku kada je čovek otkačio kvačilo i krivudajući krenuo prema izlazu iz dvorišta. Trava je letela svuda unaokolo.
Bez razmišljanja, skočila je s terase.
Pala je u blatnjavu, raskopanu leju i zatim se otkotriljala poput padobranca. Videla je užasnutog Krausa kako dolazi s drugog kraja dvorišta.
– Mati! – povikao je.
Nije bilo vremena za objašnjenje. Motociklista je odmicao. Istrčala je na glavni ulaz, nadajući se da će uspeti da vidi registarski broj.
Motociklista je vozio ka zapadu. Mogla je da mu vidi leđa i kacigu, ali ne i registarsku tablicu.
– Sranje! – povikala je.
BMV joj se primakao sa strane uz škripu guma. Burkhart je bio za volanom. – Upadaj!
Uskočila je na suvozačevo sedište pa su pojurili za motociklistom, koji je zakočio i skrenuo na jug, u Englesku ulicu.
Kada su stigli do ugla, on je već skretao opet na zapad, paralelno s kanalom i kampusom Tehničkog univerziteta. Burkhart je ubacio u brzinu i skoro ga sustigao pre nego što je ovaj Marhovom ulicom prešao preko kanala i ušao u kampus.
U toj jurnjavi po kampusu, studenti su se u panici sklanjali od motocikla i Burkhartovog automobila.
Na kružnom toku, vozač motocikla je skrenuo levo, u Hardenbergovu ulicu. Zatim je prošao ispod železničke stanice Zoo-vrt, gde je naglo zavio udesno u Jahimovljevu, zatim levo u Kantovu, krećući se na istok prema ruševinama zvonika.
– Da se nisi usudio! – povikala je Mati na Burkharta. – Trg je prepun ljudi. Skreni u sledeću ulicu desno, u Budimpeštansku.
Burkhart je stisnuo zube, ali je uradio što mu je rečeno, nadajući se da će mu semafor biti naklonjen. Budimpeštanska ulica pruža se paralelno s trgom. Mati je videla motociklistu kako vrluda između pešaka koji su bežali ispred njega.
– Mora da tu negde ima neki policajac – rekla je Mati.
– Njih nikada nema kad su ti potrebni – kazao je Burkhart dok je jurio Budimpeštanskom.
Motociklista je sada izašao s trga i ušao u Budimpeštansku.
Burkhart mu je bio za petama.
– Nema registarsku tablicu – rekla je Mati.
– Ne čudi me – rekao je, dok su skretali na zagušeni Palmeov trg.
Burkhart je bio vrstan vozač. Uspeo je da isprati sve manevre koje je izveo motociklista, dok nisu ponovo prešli kanal, istočno od zoološkog vrta.
Na severnoj strani motociklista iznenada poče naglo da koči, kao da pokušava da izbegne sudar s nekim ispred sebe.
– Sad si moj, gade – rekao je Burkhart i dao gas.
Prednje levo krilo BMV-a za dlaku je promašilo zadnji točak motocikla, kada je ovaj naglo skrenuo ulevo, u Kornelijevu ulicu.
Burkhart je naglo zakočio, ubacio u rikverc i zatim uz škripu guma pojurio motociklistu. Međutim, Mati se od zlokobnog predosećaja grčio želudac.
Dobro je znala ovaj kraj. Ona i Kris nekada su često trčali ovuda.
Dva bloka niže, put ka zapadu zatvoren je za saobraćaj. Staza koja ide duž kanala, unutar Tirgartena, između zoo-vrta i Novog jezera, otvorena je samo za pešake i bicikliste.
Kada je poslednji put videla motociklistu, jurio je ka zapadu, stazom pored kanala. Onda se izgubio u sumraku, iza zavese od opalog lišća i kiše.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:55 pm





15.


– Hauptkomisar?
Hans Ditrih se okrenuo ka svojoj pripravnici. Gnevno ju je pogledao odozgo. – Šta je bilo, Vajgelova?
Inspektorka Vajgel je stajala u istočnom delu klanice. Pocrvenela je, ali je promucala: – Forenzičari su pronašli uzorke krvi. Mnogo ih je.
Ditrih ju je pogledao strogo. Oklevao je i zatim rekao ljutito: – Da, pretpostavljam. Ovo je bila klanica.
– Šefe, pitaju šta sad da rade.
Opet je oklevao pa rekao: – Neka uzmu dvadeset nasumičnih uzoraka.
Inspektorka je zastala i zatim bojažljivo klimnula glavom. – Hauptkomisar, da li vam je dobro?
Ditrih je nakratko zurio u nju, a onda pogledao na sat. Četiri i deset.
Potrudio se da izgleda bolesno. – Zapravo, nije. Čini mi se da sam pokupio neki virus. Mislim… da ću morati da odem kući.
– Šefe? – rekla je Vajgelova.
– Mora da je neki stomačni virus – rekao je Ditrih. – Ako pronađete nešto bitno, zovite me.
Dvadeset minuta kasnije, glavni inspektor je vozio svoj stari opel između drvoreda divljih kestenova sa obe strane Puškinove avenije, koja vodi ka parku Treptover, u jugoistočnom delu Berlina.
U retrovizoru je video televizijski toranj na Aleksanderplacu. Na licu mu se pojavio izraz gađenja. Prezire taj toranj i sve ono što on predstavlja.
Nedavno je čuo da špekulanti koji se bave nekretnimama žele da ga sruše radi rekonstrukcije Aleksanderplaca. Ditrih je smatrao da je to odlična zamisao i da bi se tog tornja trebalo otarasiti.
Kao istražitelj, naučio je da se prošlost uvek naposletku zakopa, naročito u gradu. Može da potraje vekovima, može da izazove masovno uništenje, ali prošlost se uvek na kraju pretvori u prah, pepeo i glasine.
Zato je Ditrih sada, dok se približavao parku Treptover, imao utisak da ga neko primorava da se lati lopate i počne da kopa po gomili radioaktivnog materijala; znao je šta mora da uradi, ali se plašio da će ga to uništiti.
Parkirao je opel i pogledao na sat.
Dvadeset do pet. Ima dvadeset minuta.
Progutao je knedlu, zgrabio kišobran i s mukom izašao iz automobila.
Dugačkim, nezgrapnim koracima, zbog kojih mu se glava klatila, glavni inspektor je grabio ka jugu, stazom koja vodi kroz mokru jesenju šumu, sve dok nije došao do velike, pravougaone čistine.
Prošao je pored statue majke koja plače, Majke Rusije. Nastavio je dugačkom promenadom oivičenom srebrnim brezama koja vodi do dva masivna crvena spomenika okrenuta jedan prema drugom. Crveni mermer uzet je iz Hitlerovog sedišta i od njega su isklesane dve ogromne, stilizovane zastave Sovjetskog Saveza sa srpom i čekićem.
Ispod zastava nalaze se statue dva ratom iznurena ruska vojnika kako kleče, okrenuti jedan prema drugom. U daljini, između dva vojnika, vidi se treća statua. Taj ratnik je deset puta veći od ostalih. Plemeniti sovjetski vojnik nosi u naručju nemačko dete. Pod nogama mu je slomljeni nacistički kukasti krst.
Glavni inspektor se popeo stepenicama između dve statue. Pogledom je prešao preko groblja, gde počiva pet hiljada Staljinovih vojnika, poginulih u bici za Berlin na kraju Drugog svetskog rata.
Ditrih nije gledao u šesnaest sarkofaga u kojima se nalaze njihovi posmrtni ostaci. Nije razmišljao o Staljinu, niti o pojedinostima Spomen-parka vojniku oslobodiocu. Kroz kišu koja je rominjala, pogledom je tražio nešto u daljini, na stazi koja ide paralelno s grobljem kroz šumarak.
Obasjana bledoplavičastim svetlom, iz šumarka se pojavila usamljena prilika u crnom kišnom mantilu, trenerci i patikama. Čovek je išao stazom brzim korakom, mašući, glave uzdignute poput psa koji čeka komandu.
Glavni inspektor je pogledao na sat.
Pet sati po podne. U minut.
Odmahnuo je glavom, u neverici. – Tačan kao sat, jebote.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:55 pm






16.


Ditrih je posmatrao kako prilika odmiče prema zadnjem delu Spomen-parka i izračunao kojom brzinom se kreće. Kada je zaključio da je pravi trenutak, krenuo je ukoso prema šetaču. Krivudao je između sarkofaga i na nekoliko minuta izgubio s vidika svoju metu.
Glavni inspektor se zaustavio na severnoj strani statue sovjetskog pobednika sa nemačkim detetom. Kiša je jenjavala i on je čuo zvuk koraka mnogo pre nego što se čovek pojavio u njegovom vidokrugu.
– Oberst? – rekao je Ditrih. – Pukovniče? Mogu li da ti oduzmem koji minut?
Pukovnik je pregurao osamdesetu, ali je imao zapovedničko držanje. Čovek koji je navikao da izdaje naređenja i da se ta naređenja izvršavaju. Glavnog inspektora je sasekao prodoran pogled ledenoplavih očiju, a zatim se na pukovnikovom licu pojavio izraz gađenja. Nije usporio, već je pokušao da prođe pored njega.
Ditrih je ispružio ruku i uhvatio starca za lakat. – Moramo da razgovaramo. Treba mi tvoja pomoć. Savet.
– Tebi treba moja pomoć? – pukovnik se zlobno nasmejao i trgnuo ruku izneneđujuće snažno. – Godinama ne želiš da imaš nikakve veze sa rođenim ocem. I sada, odjednom, posle koliko godina, deset, treba ti moja pomoć?
Za trenutak, Ditrih se osetio bolesnim, baš onako kao što je ranije rekao Vajgelovoj. Zaboleo ga je stomak i stezala ga je teskoba, što nije osetio još od poslednjeg razgovora s ocem.
– Radim na jednom slučaju – kazao je Ditrih.
– Da – rekao je pukovnik blago. – Pošto si policajac.
– Glavni inspektor – rekao je Ditrih i opet ga je obuzeo stari bes. – Hteo sam samo da proverim nešto.
– Šta da proveriš, glavni inspektore?
Ponovo je počela kiša. Otac nije podigao kapuljaču, kiša mu nije smetala.
Ditrih je oklevao i zatim rekao: – Hteo bih da mi kažeš šta znaš o jednoj veoma staroj glasini.
Pukovnik je postao sumnjičav. – Kojoj staroj glasini?
– U vezi sa starom pomoćnom klanicom blizu Arensfelda.
Nešto u starčevom pogledu se promenilo.
Sekund kasnije se pribrao. – Ne znam ništa o tome. A ne bi ni ti trebalo da se petljaš.
– Imam razloga da sumnjam da je neko možda ubijen tamo. U svakom slučaju je povređen – kazao je Ditrih.
– Znači, imaš tragove krvi, ali nemaš leš?
– Imam delić kože, ali leša nema. Ima i životinjske krvi. Mnogo. Upravo pretražujemo zgradu. Hoćemo li nešto pronaći?
Pukovnik je trepnuo da strese kišne kapi s trepavica. Onda je rekao: – Možda su se ilegalci potukli.
– Zasad ništa ne ukazuje na to.
– Onda ti ja ne mogu pomoći.
Ditrih mu nije poverovao. Još dok je bio relativno mlad, naučio je nešto. Što je otac bio staloženiji, to su izgledi da laže rasli.
– Pukovniče, ja imam život. Položaj. Ugled. Ljude koji računaju na mene.
– Ljude koji ne znaju ko si ti zaista.
Otac ga je prezrivo pogledao, a zatim je nastavio kiselo: – Iskreno, Hanse, nije me briga za tvoj život, položaj, ugled, ni tvoje ljude.
– I ukoliko ti nisam rekao poslednji put kad smo se videli, kada razmišljam o tebi, a to je, priznajem, vrlo retko, mislim da si ti potpuno razočaranje. Zbog tvog današnjeg ponašanja nisam promenio mišljenje.
Kada je to rekao, pukovnik se okrenuo i nastavio svoju popodnevnu brzu šetnju kao da je nije ni prekidao.
Ditrih je osetio knedlu u grlu dok je kipteo od besa.
Međutim, stomak mu se grčio od straha.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:55 pm




17.


Zgrada u kojoj živi Mati Engel u Šlimanovoj ulici, južno od Avenije Prenclauer, okrečena je u svetlozeleno, crveno i belo. Nalazi se odmah pored obdaništa, na čijim zidovima su naslikana deca kako voze tricikle i igraju se malim kamionima za smeće.
Tom Burhkart je zaustavio automobil na mokroj kaldrmi ispred obdaništa. Mati je držala Sokrata u krilu. Vratili su se u Krisov stan, našli mačka, zaključali i pokušali da dobiju Ditriha ne bi li ga obavestili o tome šta se desilo.
Glavni inspektor se nije javio na mobilni telefon, a Mati nije ostavila poruku. Saznaće već. Mati je krenula da otvori vrata.
– Dobro si? – pitao je Burkhart.
– Ako ne budem više morala s tobom da se vozim, biću dobro.
– Šta?
– Sreća naša da nismo završili u zatvoru.
– Ne lupetaj – rekao je. – Ja sam sve držao pod kontrolom. Ne znam da li to mogu da kažem za tebe?
Mati je načas oklevala pa rekla: – Moram da spavam. Kris je možda tamo negde, živ, a ja ću da spavam.
Burkhart je rekao malo blaže: – Bolje ćeš razmišljati ako se budeš naspavala. Videćemo se u Ditrihovoj kancelariji sutra ujutru.
Klimnula je glavom, izašla iz BMV-a i brzim korakom krenula ka zgradi s mačkom u naručju. Burkhart je sačekao da uđe u zgradu, a zatim otišao. Liftom se popela na treći sprat i peške nastavila do svog sprata. Zastala je. Iz stana je dopirao pojačan zvuk televizora i miris prženog luka.
Pogledala je u mačka. Kako ću sad? Šta da im kažem?
Sokrat je samo gledao u nju i treptao. Zatim je mjauknuo.
Mati je stavila ključ u bravu i ušla u salon sa sofom, dve fotelje i stočićem. U pozadini se video kuhinjski pult, gde se Matina tetka Cecilija, punačka sedamdesetogodišnjakinja, vrzmala i spremala nedeljnu večeru.
Tetka Cecilija je povremeno živela s Mati još od pada Berlinskog zida. Odgajila je Mati od malih nogu i brinula se o njenoj majci dok ova nije umrla. Mati ne bi mogla bez nje.
U sobi naspram kuhinje, s televizora je treštala larma navijača i urlikanje fudbalskog komentatora: Gol Kasijana! Gol Kasijana! Utom je i dečji glas povikao: – Gol Kasijana! Gol za Berlin!
Sokrat je iskočio iz Matinih ruku i pošao prema mestu događaja. Mati je krenula za mačkom, skinula kišnu jaknu i pozvala: – Niklase? Došla sam.
– Zdravo, dušo – tetka se javila iz kuhinje. – Večera će biti za koji minut.
– Hvala – rekla je Mati i provirila iza ugla u malu sobu naspram kuhinje. Njen devetogodišnji sin skakao je po sofi i gledao snimak gola. Kada je napadač šutnuo loptu i poslao je u gornji desni ugao mreže, povikao je iz sveg glasa: – Gol Kasijano!
Mačak je skočio u Niklasovo krilo.
Niklas je mršav dečak poput malog hrta, krupnih pitomih očiju. On se iznenadio, a zatim se oduševio još više nego kad je slavio Kasijanov gol.
– Sokrate! – ciknuo je i zagrlio mačka. – Otkud ti?
– Ja sam ga donela – rekla je Mati. – Volela bih da se tako oduševiš kad vidiš mene.
Činilo se da ju je Niklas tek tada primetio. Nasmejao se. – Moja mamica!
Prišla mu je, zagrlila ga i pomazila Sokrata po glavi. – Nedostajao si mi – rekla je.
Niklas je spustio glavu na njen stomak. – I ti si meni nedostajala. Trebalo je da vidiš, mama, Kasijana. Niko kao on… nikada nije igrao u Berlinu.
Mati je pogledala u televizor i posmatrala Brazilca, koji je sada bio u krupnom planu. Da li on ima neke veze s Krisovim nestankom?
Osmeh je nestao s Niklasovog lica. Pogledao je u mačka. – Otkud Sokrat ovde? – zatim se opet osmehnuo pre nego što je Mati odgovorila. – Došao je Kris?
Mati bi se ponekad zadivila Niklasovom intuicijom. Naslućivao je skrivene emocije. Opet, tako je to kada rasteš bez oca.
– Imam loše vesti – rekla je najzad.
Niklasovo lice se smračilo. – Opet radiš za vikend?
Mati je oklevala. Još uvek nije znala šta da kaže i kako to da uradi.
Niklas je ustao i ispustio mačka. Jogunasto je prošao pored majke. – Obećala si da ćemo ići opet na jezero da vozimo kanu. Uskoro će biti suviše hladno za to!
– Niklase! – rekla je Mati strogo. – Kris je u pitanju. Zato je Sokrat kod nas.
Njen sin se zaustavio i okrenuo. Iznenada je prebledeo i pogledao je zbunjeno, dok mu se mačak vrzmao oko nogu. – Molim?
– Nestao je, Niklase. Kris je nestao.
Niklas se još više zbunio. – Šta to znači?
– Znači da niko ne zna gde je – rekla je Mati i odlučila da mu ne kaže za čip koji su našli. – Već dugo ga niko nije ni čuo ni video. Suviše dugo.
Niklas je uzeo Sokrata u naručje, zagrlio ga snažno i upitao: – S kim je bio? Na čemu je radio?
– Ne znam.
– Nekad si sve znala. Uvek si znala šta on radi.
– Niklase, ja…
Niklas ju je sada gledao ogorčeno. – Da mu nisi rekla da nećeš da se udaš za njega, možda bi sada znala gde je. Kris bi sada verovatno bio ovde i gledao utakmicu sa mnom!
Matin sin je briznuo u plač i otrčao niz hodnik ka svojoj sobi, stežući Sokrata u naručju kao da mu je to jedini prijatelj na celom svetu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:56 pm






18.


Matina tetka Cecilija je čula ceo razgovor. Uznemirena, obrisala je ruke o kecelju i povikala: – Niklase, vrati se ovamo. Vrati se i izvini se majci smesta!
Međutim, Niklas je ušao u svoju sobu i zalupio vratima.
Mati je stavila ruku na tetkino rame. – Neka ga. U pravu je. Kris i ja smo nekada pričali o svemu. Znala bih gde je sada.
Tetka je htela nešto da kaže, a onda je shvatila koliko je Mati napeta. – On je samo nestao, zar ne? Da nije otišao nekud na odmor?
– Ne. Sasvim sigurno nije na odmoru.
– Onda…
– Moram da razgovaram s Niklasom.
Tetka je klimnula glavom. – Posle dođi da jedeš. Šnicle s limunovom korom.
Mati je poljubila Ceciliju u obraz i pošla hodnikom do Niklasove sobe. Kucnula je na vrata. Nije bilo odgovora. Uhvatila se za kvaku. Bilo je zaključano.
– Niki? Hoćeš da me pustiš unutra?
Posle nekoliko sekundi čula je kako se vrata otključavaju. Ušla je u sobu svog sina, strastvenog obožavatelja fudbala. Veliki Kasijanov poster nalazio se iznad kreveta.
Niklas se vratio na krevet i sklupčao pored Sokrata, koji je preo. Mati je sela na krevet pored njih i pomazila sina po leđima.
– Imaš pravo što se ljutiš – rekla je.
Nekoliko sekundi Niklas nije reagovao, a zatim je pitao: – Mama, jel’ Kris živ?
– Moramo da verujemo da jeste.
– A ako nije?
Mati nije odgovorila.
– Zašto ga više ne voliš, mama?
Matina donja usna je počela da podrhtava. – Volim ga. Volim i tebe, i zajedno ćemo se izvući iz ovoga.
– I naći ćemo ga?
– Ja ću učiniti sve što mogu. A sada je vreme za pidžamu i četkicu za zube.
– A knjiga?
– Tetka će da ti čita – obećala je. – Ja umirem od gladi.
Mačak je mjauknuo, izmigoljio se iz Niklasovog zagrljaja i skočio prema vratima.
– Čini se da je i on gladan – rekla je Mati.
– Ima još malo keksa za mačke što je Kris ostavio.
– Znam gde je.
Izašla je iz sinovljeve sobe i vratila se u kuhinju, gde je tetka već pronašla hranu za mačke. Puna činija već je čekala, pored čančića sa vodom. Sokrat je prišao i počeo halapljivo da jede.
– A tvoja večera je na stolu – rekla je Cecilija.
Mati je ponovo poljubila staricu u obraz. – Niklas je skoro spreman da mu malo čitaš Harija Potera.
– Onda, da nađem naočare – rekla je Cecilija i skinula kecelju.
Mati je sela za sto i jela tetkinu nenadmašnu šniclu s limunovom korom, pečeni krompir, salatu i popila hladno pivo berliner vajse. Kad je završila, raspremila sto i oprala sudove, otvorila je frižider da uzme još jedno pivo. Baš joj je prijalo.
Otvorila je konzervu kada je zazvonio mobilni telefon. Katarina Doruk.
– Burkhart se javio i ispričao mi šta se desilo – rekla je Katarina.
– Dobro smo – odgovorila je Mati.
– Da, rekao mi je – Katarina je kazala strogo. – Bolje bi bilo da sam to čula od tebe, Mati. Dobro je da vas nisu uhapsili. Jurnjava po gradu? Vi niste policija.
Mati je uzdahnula. – Znam. Zaneli smo se, a kasnije sam bila suviše iscrpljena da bih te zvala. Morala sam Sokrata da dovedem kući i da ispričam Niklasu šta se dogodilo.
– Kako je on to prihvatio?
– On ima Sokrata.
– A ti?
Mati je prošla jeza. Otkad su stigli u klanicu, Mati nije sebi uopšte dozvolila da razmišlja. Međutim, sada je sve pretilo da pokulja iz nje kao bujica.
– Hoćeš da dođem? – pitala je Katarina.
– Ne. Dobro sam.
– Burkhart je rekao da je onaj tip na motociklu uzeo hard-drajv sa Krisovog laptopa – rekla je Katarina.
– Tako je izgledalo.
– Ništa drugo?
– Sve je bilo ispreturano – odgovorila je Mati. – Bilo je teško utvrditi…
Onda se setila zgužvanog papira koji je uzela iz Krisove korpe za smeće trenutak pre nego što ju je provalnik napao.
– Sačekaj sekund.
Mati je uključila spikerfon, iskopala papir i izravnala ga. Pročitala je spisak napisan Krisovim prepoznatljivim škrabopisom. Gorko se nasmejala.
– Čini se da je provalniku ipak nešto promaklo – rekla je.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:56 pm






19.


– Šta? – pitala je Katarina.
– Spisak Krisovih obaveza – odgovorila je Mati. Uzela je telefon, papir i pivo pa krenula ka spavaćoj sobi. – Datum je prošli četvrtak i piše da tog jutra u jedanaest ima sastanak sa Hermanom Krigerom.
– Ne sa Krigerovom ženom?
– Ne. Piše H. Kriger i adresa na Potsdamskom trgu, mislim da je to Sonijeva zgrada.
– Dakle? Sreo se sa Hermanom, rekao mu da zna za sve njegove ljubavnice i prostitutke…?
– Suviše je pretpostavki, Kat – Mati se brecnula. – Krigerovo ime je samo upisano na spisku, kao i Kasijanovo. Trebalo je da se sastane s njim u tri sata tog popodneva. A vidim i treće ime ovde, Pavel.
– Maksim Pavel? – pitala je Katarina, najednom uzbuđena.
– Ne piše – odgovorila je Mati. – Zašto?
– Zato što je Gabrijel saznao da je Kris nekoliko puta prošlog ponedeljka i utorka zvao čoveka koji se zove Maksim Pavel. Ruski emigrant. Drži dva-tri noćna kluba, uključujući i Kabare.
– Tamo gde nastupaju transvestiti? – pitala je Mati.
– Kako mi kaže Gabrijel, to je veoma unosan posao. Ima još nešto. Očigledno je da Pavel ima veze s ruskom mafijom.
Mati je pogledala na sat. – Tek je osam sati, mogle bismo da…
– Već smo proverili – rekla je Katarina. – Pavel je na putu u Italiji. Vraća se sutra ujutru.
Mati se na trenutak zamislila. – Moraćemo da tražimo pojačanje.
– Opet sam za korak ispred tebe – rekla je Katarina. – Pozvala sam Brehta da dođe iz Amsterdama, a Džek Morgan dolazi iz Los Anđelesa Prajvetovim avionom.
– Doći ću u kancelariju do sedam – obećala je Mati i prekinula vezu.
Stavila je pivo, spisak i telefon na noćni stočić i otišla da poljubi Niklasa za laku noć.
– Molim se za Krisa – Niklas je rekao kada je ugasila svetlo.
– I ja, dušo – rekla je Mati.
Zatvorila je vrata, poželela tetki laku noć i otišla u svoju sobu. Pošto se istuširala i obukla spavaćicu, legla je s pivom. Zamalo da uključi televizor, ali onda je ipak uzela laptop.
Ulogovala se na svoj službeni nalog i zatekla poruku od babe grofice Fon Milen, koja joj zahvaljuje na brzo i efikasno obavljenom poslu. Mati je odgovorila da misli kako je Sofija dobro, mada neprilagođeno dete i poželela joj sve najbolje.
Zatvorila je imejl, a onda se setila da bi mogla da proveri svoj privatni nalog. Nije proverila taj nalog već više od nedelju dana, mada je jedina osoba koja joj tu piše zapravo…
Među mnoštvom reklama, Mati je spazila imejl od Krisa, s datumom od prošle srede uveče, poslat oko deset sati. Kada ga je otvorila, videla je samo prikačen video-fajl. Kliknula je na njega.
Na ekranu se pojavilo Krisovo lice. Bio je u svom stanu, u niši; izgledao je očajno i polupijano. Sokrat mu je sedeo u krilu.
– Zdravo, Mati. Pokušao sam da poštujem tvoju želju i da te ne zovem, ali… – Zastao je i okrenuo glavu od kamere.
Nakašljao se, ponovo pogledao u kameru i rekao: – Mati, otkrio sam nešto i ako budem mogao to da izguram do kraja, mislim da će biti bolje. Za mene i za tebe i za Niklasa.
Oči su mu se ispunile suzama. – Ovih nekoliko nedelja… nije mi bilo ovako loše još otkad sam bio dete. Nedostaješ mi, Mati. Nedostaje mi i Niklas. I tetka Cecilija. Hoćeš da me zoveš? Ili da mi odgovoriš na poruku? Javi mi se kako god želiš, ja ću te čekati. Volim vas oboje. Uvek ću vas voleti.
Video-snimak se završio i slika je nestala.
Mati je tako glasno zaridala da je tetka Cecilija dotrčala do sobe.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:56 pm





20.


Tek je svanulo, dragi moji, i ja izlazim iz Berlina, idem ka jugu. Po pljusku vozim svoj mercedes benc ML500, koji sam kupio prošle godine. Da li znate ML500? Po mokrom kolovozu, on je kao tenk, moj snažni automobil kojim mogu da idem svuda.
Obično sam vrlo samouveren za volanom svoje petstotke. Međutim, nervozan sam dok vozim i razmišljam o policajcima koje sam sinoć video u klanici. Kada sam se probudio, žarko sam želeo da i jutros ponovo prođem tuda, ali čeka me veoma dug put i vrlo malo vremena jer moram da se vratim na posao.
Jugoistočno od Halea, nađem dvosmerni put koji vodi pored reke u jedno pusto mesto. Naročito po ovakvom vremenu.
Parkiram i čekam. Ne razmišljam ni o čemu, samo o prijatnom zadatku koji me čeka. Dvadeset minuta kasnije, dolazi motociklista u kišnoj kabanici, sa crnom kacigom. Pljusak se pretvorio u rominjanje. Izađem iz automobila; nosim jaknu za kišu sa dubokim džepovima; imam rukavice na rukama, a ruke sam stavio u džepove.
Moj prijatelj skine kacigu i otkrije lice tamnoputog čoveka u kasnim tridesetim. On je Turčin i lopov. Kao što bi svaki lopov rekao, i moj prijatelj kaže: – Hoću još novca. Zamalo da me uhvate. Mogao sam da poginem.
– Da, već ste mi to rekli sinoć preko telefona – odgovorim pomirljivo. – Pedeset hiljada evra umesto dvadeset pet. Može?
Vidim da je lopov očekivao da se pobunim, ali sada klima glavom.
– Vi meni pokažite šta imate, pa ću ja vama pokazati novac – kažem ja.
Moj prijatelj kreće da pretura po bisagama. Ja otvorim gepek mercedesa. Pored cirade s telom hakera, pronađem kožnu akten-tašnu. Otvorim je i iz nje izvadim jednu stvarčicu koja će malo da ubrza stvar. Onda ponesem tašnu onako kako to rade konobari u skupim restoranima, otvorenu tako da se unutra vidi novac.
Dođem do lopova, koji u ruci drži hard-drajv.
Krenem kao da ću mu dati tašnu, a onda se sapletem. Torba mi poleti iz ruku.
Moj prijatelj instinktivno krene da je uhvati.
Ja mu prislonim elektrošoker i pritisnem okidač.
On se trgne silovito i padne.
Ponovo ga opalim elektrošokerom, onda odložim spravu i zabodem mu odvijač u potiljak.
Sada lopov počne da se trza, ali ja ga držim čvrsto i osećam kako misterija curi iz njega a ja se opet punim.
Međutim, u ovom slučaju, ne mogu dugo da uživam u tom trenutku i u onom slatkom spokoju koji dolazi posle smrti. Na otvorenom sam. Kiša pada. Ako predugo ostanem tu, neko može da me vidi.
Umesto toga, zapečatim ranu superlepkom i odvučem telo do obale reke. Ugazim u vodu i pustim da ga struja ponese. Nadam se da će ga hladna voda odneti duboko i daleko.
Izađem, hladno mi je, ali nije me briga.
Uzmem torbu i ubacim je u gepek mercedesa. Onda odvučem ciradu sa telom svog prijatelja računarskog genija do reke. Gurnem zavežljaj u vodu, povučem ciradu i njegovo telo se otkotrlja u reku.
Leš lopova je već nestao.
Brzo složim ciradu i stavim je u mercedes pored tašne.
Kacigu bacim u reku. Upalim motocikl, ubacim u brzinu, uhvatim kočnicu, dam gas, pustim kvačilo i kočnicu.
Motor zaurla i krene unapred, poleti preko obale i nestane.
Sada moram da požurim nazad u Berlin. Ne mogu više da izdržim. Moram da vidim šta je s klanicom.
Moram da odlučim o njenoj sudbini, dragi moji.
Teške su to odluke.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:56 pm






21.


Mati je desno oko prislonila na skener berlinskog Prajveta u ponedeljak u petnaest do sedam ujutru. Spavala je isprekidano te noći. Oči su joj crvene, kapci naduveni. Pitala se da li će to uticati na skener, ali nije. Neprobojna vrata su se otvorila uz šum hidraulike.
Upravo je svitalo kada je prošla hodnikom iznad parka. Svetla su još bila pogašena. Prva je stigla.
Ili je bar tako izgledalo. Kada je ušla u prostoriju za odmor s namerom da napravi kafu, upalila je svetlo. Neko je glasno zastenjao.
Mati se trgla i pogledala prema sofi. – Ko je to? – upitala je na nemačkom.
Džek Morgan se pridigao s druge strane sofe i pogledao je pospano. – Ne razumem nemački, Mati. Koliko je sati?
Kao i mnogi Nemci, Mati tečno govori engleski. – Deset do sedam – odgovorila je. – Džek, izvini, nisam …
Vlasnik Prajveta je odmahnuo rukom i ustao. Nosio je kožnu pilotsku jaknu, farmerke i kaubojske čizme s niskom petom. Visok, vitak čovek, koji uvek izgleda kao da je u žurbi, zagladio je tamnu, prosedu kosu i rekao: – Nema veze. Ionako kažu da je zdravije ne spavati previše, zar ne?
Mati se nasmejala. Sviđa joj se Džek Morgan. Pametan je, ali nije nadmen. Vlasnik je kompanije, ali se ne ponaša kao da je bog.
Prišao joj je. – Kako si?
Mati je slegnula ramenima i počela da pravi kafu. – Kako moram, s obzirom na to da mi je… kolega i prijatelj nestao i da smo našli čip koji mu je izvađen iz leđa.
– Zato sam došao – rekao je Morgan saosećajno. – Čim sam čuo.
– Kad si stigao?
– Pre sat vremena otprilike – rekao je Morgan. – Let je trajao trinaest sati.
– Mora da si smožden – rekla je Mati i uključila aparat za kafu. – Mogu da ti ispričam šta se događalo dok si putovao. Hoćeš da odemo nekud na pravi doručak?
– Zasad će kafa biti dovoljna – rekao je Morgan i seo za sto. – Svakako ćeš me obavestiti, ali pošto me to mučilo sve vreme leta, najpre bih voleo da čujem zašto ste ti i Kris raskinuli veridbu.
Mati je duboko uzdahnula i okrenula glavu. Retko priča o svom privatnom životu, osim s Katarinom i tetkom. Njen šef je upravo stigao letom koji je trajao trinaest sati, da bi pomogao da pronađu Krisa. Zaključila je da je iskren odgovor najmanje što može da učini.
Neprirodnim glasom je rekla: – Ubrzo nakon što si me zaposlio ovde, imali smo burnu romansu. Verili smo se posle šest meseci. S vremenom sam otkrila da Kris ima problem, Džek. Nikako nisam mogla u potpunosti da mu priđem, da ga upoznam. Nikada nije pričao o detinjstvu. Ipak, nešto ga je iz tog perioda mučilo. Što sam duže bila s njim, sve više sam otkrivala koliko mesta to zauzima u njegovoj duši. Preklinjala sam ga da mi kaže šta je posredi, ali nije hteo. Naposletku, prelomila sam da se ne udam za čoveka koji u sebi nosi toliku tajnu, bez obzira na to koliko ga volim. Ne bi bilo pošteno prema meni. Ni prema mom sinu Niklasu.
– I prekinula si?
Mati je klimnula glavom. – Nešto najteže što sam ikada uradila.
– Kako je Kris to prihvatio?
– Kao da je očekivao. Rekao je da me ne krivi i da me voli uprkos svemu.
– Nemaš nikakvu predstavu šta je u pitanju, kakva je to tajna.
– Samo znam da je imao noćne more. Javljale su se u naletima. Plakao bi u snu i dozivao majku. Ponekad bi vrištao dozivajući je.
– Jesi li ga nekad pitala nešto o tim noćnim morama?
– Jesam, ako sam htela da ne razgovara sa mnom sledećih nekoliko dana – odgovorila je Mati, sipala kafu u šolju i pružila je Morganu.
On je uzeo kafu. – Znao sam da je odrastao u Istočnom Berlinu i da su mu roditelji umrli kada je imao osam-devet godina. Odrastao je na selu, u nekom sirotištu, zar ne?
Mati je klimnula glavom. – To je sve što je voljan da kaže kada ga neko pita. Jednom mi je rekao da je prošlost najbolje zaboraviti, ali ja mislim da on nikada nije zaboravio. Jednostavno, neće nikome da priča o tome.



22.


Katarina Doruk je stigla u sedam i petnaest. Doktor Ernst Gabrijel i Tom Burkhart došli su u pola osam.
Zajedno su obavestili Morgana o onome što su do sada saznali – klanica, Krisovi sastanci s fudbalskom zvezdom Kasijanom i milionerom Hermanom Krigerom zakazani za nekoliko dana pre nestanka i njegovi telefonski pozivi vlasniku noćnog kluba Maksimu Pavelu i ostalima.
Mati je pomislila kako Morgan veoma trezveno rasuđuje za nekoga ko je spavao samo nekoliko sati. Odlučio je da podeli istragu na tri dela.
Katarina će istražiti Hermana Krigera.
Kada stigne iz Amsterdama, Danijel Breht će se pozabaviti Kasijanom, uz Morganovu pomoć. Vlasnik Prajveta je već odranije imao iskustva u nekoliko istraga u vezi s poznatim sportistima. Breht govori šest jezika, uključujući i portugalski, jedini jezik koji govori brazilski napadač.
Gabrijel će detaljnije ispitati Krisovo kretanje, dok će Mati i Burkhart nastaviti da sprovode istragu uporedo s policijom i uključiti se u ostale tokove istrage po potrebi.
Međutim, upravo kada su se Mati i Burkhart spremali da krenu na zakazani sastanak sa Ditrihom, njen telefon je zazvonio. Bio je to glavni inspektor.
– Zovem vas po naređenju svog pretpostavljenog – rekao je Ditrih, očigledno iznerviran. – Naš sastanak je otkazan.
– Molim? – odvratila je Mati ljutito. – Ali rekli ste…
Ditrih ju je prekinuo. – Ono što ću vam sada reći nije, i ponavljam, nije za javnost. Jasno?
Mati se povratila. – Da.
Ditrih je pročistio grlo. – Kao što pretpostavljate, zbog prirode posla koji se obavljao u zgradi, pronašli smo mnogo uzoraka krvi. Toliko da sam bio naredio da se uzme dvadeset nasumičnih uzoraka i da se već sinoć ispitaju. Od tih dvadeset uzoraka dvanaest su životinjskog porekla, četiri su svinjska a osam goveđa krv. Ostalih osam su ljudska krv. Žao mi je, ali četiri male mrlje identifikovane su kao Šnajderova krv. Ostala četiri uzorka se potpuno razlikuju jedan od drugog.
Mati se ukočila, trepnula nekoliko puta i pokušala da shvati šta joj on govori. – Pronašli ste krv još četvoro ljudi, pored Krisove?
Ditrih je oklevao, nakašljao se i onda odgovorio: – Tako je. I zato se uskoro vraćamo u klanicu. Ispostavilo se da su naši forenzički timovi trenutno veoma zauzeti. Iako sam ja protiv toga, moj pretpostavljeni bi zamolio berlinski Prajvet da pošalje svoj forenzički tim da nam pomogne da detaljnije pregledamo klanicu.
– Dolazimo za sat vremena – obećala je Mati i prekinula vezu.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:57 pm




23.


U deset i petnaest Mati, Burkhart, doktor Gabrijel i još tri Prajvetova forenzičara ušli su u klanicu noseći opremu – luminol lampe, video-kamere, opremu za termografsko snimanje i jednu bocu pod pritiskom sa crevom i ventilom.
Hauptkomisar Ditrih već je bio na licu mesta i čekao ih, zajedno sa inspektorkom Sandrom Vajgel i Kripovim forenzičkim timom.
– Daćemo vam deo poda i zida – rekao je Ditrih Gabrijelu. Kada je hipi naučnik skinuo jaknu, ispod koje je nosio svetlonarandžastu duksericu s likom Boba Marlija, Ditrih ga je pogledao s otvorenim nepoverenjem.
Gabrijel se nasmejao zadovoljno. – Rekao bih da ovde ima osamdeset metara sa četrdeset.
– Otprilike – odgovorio je glavni inspektor. – Pa?
– Pa hajde da smanjimo prostor – odgovorio je Prajvetov stručnjak za sudsku medicinu. – Ili barem da utvrdimo opseg delovanja.
Ditrih ga je pogledao sumnjičavo. – Kako?
– Kompresovana luminol magla, moj izum – rekao je Gabrijel, prevezao konjski rep i gurnuo ga ispod hirurške kape. Onda je stavio zaštitne naočare, uzeo bocu pod pritiskom i okrenuo ventil.
– Isključite reflektore, molim! – viknuo je.
Ditrih je klimnuo glavom svojim pomoćnicima. Ugasili su svetla i prostor je ostao u polumraku, sa senkama svuda unaokolo. Kiša je dobovala po krovu.
– Snimajte – rekao je dvojici svojih tehničara koji su čekali s kamerama na postoljima.
Glavni naučnik berlinskog Prajveta uperio je raspršivač ka zapadnom kraju zgrade i zatim pritisnuo polugu. Uz prasak i šištanje, magla sitnih čestica luminola, hidrogena i natrijum-hidroksida izašla je iz raspršivača i formirala oblak koji je obavio krovne grede i spustio se niza zidove do poda.
– Pazi ti to – kazao je Burkhart.
Iznenađena i užasnuta, Mati je klimnula glavom.
Kao da su posmatrali projekciju galaksija – desetine hiljada zvezda u grupama, kapljicama i tačkicama. Jedno fosforescentnoplavo sazvežđe od krvi.



24.


Hemijska reakcija bila je gotova za manje od trideset sekundi. Plavi sjaj je nestao i klanica se vratila u pređašnje ruinirano stanje. Svi su zanemeli kada su videli opseg tragova krvi koji im je izum doktora Gabrijela otkrio.
Samo je Vajgelova zavapila: – Krv je svuda, šefe!
Ditrih ju je mrko pogledao: – Kao što sam naglasio sinoć, Vajgelova, ovo je bila klanica. Luminol pokazuje prisustvo gvožđa iz hemoglobina u krvi. Pomoću njega se ne može utvrditi o kakvoj se krvi radi.
Doktor Gabrijel se uključio u razgovor: – U svakom slučaju, moraćemo da podelimo celu prostoriju na male delove od recimo desetak kvadratnih centimetara.
Ditrih je izgledao iznervirano. Oklevao je, zatim klimnuo glavom prilično neubedljivo i rekao: – Mislim da će dvadeset centimetara biti dovoljno.
Mati je zatvorila oči i u mislima videla svetleće, plave galaksije od tragova krvi. Činilo joj se da je jedan deo drugačiji od ostalih. Otišla je do kamere i pogledala snimak da bi se uverila.
– Šta je bilo? – upitao je Burkhart.
Ditrih je malo dalje pričao s jednim od svojih ljudi.
Mati je pokazala rukom ka fosforescentnoplavom obliku na ekranu kamere. – Vidiš ovde gde su tragovi zgusnuti?
Burkhart je pogledao i klimnuo glavom. – Ovde u uglu.
Koračali su preko đubreta i prljavštine i došli do ugla prostorije i gvozdene kanalizacione rešetke. Lampama su osvetlili otvor obložen čelikom i metar niže, na dnu, videli još jednu rešetku, parče izbušenog metala s rupicama obima olovke.
– Zašto na dnu nema đubreta? – pitala je Mati.
– Kako to misliš? – pitao je Burkhart.
– Pa ovo je kao odvod na sudoperi, zar ne? – rekla je. – Kako to da u ovom razrušenom mestu, tamo dole nema ničega osim nekoliko listova?
Burkhart je malo razmislio i onda rekao: – Možda je to odvod, što će reći da ima nešto ispod. Hajde da vidimo.
Čučnuo je, prstima uhvatio rešetku, zastenjao i povukao.
Mati je očekivala da će se rešetka odvojiti od poda.
Međutim, na njeno iznenađenje, rešetka je bila zavarena za čeličnu cev koju je Burkhart zajedno s njom izvukao, otvoriviši rupu, iz koje se osećao užasan smrad.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:57 pm





25.


Iz rupe na podu klanice zapahnuo ih je smrad mokraće i nečega još goreg.
Kada je Burkhart izvadio lažni odvod i odložio ga sa strane, Mati je stavila ruku na nos i uperila lampu u otvor s metalnim zidovima, koji se završavao tri metra niže, oko metar iznad poda prekrivenog šljunkom.
– To je verovatno sekundarni sistem drenaže – rekao je Ditrih kada im je prišao. Činilo se da je malo ozlojeđen zbog njihovog otkrića.
– Neko mora da siđe, ali preusko je za mene – rekao je Burkhart.
– I za mene – dodao je glavni inspektor.
Inspektorka Vajgel je pogledala niz otvor i odmahnula glavom. – Dole ima pacova. Tačno mogu da ih namirišem. Ne podnosim pacove. Moj brat je imao pacova, kojim me je plašio. Ne podnosim ih.
– Onda ću morati ja – rekla je Mati.
– Znate da ne mogu da vam dozvolim… – počeo je Ditrih.
Mati ga je prekinula: – Hauptkomisar, ako nađem nešto, povući ću se. Osim toga, videćete isto što i ja. Imaću kameru.
Kada je čuo Matin predlog, Gabrijel je otišao do kombija s opremom i vratio se s belim zaštitnim odelom za jednokratnu upotrebu, zaštitnim šlemom i naočarima, štitnicima za kolena i rudarskom lampom povezanom s kamerom. Doneo je i slušalicu sa superosetljivim mikrofonom, koju joj je trakom pričvrstio za vrat, kao i respirator kako bi zaštitio Matina pluća od zaraznih klica koje bi mogle da vrebaju u vazduhu, ali i zbog velike količine pacovskog izmeta.
Stavili su joj pojas za izvlačenje i pričvrstili ga za konopac.
– Nisi se predomislila? – pitao je Burhkart.
– Ne – rekla je Mati, klekla i polako počela da se spušta u otvor.
Burkhart i Ditrih su je spuštali, dok je Gabrijel na laptopu pratio signal iz Matine kamere.
Otvor jedva da je bio širi od Matinih ramena. Za trenutak je osetila kako je steže klaustrofobija, ali ubrzo se obrela u otvorenom prostoru i nogama dotakla zemlju.
Otkačila je konopac s pojasa. Kada se sagla i rudarskom lampom osvetlila oko sebe, videla je da se šljunkovita površina prostire u svim pravcima, dokle god je svetlost njene lampe dosezala.
– Ovo liči na neku ogromnu halu za drenažu – rekla je.
– Ne vidi se dobro – čuo se Gabrijel iz slušalice. – Uključi i LED lampu.
Mati je izvadila lampu i uključila je, zadovoljna zbog moćnog snopa koji je blesnuo kroz prostor.
Videla je nešto beličasto desetak metara ispred sebe, iza čeličnog nosećeg zida. Onda je čula zvuk s leve strane. Uperila je snop svetlosti i ugledala na desetine pacova kako je posmatraju. Njuškali su, neki su ljutito cijukali a neki škljocali zubima.
Sablasno. Čula je Niklasov glas kako joj govori da beži odatle.
Međutim, čučnula je i odgegala se prema onom belom predmetu iza stuba. Kada mu je prišla na metar, videla je šta je i smrzla se.
Jedna kost je virila iz šljunka.
– To je ljudska butna kost – čula je Gabrijela.
Mati je progutala knedlu i uperila snop svetlosti još dalje u dubinu podruma, gde je videla još kostiju.
Zatim je videla ljudsku lobanju. Pa još dve.
Kosti i lobanje bile su razbacane svuda unaokolo kao školjke po plaži.



26.


– Groblje kostiju – prošaptala je Mati.
– Vidimo – čula je Burkharta u slušalici. – Ditrih kaže da se vratiš.
Mati nije imala ništa protiv. Nikada nije bila na strašnijem mestu i htela je napolje pre nego što je uhvati panika od zatvorenog prostora.
Međutim, kada se okrenula da se vrati, snop svetlosti prešao je preko nečega na dvadesetak metara od nje. Mati se zanela kao da ju je neko udario u bradu.
Tamo su ležali svežiji leševi, gotovo bez kože na kostima.
Jedna žena i jedan muškarac.
Na njima su bili raskomadani ostaci odeće.
Premda to nikako nije želela, ipak se približila na oko metar od njih.
Prepoznala je crnu rolku koja je visila s većeg leša i osetila kako se ceo svet ruši oko nje.
Pala je na kolena, pogleda prikovanog za leš. Njeno brzo i teško disanje odjekivalo je u respiratoru kao da je zombi, živi mrtvac.
– Mati? – čula je Gabrijelov glas.
– Vidiš ih? – pitala je odsutno.
– Da, Mati, vidimo ih. Molim te, dođi gore.
– Ovaj veći je Kris – rekla je.
– O bože, ne! – rekao je Gabrijel.
Bila je gotova da padne u nesvest.
Zabacila je glavu i borila se za vazduh, kao da je pijana. Tada je, kroz tačke koje su joj se pojavile pred očima, ugledala prvi paket. Bio je zalepljen za gredu na tavanici, otprilike metar i po ispred nje.
Paket je bio veličine knjige, umotan u zeleni masni papir s ruskim ćiriličnim slovima i razmrljanim pečatom na nemačkom jeziku.
Nekoliko sekundi sve joj se činilo nestvarnim i ono što je videla nije joj dopiralo do mozga.
Onda je podigla glavu i ugledala druge slične zelene pakete pričvišćene za tavanicu, mnoštvo njih.
Bili su povezani električnom žicom.
– Engelova! – povikao je Burkhart. – To su bombe! Izlazi odatle!


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu