Cveni odred

Strana 4 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Ići dole

Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:50 pm

First topic message reminder :



Svaki policajac želi da bude deo Crvenog odreda Njujorške policije, elitnog tima koji rešava slučajeve najuglednijih i najmoćnijih sugrađana! Ali za inspektora Žaka Džordana posao iz snova pretvara se u košmar.

Usred prestižnog njujorškog filmskog festivala, u nedelji kad se „ceo Los Anđeles“ preselio u Veliku jabuku, najblistavije holivudske zvezde padaju jedne za drugom kao žrtve paklenog plana brutalnog ubice kakvog Njujork ne pamti.

Igrom slučaja, Džordanova partnerka je njegova ljubav iz studentskih dana, istražiteljka Kajli Makdonald. Neodoljivi par kreće u svojevrstan lov na čoveka...

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:26 pm






43.


Majk Džekman je visok muškarac, širokih ramena i toplih, smeđih očiju, inteligentan. U srećnijim okolnostima verovatno biste ga poželeli za člana filmske ekipe. Međutim, toga dana okolnosti nisu bile srećne i Majk je izgledao kao Bambi na nišanu sačmare.
– Da li vam je policajka rekla da je Džimi Fichju moj zet?
– Jeste, gospodine, i žao nam je zbog vašeg gubitka. Ja sam istražitelj Džordan, a ovo je moja partnerka, istražiteljka Makdonald. Možete nam pomoći da pronađemo ubicu vašeg zeta. Šta imate da nam kažete?
– Ništa. Fic i ja se sastajemo svako jutro i prelazimo dnevni raspored snimanja. Ja sam pomoćnik reditelja, a on je producent snimanja. Uvek dolazi pre mene, te sam otišao pravo u prikolicu čim sam stigao. Sef je bio širom otvoren. Fic je bio mrtav u stolici. Pozvao sam hitnu pomoć.
– Šta je bilo u sefu? – rekla je Kajli.
– To nije moj posao.
– Da li ste se vi i Džimi dobro slagali?
– Bili smo najbolji prijatelji. Više mi je bio brat nego zet.
– Dakle, vaš najbolji prijatelj, čovek s kojim svako jutro pijete kafu, nikada nije spomenuo šta je u tom u sefu, kad je zbog toga mogao da izgubi život?
– Nije.
– Možda vaša sestra zna. Kada joj budemo saopštili da joj je muž ubijen, pitaćemo je.
– Nemojte. Ona ne zna…
– Čini se da vi znate – reče Kajli.
– Majk – rekao sam. – Izgledate kao iskren prijatelj koji skriva informacije misleći da tako štiti Džimija. Međutim, tako samo štitite njegovog ubicu. Zašto nam ne kažete šta znate? Nećemo to upotrebiti protiv Džimija.
– Džimi je mrtav. Ne brinem ja za njega – Džekman je odmahnuo glavom. – Ako ta sranja izađu u javnost, platiće moja sestra i njena deca.
– Nije nam cilj da ukaljamo Džimijevu reputaciju – reče Kajli. – Tu smo da uhvatimo njegovog ubicu. Molim vas… pomozite nam.
Džekman je sedeo i zurio u Kajli. Uzdahnuo je duboko. – Obećajte mi samo jedno. Ovo što vam budem rekao nikada ne sme da dođe do moje sestre.
– Obećavamo.
Klimnuo je glavom. – Dobro. Fic je bio… hm… ne znam kako bi policija to nazvala. Poput kurira.
– Kurira za drogu?
– Možda to nije dobar izraz. Bio je posrednik između kupca i prodavca.
– Ko je bio prodavac i šta je bila roba?
– Monte. To je sve što znam. Samo Monte. Prodavao je koku.
– A ko je bio kupac?
– Naš gazda, Bob Levinson.
– To je čovek koga ste psovali tamo u kolima?
– Pravi odlične filmove, ali je užasan šef. Ima mnogo novca i gomilu drugara s kojima šmrče. Kupuje na kilogram, ali sam nikada ne prilazi ni blizu lancu prodaje. Njegovi producenti snimanja uvek imaju zadatak da budu posrednici.
– A ako producent snimanaja odbije, naći će se u redu za nezaposlene – rekla je Kajli.
– Baš tako. Levinson angažuje najbolje producente. Porodične ljude kojima je potreban posao i uvek one čiste, koji nikad nisu hapšeni niti su petljali s drogom.
– Po vašem mišljenju, koliko je novca bilo u sefu?
– Svakog meseca Levinson bi Džimiju dao četiri paketa od petnaest hiljada dolara. Monte bi dolazio svakog četvrtka s kilogramom kokaina a Džimi bi mu dao po jedan paket. Danas je deveti, tako da je u sefu verovatno bilo tri paketa.
– Da li je neko iz filmske ekipe znao za ovaj dogovor?
– Ljudi pričaju. Glasine se šire. Jeste, ali nemam pojma ko je šta znao.
– Treba nam spisak svih koji rade na ovoj produkcji. Tonci, električari, vozači keteringa, svi – reče Kajli.
– U redu, gospođo, daću vam spisak.
Krenuo je, ali se zaustavio. – Samo još nešto. Hoćete li uhapsiti Levinsona?
– Uhapsili bismo ga, kada bismo mogli – rekao sam – ali ne možemo ni za šta da ga optužimo.
– Možda je tako i bolje. Sećanje na Fica ostaće neukaljano – rekao je i otišao.
– Imate li malo vremena?
Okrenuli smo se i ugledali ozbiljnog, nezgrapnog Čaka Drajdena.
– Pronašao si nešto?
Njegov pogled mi je govorio Glupo pitanje. Postoji samo jedan razlog zbog kojeg bih razgovarao s istražiteljima na mestu zločina. Naravno da sam nešto pronašao.
Pokazao je glavom prema prikolici, te smo krenuli za njim.
– Pogledaj ovo – rekao je pokazujući na prozor s leve strane prikolice. – Prozor broj jedan. Spušteni venecijaneri.
– A sada ovo. – Pokazao je ka prozoru s druge strane. – Prozor broj dva. Spušteni venecijaneri. Osim ove dve letvice okrenute tako da neko može da posmatra ulicu.
– Neko nizak – rekao sam. – Otvor je na visini od oko sto pedeset centimetara.
– Međutim, sudeći po uglu pod kojim je metak pogodio žrtvu, ko god je pucao bio je čitavih trideset centimetara viši – rekao je Drajden. – Imate dve osobe. Jedna je pucala, a druga čuvala stražu.
– Dve osobe – ponovila je Kajli. – A ne možemo nijednu da pronađemo.
Drajden je slegnuo ramenima. To svakako nije moj problem.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:26 pm





44.


Gejbov omiljeni pištolj je valter PPK, savršen, mali džepni revolver – onaj koji koristi Džejms Bond. Međutim, njegov je trenutno previše opasan da bi ga nosio unaokolo. Ipak, ne može nenaoružan da siđe u podzemnu železnicu sa četrdeset pet hiljada dolara.
Otišao je do plakara i iskopao glok 23. Pištolj kalibra.40 veći je nego PPK.380, te ga je i teže sakriti, ali ako ga nekim slučajem zaustavi policajac, neće ga dovesti u vezu s ubistvom i pljačkom u Zapadnoj šezdeset drugoj ulici.
Ušao je u voz broj šest, sišao na Grand central stanici i prešao u voz broj sedam. Putovanje je bilo mirno – čak i prijatno. Nije prestajao da razmišlja o Leksi. Ta devojka je genijalna. Kada ju je zamolio da smisli neki scenario za onih petnaest hiljada, hteo je samo da se oseća korisnom. Nije mnogo očekivao.
A onda je došla na potpuno fantastičnu ideju. Scenario je sada hiljadu puta bolji.
– Hoću da povećam porudžbinu – rekao je Mikiju kada je stigao u loft.
– Na šta misliš?
Gejb je skicirao Leksinu ideju u beležnici. – Nisam sasvim siguran u vezi s rasporedom, ali izgleda otprilike ovako. Šta kažeš?
– Čiji je ovo stan?
Gejb mu je rekao.
Miki je zviznuo polako. – Imaš muda, Benoa.
– To je ideja moje devojke. Da li je izvodljivo?
– Mogu da nabavim eksploziv. O kakvim detonatorima je reč?
– Ne znam još, razni: tajmeri, daljinski, nešto što bi se aktiviralo žicom. Neka bude jednostavno i za početnike. Ne zaboravi da ja nisam profesionalac.
– Imaš li budžet za ove dodatne stvarčice?
Gejb je klimnuo glavom. – Imam određenu sumu na umu.
– Koliko?
– Šta mogu da dobijem za dodatnih petnaest hiljada?
Miki je razrogačio oči i zakikotao se krkljajući. – Dečko, za još petnaest hiljada dolara možeš da napraviš neviđenu buku.
Gabrijel je iz ranca izvadio tri svežnja stotki i stavio ih na sto. – Ovde imaš četrdeset pet hiljada.
Miki je uzeo jedan svežanj, prešao prstom preko novčanica i vratio ga. – Baš sam se pitao koliko je Džimi Fichju imao u sefu.
Gabrijel je promenio izraz lica. – Ko je spomenuo Džimija Fichjua?
Miki je pripalio cigaretu i dunuo prema tavanici. – Niko ga nije spomenuo. Čuo sam na policijskoj radio-stanici. Pljačka i ubistvo u prikolici filmske ekipe Boba Levinsona na zapadnom Menhetnu. Dvojica počinilaca. Džejms Fichju, producent, ubijen. Misliš da sam glup? Rekao si da znaš gde možeš da nabaviš novac, ali ti treba partner. Sabrao sam dva i dva. Dakle, s kim si se uortačio?
– S tvojom majkom. I nije imala pojma šta radi – reče Gejb. – Treba li ti posao ili ćeš i dalje da zabadaš nos u moj život?
Miki je podigao ruku. – Polako, Gejbi dušo. Ne zabadam nos. To je prvo što naučiš gore u Rej Bruku. Samo sam čavrljao s tobom. Zaboravi da sam uopšte i pitao. Hajde da pričamo o isporuci.
– Dogovor je bio da isporučiš sutra.
– Nema problema. Još uvek mogu.
– U redu, ali ne kasnije. Imam ludački raspored snimanja.
– Sutra rano ujutru. Ovde. Prskalice za četrdeset pet hiljada.
– Zapravo, u jednom paketu nedostaje sto dolara. Moja devojka je uzela za namirnice.
– Nema problema. Kaži maloj da ja častim. Može?
Gejb nije oklevao. – Može – rekao je.
Zapečatili su dogovor u duhu stare holivudske tradicije. Stiskom ruke.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:27 pm






45.


– Mislim da smo napokon na nekom tragu – rekla je Kajli.
Imali smo dva spiska – spisak Šelija Tregera s imenima svih prisutnih na snimanju kada je ubijen Ijan Stjuart i spisak Majka Džekmana s onima koji su povezani s Levinsonovom produkcijom.
Uporedili smo imena, više od četiristo ukupno. Dvanaest imena se pojavljuju na oba spiska, od toga osam muškaraca.
– Mogli bismo brže da završimo, ako prepolovimo spisak i damo četvoricu drugom timu – rekao sam.
– Mogli bismo još brže, ako ubacimo još sedam timova i svaki uzme po jedno ime – rekla je Kajli.
– Osećam da moja ideja o delotvornijem radu unutar odeljenja nije naišla na tvoje razumevanje.
– Naravno da nije. Kao prvo, ti i ja smo bili na oba mesta zločina i trebalo bi nam previše vremena da još jedan tim uvedemo u posao. Kao drugo, ja sam beskrupulozno ambiciozna i odbijam da mi drugi tim ispred nosa otme najveći slučaj u karijeri. E sada, reci mi koji od ovih odgovora prihvataš, a ja ću se potruditi da ti ga nabijem u grlo.
– Nema potrebe za pritiskom. Mislim da je „beskrupulozno ambiciozna” sasvim dovoljan odgovor.
– Dobro. Stavi to u izveštaj za kapetana Kejts. Mislim da mi neće zameriti.
* * *

Do popodne smo isključili pet imena. Dvojica su bila na snimanju s Ijanom Stjuartom od sedam ujutru, te nisu mogli da otruju Sida Rota u Ridžensiju. Još dvojica su imali čvrste alibije za vreme bombaškog napada u Radio sitiju.
Peti momak je bio crnac. Nasmejao se kada je shvatio zašto smo došli da razgovaramo s njim. – Zar vi niste videli snimak tipa koji je bacio napalm na limuzinu Breda Šaka? Tip je belac. Možda bi trebalo da podesite boju na monitoru.
Nasmejali smo se zajedno s njim, izvinili i otišli.
– Šta je sledeće? – pitao sam Kajli.
– Midl vilidž, Kvins. Avenija Fermanvil i Sedamdeset deveta ulica. Imam adresu, a pored piše Rajski vrt.
– Zvuči kao kineski restoran.
– Ili kao salon za masažu. Čekaj sekund. Da potražim na guglu.
Kuckala je po ajfonu.
– Dovraga. Ovo je baš ohrabrujuće. Ustanova za mentalno obolele.
– To je zanimljivo kada goniš manijakalnog ubicu. Poslednje gde bi pomislio da ga tražiš jeste ludnica.
Dala mi je tačnu adresu. Do tamo ima dvadeset minuta vožnje, te sam krenuo ka auto-putu Long Ajlend.
– Šta znamo o tom tipu? – pitao sam.
– Radio je juče na snimanju filma Ijana Stjuarta kao statista, što znači da ga je neko od naših ispitivao. Zatim je prošle nedelje radio tri dana kao statista u Levinsonovoj produkciji, tako da je imao priliku da sazna da Fichju krije novac za drogu u prikolici.
– Kako se zove?
– Benoa. Gabrijel Benoa.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:27 pm






46.


Taj deo Avenije Fermanvil u Kvinsu je miran radnički kraj s malim jednospratnicama i još manjim dvorištima, kao i ludačkom mešavinom malih japanskih automobila i ogromnih džipova koji gutaju mnogo goriva. Među njima se nalazi solidna četvorospratnica iz šezdesetih godina od bele cigle, koja je trebalo da bude obična, ali je ispala ružna.
Na crvenkastosmeđem natpisu iznad ulaza piše RAJSKI VRT.
– Lepo je videti da je urbanistički plan Njujorka dovoljno prilagodljiv, te je nekome dozvolio da sagradi ludaru usred kraja prepunog nestabilne omladine – reče Kajli.
– Nemoj trčati pred rudu, istražiteljko. Možda su lujke prvi bili ovde, a mali, veseli kraj se raširio oko njih.
– Već sam bila u ovakvim ustanovama. Privatne klinike, domovi, psihijatrijske bolnice. Postaviš im nekoliko pitanja, a oni već kreću da se brane kao da su mafijaški advokati. Obično se tu nađe neki mali ljigavac koji zaista želi da pomogne, a onda se pozove na poverljivost informacija između pacijenta i lekara i ništa neće da kaže bez sudskog naloga.
– Možda bismo mogli da zapretimo ljigavcu da ćemo ga uhapsiti zbog lažnog reklamiranja – rekoh. – Pločnik je ispucao, trava požutela, a zgrada je ruglo. Rajski vrt, kako da ne.
U predvorju je vruće i sparno. Ako su pacijenti plaćali za klima-uređaj, bacali su novac uludo.
Na recepciji je sedela sredovečna žena koja crvenu boju za kosu očigledno kupuje na litar. Podigla je glavu i prijatno se nasmešila. Odlično nam je krenulo.
– Dobar dan. Izvolite? – rekla je naglaskom koji govori o tome da je rođena, odrasla i školovana u Kvinsu.
– Njujorška policija – rekao sam. – Tražimo Gabrijela Benoa.
– Koga?
Izgovorio sam ime polako. Be-no-a. B-E-N-O-A.
– Aaa. Ben’a – rekla je vrteći glavom zbog mog lošeg izgovora. – On nije više ovde.
– Gde možemo da ga nađemo?
– Morate da razgovarate s našom direktorkom, doktorkom Ben-Dejvid. Sedite.
Čekaonica je bila pretrpana onim glomaznim foteljama koje su se smatrale otmenim u doba Trumanove administracije. Danas više ne izgledaju otmeno, već sablasno.
Sedeli smo i čekali. – Kladim se u pet dolara da je okoreli navijač Metsa – rekla je Kajli.
Upravo sam hteo da odbijem opkladu na nekog maloumnika, kada smo čuli prodoran vrisak. Pacijenti u psihijatrijskim ustanovama vrište po ceo dan i noć. Međutim, ovaj krik je bio drugačiji. Neko je bio u agoniji. Ja sam primetio, Kajli je primetila i žena na recepciji je primetila.
– O, bože – rekla je ona i potrčala niz hodnik. – Doktorka Ben-Dejvid.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:27 pm





47.


Kajli i ja smo krenuli za recepcionarkom niz širok hodnik koji je možda nekada bio okrečen u veselu žutu boju, ali sada ima tužnu, bolesnu nijansu bledožute.
Vrata kancelarije doktorke Ben-Dejvid bila su širom otvorena i nas troje smo uleteli unutra. Direktorka uopšte nije izledala kao što smo očekivali.
Lora Ben-Dejvid je imala tridesetak godina i bila je veoma lepa. Ležala je na sofi, sa stomakom do zuba.
– Doktorko Ben-Dejvid – reče recepcionarka. – Jeste li dobro?
Ben-Dejvidova je sela. – Dobro sam, Doris. Žao mi je što sam vrisnula, ali čini se da mali hoće da izađe dve nedelje pre termina – rekla je i stavila obe ruke na stomak. – Upravo me je častio neverovatnom kontrakcijom.
– Porađate se? – pitala je Kajli.
– Baš tako.
– Mi smo iz Njujorške policije. Hoćete li da vas odvezemo do bolnice?
– Ne, hvala. Zvala sam muža. Stići će za nekoliko minuta.
– Pitali su za Gabrijela Benoa – rekla je Doris.
– Brinem za njega – rekla je Ben-Dejvidova. – Da li je dobro?
– Ne znamo. Ja sam istražiteljka Makdonald, ovo je moj partner, istražitelj Džordan. Možete li da nam odgovorite na nekoliko pitanja?
– Verovatno ću moći da odgovorim na nekoliko s „da” i „ne”. Ali mislim da ovo dete neće ostati mirno dovoljno dugo da bih mogla da razradim temu. – Iskrivila je lice. – Doris, vratite se na recepciju i pošaljite Lorensa čim se pojavi.
Doris je otišla, a Kajli je sela pored doktorke.
– Vaša recepcionarka je rekla da gospodin Benoa više nije kod vas. Zašto je bio ovde?
– Znate da to ne mogu da vam kažem.
– Možete li nam reći kada je otišao?
– Pre nekoliko meseci.
– A ime lekara koji ga je otpustio?
– Sam se otpustio – reče Ben-Dejvidova.
– Ti ljudi mogu sami da odu odavde?
– Ti ljudi? Većina ne može, međutim Gabrijel je došao svojevoljno te je mogao da ode kad god hoće.
– Da li je ostavio adresu?
Ben-Dejvidova se nasmejala. – Uf – rekla je i ponovo se uhvatila za stomak. – Ne zasmejavajte me. Ljudi u stanju u kojem je Gabrijel Benoa nikada ne ostavljaju adrese. Uvek se plaše da ih neko proganja.
– U ovom slučaju – reče Kajli – bio bi u pravu.
Muškarac je otvorio vrata bez kucanja i kleknuo pored doktorke.
– Lora, dobro si?
Kao da joj je neko dao znak, vrisnula je, mada ne onako prodorno kao pre nekoliko minuta. Zarila je nokte u njegova leđa dok kontrakcija u trajanju od trideset sekundi nije uminula.
– Dobro sam – rekla je kada se smirila. – Istražitelji, ovo je moj muž, Lorens.
– Dušo, šta god da je, moraće da sačeka. Automobil je napolju. Hajdemo. – Pomogao joj je da ustane sa sofe.
Naša najbolja veza s Gabrijelom upravo je krenula u porodilište. Morali smo da još jednom da pokušamo.
– Doktorko Ben-Dejvid – reče Kajli. – Gabrijel Benoa je osumnjičen za seriju ubistava.
Ben-Dejvidova se ukopala u mestu.
– Ubistva! O, bože. To je užasno.
– Znamo za poverljivost informacija između lekara i pacijenta, ali mnogo nevinih ljudi je u opasnosti. Da li postoji nešto, bilo šta korisno što biste mogli da nam kažete?
Ben-Dejvidova se okrenula ka mužu. – Lorense, samo sekund. Molim te. Sačekaj me napolju. Odmah dolazim.
– Lora, da li si…? Dobro. Ako za minut ne izađeš, vraćam se i na silu te vodim u bolnicu.
Izašao je i zatvorio vrata za sobom.
– Istražiteljko Makdonald – rekla je Ben-Dejvidova. – Po zakonu, ne smem da otkrijem ništa o pacijentu bez sudskog naloga.
– To nam ne pomaže – reče Kajli.
– Ne slušate me. Pustite da završim. Ponavljam, po zakonu ne smem da otkrijem ništa o pacijentu bez sudskog naloga. Moji saradnici podležu istom zakonu. Naš posao nije da vam pomognemo da uhvatite ubicu. Naš posao je da brinemo o sto osamnaest ostalih koji žive u ovoj ustanovi i koji nisu, ponavljam nisu u obavezi da se pridržavaju tog zakona. Da li me pratite?
Kajli je klimnula glavom.
– Većina naših štićenika je veoma ljubopitljiva – reče Ben—Dejvidova. – Zapravo, mnogi zabadaju nos u tuđa posla. I pričljivi su. Naročito Džej Džej. Ali su krhki, nežni i plašljivi. Nemojte, ponavljam, nemojte ih uplašiti. Jesmo li se razumeli?
– Da, gospođo. Hvala vam.
– To je najmanje što mogu da uradim. Nažalost, ujedno je i najviše.
Kajli ju je nežno zagrlila. – Želim vam da rodite divnu bebu.
Otvorio sam vrata, a Lorens ju je odveo niz hodnik.
– Fina gospođa – rekao sam partnerki. – Daleko od ljigavca koga sam očekivao.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:27 pm





48.


Doris se vratila na recepciju.
– Hvala vam na pomoći – rekao sam. – Doktorka Ben-Dejvid je rekla da možemo da pogledamo unaokolo.
– Onda potražite muškarca u Frojdovoj majici – rekla je jedva nas pogledavši. – Zajednički boravak je tamo. – Pokazala je glavom nadesno.
Doris je očigledno bila upućena.
Prostrani boravak u psihijatrijskoj ustanovi uvek odiše atmosferom koja govori „drago mi je što nisam ovde zaključan”.
Po sobi se vrzmalo nekoliko desetina muškaraca i žena, samih ili u grupama, neki su gledali televiziju, neki samo zurili uprazno, neki razgovarali, a neki sedeli po strani i tiho tipkali po laptopu ili nekoj video-igri.
Sličnu scenu mogli ste da vidite i na nekom aerodromu. Međutim, bilo je očigledno da ti ljudi nemaju kuda da odu. Videlo im se u očima.
– Majica sa Sigmundom Frojdom levo, na jedanaest sati – reče Kajli.
Muškarac mojih godina, visok i mršav, plavokos i proćelav, s lenonkama od žice. Gledao je kroz prozor i držao dve nezapaljene cigarete u levoj ruci.
– Ne zaboravi šta je doktorka rekla – podsetio sam Kajli.
– Radoznao je i pričljiv.
– Mislio sam na to što je rekla da je osetljiv. Budi nežna.
– Poznaješ me, Šesti. Nežna sam kao mače.
Nije mislila na seks, ali muškom mozgu nije potrebna nikakva aluzija da bi razmišljao o seksu. Setio sam se našeg prvog meseca na policijskoj akademiji. Pre nego što se Spens vratio na scenu. Kajli Makdonald je bila više tigrica nego mače.
– Verovatno imaš problem s iskorišćavanjem psihičkih bolesnika – rekla je. – Ja nemam. Prati me.
Polako je krenula prema Frojdu, a zatim se zaustavila na metar od njega, tako da može da je čuje.
– Mislila sam da će Gabrijel biti ovde – obratila se meni.
– Koji Gabrijel? – rekao sam.
– Filmski reditelj. Ti si nov? Mislila sam da ga svi znaju.
Frojd se okrenuo od prozora. – Izvinite – rekao je. – Tražite Gabrijela?
Kajli se nasmešila, živahna i srećna što je našla nekog da joj pomogne.
– Aha. Zdravo. Ja sam Kajli.
– Ja sam Džej Džej – rekao je. – Zašto tražiš Gabrijela?
– Ja sam glumica. On je reditelj.
Džej Džej se nasmejao. Lud ili ne, pao je na Kajlin šarm kao i bilo koji drugi heteroseksualni muškarac. – Poznajem ga – rekao je Džej Džej. – Igraš u njegovom filmu?
– Volela bih. Idem na audiciju. Možeš li da mi kažeš nešto što bi mi pomoglo da dobijem ulogu?
– Hajde da sednemo na trem – rekao je. – Tamo možemo da pušimo.
Izašli su kroz staklena vrata na uzan trem s otrcanim baštenskim nameštajem poput onog unutra.
Džej Džej je seo na pletenu stolicu za ljuljanje, a Kajli na klupu naspram njega. Ja sam se vrzmao u blizini.
Džej Džej je prebacio one dve cigarete u desnu ruku, ali ih nije upalio. – Gabrijel je težak reditelj. Kada radiš audiciju, nikada nemoj da improvizuješ. Ozbiljno ti kažem. Ne voli kada se neko ne drži njegovog scenarija. Kao jednom za večerom kada je trebalo da dobijemo rolat od mesa, a dobili smo prženu piletinu. Poludeo je, počeo je da urla „Ko je prepravio scenu?”
– Čini se da je posvećen poslu.
– Ne, Kajli. Skorseze je posvećen. Gabrijel je samo lud.
– Ipak bih volela da odem na audiciju. Gde je on?
– Otišao je. Nestao. Puf… ispario. Jedne večeri je ušao u dnevni boravak. Neki su gledali onu emisiju s japanskim robotima, gledaš to?
– Ne. Jel’ dobra?
– Ako voliš robote, jeste. Bilo kako bilo, Gabrijel je ušao i objavio da je završio sa snimanjem svih ludaka u filmu. Rekao je da smo svi filmske zvezde, ali ne može da obeća ko će biti u finalnoj verziji dok ne uradi montažu. Narednog jutra ga više nije bilo.
– Jesi li ikada video scenario?
– Nisam. Smeli su da ga vide samo Gabrijel i Leksi.
– Ko je Leksi?
– Njegova devojka.
– Znaš li kako se preziva?
Džej Džej je odmahnuo glavom. – Ne. Ima samo to ime, kao da je toliko poznata da joj ne treba prezime. Kao Opra. Samo što većina ljudi zna da se ona preziva Vinfri.
– Da li je Leksi još uvek ovde?
– Nije. Nikada nije živela ovde. Ali kladim se da je s njom. Svuda idu zajedno. Znaš šta ja mislim? – rekao je mašući rukom u kojoj je držao cigarete.
– Reci.
– Ja mislim da Gabrijel ne mora da bude zatvoren ovde. Mislim da je došao samo da bi snimio scene za film.
– Čudi me da su mu dozvolili da unese kameru.
Džej Džej ju je pogledao kao da je sišla s uma. – Nema on kameru. Njemu se sve nalazi ovde. – Dotakao je prstom čelo.
– Film… – Kajli je zastala za sekund da razmisli. – Film je u njegovoj glavi?
Džej Džej je slegao ramenima. – Hej, rekao sam ti. Tip je lud.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:28 pm






49.


Leksi je još pre nekoliko meseci pronašla njegovo tajno mesto. U radnom stolu. Njegovom radnom stolu – jedinom nameštaju koji je doneo sa sobom u njen stan.
Tražila je heftalicu, te je otvorila donju fioku suviše naglo i celu je izvukla. Fioka je bila dvostruko kraća od ostalih. Imala je lažnu zadnju stranu.
Tu ih je našla, u njegovom tajnom spremištu. Pisma. Mnogo pisama.
Sigurno od drugih žena. Gejb je imao devojke pre nje. Pa ipak, nije joj bilo drago što je sačuvao pisma, i još gore, što ih je sakrio od nje.
Vratila je fioku. Pisma nemaju veze s njom. Zaklela se da ih nikada neće pročitati. To je trajalo oko deset minuta. Smislila je neko srednje rešenje. Pročitaće dva-tri pisma, tek da stekne utisak o drugim devojkama. Možda da vidi da li može da se meri s njima. Osim u slučaju da su neka napisana pošto su ona i Gejb počeli da se zabavljaju. Onda je nagrabusio.
Izvukla je fioku i zgrabila pregršt koverti. Pisma nisu pisale žene. Bila su to poslovna pisma. Od filmskih studija, televizijskih mreža, produkcijskih kompanija, reditelja, glumaca. Pročitala je pet-šest.


Poštovani gospodine Benoa,
Hvala vam na ponudi. Žao nam je što moramo da vas obavestimo da zasad…
Nažalost, trenutno nismo zainteresovani za vaš scenario…
Sa žaljenjem vas obaveštavamo da je naš raspored za sledeću godinu već…


U svakom pismu isto – hvala, ali ne. Pisma u kojima ga odbijaju. Stotine njih, neka još od pre deset godina. Kako je to tužno.
Otada nije rekla ni reč. Volela bi da može da priča s njim o pismima, možda da ga uteši, ali to bi značilo da mora da prizna da ih je pročitala.
A sada ga je još više unesrećila. Upropastila je scenu pljačke. Toliko je želela da učestvuje u filmu a čim je pristao, ona je zajebala stvar.
Mora to da mu nadoknadi. Nadoknadiće mu. A onda, dok je sedela za kompjuterom i pretraživala najbolje internet stranice s najnovijim holivudskim tračevima, sinulo joj je. Dobila je inspiraciju. Zapravo briljantnu zamisao, zato što će se to u potpunosti uklopiti u ostatak filma.
Kliknula je na majkrosoft vord, otvorila novi dokument i počela da kuca.


ALTERNATIVNA SCENA:

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:29 pm






50.


Kapetan Delija Kejts je sedela i razmišljala. Nalaktila se na naslon kancelarijske stolice, s bradom naslonjenom na desnu šaku. Klasična poza Rodenove skulpture Mislilac, što je ujedno i naš omiljeni nadimak za nju.
Kada se šefica pretvori u statuu, niko ne progovara ni reč i puštamo je da razmišlja. Tako smo Kajli i ja ćutali i čekali.
– Snima film – rekla je Kejtsova treći put. – Bez kamere.
– Snima film u glavi – rekao sam i ja treći put.
– Taj deo me muči. Besmisleno je.
– Tip je ćaknut, šefice. Ne možemo očekivati nešto smisleno od čoveka čija je poslednja poznata adresa ludara.
– A ubistvo Ijana Stjuarta i bacanje bombe na Breda Šaka? – reče Kejtsova. – To nije u njegovoj glavi. Oba slučaja su snimljena.
– Da, ali uglavnom sve radi uživo.
– To se zove pozorišna predstava, Zak, a ne film.
– Sa zadovoljstvom ćemo to napomenuti gospodinu Benoa, kada ga budemo uhapsili.
– A kada će to biti? Imate njegovo ime, njegovu fotografiju, informacije o njegovoj devojci. Koliko vam još treba da uhvatite tog manijaka?
– Kapetane, sve vreme radimo na tome, međutim, lukav je.
– Ne, istražitelju, bio si u pravu malopre. Ćaknut je. Popričaj sa Šeril Robinson i vidi da li ona može da nam razjasni šta se dešava u njegovoj glavi. Gde bi mogao da se krije, šta bi još mogao da uradi? Obavesti je o svemu.
– Već sam joj ostavio poruke na službenom i mobilnom telefonu. Ako mi se večeras ne javi, videću je ujutru.
Kejtsova se okrenula ka Kajli. – Ti si u tom biznisu. Šta ti misliš?
– Nisam ja „u biznisu”. Moj muž je. Ali upoznala sam stotine ljudi iz tog kruga i većina je veoma nesigurna. Ponašaju se kao da ih uvek neko osuđuje. I znate šta, kapetane, potpuno su u pravu.
– Svakoga od nas osuđuju – rekla je Kejtsova.
– Ali ne ovako – reče Kajli. – Recimo da ste prodavac automobila. Neko odveze automobil na probnu vožnju i kada završi, pogleda vas u oči i kaže „Ovaj automobil je đubre. Neću da ga kupim”. To ne znači da vas mrzi. Samo mu se ne dopada vaš proizvod. Međutim, u šou biznisu, proizvod koji većina prodaje su oni sami.
– Te svako odbijanje shvataju lično – reče Kejtsova.
– Upravo tako. Gabrijel Benoa već godinama tavori na marginama biznisa. Zapostavljaju ga, potcenjuju, ignorišu, odbacuju, guraju u zapećak. Neprestano pokušava, ali još nije uspeo da se probije.
– Pa, sada je svakako rešio da sve to naplati. Nađite ga.
Kajli i ja znamo kada treba da nestanemo. Oboje smo ustali. Međutim, Kejtsova je mahnula i pozvala nas da ponovo sednemo.
– Razmišljala sam – reče Mislilac. – Možda gospodin Benoa zapravo nije baš toliko lud. Možda stvarno pravi film. – Kejtsova je zastala. – Dobro, možda ga ne snima, ali planira. Piše scenario. Milioni ljudi trenutno prate njegovu priču. Ima akciju, dramu, napetost i svi nestrpljivo očekuju kraj. Preko noći, nevažan statista od gubitnika u svetu šou biznisa postaje serijski ubica svetskog glasa.
– Ali jedino on može da vidi sebe u filmu – reče Kajli.
– Za sada. Međutim, kada stignemo do poslednjeg čina, šta mislite, da li će svaki studio od istoka do zapada nuditi milione za autorska prava?
– Kapetane, on neće videti ni pare od toga. Postoji Zakon Semovog sina. Kriminalac ne može profitirati od… – Kajli je zastala u pola reči. – Dovraga! Kako se ranije nismo toga setili?
Kejtsova se nasmešila. – Čini se da je istražiteljka Makdonald upravo doživela prosvetljenje.
– I ja sam, tri sekunde posle nje – rekoh. – Gabrijela ne zanima novac. Ne trebaju mu kamere. On piše scenario. A neko drugi će snimiti film.
– Njegov film – reče Kejtsova. – S Bredom Pitom ili Džonijem Depom ili Džordžom Klunijem koji će igrati Gabrijela Benoa. Kako stvari stoje, na dobrom je putu da to i ostvari.
– Kapetane – kazala je Kajli. – Ako ste u pravu, onda smo na sredini drugog čina, a kladim se da je za treći isplanirao bombastično filmsko finale.
Niko nije prihvatio opkladu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:29 pm







51.


Kajli i ja smo se zavukli u kancelariju i kopali po svemu što se moglo iskopati o Gabrijelu. Dok smo jeli sendviče iz Gerinog restorana, javili su nam da je Bred Šak izdahnuo, ne probudivši se pre toga iz kome.
Ništa se nije promenilo. Ažurirao sam njegov dosije i vratio se poslu. Šeril Robinson me je najzad pozvala tek posle devet uveče.
– Zak, upravo sam dobila tvoju poruku – rekla je glasno. U pozadini se čuo žamor. Veseli žamor. – Na večeri sam, telefon mi je bio u tašni, izvini. Šta se dešava?
– Imamo osumnjičenog i kapetan Kejts bi htela da se uključiš i pokušaš da se uvučeš tom tipu u glavu.
– Da čujem detalje.
– Gabrijel Benoa, trideset četiri godine, jedinac, rođen u Štutgartu, u Nemačkoj, otac je bio u vojnoj obaveštajnoj službi. Porodica se selila, Severna Koreja, Alabama, Džordžija. Otac je naposletku završtio u Pentagonu. Gabrijel je pohađao srednju školu u Severnoj Virdžiniji, bio je vrlo dobar učenik, zanimale su ga filmske studije. Napustio je koledž na prvoj godini. Posle toga nemamo ništa određeno, sve dok se nije preselio u Njujork gde je učestvovao u stotinama filmskih i televizijskih produkcija, koristeći pravo ime i matični broj. Pre dve godine poštanski broj zamenio je poštanskim pretincem, da bi najzad završio u ustanovi za mentalne poremećaje gde smo mu ušli u trag, međutim, odatle je otišao pre nekoliko meseci.
– Pre dve godine je postao toliko paranoičan da nije želeo da ga iko pronađe, ili je tada počeo da planira ubistva – rekla je Šeril.
– Ili i jedno i drugo.
– Pošalji mi elektronskom poštom sve što imaš o njemu. Pokušaću nešto da saznam noćas kad se vratim, pa se vidimo ujutru u restoranu. Jel’ ti pet sati rano?
– Kada je ovaj slučaj u pitanju, nije. Hvala, doktorko. Žao mi je što sam ti prekinuo večeru.
– Ne izvinjavaj se. Razume on to. I on je policajac.
Prekinula je vezu.
On? Večera s nekim tipom? I on je policajac? Pa, svakako joj nije dugo trebalo da zameni Freda. Pitao sam se da li tip voli operu.
Kajli i ja smo radili još dva sata, a u ponoć sam otišao u krevet. Četiri sata kasnije zazvonio mi je telefon. Na displeju sam ugledao Kajlin broj, ali znao sam da nije ona.
– Zdravo, Spense – rekao sam.
– Nije Spens – reče Kajli. – Juče sam mu očitala bukvicu. „Ako ti sine još nešto briljantno usred noći, ne budi Zaka, već mene.”
– E pa, zahvali Spensu što me nije probudio.
– Slušaj, bez šale. Ponela sam kući kopiju video-snimka gde Benoa baca Molotovljev koktel. Pogledala sam ga desetak puta. Spens je povremeno ulazio u sobu. Onda me je noćas probudio i rekao: „Shvatio sam”.
– Ubica je pukovnik Mastard, mesto zločina je staklena bašta, oružje je svećnjak?[7]
– Zak, znam da misliš da je Spens… kako bih rekla… kreativan. Ali mislim da je ovoga puta nešto pronašao.
– Izvini. Slušam te.
– Ne znam kako je s tobom, ali ja se, dok gledam snimak, usredsređujem na Gabrijela. Spens je zaustavio snimak Molotovljevog koktela. Na njemu nema fitilja. Nema tkanine natopljene benzinom. Nema plamena.
– Pa?
– Spens kaže da je to jedan od trikova u filmskoj industriji. Ako je flaša u plamenu, ne možeš je dati nekoj glumačkoj mega zvezdi osiguranoj na milione dolara. Zato, umesto da snime scenu s kaskaderom, producenti se odlučuju za koktel bez fitilja. Znamo da je Benoa imao saučesnika u pljački, što znači da je njegov partner možda stručnjak za specijalne efekte.
– Ne bih da osujetim još jednu od Spensovih noćnih vizija, ali svaki iole zao klinac s priborom za hemiju u stanju je da napravi jednostavnu zapaljivu napravu, s tamponom koji služi kao fitilj, ili bez njega. Najjednostavnije je ispustiti kočionu tečnost, uzeti sredstvo za otpušavanje cevi…
– Ovo nije napravio neki klinac, Zak. Spens kaže da izgleda veoma profesionalno i, šta god ti mislio o njemu, moraš priznati da se razume u filmsku industriju.
– Kajli, hajde da se ne svađamo. Oboje smo premoreni. Zahvali Spensu na informacijama.
– Dao mi je spisak pirotehničara za koje misli da se uklapaju u profil. Ima ih samo šest. Čak i da su svi nevini, neki od njih bi mogao da vidi nešto na tom snimku što bi ukazalo na tipa koji je napravio bombu. Znam da je to hvatanje za slamku, ali kakav drugi trag imamo?
– Dobro, treba da se vidim sa Šeril Robinson za sat vremena. Posle možemo da potražimo te pirotehničare i da popričamo s njima.
– Nisi mi rekao da treba da se vidiš s psihologom.
– U pet ujutru. Mislio sam da si htela da odspavaš.
– Ne, dovraga. Osim toga, već sam se probudila. Gde ćete biti?
– U Gerinom restoranu na Leksington aveniji, blizu stanice, odmah iza ugla.
– Odlično. Vidimo se tamo. Naruči mi kafu i prepečenu pogačicu. – Prekinula je vezu.
I tako sam odjednom imao dogovor za doručak. Samo ja, moja zanosna bivša devojka koju pokušavam da prebolim i zanosna nova žena koja bi, što sam više razmišljao o tome, mogla da bude baš ono što mi treba da prebolim staru.
Seo sam na pod i raširio podlogu za jogu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:29 pm





52.


Odlučio sam da zakasnim deset minuta. Hteo sam da pružim Šeril i Kajli priliku da se upoznaju. Takođe sam mislio da će biti jednostavnije ako se pojavim poslednji – iako sam samo ja video tu malu trojku kao nezgodu.
Prevario sam se. Čim sam se pojavio na vratima Geri Gomperts je izašla iza šanka i prišla mi.
– Šta se to dešava? – rekla je, brišući ruke o kecelju na kojoj su se već videli tragovi prometnog jutra provedenog pored roštiljske ploče. – Psihološkinja te je čekala, a onda se pojavila ona druga i sela pored nje.
– Za tebe je to istražiteljka Ona Druga – rekoh. – To je moja nova partnerka.
– Baš me briga ko je. Izaberi jednu.
– Nije lako. Obe su pametne, lepe i zanimljive.
– Veruj mi, mali – reče Geri. – Odluči se za onu bez burme.
Naručio sam kafu i đevrek i seo u separe. Kajli i Šeril su živahno razgovarale. Ne znam kako to ženama uspeva. Jedva da se poznaju a već su prijateljice.
– Upravo sam izložila Šeril teoriju koju nam je iznela Kejtsova – kazala je Kajli.
– A koja je, nažalost, vrlo moguća – rekla je Šeril.
– Da li si stigla da pogledaš podatke o Gabrijelu Benoa?
– Dva puta sam ih pročitala. Otac vojno lice uvek može biti izvor nevolja. Jeste stereotip, ali to je posao psihologa. Očevi u vojnoj službi mogu biti strogi prema sinovima. Gabrijel verovatno nije imao previše uticaja na odluke u svom životu, naročito ako mu je tata bio nasilnik ili ga je strogo kontrolisao. U njemu se možda nakupilo mnogo gneva koji je morao da obuzdava kako bi opstao. Tako je stvorio svet u kojem ima kontrolu, svet mašte.
– Mislio sam da sva deca maštaju.
– Svi smo imali izmišljene prijatelje, ali u Gabrijelovom slučaju filmovi koje je stvarao u mašti postali su više stvarnost nego mašta. Bio je i scenarista i reditelj. Držao je sve pod kontrolom. Nevolje su verovatno počele kada je počeo da radi u filmskoj industriji u stvarnom svetu.
– Gde nije imao nikakvu kontrolu – reče Kajli.
– Baš tako. On je statista, praktično nevažan. Nije on kriv što nije filmska zvezda. Za to krivi ljude koji rade u Holivudu, naročito one na vrhu. Oni su tirani koji osujećuju njegov uspeh.
– Istini za volju – reče Kajli. – U stvarnom životu, te siledžije mnogima ne dozvoljavaju da se probiju.
– U stvarnom životu niko im ništa ne može, međutim, u Gabrijelovom scenariju on ih sve ubija.
– Možeš li da pretpostaviš gde bi ponovo mogao da napadne? – pitao sam.
– Teorija Kejtsove ima smisla. Ako je u pravu, njegov sledeći scenario će biti nešto veliko. Počeo je s malim, neprimetnim trovanjem, prešao na pucnjavu, pa stigao do napalm bombe sa živopisnim komentarom Rajana Sikresta. Momak se neće vratiti trovanju sokom od paradajza. On pravi film za svoju publiku i, kako radnja odmiče, ubistva će biti sve dramatičnija, živopisnija i verovatno masovnija. U razgovoru s kolegama psiholozima verovatno bih rekla da pati od rektivne paranoične psihoze. Ali ovako među policajcima, reći ću vam da je tip bolesni ubica koji se sveti. Sprema se da uradi nešto zaista podlo, stoga ga što pre sklonite s ulice.
– Uhvatite ga što pre – ponovio sam. – Sad već zvučiš kao naša šefica.
Kajlin mobilni je zazvonio.
– Karen Porčeli iz Centralne arhive – rekla je.
– U ovo doba?
– Odmah posle našeg razgovora ostavila sam poruku poručniku Porčeli da mi se javi čim dođe na posao. Hoću da proveri pirotehničare sa Spensovog spiska. Odmah se vraćam.
Izašla je da razgovara.
– Veoma posvećen policajac – rekla je Šeril. – I sjajan čovek.
– Ni ti nisi loša, doktorko. Hvala ti na informacijama. Izvini što sam te sinoć opteretio ovim sranjem.
– Nema potrebe da se izvinjavaš. Ja živim za sociopate. Naravno, hleb zarađujem od policajaca slomljenih srca – rekla je veselo. – Ti i Makdonaldova ćete biti dobar tim. Ako postoji bilo šta što mogu da učinim kako bi se otarasio tog prtljaga što ga vučeš sa sobom, slobodno se javi.
– Hoću. Možemo da započnemo s malo operske terapije.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:30 pm






53.


Gabrijel je pomilovao valter. Sad kad je shvatio da je suviše opasno upotrebiti ga ikada više, vezao se za njega kao za ostarelog lovačkog psa. Suviše star za lov, ali ga toliko voli da ne može da ga se otarasi. Vratio ga je u plakar, a zatim stavio glok u ranac.
– Kuda ćeš? – pitala je Leksi. Još uvek je bila u krevetu.
– Napolje.
– Treba li ti saučesnik?
– Mislio sam da smo se dogovorili. Koproducenti rade na scenariju, nadgledaju kostime i šminku…
– Spavaju s rediteljem. Mislila sam da ćeš se zbog dobrog seksa predomisliti.
Seo je na krevet, stavio dlan na njene grudi i nežno je poljubio. – Seks je bio toliko dobar, da bih rado zamišljao kako ležiš tu gola dok mene nema.
– Kako lažeš, ali zbog toga te i volim. Kada se vraćaš?
– Za nekoliko sati.
Odlično, pomislila je. Što kasnije, to bolje.
Izašao je i zaključao vrata za sobom. Čula je lift na njihovom spratu, zatvaranje vrata, a zatim brujanje motora dok se spuštao u predvorje zgrade. Onda je na vrhovima prstiju otišla do prozora i posmatrala ga kako izlazi i hoda prema podzemnoj železnici.
Znala je da nema šanse da je povede sa sobom kod Mikija, ali je morala da pita. Da nije pitala, nešto bi posumnjao. To je bila njena uloga. A sada kada je otišao, spremna je za novu ulogu.
Nije mogla da odluči da li da se zove Pandemonija ili Pasionata, te je uzela oba imena. Pandemonija Pasionata, Sotonina lepa ljubavnica.
Našla je savršen kostim u prodavnici polovne robe u Ulici Malberi – neuglednu, tanku haljinu od crne svile, opšivenu čipkom i somotskom trakom. Stara je barem pedeset godina i koštala ju je celih osamnaest dolara. Još dvanaest dolara je dala za ogrlicu od crnih bisera i mali crni šešir s nojevim perom i crnim velom. Podigla je kosu i pažljivo se našminkala. Naposletku je stavila karmin – najcrveniji koji je mogla da nađe. Bez njega, mislila je, cela scena bi mogla da se snimi u crno-beloj tehnici.
Pogledala je na sat. Još uvek ima dovoljno vremena da ode do grada i pronađe zgodno mesto.
Pogledala se u ogledalu.
Savršeno. Treba joj još samo jedan rekvizit.
Otišla je do Gabrijelovog plakara i uzela valter.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:30 pm






54.


Kajli i ja smo otišli u kancelariju i pokušali da predvidimo gde bi Benoa mogao ponovo da napadne.
Tek je treći dan nedelje Holivud na Hadsonu, što znači da je grad pun potencijalnih žrtava sve do petka, kada će se svi vratiti na zapadnu obalu.
Pozvali smo Mendi Sauter, zaduženu za odnose s javnošću, i rekli joj da nam faksom pošalje spisak svih zvanica i obeleži one najvažnije. Takođe smo je zamolili da nam da raspored dešavanja.
– Jasno ti je da Odeljenje za odnose s javnošću ima samo zvaničan program koji je dobilo od filmske komisije – rekao sam. – Verovatno ima još pedeset privatnih sastanaka, ručkova i koktela koji nisu na njenom spisku.
– A Šeli Treger će imati uvid u svaki od njih – rekla je Kajli. Ne časeći ni časa, ukucala je memorisani Spensov broj i zamolila ga da nam dostavi imena, vreme i lokacije svih događaja, malih ili velikih, za koje Treger zna.
Spens je pozvao deset minuta kasnije. Čuo sam samo Kajline reči. – U redu, u redu, reci mu da ćemo doći.
– O čemu se radi?
– Spens je pozvao Šelija. Hoće da pomogne, ali je rekao Spensu da nas podseti da se danas pre podne održava komemoracija za Ijana Stjuarta i da očekuje da i policija bude tamo.
– To i nije loša zamisao.
– Drago mi je da se slažemo, jer čak i da nije tako, ja bih morala da odem kao gospođa Spensa Haringtona.
Deset minuta kasnije javila se Karen Porčeli iz arhive. Kajli je uključila spikerfon.
Svako ko rukuje ekspolozivima mora da se prijavi policiji, te je Porčelijeva lako pronašla svu šestoricu sa spiska.
– Ovo će vam se svideti – rekla je. – Jedan je upravo pušten iz zatvora Adirondak u Rej Bruku. Zove se Miki Pelc.
– Za šta je bio osuđen? – pitala je Kajli.
– Uzimao je novac za eksploziv od studija, kupovao jeftinu robu i neko je ostao bez ruke. Optužili su ga za tešku krađu i nanošenje teških telesnih povreda s predumišljajem, ali se nagodio, priznao nanošenje teških telesnih povreda iz nehata i dobio četiri godine.
– Da li je na neki način povezan s Gabrijelom? – pitala je Kajli.
– Radili su zajedno na najmanje pet-šest snimanja. Nema podataka da ga je Benoa ikada posetio u zatvoru.
– Gde možemo da nađemo gospodina Pelca?
– Proverila sam sa zatvorom. Imaju adresu Avenija Skilman 33/87 u Long Ajlend Sitiju. Peti sprat. Poslaću vam elektronskom poštom kontakt njegovog nadzornika za uslovnu kaznu kao i adrese ostalih pet pirotehničara, ali sudeći po Pelcovom dosijeu, ja bih rekla da vam je on prvi na spisku.
– Hvala, Karen. Tvoj sam dužnik – rekla je Kajli i prekinula vezu.
– A ja sam očigledno Spensov dužnik – rekoh. – Pokupićemo Pelca kada se budemo vraćali s komemoracije.
Kejtsova je došla tek posle osam. Čak i kada nije gužva dolazi u šest sati.
– Izvinjavam se što kasnim, ali jutros sam zaista morala da se častim manikirom i pedikirom.
Kakva laž. Sigurno su je celo jutro ribali gradonačelnik ili šef policije ili obojica.
– Šta je rekla Šeril Robinson? – pitala je Kejtsova.
– Misli da je Benoa ćaknut, a vi pametni – rekao sam.
– Lepo je znati da neko misli da sam pametna. Da nije možda rekla zašto to misli?
– Dopada joj se vaša teorija o tome da tip piše scenario i slaže se da verovatno sprema nešto veće nego što smo do sada videli. Imamo spisak mogućih meta i lokacija.
– Imamo i trag o nekome ko je možda pomogao Gabrijelu da napravi onaj Molotovljev koktel – rekla je Kajli.
Ispričali smo joj o Mikiju Pelcu.
– Zak i ja upravo krećemo na komemoraciju Ijana Stjuarta. Posle toga ćemo do Long Ajlend Sitija da dovedemo Pelca na ispitivanje.
– Radije bih to ubrzala – reče Kejtsova. – Poslaću uniformisane policajce da pokupe gospodina Pelca.
– Nema potrebe – reče Kajli. – Mi ćemo ga pokupiti. Nećemo se dugo zadržati.
– Opusti se, istražiteljko Makdonald. Samo ću poslati policajce da ga dovedu i smeste u sobu za ispitivanje. Neću pustiti drugi tim da ga ispituje. Držaću ga na ledu dok se vas dvoje ne vratite.
Kajli se jedva primetno nasmešila šefici. – Izvinite – rekla je – Da li je toliko očigledno da sam opsednuta ovim slučajem i da ne želim ništa da propustim?
– Jeste, ali ako moram da biram između opsesivnog policajca i nekog koga boli uvo, uvek ću odabrati opsesivnog.
– U tom slučaju, kapetane, imam dobre vesti – rekoh. – Istražiteljka Makdonald je sasvim sigurno opsesivna.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:30 pm






55.


Gabrijel je ponovo u vozu broj sedam. U rancu ima samo glok, i to napunjen. Možda je trebalo da uzme taksi, ali mogućnost da neki policajac zaustavi plavookog, plavokosog belca i pretrese mu ranac veoma je mala.
Osim toga, voli tutnjavu i ritam njujorške podzemne železnice. Spustio je kapke na pola koplja, ali nije zatvorio oči.
Želeo bih da zahvalim članovima Akademije. Najbolji scenario, najbolji glumac, najbolja režija i sada – najbolji film. Hteo bih da zahvalim i svojoj divnoj devojci koja je verovala u mene kada niko drugi nije. Rekao bih vam njeno ime, ali bih onda morao da vas ubijem.
Gabrijel se glasno nasmejao i začkiljio u saputnike. Nikoga nije briga niti sme da pogleda čudaka koji se smeje. Njujorčani znaju da se to ne radi.
* * *

– Čoveče, izgledaš grozno – rekao je kada mu je Miki otvorio vrata. Matori je bio mršav i pogrbljen, ispijenog lica, s nekoliko tankih dlaka koje su mu štrčale iz isturene brade. – Ličiš na Šegija iz Skubija Dua, samo osamdeset godina starijeg.
– Hvala ti. Nisam spavao celu noć jer sam ti nabavljao robu.
– Imaš sve?
– Miki Pelc nikada nikoga nije razočarao.
Poveo je Gabrijela prema radnom stolu gde su bili uredno naređani blokovi eksploziva C4. Bilo je tu još i koturova žice, dve kutije pune detonatora, četiri digitalna tajmera i četiri daljinska upravljača.
– Ovo je sve što ti je potrebno i više od toga.
– Treba mi i ubrzan kurs o demoliranju.
– Prosto kao pasulj. – Miki je uzeo jedan blok C4 i tresnuo ga o radni sto. Gabrijel je poskočio.
– Prvo pravilo. Nemoj se plašiti ovoga – rekao je i pružio Gabrijelu blok plastičnog eksploziva. – Neće eksplodirati slučajno. Možeš ga oblikovati, rezati, čak ispaliti metak u njega i ništa se neće dogoditi. Potrebna je kombinacija velike toplote i udarca, a za to imaš detonatore. Pratiš me?
Gabrijel je tresnuo C4 o površinu radnog stola. – Pratim.
Pelc je bio dobar instruktor, te je u sledećih četrdeset minuta dao Gabrijelu uputstva za dizanje svega i svačega u vazduh.
– Nije baš prosto kao što si rekao – primeti Gabrijel. – Svašta treba zapamtiti.
– Imam rešenje. Povedi me sa sobom. Odradiću ti to za male pare.
– Ne.
– Zašto?
– Moram da igram na sigurno, Mik. Ti si na uslovnoj kazni. Tvoj nadzornik može da se pojavi svakog trenutka i sve pretrese bez sudskog naloga. Ako te vide kako nosiš sportsku torbu, svaki policajac može da te zaustavi i pretrese. Ne bih da moj glavni pirotehničar provede sledećih dvadeset godina u zatvoru.
– Nemam dvadeset godina. Nemam možda ni dvadeset meseci. Radije bih zagrizao detonator nego se vratio tamo.
– Zašto onda da rizikuješ?
– Zato što je to moj posao, a izgubio sam dozvolu da se legalno time bavim. Kunem ti se, Gabrijele, nisam se zabavljao godinama tako dobro kao u ova dva dana. Vratio sam se poslu koji volim i samo želim da nastavim.
– Ne mogu – rekao je Gabrijel. – Žao mi je.
Miki je zatvorio oči i uzdahnuo. – Da, i meni. – Otvorio je fioku i izvadio fasciklu.
– Šta je to?
– Bojao sam se da ćeš me odbiti, ali iako ne mogu da pođem s tobom, pomislio sam mogu bar nešto da učinim. Pa sam ti ovo sastavio. Besplatno.
Pružio je Gabrijelu fasciklu. Na naslovnoj strani je pisalo Umetnost dizanja svega i svačega u vazduh.
Unutra su bili dijagrami nacrtani na papiru na kvadratiće. Pored svake ilustracije Miki je rukom uredno napisao jednostavne instrukcije. „Šta raditi” crnom olovkom. „Šta ne raditi” crvenom. Ono što mu je ispričao malo pre toga, objašnjeno korak po korak. Na kraju se nalazio dodatak – više od stotinu stranica detaljnih informacija o eksplozivima izvučenih iz naučnih časopisa, Priručnika za demoliranje specijalnih snaga, s raznih internet stranica, blogova i, naravno, iz obaveznog štiva svakog revolucionara u pokušaju, Kuvara za anarhiste.
– Ovo je neverovatno – rekao je Gejb. – To si uradio za mene?
– Ne, kupio sam u Bombe i Nobl.[8] – Miki se nakašljao i nasmejao se. – Smešno, zar ne? Možeš to da iskoristiš u filmu. Naravno da sam to uradio za tebe, govnaru. Rekao sam ti da Miki Pelc nikada nikoga nije razočarao.
– Hvala ti. Hajde da spakujemo ovo.
– Tu ima oko pedeset kilograma. Možeš li to da poneseš?
Gabrijel je izvukao dršku na rancu i dokotrljao torbu na točkovima. – Mogu da vučem.
Pet minuta kasnije izašao je iz zgrade, naslonio torbu na bočni zid i izvadio mobilni.
Tada ga je spazio.
Pojavio se iza ugla i skrenuo u Aveniju Skilman. Policijski automobil.
Gejb je prislonio mobilni telefon uz uvo i pretvarao se da priča, dok je posmatrao automobil.
Samo kruži. Traži loše momke.
Automobil je prošao pored njega i on je duboko udahnuo. Kada biste samo znali šta je u ovoj torbi.
Na desetak metara od zgrade vozač je zakočio. Gabrijel je posmatrao kako se pale stop svetla, a kola klize prema njemu. Vozač je spustio prozor.
– Hej, momče! – doviknuo je policajac. – Ne mrdaj.
Gabrijel je stajao paralisan.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:30 pm





56.


Iz automobila su izašla dva policajca.
Gejb ih je odmerio. Jedan je mlad muškarac, krupan. Drugi je mlad muškarac, još krupniji.
Prišao mu je Krupniji. Drugi je ušao u zgradu.
– Jel’ ovo Avenija Skilman broj 33/87? Ne vidi se adresa na zgradi.
– Nisam siguran – reče Gejb. – Nisam odavde.
Drugi policajac je izašao iz ulaza.
– Deni, to je ta adresa. Njegovo ime je na interfonu. Peti sprat.
– Čini se da je moj partner rešio problem – reče Krupniji. – Želim vam prijatan dan, gospodine.
– Takođe.
Posmatrao ih je kako ulaze u lift, a onda je naizgled nehajno prišao patrolnim kolima. Video je plavo-beli natpis na zadnjem krilu: 19. STN.
Nije ni čudo što ovi ne mogu da pronađu zgradu. Dolaze iz Devetnaeste stanice. Tamo rade Džordan i Makdonaldova. Ovo nije nasumična poseta nekome ko izdržava uslovnu kaznu. Nisu došli samo da provere Mikija. Pokušavaju da ga povežu sa mnom.
Iako ima torbu punu eksploziva, sada ne može da se vrati kući.
Otišao je do ugla, prešao Aveniju Skilman i naslonio se na semafor odakle je neprimećen mogao da posmatra Mikijevu zgradu.
Leksi ga čeka kod kuće. Pozvao ju je. Nije se javila. Pokušao je da je dobije na mobilni. Opet ništa. Poslao je poruku. Ništa.
Dođavola. Prvo ubije Fichjua, sada nje nema, a povrh svega, policija je došla po Mikija.
Srce mu divljački tuče. Ponovo je pozvao Leksi. Ovoga puta je sačekao da se uključi telefonska sekretarica. Kao i obično, poruka je zvučala živahno, drsko i razdragano.
– Zdravo, ovde Leksi. Trenutno uvodim neke promene u život. Ako vam se ne javim, to znači da ste vi jedna od njih. Ćao.
– Leksi, ja sam. Malo se zapetljalo. Evo me ispred Mikijeve zgrade, policija se pojavila. Siguran sam da će pokupiti Mikija. U torbi imam eksploziva C4 u vrednosti od četrdeset pet hiljada dolara i ne mogu ništa da učinim da ih zaustavim. To je sve. I da, još nešto. Gde si ti, jebote? – proderao se.
Deset minuta kasnije policajci su izašli iz zgrade. Miki je bio s njima. Bez lisica na rukama.
Nije uhapšen. Samo ga privode radi ispitivanja. Poznajem Mikija. Praviće se lud – neće ništa reći.
Međutim, onda će doći njegov nadzornik i postaviće mu ultimatum. Reci mi šta znaš, pa te neću optužiti da si prekršio uslovnu kaznu. Ali, ako budeš ćutao i ako saznam da si bio s Gabrijelom Benoa, bićeš u Rej Bruku pre večere.
Miki će se uspaničiti. Radije bi umro nego da se vrati tamo, a ako ga nadzornik bude pritisnuo uza zid, izdaće me ne trepnuvši.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:30 pm





57.


ALTERNATIVNA SCENA:
EKSTERIJER: KAPELA FRENK I. KEMBEL,
AVENIJA MEDISON I OSAMDESET PRVA ULICA, DAN


PANDEMONIJA PASIONATA izgleda zanosno u maloj crnoj haljini za pogreb, dok strpljivo čeka iza policijske barikade na komemoraciji Ijana Stjuarta. Ožalošćeni polako izlaze iz kapele, ali ona ne obraća pažnju na sitnu ribu. Došla je zbog one Krupne. Ovo je Pandemonijin trenutak. Vreme je za iskupljenje.


Leksi bi najradije vrištala.
Listovi je užasno bole, prsti na nogama su joj utrnuli, svaki mišić u krstima joj je napet.
Nije godinama nosila cipele s visokom potpeticom. Ubijaju je te crne salonke iz prodavnice polovne robe, s petom od deset centimetara i pola broja manje. Međutim, nema izbora. Cipele ne samo da upotpunjuju njen izgled potresene, ožalošćene stanovnice Gornjeg istočnog Menhetna, već joj daju i visinu kako bi mogla da vidi ulaz u kapelu.
Ispostavilo se da ima savršen pogled. Policija je postavila metalne graničnike na pločnik, desno od ulaza u kapelu. Bilo je mnogo manje ljudi nego što je očekivala – manje od trideset obožavalaca – tako da je našla mesto u prvom redu.
Tu stoji već sat i po, a Gejb ju je zvao i slao poruke već nebrojeno puta. Gori od želje da mu odgovori, ali ne može. Moraće da sačeka da se scena završi. Baš šteta što ima predrasude, pa neće da gleda TMZ, tamo bi odmah sve saznao. Ali nema veze. Radije bi mu sama ispričala uz pivo i možda jednu finu masažu stopala. Biće toliko srećan da će zaboraviti celu onu svinjariju u prikolici Džimija Fichjua.
Dvokrilna vrata kapele su se širom otvorila i uniformisani vratar ih je pričvrstio. Prvo je izašao organizator pogreba, hodajući unatrag i pažljivo navodeći kretanje uglačanog kovčega od mahagonija.
Leksi se ukočila. Gotovo u istom trenutku njen mobilni telefon je zavibrirao, te se trgla. To Gabrijel pokušava da je dobije ko zna koji put. Nema šanse da se javi. Otvorila je tašnu, uzela maramicu i obrisala oči. Ostavila je tašnu otvorenu i stajala uplakana, odajući poštu pokojniku, dok su ga nosili prema mrtvačkim kolima koja su čekala ispred.
Nekoliko ožalošćenih izašlo je iz kapele za kovčegom. Ali nijedne poznate ličnosti. Kao što piše u scenariju – sitne ribe.
Onda je izašao stari Jevrejin. Šeli Treger. S njegove leve strane išla je Edi Koburn, od glave do pete obučena u dizajniranu odoru ucveljene udovice. Kakvo licemerje. Mrzela je Ijana Stjuarta kao i svi ostali. S Tregerove desne strane bio je mladi reditelj, Milenberg. Leksi je gledala njegove rane niskobudžetne radove i pomislila, Dovraga, ovaj tip je dobar, ali otkako je upao u glavnu ligu, snima sranje za sranjem.
Trojka se zaustavila na vratima, tek malo izvan ugla koji joj je bio potreban za savršen nišan.
Stavila je ruku u tašnu, stegla Gabrijelov pištolj i čekala.
Onda se pojavila policajka. Ona lepa koju je videla na televiziji. Iza nje je bio njen muž, televizijski producent. Zna kako izgledaju. Na guglu se može naći more fotografija srećnog para.
Planirala je da ubije samo Tregera. Međutim, sada ih je petoro. O, bože, kako bi bilo da ih ubijem sve? Gabrijel bi bio van sebe od sreće. Time bih više nego nadoknadila to što sam uprskala pljačku.
Policajka i muž su sustigli Tregera na vratima. Leksi ne zna o čemu pričaju. O logistici možda. Ko će ići kojim automobilom.
Razgovor je trajao tek nekoliko sekundi, a zatim je Treger izašao na Aveniju Medison. Ostali su krenuli za njim. Njih petoro, jedno pored drugog, idu ka njoj. Ne zna čak ni koliko metaka ima u pištolju, ali može da se kladi da ima barem pet.
I… akcija, rekla je u sebi.
Pandemonija Pasionata je izvadila valter PPK iz tašne i otvorila vatru.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 4 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu