Cveni odred

Strana 5 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Ići dole

Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:50 pm

First topic message reminder :



Svaki policajac želi da bude deo Crvenog odreda Njujorške policije, elitnog tima koji rešava slučajeve najuglednijih i najmoćnijih sugrađana! Ali za inspektora Žaka Džordana posao iz snova pretvara se u košmar.

Usred prestižnog njujorškog filmskog festivala, u nedelji kad se „ceo Los Anđeles“ preselio u Veliku jabuku, najblistavije holivudske zvezde padaju jedne za drugom kao žrtve paklenog plana brutalnog ubice kakvog Njujork ne pamti.

Igrom slučaja, Džordanova partnerka je njegova ljubav iz studentskih dana, istražiteljka Kajli Makdonald. Neodoljivi par kreće u svojevrstan lov na čoveka...

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:31 pm





58.


Podzemna železnica ne dolazi u obzir. Ne s torbom punom eksploziva. Psi tragači bi ga pojeli za ručak.
A sada, kada su ga policajci videli, i taksi je rizična opcija. Svaki žuti taksi u gradu na zadnjem staklu ima natpis: U OVOM VOZILU NALAZI SE FOTO-APARAT. BIĆETE FOTOGRAFISANI.
E baš neću, odlučio je Gabrijel.
Trebalo mu je deset minuta da pronađe divlji taksi.
Taksimetra nije bilo, te je vozač rekao cenu vožnje do donjeg Menhetna. – Pedeset dolara.
Gejb je otvorio vrata, ubacio ranac i seo na umašćeno i trakom izlepljeno zadnje sedište.
Inače bi se cenkao s tipom. Pedeset dolara? Za šta? Za vožnju u vreloj, prljavoj dušegupki koja smrdi na osveživač od borovine i neko bliskoistočno kamilje govno koje žvaćeš? Pedeset dolara da bih slušao kako neprestano trabunjaš mobilnim telefonom s ostatkom svoje proklete terorističke grupe? Daću ti trideset pet i da budeš srećan što nisam neki bombaš-samoubica koji će te razneti u paramparčad do Meke i nazad.
Mogla je to da bude dobra scena. Ali ne danas. Danas ima važnija posla.
Odustao je od slanja poruka Leksi. Gde god da je, očigledno ne želi da on zna. Pozabaviće se njome kasnije. Prvo mora da se pozabavi Mikijem Pelcom. Pozvao je Mikijev mobilni telefon.
– Halo.
Nije mogao da veruje. Miki se javio.
– Mik, gde si?
– Na Menhetnu. Policajci su me pokupili i doveli u Devetnaestu stanicu, stavili su me u sobu za ispitivanje i rekli mi da čekam neka dva istražitelja.
– Džordana i Makdonaldovu?
Miki je tiho zviznuo. – Čoveče, dobar si.
– Bilo je lako. To su ono dvoje što me traže.
– Ne moraš da brineš da ću nešto reći. Nisu me uhapsili. Hoće samo da razgovaraju sa mnom, a veruj mi, neću im ništa reći.
– Da li su već zvali tvog nadzornika?
– Naterali su me da ga zovem iz lofta. To je dogovor. Mora da bude prisutan kada me budu ispitivali, međutim, on je u Sing Singu na saslušanju i dolazi u jedan sat. I tako sedim ovde i vrtim palčeve dok se ne pojavi.
– Miki, ne čujem te. Loša je veza.
– Rekoh sedim ovde i čekam da dođe nadzor…
Gejb je prekinuo vezu.
Miki je idiot. Biće kul i uslužan s policajcima, ali nadzornik će ga slomiti za sekund. Gejb već ima scenu u glavi.


ENTERIJER: DEVETNAESTA STANICA – NJUJORK – DAN


MIKI PELC SEDI U SOBI ZA ISPITIVANJE S ISTRAŽITELJIMA DŽORDANOM I MAKDONALDOVOM. ULAZI NJEGOV NADZORNIK.


NADZORNIK


Zdravo, Miki. Hoćemo li da igramo?


MIKI


S tobom uvek, šefe.


NADZORNIK


Ragbi ili bejzbol?


MIKI


Šta hoćeš da kažeš?


NADZORNIK


Ako igramo ragbi, ideš nazad u zatvor na šest do dvanaest meseci. Ako igramo bejzbol, ideš na dva do četiri.


MIKI


Nazad u zatvor? Zašto? Nisam ništa uradio.


NADZORNIK


Čujem da se družiš s kriminalcem koga traži policija. Serijski ubica. Gabrijel Benoa.


MIKI


Već sam rekao policajcima da nisam ni video ni čuo Gejba već godinama.


NADZORNIK


Ako je to tačno, kada budem otišao nazad u tvoj stan, neću naći njegovu DNK?


MIKI


Pa šta i ako je njegova DNK tamo? Dolazio je kod mene ranije. Ili je možda provalio u stan dok me nije bilo. To nije dokaz da smo se videli.


NADZORNIK


Policiji trebaju dokazi, Miki. Meni ne. Sve što mi je potrebno jeste opravdan razlog da poverujem da si se vratio kriminalu i da si prekršio uslovnu. Sada me slušaj pažljivo, jer ovo ću ti reći samo jednom. Kaži mi šta Gabrijel Benoa planira i biću previše zauzet da bih tražio njegovu DNK po tvom loftu. Ali hoću da znam sve detalje i to odmah, jer druga opcija više ne postoji.


I to bi bio kraj. Miki bi se otvorio poput jeftine kurve na konvenciji drvoseča.
Gabrijelov mobilni je zazvonio.
Leksi. Daj bože da je Leksi.
Pogledao je identifikaciju poziva. Miki.
Nije odgovorio. Pričati s Mikijem je gubljenje vremena. Sada mora da ućutka tog govnara.
Ima vremena do jedan sat.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:31 pm







59.


Kada je stigao u stan, bio je potpuno mokar od znoja. Otkotrljao je eksploziv u spavaću sobu, skinuo se, istuširao se na brzinu i razmislio o tome šta da obuče za sledeću scenu.
Leksi bi znala, ali nema je. Preturao je po kostimima i obukao se kako je najbolje mogao.
Bilo je deset i trideset. Ima vremena pre nego što se Mikijev nadzornik pojavi, ali prvo mu treba piće. Zgrabio je čašu za šampanjac sa sušača za sudove i sipao votku. Ne toliko da se napije. Tek da se malo opusti.
Seo je za Leksin računar, podigao sistem, otvorio fajerfoks i proverio istoriju da vidi na koje internet stranice je išla. Uobičajena sranja – Paris Hilton, TMZ, Astrološka veza.
Proverio je njenu elektronsku poštu. Možda mu je nešto poslala, a on nije dobio na mobilnom telefonu. Međutim, ničega nije bilo.
Otvorio je folder s najsvežijim dokumentima i ugledao na vrhu spiska – AltScena.doc s datumom od prethodnog dana.
Alt. Scena? Leksi, šta to radiš?
Kliknuo je na dokument i otvorio ga.


ALTERNATIVA SCENA:


EKSTERIJER: KAPELA FRENK I. KEMBEL,
AVENIJA MEDISON I OSAMDESET PRVA ULICA, DAN


PANDEMONIJA PASIONATA izgleda zanosno u maloj crnoj haljini za pogreb, dok strpljivo čeka iza policijske barikade na komemoraciji Ijana Stjuarta. Ožalošćeni polako izlaze iz kapele, ali ona ne obraća pažnju na sitnu ribu. Došla je zbog one Krupne. Ovo je Pandemonijin trenutak. Vreme je za iskupljenje.


Ko je, dovraga, Pandemonija Pasionata?
Čitao je dalje. U pola scene je ustao i otrčao do plakara.
Valtera nije bilo.
Razbio je čašu za šampanjac o zid.
– Sranje, sranje, sranje, sranje! – urlao je i udarao pesnicom o vrata plakara.
Nije to bio bes. Već agonija.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:31 pm






60.


Na licu mesta bilo je najmanje trideset policajaca i niko od nas nije video pištolj. Međutim, čim sam čuo prvi pucanj, nisam imao nikakvu dilemu o tome šta se dešava. Imali smo čoveka koji nasumično puca – osobu koja ubija ili pokušava da ubije ljude u ograničenom prostoru.
Naša Kancelarija za protivterorizam izdala je knjigu na tu temu. Pročitao sam je tri puta i zapamtio sledeće: Napadi nasumičnog ubice iz vatrenog oružja su dinamični. Odgovor policije zavisiće od jedinstvenih prilika za vreme incidenta.
Drugim rečima, kada meci počnu da lete, ne možemo vam reći šta će se dogoditi. Prepušteni ste sami sebi.
Prvi metak je pogodio Šelija Tregera. On se ukopao u mestu i stavio ruke na grudi. Pao je na jednu od saksija sa cvećem koje su dostojanstveno stajale s obe strane ulaznih vrata i skliznuo na zemlju, lica zgrčenog od bola.
Ljudi su počeli da beže na sve strane i tada sam prvi put video ko puca. Žena u crnom. Stajala je odmah iza metalnog graničnika, s ispruženom desnom rukom i pištoljem uperenim u ljude koji su se našli na ulazu u kapelu.
Žena? Od stotinu nasumičnih ubica vatrenim oružjem, devedeset šest su muškarci. U gomili smo tražili muškarca.
Izvadio sam pištolj i pojurio preko Avenije Medison, kada je drugi put povukla obarač. Nije bila profesionalac. Stajala je u pogrešnom stavu pucajući jednom rukom. Kada je opalila, ruka joj je odletela unazad. Nisam imao pojma u koga puca, ali sam video kako je metak proleteo kroz lobanju Henrija Milenberga i izašao na drugu stranu, ostavljajući za sobom trag od krvi, kosti i moždanog tkiva.
Nastao je metež. Pošto su se graničnici nalazili s jedne strane, a kapela s druge, jedna grupa je potrčala na sever, ka Osamdeset drugoj ulici, ali većina je potrčala pravo meni u susret, ka suprotnoj strani Avenije Medison. Žena je stajala na manje od tri metra od Kajli i Spensa. Uperila je pištolj u njih.
Zaustavio sam se i pokušao da nanišanim.
A onda sam tresnuo o beton.
Krupan muškarac u ljubičastoj trenerci oborio me je sa strane. Šutnuo mi je pištolj iz ruke kada sam pao, bacio se na mene i zaurlao: – Imam ga, imam ga!
Dok se na mene bacalo još nekoliko civilnih heroja u pokušaju, čuo sam još jedan pucanj, zatim još dva.
Izbrojao sam pet pucnjeva. A zatim ništa. Prošlo je pet sekundi. Sedam. Deset. Pucnjava je zamrla.
Kancelarija za protivterorizam je bila u pravu. Svaki incident s nasumičnim ubicom iz vatrenog oružja je drugačiji. Nisam imao pojma šta će se dogoditi, a sada, s licem priljubljenim uz mastan asfalt, nisam znao ni ishod.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:31 pm





61.


Čuo sam kako mi policajci prilaze u pomoć. – Pustite ga, pustite ga. On je policajac.
– Ima pištolj – povikao je gojazni tip koji je ležao na meni, teškim, južnjačkim akcentom.
– Policajac je, idiote. Svi imamo pištolje. Silazi s njega.
Onda sam malo dalje čuo još jedan glas – glasan, služben i odlučan. – Mrtva je.
Ko je mrtav?
Na meni su ležala bar četvorica ili petorica njih. Osetio sam kako se težina smanjuje, dok su policajci sklanjali jednog po jednog.
Napokon se s mene digao i onaj tip od sto dvadeset kilograma koji me je oborio i za koga se ispostavilo da je ragbi trener u srednjoj školi u Bejtsvilu, Misisipi. Ustao je i pružio mi ruku da mi pomogne.
– Izvinite, gospodine. Video sam da ste potrčali ka gomili ljudi s pištoljem i…
Ko je mrtav? KO JE MRTAV???
Digao sam se na noge, sabrao se i počeo da se probijam ka kapeli.
– Opet zabušavaš?
Bila je to moja partnerka, sa službenim pištoljem još uvek u ruci i s jedva primetnim neprikladnim smeškom na licu. Ali, što je najvažnije, bila je živa.
– Jesi li dobro? – rekoh.
– Ne, ali sam bolje nego ona.
Žena u crnom je ležala na pločniku, licem nagore, s dve rupe od metka na grudima i jednom na čelu.
– Ti si je ubila?
Kajli je klimnula glavom.
Savršen pogodak u metu.
– Video sam da su Treger i Milenberg pogođeni.
– Milenberg je bio mrtav pre nego što je dotakao pločnik – reče Kajli. – Šeli ima nekoliko slomljenih rebara, ali biće dobro.
– Nekoliko slomljenih… kako je to moguće? Video sam kako je dobio metak u grudi.
– Đubre je nosilo pancir.
Treger je ležao na ulici, s glavom naslonjenom na nečiju jaknu. Kleknuo sam pored njega.
Nasmešio mi se. Još uvek je imao krive zube klinca odraslog u siromaštvu. Sada je imao toliko novca da je mogao da ih ispravi već hiljadu puta, ali ih je ostavio takve – da ga svakodnevno podsećaju odakle je potekao.
Uzvratio sam mu smešak. – Nosio si pancir?
– Žena mi ga je kupila. Mislim da je Kevlar imao rasprodaju u Blumingdejlu.
– Žena ti je kupila pancir? Stvarno?
– Rekla je da sam toliko visoko u lancu ishrane, da su sve šanse da budem na spisku nekog bezumnika koji ide unaokolo i ubija ljude. Ne volim kada je u pravu, ali u ovom slučaju mogu da napravim izuzetak.
Ustao sam. – Imao si sreće, Šeli.
– Znam, znam. – Uzdahnuo je. – A ona će me gnjaviti do kraja života.
– Zak! Dođi.
Spens Harington je sedeo na stepenicama ispred ulaza u kapelu. – Vidiš ono? – rekao je i pokazao na jedan deo kamene fasade gde je očigledno završio metak. – Još pola sekunde i ovaj bi me pogodio u glavu. Kajli me je odgurnula. Spasla mi je život.
– Mislim da je spasla mnoge živote.
– Imaš sjajnog partnera.
– I ti.
Kajli je došla, držeći u ruci ženinu tašnu. – Zove se Aleksis Karter, dvadeset osam godina.
– Aleksis – rekoh. – Leksi. Devojka o kojoj nam je pričao Džej Džej. Koja joj je adresa? Možda je on još tamo.
– Ima vozačku dozvolu iz Indijane. Ovde nema ništa što ukazuje na to da ima njujoršku adresu. Dovraga, Zak, nije mi palo na pamet da potražimo devojku. Potpuno sam se usredsredila na to da tražimo muškarca.
– Svi smo tražili muškarca – rekao sam. – Gabrijela Benoa.
– I još uvek ga tražimo – rekla je. – Hajde da se pobrinemo da se zapečati celo mesto zločina. Neka uniformisani policajci uzmu izjave od svih prisutnih. Baš me briga ako potraje ceo… Zak… njen mobilni. Vibrira.
– Javi se.
Kopala je po ženinoj tašni da bi izvukla telefon. – Piše Gejb. On je.
– Stavi ga na spikerfon.
Pritisla je taster za dizanje slušalice. – Halo.
– Ko je to? – pitao je glas s druge strane.
– Ovde je istražiteljka Kajli Makdonald iz Njujorške policije.
– Gde je Leksi? Gde je?
– Imam bolje pitanje. Gde si ti?
Veza se prekinula.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:32 pm






KNJIGA TREĆA

PREDSTAVA SE MORA NASTAVITI




62.


Što je zločin ozbiljniji, to je veća mogućnost da se pojavi neko važan ko će policiju sprečiti da ga reši. U našem slučaju bio je to bliski prijatelj Šelija Tregera, koji je pritom i gradonačelnik Njujorka.
Treger je ležao na nosilima hitne pomoći pre nego što će ga transportovati do bolnice Lenoks Hil, kada se na mestu zločina pojavio gradonačelnik sa svitom. Pošto je pohvalio prijatelja koji je bio dovoljno pametan da obuče pancir, gospodin gradonačelnik se okrenuo ka Kajli.
– Istražiteljko Makdonald – rekao je. – Zar mi vi niste kazali da ćete uhvatiti tog manijaka pre nego što napusti grad? Kako ste krenuli s ispunjavanjem obećanja, imate svetlu budućnost ispred sebe. Kao političar.
– Stene! – povikao je Treger s nosila. – Da nije bilo Makdonaldove, imali bismo više leševa ispred kapele nego što ih je unutra. Isto važi i za istražitelja Džordana. To su sjajni policajci. Nemoj da si takav. Pusti ih da rade svoj posao.
– U redu – rekao je gradonačelnik prezrivo. – A ja ću raditi svoj. Prekidam Holivud na Hadsonu.
Treger je napravio bolnu grimasu i pridigao se na lakat. – Upadaj u kola hitne pomoći, Stene, odvešću te do Belvija, jer vidim da nisi normalan, jebote. Kakvu poruku želiš da pošalješ Holivudu? Kada pođe nizbrdo, Njujorčani napuštaju ring? Ili da imamo najbržu, najspretniju, najhrabriju policiju na svetu i da niko nigde ne štiti filmsku industriju kao njujorški Crveni odred?
– Šta hoćeš da kažeš, Šeli? Ako sada odustanemo, teroristi pobeđuju?
– Ne znam ko će pobediti, ali mogu da ti kažem ko će izgubiti, dovraga. Ako se sada povučeš, sledećeg novembra ćeš imati sreće ako budeš dobio pet-šest glasova na Staten Ajlendu. Moraš imati muda, Stenli.
– Dobro. Daću im još jedan dan. – Okrenuo se ka Kajli. Ko god bi pomislio da će se gradonačelnik izviniti što ju je napao ili joj barem čestitati što je eliminisala nasumičnog ubicu, ne poznaje ga dobro. – Ko je mrtva devojka? – pitao je.
Kajli mu je ispričala.
– I šta sada?
– Pretražujemo njene poruke na mobilnom telefonu. Devojka se nalazi na samo jedan stepen razdvajanja od Gabrijela Benoa, tipa koga tražimo. Blizu smo.
– Pitaću vas još jednom – reče gradonačelnik Kajli. – I dalje mislite da ćete uhvatiti tog tipa?
– Da, gospodine – reče ona kao iz topa. – Sasvim sigurno.
Mislio sam da to nije moguće, ali Kajli je zvučala još ubedljivije nego kada je odgovorila na isto pitanje dva dana ranije, kada smo imali četiri leša manje.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:32 pm




63.


Delija Kejts nije od onih policajaca koji se pojavljuju na mestu zločina samo zato što je došao gradonačelnik. Dovoljno je pametna da svom timu da dovoljno vremena da prikupe informacije. A kada je stigla, dvadeset minuta pošto je gradonačelnik otišao, imali smo ih sasvim dovoljno. Neke od njih bile su prilično zastrašujuće.
– Šta ste saznali?
– Ubica je Gabrijelova devojka, Aleksis Karter, poznata i kao Leksi. Njen mobilni telefon je prava riznica. Ništa nije zaštićeno lozinkom – rekao sam. – Sudeći po onome što smo mogli da zaključimo iz poruka između nje i Gabrijela, znala je šta on planira, ali nije bila s njim kada je ubio Rota, Stjuarta niti Šaka.
– Ovoga puta je svakako to nadoknadila.
– I to sve njemu iza leđa. Benoa nije imao pojma šta smera. U poslednjih nekoliko poruka panično je traži. U pravu ste. Prave film. U tašni smo joj pronašli scenario za ovu scenu. Imala je dva završetka.
– U jednom beži, a u drugom tragično strada? – pitala je Kejtsova.
– Ne. U jednom beži, a u drugom je hapsi njujorški Crveni odred, pri čemu nam se suprotstavlja i štiti svog čoveka.
– A u pozadini peva Tami Vinet?
– Čak koristi moje i Zakovo ime u scenariju – rekla je Kajli i izvadila jednu stranicu scenarija koji smo našli u Leksinoj tašni. – Njen lik se zove Pandemonija Pasionata. Pročitaću deo dijaloga.


ISTRAŽITELJ DŽORDAN


Gde vam je partner? Šta planira?


PANDEMONIJA


Ne trudi se, dečko. Od mene nećeš ništa saznati.


ISTRAŽITELJKA MAKDONALD


Vi ne shvatate u kakvoj ste nevolji.


PANDEMONIJA


A vi ne shvatate u kakvoj ste vi nevolji.


– Tako je videla razvoj događaja? – reče Kejtsova. – Ili je hapsimo ili beži? Da li je ikada napisala završetak onako kako se dogodilo?
Kajli je odmahnula glavom. – Nije. Bila je u blaženoj zabludi do samog kraja.
– Treba nam ostatak scenarija. Da li imate neku ideju gde se nalazi?
– Možda je u njenom računaru, međutim nema njujoršku vozačku dozvolu, a ne nalazi se ni na jednoj od poznatih njujorških adresa – rekao sam. – Ali pronašli smo nešto drugo. Sećate se da je Šeril Robinson predvidela da će Benoa uraditi nešto veliko, mnogo veće nego prethodna ubistva? Slušajte ovo.
Pritisnuo sam taster za glasovne poruke na Leksinom telefonu.
– Leksi, ja sam. Situacija se iskomplikovala. Evo me ispred Mikijeve zgrade, policija se pojavila. Siguran sam da će pokupiti Mikija. U torbi imam eksploziva C4 u vrednosti od četrdeset pet hiljada dolara i ne mogu ništa da učinim da ih zaustavim. To je sve. I da, još nešto. Gde si ti, jebote?
– Četrdeset pet hiljada? – reče Kejtsova. – To je mnogo eksploziva.
– To je dovoljno da pozovemo Službu državne bezbednosti i sve ostale koji bi nam pomogli da ga nađemo.
– Ne želim samo da ga nađem. Želim da budem tri koraka ispred njega.
– Zak i ja smo napravili spisak svih manifestacija povezanih s Holivudom na Hadsonu. Ali raštrkani su po celom gradu. Po hotelima, pozorištima, restoranima, na privatnim zabavama. Mislim da nećemo moći da nađemo dovoljno pasa tragača da sve to pokrijemo.
– Da li Benoa može to da izvede sam? Jedno je napraviti Molotovljev koktel, ali ovo je mnogo plastičnog eksploziva koji mora sam da aktivira, bez svog stručnjaka za bombe. Imamo Pelca. Možemo da ga držimo sedamdeset dva sata.
– To ga može usporiti, ali ne znam da li će ga zaustaviti – rekao sam. – Benoa je pametan. Shvatio je da ćemo pronaći stručnjaka za bombe koji je upravo izašao iz zatvora. Zato nije ostavio eksploziv kod Pelca. Pre će biti da je iskoristio Pelca da mu dobavi vatromet i održi kratki kurs o tome kako da ga upotrebi. C4 nije baš toliko komplikovan.
– Pa, ako je Pelc podučio Gabrijela kako da upotrebi eksploziv, onda mora da zna koje su mete u pitanju – reče Kejtsova. – Vratite se u stanicu čim ovde završite i uterajte strah u kosti gospodinu Pelcu.
– Da li još uvek čekamo njegovog nadzornika? – pitala je Kajli.
– To je pravilo, zar ne? – rekla je Kejtsova. – Ne ispitivati osuđenika na uslovnoj kazni bez prisustva nadzornika.
– Tako je, gospođo – reče Kajli. – To je pravilo.
– A ti, istražiteljko Makdonald, najbolje znaš da se ne možemo držati baš svih pravila.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:32 pm




64.


Kada smo se napokon vratili u stanicu, ostalo nam je još pola sata do smene. Ljudi su neprestano dolazili, odlazili ili čekali da razgovaraju s policajcem na prijemnom pultu.
Devetnaesta stanica je jedna od najopterećenijih u gradu i samo stari profesionalac poput Boba Makgrata može da radi na prijemnom odeljenju.
Kada smo stigli, pričao je s dvema devojkama u dvadesetim – jedna od njih bila je Latinoamerikanka neobične lepote. Još četvoro civila čekalo je na red.
– Izvini što prekidam, naredniče – rekao sam. – Ali kapetan Kejts je poslala patrolu da pokupi tipa po imenu Miki Pelc u Kvinsu. Da li su ga priveli?
– Jesu, istražitelju, čekaj, imam ovde negde njegov prijemni list – rekao je Makgrat. – Da li ijedno od vas dvoje habla español?
– Ja, un poco – kazala je Kajli.
– To neće biti dovoljno. Svi policajci govore un poco. Gospođica je iz Kolumbije. Ne zna ni reč engleskog, a njena prijateljica ne govori španski.
– Nije mi zapravo prijateljica – rekla je žena. – Živi u stanu do mene, pa sam je dovela ovamo. Htela sam da joj pomognem. Neko joj je ukrao pasoš i…
– Gospođo, stanite – reče Makgrat. – Zapisao sam deo priče na engleskom. Sačekajte malo da pronađem policajca koji govori španski.
– Mogu li da prođem, naredniče?
Bio je to dobavljač iz Pepsija s kolicima prepunim kartona pepsi-kole koja se prodaje u automatima.
– Vernone, nemoj slučajno da si mi kamionom zagradio neka patrolna kola tamo ispred – rekao je Makgrat i mahnuo mu da prođe.
Zatim je prstom počeo da prebira po gomili papira na radnom stolu, tražeći onaj koji se odnosi na Pelca.
– Izvinite, ali moram da uzmem sina iz škole za pola sata – rekla je Dobročiniteljka.
– Razumem vas, gospođo – rekao je Makgrat. Pogledao je preko ramena i doviknuo: – Dona, jesi li zvala Rodrigeza ili Moralesa? I dalje mi treba prevodilac za španski.
Iza njega, službenica u kancelariji s druge strane staklenog zida dokotrljala je stolicu do vrata i uzvratila: – Obojica su zauzeti, naredniče!
– Ne verujem – rekao je Makgrat, još uvek kopajući po gomili papira. – Otišli su na pauzu. Zovi ih da se vrate i ovoga puta im opiši gospođicu.
Sve to je počelo da me nervira, a jedan pogled ka mojoj partnerki bio je dovoljan da shvatim da je i ona izgubila strpljenje. Video sam da steže vilicu i suzdržava se da ne progovori.
Makgrat je primetio našu nervozu. – Izvinite, kolege, Pelc je već neko vreme ovde. Njegov papir je zakopan negde na dnu.
Nastavio je da traži dok je mnoštvo ljudi izlazilo iz stanice kroz vrata koja odvajaju prijemni pult od čekaonice – tri policajca s velikim sportskim torbama; Viktor, momak koji donosi hranu iz Gerinog restorana; sveštenik; ispijen stariji čovek u izgužvanom plavom odelu kome na čelu piše da je akvokat za siromašne.
Makgrat je dizao i spuštao glavu, odmeravajući svakoga ko je ulazio ili izlazio. Napokon je izvukao plavi list papira iz svežnja. – Pelc, zarez, Miki – rekao je pobednički. Na papiru se nalazila žuta samolepljiva poruka. Začkiljio je i pročitao. – Njegov nadzornik je zvao u jedan i pet. Još uvek je u sudu. Moli da ga sačekate.
– Nema šanse – rekla je Kajli i uzela plavi papir. – Ne posle onoga što se dogodilo jutros. Gde je Pelc?
– Hej, naredniče. Dónde está la hermosa mujer?
Bio je to policajac Morales čije su tamne oči već spazile lepu Kolumbijku. Uvukao je stomak i izbacio grudi, nestrpljiv da prevodi.
Rodrigez je išao odmah iza njega. – Naredniče, on je Portorikanac. Tamo i ne govore pravi španski. Moj otac je bio Kolumbijac, ja ću da pričam s njom.
– Morales je prvi došao, ali ako već nemaš posla – rekao je Makgrat i dao Rodrigezu dva dolara koje je izvukao iz džepa – otrči gore i donesi mi dijetalnu pepsi-kolu.
– Naredniče – rekao sam. – Žuri nam se. Gde je Pelc?
– Izvinite, ovde je kao u zverinjaku. Pelc je u…
Čuo sam lomljavu, a Španjolka je vrisnula. – Dios mio… Pokazala je prstom preko mog ramena.
Makgrat je hitro okrenuo glavu. – Šta se događa, jebote?
Okrenuo sam se i video muškarca koji se tetura ka nama i mlatara rukama, grči se, udara o zidove i bljuje. Tri metra od pulta srušio se na pod licem nadole. Rodrigez mu je prvi prišao i opipao puls.
– Pelc – reče Makgrat.
– Mrtav je – dodao je Rodrigez i potvrdio ono što sam već znao.
– Sranje – reče Makgrat udarivši pesnicom o radni sto. Zatim je pokazao ka ulaznim vratima i zaurlao. – Zaustavite tog prokletog sveštenika!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:32 pm





65.


Ući kod Mikija Pelca nije bio neki izazov, pomislio je Kameleon.
Policajac za prijemnim pultom je bio u gužvi, ali neverovatno je koliko brzo možete stići na početak reda ako nosite crnu košulju, beli okovratnik i zlatan krst oko vrata.
– Ja sam otac Makdugal – rekao je Gabrijel kada je pročitao ime s bedža na Makgratovoj uniformi. – Pozvao me je pripadnik moje parohije, Miki Pelc. Nedavno je izašao iz zatvora i svesrdno se trudi da ostane na pravom putu. Izgleda da je upao u nevolju. Šta je uradio, ako smem da pitam?
– Koliko ja vidim ovde, oče, ništa – rekao je Makgrat. – Nije uhapšen. Priveden je samo da bi mu istražitelji koji vode jedan slučaj postavili nekoliko pitanja.
– Ah, baš će mu laknuti onda. Zaista je dobar čovek. Iskreno verujem da je raskrstio s prošlošću. Našao je Gospoda dok je bio u zatvoru.
– Mnogi ga nađu, oče.
– Moj posao je da se pobrinem da ovako nešto ne poljulja njegovu veru. Da li bih mogao da ga vidim na nekoliko minuta, da mu dam duhovni savet i nešto da se osveži?
Gabrijel je pokazao providnu plastičnu flašu s vodom.
– Da li je to sveta vodica, oče? – pitao je policajac.
– Nije – rekao je Gabrijel – ali pošto flaša od pola litra košta dva dolara, čovek bi pomislio da ju je osveštao sam Gospod Bog.
Policajac se glasno nasmejao. Koji Irac ne voli duhovitog sveštenika? – Dona, molim te odvedi oca Makdugala u sobu broj dva.
Kameleon je podario policajcu svoj najiskreniji hrišćanski osmeh. Imam dozvolu da ubijem gospodina Pelca. Aleluja.
Miki je, razume se, bio presrećan što ga vidi. Zaklinjao se da neće nikome reći ni reč.
– Ne bi lagao sveštenika, zar ne, sine? – reče Gejb.
Miki se nasmejao prepoznatljivim promuklim glasom i popio pola flaše vode.
– Došao sam samo da ti pružim moralnu podršku – reče Gabrijel – i da ti kažem da, ako ti treba advokat, ne uzimaš one nesposobnjakoviće koje dodeljuje sud. Imam novca da ti platim pravog advokata.
– Hvala ti – rekao je Miki. – Ti si pravi prijatelj, Gejbe.
To su verovatno bile poslednje reči koje je Miki Pelc izgovorio.
Izlazak iz stanice je bio pesma. Gabrijel je krenuo za trojicom policajaca, protutnjao pored narednika na prijemnici i izašao na glavna vrata. Nije prošlo ni trideset sekundi, a već je skinuo jareću bradicu s lica, strgao svešteničku košulju i okovratnik, zgužvao ih zajedno s Biblijom i krstom koji je nosio oko vrata i zavrljačio u korpu za smeće.
Na uglu Treće avenije i Šezdeset sedme ulice nalazio se ulični prodavac koji valja naočare za sunce, baterije i „marame od pravog kašmira” za samo pet dolara. Njegov izlupani kombi dodž stajao je odmah pored tezge, te se Gabrijel namestio tako da može da gleda ka zapadu, prema stanici, a da pritom ostane potpuno skriven.
Kada je nekolicina policajaca istrčala iz stanice na ulicu, imao je na sebi crveno-belu majicu Univerziteta Ratgers i probao par ogromnih naočara za sunce. Makdonaldova je izašla prva. Pogledala je levo, zatim desno i udarila pesnicom o dlan kada je shvatila da je pobegao.
To je kučka koja je ubila Leksi. U medijima nisu rekli njeno ime – samo „policajka u civilu” – ali Gabrijelu je to bilo dovoljno.
Prošao je tik pored nje, na oko desetak centimetara. Međutim, čak i da je mogao da je zadavi tu, na licu mesta, ne bi to učinio. Nadobudna istražiteljka Kajli Makdonald će uskoro doživeti isti onakav bol i agoniju koju je njemu priredila.
Ovo je za tebe, Prodavačice kokica.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:33 pm







66.


Stanica je zvanično postala mesto zločina. Tehnički gledano, nismo smeli da sklonimo Pelca dok mu ne uzmu sve uzorke. Pošto ništa ne ukazuje na loš rad policije tako dobro kao mrtvac na podu policijske stanice, brzo smo pronašli ciradu da sakrijemo leš od javnosti.
– Da se ja pitam, odvukla bih ga nazad u sobu – rekla je Kajli. – Da li su nam zaista potrebni forenzičari da bi nam rekli da ga je Benoa otrovao? Verovatno istim onim čime je otrovao Rota.
Nas dvoje, Kejtsova, Makgrat i njegov šef, poručnik Al Orton, tiskali smo se u kancelariji Done Torson. Dona je civilno lice zaposleno na prijemnom odeljenju. Bilo je vruće i neprijatno u svakom smislu.
Kajli se okrenula ka Makgratu. – Kako je Benoa uspeo da uđe?
Makgrat je krupan muškarac. Krupan, s gustom, prosedom kosom i širokim, irskim osmehom. Na prijemnom pultu može izgledati prijatno, ali i zastrašujuće. Kao što sam već rekao, stari profesionalac. Pogledao je Kajli u oči i rekao tiho i smireno:
– Rekao mi je da je sveštenik. Izgledao je kao sveštenik. Rekao je: „Pelc je iz moje parohije. Da li bih mogao da ga vidim na nekoliko minuta, da mu dam duhovni savet?” Kako sam obavešten, Pelc nije bio uhapšen. Nije bio priveden čak ni zbog kršenja uslovne kazne. Sedeo je tamo i čekao da razgovara s vama i sa svojim nadzornikom. Tako da odgovor na vaše pitanje, istražiteljko, glasi: ušao je jer sam ga ja pustio. Ja čuvam vrata i pristao sam da ga pustim zato što, koliko sam mogao da vidim, nije bilo razloga da ga odbijem. Ali, ako vam treba neko koga ćete da okrivite, slobodno možete reći da sam to ja.
Orton se uključio u razgovor. – Čekaj, Bobe. Istražiteljko, vi ste ovde novi. Devetnaesta stanica sarađuje sa Crvenim odredom otkako su se ovde uselili i to uglavnom dobro. Imamo određeni protokol. Prvenstveno „služimo i štitimo”. Mi ne kinjimo građane. Ne pretresamo ih i ne zabranjujemo da unose tečnost preko ove linije. Mi nismo Služba za bezbednost avionskog saobraćaja. Narednik Makgrat je uzoran policajac s osamnaest godina iskustva i radio je svoj posao po pravilima. To što se dogodilo nije njegova…
– Ale, ja sam kriva – reče Kejtsova. – Uprskala sam. Nisam htela mnogo buke, te nisam rekla policajcima ko je Pelc ni zašto ga privode. Međutim, nismo imali sreće. Benoa je video kada su ga pokupili. Kada sam to saznala, trebalo je da zovem i da vam kažem da Pelca stavite pod ključ. Nije mi palo na pamet da će se Benoa pojaviti ovde i ubiti ga da ne bi propevao.
– Propevao o čemu? – rekao je Orton.
– Benoa je dobavio dovoljnu količinu C4 kojom bi mogao da izvede ozbiljan napad.
– Da li znamo gde?
– Ne, ali sigurna sam da je Pelc znao i zato je sada mrtav.
– Ako ima veze s ovom holivudskom nedeljom, koliko bi to mesta moglo da bude? – pitao je Orton.
– Po poslednjim procenama, šezdeset tri – rekao sam. – Jedinica s psima tragačima trenutno ima samo osamnaest pasa koji su na raspolaganju. Bez Pelca koji nam je mogao ukazati na metu ili na mete, ne možemo da pokrijemo ni pola od toga.
– U tom slučaju, moraću da odredim prioritete – rekla je Kejtsova. – Počnite sa skupovima u hotelima ili na drugim javnim mestima.
– Važnije mete će verovatno biti na privatnim zabavama – rekla je Kajli. – Znam da je Frajers klub…
– Istražiteljko Makdonald – rekla je Kejtsova oštro. – Svesna sam da su velike budže važnije mete i shvatam da si ti bliska s nekima od njih, međutim, mi smo pre svega odgovorni prema građanima Njujorka. Hoću da psi pretraže svaki skup na kojem bi naši poreski obveznici mogli da postanu kolateralna šteta. Jasno?
– Da, kapetane.
Kejtsova nije odgovorila. Izašla je odlučnim korakom i popela se do svoje kancelarije. Njena pokajnička epizoda se završila. Opet je postala šefica.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:33 pm




67.


Posle četrdeset pet minuta dizanja tegova, dvadeset minuta na mašini za veslanje i još četrdeset pet na traci za trčanje, Spens Harington je bio potpuno mokar od znoja. Skinuo se i pažljivo posmatrao svaki centimetar tela u ogledalu koje je prekrivalo čitav jedan zid njegove kućne teretane.
Indeks mase tela mu je dvadeset. Spens želi još da ga smanji. Nije loše za nekoga ko se bliži četrdesetoj. Jedna od prednosti odbacivanja loših navika jeste i mogućnost da ima telo koje izgleda sjajno kada je nag. Ne zna se ko više voli da ga posmatra – on sam ili Kajli.
Otišao je do kupatila, bacio mokru odeću za vežbanje u korpu za veš, tuširao se deset minuta, obrisao i uvukao u krevet.
Spens je od petnaestominutne popodnevne dremke napravio pravu nauku. Podesio je alarm na ajfonu da zvoni za šesnaest minuta. Zaspao je pre nego što je proteklo prvih šezdeset sekundi. Četvrt sata kasnije probudio se uz poznati zvuk Soni i Šer koji pevaju I Got You, Babe; to je pesma koja ga podseća na njegov omiljeni film Dan mrmota.
U trosobnom stanu termostati su namešteni da održavaju temperaturu na osamnaest stepeni. Čim je zbacio sa sebe čaršav, osetio je kako ga svež vazduh miluje po toploj koži. Spustio je glavu na jastuk i prešao rukom preko stomaka dok se nije zaustavio u međunožju. Uhvatio se za genitalije i duboko udahnuo. Kajli i on nisu imali seks otkako je počela da radi u drugom odeljenju. Zatvorio je oči, zamislio je nagu u krevetu pored sebe i odmah osetio erekciju.
Vežbanje, vruć tuš i blizina smrti najbolji su način da se napališ, pomislio je, sklonio ruku i seo na ivicu kreveta. Uzeo je telefon i pozvao ženu.
– Kako si? – pitala je.
– Istuširao sam se, go sam i napaljen kao jarac koji se najeo vijagre. Ti?
– Sjajno. Upravo sam provela dva sata s maserkom. Ne, čekaj, to je bila Služba za unutrašnju kontrolu koja me je ispitivala posle pucnjave kako bi utvrdila da li patim od posttraumatskog stresa i da li sam još uvek sposobna da obavljam dužnost.
– I?
– Loše vesti, jarče. Radim sve dok ne uhvatimo tog gada. Kako se Šeli drži?
– Srećan je kao domaćica u radnji koja prima duple kupone. Lekar mu je dao nešto protiv bolova. Kada je stigao u kancelariju, pozvali su ga iz Elektronik artsa. Oni su jedna od najvećih kompanija za video-igre na svetu, a posle jutrošnje pucnjave odjednom smo im postali zanimljivi.
– To je bilo baš brzo.
– Tako je to u poslu s video-igrama. U svakom slučaju, pitali su da li mogu večeras da pošalju nekoliko programera da provere pilot program. A ti znaš kako Šelijev mozak funkcioniše. Pristao je, a zatim odmah pozvao još desetak kompanija koje prave video-igre, tako da će doći i Soni i Nintendo.
– Spense, Benoa ima eksploziv. Nemamo dovoljno policajaca niti pasa, a privatne zabave neće biti prioritet. Pobrini se da Šeli angažuje obezbeđenje.
– Već sam mu to rekao, ali on se ne brine.
– Pucali su u njega. Zar ne misli da bi to moglo ponovo da se desi?
– Ne. Misli da je devojka samo htela da puca u ljude s filma i televizije, pa je pretpostavila da će naići na nekog poznatog na Ijanovoj komemoraciji. Ali što se Šelija tiče, večeras samo ima sastanak s gomilom dosadnih poslovnih ljudi. Pravi glamur s glasnom muzikom i velikim imenima biće u Kis end flaju, 230 fiftu, Tendžunu, na takvim mestima. Tamo bi trebalo da tražite tog ludaka… čekaj, neko mi zvoni na interfon.
Ukucao je zvezdicu i nulu. – Ko je?
– Hej, gospodine Harington. Trevor je iz Silverkapove kurirske službe. Imam paket za vas. Izgleda da su izmene u scenariju.
– Popni se, Treve. Sedmi sprat. Hvala.
Vratio se.
– Ko je to? – reče Kajli.
– Agencija za poslovnu pratnju. Pozvao sam ih pre nekoliko sati. Naručio sam prostitutku.
– Kako si znao da neću biti kod kuće?
– Nisam. Zapravo, nadao sam se da ćemo u trojku.
– Grozan si.
– Zato me voliš.
– Lepo se zabavljaj s prostitutkom i s video-igrama – reče Kajli.
– A ti se pazi dok juriš loše momke. Volim te.
– I ja tebe. Moram da prekinem.
Začulo se zvono na vratima, a Kajli je spustila slušalicu. Spens je zgrabio jastuk, prekrio međunožje i krenuo ka vratima.
– Hej, Trevore, nisam obučen. Možeš li da gurneš koverat ispod vrata?
– Suviše je debeo – rekao je Trevor – ali mogu da ga ostavim ispred vrata.
– Odlično.
– Nema problema, gospodine. Prijatno veče.
Spens je prislonio uvo na vrata i čuo kako je koverat pao na itison. Trevor je otišao do lifta. Pošto je već bio na sedmom spratu, vrata su se odmah otvorila. Kada su se zatvorila, lift je počeo da se spušta u predvorje.
Još uvek držeći jastuk, Spens je iskoračio u hodnik, sagao se i pružio ruku prema koverti.
Priljubljen uza zid odmah pored vrata, Kameleon je uperio elektrošoker u Spensovo desno rame i pritisnuo obarač. Milion volti je projurilo kroz telo Spensa Haringtona i on se stropoštao na pod.
– Kao što rekoh, Spense – rekao je Gabrijel. – Izmene u scenariju. Upravo si dobio daleko veću ulogu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:33 pm






68.


– Neverovatno je koliko je lako nabaviti elektrošoker – rekao je Gabrijel dok je vukao Spensa preko praga. – Samo pedeset dolara preko interneta. Prava zajebancija je dostava. Veruješ li da su tejzeri i elektrošokeri legalni u četrdeset četiri države, ali ne mogu se dostaviti u jebeni Njujork niti Džersi?
Nogom je zatvorio vrata i odvukao Spensa u dnevnu sobu.
– Ali kompanije koje prodaju ta sranja po netu su zaista sjajne. Na sajtu piše velikim crvenim slovima „Da li živite na području gde je zabranjena isporuka? Ne brinite. Dajte nam drugu adresu u bilo kojoj legalnoj oblasti i mi ćemo vam isporučiti robu!” Tako da sam se odvezao u Konektikat, gde su dozvoljeni, ali samo za kućnu upotrebu. Ipak, mislim da nisam prekršio zakon, pošto sam te opalio ovde, u tvojoj kući – nasmejao se Gabrijel.
– Bilo kako bilo, imam poštanski pretinac u Stamfordu, odvezao sam se tamo nedelju dana kasnije, gde me je čekao elektrošoker. Diskretno zapakovan kao što su i obećali. Kao što rekoh, zajebancija, ali sve je to deo pretprodukcije.
Spustio je Spensovu glavu i ramena na pod, uzeo masivnu trpezarijsku stolicu i postavio je tri metra od ulaznih vrata.
– Dakle, znam da još uvek ne možeš da govoriš, ali možeš da me čuješ. Treba da sedneš u ovu stolicu. Ja ću odraditi veći deo dizanja, ali moraš da mi pomogneš. Inače, cap, cap, cap. Neverovatna stvarčica, ovaj elektrošoker. Od dvadeset osam, dvadeset četiri komentara na sajtu daju mu pet zvezdica. A vidiš i zašto.
Gabrijel je uhvatio Spensa ispod pazuha, zastenjao i podigao ga na stolicu.
– Zanimljivo je to što si go. To nije bilo u scenariju, ali sviđa mi se. Izgledaćeš još ranjiviji na snimku. Film je ionako već dobio oznaku R. Tako da još malo golotinje ne može da škodi.
Prošlo je deset minuta dok Spens nije povratio svest. Tada su mu gležnjevi i listovi već bili pričvršćeni lepljivom trakom za nogare stolice. Grudi su mu takođe bile obavijene trakom koja mu je držala ruke čvrsto iza leđa. Preko usta mu je bilo zalepljeno treće parče trake. Otvorio je oči i ispred sebe ugledao Gabrijela.
– Pa, dobro jutro, Uspavana lepotice. Tvoj princ čeka.
Stavio je elektrošoker na stolicu između Spensovih raširenih nogu. – Sada ću ti skinuti traku s usta. Budeš li vikao, glas će ti otići za oko dvanaest oktava uvis.
Spens je klimnuo glavom, a zatim ustuknuo kada je Gejb strgao traku. – Ko si ti? – prošaptao je.
– Ja sam Kameleon.
Spens je piljio u njega u neverici. – Ne… ne razumem. Tako se zove moj novi serijal. Kameleon je moj novi lik.
– Onaj što si ga ukrao od mene. Poslao sam ti tu ideju pre dve godine. Ja sam Kameleon.
Tip je lud. Spens je vrteo glavom pokušavajući da shvati. – Dobro – rekao je. – Ti si Kameleon. Večeras ide pilot epizoda moje serije. Glavni lik je privatni istražitelj, stručnjak za maskiranje. On se takođe zove Kameleon. To je slučajnost. Nisam ukrao…
– Baš me briga da li si ga preinačio u istražitelja ili vozača autobusa ili astronauta – razbesneo se Gabrijel. – I dalje je to moja ideja. Ja sam ti je poslao. Verovao sam ti.
– Jasno mi je – rekao je Spens. – Problem je u tome što mi ljudi šalju ideje svaki dan, ali ja ne mogu da ih čitam. Većina televizijskih producenata nikada ne čita tekstove koje nisu tražili, osim ako ne dolaze od agenta s kojim rade.
– Većina televizijskih producenata laže čim zine.
– Kunem ti se da ne lažem. Kameleon je ideja koju sam dobio pre četiri godine. Otad je razvijam i najzad… Šta to radiš?
Kameleon je posegnuo rukom u ranac. – Vidi šta imamo ovde. A mislio si da je elektrošoker za stoku strašan? Ovaj moj filmčić je zaista pun iznenađenja, zar ne?
Spens je povikao. – Upomoć! Ima li koga? Upomoć!
Gabrijel ga je pesnicom udario u nos i umesto vriska čulo se pucanje hrskavice. Cimnuo mu je glavu i snažno mu obmotao traku oko usta tri puta.
– Ne samo da si mi ukrao ideju – rekao je Gabrijel i podigao ono zbog čega je Spens premro od straha. – Već si mi uzeo i život. A sada, pogodi šta, lepotane? Vreme je za osvetu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:33 pm




69.


Jedinica s psima tragačima Njujorške policije ima trideset šest pasa. Polovina su psi koji traže narkotike, druga polovina dresirani da traže bombe. Nekoliko pasa dresirano je da ujedno traži i leševe. Čak i u tako velikom gradu kao što je Njujork, osamnaest pasa za bombe obično bi bilo sasvim dovoljno.
Međutim, to nije bio običan dan.
Pozvao sam narednika Kajla Vorena, koordinatora jedinice s psima tragačima za celu Njujoršku policiju. Ima samo trideset dve godine, ali se od desete bavi dresurom pasa. Izložio sam mu problem, a Voren je samo rekao: – Shvatio sam.
Javio se dva sata kasnije. Sakupio je pse od državne policije Njujorka, Nju Džersija i Konektikata, pa na sever sve do Okruga Alster. Do pet sati popodne imali smo trideset dva psa tragača.
Kajli i ja smo bili u stanici i zabadali rajsnadle u mapu grada zalepljenu za zid od plute. Pošto nismo imali dovoljno pasa da pokrijemo svaku lokaciju, morali smo da odlučimo koja od njih zahteva stalno prisustvo psa tragača, a koja može da se pretraži, te da se pas pošalje negde drugde.
– Mislim da je Spens u pravu – rekla je Kajli. – Trebalo bi da se usredsredimo na mesarsku četvrt. Tamo će biti većina najvažnijih zvanica pa bi trebalo poslati bar pet-šest pasa.
– Poznajući te važne zvanice, kladim se da bismo postigli pun pogodak, ako bismo poslali i nekog psa za narkotike.
Kajlin mobilni telefon je zazvonio. Međutim, to nije bila njena uobičajena zvonjava.
– Da li je moj muž poremetio pameću? Zove me preko Skajpa. Zaista misli da nemam pametnija posla nego da četujem s njim?
– Ti imaš sreće. Mene zove isključivo usred noći.
Podigla je ajfon i uključila Skajp.
– O, bože. Zak…
Pogledao sam preko njenog ramena. Na ekranu ajfona video sam Spensa kako sedi potpuno nag na stolici, vezan i zapušenih usta.
– Spense… – to je bilo sve što je Kajli uspela da izgovori.
Zatim se na ekranu pojavio Gabrijel Benoa.
– Zdravo, istražiteljko Makdonald. Iza tebe vidim i tvog partnera, istražitelja Džordana. Ne znam da li ste već pronašli moj stan, ali ja sam tvoj pronašao.
– Šta hoćeš? – rekla je Kajli.
– Hoću da patiš isto kao što si ti mene naterala da patim. Da li znaš ko je bila ona žena koju si jutros ubila?
– Bila je hladnokrvan ubica. Pucala je na grupu bespomoćnih ljudi.
– Leksi je bila nevina kao dete. Ako je nekoga ubila, to je zato što su zaslužili.
– Šta hoćeš? – Kajli je ponovila pitanje.
– Da li znaš kako je bolno izgubiti nekog koga voliš? – pitao je Benoa.
Kajli nije odgovorila.
– Uskoro ćeš saznati – rekao je podrugljivo.
Podigao je debeli blok eksploziva C4 prema kameri. Za eksploziv je bio zalepljen digitalni tajmer, s jednom crnom i jednom belom žicom povezanom s detonatorom koji je virio iz plastike.
– Imaš pola sata – rekao je Benoa. – A onda ću ti ga uzeti, baš kao što si ti meni uzela nju.
Pritisnuo je dugme. Na digitalnom tajmeru pojavilo se 29.59 i tajmer je počeo da odbrojava sekunde. Kada je stigao do 29.55, nestao je s ekrana i ponovo smo videli Kajlinu dnevnu sobu. Pet sekundi kasnije prekinuo je vezu.
Ekran je zamro, ali poslednje što sam video ostaće mi zauvek urezano u svest. Spens Harington, nag, potpuno bespomoćan, vezan za stolicu u sopstvenom stanu, sam i preplašen čeka smrt.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:33 pm





70.


Kajli je potrčala.
Zgrabio sam radio i potrčao za njom, preskačući po dva stepenika.
– Treba mi policijsko vozilo! – dotrčala je do prijemnog pulta, odgurnula građanina koji je stajao u redu i povikala na narednika Makgrata. – Imamo 2-1-7.
Makgrat nije oklevao. Ako je i bilo nesporazuma tokom prethodnog sastanka, sve je već bilo zaboravljeno. 2-1-7 je napad s namerom da se izvrši ubistvo, a Kajli je očigledno policajac na zadatku.
– Šest četiri četiri dva – rekao je. – Ševrolet kapri ispred ulaza. Najbrže vozilo koje imamo. Ključevi su u bravi.
Kajli je izletela kroz glavni ulaz i potrčala ka ševroletu. Otvorila je prednja vrata, kada sam je zgrabio za nadlatkticu.
– Trebalo bi da zovemo odred za demontiranje bombi – rekao sam.
Otrgla se.
– Ne. Dok se oni saberu, pokrenu, pronađu moj stan i odluče o najbezbednijem načinu da demontiraju bombu, Spens će stradati. Idem sama ili s tobom. Šta si odlučio?
Nije sačekala odgovor. Uskočila je za volan i upalila motor.
– Idem s tobom! – povikao sam i uskočio na suvozačko mesto, dok je ona već kretala uz škripu guma. S uključenom sirenom i rotacionim svetlima, prošla je kroz crveno na raskrsnici s Leksington avenijom.
– Trebalo bi da zovemo pojačanje – rekoh.
– Ne, dok ne stignemo tamo i procenimo situaciju – rekla je i naglo skrenula u Petu aveniju. – Ne smemo dozvoliti da neki napaljeni početnik odluči da se igra heroja.
– Misliš li da je bolje da pošaljemo napaljenu suprugu da izigrava heroja?
– Dođavola, Zak, imamo dvadeset osam minuta. Znam gde se Spens nalazi i kako da stignem tamo i nemam vremena da čekam pojačanje.
Kajli je naglo skrenula u Južni Central Park, otmeni produžetak Pedeset devete ulice koji se prostire od Velikog vojnog trga kod Pete avenije do Kolumbovog trga kod Osme avenije. Duž ulice je stajao niz lepih kočija koje čekaju da povezu turiste u dvadesetominutni lagani kas po parku za pedeset dolara plus napojnica. Kajli je legla na sirenu, a zatim prešla preko duple žute linije u traku koja vodi ka istoku, gde je bilo mnogo manje prometa.
– Prošli smo spisak svih mogućih meta napada – rekla je. – Kako to da se nismo setili Spensa?
– Tražili smo veliki filmski završetak. Međutim, Benoa je ovo preinačio u čistu osvetu. Ubila si njegovu devojku.
– Da – rekla je. Skrenula je levo u Sedmu aveniju, uletela u traku rezervisanu za vatrogasna vozila i nagazila gas do daske. – Dakle, ako Spens pogine, ja sam kriva.
Zazvonio mi je mobilni. Pogledao sam identifikaciju. – Kejtsova – rekao sam. – Sigurno joj je Makgrat rekao da smo otišli zbog dojave 2-1-7.
– Ne javljaj se – reče Kajli.
– Jesi li ti sišla s uma? Ona nam je šef.
– Da, potpuno sam sišla s uma, a ako budemo rekli šefici šta smeramo, možda će nas vratiti. Zak, znam da tebi Spens ne znači mnogo, ali ako ti je stalo do mene, molim te, molim te, molim te, nemoj da se javiš na telefon.
Ako mi je stalo do nje? Da li je ikada bilo drugačije? A sada sva ta osećanja prete da unište jedino do čega mi je još stalo u životu, pored nje. Moju karijeru.
Telefon je ponovo zazvonio.
Ime kapetana Kejts svetlelo je na displeju. Ispod njega su dva dugmeta. Zeleno i crveno: prihvati poziv, odbij poziv.
Na njima je komotno moglo da piše: gubiš, gubiš.
Verovatno ću do kraja života žaliti što sam ovo uradio, pomislio sam.
Pritisnuo sam jedan od tastera.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:34 pm






71.


EKSTERIJER: PRISTANIŠTE U SEDAMNAESTOJ ULICI, NJUJORK – DAN


Kameleon poslednji put presvlači kostim i automobilom iznajmljenim u Zipkaru vozi se do pristaništa u Južnoj ulici. Ekipa ga čeka. Šestorica muškaraca i tri žene, svi u istoj uniformi kao on – crne pantalone, bela košulja, beli smoking i jarkoplava leptir-mašna. Već tri meseca rade zajedno i drago im je što ga vide.


– Armando – pozvala ga je jedna od žena, dok je hodao preko parkirališta. – Već sam se zabrinula. Zamalo da zakasniš na brod.
Bila je to Adrijana Gomez-Bauer, lepa devojka kovrdžave crne kose, koja je očigledno zaljubljena u njega. Gabrijel pretpostavlja da Adrijana ne bi dva puta pogledala Gabrijela Benoa, međutim, potpuno je opčinjena Armandom Savojem, naočitim, tamnoputim mladim glumcem, rođenim u Buenos Ajresu i odraslim u Marselju, koji pokušava da se probije u Njujorku.
– Adrijana, ma chérie – rekao je, nagnuo se ka njoj i poljubio je u oba obraza, onako kako to čine Francuzi. – Izvini što kasnim. Zvali su me u vezi s novom Memetovom predstavom. Ušao sam u uži krug s još dvojicom.
– O, bože, Armando, predstava Dejvida Memeta? To bi bilo fenomenalno. Ako dobiješ ulogu, kunem ti se da ću na premijeri sedeti u prvom redu u sredini, makar morala da se prodam da bih platila ulaznicu.
Nekada bi sa zadovoljstvom podigao seksualnu tenziju za još nekoliko stepeni. Leksi ne bi imala ništa protiv. Znala je da je to sve deo njegove uloge. Međutim, sada kada nje više nema, flertovanje s Adrijanom mnogo više mu liči na prevaru.
– U svakom slučaju, šefice – rekao je. – Izvini što kasnim.
Adrijana je bila šef ekipe. Nasmešila se. – Ovoga puta ću ti progledati kroz prste. Ali sledeći put ću morati da te pritisnem.
Gabrijel se pretvarao da nije razumeo aluziju. Ušao je u zadnji deo kamiona za ketering. – Ko je domaćin ove male zabave? – pitao je.
– Šeli Treger – rekla je Adrijana. – Televizijski producent i multimilioner. Vidiš li onu jahtu na kojoj ćemo raditi? To nije iznajmljena jahta, već njegova. Imaće sto dvadeset sedam zvanica, većina iz šou biznisa. Možda će im neko od nas zapasti za oko.
– Nadam se da ćeš to biti ti – rekao je Gabrijel, gurajući kolica s osam rešetkastih polica za vinske čaše. Svukao je beli smoking i stavio ga na najvišu policu. Težio je četrdeset kilograma. Leksi je s unutrašnje strane našila šesnaest džepova od vodootpornog platna. U svaki je stavio po dva i po kilograma eksploziva C4. U Haringtonovom stanu je ostavio samo deset kilograma, te će to biti više nego dovoljno.
– Laska mi što se nadaš da ću im baš ja zapasti za oko – reče Adrijana. – Ali šta je s tobom? Zar ti ne želiš da te otkriju?
Gabrijel je nakrivio kolica i počeo da ih gura uz prilaznu rampu jahte. – Ne večeras, šefice – rekao je. – Ne večeras.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:34 pm




72.


Automobili su nam se sklanjali s puta dok smo jurili Sedmom avenijom kao da smo na auto-putu. – Hvala ti – rekla je Kajli, ne skidajući pogled s ulice.
Nisam joj odgovorio.
– Izvini – rekla je.
– Za šta? – promrljmljao sam.
– Šta misliš? Ma hajde, Zak. Kejtsova ti je rekla da me čuvaš, a tri dana kasnije odlutao si sa mnom van njenog vidokruga. Mojom krivicom.
– Sâm sam odlučio da se ne javim na telefon.
– Dobro. Ali hvala ti. Ozbiljno. Tvoj sam dužnik. Spenser takođe.
– Super. Možda će mi pomoći da se zaposlim u Silverkapu u službi za obezbeđenje.
Okrenula se ka meni i nasmešila se. Za dlaku je izbegla taksi koji nije stigao da joj se skloni s puta.
Pod uobičajenim okolnostima, do Kajlinog stana u Trajbeki vozili bismo se dvadeset minuta. Međutim, uz pomoć sirena i rotacionog svetla, s poludelom ženom za volanom, stigli smo za osam i po.
Kapri se uz škripu guma zaustavio na uglu Ulica Vašington i Lejt, ispred otmene osmospratnice od crvene cigle koja je nekada davno bila Fabrika sapuna Perlajn. Nakon investicije od nekoliko desetina miliona dolara, preobražena je u simbol nenadmašne otmenosti kojom se sada odlikuje donji Menhetn. Niko s policijskom platom ni u ludilu ne bi mogao da priušti sebi da tu živi. Spens očigledno veoma dobro zarađuje.
– Sedmi sprat – rekla je Kajli kada smo utrčali u predvorje. Lift je stajao dole, s otvorenim vratima, ali ona je protrčala pored njega i krenula stepenicama.
Pošao sam za njom.
– Lift je suviše spor. Ovako je brže – rekla je kao odgovor na očigledno pitanje koje nisam ni postavio.
– Da li imamo neki plan? – pitao sam kada smo stigli do odmorišta na petom spratu.
– Ne. Da. Ne znam. Dođavola, Zak, ne treba nam glavni plan njujorškog Crvenog odreda za svaku sitnicu. Hoću samo da uđem, izbavim Spensa, upozorim komšije i da se kupimo iz zgrade. Ako bomba eksplodira, eksplodirala je.
Ima smisla. Unutra, napolje, trk. Jednostavno. Nije bilo vremena za deaktiviranje bombe.
Protrčali smo kroz vrata od stepeništa na sedmom spratu i skrenuli desno. Na spratu su samo dva stana. Kajlin je prvi.
Izvukla je ključ iz džepa i gurnula ga u bravu na vratima stana broj 7A.
Unutra, napolje, trk, ponavljao sam u sebi. Jednostavno. Ali nešto nije bilo kako treba.
Kajli je okrenula ključ i u tom deliću sekunde sam shvatio. Izvitoperen um Gabrijela Benoa ne može da smisli ništa jednostavno.
Skočio sam na nju i srušio je na pod.
– Šta radiš, jebote? – vrisnula je.
– Zamka – rekao sam.
Zurila je u mene u neverici, ne prihvatajući to što sam rekao, jer demontirati zamku zahteva vreme, a vreme nam ističe.
– Otkud znaš?
– Ne znam. Ali poznajem Gabrijela Benoa. Dao nam je više nego dovoljno vremena da stignemo. On želi da uđemo.
– Moramo da uđemo. Spens je unutra.
– Tiho. – Približio sam se vratima i doviknuo: – Spense!
Čuli smo nekoliko kreštavih vrisaka. Na skajpu sam video da su mu usta prelepljena trakom. Nije mogao da izgovori ni reč, ali njegovi uspaničeni vrisci i ton jasno su govorili da ne zove samo upomoć. Upozoravao nas je.
– Spense – rekao sam – da li je bezbedno da otvorimo vrata? Vikni jednom za da, dva puta za ne.
Jasno smo čuli odgovor. Dva prigušena, ali jasno odvojena, prodorna zvuka. Ne.
– Da li su vrata povezana s eksplozivom?
Jedan zvuk. Da.
S Kajlinog lica nestao je i poslednji trag samopouzdanja i hrabrosti. Ona je odlučila o svemu. Nema odreda za demontiranje bombi, nema pojačanja, samo će ući u zamak i spasti princa, sama. Sada se čini da je svaka njena odluka bila pogrešna.
– Zak… – rekla je. Nikada je nisam video tako ranjivu i bespomoćnu.
Iznenada, Spensov život je zavisio samo od mene. Zažmurio sam i pokušao da zamislim sva polja šahovske table.
– Imamo sedamnaest minuta – rekla je.
Nema vremena za previše razmišljanja.
– Spense! – povikao sam kroz vrata. – Mogu li da uđem kroz prozor?
Jedan zvuk. Zatim… ništa.
Da.
Nadao sam se takvom odgovoru.
– To je rešenje – rekao sam Kajli. – Mogu da uđem kroz prozor.
Pogledala me je. U očima joj se video strah, neverica, razočaranje i još mnogo oprečnih osećanja. – Zak, na sedmom smo spratu. Kako, zaboga, planiraš da uđeš kroz prozor?


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 5 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu