Cveni odred

Strana 3 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Ići dole

Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:50 pm

First topic message reminder :



Svaki policajac želi da bude deo Crvenog odreda Njujorške policije, elitnog tima koji rešava slučajeve najuglednijih i najmoćnijih sugrađana! Ali za inspektora Žaka Džordana posao iz snova pretvara se u košmar.

Usred prestižnog njujorškog filmskog festivala, u nedelji kad se „ceo Los Anđeles“ preselio u Veliku jabuku, najblistavije holivudske zvezde padaju jedne za drugom kao žrtve paklenog plana brutalnog ubice kakvog Njujork ne pamti.

Igrom slučaja, Džordanova partnerka je njegova ljubav iz studentskih dana, istražiteljka Kajli Makdonald. Neodoljivi par kreće u svojevrstan lov na čoveka...

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:23 pm






28.


Komandni centar je bio prepun. Svi su bili tu: Kajli, Kejtsova, šef policije, gradonačelnik i Irvin Dajmond, zamenik gradonačelnika zadužen za rešavanje problema lošeg publiciteta.
– Pozovem pola Holivuda da poseti sjajne njujorške lokacije za filmsku produkciju – rekao je poštovani gradonačelnik – i prvog dana imam dvoje mrtvih i jednog kome život visi o koncu? Kako je to moguće?
Kao što je Rajcfeld ranije rekao u Silverkapu, govna uvek isplivaju na površinu. Odgovorio je šef policije: – Ovaj tip je dobar, gospodine. Majstor prerušavanja, zna kako da se uklopi, isplanirao je svako ubistvo uključujući i strategiju bega, a ima muda veličine Bruklina. Stotinu policajaca je imalo zadatak da ga pronađe, a on je bio slatkorečiv, uvukao se među njih i odmaglio na kavasakiju.
– U slučaju da je neko propustio događaj na Zapadnoj obali, biće na vestima u jedanaest, a na jutjubu zauvek. – Gradonačelnik je udario pesnicom u konzolu. – Šta hoće, dođavola? Zašto nam to radi? Zašto meni to radi?
Kajli se nikada ne plaši da kaže šta misli, te je rekla: – Radi u filmskoj industriji, gospodine. Očigledno je kivan na nekoga.
– Kivan? Ne, inspektorko – rekao je gradonačelnik. – Ako ste kivni, požalićete se sindikatu. Ovaj tip je lud i želi da upropasti njujoršku filmsku industriju. – Okrenuo se ka zameniku. – Kako da se izvučemo iz ovog sranja, Irvine?
Dajmond je mnogo stariji od svog šefa. Zapravo, najstariji je od svih gradonačelnikovih savetnika. Oni koji ga poznaju kažu da je najmudriji. A oni koji su ga videli u akciji kažu da je i najstaloženiji.
– Zapravo, Stene – reče Dajmond – mislim da je istražiteljka Makdonald u pravu. Ko god ovo radi je kivan. Ako ti se ne dopada reč „kivan”, recimo da je „prilično naoštren”. Međutim, nije on ljut na Njujork. Njemu je preko glave celog tog trulog holivudskog sistema. Ne može nikome da se žali, zato što mu niko ništa nije skrivio. Samo su ga ignorisali. Odbacili. I sada se sveti.
Svi su klimali glavom. Ima smisla.
Šef policije je uskočio. – Irvin je u pravu, gospodine. Ovo je neki gubitnik koga je opaka holivudska mašinerija sažvakala i ispljunula. Samo koristi Njujork kao mesto sprovođenja svog plana, zato što se pogodilo da se mnogo zanimljivog sveta istovremeno okupilo na malom prostoru. Ipak je reč o Holivudu.
Gradonačelnik je pritisnuo slepoočnice i zamislio se nad svim tim. – Dakle, naš stav u medijima će biti da je neki ludak pratio holivudske zvezde do Njujorka? Šta to znači? Onda nismo mi krivi? To neće proći, Bene. Ubistva su se dogodila kod nas.
Šef policije nije odgovorio, a Dajmond je podigao ruku. – Stene, ljudi svakodnevno umiru u bolnicama. Da li to znači da su bonice krive za njihovu smrt? Da li bi preživeli da su ostali kod kuće?
– Irvine, nemoj sad da mi citiraš Talmud – reče gradonačelnik. – Kako god da to prikažemo, mediji će Njujoršku policiju razapeti na krst, a naročito Losanđeleski tajms i svi oni holivudski tabloidi. Nemojte me citirati, ali najbolje bi bilo da taj bezumnik krene za njima u Kaliforniju i tamo zvekne još nekog, pa da losanđeleski policajci preuzmu vruć krompir.
– Na to zaboravite, gospodine. – Bila je to Kajli.
– Hoćete da kažete kako on neće s njima u Los Anđeles? – reče gradonačelnik. – Zašto? Zato što voli da ubija samo u Njujorku?
– Ne, gospodine. Neće otići u Los Anđeles zato što ćemo ga uhvatiti pre no što pokuša da ode iz grada.
I tako je moja nova partnerka prvog dana na poslu obećala gradonačelniku Njujorka da ćemo za manje od sedamdeset dva sata pronaći i uhvatiti najpodmuklijeg serijskog ubicu kakvog nismo imali još od Dejvida Berkovica.
Irvin Dajmond se srdačno nasmejao i podigao palčeve u znak odobravanja. – Muda veličine Bruklina.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:23 pm





29.


Prvo su gledali snimak, jeli picu i pili šampanjac. Celu flašu. Zatim su vodili ljubav – polako, nežno i nevino – više kao dvoje tinejdžera koji istražuju misterije seksa nego kao dvoje hladnokrvih serijskih ubica.
Posle su ležali nagi i zagrljeni, igrajući omiljenu igru. Glumili su najgore filmske scene koje su mogli da smisle, pune klišea. – Profesore Kaningam – reče Leksi s izraženim južnjačkim naglaskom. – Naša ljubav je zabranjena. Šta nam je činiti ako nas uhvate?
– Neće nas uhvatiti, golubice moja – reče Gabrijel ozbiljno, podrugljivim britanskim naglaskom. – Osim ako…
– Osim ako šta, ljubavi? – molila je Leksi. – Osim ako šta?
– Osim ako ne budem toliko glup i dam ti najbolju ocenu iz književnosti osamnaestog veka. Ako to budu videli, svi će shvatiti da matori profa verovatno tuca mlađanu Pamelu Vord.
Valjali su se od smeha, napunili čaše za šampanjac pivom, pojačali televizor i pregledali sve informativne kanale.
– Dovraga – reče Gabrijel. – Si-Bi-Es, En-Bi-Si, Ej-Bi—Si, Foks, Si-En-En, mi smo svuda. Ček, da vidim da li smo i na I-Es-Pi-En-u.
– Čekaj, čekaj, evo ga gradonačelnik.
Gledali su udarne vesti Ej-Bi-Si-ja. Režija je s voditelja prešla na gradonačelnika koji je stajao na postolju ispred komandnog centra Njujorške policije. S njegove desne strane stajao je šef policije.
– Ko je to iza njih? – upita Leksi.
– Dvoje policajaca iz Silverkapa. Istražitelj Džordan i istražiteljka Makdonald. To su ono dvoje što su me ignorisali. Ne znam ko je crnkinja u uniformi. Mislim da je možda jedna od njihovih pretpostavljenih.
– Istražiteljka Makdonald izgleda kao kučka, ali istražitelj Džordan je sladak.
– Ćuti. Hoćeš li da čuješ gradonačelnika ili ne?
– Na ulicama našeg grada večeras se odigrao podmukao i nasilan zločin – rekao je gradonačelnik. – Saosećamo s porodicom i obožavaocima Breda Šaka. Gospodin Šak je u komi i nalazi se u Centru za opekotine Njujorške bolnice. Nemam novih vesti o njegovom stanju, osim da je kritično.
– Gospodine gradonačelniče! – doviknuo je novinar.
– Dozvolite da završim – brecnu se gradonačelnik. – Njujorška policija je angažovala najelitniju jedinicu da pronađe odgovorne za ovaj užasan zločin. Ovde u Njujorku smo potreseni, ne samo zbog povreda nanetih gospodinu Šaku već i zbog toga što je bačena senka na događaj koji je trebalo da bude proslava ovde u Radio sitiju, gde je Njujork otvorio srce i vrata holivudskoj filmskoj industriji.
– Kako ovaj lupeta – reče Gejb.
– Poručujem kolegama iz Los Anđelesa – nastavio je gradonačelnik – ovo je možda zločin iz mržnje prema Holivudu, ali dogodio se u našem okrugu i grad Njujork i Njujorška policija neće se zaustaviti dok počinioce ne privedu pravdi. Hvala vam.
Krenuo je da se udaljava od kamere.
– Gospodine gradonačelniče, gospodine gradonačelniče! – povikao je hor novinara.
– Nije vreme za pitanja – reče gradonačelnik.
– Da li je ovaj zločin povezan s današnjim ubistvom Ijana Stjuarta i jutrošnjom iznenadnom smrću producenta Sida Rota pod sumnjivim okolnostima?
Gradonačelnik se ukopao u mestu, tiho kazao nešto šefu policije i vratio se na podijum. – Policija vodi kriminalističku istragu. Ne možemo da saopštimo šta smo do sada saznali i ne možemo da nagađamo da li je bilo šta od pomenutog na bilo koji način povezano s brutalnim napadom na gospodina Šaka. Šef policije me uverava da policija neprestano radi na sprečavanju daljeg nasilja i brzom rešavanju ove tragedije. Umesto da nagađamo, mislim da bismo sada morali da se molimo za oporavak Breda Šaka od ovih užasnih povreda. Nema više pitanja. Hvala vam i laku noć.
Ovoga puta gradonačelnik je otišao sa svojom svitom.
Režija je vratila sliku u studio, a Leksi je utišala televizor. – Hoćemo li da se pomolimo da se Bred Šak oporavi od užasnih povreda? – rekla je.
– Ne molim se kada sam go – rekao je Gejb i okrenuo se na leđa.
Zajahala ga je i polako se spustila, zatim je zastenjala kada je osetila kako je skliznuo u nju.
Podigao je kukove, a ona je izvila leđa. Prvo su se kretali polako, natenane, ali strast ih je sve više obuzimala dok su se kretali u ujednačenom ritmu. Uzviknula je njegovo ime, a on joj je zario nokte u bedra.
Kada je telefon zazvonio, oboje su bili nadomak eksplozivnog orgazma.
To ga je potpuno pomelo.
– Nastavi, nastavi – reče ona.
Ali nije nastavio.
Telefon je ponovo zazvonio.
Prošla je ponoć. Niko ih ne zove tako kasno. Agencija ga zove kada im treba statista, ali nikada posle pet ili šest popodne.
Telefon je zazvonio i treći put, te se javio.
– Halo, ko je?
– Tvoj obožavalac – reče glas s druge strane. – Upravo sam video gradonačelnikovu konferenciju za novinare. Čestitam.
– Na čemu?
– Daj, Gejbe. Znam da si ti iza svega ovoga.
Ustao je, a strast je splasnula bez traga. Leksi je sišla s njega i sela na krevet prekrštenih nogu, pokušavajući da dokuči šta se događa.
– Iza čega?
– Ne pretvaraj se više – reče osoba s druge strane žice. – Ako mi Rot i Ijan Stjuart nisu rekli, Molotovljev koktel svakako jeste.
Kameleon je osetio knedlu u grlu i stezanje u grudima. Uhvatila ga je panika.
Ovog nema u scenariju.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:23 pm






KNJIGA DRUGA

ZNAČAJNA PREPRAVKA SCENARIJA




30.


Kameleon je zatvorio oči i pokušao da se usredsredi na glas s druge strane.
– Ko je to?
Promukli smeh. – Stari ratni drugar.
– Ovo je novi broj. Niko od mog starog društva ga nema.
– Imamo zajedničke prijatelje, Gabrijele. Neki još uvek rade u Silverkapu. Tvoje ime se našlo na današnjem rasporedu snimanja filma Ijana Stuarta. Pretpostavljam da si tu potresnu tragediju video svojim očima. – Još malo smeha, još promuklijim glasom.
Neuroni u Kameleonovom mozgu pucketali su poput niza jeftinih kineskih petardi, dok jedan nije uspeo da izoluje promukli smeh. – Miki? – reče Kameleon. – Jesi li to ti?
– Drago mi je što mogu da potvrdim, ali ti, za razliku od mene, nisi baš oduševljen što me čuješ.
– Mik – reče Kameleon. – Prošla je ponoć. Moja devojka i ja smo baš…
– Ste baš šta? Gledali televiziju? Pratili dnevne događaje?
– Spavali smo. Šta hoćeš?
– Ništa o čemu bismo mogli preko telefona.
– Poslednje što sam čuo o tebi jeste da si bio na podužem odmoru u Adirondaku. Donde ima šest sati vožnje, ali ako mi kažeš kada je vreme za posete, mogu da dođem gore.
– Pustili su me ranije jer sam bio primeran turista. Vratio sam se u grad prošle nedelje. Sećaš se gde je moj loft?
– Aha. Long Ajlend Siti. Avenija Skilman. Živopisan kraj.
Ponovo se neprijatno zacerekao. – Živopisan. Dopada mi se to. Zašto ne dođeš da sedimo na terasi, pijemo kafu i posmatramo kako se sunce rađa iznad teretne luke.
– Jebeš izlazak sunca, Miki – reče Kameleon – Biću tamo za sat vremena.
Prekinuo je vezu i počeo da se oblači.
Leksi se nije pomerila s kreveta – Šta je to bilo?
– Nepredviđeni problemi u produkciji. Dešava se.
– Ne seri – brecnula se. – Čuj, ako ne mogu da prisustvujem snimanju u Radio sitiju i posmatram pirotehniku, u redu. To razumem. Ali, ako ćeš radije da ideš u Long Ajlend Siti u pola noći, onda, jebiga, ima da mi kažeš zašto ideš. Nisam više devojka koja prodaje kokice, Gejbe. Ili smo zajedno u ovome ili si sam.
Seo je na krevet. – Izvini, Leks. Ti si ratnik, pokušao sam da te poštedim.
– Nemoj. Nemoj nikada da me štediš. Hajde sada, reci mi šta se događa.
– Da li sam ti ikada pričao o Mikiju Pelcu?
– Nisi.
– Jedan od najboljih stručnjaka za specijalne efekte, naročito kada je u pitanju eksploziv. Vešt pirotehničar, ali se snalazio tako što je uzimao novac iz budžeta za snimanje i stavljao ga u džep. Jednoga dana je radio na filmu o pljački banke, i trebalo je da dignu u vazduh blindirani kamion. Miki je bio zadužen za eksploziju i odlučio je da u nekoj rupi kupi jeftino i nestabilno đubre, umesto da nabavi skup i pouzdan eksploziv. Bomba je eksplodirala pre vremena, kaskader je izgubio ruku, a Miki je zaradio četiri godine u zatvoru Adirondak, gore u Rej Bruku.
– I?
– Čini se da je izašao ranije, video Molotovljev koktel na televiziji i provalio me.
– Kako je to moguće?
– Molotovljev koji sam bacio je bez fitilja – rekao je Kameleon. – Samo nekolicina ljudi u ovom poslu pravi ga na taj način. To je bio prepoznatljiv Mikijev specijalni efekat. Naučio me je kako da ga napravim i pretpostavljam da je sabrao dva i dva.
– Pa šta hoće od tebe? Da mu se ime pojavi na odjavnoj špici?
– Ako mene pitaš, mislim da hoće lovu da bi zadržao svoje teorije za sebe.
– Ucena.
– Nije se tako izrazio, ali tako sam shvatio.
– To neće biti mala kinta, jel’ tako? – rekla je.
– Ucenjivači nisu realni, te pretpostavljam da će početna cena biti između smešne i vratolomno visoke.
– Imam još jedno pitanje.
– A ja već imam odgovor. Ne, ne možeš sa mnom. A to znaš i da me ne pitaš.
Skočila je s kreveta i zagrlila ga. Još uvek je bila naga. Blag miris seksa još uvek se osećao u vazduhu. Zagrlio ju je oko ramena i privukao k sebi.
– Za tebe je čaša uvek poluprazna, za mene je uvek polupuna – rekla je.
– Blago rečeno – kazao je ljubeći je u vrat. – Tebi uvek preliva. Šta hoćeš da kažeš?
– Ovo je najbolje što je moglo da nam se dogodi. Tvoj odlazak u Mikijev loft može da bude sjajna scena. Još jedan obrt. Neočekivan čak i za nas, iako smo mi pisali scenario.
Čim je to izgovorila, znao je da je u pravu.
– Zato te volim. Ne mogu da verujem da nisam primetio, ali ti si odmah ukačila. Hajde da napišemo tu scenu.
– Ti i ja?
– S kim drugim bih mogao da je napišem? – rekao je privijajući je na grudi i ljubeći joj kosu, nos, usne. – Mi smo tim, zar ne?


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:23 pm





31.


Napokon smo imali nešto na osnovu čega ćemo pokrenuti istragu. Fotografije ubice. Poslali smo Elen Dobrin i Džejsona Garsu, dva istražitelja koji govore i španski i engleski, u Bronks da probude Rafea, konobara iz hotela Ridžensi.
Pokazali su mu fotografiju lažnog snimatelja E! Kanala i pitali da li ima li ikakve sličnosti sa jutrošnjim pomoćnikom.
– Ovo je neki stariji belac – rekao je Rafe. – Rekao sam onim drugim policajcima da je pomoćnik bio mlad Latinoamerikanac.
– Tako je, gospodine – reče Dobrinova. – Ali zamislite da je ovo maska. Recimo da je seda kosa perika. Zamislite sada pomoćnika s maskom. Da li vidite neke sličnosti, znate, visinu, građu, crte lica?
Rafe je još jednom pogledao u fotografiju. – Obojica su muškarci – rekao je pokušavajući da pomogne.
Dobrinova mi je poslala poruku. Saznali smo nada. Nijanse nisu Rafeova jača strana.
Zatim je Mat Smit, naš tehničar, propustio bombaševu fotografiju kroz program za prepoznavanje crta lica. Čak i s maskom, teško je promeniti razmak između očiju, dubinu očnih duplji, oblik jagodica, i još osamdeset ključnih tačaka na licu.
Sakupili smo fotografije svih statista i članova ekipe na snimanju filma Ijana Stjuarta. Drugu grupu fotografija nasumično odabranih osoba s interneta koristili smo kao kontrolnu. Pomoću nekakvog magičnog algoritma svako lice upoređuje se s licem počinioca.
– Da je ovo završnica epizode Istražitelja iz Majamija, računar bi ispljunuo tog tipa koga tražimo – reče Kajli.
Međutim, pravi policijski posao nije ni nalik onom na televiziji. Računar je pronašao dvadeset tri mogućnosti. Jedanaest statista, uključujući i dve žene, tri člana ekipe i devet osoba iz kontrolne grupe, zajedno s Leonardom Di Kapriom.
– Program za prepoznavanje crta lica nije ni izdaleka tako pouzdan kao što ljudi misle – rekao je Smit.
– Bez obzira – reče Kajli – hajdemo do Lea da vidimo da li ima alibi.
Napokon sam, oko dva po ponoći, legao da spavam.
U četiri i petnaest zazvonio mi je mobilni telefon. Upalio sam svetlo i pogledao ko zove. Kajli.
– Bolje bi ti bilo da je nešto dobro, Kaj-Mak.
– Nije Kaj-Mak – reče glas s druge strane. – Spens je. Pretpostavljam da s imenom poput Spens Harington ne mogu da imam kul ulično ime kao što je Kaj-Mak. Možda Spenington.
– Kajli je dobro?
– Aha, iscrpljena je i ne bih da je budim. Ja sam noćna ptica. Tada najbolje razmišljam. Pronašao sam tvoj broj u njenom telefonu, pa sam pomislio da te pozovem dok mi je još sveže. Da porazgovaramo. Samo ti i ja, kao muškarci.
Već sam bio polubudan, ali i dalje nisam znao o čemu priča. – Dobro, o čemu se radi?
– Znaš da nisam policajac, jel’ tako?
Progunđao sam „da”.
– Ali dobro zarađujem praveći policijske serije na televiziji i imam jednu ideju koju bih voleo da podelim s tobom.
– Ideju za TV seriju?
– Ne, Zak, zaboga. U vezi s ovim ubistvima. Trebalo je da me pozovete na onaj dogovor s gradonačelnikom. Možda bih se ranije setio, ali bio sam napolju s ostalima.
– Spense, žao mi je što si morao da ostaneš napolju, ali…
– Nema veze. Kajli mi je objasnila. Bilo kako bilo, želiš da čuješ moju teoriju?
Da li sam imao izbora?
– Naravno.
– Ovo je samo nagađanje, ali slušaj. Njujork pokušava da privuče novac za snimanje filmova, koji se sliva u Los Anđeles. Pozivaju sve te holivudske prevarante da dođu i onda iznenada neko počinje da ih ubija. Ko ima koristi od tih ubistava?
Spavao sam dva sata. Čak i da je postojao pametan odgovor, ja ga se ne bih setio.
– Odustajem, Spense. Ko ima koristi?
– Grad anđela. Los Jebeni Anđeles, Kalifornija.
– Nisam siguran da te pratim.
– Los Anđeles živi od filmova i televizijskih serija. Ne žele ni mrvicu da daju Njujorku, te pokušavaju da pokažu kako Njujork nije bezbedan za snimanje filmova. Vidiš, već im polazi za rukom. Šeli Treger u sredu priređuje veliku zabavu na jahti. Premijerno se prikazuje moja nova TV serija i reći ću ti da je to događaj na kojem svi žele da budu ove nedelje.Večeras je šestoro zvanica otkazalo. Rekli su da moraju da se vrate u Los Anđeles. Što je glupost. Uplašili su se Njujorka i trče nazad mami. Znam da zvuči pretenciozno, ali svi dobri zapleti imaju te čudne zamke. Vidi na primer Izgubljene: priča je bila potpuno sumanuta, pa ipak je serija išla šest sezona. Kao što rekoh, samo ti nabacujem ideju. Šta misliš?
– Spense, mislim da ne može čitav grad stajati iza ovih ubistava. Čak ni grad s dobrim motivom. Neki čovek stoji iza toga. Da li sumnjaš na nekoga?
– Ne, to je vaš posao. Tvoj i islednice Kaj-Mak. Očigledne polazne tačke istrage bile bi Filmska komisija Kalifornije, Privredna komora Los Anđelesa, hej, možda to doseže i do gradske skupštine.
– Zanimljiva teorija, Spense – rekoh. Za televizijsku seriju, možda. Međutim teško je u pravom životu poverovati da bi gradonačelnik Los Anđelesa angažovao nekoga da ubije troje ljudi u Njujorku. BALKANDOWNLOAD.
Zahvalio sam mu, obećao da ću ujutru porazgovarati o tome s Kajli i prekinuo vezu. Pola sata kasnije još uvek sam bio budan. Možda zato što sam u mislima prebirao po svemu što se dogodilo u protekla dvadeset četiri sata. Možda zato što sam pokušavao da protumačim Speningtonov poziv.
Ili možda zato što sam znao da je Šeril Robinson verovatno već u restoranu i pije drugu kafu.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:23 pm



32.




ALTERNATIVNA SCENA:


ENTERIJER: LOFT MIKIJA PELCA – LONG AJLEND SITI – NOĆ


Kameleon ulazi. Čini se da je iskreno srećan što vidi Mikija. Pričaju o starim, dobrim vremenima, o životu u zatvoru i Pelc napokon prelazi na stvar. Ne koristi izraz ucena. To naziva „novcem u zamenu za ćutanje” – neka mala suma koja bi mu pomogla da stane na noge. Kameleon kaže da sada može da mu isplati jedan deo, a ostatak sutra. Poseže u džep da izvadi novac, vadi pištolj i puca Mikiju u čelo.


EKSTERIJER: LOFT MIKIJA PELCA – LONG AJLEND SITI – NOĆ


Kameleon stoji prekoputa Mikijeve zgrade. U mračnoj, tihoj ulici najednom blesne eksplozija koja raznosi prozore, uništava loft i spaljuje sve u njemu.


– Siguran si da će imati nešto u kući što će ti poslužiti da je digneš u vazduh? – pitala je Leksi kada su završili.
Gejb je slegnuo ramenima. – Tek je izašao iz zatvora. Možda nema ni mleko u frižideru.
– Možda da ga ubiješ čim otvori vrata.
– Ne. Moram da budem siguran da nije nekome rekao. Miki mnogo priča. Tako sam ga i upoznao. Snimali smo neko đubre od filma o teroristima u avionu. Ja sam bio putnik, a Mikijev posao je bio da digne u vazduh vrata pilotske kabine. Pitao sam da li bih mogao da posmatram kako radi, a Miki mi je održao kratak kurs o specijalnim efektima. Shvatio sam da je tip zlatni rudnik tehničkih stvarčica koje bi mi jednoga dana mogle koristiti, te sam se sprijateljio s njim. S vremenom, pre nego što je otišao u zatvor, nekako sam zgotivio matorog. Bilo bi lepo videti ga opet.
– Idi da se vidiš s njim. Iščeprkaj sve što zna. Onda ga ubij – reče Leksi.
– Čini se da si čitala scenario.
Gejb je ušao u voz broj sedam do Flašinga, sišao u Trideset trećoj ulici i peške produžio do Avenije Skilman. Bilo mu je drago što ima pištolj. U takvom kraju mogu vas vrlo lako opljačkati.
Ništa se nije promenilo otkako je poslednji put bio tu. Pitao se kako je Miki uspeo da zadrži taj stan dok je bio u zatvoru. Moraće da ga pita u onom delu razgovora baš-mi-je-drago-što-te-vidim.
Pozvonio je na interfon i rekao svoje ime. Miki je otvorio vrata.
U prizemlju je nesnosno smrdelo na đubre i mokraću. Sačekao je da Miki pošalje lift dole, zatim se odvezao do petog sprata tapkajući po valteru PPK u džepu vetrovke.
Lift vodi pravo u loft i Gejb je ušao u stan.
– Hej, ovde sam, za radnim stolom – doviknuo je Miki s drugog kraja, s razdaljine od dvanaestak metara.
Gejb je prešao preko sobe. Pelc je sedeo na drvenoj stolici. Ostario je barem deset godina tokom poslednje četiri. Zgrbio se, kosa mu je bila pepeljastosiva, kao i koža.
– Jedno je sigurno. Nisi se mnogo sunčao – reče Gejb.
– Sedi. Ovo je super. Moraš da vidiš.
Mogao je da sedne samo na jedno mesto. Na otrcanu, staru fotelju. Gejb se zavalio. – Šta je to toliko super, pa moram da vidim?
– Ovo – reče Miki podigavši metalni valjak veličine olovke. – Okidač koji aktivira bombu kada se pusti. Pogledaj šta se dešava kada kliknem. – Pritisnuo je srebrno dugme na vrhu valjka i držao ga palcem.
– Ništa – reče Gejb. – Ništa se nije dogodilo.
– Tako je. Ali pogodi šta se događa kada sklonim palac s dugmeta?
Gejb nije morao da nagađa. Znao je. Hteo je da ustane.
– Ne pomeraj se – reče Miki. – Ispod jastuka se nalazi C4. Onog trenutka kada pustim dugme, bićeš raznesen u paramparčad.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:24 pm






33.


– Mik, jel’ ti to ozbiljno? – reče Gejb.
Miki je sedeo nepomično. – Nikad ozbiljnije.
– Šta se događa, dođavola? Zašto bi me razneo?
– Ne želim da te raznesem. Radije bih razgovarao o poslu.
– U redu. Pričaj.
– Prvo, daj pištolj. Gde god da je, izvadi ga i stavi na pod. Ako budeš pucao, umrećeš pola sekunde posle mene.
– Dobro, opusti se. Hoću reći, nemoj da se opustiš. Samo čvrsto drži to dugme.
Posegnuo je u džep vetrovke, izvadio valter i gurnuo ga preko poda. Pelc ga je uhvatio i stavio na radni sto.
– U redu? – reče Gejb.
– Za sada.
– Hajde, onda, pričaj o poslu.
– Nisam te zvao da bih te ucenjivao, Gejbe. Znam da to misliš, ali to nije moj stil.
Kameleon je samo klimnuo glavom.
– Pamtim kao slon – reče Pelc. – Pre osam godina radili smo zajedno nekoliko epizoda Sopranovih. Sećam se da smo bili na snimanju u Džersiju, muvali smo se besposleni, a ti si rekao da imaš ideju za film o tipu koji kreće da ubija govnare iz filmske industrije.
– Polovina ljudi koji radi ovaj posao dođe na istu zamisao.
– Nisam preplanuo u zatvoru, Gejbe, ali nisam ni zaglupeo. Toga dana smo pričali o raznim zgodnim načinima da nekoga ubiješ. Jedan je bio zamena ćoraka pravim mecima u pištolju na snimanju. Zanimljivo je da si se našao na snimanju danas kada je Ijan Stjuart bio ubijen upravo tako.
– To ne znači da sam umešan.
Pelc je frknuo. – Još jedna zanimljivost je i to što je Molotovljev koktel koji je danas bačen na Breda Šaka bio bez fitilja. Onaj isti koji me je otac naučio da pravim. Onaj koji sam ja tebe naučio da praviš. Sada, kada te ponovo vidim uživo, izgledaš mi otprilike kao tip koji ga je bacio.
– Prosečne sam visine i građe, kao i milion drugih muškaraca.
– Pa ipak, kladio bih se da ti stojiš iza današnjih ubistava ona tri gada.
– Nisam ja, Mik, kunem se.
– Zašto si onda tako brzo dotrčao ovamo usred noći? Zašto si poneo pištolj? Rekao sam ti, nisam te zvao da bih te ucenjivao.
– Zašto si me onda zvao?
– Zato što hoću da se uključim. Sećaš se kraja koji sam smislio za tvoj film? Skupiti oko stotinu tih drkadžija na jednom mestu i dići ih sve u vazduh. Svidelo ti se. Jesi li to planirao?
– Čak i da ovo danas jesam ja uradio, ovako nešto nikada ne bih mogao da organizujem. Ti bi to svakako morao da znaš, Miki. Eksploziv košta. Morao bih da prodam bubreg.
– Da prodaš bubreg. Ta-dam. Zato te volim, Gejbe. Imaš bombu ispod guzice i nije te strah da se zavitlavaš sa čovekom koji drži prst na okidaču.
– Bez šale, Miki, C4 je jeftin, ako imaš dozvolu da ga kupiš legalno. Međutim, ako želiš da ga kupiš na crnoj berzi, teško ga je naći, a čak i da ga nađeš, basnoslovno je skup.
– Nije ako znaš gde da ga kupiš. Slušaj, Gejbe, ako želiš veliki prasak, ja sam tvoj čovek. Ne samo da znam gde možeš da nabaviš ono što ti treba već znam i kako to da izvedem i gde da postavim eksploziv da bi bilo što više žrtava.
Gejbu se slivao znoj niz lice, dok je zurio u metalni valjak u Pelcovoj šaci. Miki bi mogao da ga ubije, ali ne zanima ga ucena.
– Zašto želiš da se uključiš? Zašto bi rizikovao da ponovo završiš u zatvoru?
– Zato što mogu jeftino da kupim eksploziv, da se ugradim, zaradim neki dolar i opet da ti ga prodam po povoljnoj ceni. I zato što sam hiljadu dvesta osamdeset tri noći ležao u zatvoru, razbijajući glavu o tome kako da se osvetim sistemu koji me je stavio iza rešetaka. Dakle, ili mi reci šta se nalazi na tvom spisku želja ili samo idi kući. Neću te potkazati. Navijaću za tebe nosa zalepljenog za televizijski ekran.
Gejb je stavio ruku u džep, izvukao savijeni list papira i stavio ga u Mikijevu slobodnu ruku.
Miki je gledao u papir manje od trideset sekundi. – Malo bih ga doterao, ali nije loše za amatera. Izgleda da sam bio dobar učitelj.
– Koliko bi mi trebalo?
– Ne treba ti više od trideset kilograma C4. Dovoljno da odradi posao i dovoljno lagano da stane u ranac.
– Možeš li to da nabaviš?
– Bez po muke.
– Brzo?
Miki se promuklo nasmejao. – Hoćeš i jeftino i brzo? To može ako pričamo o pušenju kod Linkolnovog tunela, ali svet se promenio posle jedanaestog septembra, Gejbe. Brza isporuka košta.
– Koliko bi koštalo da nabaviš do sutra?
Miki je razmislio. – Dvadeset pet hiljada plus pet za moje veze i stručnost.
– Ukupno trideset – reče Gejb.
– Da se radi o nekom filmu za koji se materijal nabavlja regularno, trideset kilograma zajedno s uslugama koštalo bi dvostruko, možda i trostruko više. Trideset hiljada je cena za prijatelje i rođake.
– Pogledaj još jednom dijagram koji sam ti dao? Kako ti to izgleda? Da li je eksploziv postavljen tamo gde treba da bi se napravila najveća šteta?
– Kao što sam rekao, moraću malo da doteram, ali zato sam dodao pet hiljada. Zarađujem dižući u vazduh, a ne ucenjujući. Sve ukupno, to je trideset hiljada, a ako želiš plastiku sutra, trebaće mi novac danas. Imaš li?
– Nemam – reče Kameleon. – Ali znam gde mogu da ga nabavim.
– Onda ga nabavi.
– To je posao za dvojicu. Da li si zainteresovan?
– To bismo onda bili ja i moj nadzornik za uslovnu kaznu. Taj gad me prati u stopu. Zar ne možeš da nađeš nekog dugog?
– Verovatno.
– Onda ga nađi. Biću ovde i čekaću te.
– Trebaće mi moj pištolj.
– Pucaćeš u mene?
– Ma neću, nego ne volim da hodam Avenijom Skilman bez njega.
Miki je uzeo valter i dobacio ga Gejbu. – Vidiš koliko ti verujem?
– Verovatno bi bilo pametno da skloniš prst sa okidača.
– Misliš ovo?
Sklonio je palac s valjka i srebrno dugme se vratilo na mesto.
Gabrijel je skočio iz fotelje.
– Bum – reče Miki.
– Đubre jedno. Prevario si me.
– Moglo bi se i tako reći – rekao je Miki smejući se onim prepoznatljivim promuklim glasom. – Ja bih rekao da je specijalni efekat.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:24 pm



34.


– Poslala sam ti dvadeset poruka – rekla je Leksi.
– Odgovorio sam ti na prvu.
– Bože, Gejbe, ako ti napišem Šta se dogodilo? ne možeš samo da mi odgovoriš Pričaćemo kad se vratim. To nije pravi odgovor.
– Ponekad pravi odgovor ne može da se napiše u telefonskoj poruci.
– Šta god. Nego, da li je pokušao da te uceni?
– Naprotiv. Hoće da mi pomogne.
– Da pomogne? Kako da pomogne?
– Sećaš se mog prvobitnog završetka filma?
– Bum! – uzviknula je i digla ruke. – Tog završetka?
– Aha, tog.
– Sjajan je, svideo mi se. Ali rekao si da nemamo toliko novca u budžetu, a ja sam rekla kako to Pera Kojot ima novca da kupuje sav onaj TNT od kompanije Acme, a mi nemamo?
– Imam dobre vesti. Pronašao sam Peru. Mikija Pelca. Može da nam nabavi sve što nam treba. Jeftino.
– A možemo li da mu verujemo?
– Leks, poznajem ga. Već sam radio s njim. Neće nas prevariti, a sve može da obezbedi. Razmišljaj o njemu kao o članu ekipe.
– Koliko traži?
– Oko trideset hiljada. Ali samo pet je za njega. Ostatak je za C4.
– Ne znam zašto si se toliko uzbudio. To je još uvek trideset hiljada više nego što imamo.
– Suviše je dobra prilika da bismo je propustili. Mogu da nađem novac.
– Šta ćeš da uradiš? Da opljačkaš banku?
– Ne. Producentsku kuću.
Leksi ga je pogledala glumeći strogu, matoru učiteljicu, što ga uvek razveseli. Spustila je glavu, napućila usne, uvukla bradu i stavila kažiprst na vrh nosa da bi ga pogledala preko zamišljenih staromodnih naočara.
– Zaista, mladiću – rekla je kreštavim, ali strogim glasom, nalik na nešto između Bee Artur i Lize Simpson. – Stvarno misliš da možeš tek tako da ušetaš u Paramaunt, Foks ili Metro Goldvin Majer, uperiš im pištolj u glavu i izađeš s torbom punom novca?
– Ne, gospođo – odgovorio je s naglaskom učenika iz Arkanzasa. – Neće to biti nijedan od velikih studija. Biće to nešto mnogo manje. I neću biti sam. Našao sam partnera.
Leksin izraz lica se promenio, izašla je iz uloge. Sela je na ivicu kreveta, povređena, razočarana. – Ti i Miki? – rekla je suznih očiju. – On ti je partner sada?
– Ne, ludice – reče Gejb. – Pričam o tebi i meni.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:24 pm






35.


Leksi je skočila s kreveta. – Ti i ja? Stvarno? Jel’ ti to ozbiljno?
– Rekao sam ti da ćeš dobiti ulogu u sceni. Upravo si je dobila.
– Da čujem detalje. Reci mi sve.
– Sećaš se kada sam prošle nedelje bio statista u onom filmu čija se radnja odigrava u sudnici? Bio sam porotnik broj sedam. Snimali smo na lokaciji u Ulici Čembers.
– Sećam se.
– Sprijateljio sam se s producentom snimanja, Džimijem Fichjuem. Izlazili smo. Pričali o motociklima. On ima potpuno novi suzuki bulevar. Sjajan motocikl. Pomislio sam, ako sam već morao da se otarasim kavasakija, da ću možda kupiti sebi jedan kada se ovo završi.
– Bilo kako bilo… – reče Leksi.
– Bilo kako bilo, ove nedelje snimaju gore u Univerzitetu Fordam, a prikolica filmske ekipe parkirana je u Zapadnoj šezdeset drugoj ulici. Svakoga dana Džimi dolazi iz Rokaveja i rano ujutru seda na mašinu da bi izbegao saobraćajnu gužvu.
– Gde je novac, Gejbe?
– Drži ga u prikolici.
Odmahnula je glavom. – Ne trideset hiljada. Ne drže više toliko gotovine za isplatu radnicima. Sada pišu čekove, a služba za unovčavanje čekova dolazi s torbama za gotovinu i dva naoružana čuvara.
– Zar misliš da ne znam to? Nisam više u ulozi priglupog seoskog đaka, Leksi. Ne kažem da bi trebalo da se bakćemo s dvojicom naoružanih policajca. Džimi Fichju ima gotovinu u prikolici i to ne za isplatu plata.
– Za šta onda?
– Za kokain.
– Neeee.
– Džimijev šef je pun love. Voli da se zabavlja, a koks je uvek na meniju. Međutim, šef je suviše važna ličnost da bi rizikovao da ga uhvate prilikom transakcije, te ako producent snimanja želi da radi za njega, u opisu posla mu je i nabavka droge. Džimi mi je rekao da već tri godine to radi. Nikada nije imao problema, a velika zverka mu daje i dodatnu kintu za opasan posao.
– Veoma zgodan dogovor. Kako ćemo da dođemo do novca?
– Kada se Džimi pojavi u prikolici, ja ću mu prisloniti cev na slepoočnicu. Siguran sam da neće pružiti otpor. Nije njegov novac u pitanju, a kladim se da šef krađu neće prijaviti policiji, zato što bi mogli da provale čemu služi.
– Šta treba da radim?
– Ovo je tvoj veliki početak, mala. Dobila si ulogu s tekstom. Džimi me poznaje, što znači da bi lako mogao da mi prepozna glas. Tako da ću ja morati da ćutim. Ti ćeš mu samo reći da nam preda novac, a zatim ćeš čuvati stražu dok bude punio torbu. Kada uzmemo kintu, platiću Mikiju i pretpostavljam da znaš šta sledi posle toga.
Leksi se nacerila. – Aha. Bum.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:24 pm






36.


Stigao sam u Gerin restoran nekoliko minuta posle pet. Bila je gužva, ali sam lepo video svaki separe, svaki sto i svaku barsku stolicu. Od Šeril ni traga ni glasa.
– Hoćeš da doručkuješ, Zak?
Bila je to Geri Gomperts lično. Geri je čudo prirode – dovoljno sitna da stane u lonac za supu od osamdeset litara, a opet dovojlno jaka da sama savlada narkomana koji je bio toliko odvaljen da je pokušao da opljačka restoran iza ugla od policijske stanice. Ispostavilo se da joj nije ni trebao policajac. Tresnula ga je po čelu vrelom lopaticom. Jadniku su morali da stave četrdeset šavova pre nego što smo mogli da ga uhapsimo.
– Ne, hvala, Geri – rekoh. – Hoću samo veliku kafu za poneti.
– Nestalo nam je kafe za poneti. Imamo samo kafu koju možeš da popiješ ovde.
Pogledao sam je. – Šališ se, zar ne?
– Ne, Zak, nego zabadam nos u tuđe stvari. Takva sam. Idi sada i sedi u separe u uglu, dok se ona zanosna psihološkinja ne vrati iz toaleta. Upravo je naručila doručak.
Seo sam u separe. Posle dva minuta otvorila su se vrata od toaleta i psihološkinja se pojavila. Morao sam da se složim s Geri. Šeril je zaista zanosna.
– Opet ti – rekla je i sela naspram mene. – Videla sam gradonačelnikovu konferenciju za novinare sinoć, ne čudi me što nisi mnogo spavao.
– Nije me gradonačelnik probudio jutros u četiri.
– Nemoj mi reći da još uvek ne možeš da spavaš zbog nove partnerke.
– Ne, ovoga puta je u pitanju njen muž.
Do detalja sam joj prepričao Spensovu noćnu teoriju. – A kada sam mu napokon rekao da ne može ceo prokleti Los Anđeles biti zločinački um koji stoji iza ovih ubistava i upitao ga da li sumnja na nekoga, pogodi šta mi je rekao?
Nasmešila se. – Nešto kao: „To je tvoj posao, inspektore Džordan”.
Udario sam dlanom o sto. Pribor za jelo je zazvečao. – Upravo to je rekao. Dobra si, majku mu.
– Hvala ti, ali bilo je suviše lako. Tako kako si ispričao, postojao je samo jedan odgovor.
– Kako onda nazivaš to što Spens radi? Da li je to pasivno-agresivno ponašanje?
– Mislim da nije. Zvuči prilično iskreno. Mislim da zaista želi da pomogne.
– Drago mi je, ali u Los Anđelesu živi četiri miliona ljudi. Zašto me ne pozove kada malo suzi krug osumnjičenih?
– Gradonačelnik je, kao i obično, sinoć obećao da će se danonoćno raditi na razrešavanju ove tragedije. Gde se zapravo nalazimo s istragom?
– Negde između očaja i govana do guše. O tipu imamo toliko malo informacija, da ne možemo čak da zatražimo ni da nam napraviš psihološki profil.
– Sigurna sam da ste već shvatili da je to neko na marginama šou biznisa ko mrzi industriju i svakoga ko se nalazi u užem krugu. Dakle, to može biti svaki glumac, scenarista ili konobar u Njujorku i okolini koja se prostire u tri države.
– Osim u slučaju da je Spens u pravu i da ga je angažovao neko iz Privredne komore Los Anđelesa.
– Mogu li na trenutak da promenim temu? – pitala je.
– Naravno.
– Voliš li operu?
– Zvuči kao neko od onih psiholoških trik pitanja. Ako je Zak policajac i voli operu, izgledi da reši ovaj slučaj jednaki su izgledima da pronađe pit bula vegetarijanca.
Ako nastaviš tako, dobićeš osmeh od milion dolara. Dobio sam ga.
– Prijateljica je otputovala i ostavila mi dve karte za Travijatu.
– Čekaj da pogodim… Voliš operu, ali niko od tvojih prijatelja ne voli.
– Zapravo, ne podnosim operu… Povlačim reč. Bila sam samo jednom, pre dvanaest godina. Izašla sam posle tri sata, a mislim da je bilo još sedamnaest i po sati programa. Ali imam te karte, pa sam htela da proširim vidike. Nešto kao postfredovska renesansa.
– Cenim tvoju ponudu, ali da budem iskren, nikad nisam bio u operi. Znam sve klišee kao što je onaj „ništa nisi čuo dok ne zapeva debela pevačica”, ali što se opere tiče, još uvek sam nevin.
– Savršeno. Ne mogu da vodim nekoga ko voli operu. Našla bih se u nebranom grožđu. Ali, ako pođeš sa mnom, možemo da se nagodimo. Ako se jednom od nas dvoje ne svidi, ostaćemo kratko. Ako se oboma ne dopadne, izlazimo, idemo na kuglanje ili da gledamo trku traktora.
– Meni bi trka traktora proširila vidike. Kada je to?
– U subotu uveče.
– Ako tada još uvek ne budem jurio manijake, dogovorili smo se.
Pričali smo još pola sata. Kada sam ustao da krenem, jedno je bilo jasno – Šeril Robinson je spremna za postfredovsku renesansu. Ali ja nisam bio siguran da li sam spreman da u tome učestvujem.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:25 pm






37.


Gejb je bio nervozan. Reditelj filma najvažniju scenu uvek zove scenom koja donosi novac. Međutim, sada se radi o sceni koja doslovno donosi novac. Ne sme da pogreši – završetak filma zavisi od nje.
Dobra vest je da se prikolica koja pripada filmskoj ekipi nalazi u relativno mirnoj ulici i da je šest ujutru, ceo sat pre nego što će nagrnuti pešaci.
Loša vest je da se ulica nalazi tačno između Kolumbovog trga i Linkoln centra, očiglednih meta za teroriste. To znači da će je i ljudske i elektronske oči posmatrati sa svih strana. Tome dodajte činjenicu da mu je sredstvo za beg voz na liniji D i da mu je saučesnik potpuni amater. Shodno tome, Gejb je zaključio da bi čovek morao da bude lud pa da pokuša tako nešto.
Sreća moja, podsetio je sebe, što ja jesam lud.
Pošto nije bilo vremena da smisle dobru šminku, odlučili su da budu komandosi. Skijaške maske.
Voz se zaustavio na stanici Kolumbov trg, te su izašli iz podzemne železnice i krenuli na sever, ka Brodveju. Kada su stigli do Šezdeset druge ulice, skrenuli su na zapad. Prešli su Kolumbovu aveniju i ugledali prikolice. Tri su stajale u zoni zabranjenog parkiranja, s plavim dozvolama filmske komisije zalepljenim na vratima.
– Produži – reče Gejb.
Džimijevog motocikla još uvek nema.
Otišli su do raskrsnice s Avenijom Amsterdam i zaustavili se.
Nisu dugo čekali. Suzuki Džimija Fichjua pojavio se na Aveniji Amsterdam, skrenuo u Šezdeset drugu ulicu i zaustavio se kod prve prikolice, pola bloka dalje.
– Sada, brzo – reče Gejb.
Džimi je lancem vezao motocikl za kuku prikolice i krenuo ka stepenicama.
– Maske.
Navukli su maske i stigli do prikolice u trenutku kada je Fichju otključavao vrata.
Gejb se popeo tri stepenika za njim i gurnuo ga unutra. Leksi je ušla za njima i zalupila vrata za sobom.
Ušli su. Ne može da veruje, ali ušli su.
Gejb je uperio pištolj Džimiju u lice. Kao što je i očekivao, nije bilo nikakvog otpora.
– Imam oko petsto dolara u džepu – rekao je Džimi. – Uzmite sve. Nema problema.
Tišina.
Gejb je držao pištolj uperen u Džimija, zatim je posegnuo drugom rukom iza sebe i dotakao Leksi.
Čak i s maskom preko lica, videlo se da je oduzeta od straha. Paralisana. To je njena velika scena, a ona je zaboravila tekst.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:25 pm




38.


Deset sekundi sve troje su stajali u tišini. Kao zamrznuta slika u pozorištu. Gejb je čekao da Leksi progovori. Leksi je zaboravila da ima nešto da kaže. Džimi Fichju je pokušavao da dokuči o čemu se radi. Napokon je odlučio da pokuša.
– Yo tengo dinero – reče Džimi. – Cinco. Cinco stotina dolara. No habla español, ali imam petsto dolara.
Gejb je uperio pištolj u Fichjua, a zatim u stolicu.
– Hoćeš da sednem?
Gejb je klimnuo glavom i Fichju je seo.
Prešao je četrdesetu, ali je sportski građen. Nije od onih motociklista od sto pedeset kilograma koji se voze po auto-putevima. Omatoreli sportista, ponosan na svoju kondiciju – redovan u teretani, igra tenis, skvoš i softbol u brodvejskoj ligi. Gejb je siguran da bi skočio na njega i savladao ga za sekund, samo kada bi se dočepao prilike.
S valterom uperenim u Fichjua, Gejb je krenuo unazad i primakao se Leksinom uvetu koliko god je mogao.
– Kaži svoj tekst – šapnuo je.
– Oh, dovraga. Izvini.
Okrenula se ka Fichjuu. – Daj novac.
– Ti govoriš engleski? – reče Fichju.
– Naravno da govorim engleski. Kakvo je to glupo pitanje? Ponavljam. Daj… novac. Smesta.
– Imam petsto dolara u džepu. Uzmite. Čekaj da izvadim iz džepa…
– Misliš da smo došli čak dovde da bismo ti ukrali novčanik? Hoćemo pare za drogu. Otvori sef.
Gejb je osetio kako ga steže u grudima. Otvori sef jeste po scenariju. Hoćemo pare za drogu nije.
– Ko ste vi, jebote? – povikao je Fichju. – Radite za Montea? On vas je poslao?
– Radimo za sebe! – dreknula je Leksi na njega. – A sad otvaraj sef.
– Nemam kombinaciju i ne znam ništa o novcu za drogu. – Ustao je. – Ako vas zanima šta bi bilo dobro za vas…
Gejb ga je udario po licu drškom valtera. Fichju se srušio na stolicu i obema rukama se uhvatio za krvavi obraz.
– Odmah otvaraj sef ili si mrtav! – zaurlao je Gejb i zamlatarao pištoljem, nadajući se da mu Fichju neće prepoznati glas usled straha i bola.
Fichju je zastenjao. – Dobro, dobro. Molim te, ne pucaj. Imam dvoje dece.
Pao je na kolena i obrisao krvave ruke o košulju.
– Čuvaj stražu! – doviknuo je Gejb Leksi, nadajući se da ga još dve reči neće izdati.
Leksi je otišla do prozora i razmakla letvice na venecijanerima.
– Ima ljudi na ulici – reče. – Požuri.
Fichju je otvorio sef i odmakao se. Gejb je pogledao unutra. Nema oružja. Samo siva, metalna kutija s katancem.
– Ključ je u fioci mog stola.
Gejb je pokazao pištoljem prema stolu.
– Požuri! – povika Leksi, udarivši nogama o pod. – Mislim da neko dolazi.
Fichju je otvorio gornju fioku stola i uzeo mali ključ. Zatim je izvukao kutiju iz sefa.
– Ovde ima dovoljno za tri odvojene kupovine – rekao je. – Daću ti jedan savet. Uzmi jedan svežanj i garantujem ti da vas niko neće juriti. Uzmeš li sve, Monte će te naći, silovaće tvoju devojku, prerezaće joj grkljan i strpaće je u mrtvački sanduk. Ali ona će proći bolje od tebe, zato što će i tebe strpati s njom, ali živog. Onda će zakopati sanduk i zaboraviće gde vas je ostavio.
– Otvori kutiju – zarežao je Gejb, ne toliko zabrinut da će ga Džimi prepoznati, koliko nestrpljiv da što pre nestane.
Fichju je otključao kutiju i podigao poklopac.
Tri uredna svežnja novčanica. Na vrhu se vide stotke. Nisu previše debeli, ali svežnjevi za kupovinu droge ne moraju biti debeli. Sve novčanice su stotke.
– Veruj mi – reče Fichju. – Zaista ne želiš sve da uzmeš.
Kameleon je uzeo jedan svežanj, a zatim oklevao.
– Ne šalim se, Gejbe, požuri! – uspaničeno je doviknula Leksi pored prozora. – Kunem ti se da neko stvarno dolazi.
Fichju je ustao. – Gejb? Statista? Tip s kavasaki nindžom? Jesi li poludeo? Stvarno misliš da te neće uhvatiti?
Kameleon nije imao izbora. Uperio je valtera u Fichjuove grudi i povukao obarač.
– Jebiga, jebiga, jebiga! – zaurlao je kada se Fichju stropoštao nazad u stolicu.
Leksi je izgubila i poslednju mrvicu staloženosti. – Jesi li ti normalan? – vrištala je. –Napolju su čuli pucanj. Dao ti je novac. Zašto si ga ubio?
– Zato što si mu rekla moje ime! – zaurlao je Gejb na nju.
– Nisam. Kunem se.
Gabrijel je zgrabio ostala dva svežnja novčanica i gurnuo sva tri u džep vetrovke.
Zatim je cimnuo Leksi za ruku i odvukao je do vrata.
– Maska – doviknuo je.
Skinuli su skijaške maske i izašli.
Hodali su ka istoku, prema Brodveju. Deset minuta kasnije sedeli su u poslednjem vagonu voza na liniji D koji ide na jug.
– Žao mi je, Gejbe. Izvini. – rekla je Leksi, dok su joj se suze slivale niz obraze.
– Učini mi uslugu – rekao je, jedva pomerajući usne. – Samo umukni, jebote.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:25 pm





39.


Na stolu sam zatekao veliku kafu i kutiju s krofnama krispi krem. Na poklopcu se nalazila poruka.


Izvini za ono sa Spensom. Nije imao lošu nameru. xxx. Kaj-Mak.


Kajli je sedela za svojim stolom i dovršavala krofnu s glazurom. – Uzela sam jednu – rekla je, zalivajući je kafom. – Ostalih jedanaest su tvoje.
– Lepo od tebe, ali zar ne misliš da je ovo kliše? Policajci i krofne?
– Da se zna da nisam dala Spensu tvoj broj telefona. Pronašao ga je u mom mobilnom.
– Da li je podelio svoju teoriju s tobom ili da ti ispričam?
– Ispričao mi je jutros. Moćnici Los Anđelesa su smislili pakleni plan kako da osakate njujoršku filmsku industriju.
– Pakleni i kukavički. U takvom scenariju sigurno možemo očekivati da vidimo Leksa Lutora.
– Znam da zvuči neverovatno, ali moraš mu barem odati priznanje za kreativnost.
– Kreativnost? Nije ni čudo što ne mogu da rešim ovaj slučaj. Pokušavam da povežem činjenice kao mahnit.
– U tome je razlika između policije i televizije. Ljudi s televizije smatraju da je stvarnost umnogome precenjena. Nikada ne dozvoljavaju da im ona utiče na način razmišljanja.
– Juče smo prvi put radili zajedno – rekao sam. – Ali sada kada znam nešto više o tvom mužu, pitam se koliko si puta nedeljno morala da kupuješ krofne bivšim partnerima.
– Verovao ili ne, ti si prvi koga je Spens ikada pozvao.
– Polaskan sam. Neispavan, ali polaskan.
– Znaš Spensa. Uvek je bio opčinjen policajcima i dopada mu se to što kombinuješ policijski posao sa šou biznisom. Sinoć mi je rekao da imaš najbolji posao na svetu i da bi se menjao s tobom da može.
Spens Harington hoće da se menjamo? Nisam imao pojma šta da kažem na to. Nisam ni imao prilike.
– Zak! Kaj-Mak! – Kapetan Kejts im je prilazila ispaljujući naređenja. – Razbojništvo i ubistvo, Zapadna šezdeset druga ulica, između Kolumbove i Avenije Amsterdam.
Dobro poznajem taj kraj. Prilično je miran. – Šta ima tamo? – pitao sam.
Kejtsova se zaustavila pored nas. Činilo se da ni ona nije mnogo spavala prethodne noći. – Prikolica filmske ekipe. A u njoj producent s metkom u grudima.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:25 pm





40.


Gejb i Leksi su upali na ulazna vrata, srušivši mesingani držač za kišobrane koji je kupila na buvljoj pijaci za dvanaest dolara.
U podzemnoj železnici nisu progovorili ni reč. Hodali su do zgrade ćuteći, ona je plakala, a on je besneo.
Kada su ušli u predvorje, stajala je pored lifta povijenih ramena, crvenih očiju, slomljena.
Napokon je progovorila. – Više me nikada nećeš voleti, zar ne?
Zaista je to zaključila. Tako ona razmišlja. Zajebeš i ostave te. Tako su uradili njeni roditelji.
– Nemoj da si… – Progutao je reč glupa. – Nemoj tako – rekao je.
Vrata lifta su se otvorila. Ušla je i stala u ugao jecajući, s pesnicama čvrsto stisnutim pored tela.
– Leksi – rekao je i ušao za njom u lift – šta je bilo, bilo je. Malo sam se iznervirao zbog toga, ali te volim. Uvek ću te voleti.
Ako je pomislio da će je time razveseliti, prevario se. Tresla se, pokušavajući da savlada bol.
Nikada je nije video toliko potresenu i to ga je pogodilo.
Smekšao je. – U redu je – rekao je grleći je nežno. Poljubio ju je u čelo, u oči, u slani obraz, trudeći se da je uteši.
Podigla je glavu, a on ju je nežno poljubio u usta. Uzdahnula je i razdvojila usne. Pronašao je njen jezik. Uhvatio je za zadnjicu, a ona je izvila karlicu i priljubila je uz njegovu.
Digao mu se.
Vrata lifta su se otvorila, te su se spoticali do stana. Zatim su se naslonili na ulazna vrata, dok napokon nije uspeo da ugura ključ u bravu.
Već je skidala pantalone i gaćice, pre nego što su se vrata za njima zatvorila. Zatim je zgrabila njegov kaiš i znalački mu otkopčala farmerke, dok je on zbacio sa sebe vindjaknu.
Spavaća soba je bila predaleko, te mu je okrenula leđa i presamitila se preko stolice, s dlanovima na stolu. Zgrabio ju je za kukove otpozadi i zario se u nju.
– Izvini, izvini, izvini – šaputala je sa svakim udarcem.
– Šššš. U redu je – rekao je. – Ćuti.
Bio je to moćan, sirov, čist, iskonski, adrenalinski seks posle ubistva. To mu je bilo potrebno. Oboma im je bilo potrebno.
Leksine orgazme uvek prati svojstvena muzika i on se uzdržavao dok nije čuo prvo, poznato, prigušeno stenjanje. Zatim je postajala sve glasnija i razuzdanija, te se i on napokon opustio i doživeo vrhunac uz prigušeni vrisak.
Užarenih očiju pala mu je u naručje. Odneo ju je u spavaću sobu. Skinuli su ostatak odeće i vodili ljubav, polako, nežno, bez izvinjavanja.
Leksi je posle stavila jastuk na grudi i sklupčala se. Gejb se privio uz nju i pokrio ih čaršavom.
Novac, pomislio je.
Svežnjevi stotki još uvek su u džepu vetrovke. Ne zna koliko ima.
Ali to može da sačeka.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:26 pm






41.


– Nećeš ga vratiti u život time što voziš kao manijak – rekla je Kajli dok sam jurio s jednog kraja Central parka na drugi Šezdeset petom ulicom.
– Znam – rekao sam, ne smanjujući brzinu. – Mislim da je to kao kada se navučeš na lošu sapunicu. Hoću da saznam šta će se dogoditi u sledećoj epizodi.
– I ja, ali ne bih da zbog toga poginem. Uzgred, „loša sapunica” je pleonazam.
Stigli smo do Zapadne šezdeset druge ulice za manje od pet minuta. Pored prikolice videli smo patrolna kola iz Dvadesete policijske stanice. Policajac u uniformi, Frenk Renkin, čekao nas je ispred.
– Moja partnerka i ja smo stigli pre dva minuta – reče on. – Na dozvoli piše da prikolice pripadaju filmskoj kompaniji koja snima u Fordamu. Tip koji je zvao nam je rekao da je žrtva Džimi Fichju.
– Da li ste vi ili vaš partner ulazili u prikolicu?
– Ja sam ušao, ali ne predaleko. Nisam hteo da kontaminiram mesto zločina, ali sam morao da se uverim da je mrtav.
– I?
– Prostrelna rana na grudima, izbliza. Forenzički tim još nije stigao da potvrdi, ali znam kako izgleda mrtav čovek, a ovaj je sasvim sigurno mrtav. Video sam i sef sa širom otvorenim vratima. Nisam pogledao unutra, ali sam mislio, ako su vrata otvorena, šta god da je tu bilo, više ga nema.
– Ko je pozvao hitnu? – pitala je Kajli.
– Zove se Majkl Džekman. Rekao je da je pomoćnik reditelja. Nije ništa video niti čuo. Došao je na sastanak sa žrtvom i pronašao telo. Eno ga na zadnjem sedištu s mojom partnerkom.
– Zadržite ga tamo – rekao sam. – Pogledaćemo mesto zločina.
Fichju je bio zavaljen u stolici, tamnosmeđa mrlja prostirala se od okovratnika do struka njegove sive majice. Na desnom obrazu nalazila se sveža, krvava rana.
– Udarac pištoljem – reče Kajli.
Osvetlio sam unutrašnjost sefa baterijskom lampom. – Policajac je spomenuo sef. Prazan je.
– Osim što se radi o filmadžiji, ovo ne liči ni na jedno od prethodnih ubistava – rekla je.
– I ja bih rekao. Ostala tri ubistva bila su isplanirana, gotovo umetnički izvedena. Ovo liči samo na pljačku koja je pošla naopako. Žrtva radi za stolom, ubica ulazi i kaže mu da otvori sef. Fichju odbija; ubica pokušava da ga ubedi drškom pištolja. Fichju otvara sef i ubica uzima novac.
– To je pljačka koja nije pošla nopako. Ako je počinilac dobio novac, zašto je ubio Fichjua? Zašto je rizikovao da pljačku pretvori u ubistvo?
– Fichju ga je prepoznao.
– Postoji samo jedan mali problem, Zak. Čovek koga tražimo je majstor prerušavanja. Imamo ga na snimku, a ne možemo da ga identifikujemo.
– Dakle, ako ga je nemoguće prepoznati, zašto je zveknuo Fichjua?
– To sam upravo ja tebe pitala.
– U tom slučaju smo saglasni. Oboje smo zbunjeni.
Izašli smo iz prikolice i otišli do patrolnog automobila gde nas je čekala Renkinova partnerka, Robin Galager.
– Majk Džekman, čovek koji je pronašao telo. U šoku je – reče ona. – Ne samo da je radio sa žrtvom, već mu je i zet.
– Da li je rekao nešto važno? – pitala je Kajli.
– „Ko će javiti mojoj sestri i njenoj deci?” – prenela je Galagerova. – Što biste i očekivali. I još nešto što ne biste.
– Šta?
– „Jebeni Levinson”. To je rekao nekoliko puta.
– Da li je rekao ko je jebeni Levinson?
– Ne, gospodine.
– Zamolite gospodina Džekmana da izađe iz automobila. Ako nemate ništa protiv, postavili bismo mu nekoliko pitanja.
Stigao je kombi forenzičkog tima. Ponadao sam se da ću videti zavodljivu Megi Arnold dva dana zaredom.
Nisam bio te sreće. Vrata s vozačeve strane su se otvorila i pojavio se ozbiljni Čak Drajden.
– Zdravo opet, Čak – rekao sam. – Sećaš se moje partnerke Kajli Makdonald, zar ne?
– Gde je leš? – reče on.
Pokazao sam mu i on se odgegao do prikolice.
– Kakav neprijatan momak – reče Kajli.
– Hej, ovo je super, nisi ga poznavala pre nego što ga je odeljenje poslalo u školu za lepo ponašanje.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:26 pm





42.


Kameleon je spavao tri sata.
Kada se probudio, Leksi je bila u kuhinji.
– Šta ima za doručak? – doviknuo je.
– Prekasno je za doručak! – čuo je kako viče. – Pravim branč. Palačinke. Prave, ne ono zamrznuto đubre. Išla sam po sveže maline. Sad možemo da ih priuštimo.
Dovukao se do kuhinje, još uvek nag. – Kako to misliš „sad možemo da ih priuštimo”?
– Izbrojala sam novac. Četrdeset pet hiljada dolara. Zamisli, hteo je sve to da dâ dileru droge. Mrzim drogu. Ne razumem zašto se ljudi drogiraju.
– Sigurna si da je bilo četrdeset pet hiljada?
– Tri svežnja stotki, svaki po petnaest hiljada. Dvaput sam izbrojala. Palačinke su gotove za pet minuta.
U tuš kabini Gejb je polako puštao sve topliju vodu, od vruće do neizdržljivo vrele. Obuzelo ga je kajanje. Prethodnog dana je ubio dvoje, možda troje ljudi, a danas bi ih ponovo ubio, bez razmišljanja.
Međutim, Džimi Fichju je drugačiji. Džimi je bio jedan od pozitivnih likova.
Molim te, ne pucaj. Imam dvoje dece.
Znam, znam. Trejsi i Džim Mlađi. Ali šta sam mogao da uradim, kada je Leksi istrtljala moje ime? Nisam imao izbora.
Ne seri, Gejbe – nije ona povukla obarač, već ti.
Pustio je još topliju vodu. Bol pomaže.
Žao mi je, Džimi. Zaista mi je žao.
Palačinke su bile odlične – pravi puter, sveže, bucmaste maline, gust javorov sirup iz Vermonta i vrela kafa. Da mu je u filmu bila potrebna scena kućne atmosfere, to je moglo biti to.
– Da li si siguran da sam izgovorila tvoje ime? Kunem ti se, ako jesam, nisam ni primetila.
– Rekla si „Gejbe, požuri”. To je bilo dovoljno.
– Fichju je trebalo da se pretvara da me nije čuo. Da je ćutao, ti bi mislio da me nije čuo i ne bi ga ubio. Kriv je isto koliko i ja.
– Ne. Svodi se na to da sam ja kriv. Ja sam reditelj, ja sam producent. Izložio sam te prevelikom pritisku. Bila je to prevelika uloga za tebe. Nismo vežbali. Nije trebalo da te pustim da igraš tako veliku ulogu.
– Neće se nikada više ponoviti. Obećavam.
– Za svaki slučaj, mislim da bi trebalo da neko vreme budeš iza scene.
– Otpuštena sam?
– Ne. Ne. Naprotiv. Hoću da budeš koproducent. Treba da napišemo novu scenu ili možda dve. Potrebna si mi više nego ikada.
– Koju novu scenu?
– Nisam još siguran, ali uzeli smo četrdeset pet hiljada, a treba nam samo trideset, te sam mislio da bismo možda mogli da smislimo neku novu kul scenu i da kupimo nešto više Mikijeve pirotehnike. Imamo petnaest hiljada dolara da potrošimo.
– Četrnaest hiljada devetsto devedeset četiri – reče Leksi. – Maline su koštale šest dolara.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 53324
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu