Cveni odred

Strana 6 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Ići dole

Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 3:50 pm

First topic message reminder :



Svaki policajac želi da bude deo Crvenog odreda Njujorške policije, elitnog tima koji rešava slučajeve najuglednijih i najmoćnijih sugrađana! Ali za inspektora Žaka Džordana posao iz snova pretvara se u košmar.

Usred prestižnog njujorškog filmskog festivala, u nedelji kad se „ceo Los Anđeles“ preselio u Veliku jabuku, najblistavije holivudske zvezde padaju jedne za drugom kao žrtve paklenog plana brutalnog ubice kakvog Njujork ne pamti.

Igrom slučaja, Džordanova partnerka je njegova ljubav iz studentskih dana, istražiteljka Kajli Makdonald. Neodoljivi par kreće u svojevrstan lov na čoveka...

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:34 pm





73.


Gabrijel je savršeno podesio vreme. Ekipa zadužena za ketering je gotovo završila s utovarom, većina gostiju se ukrcala i Tregerova jahta, Šel gejm, bila je spremna za polazak.
Zabavljao se u kuhinji vešto aranžirajući male tortilje s rakovima, korpice s dimljenim lososom i škampe u kokosu na crnim, lakiranim poslužavnicima.
– Odlično to radiš, Armando – rekla je Adrijana. – Memet je srećan što te ima.
– Nisam još dobio ulogu – reče Gabrijel.
– Dobićeš je. Do tada možeš da hraniš bogate i gladne. Večera je u sedam sati. – Prišla mu je s leđa, potapšala ga po zadnjici i šapnula mu na uvo: – Desert je kod mene oko ponoći.
– Verujem da Amerikanci ovo nazivaju seksualnim uznemiravanjem na poslu – rekao je.
Nasmešila se. – A kako to zovete u Argentini?
– Predigra.
Namignuo je, uzeo poslužavnik i poneo ga u glavni salon. Hodao je polako između zvanica, smešio se i usput nudio predjelo. Gosti su bili tipična mešavina ljudi iz šou biznisa, mladih i starih, heteroseksualaca i homoseksualaca, međutim svi su imali nešto zajedničko. Svako od njih je znao kako da se obuče za krstarenje – osim dvojice tamnoputih Latinoamerikanaca koji su na sebi imali smeđe sakoe, kravate iz Kejmarta i cipele kakve nose policajci.
Kameleon se nasmešio. Ako je ovo Tregerova zamisao privatnog obezbeđenja, onda nema nimalo poštovanja prema meni, ili želi da mi pomogne da dignem jahtu u vazduh.
Prišao je jednom policajcu i prineo poslužavnik. Čovek je odmahnuo glavom.
– Molim vas – rekao je Gabrijel. – Ne znate šta propuštate. Škampi su neodoljivi.
Tip je slegnuo ramenima, uzeo salvetu i jedan škamp s poslužavnika. Zatim je pogledao levo i desno, te zgrabio još tri.
– Vratiću se – rekao je Gabrijel.
Otišao je do suprotnog kraja salona pa kroz staklena vrata s okvirom od tikovine izašao na glavnu palubu. Tu je bilo mnogo manje gostiju, skoro svi su pušili.
Našao je skrovito mesto s pogledom na luku i pokušao da se orijentiše. Bruklinski most je ostao iza njega, što je značilo da se kreću na jug prema Guvernerovom ostrvu i Red huku u Bruklinu.
Pilot epizodu neće prikazati pre no što se smrkne, što znači da će kapetan ploviti sve do Si gejta ili čak do Brizi pointa, pre nego što krene nazad da bi uhvatio zalazak sunca iznad Ostrva slobode.
Ima malo više od sat vremena da postavi eksploziv.
Pronašao je vrata na kojima je pisalo ZABRANJEN PRISTUP, odložio poslužavnik s predjelom i ušao.
Sišao je metalnim stepenicama dva sprata niže, do strojarnice.
– Hej – čuo je. – Stani, druže.
Gabrijel se ukopao u mestu.
Ugledao je Afro-Amerikanca od šezdesetak godina. Na sebi je imao kaki pantalone i izbledelu košulju od teksas platna s logotipom jahte na levom džepu.
– Zdravo – reče Gabrijel.
– Da, zdravo – rekao je čovek ljubazno. – Koliko prstiju vidite?
– Tri.
– Položili ste test, tako da pretpostavljam da ste videli znak na kojem piše „Zabranjen pristup”. Dozvolite mi da vam objasnim. Ovde ne možete ući. Da li biste bili ljubazni, te se vratili na palubu, gde vam je mesto?
– U redu je – reče Gabrijel. – Radim u keteringu. Gospodin Treger me je poslao da od posade uzmem porudžbine za večeru.
Nasmejao se. – Porudžbine za večeru? Možda za one na komandnom mostu, ali gospodin Treger obično ne služi večeru u strojarnici.
– Moja greška – rekao je Gabrijel – ali, hej, čoveče, imamo gomilu hrane u kuhinji. Hoćete li da vam nešto donesem? Škampe, piletinu, goveđi odrezak?
Čovek se namrštio. – Glava kaže ne, ali stomak je zapevao i pita „možete li to da izvedete”?
– Mogu i hoću. Zaboga, vi i vaše kolege ovde dole verovatno imate najteži posao na celom brodu.
– Od svega pomalo, malo više goveđeg odreska i možda neko hladno pivo.
– Stiže. Koliko vas ima ovde dole?
– Trojica. Ja, ja i ja – rekao je mornar uz smeh. – Zovem se Čarls Konor.
– Onda, gospodine Konor, vas trojica ste zaslužili bar po dva piva. Kako bi bilo da vam donesem pakovanje od šest komada?
– Hvala, ali ovde ne smem više od jednog.
– Ovo je poprilična mašinerija – reče Gabrijel. – Kako time upravljate sami?
– Uopšte ne upravljam. Kapetan Kampion upravlja pomoću računara na komandnom mostu. Kada isplovimo, u pogonskom delu obično niko i ne radi, međutim, pošto imamo gužvu na brodu i potoke alkohola, kapetan me je poslao ovamo da pripazim na zalutale, pripite goste.
– Mislite na one što ne mogu da pročitaju natpis „Zabranjen pristup”?
– Više na pijane napaljene parove koji vide natpis i dobiju ideju da se iskradu i isprobaju hadsonsku verziju seksa u avionu.
– Idem da vam donesem večeru. Hej, šta je ta velika, bučna skalamerija iza vas?
Konor se okrenuo. – To je pomoćni propeler. On pokreće br…
Kameleon je ponovo pritisnuo okidač elektrošokera i pustio električni napon od milion volti kroz nervni sistem naivne žrtve. Mornar se stropoštao na pod, oduzet i bespomoćan.
– Lagao sam kada sam rekao da ću vam doneti večeru – rekao je Gabrijel, vratio elektrošoker u futrolu i izvadio novu rolnu lepljive trake.
Nije mogao da zna koliko će članova posade zateći dole, te nije imao precizan scenario za tu scenu. Međutim, budući da je sve impovizacija, pomislio je kako su i on i Čarls Konor odlično odigrali uloge.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:34 pm




74.


– Ne možemo se popeti sedam spratova – rekao sam – ali se možemo spustiti jedan sprat niže. Šta je na osmom spratu?
Čim sam to izgovorio, video sam iskru u Kajlinim očima. Nadu.
– Dino. Dino Provencano. Umetnik. Radi kod kuće. – Okrenula se ka vratima i doviknula Spensu. – Volim te. Dolazimo da te izbavimo.
Krenuli smo ka stepeništu. – Dino je prvi ovde kupio stan – rekla je penjući se. – Ugrabio je prednji na osmom spratu koji ima najbolje svetlo: 8A.
Nekoliko trenutaka kasnije udarala je na vrata iznad svog stana. – Dino. Kajli je. Otvori. Hitno je.
Nije bilo odgovora. Kajli je nastavila da viče i udara na vrata. – Dino! Koralei! Ima li koga? Njujorška policija. Hitno je!
Posle deset dragocenih sekundi Dino je širom otvorio vrata, držeći u drugoj ruci krpu umrljanu slikarskim bojama.
– Dino, u mom stanu se nalazi bomba – rekla je Kajli i odgurnula ga. – Povedi Koralei i izlazite.
– Nije ovde. Otišla je da prošeta psa. Šta si rekla da je u tvom stanu?
– Bomba.
– Bože.
– Pozvoni na sva vrata – rekla je Kajli. – Upozori komšije i reci im da izađu iz zgrade. Zatim pozovi službu za hitne slučajeve i reci im da raščiste ulice i evakuišu susednu zgradu. Reci im da imaju samo četrnaest minuta. Imaš li mobilni?
Dino je potražio po džepovima pantalona. – Imam – rekao je i krenuo nazad u stan. – Samo da uzmem laptop.
– Izlazi. Smesta – rekla je, gurnula ga u hodnik i zalupila vrata.
U dnevnoj sobi nije bilo mnogo stvari. Jednobojan nameštaj i tepisi u nijansama bež i sive. Živost tom prostoru ulivali su zidovi. Tri zida zračila su bojama. Na njima je bilo najmanje dvadeset slika. Ako su Dinove, zaista je sjajan slikar.
Kajli je potrčala ka četvrtom zidu koji je bio gotovo sav u staklu. Otvorila je klizna vrata, izašla na tipičnu, malu njujoršku terasu i pogledala preko ograde.
– Do naše terase ima oko četiri metra – rekla je. – Ja ću se spustiti. Ah, dođavola…
– Šta je bilo?
– Uže. Treba nam uže. Potraži unaokolo.
U sobi nije bilo zavesa niti bilo čega drugog čime bismo mogli da se spustimo na terasu ispod.
– Pogledaj u kuhinji – rekla je Kajli. – Ja ću potražiti u radnoj sobi. – Razleteli smo se na suprotne strane stana.
U kuhinji je sve bilo od nerđajućeg čelika – uredno, organizovano, složeno – malo je verovatno da bi neko tu držao četiri metra užeta. Krenuo sam da otvaram fioke i kredence, kada sam čuo Kajli kako viče.
– Zak, našla sam. U spavaćoj sobi. Treba mi pomoć.
Krenuo sam ka njenom glasu, misleći da ću je naći kako cepa čaršave s kreveta i pokušava od njih da napravi uže. Ali pogrešio sam. Klečala je na polici, s rukama ispod televizora s ravnim ekranom koji je visio na zidu. Bio je ogroman, s dijagonalom ekrana od najmanje metar i po.
– Pomozi mi da skinem ovo – rekla je i uhvatila jednu stranu televizora. Popeo sam se na policu i uhvatio drugu stranu, te smo ga podigli i skinuli s držača.
Težio je sigurno trideset kilograma. Kajli je spustila svoj kraj televizora na policu, a zatim ga je, bez upozorenja, pustila. Izgubio sam ravnotežu. Nisam mogao sam da ga držim i televizor se razbio o drveni pod.
Kajli nije marila. Zgrabila je kabl koji je virio iz zadnje ploče.
– Koaksijalni kabl – rekla je. – Debeo, od bakra i plastike. Verovatno je jači od užeta.
– Verovatno je jači?
– Uskoro ćemo saznati – rekla je. – Kabl prolazi kroz ceo stan, ali je provučen kroz zidove. Pomozi mi da ga iščupam.
Cimnula je snažno i izvukla metar kabla ispod gipsanog zida.
Uhvatio sam kabl, te smo povukli zajedno i iščupali ga iz zida od jednog kraja spavaće sobe do drugog, zatim do tavanice i sledeće sobe.
– Nađi nož! – povikala je.
Iskopao sam džepni nožić.
– Nešto veće – rekla je pokušavajući da preseče debeo kabl.
Otrčao sam u kuhinju i izvukao veliki nož iz drvenog držača na radnoj površini. Kada sam se vratio, Kajli je izvukla iz zida više od deset metara kabla. Presekao sam ga jednim rezom.
Dotrčali smo nazad do terase i prebacili kabl preko metalne ograde.
– Ti ostani i drži ovaj kraj – reče Kajli. – Ja ću se spustiti.
– Ne, ja ću.
– Zak, ja sam lakša i moj muž je u pitanju.
– Dovraga, Kajli, ne može sve kako ti hoćeš! – povikao sam. – Kada se spustiš u stan, da znaš li kako da demontiraš zamku?
– Ja… nemam, ali mislila sam da bih mogla…
– Jes li ikad išla na kurs o demoliranju u Kvantiku?
Odmahnula je glavom. – Nisam.
– Onda ućuti i zaveži mi ovaj kabl oko struka. Idem dole.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:35 pm




75.


Našli smo polovinu koaksijalnog kabla i obavili ga oko ograde četiri puta. Kajli je uzela jedan kraj, ja drugi, te smo isprepletali dve polovine.
Pronašao sam radne rukavice u Dinovoj sobi i stavio ih. Zatim smo uzeli kraj kabla, vratili se u dnevnu sobu i povukli koliko god smo mogli.
Izdržao je.
– Spreman? – rekla je.
Prebacio sam jednu nogu preko ograde.
– Imaš jedanaest minuta. Hajde.
Prebacio sam i drugu nogu, zaglavio nožne prste u uzan otvor ispod donje šipke na ogradi i spustio kabl. Dosegao je najmanje metar i po ispod Kajline terase. Grčevito sam se držao za ogradu, obavio kabl oko leve noge radi stabilnosti, pogledao u nebo i prošaptao poslednjih nekoliko reči policijske molitve.
Molim te, bože, budi na mojoj strani.
Za ostatak nije bilo vremena. Podigao sam desnu nogu i zakoračio uprazno.
Kabl se zategao. I ovoga puta je izdržao. I tako sam visio iznad donjeg Menhetna, dok mi je život zavisio od onoga što sam pre dvadeset godina naučio od nastavnika fizičkog Kovielja.
Malo sam popustio stisak i počeo da se spuštam poput majmuna, savijenih kolena i spuštenih ruku, nogama se držeći za kabl da ne skliznem.
Ispod sam čuo viku s ulice. Zatim još jedan vrisak iznad glave: – Zak, ne gledaj dole! Usredsredi se.
Usredsredio sam se. Gledao sam pravo ispred sebe. Videh samo crvenu ciglu. Spuštao sam se polako, ruku pred ruku, centimetar po centimetar, od jedne cigle do druge.
Onda spazih odblesak stakla – gornji deo vrata Kajline terase. Spustio sam se još metar i video njenu dnevnu sobu. Napokon sam levom nogom dotakao nešto čvrsto. Spustio sam desnu nogu i stao.
Pogledao sam dole. Stajao sam na ogradi terase na sedmom spratu.
Udahnuo sam duboko, izdahnuo i, s obe noge na sigurnoj strani ograde, spustio se na terasu.
– Uspeo sam – rekoh i pogledah gore.
– Silazim – reče Kajli. – Još devet i po minuta.
Staklena vrata su bila otključana. Skinuo sam rukavice, otvorio vrata i oprezno ušao u dnevnu sobu.
Slika koju sam video na skajpu na Kajlinom telefonu bila je dovoljno potresna. Međutim, kada sam se našao u istoj prostoriji sa Spensom – nagim, raskrvavljenim, vezanim za stolicu – bilo mi je dvostruko gore. Nisam znao da li bi Kajli to mogla da podnese sama, zato sam slagao da sam završio kurs za demoliranje u Kvantiku.
– Spense, ja sam, Zak – rekao sam. – Nemoj da se okrećeš.
Zastenjao je.
Stajao sam iza njega i zurio u ulazna vrata. Bio sam u pravu za zamku. Metar i po od vrata, zdesna, video sam blok eksploziva C4 zalepljen za nogu od stolice. Od kvake na vratima žica je vodila do detonatora.
Kao i svi policajci, posle terorističkih napada jedanaestog septembra 2001, prošao sam osnovnu obuku o bombama. Ne znam mnogo, ali dovoljno da shvatim da bismo svi troje odleteli u vazduh, da je Kajli otvorila vrata i aktivirala detonator.
Spens nije mogao da izađe iz stana dok neko ne deaktivira zamku. Nadao sam se da sam taj neko ja, jer sam u tom trenutku bio njegov jedini spas.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:35 pm





76.


Miki je bio u pravu – postaviti eksploziv nije teško. Ali daleko od toga da je prosto kao pasulj. S Kameleonovog lica se slivao znoj, bela košulja ispod uniforme konobara bila mu je potpuno mokra, dok je ubacivao daljinski detonator u C4 postavljen na desnoj strani jahte.
– Jedan je gotov, još dva – rekao je polusvesnom mornaru sa zapušenim ustima i sputanim nogama i rukama, vezanom za cev od nerđajućeg čelika debelu petnaest centimetara. – Kako je rekao moj prijatelj Miki, treba samo postaviti eksploziv na tri pažljivo odabrana mesta i ova kada će potonuti i ne uzburkavši površinu. Nadajmo se da je bio u pravu, pokoj mu duši.
Mornar je pokušao da se oslobodi stega, na vratu i čelu su mu iskočile vene.
– Nemoj to da radiš – rekao je Gabrijel. – Dobićeš moždani udar ili nešto slično. Opusti se. Sačekaj vatromet.
Konor je prestao da se vrpolji.
– Tako – reče Kameleon. – Znaš, da smo se ti i ja sreli pod drugačijim okolnostima, na primer u nekom baru ili tako nešto, kladim se da bismo se super složili. Imamo dosta toga zajedničkog. Ti si ovde u prokletoj kotlarnici, a sve zvezde su gore na palubi. Tako i ja. Ili sam tip koji čita novine u zadnjem delu autobusa ili poslovni čovek koji izlazi iz lifta ili poginuli vojnik na bojištu. Nikada nisam heroj. Nikada glavni junak. Jasno ti je o čemu pričam?
Jedini mornarev odgovor bila je suza koja je tiho skliznula preko usta pokrivenih lepljivom trakom i pala na pod.
– Znam – reče Kameleon. – Sramota je kako postupaju s nama. Ali to će se sve promeniti. U sutrašnjim novinama ti i ja ćemo biti na naslovnim stranama.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:35 pm





77.


Spens je teško disao. Jedan pogled na njegovo okrvavljeno lice bio mi je dovoljan da shvatim i zašto. Usta su mu bila čvrsto zalepljena, a nos razbijen. Ovoga puta moj džepni nožić je bio dovoljan. Izvadio sam sečivo i presekao slojeve trake na Spensovom potiljku.
Nisam imao vremena da budem pažljiv. – Ovo će boleti – rekao sam, cimnuo traku i strgao je, zajedno s dlakama i kožom.
Spens je udahnuo, željan vazduha. – Bomba je s desne strane vrata – jedva je izgovorio.
– Vidim – rekao sam i prišao bombi. – Jednostavna je.
– Zak, Spense, šta se događa tu? – Bila je to Kajli iz hodnika.
– Spens je dobro – rekao sam, što je bilo prilično daleko od istine. – Sačekaj. Pokušavam da onesposobim zamku. Zapravo, molim te da staneš kod stepeništa… za svaki slučaj.
– Mislila sam da si rekao da znaš šta radiš?
– Znam – slagao sam. – Samo iz predostrožnosti. Odmakni se, dovraga.
– Idem. Požuri. Imamo manje od osam minuta.
Spensovo lice bilo je iskrivljeno od bola. Nisam imao pojma kako bi mogao da mi pomogne, ali nisam bio na svom terenu. Pošto sam nameravao da uradim nešto zbog čega bismo obojica mogli da stradamo, smatrao sam da dve glave misle bolje nego jedna.
– Spense, možeš li da se usredsrediš? Moraš da me saslušaš.
– Pokušaću.
– U redu. Ulazna vrata su okidač. Kada se otvore, povlači se žica. Žica aktivira detonator.
– I onda smo gotovi. Jasno mi je.
– Dakle, logika nalaže da, ako isečem žicu blizu vrata…
– Izbacuješ vrata iz jednačine.
Uhvatio sam žicu palcem i kažiprstom.
– Učini to – rekao je.
Presekao sam je. Jedna polovina je pala na pod. Pustio sam da i drugi deo padne.
– Još smo tu – rekao je.
Otvorio sam vrata i pozvao Kajli.
Potrčala je hodnikom i oprezno ušla u stan, pogleda prikovanog za muža.
– Nemoj dalje – rekao sam. – Kada nas je Benoa zvao preko skajpa, blok eksploziva koji je držao u ruci imao je tajmer. Ovaj koji sam onesposobio nema. Mora da negde postoji još jedna bomba.
– Nemamo vremena da je sada tražimo – rekla je Kajli. – Hajde da odvedemo Spensa odavde.
– Ne možete – rekao je Spens.
– O, da, možemo – rekla je Kajli. – Imamo šest minuta i dvanaest sekundi. Vodimo te iz zgrade, makar morali da te iznesemo potpuno golog, sa sve stolicom.
Spens je počeo da drhti. – Ne možete me odvesti.
– Zašto?
Zurio je u noge. – Evo zašto.
I ja sam pogledao dole. Nisam primetio ranije. Verovatno zbog toga što gotovo nije bilo krvi – samo dve male, tamne mrlje, tamo gde su Spensova stopala bila zakovana za pod.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:35 pm





78.


– O, bože – rekla je Kajli i klekla pored Spensovih nogu.
– Imao je pištolj za eksere – reče Spens.
– Moramo te osloboditi – rekla je i stavila mu ruku na desno stopalo.
Spens je naglo trgnuo glavu i ramena i ispustio bolni krik. – Nemoj… nemoj da diraš, molim te.
– Spense, moramo da izvadimo eksere.
– Nema vremena za to – rekao je dišući ubrzano, obnevideo od straha i bola. – Samo idite.
Bilo je teško shvatiti šta se zapravo događa, pa ipak, činilo se da je Spens spreman da prihvati realnost.
Ali mi nismo.
– Spense – rekao sam. – Kuda je Benoa otišao kada je uključio tajmer?
– U kuhi-nju – rekao je isprekidano, gutajući vazduh između slogova.
Kajli i ja smo otrčali u kuhinju.
Imao sam osećaj već viđenog. Samo nekoliko minuta ranije otvarao sam ormariće u Dinovom stanu. Sada to oboje radimo u njenom.
– Ja ću tražiti gore, ti dole – rekla je.
Čučnuo sam i počeo da otvaram donje ormariće.
– Ništa, ništa, ništa, ništa – govorila je Kajli kad god bi otvorila novi ormarić.
Glava mi je bila u visini radne ploče, kada sam krajičkom oka video crveni treptaj. Isto ono crveno svetlo koje sam primetio kada je Benoa uključio tajmer. Dopiralo je s druge strane staklenih vrata elegantne toster-pećnice od nerđajućeg čelika.
– Kajli, našao sam – rekoh ustajući.
– Imamo samo dva minuta. Možeš li da je deaktiviraš?
– Možda, kad bih imao dva dana na raspolaganju. Malo sam preuveličao svoje iskustvo s bombama. Ne smem ni da otvorim pećnicu. Možda je podešena da po otvaranju eksplodira. Moramo sve zajedno da odnesemo nekud.
– Ne možemo da je bacimo kroz prozor – rekla je Kajli. – Ko zna koliko ljudi bismo pobili.
– Imaš li sef? To bi donekle ublažilo eksploziju.
Odmahnula je glavom. – A podrum? Dole je kao u bunkeru.
– Nema dovoljno vremena. Čak i ako uspemo da siđemo liftom, nikada ne bismo izašli iz njega.
– Ne treba nam lift – rekla je. – Uzmi sve to i pođi za mnom.
Toster-pećnica veličine omanje mikrotalasne nije bila uključena u struju. Uzeo sam je i krenuo za Kajli.
– Kanal za smeće – rekla je i istrčala kroz ulazna vrata.
Prostorija za smeće bila je odmah pored lifta. Ušli smo i Kajli je otvorila kanal.
Oboje smo odmah shvatili da je pogrešila. Vratanca su imala šarku na dnu koja je omogućavala da se otvore ne više od šezdeset stepeni. Plastične kese za smeće mogle su se ugurati u otvor. Ali ne i toster-pećnice od nerđajućeg čelika.
– Povuci ih jako – rekoh. – Iščupaj ih iz zida.
Kajli je sela na pod, uhvatila ručku pa iz sve snage povukla.
– Neće da popusti. Bomba je prevelika da bismo je gurnuli kroz vratanca, dovraga.
Zurio sam u crveni odsjaj. Imali smo još devedeset sekundi.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:35 pm






79.


– Daj malj – rekao sam.
– Nemam malj… čekaj, imam nešto drugo. Samo sekund – rekla je i otrčala nazad u stan.
– Mogu da ti dam sedamdeset dve sekunde – doviknuo sam za njom. – A onda smo gotovi.
Posmatrao sam tajmer kako odbrojava do 1.00, 0.59, 0.58 i pitao se koliko je eksploziva Benoa uspeo da ugura u toster—pećnicu. Po onome što sam naučio o njegovom načinu rada, svakako nije štedeo.
Kajli se vratila s tegom za vežbanje teškim deset kilograma. – Nemam ništa bolje. Drži vrata.
Sigurno sam snažniji od Kajli, međutim, nisam hteo da se prepirem oko toga ko će rukovati tegom. Imali smo još samo trideset sedam sekundi, te sam pretpostavio da će adrenalin nadoknaditi nedostatak sirove snage.
Stavio sam pećnicu na pod, otvorio vratanca koliko god sam mogao, i dalje ih držeći za ručku.
– Nadam se da si precizna s tegom koliko i s glokom. Pokušaj da me ne udariš. Imamo trideset sekundi. Kada bude ostalo samo deset, trebalo bi da otrčimo nazad u stan koliko nas noge nose.
Da bismo poginuli tamo zajedno sa Spensom, jer sam potpuno siguran da se detonacija neća zaustaviti ispred tvoje dnevne sobe.
Kajli je snažno udarila tegom. Osetio sam kako mi se ruka trese, ali vratanca nisu popustila.
– Dvadeset pet sekundi – rekao sam.
Udarila je ponovo.
Vratanca se nisu pomakla.
– Hajde opet – rekoh. – Treća sreća.
Bio sam u pravu. Popustila su. Ne mnogo, ali su popustila.
– Olabavilo se – povikao sam. – Ponovo.
Tresnula je svom snagom i ovog puta su krhotine cigle popadale po podu.
– Još jednom. Osamnaest sekundi.
Kajli je podigla teg visoko i udarila uz vrisak dostojan Serene Vilijams.
Čelična vrata su se stropoštala na pod uz glasno kloparanje.
Podigao sam pećnicu dok je Kajli uporno udarala zid od cigle.
Napravila je rupu tamo gde su bila vrata. Video sam kanal, bio je okrugao. I širok.
– Skloni se! – uzviknuo sam.
Poslednji put sam pogledao u sat i bacio u ponor Kajlinu i Spensovu ultramodernu toster-bombu od nerđajućeg čelika.
Vreme koje smo imali da se sklonimo iz prostorije za smeće isteklo je.
– Sedam sekundi! – doviknuo sam. – Dole!
Kajli se bacila na pod.
– Šest.
U trenutku sam shvatio ironiju. Da smo Kajli i ja uspeli da otrčimo nazad do stana, možda bismo imali neke šanse da preživimo. Međutim, tu u prostoriji za smeće, nalazili smo se iznad same tačke detonacije.
– Pet.
Bomba će eksplodirati u podrumu, vatrena lopta će suknuti uz kanal kao topovsko đule i oboje će nas progutati plamen. Ali možda ne moramo oboje da stradamo.
– Četiri.
Svi ćemo umreti pre ili kasnije. Uvek sam mislio da je preda mnom dug život, ali ako to mora da bude danas, najradije bih bio tu, s njom.
Bacio sam se na nju i pokrio je svojim telom.
– Tri. Dva. Jedan.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:36 pm




80.


– Bum! – povikao je Gabrijel iz sveg glasa.
Čovek koji je ležao na podu kotlarnice trgao se iz polusvesti.
– Jesi li čuo, Čarli? To je bila eksplozija osvete.
Konor ga je upitno pogledao.
– Ona kučka od policajke koja je ubila moju devojku i njen muž govnar koji mi je ukrao identitet odleteli su u vazduh pre tri sekunde. Bilo bi lepo da sam mogao da ih posmatram kako gore u plamenu, ali imam važnija posla. Treba da se pobrinem za tvoje drugare na gornjoj palubi.
Konor je pokušao nešto da kaže, ali je samo zacvilio.
– Hoćeš ulogu s tekstom? U redu, ali budeš li podigao glas, nabiću ti elektrošoker u pantalone i ispržiću ti ga kao kobasicu. Jel’ jasno?
Klimnuo je glavom i Gabrijel mu je strgao traku s usta.
Konor je duboko udahnuo. – Hvala – rekao je promuklim glasom.
– Nemoj da mi zahvaljuješ, Čarli. Bićeš mrtav za otprilike pola sata.
– Zašto ja?
– Nemoj to da shvataš lično. Dići ću u vazduh ceo brod. Ti si se igrom slučaja tu našao.
– Ne moram da budem na brodu. Oslobodi me i pusti da skočim s palube. Pokušaću da preplivam reku. Hajde, čoveče, daj bratu šansu.
– Imam loše vesti, brate. Ovo je samo šminka. Ispod nje sam beo kao Vanila Ajs.
– Nema veze, rekao si da imamo mnogo toga zajedničkog. U pravu si. Oni gore nisu moji drugari. Ja sam samo radnik kome taj tip dere kožu. Nemoj da i ja umrem ovde.
– Neće moći, ali svaka čast za iznošenje argumenta. U svakom slučaju, hvala ti što nisi krenuo s onim izlizanim „Imam ženu i šestoro dece”. To smo čuli toliko puta.
– Nemam dece, a moja bivša žena neće ni primetiti da me nema. Nedostajaću samo Uličnim mačkama.
– Žao mi je što moram ovo da ti saopštim, ali mačke nemaju osećanja.
Konor se nasmejao. – Ove mačke imaju. Ulične mačke je ime mog kuglaškog tima. Ako nećeš zbog mene, učini to zbog njih.
– Zasmejavaš me. Voleo bih da mogu da ostanem i gledam predstavu, ali ovde sam završio. – Odmakao se i pogledao u eksploziv. – Nije loše za amatera.
– Aktivira se mobilnim telefonom. Rekao bih da je to za koji stepen iznad amaterizma.
– Zasluga nije moja, Čarli. Imao sam sjajnog učitelja. Mikija Pelca. Bilo mi je zaista žao što sam morao da ga ubijem. Isto važi i za Adrijanu, onu ribu iz keteringa. I za tebe. Baš šteta što dobri ljudi poput tebe moraju da stradaju.
– Dirnut sam. U ovim poslednjim trenucima, tvoja samilost mi mnogo znači.
– Ako je za utehu, neće boleti. Miki je bio u pravu. Trideset kilograma je više nego dovoljno da ovu olupinu raznese kao zrelu lubenicu. Naročito s eksplozivom koji sam postavio ispod ovog rezervoara za gorivo. Koliki je on zapravo?
– Svaki rezervoar je zapremine sto devedeset hektolitara. Ako jedan eksplodira, svi ostali idu s njim.
– Onda mi ostaje deset kilograma spremnog ekspoziva koji mi ovde ne treba. Razmišljam da ga možda odnesem gore i pronađem mu neko zgodno mesto u glavnom salonu.
– Ili da ga gurneš u dupe i pozoveš sebe mobilnim telefonom – reče Konor.
Gabrijel se nasmejao. – Čarli, nemaš pojma koliko si doprineo ovom filmu – rekao je, stavljajući ostatak C4 nazad u džepove sakoa. – Dok sam radio na ovoj sceni, uvek sam je zamišljao kao ozbiljnu dramu: ja se znojim kao svinja i oblikujem plastični eksploziv, prestravljen da bih mogao i sebe da dignem u vazduh. Međutim, ti si dodao zdravu dozu humora. Ti si crni Kventin Tarantino.
– Da li sam dobro razumeo – rekao je Konor. – Ti praviš film?
– Aha.
– Gde je kamera?
Gabrijel se kucnuo po čelu.
– Joj. I u tom filmu u tvojoj glavi ja umirem?
– To je akcioni film. Mnogi će da stradaju.
– Uključujući i tebe?
– A ne. Ja sam heroj. Ja ću uspeti da pobegnem.
– Kako?
– Čarli, ne mogu da ti otkrijem kraj.
– Prvo, ne zovem se Čarli, već Čarls. Drugo, nema šanse da pobegneš. Ako ne pogineš u eksploziji, rečna patrola će te upecati pre nego što otplivaš petnaest metara.
– Ne, ja bežim. Tako piše u scenariju. Nevolja je u tome, Čarlse, što ti nemaš mašte.
– Imam ja mašte napretek. Hoćeš li da čuješ moj scenario? Ti nisi nikakav heroj, već samo jedan od onih manijaka, bombaša samoubica, koji misle da ih gore čekaju sedamdeset dve device.
– Nisam ja od tih – viknuo je Gabrijel, izvukao elektrošoker iz futrole i uperio ga u Konora. – Ja sam glavna zvezda cele predstave.
– Da, naravno, heroj akcionog filma je mladi belac koji se elektrošokerom za stoku bori s matorim crncem lepljivom trakom vezanim za cev kotla.
Gabrijel je vratio elektrošoker u futrolu i kleknuo pored Konora. – Čarlse, veruj mi. Ovo je sjajan film i zaista imam briljantan kraj.
– Ali, pošto ću biti mrtav, neću imati priliku da ga pogledam. Veoma zgodno.
– Misliš da lažem? Imam scenu bekstva ovde u džepu. Fenomenalna je.
– Pokaži mi.
– Tebi da pokažem? Matori, jesi li ti ikada pročitao neki scenario za film?
– Radim za Šelija Tregera koji ostavlja scenarije po klozetima, a veruj mi, mnogima je tu i mesto.
– E pa, moj je čisto zlato.
– Dokaži mi. Daj mi da pročitam. Odmah.
Gabrijel je odmahnuo glavom. – Ne znam. Obično ga ne pokazujem unaokolo. Zapravo, nisam ga pokazao nikome osim devojci.
– Hej, čoveče, ja nisam bilo ko. Ja sam crni Kventin Tarantino.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:36 pm






81.


Potpuno sam omašio u proceni. Osećao sam se pomalo glupavo, ali svakako je bolje biti glup nego mrtav.
Ne samo da ne znam ništa o eksplozivima, već sam zaista potcenio Direkciju za urbanizam i izgradnju grada Njujorka.
Neko je – nekako, negde – bog mu blagoslovio sitnu, birokratsku dušu, predvideo moj nezavidan položaj i bio dovoljno pametan da zahteva da se kanali za smeće u Njujorku ozidaju dva metra iznad nivoa krova i da im se ugradi bezbedonosni ventil koji se zove poklopac za slučaj eksplozije.
Nije bilo vatrene lopte za koju sam mislio da će pokuljati uz kanal i oboje nas spaliti. Umesto toga, zaglušujuća eksplozija protresla je zgradu i oslobodila talas vrelih gasova koji su uglavnom izašli pravo kroz krovni deo kanala.
Malo toplote je prodrlo kroz rupu koju smo napravili u zidu, međutim, sobičak za smeće u kojem smo bili zarobljeni nije se pretvorio u mrtvački sanduk zahvaćen plamenom.
Ležali smo nepomično celih petnaest sekundi, dok su oko nas padali komadi vrelog đubreta, pepeo i garež.
A zatim, tišina.
Usta su mi bila priljubljena uz Kajlino uvo.
– Živa si? – prošaptao sam.
– Nisam.
– Ni ja.
Skotrljao sam se s nje, te smo oboje seli. Nismo još bili spremni da ustanemo.
– Nemaš ti nikakvog iskustva s bombama, zar ne? – rekla je Kajli otresajući prašinu s kose.
Ustao sam i nacerio se kao malouman, srećan što sam živ. – Sada imam.
Pomogao sam joj da ustane, a ona me je zagrlila. Uhvatio sam je oko struka, te smo tako stajali i gledali se u oči, dok je prašina padala oko nas.
Setio sam se kada sam je prvi put video na akademiji. Tada je bila izuzetno lepa, a sada, deset godina kasnije, prljavog lica i kose pune gareži, Kajli Makdonald je i dalje bila najlepša žena na svetu.
– Hvala ti – rekla je tiho. – Da me nisi sprečio da otključam ulazna vrata, Spens i ja, kao i ti, svi bismo bili…
Ili nije mogla da završi rečenicu, ili je zaključila da reči nisu dovoljne. Privila se uz mene i nežno me poljubila.
Kajline usne su najmekše i najslađe koje sam ikada poljubio. Kada sam ih osetio na svojima, vratilo se ono davno iščekivanje kada sam znao da je prvi poljubac samo uvod u noć strasne, nežne i čulne ljubavi.
Međutim, otada je prošlo deset godina. Znao sam da će se sve završiti na jednom poljupcu.
– Nema na čemu – rekao sam i spustio ruke.
Odmakla se i čarolija je razbijena.
– Volela bih da ostanem, ali moram da uhvatim manijakalnog ubicu, a oba stopala mog nesrećnog muža prikovana su za pod.
– Koliko sam već puta čuo taj izlizani izgovor? – rekao sam i krenuo za njom hodnikom, kako bih pritekao u pomoć srećniku s oba stopala prikovana za pod.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:36 pm





82.


Onog trenutka kada smo Kajli i ja ušli u stan, Spens je briznuo u plač.
– Mislio sam da ste mrtvi – rekao je, još uvek potresen, drhteći od sreće i olakšanja.
– I mi smo mislili – reče Kajli.
Zgrabila je prekrivač sa sofe i prebacila mu ga preko nogu. Zatim je klekla pored njega i zagrlila ga, ljubeći ga u čelo, obraze i najzad u usne.
Čučnuo sam pored njega i presekao traku kojom je bio vezan za stolicu.
Čim je oslobodio ruke, črsto ju je zagrlio. Posmatrao sam kako se tiho njišu napred-nazad.
– Morate da ga zaustavite – rekao je, naglo se oslobodivši njenog zagrljaja.
– Hoćemo – reče ona. – Ali prvo moramo da učinimo nešto po pitanju tih eksera u tvojim stopalima.
Spens se naslonio na stolici. – Ne moramo ništa da učinimo. Volim te, Kajli, ali nije mi potreban policajac s polugom i stolarskim čekićem da me oslobodi.
– I ja tebe volim, ali ne mogu tek tako da te ostavim nasred dnevne sobe. Moja majka dolazi sledećeg vikenda, a znaš da je ona bolesno pedantna.
Njihova ljubav bila je gotovo opipljiva. Nisam mogao ni da zamislim kakve bolove trpi, pa ipak, sâmo njeno prisustvo izmamilo mu je osmeh na lice. No ujedno ga je razdraživalo.
– Dovraga, Kajli, slušaj. Dobro sam. Nije pogodio arteriju. Neću iskrvariti nasmrt. Mogu da sačekam vatrogasce. Mogu da iseku pod ispod mene i odnesu me u bolnicu. Posle toga dovoljan će mi biti samo najbolji mikrohirurg u Njujorku i možda nedelju dana na plaži na Turksu i Kajkosu. Imaš važnija posla nego da me držiš za ruku.
– Možeš li da pretpostaviš kuda je Benoa otišao odavde? – rekla je.
– I više od toga. Ima gomilu eksploziva i krenuo je na jahtu Šelija Tregera.
Kajli nije to očekivala. Bila je ubeđena da je Šelijevo malo krstarenje u sumrak manje važan događaj. – Zašto Šeli? – pitala je.
– Ne samo Šeli, već Šeli i ja. Benoa naziva sebe Kameleonom i misli da smo mu ukrali taj lik i upotrebili ga za moju televizijsku seriju.
– To je ludost!
– Mislim da smo već utvrdili da je psihopata. Zna da Šeli večeras na jahti prikazuje pilot epizodu. Benoa planira da se ukrca na jahtu, sačeka da isplove na otvoreno i da je digne u vazduh.
– Jesi li uspeo da ubediš Šelija da angažuje obezbeđenje? – pitala je.
– Znaš koliko je tvrdoglav. Naposletku je angažovao dva policajca samo da mi udovolji. Sumnjam da su išta bolji od onih što nadgledaju pešačke prelaze pored škole.
– Moramo da ga upozorimo – reče Kajli. – Možda da pozovemo kapetana preko radija.
– Učinite to. Upoznao sam čoveka. Zove se Kirk Kampion. Penzionisani pomorac na trgovačkom brodu. Bio je prvi oficir na Merskovom teretnjaku. Zamisli, pokušao je da mi proturi ideju za film o jahti koju otme grupa somalijskih pirata, a kapetan i posada ih savladaju. Ako ga pozovete i kažete mu da je manijak koga traži ceo Njujork na njegovom brodu, šta misliš da će uraditi?
– Spens je u pravu – rekao sam. – Poslednje što nam treba jeste neki kauboj koji izigrava heroja. Ti i ja se moramo ukrcati na taj brod. Spense, s kog pristaništa polazi jahta i kada?
– Pristanište u Južnoj ulici. Dok sedamnaest. Koliko je sati?
– Prošlo je šest.
– Do sada su već isplovili, a Gabrijel Benoa je već negde u potpalublju i postavlja toliko ekspoloziva da će jahta odleteti do Vihokena.
– Kako je zamislio da se izvuče? – pitala je Kajli.
– Nemam pojma, ali budući da je uspeo da pobegne onolikim policajcima u Radio sitiju, kladim se da je nešto smislio…
Začulo se lupanje na vratima.
– Policija – dopro je glas s druge strane. – Otvorite.
Otvorio sam. U hodniku ih je bilo barem desetoro. Svi u uniformama, osim jedne osobe: kapetana Kejts.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:36 pm





83.


– Kapetane – rekao sam – znam da je trebalo da vam se javim, ali…
– Kasnije ćemo sesti da procenimo štetu, istražitelju. Sada želim da čujem skraćenu verziju.
Ni minut mi nije trebao da joj sve ispričam. Kajli je ćutke stajala pored mene.
– Sigurni ste da je Benoa na jahti? – pitala je Kejtsova.
– Ne možemo da budemo potpuno sigurni, i ranije je uspevao da nas obmane. Ne bih povlačio jedinice koje pokrivaju ostale događaje.
– U redu. Šta nam treba da uhvatimo tog gada?
– Plovilo kojim bismo došli do jahte. Kajli poznaje raspored prostorija, a oboje možemo da prepoznamo Gabrijela. Samo nas ukrcajte na brod.
– Vas dvoje i još jednog – rekla je Kejtsova. – Ovoga puta ne idete nikuda bez stručnjaka za bombe.
– U redu, kapetane.
– Ako negde vidite C4, odmah ćete to reći tehničaru. Jednom ste imali sreće, ali ne smete, ponavljam, ne smete sami pokušavati da ih deaktivirate. Jasno?
– Da, gospođo.
– Pokret. Zvaću vas da vas obavestim o detaljima.
Upravo sam hteo da krenem, kada je Kejtsova podigla ruku. Pogledala me je prodorno i hladno. – Džordane… neka ti telefon bude uključen.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:37 pm






84.


Nekoliko minuta kasnije jurili smo policijskim automobilom sto pedeset kilometara na sat, grabeći Zapadnom ulicom ka pristaništu u Južnoj ulici.
Iako Crveni odred broji samo sedamdeset pet policajaca, još trideset pet hiljada braće i sestara u uniformama čuvaju nam leđa. Dok smo stigli do vijadukta u Južnoj ulici koji se spušta u tunel ispod Bateri parka, dva saobraćajca na motociklima već su nam rašćišćavala put.
– Opa! – uzviknula je Kajli. – Imamo policijsku pratnju.
Kapetan Kejts je imala celokupnu Njujoršku policiju na raspolaganju, a kada smo izašli iz tunela, bilo je jasno da nije oklevala da to iskoristi.
Ulica ne samo da je bila raščišćena već je bila prazna. Na auto-putu Frenklin Ruzvelt, ispred čijeg imena se u radijskim izveštajima o saobraćaju često pominje izraz „zagušenje”, nije bilo nijednog automobila – ni u jednom smeru.
Kolone automobila stajale su na priključenjima za auto-put, a patrolna kola s rotacionim svetlima stajala su na svakom prilazu i zadržavala ih.
Kejtsova je pozvala, te sam uključio spikerfon.
– Imali smo sreće. Stručnjaci za bombe su raspoređeni po celom gradu, a Džef Ordvej je stacioniran kilometar od pristaništa. Narednik Ordvej je među najboljima. Na doku sedamnaest će vas čekati Džim Rotlen iz rečne patrole. Biće u neobeleženom čamcu s posadom u civilu, kako biste mogli da se približite jahti, a da ne upadate u oči. Alarmirala sam specijalce i ronioce, ali oni se za sada neće otkrivati. Benoa ne sme da zna da se na njega ustremila čitava armada. Ovo mora da bude tajna operacija.
– A kapetan jahte? – pitao sam. – Spens nam je rekao da taj Kampion ceo život sanja da se bori s piratima na pučini. Ne bih da umisli da je Stiven Sigal.
– Rotlen ga je pozvao preko stanice, na policijskoj frekvenciji, i rekao mu da se spremi za ukrcavanje. Kampion misli da vršite rutinsku proveru posle pucnjave u kapeli i niste mogli da sačekate da se brod večeras vrati u luku. Ništa što bi moglo da podstakne njegov kaubojski duh.
– Makdonaldova kaže da se na krmi nalazi platforma za plivanje. Možemo li tu da se ukrcamo?
– Rotlen misli da je tu suviše otvoreno. Na desnoj palubi nalaze se vrata za utovar. Teško ih je uočiti s gornje palube. Kada se približite, jahta će usporiti, ali ne toliko da Benoa nešto posumnja. Dvojica članova posade će otvoriti vrata i izbaciće rampu za utovar. Vas troje treba da uskočite dok se oba plovila kreću prilično brzo.
Skočiti u stranu sa čamca u pokretu, na usku rampu, mnogo je teže nego skočiti napred, na nisku, dvostruko širu platformu za plivanje, ali Kejtsova je bila u pravu. Morali smo to tiho da izvedemo.
– Ukrcavanje neće biti problem – rekao sam.
– Kada se ukrcate, odvedite Ordveja do strojarnice. Benoa je pametan, znaće da tu može da napravi najviše štete. Verovatno planira da napusti brod i aktivira bombe daljinski. Vaš je zadatak da ga sprečite da pobegne s tog broda. Čim bude odmakao sto metara od jahte, sigurna sam da će je dići u vazduh i smejaće se dok bude gorela. Iza vas imam čamce s naoružanom posadom i hitnu pomoć; tu su i helikopteri i tim za poteru, međutim, samo vas dvoje imam da ga sprečite da pritisne to dugme.
– Ne brinite, kapetane – rekao sam.
– Računam na tebe, Džordane. Ja i još stotinu ljudi. Daj mi Makdonaldovu.
Primakao sam telefon Kajli. – Evo je, kapetane.
– Imam poruku od tvog supruga. Vatrogasci su isekli pod, sada ga vode u Univerzitetski klinički centar Langon i kaže da te voli.
– Recite mu da i ja njega volim.
– Imam bolju ideju. Pobrini se da se vratiš živa i zdrava pa mu sama kaži.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:37 pm



85.


EKSTERIJER: REKA HADSON – NJUJORK – SUMRAK


Snimak jahte ŠELIJA TREGERA iz vazduha, dok tiho plovi uzvodno. U pozadini, visok i ponosan dok sunce zalazi – KIP SLOBODE.
MUZIKA SE POJAČAVA: čuju se DOBOŠI RA-TA-TA-TA, zatim DUVAČI, pa prepoznatljiva melodija najvećeg muzičkog genija svih vremena – POKOJNOG VELIKOG REJA ČARLSA kako peva apsolutno najbolju verziju pesme AMERICA THE BEAUTIFUL koja je ikada snimljena.


REJ ČARLS (SNIMAK)


O beautiful, for heroes proved,
In liberating strife,
Who more than self, their country loved,
And mercy more than life.


Kamera prelazi na jahtu gde se sa zadnje strane postepeno spušta platforma, nalik na ogroman vodeni trag. Kako se približavamo, vidimo Kameleona koji se priprema da napusti brod u pokretu.


REJ ČARLS


America, America,
May God thy gold refine,
Till all success be nobleness
And every gain divine.


Kamera zumira na Kameleona dok odvezuje jedan od dva zodijaka bejranera, četiri i po metra dugačak čamac koji Treger koristi kada se usidri daleko od obale.


REJ ČARLS


O beautiful, for spacious skies,
For amber waves of grain,


Kameleon spušta zodijak s rampe u vodu. Uskače i pali motor.


REJ ČARLS


For purple mountain majesties,
Above the fruited plain.


Zodijak se lagano odvaja od jahte.


REJ ČARLS


America, America,
God shed his grace on thee.


Dugačak kadar, dok posmatramo kako se zodijak sve više udaljava od jahte osuđene na propast.


REJ ČARLS


He crowned thy good,
In brotherhood,
From sea to shining sea.


Rez i prelaz na kadar Kipa slobode izbliza dok statua blagonaklono posmatra scenu ispod.


REJ ČARLS


Znate, voleo bih da mi neko
sada malo pomogne.


HOR se uključuje, krešendo muzike i napetosti.


HOR


America, America,


REJ ČARLS


America, I love you, America


HOR


God shed his grace on thee.


Rez na krupan kadar Kameleona. On vadi MOBILNI TELEFON iz džepa.


REJ ČARLS


God shed his grace on thee.


Rez na široki kadar. Zodijak polako nestaje iz kadra.


REJ ČARLS


He crowned thy good,
With brotherhood,


Rez na krupan kadar Kameleona dok ukucava broj.


REJ ČARLS


From sea to shining sea.


Rez na široki kadar. Kip slobode, moćni simbol slobode, dominira kadrom. Jahta, simbol pohlepe, novca i nepravde, izgleda neugledno pored njega.


HOR (VELIKO FINALE)


… shining sea.


Sa snimka se čuje grmljavina timpana i cimbala, dok muzika dostiže krešendo, a jahta EKSPLODIRA i pretvara se u vatrenu loptu.


– Pa… Šta misliš, Čarlse? – pitao je Gabrijel, još uvek klečeći pored Konora.
– Znao sam da možeš pobeći zodijakom. Samo nisam znao da li ti znaš.
Gabrijel je ustao i blago se naklonio. – Istraživanje. Ali hteo sam da pitam šta misliš o celoj sceni s Kipom slobode, pesmom America The Beatiful i tipom koji diže u vazduh stotinu ljudi?
– Da nisam jedan od njih, mnogo više bi mi se dopala.
– Čarlse, pitao si me da li možeš da pročitaš scenu. Prekršio sam pravilo i pokazao ti je. Najmanje što možeš da učiniš jeste da zanemariš svoj sukob interesa i da mi daš profesionalno mišljenje, a ne da ponavljaš „ne želim da umrem”.
– Dobro. Da li sam u pravu ako kažem da je bomba koja je ubila Breda Šaka u Radio sitiju tvoje maslo?
– Potpuno.
– Video sam taj snimak. Lepo. Eksplozija, bekstvo, to je uspelo. Međutim, tvoj scenario zvuči kao Veče amatera. Kip slobode je „simbol slobode”? Jahta je „simbol pohlepe, novca i nepravde”? Kao da imaš kutiju punu klišea i pokušavaš sve da ih upotrebiš.
– To su uputstva za scenu. Publika ih ne vidi. Služe samo da pomognu producentu da shvati kako scenarista razmišlja.
– Zvuči kao da misliš da je producent glup ili si toliko nesiguran u sebe da moraš da mu nacrtaš o čemu se radi. Ili pak ne možeš da odlučiš da li se radi o bioskopskom hitu s eksplozijama i leševima na sve strane ili umetničkom filmu koji osuđuje zla Holivuda.
– Opa, hrabar si – reče Gabrijel. – Mogao sam da se kladim da ćeš mi se ulizivati i pokušati da me navedeš da te oslobodim.
– Kod tebe to ne pali. Ti možeš da nanjušiš laž na kilometar. Tebi čovek mora sve da saspe u lice.
– Hvala. Rekao sam još na početku. Ti si moj čovek. U nekoj drugoj prilici, u neko drugo vreme, bili bismo najbolji drugari. A Leksi… ona bi te obožavala.
– Ali ćeš me ipak ubiti.
– Čarlse, već smo pričali o tome. Bio sam veoma prilagodljiv tokom snimanja ovog filma, ali ovo je ključna scena. Ne mogu da prepravljam scenario. Ruke su mi vezane.
– Zapravo, meni su ruke vezane, ali nećemo da sitničarimo.
Gabrijel se nasmejao i vratio scenario u džep. – Nikada te neću zaboraviti, Čarlse Konore.
– Ni ja tebe. Odgovori mi samo na još jedno pitanje.
– Samo izvoli.
– Tvoj lik u filmu je Kameleon. Kako ti je pravo ime?
– Gabrijel. Gabrijel Benoa. Zašto pitaš?
– Zato što ćeš uskoro otići pravo u pakao, Gabrijele. Hoću da te pronađem čim stigneš i da te čitavu večnost mlatim.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:37 pm





86.


Većina oštrookih Njujorčana može da prepozna neobeležen policijski automobil. Zato što naši jednostavni, smeđi automobili veoma podsećaju na naša plavo-bela patrolna kola, osim što nemaju policijski logo i veliki natpis na vratima „Njujorška policija”.
Neobeleženi plovni objekti su druga priča. Na sedamnaestom doku nas je čekala plovna verzija ferarija testarose. Zvao se Kristina, iz Tenaflaja u Nju Džersiju, i bio je pravi lepotan.
Kajli i ja smo uskočili u elegantan gliser dugačak petnaest metara. Mogao sam da se zakunem da smo krenuli pre nego što sam zakoračio na palubu.
Plavokos, preplanuo i građen kao robot iz Transformersa, Džim Rotlen se nacerio kada me je video. – Zak, nisu mi rekli da ćeš ti doći.
Džim i ja smo dva puta radili zajedno. Prvi slučaj je bio ubistvo, a drugi samoubistvo. Njegov tim je oba leša izvukao iz reke. Upoznao sam ga s Kajli.
– Otkad vi radite u operacijama na vodi? – rekao je Rotlen dok smo se peli u komandnu kabinu.
– Danas nam je prvi dan. Otkad Njujorška policija ima budžet za ovakvog lepotana?
– Pozajmili smo ga od Lučke kapetanije. Pripadao je nekom brokeru iz Džersija dok berza nije potonula, a on odlučio da malo popravi prihode trgujući kokainom. Patrola ga je uhvatila na prvom putovanju. Zaplenili su gliser, a mi ga koristimo dok ne ode na licitaciju sledećeg meseca.
– Da li ti je Kejtsova rekla o čemu se radi?
– Rekla mi je dovoljno da shvatim da ste potpuno poludeli. Znate li išta o brodu na kojem ćete rizikovati život?
– Bila sam na toj jahti tri-četiri puta – rekla je Kajli.
– A jesi li silazila u strojarnicu? Pitam jer sumnjam da će podmetnuti bombu u frižideru za šampanjac na glavnoj palubi.
– Iznenadili biste se kada biste znali gde sve ljudi postavljaju bombe – čuli smo nekoga. – Zdravo, ja sam Džef Ordvej. Kao što vidite po mojoj toaleti, ja ću večeras biti vaš stručnjak za eksploziv.
Ordvej je bio visok i vitak, prijatnog osmeha i veoma ozbiljnog pogleda. Nosio je radnu vojnu uniformu od debelog crnog platna i prsluk s više opreme nego što je Betmen ima u svom pojasu. Iako pretrpan, prsluk je bio mnogo jednostavniji nego što sam očekivao.
– Gde ti je pancir? – pitao sam.
– Kapetan Kejts je rekla da je vaš bombaš amater – kazao je Ordvej – te sam zaključio da nema potrebe da nosim još pedeset kilograma opreme na otvorenoj vodi, samo da bih deaktivirao napravu koju mogu da sredim žmureći.
– Da vam pokažem šta ćete da tražite – reče Rotlen. Odveo nas je do komandnog pulta i uključio ekran. Na njemu se pojavila slika ogromnog prostora ispunjenog soficistiranom opremom koja je mogla pripadati i Nasi, ali pretpostavio sam da se radi o utrobi jahte Šelija Tregera.
– Odakle ti ovo? – pitao sam.
– Sa internet stranice proizvođača jahte. Svaka od tih velikih jahti pravi se po narudžbini, međutim, izmene se prave samo u prostorijama za boravak. Strojarnica je uvek ista.
– Ako naš momak planira da je digne nebu pod oblake, pretpostavljam da su ovo mesta gde će postaviti eksploziv – reče Ordvej pokazujući na nekoliko ranjivih tački.
– Napravićemo brzu turu po jahti – reče Rotlen.
Pogledali smo seriju arhitektonskih skica svih nivoa broda, kao i vrata i stepeništa koji ih povezuju.
– To je mnogo informacija za kratko vreme. Da li ste sigurni da ne želite da povedete još nekog iz mog tima? To nam je posao.
– Džime, ako tip bude video policiju na brodu, dići će ga u vazduh pre nego što stignemo da ga sprečimo. Kejtsova nam je dala odrešene ruke.
– Ne znam kako to nameravate da uradite, ali učinite mi jednu uslugu. Nemojte u tim cipelama. Dozvolite mi barem da vam dam dva para brodarica.
– I radio-stanice – reče Kajli.
– Dodaj i neku tabletu protiv morske bolesti – rekoh. – Nikada nisam bio vičan mornar.
Čuli smo glas iz komandne kabine. – Vidim cilj, poručniče. Uspostaviću vezu s kapetanom jahte, reći ću mu da uspori. Bićemo pored nje za tri minuta.
– Da li ste ikada skakali s jednog broda na drugi? – pitao je Rotlen dok sam navlačio brodarice. – Lakše je nego što zvuči. Kao da ulaziš u lift u Blumingdejlu. Najteži deo obaviće moj čovek za upravljačem. Njegov je zadatak da se dovoljno približi da biste mogli da skočite, ali ne toliko blizu da bih morao da se izvinjavam Lučkoj kapetaniji što sam napravio rupetinu u njihovom novom gliseru.
– Dobro, onda mi treba da odradimo lakši deo posla – rekla je Kajli. – Samo da se pobrinemo za to da Benoa ne zapali Tregerovu jahtu i još stotinu njegovih gostiju.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Mustra taj Pon Apr 09, 2018 4:37 pm





87.


Tri minuta kasnije usporili smo i plovili uporedo sa Šel gejmom.
Rotlen je javio kapetanu Kampionu. – Spremni smo.
Jedan deo ogromnog čeličnog trupa jahte otvorio se poput vrata na avionu. Iz otvora je izašla aluminijumska rampa dugačka dva metra.
– Da li je to cela rampa? – reče Kajli.
– Zamišljena je za spuštanje na pristanište, a ne za skakanje s jednog konja u pokretu na drugog.
Stajao sam na ivici još kraće rampe koja se izvijala preko boka našeg glisera i čekao da se dve rampe izravnaju.
– Zak, ako čekaš da se spoje kao lego kockice, zaboravi – rekao je Rotlen. – Ovo je najbliže što možemo.
Trebalo je da preskočim samo jedan metar. Pola moje visine. Na suvom je lako. Ali ne i kada se tačka A i tačka B njišu gore-dole i levo-desno poput dva pijanca koji pokušavaju da pređu Brodvej dok je na semaforu crveno.
– Hajde – rekao je Rotlen.
Posmatrao sam ritam dve rampe, nadajući se da ću primetiti neki obrazac kretanja. Nije bilo ničeg. Voda je bila suviše uzburkana.
– Nemoj da razmišljaš, Šesti – čuo sam poznat podrugljiv glas iza sebe.
Skočio sam upravo u trenutku kada je Kristina malo ubrzala, te se ono što je započelo kao graciozan skok pretvorilo u nezgrapno mlataranje. Ipak, prizemljio sam se obema nogama na rampu gde su me prihvatila dva člana posade i spustili me na čelični pod tovarnog dela jahte.
Kajli se našla iza mene samo nekoliko trenutaka kasnije.
– Jesi li ikada pokušao da uđeš u lift u Blumingdejlu za vreme božićnih rasprodaja? – rekla je. – Ovo je zapravo lakše.
– Mrzim te.
Ordvej je stao na ivicu Kristinine rampe, odmerio razdaljinu, vratio se nekoliko koraka i zaleteo se.
U trenutku kada je skočio, rečna struja je nakrivila Kristinu i vrh rampe završio je u reci. Nije imao šanse. Zaleteo se i grudima udario o metalnu rampu jahte.
Skliznuo je u vodu mlatarajući i pokušavajući da ne potone s opremom koja ga je povukla nadole.
Čuo sam Rotlena kako viče: – Uspori – i Šel gejm je ostavio Kristinu iza sebe.
Pozvao sam Rotlena preko stanice. – Kako mu je?
– Moj čovek je krenuo za njim čim je upao u vodu. Izvući ćemo ga za dva minuta, pa ako je dobro, ponovo ćemo pokušati. Za pet minuta najviše.
Ako je dobro? Još pet minuta za Gabrijela da pobegne s broda? Još jedan prelaz koji bi mogao da primeti?
Uključio sam mikrofon. – Ne. Čekajte. Zvaću kad budemo uhvatili bombaša.
Okrenuo sam se ka članovima posade. – Zatvorite.
Uvukli su rampu, a ja sam poslednji put pogledao Kristinu koja je nestala u daljini.
Čelična vrata su se zatvorila uz tresak.
Kajli me je pogledala. – Mudra odluka, Zak. Hajde da nađemo Gabrijela.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cveni odred

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 6 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu