Berlin

Strana 3 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Ići dole

Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:48 pm

First topic message reminder :



Kris Šnajder je najpopularniji agent u berlinskom Prajvetu, nemačkom sedištu najmoćnije privatne detektivske agencije na svetu; budući da radi na najosetljivijim slučajevima, Kris brižljivo skriva svoje metode, ali kad iznenada nestane, i sam postaje najvažniji slučaj Prajveta.Prelepa i beskompromisna Mati Engel, još jedan od vrhunskih agenta Prajveta i Krisova bivša devojka, po njegovom nestanku, odmah će se pridružiti istražnom timu berlinske policije.Međutim, kada upadne u vrtlog stravičnih zločina počinjenih još pre pada Berlinskog zida, Mati će tu bolnu istragu pretvoriti u misiju i nemilosrdan lov na izopačenog ubicu pod jezivom maskom.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:57 pm





27.


Sve prolazi. Tako kažu, dragi moji, zar ne?
Barem je tako rekla moja majka kada sam je poslednji put video, tu izdajničku kučku.
Sve prolazi. Kao da to nešto može da znači osmogodišnjem dečaku. Kao da to opravdava ono što je uradila sebi, mom ocu i meni.
Međutim, ovoga puta, stara izreka je tačna. Sve prolazi. To znam sigurno, kao što poznajem i sebe ispod svih ovih maski koje moram da nosim.
Tako razmišljam dok vozim ML500 jer sam upravo prošao pored klanice, ne smanjujući gas, kao da žurim da stignem na neko drugo mesto.
Tamo je više vozila nego što ih je bilo juče, duplo više. Tu su policijski automobili, kombiji s forenzičkom opremom i neobeležene limuzine, a celo mesto je ograđeno onom žutom trakom za obeležvanje mesta zločina.
Međutim, umesto da se uspaničim kao juče, ja sam hladnokrvan, skoro kao neki reptil. Dok prolazim pored zgrada zapadno od klanice, brzo donesem tešku odluku.
Veoma davno, zapravo dok sam bio veoma mlad, naučio sam da, ako želiš da preživiš, moraš brzo da odlučuješ na osnovu najboljih informacija koje su ti na raspolaganju. Svi ti ljudi će konačno otkriti tajne koje se kriju u klanici. Čista logika.
Zato ih parkiram pedesetak metara dalje, na vrhu jedne uzbrdice, odakle imam manje-više čist pogled na krov klanice.
Na trenutak osetim nostalgiju. Klanica je deo mog života već veoma dugo. Kolebam se.
Ipak, drugog rešenja nema, zar ne?
Otvorim papirnu kesu koja stoji na podu sa suvozačeve strane i izvadim stari vojni primopredajnik, onaj masivan, iz sovjetskog doba, sa antenom na izvlačenje. Pronađem bateriju i stavim je u kućište.
Pritisnem prekidač. Nekoliko sekundi lampica pored prekidača se ne pali i to me brine.
Zatim se pojavi zeleno svetlo.
Vazduh je gorkosladak dok tražim frekvenciju koju sam podesio pre skoro dvadeset pet godina.
Moji prsti napipaju dugme za prenos. Coknem jezikom od zadovoljstva.
Pa, dragi moji, mislim da je vreme da malo razdrmamo Berlin, mm…?



28.


– Mati! – urlao je Burkhart. – Izlazi napolje!
Dole, u podrumu klanice, Mati je uspela da se povrati od šoka. Podigla je ruku, zgrabila zeleni papir i otcepila deo sa slovima.
Poslednji put je pogledala Krisovo telo i počela da hoda prema otvoru što je brže mogla, sve vreme boreći se s potrebom da stane, legne na pod i počne da rida.
Kada je došla do otvora, pogledala je naviše i videla Burkharta kako je posmatra veoma zabrinuto. – Zakači se – naredio je.
Mati je gurnula zeleni papir u džep odela, zakačila konopac za pojas i povikala: – Vucite me!
Istog trenutka su je povukli. Uvukla se u uski otvor i zatvorila oči dok nije prošla, i Burkhart je uhvatio za pojas, podigao i izvukao na pod klanice.
Tresla se kao da ju je neko produvao ledenim vazduhom. – Jeste li videli?
Pitanje je bilo postavljeno glavnom inspektoru Ditrihu, koji je izgledao preneraženo. – Koliko leševa ima tamo?
– Dvadeset? Trideset? Kao što sam rekla, groblje kostiju.
– Ne zanima me šta je, moramo napolje, odmah – rekao je Burkhart. Pogledao je u Ditriha. – Izgleda da je cela zgrada velika zamka. Kažite ljudima da izađu smesta i zovite savezni deminerski vod.
Ditrih je oklevao, očigledno zatečen onim što se odvija pred njim.
Burkhart je bio uporan. – Hauptkomisar, nekada sam radio za GSG 9 i kažem vam da sklonite ljude odavde dok ne dođu stručnjaci.
Ditrihovo lice se iskrivilo, a zatim prebledelo. Pogledao je u inspektorku Vajgel i ostale iz tima, koji su ga posmatrali.
– Napolje! – najzad je povikao glavni inspektor. – Svi napolje! Ponesite samo osnovno. Odmah!
Desetoro ljudi u klanici se pokrenulo i počelo da kupi računare, foto-aparate i sakupljene uzorke dokaznog materijala. Za manje od minuta, svi su kroz halu izašli na prednja vrata klanice.
Kiša se pretvorila u izmaglicu kada su izašli i pošli ka putu za Arensfelde. Mati je išla za Burkhartom bez reči, slomljena onim što je videla u podrumu.
Kris je mrtav. Više se neće vratiti.
Prva bomba eksplodirala je kada se našla nadomak policijske barijere.
Mati se okrenula.
Videla je dim i prašinu kako kuljaju kroz prozore i vrata, a zatim ju je oborila masivna, zagulušujuća erupcija koja je klanicu sravnila sa zemljom.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:57 pm







KNJIGA DRUGA

VAJSENHAUS 44




29.


Džek Morgan je koračao niz hodnik ogromnog stana na dva nivoa u jednoj zgradi severno od parka Monbižu u srcu Berlina.
Ispred njega išao je mršav bledunjav mladić u kasnim dvadesetim, ledenoplavih očiju, s pirsingom na obrvama i blajhanom kosom. Nosio je dugačak, crni mantil i kožne rukavice bez prstiju s nitnama. Kao da je izašao iz nekog filma o vampirima.
Bez obrzira na to, Danijel Breht je jedan od Prajvetovih najboljih evropskih istražitelja. Šarmantan mladić koji se s lakoćom kreće kroz različite kulture i jezike.
Breht je prebacio crnu školsku torbu na levo rame, nitnama obuhvatio kvaku i otvorio vrata. Ušli su u tamnu sobu koja je odisala bludničenjem.
Breht je pritisnuo prekidač i svetlost je obasjala spavaću sobu. Razjaren mišićav mladić tamne puti podigao se u krevetu i zaurlao na njih na portugalskom. Morgan nije razumeo ni reč.
Ali Breht jeste. Pokazao je značku i fudbaler se primirio. Tek tada je Morgan primetio plavokosu s bujnim grudima koja je spavala pored Kasijana.
Morgan se iznenadio. Na internetu je video fotografije napadačeve žene Perfekte, brazilske manekenke neverovatne, egzotične lepote i savršenog tela. Žena u krevetu je izgledala obično u poređenju s njom.
Sledećih nekoliko minuta Breht je ispitivao Kasijana i prevodio Morganu.
– Da li poznajete Krisa Šnajdera? – upitao je Breht. – On radi za Prajvet.
Napadač je odmahnuo glavom. – Nikad čuo.
– Gde vam je supruga? – pitao je Breht i glavom pokazao na usnulu ženu.
Kasijano je slegnuo ramenima i nasmejao se. – Perfekta je na snimanju u Africi. Vraća se prekosutra.
– Ne bi bilo dobro da sazna da ste imali goste na spavanju – rekao je Morgan.
Sportista se trgnuo. – Dobro. Sreo sam se sa Šnajderom na deset minuta prošlog ponedeljka. Pitao me je za neke utakmice iz ove sezone kada sam loše igrao.
– Mislite na ove? – pitao je Breht i izvadio ajped iz torbe. Pritisnuo je ekran i pokrenuo video-snimak Kasijana kako propušta dobar pas.
– Jutros smo pogledali sve snimke – rekao je Morgan. – Na njima nimalo ne ličite na mašinu za postizanje golova kao u ostalim utakmicama.
– Bio sam bolestan. Mučio me je želudac na svim tim utakmicama – rekao je Kasijano ozlojeđeno. – Bio sam kod lekara. Rekao je da mi ne prija nemačka kuhinja. Nije me prošlo, ali sam ipak igrao. Bolestan. Povređen. Ja igram. Poznat sam po tome.
– Sigurni ste da nije namerno? – pitao je Morgan.
Kada je Breht preveo, Kasijano se razbesneo i zaurlao na Morgana na portugalskom – Nema šanse. Za tri godine je Svetsko prvenstvo. Stvarno mislite da bih rizikovao?
Breht je pokazao prema ženi, koja je počela da se meškolji i stenje zbog galame. – Čini se da rizikujete brak sa supermodelom, dakle, što da ne?
– Ovo je rekreacija – rekao je Kasijano, ponovo ljut. – I moj odgovor je i dalje odričan. Nisam to radio namerno. Ja to ne radim. To je pitanje časti.
– Poznajete li Maksima Pavela, vlasnika kluba Kabare, tamo gde nastupaju transvestiti?
Kasijano se uvredio. – Jel’ vam ja izgledam kao neko ko voli muškarce koji se oblače kao žene?
– Niste odgovorili na pitanje – brecnuo se Morgan. – Poznajete li Pavela ili ne?
Kasijano je uzdahnuo. – Kao što sam rekao i Šnajderu, sreo sam ga jednom, u drugom klubu, ne u Kabareu. Mislim da je to bio Dens.
– Da li ste znali da je povezan s ruskom mafijom? – pitao je Breht.
– Ne, dok me Šnajder nije pitao to isto – odgovorio je mirno. – Kao što sam već rekao, sreo sam ga jednom. Pričali smo možda pet minuta.
– O čemu?
– Rekao je da je moj veliki obožavalac. Dao sam mu autogram.
– Da li neko može to da potvrdi? Vaša supruga?
– Perfekta nije tada bila sa mnom u klubu. Kabare je deset minuta hoda odavde, zašto ne uradite ono što sam rekao i Šnajderu? Idite tamo pa pitajte Pavela.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:58 pm






30.


Vatrogasci su vukli creva za gašenje požara po ostacima klanice.
Mati je sedela na braniku ambulantnih kola, dok joj je u ušima još uvek odzvanjalo od eksplozije, a u glavi joj se ređale slike Krisovog leša. Drhtala je dok joj je radnik hitne pomoći stavljao flaster na posekotinu na glavi koju je zadobila u eksploziji.
Do nje je sedeo Burkhart, kome su previjali ruku, a pored njega glavni inspektor Ditrih, s povredom na obrazu.
Posmatrali su doktora Gabrijela i Rizi Baumgarten, agenta nemačke savezne policije, koja je preuzela istragu.
Doktor Gabrijel je rekao: – Upravo sam pričao sa Džekom Morganom. Dao mi je odobrenje da pozovem naše forenzičke timove iz Amsterdama, Ciriha, Pariza i Londona. Prajvet će učiniti sve što je potrebno.
– Mislim da je Prajvet već previše umešan u ovo – odbrusila je Baumgartenova, koja je bila viša od hipi naučnika za celih petnaest centimetara.
Mati je ovo čula kroz zvonjavu u ušima i rekla: – Šta ste time hteli da kažete?
– Hoću da kažem da se ova eksplozija možda ne bi dogodila da niste silazili dole, gospođo Engel.
– Neko je morao da siđe – rekao je Ditrih. – Neko ko je mogao da prođe kroz otvor, kao ona. Nismo znali da je dole minirano.
Posle eksplozije Ditrih je postao mnogo opušteniji i manje neprijateljski nastrojen. Mati mu je uputila tužan osmeh, zahvalna na podršci.
Baumgartenova nije odustajala. – Poslali ste amatera.
– Ja nisam amater – pobunila se Mati.
– Aktivirali ste zamku – rekla je Baumgartenova.
– Nisam ništa aktivirala. Nisam ništa pipnula.
– Znači, puka je slučajnost to što je zgrada eksplodirala pošto ste vi izašli?
Burkhart je odmahnuo glavom. – Da je to bila zamka i da je ona nešto aktivirala, eksplozija bi se desila istog trenutka. Mislim da je neko aktivirao ekspoloziju sa daljine, radio-predajnikom. Imali smo sreće što smo izašli pre nego što je zgrada odletela u vazduh.
Baumgartenova ih je redom odmerila pa pogledala u Gabrijela. – Rekli ste da imate video-snimak onoga što je gospođa Engel videla u podrumu.
Gabrijel je klimnuo glavom i pokazao im snimak na računaru. Baumgartenova je promenila stav kada je videla snimak groblja kostiju. Mati nije mogla da gleda kada je kamera prešla preko Krisovog leša. Videla je sebe kako pruža ruku i cepa delić zelenog papira s jedne od bombi. Izvukla je papirić iz džepa i dala ga saveznom agentu.
Baumgartenova ga je posmatrala nekoliko trenutaka i onda rekla: – Semteks1 češke proizvodnje, nešto kao C-4. Iz sovjetskog doba. Sigurno od pre dvadeset pet ili trideset godina.
– Ko ga je tamo stavio i kada? – rekla je Mati. – Hoću da kažem, ako je Burkhart u pravu, ko god da je aktivirao bombe, taj nas je posmatrao. U svakom slučaju, znao je da je policija u zgradi. Nije znao da smo krenuli napolje. Hteo je sve da nas pobije da bi sakrio groblje.
Dok je Baumgartenova razmišljala o tome, Ditrih je rekao: – Slažem se. Štaviše, mislim da je gospođa Engel verovatno otkrila mesto koje serijski ubica koristi za odlaganje tela žrtava. Kako drugačije možemo objasniti trideset lobanja na jednom mestu?
– Možda je plaćeni ubica – rekao je Burkhart. – Možda tu ostavlja žrtve kada mu neko plati da se reši neprijatelja.
Ditrih je klimnuo glavom. – Da, možda.
Baumgartenova nije komentarisala. Drugi agent ju je pozvao i ona ih je ostavila baš kada se pojavila inspektorka Vajgel. – Šta sada, šefe?
– Ništa, barem što se ovog mesta tiče, ruke su nam vezane – odvratio je Ditrih. – Zaista ne možemo ništa drugo osim da čekamo da forenzičari pronađu neke dokaze.
– Ali to može da potraje nedelju dana ili duže! – pobunila se Mati.
– Da, može – rekao je glavni inspektor.
– Hoćete da kažete da ćete prekinuti istragu?
– Nikako – rekao je Ditrih. – Znam šta će reći moj pretpostavljeni. Imamo mnoštvo slučajeva ubistava koja čekaju, a savezni agenti su preuzeli istragu. Dok ne dobijemo više materijalnih dokaza, siguran sam da ću raditi na nekim slučajevima koji imaju veće šanse da budu brže rešeni.
Mati je gledala u Kripovog istražitelja u neverici, a zatim je rekla besno: – Hauptkomisar, u jedno možete biti potpuno sigurni, a to je da će berlinski Prajvet posvetiti svaki trenutak ovom slučaju. Nećemo stati dok ne pronađemo monstruma koji je ubio Krisa i ostale ljude zakopane ispod onih ruševina.



31.


Noćni klub Kabare bio je mračan i prazan, ako se izuzme nekoliko radnika i čovek u helankama koji je na sceni uvežbavao plesnu tačku uz Morganu nepoznatu melodiju.
Klub je bio preterano raskošno dekorisan, sa somotskim separeima, kristalnim lusterima i moćnim ozvučenjem.
Tek što je ušao, Morgan je hteo da krene za Arensfelde. Od Burkharta je upravo čuo da je Mati pronašla Krisovo telo i zajedničku grobnicu, kao i da je klanica uništena.
Burkhart ga je ubedio da su svi dobro i da nema mnogo toga što bi on mogao da uradi, zato što je savezna policija preuzela istragu. Nerado, odlučio je da ostane na Kasijanovom slučaju. Krupan čovek debelog vrata koji je slagao pića u šanku pogledao je Morgana i Brehta sumnjičavo i pitao ih šta žele. Breht mu je pokazao Prajvetovu značku, predstavio Morgana i pitao za Maksima Pavela.
Šanker, Rus, bio je radoznao. Prešao je na loš engleski i obratio se Morganu: – Imate li ogranak u Moskvi, gospodine Prajvet?
– Imamo – rekao je Morgan.
Šanker se nacerio i otkrio da mu nedostaje jedan zub. Pokazao je na Brehta. – Dobro je da ste ovog vampira doveli u Berlin. U Rusiji ne bi opstao ni deset minuta. Odmah bi mu neko zabio kolac u srce.
Ne trepnuvši, Breht je pokazao očnjake i rekao: – Ja takve kao što si ti grizem za vrat.
Šanker je zarežao na Brehta: – Izlazi odavde pre nego što pozovem policiju ili te izbacim na svetlost dana.
– Tek pošto vidimo Pavela – rekao je Breht.
– Pavel nije…
– Ja sam Pavel – kazao je neko iza njih.
Morgan se okrenuo i video čoveka kako im prilazi iz pravca glavnog ulaza, skida kišni mantil i odlaže ga na stolicu. Pavel je bio zgodan, dobrodržeći čovek, čije godine nije lako utvrditi. Lice mu je toliko glatko da je Morgan bio gotovo siguran da je radio neku plastičnu operaciju.
– Šta želite? – pitao je Pavel.
– Mi smo iz Prajveta – rekao je Morgan.
– Postali ste redovni posetioci.
– Kris Šnajder je bio kod vas prošle nedelje, zar ne?
– Jeste – rekao je Pavel. – Zašto pitate?
– Ubrzo nakon toga, neko ga je ubio i ostavio u klanici prepunoj pacova, koja je dignuta u vazduh pre nekoliko sati, pri čemu su zamalo stradala još dva moja agenta – rekao je Morgan.
Pavel se uznemirio i ustuknuo. – Dignuta u vazduh? Šnajder je mrtav?
– Aha – rekao je Breht. – Gde ste vi bili jutros?
– Vozio sam se po prirodi. To me smiruje.
– Može li neko to da potvrdi?
– Siguran sam da bih mogao da nađem nekog, ukoliko mi to pravi policajac bude tražio.
– Da li vas je Šnajder pitao za Kasijana? – nastavio je Morgan.
– Rekao sam mu da sam Kasijana sreo jednom u Densu, mom drugom klubu.
– Samo tada ste ga videli? – pitao je Morgan.
– Da, osim na televiziji – odgovorio je Pavel.
– A njegovu suprugu Perfektu? Jeste li nju videli?
Vlasnik noćnog kluba je oklevao, ali je onda rekao: – Jednom. Te iste noći.
– Dakle, bili su zajedno? – pitao je Breht.
– Da – kazao je Pavel. – Lep par. A sada moram da nadgledam probu i obavim još neke pripreme pre večerašnjeg programa.
Breht je hteo da se pobuni, ali ga je Morgan zaustavio. – Hvala vam što ste odvojili vreme, gospodine Pavel.
Pavel je posmatrao Morgana i zatim mu uputio širok osmeh. – Dođite večeras da vidite program, gospodine Morgan. Kuća časti.
Morgan se nasmešio hladno. – Transvestiti me ne zanimaju.
– Kabare je mnogo više od toga – rekao je Pavel mirno. – Kostimi, šminka, talenat. To je sjajna umetnost.
– U slučaju da se predomislim, javiću se.
Kada su izašli iz kluba, kiša je jenjavala.
– Neko nas laže, Džek – rekao je Breht.
Morgan je klimnuo glavom. – Vidim.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:58 pm






32.


Sat kasnije, Agnes Kriger s gotovo kraljevskim držanjem sedela je u salonu svog raskošnog doma u Ulici fazana, u elitnoj berlinskoj četvrti Vilmersdorf. Slušala je izveštaj Mati Engel i Katarine Doruk o vanbračnim aktivnostima svoga supruga.
– Tri ljubavnice? – reče najzad milionerova supruga glasom koji je zvučao kao raštimovani klavir. – I dve prostitutke na dan, kažete?
– Da, gospođo – rekla je Katarina. – Žao mi je.
Dugo je ćutala. Mati je ukočeno sedela na mekoj sofi i poželela da saoseća sa tom ženom. Ipak, samo je razmišljala kako će saopštiti Niklasu da jedini muškarac koji se ikada zadržao u njegovom životu nije više među živima.
Ona i Burkhart su otišli s mesta eksplozije, koje su preplavili novinari i savezna policija. Vratili su se u kancelariju, gde ju je čekala Katarina koja joj je rekla da ide kući. Međutim, Mati nije htela da ide kući, zato što još nije mogla da se suoči s Niklasom.
Katarina je odlučila da ode na Krisov sastanak s Krigerovom suprugom. Mati nije mogla da sedi mirna, pa se istuširala i presvukla u Prajvetovoj svlačionici i pošla sa Katarinom.
No sada je jedino želela da ode kući, zagrli Niklasa i Sokrata, i plače.
– Nije lako – Agnes Kriger je prekinula tišinu pa se zakašljala. – Nije lako saznati da ne zadovoljavate potrebe svog supruga ni u čemu. Imate li imena ljubavnica? Adrese, telefonske brojeve?
Katarina reče s bolnim izrazom na licu: – Imamo, ali…
– I šta ćeš uraditi, majko? – muški glas rekao je podrugljivo. – Da ih potkupiš? Da ga opet pokrivaš?
Milionerova supruga izgledala je kao da joj je neko opalio šamar.
Mati se trgla i ugledala mršavog mladića, neuredno obučenog, s bradom od nekoliko dana. Virio je u salon iz hodnika.
Agnes Kriger je isturila bradu i zauzela odbrambeni stav. – Moj sin, Rudi.
– Zovem se Rude, majko.
– Nije sad vreme za to.
– Čini se da jeste – odvratio je njen sin, ušao u sobu i seo. Klimnuo je glavom Mati i Katarini. – Nastavite. Baš bih voleo da čujem u šta se to stari očuh uvalio.
Milionerova supruga se još više ispravila u fotelji.
Mati i Katarina su ćutale.
Rudi Kriger reče prezrivo: – Znate šta? Ne moram da znam detalje. Znam sve o Hermanu. Osim novca, biznisa, kolekcije umetničkih predmeta i automobila, on ima samo još jedno interesovanje. Očuh je matori jarac koji razmišlja đokom. A te žene? To su samo rupe. Čak je i majka jedna od njih, samo što ona čuva Hermanovu fasadu uglednog čoveka.
Fasada Agnes Kriger se raspala i iz nje je pokuljao bes. – Sad je dosta! – povikala je na sina. – Vrati se u onu rupu koju više voliš nego moju kuću! Izlazi napolje!
Njen sin se nasmejao i ustao. – Znam šta ćeš uraditi, majko. Smislićeš način da ovo zataškaš. A znaš zašto?
Agnes Kriger nije rekla ništa. Samo je netremice gledala u Rudija.
– Zbog novca – reče on Mati i Katarini. – Mojoj majci i mom očuhu stalo je jedino do novca.



33.


Džek Morgan i Danijel Breht su sedeli za stolom pored prozora u jednom kafeu s druge strane ulice, dijagonalno od Kabarea, i razgovarali o tome zašto bi Kasijano lagao da je bio sam kad je sreo Pavela, ako je Pavel rekao da je Kasijano tada bio sa suprugom.
– Možda je zaboravio – rekao je Breht. – Ili je to omaška u njegovoj priči za nas.
Morgan je sve vreme zurio kroz prozor. Spustio je salvetu na sto i brzo ustao. – Toliko o probi i ostalim obavezama. Pavel je izašao.
Breht je bacio novac na sto i potrčao za njim na ulicu.
Ispred ulaza u Kabare vlasnik kluba je ušao u taksi.
Morgan je već podigao ruku i zaustavio drugi taksi. Uskočili su i rekli vozaču da prati taksi ispred njih.
Dok su se vozili, Morgan je trpeo posledice vremenske razlike. Glava mu se klatila, a misli brujale. Pitao se da li Pavel zaista ima neke veze s Krisovom smrću i kako se Mati Engel drži.
Burkhart je rekao da se ponaša kao profesionalac.
Morganova poslednja misao pre nego što je zadremao bila je: Dokle to može da traje?
Nekoliko minuta kasnije Breht ga je ćušnuo i on se trgao.
– Pavel izlazi kod hotela De Roum – rekao je Breht.
Čak i tako pospan, Morgan je prepoznao hotel. Ako se on pita, to je najluksuzniji hotel u Berlinu. Obično tu odseda kada dolazi ovamo.
– Znamo li nekoga iz obezbeđenja? – pitao je Morgan dok su izlazili iz taksija malo dalje od hotela.
– Naravno – rekao je Breht. – Pomogao sam im prošle godine. Ono sa američkom filmskom zvezdom. Video si izveštaj?
Morgan se sada sasvim razbudio. – Toliko sam umoran da sam smetnuo s uma da se to desilo ovde. Bože, mora da je bilo veoma teško zataškati to sranje.
– Veliko sranje – rekao je Breht. – Teško, teško sranje.
Ušli su u predvorje s visokom tavanicom i mermernim stubovima i otišli do konsijerža. Breht je tražio da razgovara sa šefom obezbeđenja hotela.
Tačno devet minuta kasnije, Breht i Morgan bili su u sobi prekoputa one koju je rezervisao Pavel. Znali su i da je vlasnik noćnog kluba upravo naručio šampanjac i kavijar.
Očekivao je nekoga.
Breht je odšrafio špijunku i tu ubacio malu optičku kameru s mikrofonom povezanu sa odašiljačem koji je slao sliku i ton na njegov ajped.
– Ja plaćam sve ovo? – Morgan je pitao pošto se izvalio na veliki krevet i ponovo osetio tugu zbog smrti Krisa Šnajdera.
– Berlinski Prajvet je naručilac – rekao je Breht. – Evo sobne posluge.
Morgan je gledao kako stižu kolica sa šampanjcem i kavijarom te kako Pavel otvara vrata i pušta konobara u sobu. Konobar je izašao nekoliko sekundi kasnije.
– Zašto ja nemam ovu mini-opremu za nadzor? – pitao je Morgan.
– Evropska tehnologija – rekao je Breht. – Još nije stigla do Los Anđelesa.
– Zaboravio sam da ja živim na kraju sveta – rekao je Morgan i stavio ruke preko očiju. – Malo ću da dremnem. Probudi me ako…
Vlasnik Prajveta je tonuo u san. Taman kad je bio na ivici da zaspi, Breht ga je lupnuo po ramenu. – Pavel ima posetioca.
Morgan je zastenjao, otvorio oči pospano i pogledao u Brehtov ajped. Žena u dugačkom, tamnom kišnom mantilu i šeširu za kišu sa spuštenim obodom stajala je ispred vrata sobe prekoputa, leđima okrenuta kameri.
Kroz vrata su čuli prigušen Pavelov glas: – Ko je?
– Imam isporuku za vas – rekla je žena mekim portugalskim naglaskom, dok je petljala oko kaiša na kišnom mantilu.
Čuli su kako se brava otključava.
Žena je pogledala levo i desno, a zatim pustila da joj mantil padne sa ramena.
Morgan se pridigao u krevetu. Kada su se vrata otvorila, žena je stajala divna i potpuno naga.
Pavel je razrogačio oči od zadovoljstva. – Prihvatam isporuku.
Onda mu je pala u zagrljaj i vrata za njima su se zatvorila.
– Ko je ova boginja? – pitao je Breht. – Nisam uspeo da joj vidim lice.
Morgan je vrteo glavom u neverici. – Nisam ni ja, ali u svako doba bih prepoznao tu zaobljenu brazilsku zadnjicu. Ovo je, druže, Perfekta.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 2:58 pm





34.


Kada su se ulazna vrata na kući Agnes Kriger u Vilmersdorfu sa treskom zatvorila, milionerova supruga je povratila prisebnost i držanje.
– Moj sin misli da je anarhista i umetnik – rekla je. – Prezire mog supruga zbog njegovog novca. – Kiselo se osmehnula. – Mada ne odbija deset hiljada evra koje mu Herman uplaćuje na račun svakog meseca.
Nasmejala se jetko i pogledala u Mati. – Imate li vi dece?
– Jedno – rekla je Mati. – Sina.
– I Rudi je jedinac – počela je. Oklevala je malo i onda rekla: – Vi niste zbog njega ovde.
– Ne – rekla je Katarina. – Ovde smo zato što je Kris Šnajder mrtav.
Milionerova supruga se zaprepastila. – Mrtav? Kako? Pa on je bio mlad!
Katarina joj je ukratko ispričala šta se dogodilo. Mati je slušala njen izveštaj kao da dolazi iz svemira, nerazumljiv čak i njoj samoj.
– U klanici? – rekla je mlionerova supruga. – Zašto?
– Ne znamo – Mati je odgovorila. – Nadamo se da nam vi moža možete pomoći.
– Gde je Herman bio prethodnih nekoliko nedelja? – pitala je Katarina.
Agnes Kriger se promeškoljila u fotelji. – Mislim da je uglavnom bio ovde u Berilinu. Pitajte njegovu sekretaricu.
– Pitala sam – rekla je Katarina. – Kazala je da je otputovao poslom.
– Ili je bio kod svojih ljubavnica.
– On ne živi ovde sa vama? – pitala je Mati.
Na njenom licu je na tren sevnula bolna grimasa. – Herman ima krevet ovde. Ponekad ga koristi. Dolazi i odlazi kako mu je volja. Nije ga briga da li sam ja u krevetu ili nisam.
Agnes Kriger je pažljivo pogledala u Mati, koja je nekako zadobila njeno poverenje. – Znate, nije on uvek bio ovakav. Bar mislim da nije. To što veruje da mu je sve dozvoljeno došlo je s novcem.
– Gde ste se upoznali? – pitala je Mati.
– Ovde u Berlinu, ubrzo nakon pada Zida. Upravo tada je počeo da se bogati trgujući tekstilom na novooslobođenom istoku i grabeći što je više mogao. Bila sam njegova sekretarica. Rudi je bio beba. Prvi suprug me je napustio, a Herman je bio… pa recimo da je bio slatkorečiv.
– I znao je kako da zaradi novac – rekla je Katarina.
– Uklopio se u kapitalizam prirodno. Odgovarao mu je.
– Ne razumem – rekla je Mati.
– Odrastao je u Istočnom Berlinu, ali čim je Zid pao, on se bacio na posao.
– Kao i Kris.
Ponovo je gledala u Mati. – On vam je bio više od saradnika.
Drugi put za poslednja dvadeset četiri sata Mati se pitala da li je baš toliko providna. Ipak je rekla: – Bivši verenik.
– O, bože – rekla je milionerova supruga i primakla ruku usnama. – Veoma mi je žao, gospođo Engel.
Mati je klimnula glavom i s naporom progutala pljuvačku. Osetila je kako je lomi tuga.
Agnes Kriger je zaćutala i na licu joj se ponovo pojavio tračak bola. Zatim je rekla: – Mislite da moj muž ima nekakve veze s njegovom smrću?
– Šta vi mislite? – pitala je Katarina. – Da li je on sposoban za to? Da li bi imao neki razlog? Da li bi bio dovoljan motiv to što je Kris saznao za njegove žene i nameravao da vam saopšti svoja otkrića?
Milionerova supruga je sedela mirno nekoliko trenutaka, a zatim se okrenula zgrožena. – Kada je to u pitanju, moj sin je u pravu: Hermanova duša je crna. – Onda je prelomila: – Trebalo bi da znate da su kružile glasine u vezi s Hermanom.
– Kakve glasine? – pitala je Mati.
Pre nego što je odgovorila, Agnes Kriger je pogledala u Katarinu pa u Mati. – Moraćete da pričate s Rudijem o detaljima, ali izgleda da ljudi koji naljute moga muža veoma lako nestaju ili umiru nesrećnim slučajevima.



35.


Kiša je prestala malo pre pet sati tog popodneva. Glavnom inspektoru Hansu Ditrihu činilo se da je Spomen-park vojniku oslobodiocu u Treptovu okupan srebrnom svetlošću.
Istražitelj odeljenja za ubistva stajao je ispod statue sovjetskog vojnika s nemačkim detetom, s koje se cedila kiša. Obraz ga je boleo i bio je natečen.
Tačno u pet i sedam minuta pukovnik se pojavio grabeći brzim, pobedničkim korakom.
Pogledom je opet sasekao sina, zadržao se na flasteru na njegovom obrazu, a zatim je prezrivo iskrivio usne.
– Ostavi me na miru, Hanse – naredio je pukovnik.
– Hoću, pukovniče. Još samo ovo danas – obećao je glavni inspektor. – Klanica u Arensfeldu…
– Rekao sam ti da se u to ne petljaš – odbrusio je pukovnik i nastavio da hoda.
Tog popodneva Ditrih nije pokušao da zaustavi oca, samo mu je iza leđa dobacio: – Neko je jutros klanicu digao u vazduh semteksom iz doba NDR-a.
Pukovnik je stao i okrenuo se u neverici, ali onda je rekao: – Učinilo mi se da sam čuo nešto poput topovske paljbe.
Glavni inspektor je klimnuo glavom. – Pre eksplozije, u klanici smo našli kosture i tela u raspadanju. Trideset njih.
Ditrih je uvek mislio da je njegovog oca nemoguće izbaciti iz koloseka, ali ova vest ga je potresla. – Ne – rekao je pukovnik, ali ovog puta glasom starca. – To nije…
– Našli smo ih – Ditrih je bio uporan. – Šta znaš o tome?
Pukovnik je protrljao levu nadlakticu kao da ga nešto boli. – Zaista ništa ne znam.
– Bilo je glasina – Ditrih je bio uporan. – Čuo sam te jedne noći…
Očevo lice se iskrivilo, uhvatio se za ruku i prosiktao: – Uvek je bilo glasina, o svakome i o svačemu. Niko nije znao šta je istina, a šta izmišljotina. Niko. Ja ni dan-danas ne znam.
– Zar ne želiš da znaš?
– Ne – zagrmeo je otac. Zatim se okrenuo, držeći se sada za levu ruku.
Pukovnik je napravio tri koraka u pravcu prvog sarkofaga. Stao je i zateturao se. Onda se zaljuljao nadesno i pao postrance, u baru na šljunkovitoj stazi.
Nekoliko trenutaka, Ditrih je bio suviše zatečen da bi se pomerio. Mislio je da nije moguće da… – Papi! – povikao je i dotrčao do oca.
Pukovnik se gušio i gledao ga razrogačenih očiju. Ditrih se bacio na kolena da mu ukaže prvu pomoć. Međutim, otac je iznenada podigao desnu ruku i zgrabio ga za okovratnik jakne. – Znam da nisam bio dobar otac – rekao je teško dišući. – A jesam li bio dobar čovek?
Prvi put u životu glavni inspektor nije znao da odgovori na pitanje. Njegovo ćutanje je bilo odgovor koji je pukovnik razumeo. Staračevo lice se izobličilo. Pogled mu je sa sina prešao na statuu sovjetskog ratnika i nemačkog deteta, koja se dizala visoko iznad njih.
– Bio sam dobar građanin – pukovnik je jedva izgovorio. – Znaš da jesam.
I zatim je, u jedom hroptavom izdisaju, Ditrihov otac ispustio dušu, a u očima mu se pojavio onaj bezizrazni, staklasti pogled smrti.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:01 pm





36.


Osam je sati uveče i ja ulazim u Dijana FKK,2 prvoklasnu javnu kuću, smeštenu u jednom luksuznom spa centru na obodu Zapadnog Berlina.
Pokriveni bazeni. Hidromasažni bazeni. Saune. Maserke. I zanosne žene svih rasa i boja koje hodaju unaokolo potpuno nage.
Neko bi pomislio da sam zadovoljio pohotu tokom popodnevnog susreta sa ženom koja svesrdno veruje da je volim. Ipak, smrtonosni događaji ovih poslednjih nekoliko dana ispunili su me neutoljivom željom za svim što je razvratno.
Platim ulaz i odem do svlačionice, gde skinem odeću i obučem bademantil i gumene papuče. Uzmem platnenu torbu sa svojom najnovijom maskom i pođem uza stepenice. Čujem ženski smeh.
Ima li nešto lepše od toga? Ženski smeh. Osećam da sam živ ovde, među ženama koje se smeju. Mogu da budem ko god hoću. One mogu da budu šta god ja hoću.
I to mi prija posle tako dugog i napornog dana.
Međutim, dok hodam unaokolo i procenjujem žene u skladu sa svojim merilima, u misli mi se vraća izraz lica mog prijatelja lopova u trenutku kada sam ga protresao elektrošokerom.
I pored muzike koja trešti u baru javne kuće, ja zaista mogu da čujem zvuk odvijača koji ulazi u njegov mozak.
A u pozadini, kao svetleću kulisu, vidim tu neverovatnu eksploziju koja se diže iznad klanice i pretvara delić moje prošlosti u prah i pepeo.
Dok hodam pored mnogobrojnih bazena u javnoj kući i divim se ženama koje se kupaju, ta prijatna sećanja ustupaju mesto brigama koje počinju da me pritiskaju. Mnogo toga još imam da obavim da bih zauvek zakopao svoju prošlost. Moraću da upotrebim sve svoje veštine kako bih to izveo brzo i kako ne bih ostavio nikakav trag koji bi vodio do mene.
Mada te važne obaveze mogu da sačekaju do sutra.
Sada želim da se očistim, da se vratim u iskonsko preko čulnog uživanja, da se oslobodim svega onog što me čini onakvim kakvim me vidi svet, koji me ne poznaje.
Svoj plen ugledam na uzdignutoj platformi u sredini jednog od bazena.
Izgleda egzotično. Crna kosa. Tamne, sjajne oči. Koža bakarna.
Na sebi ima samo zlatni lanac oko struka i polako se izvija u ritmu trbušnog plesa, dok je sa uživanjem gleda nekoliko muškaraca u bazenu ispod nje.
Stojim i gledam je dok nam se pogledi ne sretnu. Onda se nasmešim i prstom je pozovem da priđe. Ona se nasmeši i nastavi da igra.
Nastavljamo s ovim i između nas se stvori izvesna slatka napetost, pre nego što ona najzad izađe iz bazena i priđe mi. Smeđe oči joj se cakle. Bedra su joj savršena.
Kaže da se zove Betina i pita da li bih želeo društvo. Ja se nežno nasmešim. Ona mi padne u zagrljaj kao da joj je mesto ispod mene. Što i jeste.
Kažem joj da u torbi imam iznenađenje za nju.
– Kakvo izneneđenje? – pita Betina.
– Ono od kojeg se iznenadiš, ludice – šalim se.
Ubrzo zatim, u sobi sa ogledalima ona je na sve četiri, raširenih nogu, tako da mogu da vidim svaki mali detalj njene misterije.
Otključam torbu i izvadim masku: crni jaguar sa zlatnim očima, crvenom njuškom i zlatnim čeljustima.
Betina pogleda preko ramena i vidim da joj je neprijatno zbog maske.
Već osećam kako rastem.
Stavim masku i spreman sam da uđem u nju.
Sada je Betina vidno uznemirena a ja sam uzbuđen kao da sam planirao da je zadavim ili joj zabijem odvijač u mozak.
– A zašto maska? – pita drhtavim glasom.
– To je prastara majanska relikvija, Betina – kažem, kleknem iznad nje i uđem u nju poput pantera, oduševljen njenim jaukom neverice i straha. – Predstavlja njihovog boga jaguara, vladara noći i podzemlja, jebote.



37.


U osam i trideset te večeri Mati je na nesigurnim nogama stajala ispred vrata stana. Osetila je miris svežih kolačića koji se peku. Čula je glas spikera s radija kako čita vesti i uhvatila nešto u vezi s eksplozijom u klanici.
Naslonila je glavu na vrata. Bila je prilično pijana.
Strateški sastanak koji je Džek Morgan sazvao u šest sati kako bi se što bolje razradio plan istrage na kraju se pretvorio u neplanirano bdenje za Krisa.
Pili su. Nazdravljali. Pričali priče. Plakali. Čak su se i koji put nasmejali starim uspomenama.
Sada, dok je stajala ispred stana i kopala po torbi tražeći ključeve, shvatila je da su uspomene sve što ima od Krisa.
I da će on ostati samo to – uspomena.
A Niklas je živ. On ima budućnost. Mora to da mu objasni.
Mati je otvorila vrata i videla tetka Ceciliju kako izlazi iz kuhinje.
– Gde je? – pitala je Mati. Nije mogla da sakrije tugu.
– Upravo je otišao u svoju sobu – odgovorila je tetka Cecilija. Lice joj se iskrivilo od brige. – Kris?
Mati se ugrizla za usnu i odmahnula glavom. – Mrtav je, tetka.
– Ne! – povikala je tetka Cecilija i došla do nje. – Ne! Šta se desilo?
Mati joj je pala u zagrljaj, gotova da zaplače. – Objasniću ti kasnije kada kažem Niklasu. A kako ću kad ne mogu ni sebi da objasnim?
Tetka ju je zagrlila čvrsto i reka suza je potekla. Mati je zaridala u tetkinom zagrljaju.
– Dete, život ponekad može da bude veoma okrutan – Cecilija je rekla milujući je po leđima.
– Zašto? – Mati je plakala. – Zašto?
– Na to pitanje nemam odgovor, dušo. To samo Bog zna.
– Mamice?
Mati je podigla glavu i videla Niklasa kako je posmatra iz hodnika. Već je bio u pidžami i izgledao je toliko uplašeno da se ona zamalo srušila od bola. Ipak, sabrala se, pustila tetku i krenula k njemu. – Žao mi je, Niki – rekla je.
Niklasova donja vilica je zadrhtala. Za trenutak je pomislila da će njen sin reći da je ona kriva i pobeći od nje. Međutim, on je briznuo u plač, potrčao joj u zagrljaj i rekao isprekidano: – Mislio sam… molio sam se… tetka je rekla…
Mati ga je uzela u naručje i ponela do stolice za ljuljanje u dnevnoj sobi. – Znam, znam.
Niklas se sklupčao u majčinom krilu. Sokrat se pojavio i skočio Niklasu u krilo.
Mati ih je držala i posmatrala tetku kako seda na sofu i plače. Shvatila je da su ta tri stvorenja ono malo oslonca što joj je ostalo u životu.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:01 pm





38.


Sledećeg jutra, posle skoro neprospavane noći, Mati nije otišla rano na posao, iako je želela. Ostala je s Niklasom, napravila mu doručak i pošla s njim do škole Džon Lenon.
Kada su bili blizu škole, Niklas je stao, pogledao je i pitao: – Bićeš dobro, mamice?
Ona je upravo htela njemu da postavi isto pitanje. Zagrlila ga je i rekla: – Dokle god imam tebe, mladiću, biću dobro.
– I ja ću – rekao je Niklas.
Poljubila ga je i rekla: – Hajde, zakasnićeš. Tetka Cecilija će doći po tebe posle časova.
– Znam sam da se vratim kući.
– Znam da znaš – rekla je Mati. – Ona će te ipak čekati.
Sačekala je da se popne uza stepenice i uđe u školu. Mobilni telefon je zazvonio i Katarina Doruk je rekla: – Dođi u Taheles.
– Pošla sam u kancelariju.
– Saznala sam da Rudi Kriger živi i radi u Tahelesu. Bilo bi dobro da popričamo s njim. Čula sam da je najbolje banuti rano ujutru kada su u pitanju umetnici i anarhisti.
Mati je planirala da istraži Krisovu prošlost, ali znala je da bi razgovor s milionerovim pastorkom mogao da koristi.
– Kada?
– Biću tamo za dvadeset minuta.
Mati se zaputila ka stanici metroa na Trgu Rozentaler. Dan je bio svež i vetrovit. Na vedroplavom nebu brzo su promicali tamni paperjasti oblaci i Mati se pitala da li je život samo to – oblak koji prođe preko plavog neba i onda jednostavno nestane s vetrom.
Razmišljala je o tome sve dok nije ušla u stanicu metroa i na jednom kiosku videla naslove u Berliner cajtungu i Berliner morgenpostu. Zgrabila je i jedne i druge novine, platila i čitala članke o klanici dok se vozila do Oraninburške ulice.
Oba članka su govorila o eksploziji, o tome da su policijska vozila viđena u kraju dan ranije i kako je glavni inspektor Hans Ditrih radio na slučaju. Međutim, jedini zvaničnik koji se spominje u oba članka jeste savezni agent Rizi Baumgarten, koja je otkrila vrlo malo i odbila da kaže šta je policija radila u klanici pre eksplozije.
Novinar Morgenposta je otišao malo dalje i pisao da je vlada NDR-a sagradila klanicu pedesetih godina prošlog veka, kao pomoćni objekat za glavni stočni hangar i klanicu u Istočnom Berlinu. Kako je komunistička ekonomija polako propadala, zgrada se koristila sve ređe i naposletku je napuštena. Tako je stajala sve do juče, kada je dignuta u vazduh.
„Ta zgrada nikada nije bila potpuno napuštena”, promrmljala je Mati sebi u bradu dok je izlazila iz podzemnog voza. „Neko je znao za taj podrum i taj lažni odvod. Još davno, davno.”


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:02 pm






39.


Taheles je oličenje svega što je kul u Berlinu. To je zgrada u Miteu koju Istočni Nemci nisu srušili posle Hitlerovog rata. Fasada je prekrivena grafitima, prepuna rupa od metaka i oštećenja od bombi.
Kada je pao zid, ilegalni stanovnici uselili su se u bivšu robnu kuću u Oraninburškoj ulici i osnovali umetničku koloniju. Dvadeset godina kasnije, u zgradi i oko nje živi i radi više od sto hiljada umetnika, a tokom godina je nadograđena, tako da se sada u njoj nalaze ateljei, avangardni bioskop, restorani, skvotovi, ogromna bašta sa skulpturama i otvorena pozornica.
Bilo je osam i petnaest ujutru, ali donji deo zgrade je bio gotovo potpuno tih. Popele su se stepenicama. Rudi Kriger je imao zakupljen atelje na trećem spratu. Začuo se zvuk sa Katarininog telefona. Ona baci pogled.
– Zanimljivo – rekla je. – Ole Larson, švedski finansijer, upravo je objavio da je uzeo pet procenata deonica Kriger industrije.
– Šta to znači? – pitala je Mati.
– To znači da postoji mogućnost da preuzme kompaniju, a u ovom izveštaju kaže se da Kriger nije dao komentar, da je van zemlje poslom.
– Kladim se da bi preuzimanje kompanije bez saglasnosti vlasnika bio veoma veliki pritisak za Hermana.
– Svakako ne bi mogao da posećuje svoje žene – rekla je Katarina.
– Možda bi mogao i da ubije?
– Ne znam. Hajde da pitamo.
Pronašli su vrata ateljea Rudija Krigera. Iz stana se čula elektronska muzika. Katarina je zalupala na vrata.
– Radim! – doviknuo je Rudi Kriger istog trenutka.
Katarina se predstavila i nekoliko sekundi kasnije muzika se stišala. Rudi je otvorio vrata s namaknutim lancem. Milionerov pastorak nosio je belo zaštitno odelo isprskano crnom i plavom slikarskom bojom. – Zauzet sam. Imam izložbu za tri dana i sastanak za sat vremena.
– Samo hoćemo da se raspitamo o vašem očuhu, navodnom ubici – rekla je Mati.
On ih je pogledao, malo razmislio i zatim otvorio vrata.
Ušle su u prostoriju u kojoj je svetlost sa severne strane prodirala u ogromni atelje s visokom tavanicom. Platna su stajala na štafelajima, a neka su bila naslagana duž zidova. Sva platna su bila apstraktna, naslikana crnom i plavom, sa rečima Rude, Rot i Riot nažvrljanim svuda u jarkožutoj i crvenoj.
– Jel’ se prodaju? – pitala je Katarina.
Rudi ju je pogledao prezrivo. – Kupovina i prodaja nemaju mnogo veze sa umetnošću. Meni su važnija dela nego marketing.
– Aha – rekla je Mati. – Pričajte nam o očuhu. Vaša majka je rekla da je naručio ubistva nekih ljudi, ali nije znala detalje.
Namrštio se kao da je okusio nešto kiselo. – To su glasine.
– Koje dolaze iz…?
– Iz nepouzdanih izvora.
– Znate li bar nešto? – zahtevala je Mati.
– Samo potražite po njegovim projektima – rekao je Rudi. – Otkrićete svašta ako stvarno želite nešto da nađete. Pogledajte Afriku.
– Hoćemo – rekla je Katarina. – Da li vas je zbog toga Kris Šnajder zvao prošlog ponedeljka?
Mati se namrštila. Nije znala da je Kris zvao Rudija. Milionerov pastorak je takođe bio zatečen. – Kako ste…?
– Pregledali smo Šnajderove pozive – rekla je Katarina. – Videli smo vaš broj.
– Zašto ste proveravali njegove pozive?
– Zato što je mrtav – rekla je Mati. – Ubijen.
Rudi se zaprepastio, ali je uspeo da progovori: – Da, zvao me je Šnajder. Trebalo je da se sastane s mojim očuhom i hteo je da zna da li je Herman zaista beskrupulozni industrijalac i gad kakvim ga predstavljaju u štampi.
– I šta ste mu rekli?
Rudi se nasmejao poput hijene. – Rekao sam mu da je moj očuh u stvarnom životu mnogo, mnogo gori. Da je on čovek koji bi prerezao grkljan sopstvenoj majci ako bi procenio da će tako zaraditi jedan evro.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:02 pm




40.


– Dobro. Shvatili smo. Ne volite očuha – rekla je Katarina. – Zašto?
Pre nego što je odgovorio, Rudi Kriger je uzeo četkicu iz palete i posmatrao jedno od svojih remek-dela. – Zato što je Herman prava industrijska kapitalistička svinja, s naglaskom na svinja.
– Neki primer? – Katarina je bila uporna.
Bacio je četkicu nazad na paletu. – Evo, na primer, kako se odnosi prema mojoj majci? Pre dvadeset godina naterao ju je da potpiše predbračni ugovor na osnovu kojeg je određena količina novca koju bi majka dobila ukoliko dođe do razvoda. Eto zašto ne može da se otkači od njega. Ma šta on radio, ona se nikada neće odreći novca. Osim toga, ona stvarno veruje, u dubuni duše, da je on voli.
Prezrivo se nasmejao i odmahnuo glavom.
– Koliko bi ona dobila u slučaju razvoda? – pitala je Mati.
– Deset miliona evra.
– Pa i nije loše – primetila je Katarina.
– A u slučaju da vaš muž ima bogatstvo vredno tri i po milijarde i pritom ste bili u braku sve vreme dok se bogatio?
– Razumem, ali šta ona tu može? – rekla je Mati.
– Šta ona tu može? – Rudi Kriger se nasmejao zajedljivo. – Može da pokaže da ima snage i dostojanstva, pa da ga ostavi.
– To je vaš savet?
– Ili to ili da nauči da živi sa tri njegove ljubavnice, u kući punoj kurvi.
– Šta znate o Oleu Larsenu? – pitala je Katarina.
Milionerov pastorak je uvukao glavu u ramena poput kornjače koja se uvlači u oklop. – O kome?
– O švedskom finansijeru? – rekla je Katarina. Pre sat vremena je dao ponudu za preuzimanje kompanije vašeg očuha.
Rudi je kazao malo brzopleto: – Nikada nisam čuo za njega.
– Rude? – čule su ženski glas.
Devojka je bila sitne građe, nije imala više od pedeset kilograma, lepog lica i sa frizurom poput nekog siročeta. Oko vrata je imala arapsku maramu.
– Ovo je Tanja – rekao je Rudi. – Moja… učenica.
– Aha – rekla je Katarina.
– Moramo da krenemo na protest, Rude – rekla je Tanja.
Rudi je skinuo zaštitno odelo, ispod kojeg je nosio farmerke i tamni džemper. Onda se obratio Mati i Katarini: – Ako ste došli da me pitate da li moj očuh ima neke veze sa Šnajderovom smrću, ja to stvarno ne znam. Međutim, ako me pitate da li mislim da je sposoban za tako nešto, kažem vam da je Herman Kriger sposoban za sve.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:02 pm






41.


Tačno je devet sati kada parkiram audi A5 malo dalje niz ulicu, ispod Saveznog arhiva Nemačke u Zapadnom Berlinu.
Možete to pripisati mom nemačkom poreklu ili mojem vaspitanju, ali mnogo volim da budem tačan kada je otvaranje u pitanju.
Pogledam se u ogledalo. Zbog šminke, sede kose i odeće koju nosim izgledam kao starac. Na glavu stavim bavarski šešir, koji mi je malo veliki, tako da mi obod dođe skoro do obrva. Izađem iz automobila noseći akten-tašnu i štap.
Dok prilazim prijavnici arhiva, počnem pomalo da se tresem, kao da sam preživeo moždani udar te sad imam nekotrolisane drhtaje.
Na prijavnici pokažem savršeno urađeni falsifikat isprave Univerziteta u Hajdelbergu i predstavim se kao zaboravni profesor istorije u penziji Karl Grening, koji se nije setio da ponese vozačku dozvolu, pošto je vozom došao čak u Berlin kako bi radio na istraživanju poljoprivrede u devetnaestom veku.
Čuvari mi daju plavi bedž na kome piše da sam istraživač i puste me u arhiv.
Arhiv liči na neki oronuli koledž, sa ogromnim kestenovima velikih krošnji i dugačkim, praznim travnjacima. Pronađem zgradu koju tražim na drugom kraju kompleksa.
Kao što to čini većina ostalih istraživača, kada uđem u javnu čitaonicu, navučem pamučne rukavice. Zatim odem do arhivara i zatražim da mi nađu svu dokumentaciju koja se odnosi na sirotišta u Istočnoj Nemačkoj, u Berlinu i okolini.
– To može da potraje ceo sat ili više – kaže službenica.
– Odgovara mi, draga gospođo – kažem. – Imam rezervaciju za večernji voz za Hajdelberg.



42.


Džek Morgan je sedeo za stolom i pio kafu, teško mamuran, kada su Katarina i Mati stigle u berlinski Prajvet.
– Nisi valjda spavao ovde, Džek? – upitala je Mati i sipala sebi kafu.
– Ne. Zadržao sam onu sobu u hotelu De Roum – rekao je. – Kako je tvoj sin podneo sve ovo?
– Onako kako se moglo očekivati, hvala na pitanju.
Morgan je klimnuo glavom. – Voleo sam Krisa. Bio je dobar čovek, a kada dobri ljudi odu, to nas podseti na ostale koje smo izgubili.
– Videla sam majku noćas u snu – rekla je Mati. – Bila je tamo s Krisom.
– Tvoj otac živi u Americi, policajac je, zar ne?
– U Čikagu – odgovorila je.
Katarina je pitala: – I ti si nekog izgubio, Džek?
Vlasnik Prajveta je malo razmislio. – Saborce, drage prijatelje i jednu davnu ljubav.
– Kako je umrla? – pitala je Mati.
– Džastin nije umrla. Umrlo je ono što smo imali.
– Kada se to završilo?
– Pre nekoliko godina. Dovoljno dugo da bih mogao da je zaboravim.
– Ali još nisi?
– Moja veza sa Džastin je kao talasi na plaži, dolazi i odlazi, uvek se vraća. Naročito zbog toga što ona radi za Prajvet u Los Anđelesu.
– Tvoj život je komplikovan, Džek – rekla je Katarina.
– Aha.
– Ne postoji neka druga ljubav? – pitala je Mati.
Nasmejao se malodušno. – Ja uvek tražim ljubav. Samo ne mogu da je nađem. – I teško je zadržim.
– Meni se čini da ti je ljubav oduzeta ne tvojom krivicom – rekla je Katarina. – Idem da pojurim Hermana Krigera.
Mati je klimnula glavom, a oči su joj se napunile suzama. Nije htela opet da plače, pa je ustala od stola. – Idem da nađem Gabrijela. Mislim da je vreme da već jednom otkrijem Krisovu užasnu tajnu iz detinjstva.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:02 pm




43.


Mati je našla doktora Gabrijela u njegovoj laboratoriji na drugom spratu berlinskog Prajveta. Nosio je crne farmerke, crvenu maramu na glavi i duksericu sa Džimijem Hendriksom, crvenom gitarom u plamenu i natpisom Live at the Monterey Pop Festival.3
Rekla mu je šta traži i on je velikodušno ostavio ono na čemu je radio da joj pomogne. Uključili su ogroman, providan ekran, na kome se istovremeno mogu prikazivati dokumenta, slike i video-snimci, kao na tabli.
Najpre su prekopali po Prajvetovim spisima i našli Krisov dosije, u kome se nalazila njegova skenirana krštenica. U njoj je pisalo da je Kristof Rolf Šnajder rođen 1975. u Drezdenu, od majke Marije i oca Alberta Šnajdera.
Pokušali su da pronađu krštenicu u drezdenskoj arhivi, ali nisu ništa našli. Zatim su tražili venčani list Marije i Alfreda Šnajdera i ponovo ostali praznih ruku.
Proširili su pretragu na celu teritoriju bivše Istočne Nemačke, našli nekoliko osoba sa imenom Kristof Šnajder, ali nijedna nije bila ni približno Krisovih godina. I nigde nisu pronašli venčani list čoveka koji se zove Alfred Šnajder i žene po imenu Marija.
Tražili su dalje i pokušali u školskim arhivama. Ništa.
– Slutim da je sve u vezi s Krisom bilo izmišljeno – rekao je doktor Gabrijel.
– Znam – rekla je Mati, sada već ozbiljno zbunjena. – Ipak, on je bio stvaran. Hajde da se vratimo malo. Imamo li njegov vojni dosije?
– Sigurno imamo – rekao je Gabrijel. Tražio je sekund i onda su se podaci pojavili na ekranu.
Krisova fotografija joj je izmamila osmeh. Bio je tako mlad. Osnovni podaci bili su isti oni koje je naveo u formularu za Prajvet kada je napustio nemačku vojnu policiju: ista imena roditelja, ista lažna krštenica iz Drezdena i ista lažna adresa.
Mati je taman pomislila da su udarili u neprobojni zid kada je na jednom dokumentu u vojnom dosijeu primetila nešto u vezi s Krisovim školovanjem.
Kao mesto osnovnog i srednjeg obrazovanja bilo je navedeno Vajsenhaus 44,4 seosko sirotište, južno od Berlina i istočno od Halea.
– Ernste, gde se čuvaju dokumenta o sirotištima iz doba NDR-a?
Doktor Gabrijel je malo razmislio. – Ne znam, valjda u Saveznom arhivu?



44.


Tačno u deset sati čujem: – Profesore Grening?
Nemačka tačnost, dragi moji!
Postoji li nešto utešnije od toga?
Nasmešim se i ustanem s mesta gde sam sedeo u zadnjem levom uglu čitaonice, dok pazim na kamere postavljene na tavanici.
Za pultom nađem šesnaest kutija punih dokumentacije, a kažu mi da me čeka još u sobi s mirkofilmovima niz hodnik.
Ljubazna službenica mi pomogne da odguram kolica do svog mesta.
Počnem od papirne arhive i brzo pretražujem. U četvrtoj kutiji nađem spise koji se odnose na Vajsenhaus 44, sirotište nedaleko od Halea, oko sat vremena južno od Berlina. Stotine imena koja nisu složena po abecedi. Sve zbrkano i bez reda.
Međutim, malo pažljivije pogledam i vidim da su poređani po datumu prijema.
To mi izmami osmeh.
Treba mi manje od deset minuta da pronađem dokumenta koja se odnose na šestoro dece, uključujući i fotografije napravljene onda kada su primljeni u Vajsenhaus 44. Nekoliko trenutaka se zadržim na Kristofovoj fotografiji iz dečačkih dana.
Mršav. Tamne, upale oči, iz kojih izbijaju strah i mržnja.
Isti onaj dečak koga se sećam.
Međutim, nemam vremena da se posvetim sećanju na dobra stara vremena. Imam pune ruke posla.
Prebrojim stranice u svih šest dosijea. Pedeset šest.
Ostavim ih na stolu, uzmem torbu i odem u toalet. Iz tajnog bočnog pregratka u tašni izvadim svežanj belog papira starinske obrade. Na papiru su otkucane besmislice. Izbrojim pedeset šest komada i stavim ih u nekoliko sivih, izanđalih fascikli, formata malo većeg od A4.
To stavim u torbu i zatvorim je. Vratim se u čitaonicu i dobro zapamtim položaj ostalih istraživača. Spustim tašnu na pod, desno od stolice, i otvorim je širom.
Onda čekam. Pet minuta.
Tačno u jedanaest službenici dovoze nova dokumenta na kolicima.
Istraživači koji čekaju požure prema pultu. Svi su zaokupljeni svojim poslom.
U nekoliko hitrih pokreta, spustim šest dosijea sa stola u torbu, vratim lažne fascikle na sto i odmah ih stavim u kutiju gde su bila prava dokumenta.
Sve je gotovo za manje od minuta.
Stavim kutije na kolica, ustanem i ponesem torbu u toalet, gde stavim dokumenta u unutrašnji bočni džep u tašni.
Zatim odem niz hodnik u odeljenje s mikrofilmovima, uzmem kutije koje sam tražio i vratim se u dno čitaonice, iza jedne od mašina koje se nalaze naspram pulta. Brzo tražim po rolnama mikrofilma dok ne naiđem na još dokumenata o deci, poređanih jedan za drugim, na skoro šest metara filma.
Pogledam. Službenici su zauzeti.
Posegnem u džep i izvadim oštar nož na rasklapanje. Bez oklevanja isečem mikrofilm. Uzmem slobodan kraj i namotam ga na prst dok ne dođem do drugog kraja dokumentacije i tu napravim drugi rez. Onda povežem mikrofilm gumicom i stavim mali zamotuljak u unutrašnji džep sakoa.
Kada izvučem ruku iz džepa, u ruci mi je moja verna tuba superlepka.
Dragi moji, tu stvarčicu možete iskoristiti na toliko različitih načina, zar ne?
Osmotrim šta se dešava u čitaonici i onda nanesem tačkice superlepka na jedan kraj mikrofilma pa ga preklopim drugim jedno pola centimetra.
Pritisnem i držim jedan minut, onda zategnem rolnu mikrofilma i pažljivo premotam. Drži. Rolnu vratim u kutiju, a nju stavim među ostale kutije s mikrofilmovima koje sam naređao pored.
Ustanem, uzmem tašnu i zaputim se ka vratima.
– Da li se vraćate danas, profesore? – službenica me pita.
– Naravno – odgovorim. – Brzi ručak i vraćam se.
Ne mogu da izdržim. Coknem jezikom i nasmejem se.
Učinim to još jednom dok izlazim iz arhiva, a pred očima mi se pojavi Kristofova fotografija iz dečačkih dana.
Nisi imao šanse, pomislim. A nemaju je ni ostali.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:03 pm






45.


Mati je došla do glavnog ulaza u Savezni arhiv Nemačke. Čuvari su u prijavnici proveravali tašnu starijeg čoveka u dugačkom kišnom mantilu, s bavarskim šeširom na glavi. Ruke su mu se tresle kao da ima neko neurološko oboljenje poput Parkinsonove bolesti, samo malo drugačije.
Znala je kako Parkinsonova bolest izgleda. Njena majka je umrla od toga. Međutim, ritam trzaja i drhtaja nije bio isti. Iz nekog razloga, Mati je pomislila kako je to čudno. Ipak, nije mogla da ne oseti sažaljenje prema tom starcu dok ga je posmatrala kako uzima tašnu i vraća propusnicu za istraživače.
Mati nije dobro videla starčevo lice. Ipak je, iz nekog neobjašnjivog razloga, gledala za njim kako se gega pločnikom pre nego što je čuvarima pokazala značku i ličnu kartu te predala oružje. Prešla je preko dvorišta i našla čitaonicu arhiva, gde je pitala jednu od službenica kako bi najbrže mogla da pronađe dokumentaciju o sirotištu u Istočnoj Nemačkoj po imenu Vajsenhaus 44.
Službenica se namrštila i otišla do kolege, s kojim je ozbiljno razgovarala.
Vratila se i rekla: – Ta dokumentacija se trenutno nalazi kod jednog istraživača.
Mati se iznenadila i odmah pogledala po čitaonici. – Kod kojeg?
Službenica je rekla uzrujano: – Naša pravila nalažu da ne smemo…
Mati se nagla preko pulta i pokazala Prajvetovu značku.
– Istražujemo ubistvo – rekla je tiho. – Kod kojeg?
Službenica je nabrala obrve i pokazala na sto u zadnjem levom uglu prostorije. – Sedeo je tamo, a onda je otišao u sobu s mikrofilmovima.
– Kako izgleda? – Mati je bila uporna.
– Stariji čovek. Mislim da je profesor sa Unverziteta u Hajdelbergu. Ima Parkinsonovu bolest, ne možete ga promašiti.
– Upravo sam ga promašila – zastenjala je Mati. – Da li ste dirali one kutije kad je otišao?
– Imao je pamučne rukavice, ako na to mislite – rekla je službenica. – Ne mislite valjda da je on ubica? Nemoguće. Ima Parkinsonovu bolest. Sam mi je rekao. Taj starac ne bi mrava zgazio.



46.


Pokušavam da smirim disanje. Tek kada se odvezem dosta daleko, istočno od arhiva, skinem periku.
Dragi moji, prepoznao sam ženu na ulazu u arhiv. To je žena koju sam video kod klanice sa onim velikim ćelavcem. Na Krisovom hard-drajvu našao sam desetine njenih fotografija.
Zove se Mati Engel. Ona i Kris su bili ljubavnici, mislim da su bili vereni. Zajedno su radili za Prajvet. Ima sina, Niklasa.
Ona me traži i to me ljuti. Međutim, ima još nešto. Njeno lice… zaista liči na moju majku, što me jedi.
Za trenutak se borim sa željom da pokupim sav novac i pobegnem iz Berlina, zapravo iz Nemačke.
U Južnu Ameriku?
Ne, odlučim, i osećam kako bes kipti u meni. Ta kučka neće ništa pronaći.
Bez dokumentacije iz arhiva, Kristof i ostali kao da nisu ni postojali. Nemaju maske, ali su nevidljivi za ceo svet, kao i ja.
Uskoro njih više neće biti, a ja ću ostati.
Deset minuta kasnije parkiram u garažu. Stanem između belog karavana i mercedesa, sačekam da vidim ima li nekoga i izađem iz audija. Uđem u zadnji deo karavana i skinem šminku ubrusima koje tamo držim.
Imam nekoliko sati pravog posla. Sastanke s klijentima i poslovnim partnerima. Sada moram izgledati pristojno.
Dok gledam u retrovizor, opet se setim Mati Engel i obuzme me ona nervoza koja mi je toliko puta dobrodošla u životu. Kristof i ona su nekada bili ljubavnici. Bez obzira na to što su prekinuli vezu, ona ga sigurno voli. Znači da ima jak motiv da me nađe, što opet znači da predstavlja opasnost – veoma, veoma veliku opasnost.
Tada, dragi moji, odlučim da, ako to bude potrebno, i Mati Engel mora postati trajno nevidljiva.
Do tada, moram da se pobrinem za druge ljude, one koji me mogu prepoznati i koji mi mogu skinuti maske s lica.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:03 pm





47.


Kepec je prevrtao neupaljenu cigaru po ustima i čkiljio u Danijela Brehta i Džeka Morgana pre nego što je rekao promuklim glasom: – Mislite nameštaljka?
Mali Hajne Vagner je ilegalni kladioničar koga Breht već godinama koristi kao doušnika. Tog dana, oko podneva, Mali Hajne, Breht i Morgan sedeli su za stolom s pogledom na Špreju u pivnici Georgbrau u centralnom Berlinu.
– Pitamo te, jel’ misliš da su neke utakmice nameštene? – rekao je Breht.
Kladioničar je slegnuo ramenima i spustio cigaru. – Herta je druga liga. Nisam video pravu akciju ni na jednoj njihovoj utakmici. Svakako ne kao u prvoj ligi.
– Da, to nam je jasno – rekao je Morgan pošto je Breht preveo. – Možda je to olakšavajuća okolnost. Da li je bilo velikih dobitaka na nekoj od tih utakmica?
Mali Hajne je opet slegnuo ramenima. – Kod mene nije. Mada se sportsko klađenje u Nemačkoj menja. Iz dana u dan.
– Kako to? – rekao je Džek.
– Pre neku godinu vlada je donela zakon o klađenju na osnovu koga država jedina ima pravo da se bavi sportskim klađenjem – rekao je kladioničar i nasmejao se likujući. – To bi navodno trebalo da ograniči zavisnost od kockanja.
– Ali ne deluje? – pitao je Džek.
– Upravo suprotno – kazao je kepec. – Moj biznis je ove godine u porastu za dvadeset pet posto. Na internetu još više. Oko trideset posto.
– Internet klađenje iz drugih zemalja? – pitao je Breht.
– Zvanično, to je kršenje zakona, ali eto – rekao je Mali Hajne i ponovo se nasmejao. – Glupi govnari iz vlasti. Misle, ako donesu zakon, ljudi će ga poštovati, naročito zavisnici!
Breht se okrenuo ka Morganu. – Pitam se koliko ima tih sajtova za klađenje na internetu.
– Hiljade njih – rekao je Morgan. – Po celom svetu. Desetine hiljada možda.
Kladioničar je klimnuo glavom pošto je Breht preveo. – Na koga mislite kad kažete nameštaljka?
– Šta da mu kažem? – pitao je Breht na engleskom.
Morgan je odgovorio: – Pitaj ga šta zna o Maksimu Pavelu.
To ime je ostavilo utisak na Malog Hajnea. – O, taj je opasan. Predstavlja se kao običan vlasnik kluba, ali, kako čujem, to je jedno podlo i izopačeno đubre. Priča se da može da te ubije vrlo lako. Štaviše, da to voli.
– Ruska mafija? – pitao je Morgan.
– Iz pouzdanih izvora znam da je bivši kagebeovac. I vi mislite da je on umešan u nameštaljku?
– Podozrevamo – rekao je Breht.
– Jel’ postoji način da saznamo koliko je uloga bilo na utakmicama Herte? – pitao je Morgan.
Mali Hajne je razmislio. – Ne znam. Imate li neke kontakte u Las Vegasu?
Morgan se razvedrio. – Zapravo, imam.



48.


U pola jedan, Agnes Kriger je kasnila na ručak sa starom prijateljicom Ingrid Dal u restoranu Kare. Milionerova supruga je želela da priča s nekim pouzdanim, nekim ko nije iz porodice, tako da je diskretna i mudra Ingrid Dal bila savršen izbor.
Imala je vozača na raspolaganju, ali danas je ipak osetila jaku potrebu da pokaže svoju nezavisnost. Sama će da se odveze. Liftom se spustila u garažu i našla svoj crni porše kajen u mnoštvu automobila svog supruga.
Agnes Kriger je pritisla dugme za otvaranje garaže, izašla i zaputila se na jug, prema Trgu fazana, koji je bio prazan jer je opet počela kiša.
Stala je na raskrsnici Ulice fazana i Šaperove. Pre nego što je mogla da skrene u Šaperovu, prišla joj je jedna prilika u kišnoj kabanici s navučenom kapuljačom i žustro pokucala na prozor.
Milionerova supruga se trgla i zatim ljutito spustila prozor.
– Šta želite? – pitala je. – Već sam rekla…
Iznenada, ispred očiju Agnes Kriger pojavilo se dno prazne plastične flaše od koka-kole pričvršćeno za cev pištolja.
– Molim vas, ne… – počela je.
Hitac ju je pogodio iznad desnog oka, izbliza, raznevši joj mozak po suvozačevom sedištu i prozoru.
Noga joj je spala s kočnice.
Porše se otkotrljao niz ulicu i udario u parkirani fijat.
Začuo se alarm, a ubica je nestao u oluji.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:03 pm






49.


U amfiteatru berlinskog Prajveta doktor Gabrijel je pustio kopiju snimka iz Saveznog arhiva Nemačke, s doktorom Greningom u glavnoj ulozi.
Mati je sklopila mobilni telefon. – Zamislite, na Univerzitetu u Hajdelbergu nema nikakvog profesora Greninga. Ništa slično.
– Tako sam i mislio – odgovorio je Gabrijel.
I Katarina Doruk je sklopila svoj telefon. – Breht. Kaže da su opet bili u klubu i da su im rekli da Pavela niko nije video od juče.
– Znači, ne zna se gde su? Ni Herman Kriger, ni Pavel?
– Tako izgleda – rekla je Katarina.
Snimci iz arhiva su se pojavili na ekranu. Gabrijel ih je uvećao.
Profesor je u čitaonici pazio da sve vreme ima šešir navučen preko očiju, ali videli su kako je uspeo da ukrade šest dosijea iz arhive koja se odnosi na Vajsenhaus 44.
– Ko god da je, veoma je lukav. Ruke mu rade brzo, poput mađioničara koji izvodi trikove za stolom – rekao je Gabrijel.
– Zumiraj tu tašnu.
Doktor Gabrijel je uvećao tašnu i rekao: – Izgleda kao stara torba od krokodilske kože.
Mati je bila sigurna da će snimak doktora Greninga s prijavnice arhiva biti bolji. Međutim, dok je ulazio i izlazio, telo mu se toliko treslo i podrhtavalo da je bilo teško dobiti čistu sliku. A i snimak je bio pod oštrim uglom odozgo, iz gornjeg desnog ugla prijavnice.
– Evo mene. Gledam ga kako odlazi – povikala je Mati, videvši sebe kako prilazi prijavnici. – Imala sam čudan osećaj kada sam ga videla. Pustila sam ga jer me je podsetio na moju majku pa sam se sažalila!
– Nisi mogla da znaš – rekla je Katarina.
Mati je znala da je Katarina u pravu, ali svakako joj zbog toga nije bilo lakše.
Da li je to čovek koji je ubio Krisa? Da li je to maskirani Kriger ili Pavel?
Pavel je vlasnik kluba u kome nastupaju transvestiti. Svakako zna sve u vezi sa šminkom, zar ne? A Kriger? Milioner bi mogao da angažuje nekoga da ga maskira, zar ne? Ili je mogao da plati nekome da ukrade dokumenta.
Bila je zaokupljena ovim mislima kada je Katarinin telefon ponovo zazvonio.
– Šta? – povikala je Katarina. Pritisla je taster na telefonu i uključio se spikerfon.
– On je to uradio! – Rudi Kriger je vikao, dok se galama čula u pozadini. – Ubio je moju majku!
– Polako, Rudi – rekla je Katarina.
– Mrtva je – rekao je drhtavim glasom. – Upravo me je zvao berlinski Kripo. Neko ju je upucao u automobilu, blizu kuće. Sigurno je Herman. Znam to. Ili je on ili je nekoga unajmio. Ta prokleta kapitalistička svinja! On…
Rudi se gušio. – Ah, bože. On… rekao sam joj…
– Rudi, znam da je teško. Udahnite duboko. Gde se nalazite?
– Bili smo na protestu. Protestovali smo protiv industrijskih svinja poput mog očuha koje hoće da sruše Taheles i pretvore ga u još jedan soliter. Policija me zove da je indentifikujem.
– Stižemo za deset minuta.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:03 pm




50.


Hauptkomisar Hans Ditrih već je bio na mestu događaja kada su se pojavile Mati i Katarina. Stajao je na kiši, pored otvorenih vrata crnog poršea kajen, natmuren, iznuren i siv, s ramenima još više pognutim nego ranije.
Iza žute policijske trake, Mati je ugledala inspektorku Vajgel i pozvala je. Vajgelova je prišla, sa zbunjenim izrazom lica.
– Šta vi radite ovde? – pitala je inspektorka.
– Agnes Kriger je bila klijent Krisa Šnajdera – rekla je Mati. – Ditrih to zna.
Najednom iznervirana, mlada inspektorka je pogledala u pravcu glavnog inspektora. – Ništa mi ne priča. Kao da ne postojim. Mada, nije mu lako. Otac mu je umro od srčanog udara juče u parku Treptover. On ga je pronašao.
– To je strašno – rekla je Mati.
– I došao je na posao? – pitala je Katarina.
– Koliko sam razumela, posao je jedino što Ditrih ima – odgovorila je inspektorka.
I Mati je tako čula i taman kad je htela da to izgovori začula je Rudija Krigera kako viče: – Gde je ona?!
Milionerov pastorak je upravo izašao iz taksija i potrčao k njima. Usporio je kada je video slupani porše na drugoj strani ulice. Zastenjao je: – O, bože, šta joj je uradio?
Mati je pomislila kako Rudi Kriger nije više nadobudan umetnik i anarhista. Sada je samo dečak koji je ostao bez majke.
Briznuo je u plač, rukama besomučno trljajući obraze. – Šta je uradio? Šta joj je uradio?
– Vi ste Rudi Kriger? – pitao je glavni inspektor Ditrih.
Došao je do Vajgelove i video Rudija kako plače.
– Da – rekla je Mati.
Ditrih nije obratio pažnju na nju. – Gospodine Kriger, znam da vam je teško, ali morate da identifikujete majku. Vašeg očuha ne možemo da nađemo.
Rudi Kriger je rekao kao da je ošamućen: – Ona je.
– Odavde ne možete da je vidite.
– To je njen automobil.
– Molim vas, gospodine, morate da vidite lice. Pokrićemo ranu.
Rudi je pogledao u Katarinu i Mati. – Da li biste vi pošli sa mnom?
Ditrihu nije bilo drago, ali Mati je rekla: – Naravno.
Milionerov pastorak se tresao kao prut. Donja usna mu je podrhtavala dok je prilazio majčinom automobilu s vozačeve strane. Mati je mogla da je vidi. Telo je bilo nagnuto nadesno. Iz usta joj je curila krv, koja je već počela da se skoreva.
Dok su mu suze tekle niz lice, Rudi Kriger je klimnuo glavom: – To je ona. Moja majka.
Onda se okrenuo, presamitio i počeo da povraća.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Berlin

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu