Cveni odred

Strana 2 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Ići dole

Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:50 pm

First topic message reminder :



Svaki policajac želi da bude deo Crvenog odreda Njujorške policije, elitnog tima koji rešava slučajeve najuglednijih i najmoćnijih sugrađana! Ali za inspektora Žaka Džordana posao iz snova pretvara se u košmar.

Usred prestižnog njujorškog filmskog festivala, u nedelji kad se „ceo Los Anđeles“ preselio u Veliku jabuku, najblistavije holivudske zvezde padaju jedne za drugom kao žrtve paklenog plana brutalnog ubice kakvog Njujork ne pamti.

Igrom slučaja, Džordanova partnerka je njegova ljubav iz studentskih dana, istražiteljka Kajli Makdonald. Neodoljivi par kreće u svojevrstan lov na čoveka...

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:19 pm





13.


Pre nego što je postao centar njujorške filmske produkcije, Silverkap studio je bio pekara. Ne šalim se. Do ranih osamdesetih beli hleb silverkap je bio onaj sunđerasti, meki hleb za sendviče koji se pravio uglavnom od brašna, vode i vazduha, nezaobilazna hrana generacije mojih roditelja.
Međutim, kao što je još tada rekao jedan novinar šaljivdžija, neko je napokon shvatio da se od filmova zarađuje više nego od hleba. Mnogo više. Trideset godina kasnije Silverkap je postao najveći studio za filmsku i televizijsku produkciju na severoistoku zemlje.
Jedini ostatak davne slave je svevremeni Silverkapov znak koji dominira obzorjem dok prelazite most ka Kvinsu. Samo što je reč „hleb” zamenjena rečju „studio”.
Skrenuo sam desno kroz rampu i produžio pored skladišta, garaža i ostalog industrijskog rugla kojim se odlikuje Long Ajlend Siti. Tri policijska automobila iz Sto osme policijske stanice već su bila parkirana ispred ogromnog kompleksa zgrada u Dvadeset drugoj ulici. Policajac u uniformi mi je mahnuo da prođem kroz glavnu kapiju.
Bob Rajcfeld nas je čekao na parkingu. Bob je bivši poručnik u Njujorškoj policiji koji voli da kaže kako u životu jedino nije uspeo da ne radi ništa. Otišao je u penziju na vreme, pokušao je da igra golf, tenis, da peca, ništa od toga mu se nije dopalo i posle tri meseca se prijavio da radi kao obezbeđenje u Silverkapu za petnaest dolara na sat. Dve godine kasnije dogurao je do šefa obezbeđenja.
Izašao sam iz automobila, a Bob mi je stegao ruku. – Zak, drago mi je što te vidim. Ponestaje nam ljudi na koje bi gradonačelnik mogao da svaljuje krivicu.
– Siguran sam da nije zadovoljan – rekoh.
– To je blago rečeno. Danas je prvi dan Holivuda na Hadsonu. Urlao je da će promeniti ime u Ubistvo na Hadsonu.
– Da li si siguran da je ubistvo?
– Jedino u šta sam siguran jeste da smo na Ist riveru, a ne na Hadsonu, ali ne pada mi na pamet da protivrečim Njegovoj Visosti dok je u ratnom pohodu.
Kajli je izašla iz automobila. Rajcfeld se malo iznenadio, a zatim je njegov policijski mozak hitro sastavio slagalicu. – Čuo sam da je Omar na bolovanju. Nemoj mi reći da je ovo tvoj novi partner.
– Vi se znate?
– Ovu mladu damu poznajem samo kao suprugu Spensa Haringtona, ali sam mnogo čuo o istražiteljki Kajli Makdonald. Pa, kako vam se dopada Crveni odred?
– Moj prvi dan, ali ima posla.
– Pripremite se za vatreno krštenje. Telo je u studiju X. Dva minuta hoda odavde. Ispričaću vam najvažnije. – Okrenuo se i pošao u pravcu Četrdeset treće avenije, između mene i Kajli.
– Žrtva je Ijan Stjuart. Sve što ste pročitali u tabloidima u kojima kažu da je bio đubre – tačno je. Bliži se šezdesetoj, trebalo bi da se sprema za uloge dekica, ali još uvek misli da je dovoljno seksi za glavne uloge. Ne može da drži đoku u pantalonama, jurca sve mlado što prođe, a priča se da ne bira ni kada je pol u pitanju. Tucao je Devon Viteker, mladu partnerku, što je razbesnelo Edi Koburn, njegovu drugu partnerku, koja mu je pritom bila i žena. Edi je jutros pobesnela, zatvorila se u prikolicu i zaustavila snimanje na nekoliko sati. Reditelj ju je napokon isterao napolje palicom, a kada kažem palica, znate na šta mislim.
– Ko je reditelj? – pitala je Kajli.
– Neko nemačko čudo od deteta po imenu Henri Milenberg. Zovu ga Mazga. Kako kažu glasine, nadimak se ne odnosi toliko na njegovu tvrdoglavost koliko na anatomiju. Pošto je samo pre nekoliko sati tucao žrtvinu ženu u njenoj prikolici, samim tim nam je zanimljiv, ali pošto mnogo šmrče koku, nećete mnogo izvući od njega dok se malo ne razbistri.
– Šta možeš da nam kažeš o pucnjavi? – pitao sam.
– Oružar na snimanju je stari profesionalac, Dejv Vest. Već dvadeset godina rukuje oružjem na raznim snimanjima. Dao je Edi sig pro od devet milimetara koji je trebalo da bude napunjen ćorcima. Ispalila je dva metka u Vitekerovu bez problema. Zatim je ispalila još dva u Stjuarta i volšebno ubila lažljivog gada i ženskaroša za kojeg je bila udata, a tvrdi da nije znala da su u pištolju pravi meci.
– Mislite da je znala? – rekla je Kajli.
– Ne. Celog jutra se krila u prikolici. Osim toga, nema tog novca koji bi tipa kao što je Dejv Vest naterao da u pištolj stavi pravu municiju. Mislim da se neko na snimanju dočepao pištolja i zamenio metke.
– Kako je to moguće? – rekoh.
– Nije moguće, ako Dejv radi posao kako treba. Međutim, žena mu je bolesna i ponekad je odsutan. Prošlog meseca sam ga uhvatio kako je ostavio otključan ormar s oružjem, te sam ga upozorio. Uveravao me je da se to neće ponoviti, ali, kao što sam rekao, žena mu je bolesna i nije usredsređen kao što bi trebalo.
Zaustavili smo se ispred ogromnih vrata studija X. – Ja sam kriv za sve – rekao je Rajcfeld. – Da sam bolje pripazio na Dejva, ovo se ne bi desilo.
– Bobe, ovuda se vrzma na hiljade ljudi. Ne možeš biti odgovoran za sve njih. Kako možeš sebe da kriviš?
– Zak, ja sam šef obezbeđenja, što uključuje i bezbednost oružja. Nije važno da li ja krivim sebe ili ne. Neko će me okriviti. Ovo je šou biznis. Govna će isplivati.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:19 pm






14.


Od detinjstva se vrzmam po raznim snimanjima. Mama je bila šminkerka. Jedno dve godine sam, zaključivši da sam prestar da me čuvaju dadilje, a ona da sam premlad da bih ostajao sam kod kuće, posle škole dolazio kod nje na snimanje neke reklame, muzičkog spota ili filma.
Tako sam kao vrlo mlad od nje naučio sve što treba da znam o ljudima u šou biznisu. – Misle da njihovo govno miriše – govorila je. – Što nije tačno. Ali vole kada se pretvaraš da jeste.
Radeći u Crvenom odredu srećem mnoge koji sebe smatraju bogomdani. Izdaleka osećam da im govna smrde, ali mamin savet mi dobro dođe u poslu.
Kajli, Bob i ja smo ušli u studio X, dugačak kao gradski blok i gotovo isto toliko širok. U Holivudu to i nije nešto, ali za Njujork je prilično upečatljivo.
Iza kamera smo videli četrdesetak ljudi koji su nas pažljivo posmatrali dok smo se provlačili između kablova, reflektora i kolica s ozvučenjem. Zaustavili smo se ispred scene – sala za prijem sa stolovima poređanim u polukrug na kojima se nalaze porcelanske posude, kristalne čaše i egzotično cveće. Tako će barem izgledati na filmu. Zapravo, sve je plastično. Na sredini glavnog stola stajala je ukrašena svadbena torta od pet spratova za koju sam sasvim sigurno znao da je od stiropora, zato što bi se šlag rastopio ispod jakih reflektora.
– Dođite da se upoznate s mladoženjom – rekao je Bob. – Eno ga na podijumu za ples.
Stotinak statista u smokinzima i dugačkim haljinama pričali su među sobom. Kada smo stavili papirne nazuvke i krenuli oprezno između barica krvi, žamor se pretvorio u šapat.
Ijan Stjuart je ležao na leđima, a na licu mu se videla poslednja misao koja mu je prošla kroz glavu. Nešto između O, bože i Šta je ovo, jebote, ali možda sam se previše zadubio u njegov izraz lica. Mrtav čovek je mrtav čovek, a Ijan je bio mrtav.
Tu nas je čekao drugi forenzičar. Megi Arnold je mlađa, lepša i mnogo ljubaznija nego Čak Drajden. Već smo flertovali na nekim mestima zločina, te mi je uputila širok osmeh. Upoznao sam je s Kajli i zamolio da me o svemu izvesti od početka.
– Početak je uglavnom isti kao kraj – rekla je. – Dobio je dva metka od devet milimetara, jedan u grudi, drugi u vrat. Brzo je iskrvario.
– Oružar kaže da je napunio šaržer ćorcima – rekla je Kajli.
– Verujem. Stavili smo prašak za otiske na pištolj. Spolja su otisci koji će verovatno odgovarati onima od oružara i osobe koja je pucala, Edi Koburn. Međutim, i šaržer i ostatak metaka su obrisani. Da je oružar poslednji rukovao pištoljem, imali bismo i tu njegove otiske.
– Dakle, Dejv ne laže – rekao je Bob. – Neko je zamenio metke.
– I taj je možda još uvek ovde. Jeste li odmah obezbedili mesto zločina?
– Ne dovoljno brzo. Prvo je nastao metež. Onda je neko zvao hitnu. Prošlo je gotovo deset minuta pre nego što sam dobio poziv preko stanice i naredio da se prostor obezbedi. Krivac je imao sasvim dovoljno vremena da se izvuče.
– Mislim da to i nije tako bitno. Ko god je zamenio metke mogao je da ode mnogo pre snimanja.
– Sumnjam – reče Kajli.
– Zašto?
– Pogledaj ovo – kazala je i rukom pokazala raskošno ukrašenu halu i stotinu doteranih statista, a zatim se zaustavila pokazujući na krvavi leš. – Ovo je klasična filmska drama. Suviše veliki spektakl da bi se propustio. Kladim se u pet dolara da je onaj ko je zamenio metke ostao da gleda pogibiju Ijana Stjuarta.
Nisam prihvatio opkladu. Tokom godina sam naučio nešto o klađenju s Kajli: bezmalo uvek pobeđuje.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:20 pm





15.


Dejv Vest ima dobroćudne oči. Pedesetogodišnji Afroamerikanac s tankim brkovima i proređenom kosom, glatkog, okruglog lica koje se sigurno ozari kada se smeje i smeđih očiju u kojima se vide tuga i zbunjenost. Međutim, dobrota se ipak nazire.
Ponudio sam Kajli da obavi ispitivanje, ali ona je odbila.
– Ne ovde – rekla je. – Ne sada.
Vest je sedeo za stolom u dnu studija, s netaknutom šoljom kafe ispred sebe.
Kajli i ja smo se predstavili, te sam seo naspram njega. Kajli je stala sa strane.
– Znam da ste uznemireni – rekao sam. – Možemo li da porazgovaramo?
– Ja sam kriv. Zajebao sam.
– Dejve! – rekao je Rajcfeld.
Pogledao sam ga. Podigao je ruke. – Izvini. Ne mogu da dozvolim da preuzme krivicu na sebe.
– Gospodine Vest. Samo odgovorite na moja pitanja. Koliko dugo ste već oružar?
– Dobio sam dozvolu za rad tačno pre dvadeset tri godine.
– Dozvolu?
– Dozvolu za rad s pravim oružjem adaptiranim za ćorke. Postoje rekviziti i pravo oružje. Rekviziti su bezopasni, ali ne deluju dovoljno autentično, tako da većina reditelja radije koristi pravo oružje sa ćorcima.
– Vi obezbeđujete oružje?
– Nekad da, nekad ne. Ali nadgledam adaptirano oružje na snimanju i odlučujem o tome da li je bezbedno za upotrebu na snimanju svake scene.
– Šta se danas dogodilo?
– Koristili smo sig pro od devet milimetara. Radnja filma je smeštena u četrdesete, te mi je bio potreban pištolj iz tog doba. Nije nov, ali je u besprekornom stanju. Očistio sam ga i napunio ćorcima.
– Izvinite što vas prekidam – rekoh – ali sigurni ste da su bili ćorci?
Nasmešio se tužno i jedva primetno. – Aha. Kao što sam rekao, oružar sam već dvadeset tri godine. Teško je pobrkati ćorke s pravim mecima. Vi ste policajac. Trebalo bi da znate. Ćorci nemaju olovo na vrhu. Koristio sam metke s crvenom vatom u košuljici. Potpuno su bezopasni, osim ako ih ne ispalite izbliza, ali sam se dogovorio s rediteljem i znao sam da će Edi biti udaljena od Ijana dobra tri metra.
– Kada ste stavili metke u šaržer?
– Mislim da je to bilo oko devet ili devet i petnaest. Trebalo je da snimamo u devet, ali nešto se dogodilo s Edi, te smo dva sata čekali besposleni.
– Gde je bio pištolj za to vreme?
Oklevao je. – Imamo ormarić pod ključem.
– Da li ste ga zaključali tamo?
Zadrhtala mu je donja usna, a oči su mu se napunile suzama. – Stavio sam ga na sto za rekvizite. Mislio sam da ćemo svakog časa uključiti kamere.
– Da li je neko mogao da dođe ovamo i zameni metke?
Klimnuo je glavom. – Pogledajte unaokolo. Zovu je soba za rekvizite, ali ovo nije soba. Nema zidova ni vrata, sve je otvoreno, a do stola ima pet-šest metara. Bilo ko je mogao da priđe i uzme bilo šta, ali ja sam sedeo baš… – Zaćutao je i nije bilo teško shvatiti zašto.
– Da li ste ikada pištolj ispustili iz vidokruga? – pitao sam.
– Na dva-tri minuta… možda pet.
– Koliko vremena je potrebno da se šaržer zameni?
– Pet sekundi. Ali zašto bi neko to radio?
– Recimo da je neko to ipak uradio. Kako bi taj neko unapred znao koji šaržer da spremi, kako bi znao da odgovara pištolju koji se koristi?
– Iz knjige snimanja. Sve što radimo zapisuje se i deli unaokolo. Sig pro je na spisku rekvizita još od pretprodukcije. Svi su mogli to da vide.
– Kad ste dali pištolj Edi Koburn?
– Mislim da je to bilo oko pola dvanaest.
– Proverili ste da li je to pravi pištolj?
– Da. Pogledao sam serijski broj, a zatim izvadio šaržer pa i njega proverio, ali…
Uzeo je hladnu kafu sa stola ispred sebe i otpio gutljaj.
– Ali šta?
– U šaržeru sig proa mogu se videti samo prva dva metka. Pogledao sam i video dva crvena vrha. Kako sam mogao da znam da je ostatak prava municija? Ali bio sam glup. Bio sam suviše naivan.
– Šta se dogodilo kada je gospođa Koburn pucala?
– Ispalila je dva metka u Devon Viteker, u mladu. To je bilo u scenariju. Beng, beng. Devon je dobila ćorke. Prskalice za krv su eksplodirale i ona se srušila. Onda je Edi ispalila još dva metka u Ijana. Znao sam čim sam čuo. Ćorci nemaju takav odjek. Smrzao sam se na stolici. Sreća te je Alen, momak zadužen za specijalne efekte, dotrčao do Edi i oteo joj pištolj iz ruke, međutim, tada je već… – Prekrio je lice dlanovima i tiho zaplakao tresući se.
Jedno je bilo jasno. Dejv Vest nije ubica. On je žrtveno jagnje koje bi trebalo da preuzme krivicu umesto sadističkog ubice. Rajcfeld je rekao da je Dejvova žena bolesna. Međutim, on se nijednom nije požalio niti je upotrebio njenu bolest kao izgovor. Na trenutak je zaboravio na svoj opasan posao i bio je voljan da prizna grešku i snosi posledice.
Prestao je da jeca i pogledao me pravo u oči.
– Žao mi je – rekao sam.
– Samo napred – rekao je i stavio obe ruke iza leđa. – To vam je posao.
– Dejve Veste, uhapšeni ste zbog sumnje da ste iz nehata izazvali ubistvo Ijana Stjuarta – rekao sam.
Izdeklamovao sam mu prava, dok su me Bob i Kajli posmatrali.
Hapšenje mi nikada nije teže palo. Onda sam shvatio nešto što je samo još više pogoršalo nelagodu. Stomak mi se zgrčio. Kajli je bila u pravu. Ubistvo Ijana Stjuarta je suviše veliki spektakl. Ko god da je zamenio bezopasne metke smrtonosnim, nalazio se u toj prostoriji i mirno posmatrao kako stavljam lisice na ruke nevinog čoveka.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:20 pm




16.


Možda biste pomislili da je idalan očevidac neka živahna i veoma pričljiva osoba koja vas posmatra široko otvorenih očiju. Međutim, to pada u vodu kada je hiperaktivnost izazvana kokainom.
Od Henrija Milenberga, genijalnog mladog reditelja, nismo imali nikakve koristi. Čak i da nismo primetili proširene zenice i curenje iz nosa, samo jedno pitanje je bilo dovoljno da shvatimo da je suviše urađen da bi nam pomogao.
Pitanje je glasilo: – Možete li nam reći šta se dogodilo?
– Neko je stavio prave metke u pištolj – rekao je izgovarajući reči brzinom svetlosti. – Beng. Edi puca u Ijana. On je mrtav. Ja sam mrtav. Znate li šta mislim kada kažem da sam mrtav? Mogla je slobodno i u mene da puca, zato što sam gotov. Gotov! Kaput.
Nismo mogli da ga ućutkamo, te smo mu rekli da sedne i udaljili se.
– Nije bio ni izdaleka ovako urađen kada sam došao u studio – rekao nam je Rajcfeld. – Verovatno je odlučio da se otarasi droge koju je imao sa sobom pre nego što stigne policija, a zašto da je baci u šolju?
– Zaboravi na njega – rekla je Kajli. – Evo ga pravi šef.
Na vrata studija X ušao je Šeli Treger. Među filmskim producentima koji su uspeli u Njujorku, on je od onog soja koji se retko sreće. Ratoborni dečko iz jevrejske porodice pesnicama se probijao odrastajući u opasnom irskom delu Đavolje kuhinje, dok je u svetu šou biznisa prepunom naduvahih ega plivao isključivo pomoću inteligencije.
„Jedina razlika je u tome”, voleo je da kaže, „što vam u Đavoljoj kuhinji zabodu nož u grudi.”
U najboljim godinama bio je pravi lepotan, međutim, sada gubi bitku kako s kilogramima tako i sa ćelavošću. Ipak, ugled mu je s godinama rastao. Jedan je od priznatih dobrih momaka u industriji zabave, a njegova kompanija Nujork film zapošljava desetine hiljada glumaca, scenarista i ostalih koji rade u produkciji, a inače bi radili kao konobari.
Kao dugogodišnji gradonačelnikov prijatelj, Treger je jedan od najvećih zagovornika dovođenja filmske industrije iz Los Anđelesa u Njujork. A pošto je suvlasnika Silverkap studija, ono što je dobro za Njujork, dobro je i za Šelija.
– Zak – rekao je kada me je ugledao.
Upoznali smo se pre godinu dana kada sam uhapsio ludaka koji je proganjao neku njegovu mladu zvezdu. Nisam se začudio što me je vrlo dobro upamtio.
Razume se, Kajli ga lično poznaje, ali nije bilo zagrljaja niti poljubaca uprazno – samo kratko klimanje glavom i Treger je odmah prešao na stvar.
– Kako mogu da pomognem? – rekao je.
– Oružar kaže da se neko dočepao pištolja i zamenio ćorke bojevom municijom – rekao sam. – Za početak, trebaće nam imena svih ljudi na snimanju. Znam da ih plaćate na sat, ali moram da te zamolim da nikoga ne pustiš dok ne uzmemo izjave od svakog ponaosob.
– U redu – rekao je smesta. – Još nešto?
– Rečeno nam je da je pucnjava snimljena – rekla je Kajli. – Moramo da pogledamo taj snimak.
Ovoga puta nije tako brzo odgovorio. Onda je napokon rekao: – Pod jednim uslovom. Može da ga vidi samo Njujorška policija. Kada završite, hoću da se snimak stavi pod ključ. Ne daj bože da završi na jutjubu.
– Hvala – reče Kajli.
– Čujem da ste uhapsili Dejva Vesta. Da li je to zaista neophodno? Jadnik ima bolesnu ženu.
– Morali smo – rekao sam. – Mislim da javni tužilac neće biti strog prema njemu, ali dobro bi mu došlo da ima advokata.
– Već sam ga pozvao. Perija Kezaju. Znate ga?
Klimnuo sam glavom. Svi znaju ko je Peri Kezaja. Kezaja nije tek neki tamo advokat, on je najbolji. Dejv će se vratiti kući pre večere.
Ušao je na scenu i stao pored tela Ijana Stjuarta. Sve je stalo. Niko se nije pomerio. Niko se nije čuo. Svi pogledi su bili uprti u njega.
Spustio je glavu i tiho se pomolio.
Onda se vratio i stao pred Kajli i mene.
– Ovo je tragedija. Ali ako je ono što se priča o smrti Sida Rota istina… – Zaćutao je, kao da će se, ako ih glasno izgovori, njegove reči obistiniti. – Ako je ono što se priča o smrti Sida Rota istina – prošaptao je – onda je ovo zavera.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:20 pm






17.


Kajli i ja smo razmišljali o Tregerovim rečima. Poznati producent jutros je nađen mrtav – moguće ubistvo. Filmska zvezda ubijena iz pištolja nekoliko sati kasnije – moguće ubistvo. Prilično velika slučajnost, a istražitelji koji rade na ubistvima ne veruju u slučajnosti.
– Pogodio sam, zar ne? – reče Treger.
Kajli je zurila u njega. – Šta hoćeš da kažeš?
– Oboje ste loši pokeraši. Po vama dvoma vidim da Sid Rot, koji je deset godina mlađi od mene i u deset puta boljoj formi, nije iznenada pao i umro od srčanog udara prvog dana Holivuda na Hadsonu. Glasine su tačne. Otrovan je, zar ne?
– Šeli, znaš da ne mogu da ti odgovorim na to pitanje – rekla je Kajli.
– U redu. Gradonačelnik će moći. Ja sam mu pomogao da dovede hiljadu holivudskih zverki u Njujork. Mene će prvo zvati, ako pomisli da su ostalih devetsto devedeset osam u opasnosti. – Izvadio je mobilni telefon.
– Skloni to – reče Kajli. – Čekamo laboratorijske analize, ali izgleda da je Sid Rot otrovan.
– Gad. Da li to imamo serijskog ubicu?
– Ne još – rekoh. – Ne vidimo vezu. Osim činjenice da su obojica iz sveta šou biznisa, veza ne postoji. Moramo posebno da istražujemo oba slučaja.
– Što znači da moramo da razgovaramo s Edi Koburn – rekla je Kajli.
– Ostavite je – rekao je Šeli. – U šoku je.
– Nimalo neuobičajeno kad si svedok ubistva. Znamo kako ćemo s njom.
– U prikolici je – rekao je Treger. – Odvešću vas.
Edi Koburn nije bila baš toliko unezverena kao što se pričalo. Pušila je cigaretu i pijuckala neko bezbojno piće iz visoke čaše za vodu. Bio sam gotovo siguran da ne pije evijan. Šeli nas je predstavio kao istražitelje Džordana i Makdonaldovu iz Njujorške policije, ali je izostavio podatak da poznaje Kajli preko Spensa Haringtona. Rekao joj je da imamo nekoliko pitanja u vezi s „nesrećnim slučajem”.
– Nisam znala da je pištolj napunjen – rekla je. Zapravo, nije samo rekla, odglumila je. Kao da je celo popodne vežbala tekst, a kamere se uključile čim su se pojavili policajci.
– Žao nam je zbog vašeg gubitka, gospođo Koburn – rekao sam. – Možemo li da popričamo o onom što se dogodilo na snimanju?
– Hajde da se ne pretvaramo. Bila sam nevaljala devojčica. Celo jutro sam zadržavala snimanje zato što sam bila besna na Ijana. On je serijski preljubnik. Trebalo je da znam. Kada sam prvi put spavala s njim, bio je oženjen. Jasno mi je bilo za koga se udajem. Kada me prevari, ja okrenem glavu na drugu stranu. Međutim, ovo je bilo previše. Zar je zaista morao da tuca devojku s kojom oboje treba da snimamo scenu? A što je najgore, kurvetina je svima ispričala. Sva ponosna, kao da je to neki veliki podvig, kao da je Ijan svetac.
Otpila je iz čaše. – Znala sam koliko je ova scena Ijanu bitna, pa sam izigravala divu i odbila da izađem. Htela sam da ga malo pustim da se preznojava.
– Šta vas je motivisalo da napokon snimite scenu? – pitala je Kajli.
– O, baš ste slatki. Ne biste me to pitali, da već ne znate odgovor. Reditelj je došao u moju prikolicu. Recimo da je bio veoma ubedljiv. Trudio se. – Još jedan veliki gutljaj iz čaše. – Razvalio me je od ubeđivanja.
– Kada ste ušli u scenu, još uvek ste bili besni na muža? – rekla je Kajli.
– Kako to mislite?
– Da li vam je bilo neprijatno što dosta ljudi na snimanju zna da je imao avanturu s Devon Viteker?
– Ne, dušo. Neprijatno mi je kada mi se zarozaju najlonke. Kada sam ušla u scenu, pred sve te statiste što tračaju, bila sam prestravljena. Ali kako sam se osećala i šta sam uradila, dve su različite stvari. Rekviziter mi je dao pištolj. Nisam znala da su u njemu pravi meci. Da jesam, ispalila bih dva ćorka u Ijana, a ostatak u Devon Viteker. Ona je rekla glumcima i ekipi da se tuca s mojim mužem.
– Hvala vam što ste razgovarali s nama – rekao sam. – Ponavljam, žao nam je zbog vašeg gubitka.
– Pozvala sam Ijanovog brata, Sebastijana, u London. Složili su se da služba za obožavaoce bude ovde u Njujorku a da se posle toga telo što pre prebaci tamo.
– Patolog bi trebalo da završi autopsiju sutra ili u sredu. Porodica može da preuzme posmrtne ostatke posle toga.
– Hvala vam – rekla je i iskapila čašu. – Šeli, možeš li malo da ostaneš?
Kajli i ja smo shvatili da treba da izađemo.
– Ako tražimo nekoga s motivom, ona ga ima, i to s velikim slovom M.
– Kučka je – reče Kajli – ali je nevina. Ijan Stjuart je bio ozloglašeni ženskaroš i Edi je to znala. Varao ju je ranije, te je pretpostavljala da će je prevariti ponovo. Sigurna sam da je htela nadoknadu, ali više u vidu neke fine bleštave sitnice u tirkiznoj tifani kutiji, a ne u vidu mrtvog muža. Ona nije ubica. Nije isplanirala ovo ubistvo.
– Sigurna si? A „bes prezrene žene”?
– To ovde ne važi. Većina tih ljudi vara, ali u šou biznisu prevara nije motiv za ubistvo, već način života.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:20 pm




18.


Kameleon je hteo da zaurla. Sve je išlo po planu, a onda mu je dvoje istražitelja izvuklo tepih ispod nogu.
Mobilni mu je zavibrirao. Još jedna poruka od Leksi: Ijan je glavna tema na tviteru. Čestitam. UR242.
Mrzi te detinjaste skraćenice u porukama. Savladao je ROTFLMAO[1] i još nekoliko drugih, ali ovo još nije video. Trebalo mu je malo vremena da shvati značenje: postigao si najviši skor.[2]
Da, ali nije bio zadovoljan. Zamenio je šaržere u sig prou – kao što je napisano u scenariju. Oružar je dao napunjeni pištolj Edi Koburn – kao što je napisano u scenariju. Ijan Stjuart leži u lokvi krvi – kao što je napisano u scenariju.
Međutim, sledeća scena je ona na koju je čekao ceo dan. Prekretnica u scenariju.


ENTERIJER: SCENA – SILVERKAP STUDIO – DAN


Kameleon čeka svoj red, dok istražitelji ispituju statiste. Zna sve o elitnoj jedinici koju zovu njujorški Crveni odred. Radovao se razgovoru s njima. Pokušaće da ga sapletu na sto različitih načina, ali on je spreman. Pametni su. Ali on je pametniji.


Dok je pisao scenario, Kameleon nije imao pojma ko će biti istražitelji. Znao je samo da će biti mrtvac na podu, on je ubica i stajaće licem u lice s dva najpametnija policajca u Njujorškoj policiji. Gledaće se oči u oči. Izbegavaće njihova očigledna trik pitanja. Savršena predstava.
Međutim, to se nije dogodilo.
Dva istražitelja su pričala s drogiranim rediteljem, a onda su otišli sa Šelijem Tregerom. Otišli. Hteo je da viče za njima: Ja sam ubica! Ispitujte me. Sumnjajte. Publici će se svideti. Govnari, ovo je drama, jebote.
Ali ne, samo su izašli iz studija – nestali – i ostavili ga da odgovara na glupava pitanja priprostih, niskorangiranih mamlaza u plavim uniformama. Strpaće ga u isti koš s devedeset devet statista među kojima nijedan ne zavređuje ni dve sekunde na ekranu.
Telefon mu je ponovo zavibrirao. Pročitao je poruku: Kriziram za sladoledom. Donesi čokoladni. Ljubim. CU46[3].
Nasmešio se. CU46. Najomiljenija poruka od svih: Vidimo se za seks. Moraće na brzinu. Stigao je samo do 242. Da je Leksi malo bolje obratila pažnju na scenario, znala bi da do kraja dana planira 343[4].


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:20 pm




19.


– Od ovog trenutka, celo odeljenje radi dvadeset četiri sata – rekla je kapetan Kejts. – Ponavljam. Ceo Crveni odred je na dužnosti dvadeset četiri sata. Možete se istuširati u teretani, a u slučaju da neko mora da odspava, kreveti na rasklapanje biće na četvrtom spratu.
Bilo je pet popodne i svi smo se vratili u sobu za sastanke. Raspoloženje je bilo mnogo turobnije nego pre devet sati.
– Od jutros imamo dva VIP ubistva. Sid Rot, producent iz Los Anđelesa koji je došao na Holivudsku nedelju, umro je za doručkom u hotelu Ridžensi. U laboratoriji su na Rotovoj čaši od soka pronašli tragove natrijum-fluoroacetata, a patolog je upravo potvrdio da je isti otrov pronađen i u telu gospodina Rota, mnogo veća koncentracija. Znamo za kim tragamo: muškarac latinoameričkog porekla, tridesetak godina, nosio je uniformu pomoćnika konobara. Opis je prilično neodređen i ne znači nam bogzna šta. Pošto je osumnjičeni bio maskiran, moguće je da je koristio šminku kako bi prikrio činjenicu da je svetle puti. Na termosima koje je osumnjičeni držao nema otisaka prstiju, a jedini otisci na čaši pripadaju žrtvi.
– Nekoliko sati pošto je Rot ubijen, u Silverkap studiju je upucan Ijan Stjuart, iz pištolja koji je trebalo da bude napunjen ćorcima. Na snimanju je radilo oko sto pedeset ljudi i svako od njih je imao priliku da ćorke zameni pravim mecima. Među njima su bile šezdeset tri žene, ali ne bih nikoga eliminisala na osnovu pola, rase niti godina. Ne možemo isključiti ni mogućnost da je neko jednostavno došao iz nekog drugog dela objekta. Za sada, od izjava glumačke i produkcijske ekipe u Silverkapu nismo dobili baš nikakav rezultat. Ako se pitate ko od njih ima iskustva s restoranima, odgovor glasi da imamo stotinu statista, dakle svi.
– Na osnovu onoga što smo do sada mogli da saznamo, očigledna veza između Rota i Stjuarta ne postoji. Nikada nisu radili zajedno, međutim, ako primenimo teoriju o šest stepeni razdvajanja,[5] nije teško zamisliti nekoga ko je radio s obojicom i dovoljno ih mrzi da bi ih ubio istog dana.
– Nemamo nikakvih detalja koji bi povezali dva ubistva, ali budući da imamo dva leša prvog dana Holivudske nedelje, ne zanima me da li veza postoji ili ne. Radimo kao da se neko tamo nameračio na sve te VIP osobe i kao da ne planira da se zaustavi.
– Kao što sam pre nekoliko minuta rekla gradonačelniku, nije postojala nikakva mogućnost da ovo odeljenje spreči lažnog konobara da otruje nečiji sok, niti da u prepunom studiju spreči nekoga da napuni pištolj pravim mecima – rekla je Kejtsova. – Nije mu se svidelo, ali je to prihvatio kao činjenicu. Međutim, sada smo u stanju visoke pripravnosti i možemo – moramo preduprediti bilo kakav novi napad. U dvorani Radio siti večeras imamo veliki skup sa crvenim tepihom. Svečano otvaranje nedelje Holivud na Hadsonu s mnoštvom poznatih zvanica. Tamo će biti gradonačelnik, guverner, paparaci, obožavaoci i mi.
– Već je bilo planirano da pokrijemo ovaj događaj, ali sada imamo i pojačanje. Imamo detektore i skenere na svim ulazima, jedinicu s psima tragačima koji će tražiti bombe, nadzor iz vazduha, i još trista uniformisanih policajaca na ulicama. Istražitelj Džordan će biti zadužen za komandni centar u Šestoj aveniji. Svi ostali ćete biti na ulicama u civilu. Osim tebe, Makdonaldova. Ti ćeš biti unutra u malo lepšoj civilnoj odeći. Pretpostavljam da bi ionako bila tamo.
– Da, kapetane – reče Kajli. – Moj muž i ja smo pozvani.
– Odlično. Onda odeljenje ne mora da te časti haljinom. U redu, ljudi. Napolju imamo ludaka puštenog s lanca. Nađite ga. Slobodni ste.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:21 pm






20.


Kameleon je ležao na zgužvanoj posteljini raširenih ruku i nogu. Podesio je ventilator da duva pod savršenim uglom i savršenom brzinom, lakim povetarcem mu hladeći nago telo.
Piljio je u tavanicu, zatim je zatvorio oči i usredsredio se na disanje. Udahnuo je duboko i izdahnuo polako, pokušavajući da potisne sledeću scenu. Meditacija mu bila nije jača strana.
Gotovo je uspeo kada je mobilni zazvečao na Ikeinom noćnom stočiću od brezovog furnira.
Podigao se na lakat i posegnuo za telefonom. Poruka: Sx odlč. Ljub Leksi.
Seks jeste bio odličan. Kada se iscrpljen prevrnuo na leđa, ona je iskočila iz kreveta i naga tiho otišla u kuhinju. Sigurno je ponela telefon da bi mu poslala poruku s razdaljine od pet metara.
Zato je obožava. Pametnija je od bilo koje devojke koju je ikada upoznao, a ipak radi neverovatno glupave stvari, kao što je slanje poruke iz kuhinje da mu kaže da je „sx odlč”. Odgovorio joj je: I mni. Gd moj sldled?
Odgovor je stigao za nekoliko sekundi: Sipam što brže mogu.
Podigao se u krevetu kako bi mogao da je gleda kako sipa.
Kada ju je prvi put video, takođe je sipala – samo ne sladoled, već kokice. Prodavala je kokice u bioskopu Pariz, bezmalo poslednjem u Njujorku sa samo jednom salom za projekcije.
* * *

– Mora da si veliki obožavalac Hilari Svonk – rekla je ne obraćajući pažnju na već napunjene kese i duboko zagrabila iz gomile sveže, vruće ture kokica.
– Ne baš – rekao je.
– Već treći put gledaš ovaj film ove nedelje. Sigurno nije zbog kokica.
Nasmejao se. – Znaš onu scenu na početku kada joj se tip za šankom nabacuje, a ona ga oduva? To sam ja.
– Neee – rekla je Leksi. – Bio si u filmu koji igra ovde u Parizu? Samo zbog toga ću ti dati srednju kesu po ceni male.
– Hvala. – Nije hteo čak ni malu. Kokice su bile grozne, ali ih je kupovao da bi razgovarao s devojkom koja ih prodaje.
– Da te pitam nešto – kazala je. – Zašto ostaješ do kraja filma, ako se pojavljuješ samo na početku?
– Moje ime se nalazi na odjavnoj špici. Budala za šankom: Gejb Benoa. To sam ja.
– Zdravo, Gejbe, drago mi je. Ja sam Leksi Karter, budala za aparatom za kokice.
Ostao je i gledao film još dva puta, dok Leksi nije završila smenu. Onda su otišli do Karnegi delija na Sedmoj aveniji i podelili jedan od njihovih sendviča koji dosežu visinu od trideset centimetara i zovu se po poznatim ličnostima – ogromnu gomilu goveđe pečenice po imenu Vudi Alen.
– Zar ne bi bilo baš super da jednoga dana postaneš toliko poznat da nazovu sendvič po tebi? – rekla je Leksi.
– Imam bolju ideju. Neka nazovu pola sendviča po meni, a drugu polovinu po tebi.
Podzemnom su otišli do njenog stana na kafu.
– Slagala sam te – rekla je čim je zaključala vrata. – Nemam kafe.
– Šta imaš?
Izvukla se iz majice i farmerki i ostala naga.
Bože, bila je divna. Leksi je od onih žena što zapravo izgledaju bolje bez odeće. Gusta, riđa kosa, duboke, plave oči i glatka, bela koža sve do sedefastoružičastih noktiju na nogama.
– Lepše telo nikad nisam video – rekao je.
– To samo tako kažeš.
– Ne, stvarno.
– Hvala. Većina muškaraca više voli sise veličine lopti za vaterpolo. Moje više odgovaraju nekom ljubitelju tenisa.
– Savršene su.
– Moja mama je uvek govorila da su savršene grudi tek tolike da mogu da stanu u čašu za šampanjac.
Naredne večeri joj je kupio poklon. Dve bakara čaše za šampanjac. Otada ih koristi za sve. Dijet-kolu, bombonice, seme suncokreta – nebitno. Kazala je da je to najlepši poklon koji je ikada dobila.
* * *

Sada su čaše do vrha bile ispunjene sladoledom. Brzo se okrenula i izašla iz kuhinje, noseći dve čaše sladoleda od čokolade. Dala mu je jednu i izvalila se na krevet pored njega.
– Hajde – rekla je, bacivši se na sladoled. – Pričaj.
To je deo njihovog dogovora. Kada dođe kući, prvo mora da podeli s njom najbolje događaje u toku dana. Gutala je sve grozne detalje. Onda je počela da zapitkuje. Šta je Rot imao na sebi? Sako i žutu košulju bez kravate. Šta je na kraju naručio za doručak? Dimljenog lososa, prepečenu zemičku. Da li je u Ridžensiju bila neka filmska zvezda? Samo ja.
Kada joj je napokon ponestalo pitanja, vodili su ljubav. Posle toga Leksi ga je slušala kako se žali na sve što nije bilo dobro toga dana.
– Došlo je dvoje istražitelja iz njujorškog Crvenog odreda – rekao je. – Bilo je očigledno da je osoba koja je zamenila šaržere još uvek u studiju. Čovek bi pomislio da će me ispitivati. Ali ne. Samo su otišli, te me je ispitivao neki mladi kineskojapanskokorejski policajac.
– Nemoj da si rasista. To nije lepo. Zovu ih Azijci.
– Mislio sam da su Azijci pametni. Ovaj tip je bio malouman. Postavljao mi je pitanja kao što je: „Da li ste prilazili stolu s rekvizitima?”. To je kao da me je pitao „Da li ste vi stavili prave metke u pištolj da bi Ijan Stjuart bio ubijen?” Naravno da ću reći da nisam. Mislim da me je samo jednom pogledao i zaključio da nisam vredan truda. Kao, nisi dovoljno dobar da bi bio ubica. Ti si samo neki tamo statista koji sedi u pozadini i mumla bla-bla-bla ceo dan za dvesta dvadeset pet dolara. Znaš šta, Leks, on je rasista, dovraga.
– Nije važno. Večeras ćeš im pokazati ko je prava zvezda. Ima da ih rasturiš. Spremila sam ti garderobu i šminku.
– Hvala.
– Gejbe…
Znao je šta sledi po tome kako je izgovorila njegovo ime.
– Ne. Ne dolazi u obzir. Ne ova scena. Suviše je opasno. Ne možeš sa mnom.
– Molim te. Bez veze mi je da sedim ovde i razmišljam o tome šta će se dogoditi.
– Možeš da gledaš na televiziji. Samo uključi E! Kanal i sve ćeš videti.
– Ali hoću da gledam s tobom.
– Snimi onda. Kad se vratim, gledaćemo zajedno.
Spustila je glavu dureći se. – To nije isto.
Zaronio je prst u njenu čašu za šampanjac, izvadio malo hladne, kremaste čokolade i nežno je stavio na njenu levu bradavicu. Nagnuo se i polako, izazivački krenuo jezikom ukrug po dojci, dok nije stigao do slatkog, čokoladnog središta. Posisao je čokoladu, a ona se promeškoljila.
– Obećavam ti da ćeš dobiti ulogu, ali ova scena je suviše rizična – rekao je.
– Obećavaš?
– Kunem ti se.
Poljubila ga je. – Hoćeš večeru kada se vratiš?
– Doneću picu. Ti samo treba da opereš te čaše za šampanjac.
– Za šta?
– Za šampanjac – rekao je ljubeći joj drugu dojku. – Večeras pijemo šampanjac.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:21 pm




21.


Kajli i ja smo bili u našoj kancelariji na trećem spratu. Kada kažem „našoj kancelariji”, mislim na prostor veličine pola terena za ragbi matsivih zidova, s visokom tavanicom, dva reda identičnih stolova, vrlo malo pregradnih zidova i još manje mira.
Policajski posao ima svojih prednosti, ali luksuzni smeštaj nije jedna od njih.
– Mene je poslala unutra, a tebe napolje – rekla je Kajli. – Ne smeta ti što smo razdvojeni?
Za trenutak sam pomislio da se šali, ali nije se šalila. Partneri smo i za Kajli to znači da radimo zajedno koliko god možemo.
– To je razumno rešenje – rekao sam. – Biće sve kako treba.
– Ne mogu da verujem da ću prvog dana u Crvenom odredu raditi u večernjoj haljini.
– Nećemo reći Omaru. Ne bih voleo da bude ljubomoran.
– Jasno ti je da ću Spensu morati da kažem da sam ozvučena. Ne mogu tek tako da pričam sama sa sobom.
– Zapravo, on će ti biti dobar paravan. Moći ćeš da razgovaraš s komandnim centrom, ali će izgledati kao da razgovaraš s njim…
Čuo sam potpetice kako kuckaju po pločicama, a onda sam je video kako se približava mom stolu. Šeril Robinson. Videla je da sam je primetio i nasmešila se – drugi put danas. Onaj ubitačni osmeh koji obasja celu prostoriju, čak i tako sumornu kao što je naša kancelarija.
– Zdravo, Zak – reče Šeril. – Ovo je sigurno tvoja nova partnerka, istražiteljka Makdonald.
Ispružila je ruku i njih dve su se rukovale. Ne znam zašto mi je bilo neprijatno, ali sam pokušao da to ne pokažem.
– Šeril Robinson, naš psiholog.
– Kajli Makdonald, na probnom radu u Crvenom odredu. Nadam se da nisi došla da me ispituješ, jer ne znam gde ću pre, a još moram da se postaram da mi se nožna futrola za pištolj ne vidi ispod svečane haljine.
– Pretpostavljam da si raspoređena u Radio sitiju – rekla je Šeril.
– Biću unutra. To sam svakako planirala za večeras. Kada si udata za televizijskog producenta, to ti je jedna od prijatnih dužnosti. A sada mi još i plaćaju za to. Ako budemo imali sreće, Zak i ja ćemo uhvatiti svog prvog zajedničkog manijaka. Svi zadovoljni. Drago mi je što sam te upoznala, Šeril, ali moram da trčim kući da se presvučem.
– Srećno – reče Šeril.
Posmatrali smo je kako odlazi. – U slučaju da nisi primetila – rekoh – Kajli voli svoj posao.
Šeril je samo klimnula glavom.
– Hajde, doktorko, ako si već došla u kućnu posetu, daj mi nešto više od klimanja glavom.
– Nisam na dužnosti. Samo sam svratila da te vidim.
– Aha… pa, evo me. – Još uvek mi je neprijatno. Još uvek ne znam zašto.
– Kada smo jutros pili kafu, oboje smo imali težak dan pred sobom. Moj je prošao sasvim dobro. A ti si mi pomogao. Htela sam samo da ti zahvalim na savetu.
– Bio je to dobar savet. Kamo sreće da sam ga sâm smislio.
– Znam da je to moj savet, ali ti si me podsetio. I hvala ti na tome.
– Nema na čemu, i drugi put.
– Zaista sam svratila samo da ti zahvalim, ali kada sam već ovde, kako ide s novom partnerkom?
– Imali smo dva ubistva za manje od osam sati, pa sve i da sam hteo da razmišljam o prošlosti, nisam stigao.
– Sve ima svoje dobre strane. Možda to znači da ćeš se dobro naspavati noćas.
– Noćas smo u stanju visoke pripravnosti. Kako stvari stoje, ne znam da li ću uopšte spavati.
– U tom slučaju – rekla je i nabacila onaj neodoljivi osmeh – vidimo se ujutru u restoranu.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:21 pm





22.


Njujorška policija ima desetine komandnih centara na točkovima. Onaj parkiran na uglu Pedesete ulice i Šeste avenije najveći je i najbolji u floti. Zajednički proizvod američke, britanske i izraelske genijalnosti – pokretna kičma dugačka petnaest metara i vredna dva miliona dolara, od milja nazvana Kapzila.
– Zar nam treba sva ova oprema da bismo uhvatili jednog čoveka? – rekla je kapetan Kejts.
– Ako se radi o jednom čoveku – odvratio sam.
Kejtsova je obukla paradnu uniformu i svratila, pre nego što će otići da provede ostatak večeri uz gradonačelnika koji je želeo da ga, citiram: obaveštavamo o svemu u svakom prokletom trenutku, dođavola.
– Malopre sam pričala s Mendi Sauter iz Odeljenja za javne informacije – rekla je Kejtsova. – Ijan Stjuart je bio udarna vest u svim večernjim informativnim programima. Glavni mediji slučaj još uvek nazivaju „tragičnim incidentom koji se istražuje”, međutim, tabloidi neumorno plasiraju vest o „ljubomornoj ženi koja je ubila muža preljubnika pred stotinu očevidaca”.
– Tehnički gledano, obe teorije su tačne.
– Rezultati autopsije Sida Rota nisu još uvek objavljeni, tako da većina još nije povezala njegovu smrt sa Stjuartovom. Međutim, blogeri su počeli da razrađuju TMZ-ovu priču, tako da društvene mreže već vrve od glasina o serijskom ubici. Čovek bi pomislio da će vest o ubici na slobodi oterati ljude što dalje od crvenog tepiha, ali pogledaj onu gomilu tamo.
– Verni obožavaoci. U slučaju da njihov omiljen glumac strada, svakako ne žele to da propuste.
– Čak i ako bi neki zalutali metak mogao da skrene u njihovom pravcu?
– Kao što sam rekao, verni… obožavaoci.
Kejtsova je otišla, a ja sam seo za komandnu tablu pored Džerija Brenarda, civilnog dispečera koji poznaje svaki centimetar više stotina kilometara optičkih vlakana u Kapzili.
– Moja partnerka bi trebalo da bude u predvorju muzičke dvorane. Da li mogu da dobijem sliku?
Brenard je uključio odgovarajuću kameru i zumirao Kajli. Na sebi je imala zanosnu bež haljinu od svile, strukiranu, koja se širila sve do poda – obavezan modni detalj za svakoga ko nosi nožnu futrolu za vatreno oružje. Nisam imao pojma ko je kreator, ali zgodan muškarac pored nje je sasvim sigurno bio Spens Harington.
Uključio sam mikrofon. – Komanda zove Jenki Jedan – rekao sam.
Veliki osmeh joj je zaigrao na licu, odmahnula je glavom, očigledno negodujući zbog šifrovanog imena koje sam joj dodelio.
– Ovde Jenki Jedan.
– Jes li nešto videla?
– Ovde kao da je Defkon jedan[6] – rekla je. – Ima više policajaca nego zvanica. Metalni detektori, skeneri i četvoronožni tragači za bombama. Ako je gradonačelnik tražio obezbeđenje, dobio ga je.
– Kad bi se delile nagrade za najbolji stajling na tajnom zadatku, vas dvoje biste svakako trijumfovali. Oboje izgledate sjajno. Kako je Spens? Nema ništa protiv?
– Šališ se? Bavi se produkcijom policijskih serijala. Kao da je upravo u jednom od njih.
– Samo nemoj da pokuša nešto iz svojih serija. Komanda se odjavljuje.
Okrenuo sam se prema Brenardu. – Pređi kamerom preko gomile.
Naš kamion je visok četiri metra. Na krovu je kamera postavljena na stub koji se diže još osam metara u visinu. Brenard je polako obrnuo ceo krug, prelazeći preko ljudi ispod. To je daleko više nego letimičan pregled. Objektiv kamere je dovoljno moćan da uveliča registarsku tablicu u susednom bloku.
Posmatrao sam lica. Obožavaoci koji se nadaju da će moći da ispruže ruku i dotaknu omiljenu filmsku zvezdu, paparaci koji se nadaju da će napraviti onu jednu fotografiju za koju mediji neće pitati šta košta i policajci, uniformisani i u civilu, skoro stotinu njih u gužvi – najsposobniji njujorški čuvari reda koji rade ono što najbolje znaju.
Nisam znao gde ni kako, čak ni da li će ubica napasti, ali dok sam sedeo za komandama i posmatrao monitore na zidu, bio sam siguran u jedno. Spremni smo za njega.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:21 pm



23.


EKSTERIJER: DVORANA RADIO SITI – NOĆ


Kameleon razume moć uniforme. U plavom, s bedžom na košulji, hoda pored prepunih tezgi s hranom u Pedeset prvoj ulici, prolazi kroz gužvu i stiže do zapadne strane Šeste avenije.
Sada je dvadeset godina stariji, s pramenom sede kose koji mu viri ispod kačketa i s uredno podšišanom, sedom jarećom bradicom. Sve što mu je potrebno kako ga niko ne bi prepoznao u slučaju da se nađe na naslovnim stranama sutrašnjih novina jesu naočare s debelim žućkastosmeđim okvirom i žutim staklima, kao i veliki lažni nos.
Ugleda ga policajac koji stoji pored rampe, dosađuje se i žudi da bude kod kuće i pije pivo. Kameleon mu na brzinu pokazuje legitimaciju s fotografijom. Polilcajac diže rampu i pokazuje mu da prođe.
Kameleon klimne glavom i kreće prema deset metara visokoj skeli s televizijskom kamerom na vrhu, prekoputa crvenog tepiha.
Zabava počinje.
* * *

Scena se nije odvijala baš po scenariju. Odvijala se mnogo bolje. Na barikadama je sreo dvoje policajaca, starijeg belca i mladu ženu latinoameričkog porekla.
– Šta znači to na vašoj legitimaciji – rekla je žena. – „Prvi dečko”? Ne izledate mi kao dečko.
– To je filmski izraz – reče Kameleon. – To znači da sam prvi pomoćnik glavnog električara.
– Zanimljivo – rekao je drugi policajac. – Uvek vidim „Prvi dečko” na odjavnoj špici filma. Nikada nisam znao šta to znači.
– Eto, sledeći put kada budete videli taj izraz, setićete se mene.
– A šta biva ako je prvi pomoćnik žena? – rekla je policajka.
Kameleon joj se neodoljivo osmehnuo. – Onda glavni električar radi ono što mu ona kaže.
Grohotom su se nasmejali i pustili ga da prođe.
E! Kanal je postavio tri skele s kamerama – jednu u Pedesetoj ulici, drugu u Pedeset prvoj i tu, u Šestoj aveniji, tačno prekoputa ulaza u dvoranu.
Ispod skele je mračno, te je uključio baterijsku lampu. Po ulici se vuče splet kablova koji vode na razne strane, ali transformator gde se svi susreću je jasno obeležen.
Pronašao je i izvukao dva kabla.
Ne čuje od gužve, ali može da se kladi da snimatelj koji stoji deset metara iznad njega glasno psuje.
Kameleon se popeo skoro do vrha skele.
– Imaš problema sa strujom? – viknuo je snimatelju.
– Aha. Nemam sliku. Nemam ni zvuk. Ništa.
– Problem s prenosom – rekao je Kameleon. – Mogu da ga rešim. Ali mi treba treća ruka. Možeš li da mi pomogneš?
– To nije moja struka, prijatelju.
– Treba samo da mi držiš lampu. Obećavam da te neću prijaviti sindikatu električara.
– Dobro, dobro – rekao je snimatelj.
Sišao je niza skelu za Kameleonom.
– Možeš li da odeš tamo i uperiš svetlo pravo u razvodnu kutiju – rekao je Kameleon i pokazao na kutiju koja vodi električnu energiju iz kamiona s generatorom.
Snimatelj je kleknuo i zastenjao. – Požuri, nemam kolena za ovo sranj…
Udarac u slepoočnicu bio je brz i precizan. Snimatelj se srušio na tlo. Izgubio je svest, ali brzo će se povratiti.
– A sada ti je potrebno malo vitamina K – rekao je Kameleon i zabo iglu šprica u snimateljevo desno rame, ubrizgavši mu ketamin. – Ti lepo odspavaj. Ja idem gore da snimam – rekao je i uključio dva kabla, ponovo uspostavivši zvuk i sliku.
Popeo se na vrh skele i stavio na glavu slušalice okačene o kameru.
– Kamera tri – začuo se glas iz kamiona TV mreže udaljenog čitav blok. – Brajane, tu si?
– Ovde sam – reče Kameleon.
– Izgubili smo te na trenutak. Da li je sve u redu?
Kameleon je namestio kačket E! Kanala i udobno se smestio iza kamere. – Dobro da bolje ne može biti.
Po scenariju.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:22 pm





24.


Leksi je sedela na sofi prekrštenih nogu, nalakćena na kolena, brade oslonjene na ruke. Nije skidala pogled s televizijskog ekrana. Nije htela da propusti ni najmanji detalj koji bi Rajan Sikrest mogao da iskopa.
Bila je potpuni, dugogodišnji, nepopravljivi zavisnik o poznatim ličnostima i to nije krila. Oni su otmeni, oni su odvratni, oni su superzvezde, oni su gadovi – nije važno, ne može bez njih. To važi čak i za one koje prezire. Čak i za one koje bi želela da ubije.
Na stočiću je tanjir sa sirevima, još uvek prekriven plastičnom folijom. Izvadila je one dve čaše za šampanjac i svoju do vrha napunila pivom. Šampanjac će svakako ostati na ledu i sačekati Gejba da se vrati kući.
Zgrabila je mobilni telefon koji je zavibrirao između njenih nogu.
Od poruke joj se zavrtelo u glavi: Pozdrav s kamere tri. NO. Ljub, G.
NO. Ne odgovaraj. Tako rado bi mu odgovorila, ali to je Gejbova najveća scena do sada. Nije u redu da mu odvlači pažnju.
Pijuckala je pivo i gledala Rajana kako se šali sa poznatim ličnostima, koje limuzinama stižu do crvenog tepiha jedan po jedan. To je sigurno najbolji posao na svetu. A povrh svega ima šestocifrenu platu.
– Ja bih to radila besplatno, Rajane – rekla je obraćajući se ekranu. – Dođavola, čak bih ti platila da mi dozvoliš da radim tvoj posao.
Rođena je i odrasla u Indijani. Porodica joj još živi tamo. Međutim, ona je sada Njujorčanka, te joj je bilo baš drago kada su sve velike zvezde rekle kako je sjajno snimati filmove i televizijske serije u Njujorku. O tome se radi u ovoj nedelji Holivuda na Hadsonu. No dobro, možda su im platili da kažu tako nešto, ali što se nje tiče, to nije reklama. Njujork je najbolji.
– Pazite se, ljudi – rekao je Sikrest publici. – Evo ga holivudski loš momak o kome se najviše priča, najviše piše i najviše tvituje. Znate o kome se radi, zar ne? To je Breeeeed Šak.
Režija je sa Sikresta prešla na udaljenu kameru koja pokriva ulicu. Produženi hamer polako se kreće Šestom avenijom, dok se čuje sirena. Krovni prozor je širom otvoren, a na zadnjem sedištu stoji Bred Šak, gornji deo tela mu je van automobila.
Da nazdravi okupljenima, visoko je podigao flašu votke po kojoj je poznat, pa otpio četiri dugačka gutljaja. Obožavaoci su zaurlali.
Kamera je ostala na Šaku, dok je Sikrest komentarisao. – Pitaću ga kada stigne ovde, ali mogu da se kladim u pet dolara da ono nije voda – rekao je. – Čekajte, dodaje flašu nekome u limuzini.
Šak je spustio votku, sagao se i sekund kasnije ponovo podigao, držeći cev dugačku pola metra.
– Čoveče! – Sikrest je urlao u pozadini. – To je puška za ispaljivanje majica. Loš momak Bred ima top kojim će ispaliti majicu, a pošto na sebi ima onu svoju čuvenu s natpisom ŠAKIRAJ SE, mislim da svi znamo šta će ispaliti u gomilu.
Bum. Prva majica je poletela u vis, a ljudi iza barijere su pomahnitali pokušavajući da se dočepaju suvenira. Onda je hamer skrenuo i prišao drugoj strani ulice, a Šak je ispalio još jednu majicu.
– Gradonačelnik je pozvao sve da snimaju u Njujorku – rekao je Sikrest uz smeh – a ludi Bred radi upravo to. Hajde da vidimo.
Leksi zna šta ide sada. Ustala je sa sofe, skakala, pljeskala rukama, u glavi joj se vrtelo od uzbuđenja.
– O, bože! – vrištala je. – Ja volim Njujork.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:22 pm







25.


– Izgleda da je tačno ono što pričaju za ovog Šaka, da je potpuno lud – rekao je Džeri Brenard.
Pustio je prenos E! Kanala na velikom centralnom monitoru, te smo, zajedno s nekoliko miliona gledalaca, posmatrali Breda Šaka kako ispaljuje majice u obožavaoce.
– Hoćeš li da ga uhapsiš?
– Da ga uhapsim? Pre će biti da će ga gradonačelnik pozvati na ručak u rezidenciju. Prvo što naučiš u Crvenom odredu jeste da postoji vreme i mesto za hapšenje prestupnika iz redova poznatih ličnosti. Radio siti pred hiljadama pomahnitalih obožavlaca nije pravo mesto za to, a nedelja kada gradonačelnik pokušava da privuče govnare kao što je Šak da snimaju više filmova u Njujorku nikako nije pravo vreme. Osim toga, ispaljivanje majica je uglavnom bezopasno. Napravljene su od pamu…
Zadnja vrata komandnog centra naglo su se otvorila i uniformisani policajac se s mukom popeo uz stepenice, pridržavajući omamljenog i dezorijentisanog muškarca. Brenard im je pomogao da uđu, a policajac je pažljivo spustio čoveka na pod.
– Pronašao sam ovog tipa ispod skele za kameru – rekao je. – Ne vonja na alkohol. Nije pijan. Sudeći po modrici na slepoočnici, neko ga je tresnuo po glavi. Pozvao sam hitnu pomoć.
Čovek na podu je imao logo E! Kanala na plavoj košulji. Bedž na džepu košulje mu se izvrnuo, te sam ga namestio.
– O, jebote! Džeri, vrati se za komandnu tablu.
– Poznaješ ga? – rekao je Brenard i brzo se vratio u stolicu.
– Ne. Nikada ga nisam video. Ali tip je iz E! Kanala i na bedžu mu piše Snimatelj.
– Pa?
Igram šah od sedme godine. S vremenom sam naučio da razmišljam tri, četiri, pet koraka unapred. Međutim, nije bilo vremena za objašnjavanje.
– Samo mi daj našu kameru i uveličaj mi skele s kamerama E! Kanala.
Džeri je prebacio sliku na skelu u Pedesetoj ulici i zumirao kameru na vrhu.
– Izgleda u redu – rekao sam. – Daj mi sledeću.
Okrenuo sam se ka uniformisanom policajcu. – Gde si ga pronašao? Pod kojom skelom?
– Pod onom u Šestoj aveniji.
Džeri je već prebacio sliku na skelu u Pedeset prvoj ulici.
– Zaboravi na tu! – povikao sam. – Daj mi tipa u sredini. U Šestoj aveniji.
Džeri se nadvio nad upravljač i kamera je polako krenula da se vraća u suprotnom smeru. Prava agonija, kao kada posmatrate kako neko uteruje ratni brod u luku.
– Zumiraj na snimatelja.
Džeri je izoštrio sliku muškarca na skeli. Nekoliko sekundi se činilo da je sve u najboljem redu, te sam počeo da sumnjam u svoj instinkt. Onda se snimatelj odmakao od kamere.
– Idi nazad! – povikao sam. – Prati ga, prati ga!
Snimatelj je došao do ivice skele. Držao je nešto u desnoj ruci. Zamahnuo je, kao da namerava da zamahne loptom i baci je daleko.
– Staklo – rekao je Brenard i zumirao na ruku. – Čini se da je flaša.
Zatim je zavitlao predmet. Kamera je savršeno ispratila flašu dok je letela kroz vazduh iznad Šeste avenije.
Nisam morao da budem šahista da bih znao šta će se dogoditi sledeće.
Molotovljev koktel je udario o krov Šakovog hamera i eksplodirao. Ekran je postao jarkonarandžast. Brenard se odaljio da bismo imali širu sliku.
– Komanda ovde – rekao sam u mikrofon. – Sve jedinice ka skeli u Šestoj aveniji, između Pedesete i Pedeset prve ulice. Imamo belca, između pedeset i šezdeset godina, u plavoj uniformi E! Kanala. Bacio je bombu. Zaustavite ga. Verovatno silazi severnom stranom skele. Ne vidim ga odavde.
Stajao sam i posmatrao. Bred Šak je goreo. U panici se popeo na krov spržene limuzine.
Skotrljao se s krova automobila i pao na ulicu, zatim ustao i krenuo da tetura prema dvorani urlajući, dok je napalm plamteo svuda oko njega.
Trenutak pre nego što će naleteti na Rajana Sikresta i užasnute zvanice ispred ulaza, Šak je srećom izgubio svest i srušio se na crveni tepih pušeći se.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:22 pm





26.


U jednom trenutku sam posmatrao tipa koji je zapalio Breda Šaka, a u sledećem ga više nije bilo.
– Ne vidim ga – rekao sam. – Zna gde nam je kamera, pa se spušta zadnjom stranom skele.
Nikada ranije nisam radio sa Džerijem Brenardom, ali čovek je pravi profesionalac. Smiren. Staložen kad je napeto.
– Naravno da zna gde je ta kamera. Stoji na visini od osam metara i gleda pravo u njega – reče Brenard. – Ali pitam se da li zna za ovu.
Prsti su mu poleteli preko komandne table, slika se promenila i najednom smo ugledali bombaša kako silazi s druge strane skele.
– Saobraćajna kamera – rekao je Brenard. – Pre nego što smo počeli, programirao sam svaku kameru u krugu od šest blokova. Za svaki slučaj.
Džeri je dobar, međutim, tip koga gonimo nije glup.
Sigurno zna da ćemo ga uskoro imati na nekoj drugoj kameri. Čim je dotakao zemlju, shvatio sam zašto je hteo da se sakrije od kamere, pa makar i na nekoliko sekundi.
Brzim, gotovo neprimetnim pokretom njegova izrazito plava košulja E! Kanala pretvorila se u crveno-narandžasto-zlatnu majicu.
– Čičak traka – reče Brenard. – Prilično lukavo.
Zgrabio sam mikrofon. – Komanda svim jedinicama. Osumnjičeni je sišao i beži. Skinuo je uniformu E! Kanala i sada ima na sebi majicu u hipi stilu u crvenoj, narandžastoj i zlatnoj boji. Nalazi se ispred zgrade Tajm lajfa i kreće se prema Zapadnoj pedeset prvoj ulici.
S više od stotinu policajaca koji pokrivaju ceo kraj, pomislićete da nije teško uhvatiti jednog čoveka. Međutim, nije baš tako. Većina naših bila je pored barikada, te su morali da se vraćaju kroz gužvu.
Pod uobičajenim okolnostima, većina Njujorčana bi se verovatno sklonila ispred policajca koji viče „Prolaz, prolaz!”. Međutim, te večeri okolnosti su bile daleko od uobičajenih. Čim je Molotovljev koktel eksplodirao, ljudi su se uspaničeno razbežali. Što je još gore, nisu mogli da se slože oko toga na koju će stranu. Svako se sam snalazio kako je znao i umeo, te su se mahnito gurali, laktali i probijali, ne mareći za to da li će oboriti trudnicu ili policajca koji goni ludaka.
Nekoliko policajaca probilo se kroz krkljanac i stiglo do Pedeset prve ulice.
– Tip nema nikakve šanse – reče Brenard.
Onda je ekran postao ljubičast.
– Dovraga, bacio je dimnu bombu.
Dimna zavesa ne bi osvojila Oskara za specijalne efekte, ali je delovala.
Brenard se vratio na široku sliku.
– Eno ga.
Šarena majica se kretala prema lavirintu tezgi s hranom koje su preplavile južnu stranu Pedeset prve ulice.
– Mi imamo pogled iz vazduha, ali naši dole na ulici ne vide prst pred okom.
– Ali mogu da ga traže – rekao sam i uključio mikrofon.
– Osumnjičeni je kod niza tezgi s hranom u Pedeset prvoj – rekao sam. – Nalazi se između Sabretovog žuto-plavog suncobrana i crveno-belog na kojem piše „Falafel”.
Dim se brzo proširio. Video sam nekoliko naših u uniformama kako se kroz metež silovito probijaju prema suncobranima.
Policajac na čelu bio je nekoliko metara od begunca.
Tada su ugledali motocikl kako izlazi između dve tezge i kreće ka istoku Pedeset prvom ulicom.
– Dođavola – reče Brenard. – Ovaj tip je dobar.
– Mi smo bolji. Sad ga imamo. Komanda svim jedinicama – rekao sam u mikrofon. – Potpuno zaustavite sav motorni saobraćaj od Četrdeset druge do Pedeset sedme ulice i od Devete do Treće avenije. Osumnjičeni vozi svetlozeleni motocikl kavasaki nindža.
Motociklista je uz škripu guma skrenuo desno i vozio Šestom avenijom u suprotnom smeru. Nindža se u punoj brzini kretao pravo prema limuzini u plamenu.
– Pogledaj šta radi maloumnik – reče Brenard. – Kuda je krenuo, dođavola?
– Nije važno. Cela oblast je opkoljena. Ne može nam uteći.
Međutim, gad je, na moje oči, uradio nešto nemoguće.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:22 pm





27.


Dok je stajao na skeli s Molotovljevim koktelom u ruci, Gabrijel reditelj dao je poslednje uputstvo Gabrijelu filmskoj zvezdi.
– Ovo je najvažniji kadar. Imaš samo jedan pokušaj, ali možeš ti to. Hiljadu puta si to radio.
Gabrijel glumac je prevrnuo očima. Hiljadu puta? Samo šest puta mu je uspelo. Šest puta od trideset dva. Pogoditi zapaljenom flašom automobil u pokretu nije tako lako kao što ljudi misle. Leksi je vežbala s njim, ali bez vatre. Umesto automobila, vežbali su na kolicima koja su uzeli s parkirališta supermarketa.
Mislio je da mu je potrebno još malo vežbe, ali ona je rekla: – Ne, ne treba da preteraš s probama.
Napalm su napravili kod kuće. Bilo je smešno lako. Samo su promešali benzin i stiropor i to stavili u staklenu flašu.
Leksi je, razume se, morala da iskomplikuje.
– Dodaj malo votke.
– Čemu služi votka?
– Verovatno ničemu. Samo malo kinematografskog simbolizma. Bred Šak-votka, shvataš?
Nek ide dovraga. Dodao je malo stoličnaje.
A sada je vreme za predstavu. Hamer se polako kotrljao Šestom avenijom.
– I… akcija – uzviknuo je reditelj.
Čim je bacio flašu, znao je da je trideset treća sreća. Savršen zamah, savršena linija, savršen pad.
Eksplozija je bila glasnija, svetlija i spektakularnija nego što je očekivao. Voleo bi da je mogao da ostane i pogleda poslednju ulogu Breda Šaka, ali videće sve na snimku večeras.
Silazeći sa skele, Kameleon se iz dosadne plave preobrazio u kombinaciju jarkih, živahnih boja i potrčao ka kavasakiju.
Dimna bomba je bila Leksina ideja. Nisu mogli da se slože oko boje. On je hteo crvenu, da bi se narugao Crvenom odredu. Ali ona ga je podsetila da postoji i Plavi odred.
– Crveno i plavo daju ljubičasto – rekla je. – Savršen način da im svima zavučeš.
Nikada ne protivreči Leksinoj logici. Nije ni važno. Bilo mu je drago što se toga dosetila, jer, kako se ispostavilo, to mu je spaslo guzicu.
Kameleon zna sve najbolje scene s motociklima – Švarceneger na harlej dejvidsonu u Terminatoru 2, Makvin na trijumfu TR6 u Velikom bekstvu i sada, vaš glumac na kavasakiju nindža.
Skočio je na motocikl, dao gas i izašao. Većina policajaca prebacila se s druge strane barikada pokušavajući da obuzda uspaničene ljude, te je lepo napredovao Šestom avenijom.
Nema mnogo vremena. Za nekoliko sekundi policija će opkoliti srednji deo Menhetna, od jedne do druge reke.
Kod Četrdeset osme ulice je podigao motocikl, prebacio težinu na zadnji točak i krenuo ka jedinom mestu koje se nisu setili da zapečate.
Ka podzemnoj železnici.
Vozio je ka ulazu za D liniju i spustio se niza stepenice.
U većini stanica podzemne železnice ne bi imao kuda da pobegne. Međutim, ispod ogromnog kompleksa solitera, porodica Rokfeler je veoma mudro sagradila podzemni prolaz od osamdeset hiljada kvadratnih metara. Prolaz načičkan prodavnicama, restoranima i umetničkim galerijama povezuje sve poslovne zgrade od Pete do Šeste avenije i od Četrdeset osme do Pedeset prve ulice.
Prolaz je pravi magnet za turiste i raskrsnica za one koji putuju, s ujednačenom temperaturom preko cele godine. Kao i genijalna ruta za beg na motociklu, u slučaju da vas goni policija.
Dole nije bilo policije. Turisti su posmatrali širom otvorenih očiju i smešili se dok je kavasaki jezdio mermernim hodnicima, a umorni Njujorčani očigledno nisu marili za njega.


ENTERIJER: PODZEMNI PROLAZ U ROKFELER CENTRU – NOĆ


Kameleon ostavlja motocikl u mračnom uglu iza apoteke i prekriva ga ciradom. Pronaći će ga naposletku, ali neće moći da ga povežu s njim. Registarske tablice su ukradene, a serijski brojevi izbrisani kiselinom.
Sledeća stanica: muški toalet u Starbaksu. Izlazi dva minuta kasnije kao raščupani student s naočarima nalik na one Harija Potera, u majici na kojoj piše SPASIMO PLANETU. NIGDE DRUGDE NEMA PIVA.
Odlazi do ulaza u podzemnu železnicu, ulazi uz pomoć metro-kartice i stiže na peron baš u trenutku kada nailazi D voz u pravcu grada. Gužva je, te se gura s ostalim putnicima – samo jedan u mnoštvu Njujorčana koji je pošao kući posle napornog dana.


Sve je išlo glatko, osim voza. Nije se pojavio kada je Gabrijel stigao na peron. To se nikad ne dešava. Hodao je nonšalantno ka drugom kraju perona i posmatrao ostale putnike.
Tada ju je spazio.
Hilari Svonk.
Ne pravu Hilari. Već plakat za najnoviji film.
Prišao je.
– Hej, Hilari. Sećaš se mene? Budala za šankom? Više ne, dušo.
Više. Ne.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu