Deveta presuda

Strana 2 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Ići dole

Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 9:48 am

First topic message reminder :

Džejms Paterson, Maksin Pitro

Deveti i najuzbudljiviji roman iz serijala „Ženski klub za rešavanje ubistava”!
Hoće li stavljanjem svog života na kocku, Bokserova uspeti da spreči Ubicu s karminom da ubije još nedužnih majki i beba? Mlada majka i njeno dete surovo su ubijeni kraj automobila parkiranog u garaži tržnog centra. Svedoka nema, a detektivka Lindzi Bokser nalazi samo jedan trag: tajanstvenu poruku ispisanu krvavocrvenim karminom na vetrobranskom staklu. Iste noći, žena poznatog glumca Markusa Daulinga zatiče provalnicu kako krade njen nakit vredan više miliona dolara. Za samo nekoliko sekundi, iza provalnice ostaju samo prazan sef, beživotno telo i još jedna misterija koja baca San Francisko u stanje histerije.
Lindzi je već danima neprestano na poslu s partnerom Ricom – što preti da razori njenu vezu s verenikom, ali i odnos sa ostalim članicama Ženskog kluba za rešavanje ubistava. U nastojanju da reši poverene joj slučajeve, Lindzi će svoj život staviti na kocku – ali, da li je to dovoljno da se spase čitav grad?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:51 am





22.

io je kraj veoma dugog radnog dana kada smo Kler i ja s mračne ulice ušle u kafe Kod Suzi
sa šarenim zidovima, pikantnim aromama i veselom muzikom rege orkestra.
Sindi i Juki su bile zauzele naš omiljeni sto u zadnjem delu kafea, Juki u svom najboljem po- slovnom odelu, dok je Sindi zamenila farmerke zavodljivom suknjicom od bebiplavog šifona preko koje je imala kratku jaknu krem boje. Grickale su čips od banane i pile pivo, duboko za- dubljene u razgovor o slučaju Dauling.
Kler i ja smo se uvukle u separe dok je Sindi govorila: – Kejsi Dauling je posedovala žuti di- jamantski prsten od dvadeset karata vredan milion dolara, poznat kao Sunce Cejlona. Možda se borila da ga zadrži. Šta ti misliš, Linds? Je li to moglo da natera Cicamacu da ubije?
– Kejsi nije zadobila nikakve povrede braneći se – reče Kler.
– I nije dozivala muža – dodadoh.
Nasula sam pivo iz bokala sebi i Kler, i upitala Sindi: – Kako si saznala za taj dijamant?
– Imam svoje izvore. Ali ne bih se previše uzbuđivala, Linds. Taj kamen je do sada isečen na kamičke.
– Možda – rekoh Sindi. – Čuj, imam ideju. Pošto znaš ko je ko, možda bi mogla da pregledaš društveni registar 4 i obeležiš svakoga ko je dovoljno mlad i fizički spreman da provaljuje u kuće na drugom spratu.
Juki upita: – Misliš da je Cicamaca iz visokog društva?
– Rič tako misli – rekosmo Sindi i ja u isti glas.
Juki zadenu kosu iza ušiju. – Ako se Maca kreće u takvom društvu, znao bi da Kejsi posedu- je taj ogromni žuti dijamant, i ako ga prepozna...
– Da, priznajem, to ima smisla – rekoh. – Lopov je ušao u spavaću sobu Daulingovih tako što je provalio kroz prozor, kao i u slučaju preostalih pet provala. Postoji svedok koji je video nekoga kako beži pešice. Klaper kaže da na Daulingovoj odeći nema tragova baruta i krvi. Zna- či, ako je Kejsi poznavala Cicamacu...
Kler je utom lupila pesnicom o sto. Pivo se izlilo iz čaša. Pridobila je potpunu pažnju svih.
– Izvinite, ali ježim se od ubistva Bentonovih. ŽDP. Šta je to? To je suludo. Zlokobno suludo. Nepoznat šablon rasprskivanja barutnih čestica. Nepoznat motiv. Mrtva beba, ubijena kao da je u pitanju egzekucija.
– I zato, dozvolite da budem jasna: ne zanima me čiji je slučaj u pitanju, i znam da nije is- pravno mariti više za jednu žrtvu ubistva nego za drugu. Izvinila sam se, i stvarno mi jeste žao, ali duša me boli zbog smrti ove bebe. Mnogo. A sad idem kući svome mužu i svojoj maloj de- vojčici.



23.

uki je platila račun i rekla Lorejn da zadrži kusur. Odjednom je shvatila da nije saopštila ostalima svoje novosti. Izlazak s devojkama kod Suzi obično je podrazumevao smejanje,
oslobađanje od stresa i večeru. Ali večeras su sve bile napete – a onda su se razišle.
Juki ustade, zakopča sako, prođe pored kuhinje do glavnog dela kafea. Šaka joj je bila na kvaki ulaznih vrata kad se impulsivno okrenula i vratila do bara.
Barmen je imao crnu kovrdžavu kosu i širok osmeh, i ime mu je bilo našiveno na košulji napadnih boja.
– Majls?
– Tako se zovem – reče joj. – Čekaj. Viđao sam te ranije. Ti i tvoje prijateljice – pivo i marga- rite, je l’ tako?
– Ja sam Juki Kasteljano – reče ona, rukujući se s njim. – Šta ti piješ kad hoćeš da proslaviš dobar dan na sudu?
– Oprostili su ti kaznu za parkiranje? Juki se nasmeja.
– Uradi to ponovo – reče Majls. – Mislim da je sunce upravo izašlo.
– Ja sam advokat tužilaštva – reče ona. – Dobri momci su danas pobedili. Dakle, šta misliš?
Šta da popijem?
– Nešto klasično. Tradicionalno. Nešto što je uvek u modi.
– Savršeno – reče Juki dok joj je Majls sipao šampanjac. – Znaš, danas je bio izvrstan dan, osim jednog kamička koji mi je upao u cipelu.
– Pričaj mi o tome.
Juki je naručila pikantnu salatu s račićima, i ispričala Majlsu o slučaju protiv Džo-Džo Džonsona i o tome kako je žrtva, pokojni doktor Heris, bio veoma loša osoba, ali da je Džo-Džo bio još gori. Pustio je čoveka da umire u sopstvenoj bljuvotini petnaest sati.
– Porota je trebalo da ga proglasi krivim u roku od pet minuta – reče Majls.
– Trebalo je, ali većali su dan i po. Džo-Džoov advokat je veoma namazan, a Džo-Džo je raz- oružavajuće jednostavan. Mogao bi da poveruješ da nije zaista znao da Heris umire ako zački- ljiš na oba oka i potpuno ignorišeš zdrav razum.
– Sjajno je što si pobedila.
– Da. Bavim se ovim dve godine. Izgubila sam dosta slučajeva.
– Ma ne pričaj. A kakav ti je to kamičak upao u cipelu?
– Zove se Džef Ašer. Advokat odbrane. Prišao mi je pošto su njegovog klijenta izveli veza- nog lisicama i rekao mi: ’Čestitam na pobedi, Juki. Koja je to beše? Prva u nizu?’
– Taj tip ne ume da gubi – reče barmen. – Bilo mu je krivo, Juki. Definitivno. Znaš šta? Kuća časti šampanjac.
– Hvala ti, Majlse. U pravu si. Ne ume da gubi.
– Barmeni nikad ne lažu – reče Majls. Juki se nasmeja.
– Evo ga sunce – reče on.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:51 am







24.

indina bluza je ličila na oblak šifona na zadnjoj podnici pod sedištem kola Riča Konklina. Suknja joj je bila zadignuta do struka a hulahopke su joj visile s jednog stopala. Bilo joj je
veoma neudobno, ali ništa ne bi menjala.
Spustila je šaku na Ričove grudi, vlažna od seksa, i osetila kako mu srce snažno lupa. Sna- žno ju je zagrlio i poljubio.
– Kakav koncert – reče on.
– Udarači su razvalili – reče ona, i oboje prasnuše u smeh.
Bili su parkirani u jednoj uličici blizu Embarkadera, gde je Rič zaustavio kola u senci jer vi- še nije mogao da čeka budući da mu je Sindina šaka počivala na nozi.
Sada je rekao: – Skoro da mogu da čujem policajca koji nam kuca na pozor i kaže: ’Hej, šta se dešava unutra?’
– I tebe koji stavljaš značku na prozor i govoriš: ’Policajac je oboren.’
Konklin se nasmeja. – Nemam pojma gde mi je značka. Prava si opasnica, Sin, i mislim to na najbolji mogući način.
Prepredeno se osmehnula, prešla šakom preko njegovih golih grudi i spustila je dole, po- ljubila ga, ubrzavajući mu disanje, i evo ga, ponovo je tvrd, ljubi je, namešta je na sebe.
– Drži glavu dole – on će dahćući. – Farovi.
Sindi se nagnu i začepi mu usta poljupcem, odvoji se, stade da se spušta i diže, radeći ku- kovima otvorenih očiju, posmatrajući kako mu se izraz lica menja, puštajući ga da je vidi, da je zaista vidi. Odigla se od njega, a on ju je uhvatio oko struka i snažno je spustio na sebe.
– Izluđuješ me, Sin.
Položila je obraz na njegovu ključnu kost, prepuštajući njemu da vodi igru, osećajući se bezbedno ali i kao da rizikuje sve vreme, moćna i eksplozivna kombinacija. Onda je počela da uzvikuje njegovo ime i on se ispraznio u nju.
– O bože – ona će zadihano, klonuvši zatim, poželevši da zaspi u Ričovom naručju. Ali nešto ju je mučilo, nešto za šta nikad nije osetila da je u redu da ga pita, sve do sada.
– Riče?
– Hoćeš i treći put? – upita on.
– Čik ako možeš – reče ona, i oboje se nasmejaše, a onda je prosto izbrbljala. – Riče, jesi li ikada...
– Možda, jednom ili dvaput, ranije.
– Ne, slušaj. Jesi li ikad spavao s Lindzi?
– Ne. Ne. Ma daj, Sindi. Ona mi je partnerka.
– To je, šta – protivzakonito?
– Mislim da mi je ruka utrnula – reče joj on.
Sindi se pomeri, i onda je nastupilo sveopšte traženje odeće i odlučivanje gde će ko prove- sti noć.
Pokvarila sam raspoloženje, pomisli Sindi, zakopčavajući bluzu. A nije bila čak ni sigurna da joj je rekao istinu.



25.

it Gordon je stajao u kuhinji, spremajući pire iz kesice na šporetu, istovremeno gledajući bejzbol utakmicu na malom TV-u, kad mu je žena ušla na vrata.
– Šta ti to gori? – upita ona.
– Slušaj, princezo, ne trebaju mi tvoji prokleti saveti o kuvanju, a sad sam zbog tebe propu- stio i ovo bacanje.
– Zašto onda ne premotaš snimak, dragi?
– Vidiš li ti ovde neki digitalni video-rikorder?
– Izvinjavam se, gospodine Džangizavi. Samo kažem da možeš da spaseš to ako dospeš malo mleka unutra i smanjiš vatru.
– Pobogu – reče Pit, gaseći šporet, prebacujući krompir u činiju. – Jednostavno mi ne do- zvoljavaš da uživam u malim stvarima, zar ne?
– Pa, imam jedno iznenađenje.
– Da čujem. – Pojačao je zvuk i uzeo zalogaj krompira stojeći ispred televizora. Pljunuo je u sudoperu kad mu je hrana opekla usta, podigavši glavu taman na vreme da vidi kako suparnič- ki tim postiže poen. – NE! – vrisnu on. – Prokleti Džajantsi. Kako mogu da izgube ovu utakmi- cu?
– Moja tetka je rekla da bi volela da nas sutra sve izvede na večeru. Posebnim povodom – ona časti.
– Jupi. Zvuči zabavno. Tvoja debeloguza tetka i svi mi za stolom u Oliv gardenu.
– Pite.
Odgovora nije bilo.
– Pite – reče ona, dižući ruku i gaseći televizor. On okrenu glavu i prostreli je pogledom.
– Ne radi se o tebi, lepi. Radi se o tome da deca izađu na večeru sa svojim rođacima.
– Možete i bez mene. Improvizuj, princezo – reče Piti, ne verujući potpuno svojim očima kad je uzela daljinski s radne površine, nabila ga u odvod od sudopere i pritisnula dugme za seckanje.
– Idi dođavola, Pit – reče ona dok je mašina glodala plastiku. – I stvarno to mislim.
Pit je isključio seckalicu i posmatrao svoju jebenu ženu kako besno odlazi iz kuhinje. Pono- vo je u glavi odmotao tu poslednju scenu, samo što je ovoga puta u seckalicu stavio šaku svoje ženice. Da. Metalni zubi melju mišiće i kosti dok ona vrišti iz sveg glasa.
Srediće je on.
Srediće nju i Šeri i malog Smrdu jednog dana u vrlo bliskoj budućnosti.
ŽDP, ljudi. Samo čekajte i videćete.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:51 am







26.

aglo sam otvorila oči tačno u 5.52 ujutru. Znam da je bilo toliko jer Džo ima jedan sat, vi- sokotehnološku spravicu, koji projektuje vreme i temperaturu na plafonu u vidu crvenih
cifara.
Volim da saznam te informacije tako što prosto otvorim oči. Ali ovoga jutra, ugledala sam crvene brojeve i pomislila: ŽDP.
Taj prokleti psihopata koji ubija decu uvukao mi se u glavu, i nisam nimalo zamerala Kler što je bila toliko besna i uznemirena, i što je i sama bila raspoložena praktično da ubije neko- ga. Ta zlokobna slova ispisana karminom – trag koji nije odveo nikuda – bila su poput teretnog voza koji juri ka kući čiji stanovnici ne mogu nigde da pobegnu.
Pitala sam se kako Či i Maknil napreduju s imenima iz telefonskog imenika čiji se inicijali poklapaju s tim slovima. Čoveče, bilo bi sjajno kad bi nas ona odvela do napadača, ali da jedan ubica „potpiše“ ubistvo sopstvenim inicijalima? Nema šanse.
Sklopila sam oči, ali Marta me je prozrela. Položila je njušku na dušek, fiksirala me svojim prelepim smeđim očima i počela da maše repom. Džo se utom okrenuo. Uhvatio me je u me- dveđi zagrljaj, i rekao: – Linds. Pokušaj da spavaš. – Bilo je 6.14.
– Dobro – rekoh, okrećući mu leđa, kako bi mogao da se svije oko mene. Disao mi je tiho preko ramena, pa sam se u mislima vratila u dane kad sam živela u sopstvenom stanu na Po- trero hilu. Život mi je tada bio dosta drugačiji, većinu jutara išla sam na trčanje s Martom, vo- dila odeljenje, uveče se vraćala kući Marti. Setila sam se da sam jela spremala u mikrotalasnoj i malo preterivala s vinom, pitajući se kad će mi se Džo javiti. Pitajući se kada ću ga videti.
A onda mi je stan izgoreo u požaru.
I Džo sada živi ovde, a ja nosim prsten kojim me je verio. U ovom trenutku, imala sam uti- sak da mi skoro čita misli. Privukao me je bliže sebi i uhvatio me za grudi. Osetila sam kako postaje tvrd, a onda je spustio šaku do mog stomaka i pritisnuo me uza se.
Disanje nam se ubrzalo, a onda me je okrenuo kao da nemam težinu – osećaj koji prosto obožavam. Uvijala sam se od njegovog dodira, topeći se od ove nove vrste ljubavi, toliko dru- gačije od nepredvidivog ludila koje je vladalo pre nego što smo se Džo i ja konačno posvetili zajedničkom životu.
Okrenula sam se ka njemu i zagrlila ga oko vrata, on mi je podigao noge do struka, a onda je nastupio onaj neverovatni trenutak od kojeg ostajem bez daha. Čekala sam napeto onih ne- koliko dugih sekundi pre nego što će ući u mene. Zagledala sam se u njegove duboke plave oči
– i predala mu se.
– Volim te, plavušice – reče on.
Klimnula sam glavom jer nisam bila u stanju da progovorim. Kad smo se spojili, grlo me je zabolelo i suze su mi krenule na oči. Grlio me je i ljuljao, i bila sam srećna. Volim ovog čoveka. Naši životi su se konačno spojili na jedan slastan i uravnotežen način.
Šta me je to onda kopkalo u nekom zabačenom kutku mog uma? Zašto sam imala osećaj da izneveravam sebe?


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:51 am




Drugi deo Predstava počinje





27.

ara Vels je okrenula pohovanu šniclu u tiganju i izvadila hleb s belim lukom iz rerne, raz- mišljajući kako sva ta hrana nije dobra za srce – ili su to samo njene puste želje?
U susednoj sobi bio je upaljen TV. Sara je mogla da ga vidi kroz otvor na zidu i mogla je da čuje Helen Ros, lepu plavokosu voditeljku tok-šoua, pored krčkanja masti u tiganju. Rosova je saosećala s Markusom Daulingom zbog smrti njegove žene.
– Hajde, Helen – promrmlja Sara. – Stavi ga na muke. Ne budi krava.
– Bila je tako srećna – reče Dauling. – Uživali smo u divnoj večeri s prijateljima. Trebalo je da odemo na odmor, i onda... ovo. Nezamislivo.
– Stvarno jeste nezamislivo – reče Rosova. Pruži ruku da dodirne Daulinga po šaci. – Kejsi je bila puna duha, vrlo harizmatična. Zajedno smo prikupljale sredstva za Crveni krst prošle godine.
– Ne postoji način da opišem tu agoniju – reče Dauling. – Neprekidno razmišljam: Da samo nisam ostao da perem sudove...
Trevor uđe u kuhinju, otvori frižider i sagnu se da izvadi pivo, a stomak mu se preli preko ivice gaća. Otvori konzervu, otpi gutljaj bada, pa stade iza supruge i uhvati je za zadnjicu.
– Hej – reče ona, izmičući se.
– Šta je s tobom?
– Evo – reče, dajući mu viljušku za okretanje mesa. – Preuzmi, u redu?
– Gde ćeš ti?
– Imala sam naporan dan, Trev.
– Treba da odeš kod lekara, znaš.
– Umukni.
– Zato što si stalno neraspoložena.
Sara se zavali na kauč i pojača zvuk. Jedino o čemu je razmišljala otkako je ukrala taj nakit bio je Markus Dauling, pokušavajući da shvati šta se to kog đavola desilo pošto je pobegla kroz prozor.
– Nisi mogao da znaš – reče Helen Ros.
Tiganj lupi po šporetu iza nje; bio je to Trevor koji je pokušavao da joj privuče pažnju. Na TV-u, Dauling je govorio: – Policija nije otkrila ništa, a u međuvremenu je ubica na slobodi.
Sara je konačno shvatila. Nije znala zašto je to uradio, ali bio je to on. Dauling je ubio svoju ženu! Nije mogao biti niko drugi. Kako mu je samo odgovaralo što je Sara provalila u njegovu kuću da bi mogao da svali krivicu na nju.
Trevor reče: – Klopa je spremna, draga. Pahuljice su baš onakve kakve voliš.
Sara isključi TV i ode do trpezarije. – Izvini što sam se brecnula na tebe – reče ona, razmi- šljajući da je bolje da se izvini nego da ga još više ljuti. Ponekad je bivao nasilan. Kad je s Hajdi pričala o Trevoru, zvale su ga Užas. Bio je to prigodan nadimak.
Trevor zabrunda, zaseče šniclu, i reče: – Ne brigaj. Ponekad se samo pitam šta si učinila onoj slatkoj maloj devojci koju sam oženio.

– Jedna od misterija života – reče ona.
– Ono što si htela da kažeš jeste: ’Nadoknadiću ti to večeras, dragi’. Zar ne?
Sara izbeže Trevorov besan pogled i zamoči kašiku u činiju sa žitnim pahuljicama. Moraće da ubrza plan. To možda nije ispravno, ali ima da se obogati, ili da ode u zatvor.
Zaista nema drugog izbora.



28.

ara je prošla preko dvorišta. Svuda je vladala tama, osim na mestima gde se mesečina pro- bijala kroz grane drveća, i na tremu iza kuće gde je treptalo jedno malo svetlo. To svetlo je
bilo signal da su zadnja vrata iza rama sa mrežicom protiv komaraca otključana.
Vrata su se otvorila pod Sarinom rukom i ona je tiho prišla ženi koja je prala sudove u su- doperi. Sara zagrli ženu oko struka i reče: – Nemoj da vrištiš.
– Čoveče. Brzo si stigla – reče Hajdi, okrećući se.
– Užas se obeznanio, kao i obično – reče Sara, ljubeći Hajdi, plešući s njom lagano pod pri- gušenim svetlima u kuhinji. – Gde je Zver? – upita ona, misleći na Hajdinog muža.
Hajdi izvadi dve čaše iz ormarića i reče Sari: – Znaš kako on uvek kaže. ’Svuda samo ne ov- de.’ Hoćeš da izvadiš flašu iz frižidera?
Pragovi na stepeništu su im škripali pod stopalima, kao i parket u hodniku koji je vodio po- red dečjih soba do gostinske spavaće sobe u zadnjem delu drugog sprata.
– Koliko dugo možeš da ostaneš? – upita Hajdi. Pojačala je bebi-alarm, a zatim raskopčala bledožuti džemper i skinula farmerke.
Sara slegnu ramenima. – Ako se probudi i vidi da me nema, šta će da uradi? Da pozove po- liciju?
Hajdi je razodenula Saru, polako raskopčavajući njenu preveliku košulju, dugme po dugme, otkopčavajući šlic na njenim farmerkama sa spuštenim strukom; diveći se, prelazila je rukama preko Sarinog atletski vitkog tela. Sara je tako snažna.
– Jedina bolja stvar od tvog tela bila bi da i sama imam takvo telo – reče Hajdi.
– Savršena si. Volim sve kod tebe.
– Otimaš mi reči iz usta. Lezi sad na krevet. Hajde.
Hajdi dodade Sari čašu i leže pored svoje ljubavi, svoje dragane. Dve žene se raskomotiše pod čaršavima u krevetu s gvozdenim ramom, Hajdi spusti šaku na Sarinu butinu, Sara privu- če Hajdi bliže u svoj zaštitnički zagrljaj.
– Koje turističke atrakcije su nam večeras na dnevnom redu? – upita Hajdi.
Sara je imala spisak s tri mesta, ali imala je neki poseban osećaj u vezi s ostrvom Palau. Re- kla je Hajdi: – To je tako udaljeno od sveta. Možeš da plivaš gola u tim neverovatnim pećina- ma. Nikoga nije briga ko si – reče ona.
– Četvorka od dve žene s dvoje dece ne bi predstavljala problem?
– Reći ćemo da smo sestre. Ti si udovica.
– Oh, toliko baš ličimo?
– Onda zaove.
– Dobro. A jezik? Kojim se jezikom tamo govori?
– Palauanskim, naravno. Ali govore i engleski.
– Onda u redu. Za život na Palauu – reče Hajdi, dodirujući Sarinu čašu svojom. Pijuckale su šampanjac i ljubile se otvorenih očiju, a zatim su odložile čaše u stranu i počele da miluju jed- na drugu, Hajdi osluškujući bebi-alarm, Sara jednim okom motreći na prozor, dok im je strah raspirivao žudnju.

Dok joj je Hajdi svlačila gaćice, Sara je razmišljala: Možemo da pobegnemo čim odradim po- slednje kuće. Čim prodam dragulje.
– Saro?
– Tu sam, Hajdi. Razmišljam o budućnosti.
– Dođi sad kod mene.
Sari odjednom nešto pade na pamet. Treba da kaže Hajdi za onu ženu i dete za koje je čula da su ubijeni u nekoj garaži, da je upozori da bude veoma oprezna – ali sekund kasnije, ta mi- sao se izgubila i zamenila ju je jedna druga.
Prodaće sve osim onog žutog kamena. Jednog dana u skorijoj budućnosti, daće ga Hajdi.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:52 am






29.

ilo je osam ujutru kada je Džakobi dovukao stolicu na sredinu prostorije i pozvao nas da se okupimo. Juki je sela pored mene. Kler je stala iza Džakobija, ruku skrštenih preko gru-
di, emotivno se stavljajući na stranu malog, pokojnog Darena Bentona u istoj meri u kojoj se Juki stavljala na stranu Kejsi Dauling.
Primetila sam neznanca koji je sedeo u metalnoj stolici u uglu: preplanuli belac u srednjim tridesetim, uskih plavih očiju, plave kose izbledele od sunca začešljane unazad i uhvaćene gu- micom. Bio je visok nekih metar i sedamdeset osam, težak sedamdesetak kilograma, i sudeći prema tome kako mu je sako bio tesan u predelu bicepsa, delovao je mišićavo.
Ovaj tip je policajac. Policajac kojeg ne poznajem.
Džakobi je nastavio gde je stao prethodnog dana. Či je podneo izveštaj o slučaju Benton, rekavši da nije pronađeno poklapanje sa zrnima izvađenim iz tela Bentonovih. Napomenuo je da je šablon rasprskivanja barutnih čestica još uvek nepoznat, ali da je doktorka Vošbern po- slala fotografije FBI-ju.
Či je zveckao sitninom u džepu, izgledajući kao da mu je neprijatno kad je rekao da karmin kojim su bila ispisana slova „ŽDP“ pripada nekoj običnoj marki koja se može naći u svim parfi- merijama.
Ukratko: nisu imali ništa.
Ustala sam i podnela izveštaj, rekavši da pregledamo listinge telefonskih poziva Daulingo- vih i da se na obe liste ponavljaju na desetine istih brojeva. Rekla sam da nismo otkrili ništa neuobičajeno u izvodima njihovih bankovnih računa.
– Kejsi Dauling je posedovala veoma karaktrističan komad nakita – nastavih. – Radimo na tome, a u slučaju Cicamaca nismo otkrili baš ništa. Sve dobre ideje su dobrodošle. Ako neko želi da ponudi neki savet u vezi sa slučajem ovog psihopate, podignite ruku.
Niko to, naravno, nije učinio.
Na kraju sastanka, Džakobi je rekao: – Ljudi, pozdravite narednika Džeksona Brejdija. Policajac koji je sedeo pozadi podiže ruku i mahnu, gledajući po prostoriji dok ga je Džako-
bi predstavljao.
– Džek Brejdi je naše novo pojačanje – reče Džakobi. – Proveo je dvanaest godina u Policiji Majamija, od toga najveći deo u odeljenju za ubistva. Šef Trakio ga je privremeno dodelio na- šoj jedinici, dok ne bude raspoređen za stalno. Bog sveti zna da nam je pomoć potrebna. Mo- lim vas da ga lepo prihvatite.
Džakobi nas je raspustio, a Džekson Brejdi je prišao mom stolu i pružio ruku. Ja sam je pri- hvatila i predstavila sebe i Konklina.
Brejdi je klimnuo glavom i rekao da je čuo za piromane, slučaj s dva dečaka koji su podme- tali požare u kućama, ubijajući njihove stanare – slučaj koji smo Konklin i ja rešili. 5
Primetila sam da Brejdijeve oštre plave oči prečešljavaju naše malo odeljenje dok sam pri- čala. Okrenula sam se i videla Kler kako priča s Džakobijem, Sindi kako ćućori s Juki, TV u uglu prostorije na kome se video Markus Dauling kako još uvek priča s novinarima.
– Što više pričaju, to im manje verujem – reče Brejdi, upirući bradom ka ekranu.

– Radimo na slučaju nekoliko dana – rekoh. – Tek počinjemo da istražujemo.
– Čuo sam vaš izveštaj, narednice – reče Brejdi. – Nemate nijedan trag.



30.

alagaonica Ernija Kupera ugneždena je između jednog kineskog restorana brze hrane i du- vandžinice u ulici Valensija, u samom srcu Mišna. Skupoceni nakit Kejsi Dauling nije bio u
istom rangu s drangulijama koje je Erni Kuper držao, ali Kuper je bio penzionisani policajac koji nam je ponudio svoju pomoć.
Danas je krupna telesina bivšeg policajca ispunjavala jednu izbledelu fotelju u art deko sti- lu, s naslonom u obliku lepeze, na trotoaru ispred njegove radnje. Seda kosa mu je padala niz leđa upletena u kiku, iz ušiju su mu visile slušalice od ajpoda, na krilu mu je počivala otvorena kladioničarska lista, dok mu je ispod havajske košulje provirivala budža od pištolja.
Kuperova usta su se razvukla u osmeh kad nas je ugledao, i ustao da se rukuje sa mnom i Konklinom.
– Radimo na jednom slučaju provalne krađe koja se pretvorila u ubistvo – rekoh mu.
– Žena one filmske zvezde? Čitao sam o tome – reče. – Sedite.
Privukla sam jedan sanduk za igračke dok je Konklin smestio svoju zadnjicu na jednu bar- sku stolicu od ratana. Kuper reče: – Pričajte.
Dodala sam mu fasciklu s fotografijama koje smo dobili od osiguravajućeg društva, i on ih je prelistao, često zastajući da bolje osmotri safire u nakitu od platine, dijamanatske ogrlice, a zatim i ono od čega je zastajao dah – prsten sa žutim dijamantom nalik pašinom jastuku okru- žen sitnim dijamantima.
– Gospode – reče Kuper. Prevrnuo je fotografiju i pročitao informacije o tom predmetu. – Procenjen na milion dolara. I kladim se da vredi svaki peni.
– Jedinstven je, zar ne? – upita ga Konklin.
– O, naravno – reče Kuper. – Dvadesetokaratni dijamant bilo koje vrste je redak. Ali žuti di- jamant? Sama čijenica da je okružen tolikim brojem drugih dijamanata govori o tome da je unikat. Pitam se zašto nije potpisan.
– Šta bi ti uradio s njim kad bi ga ukrao? – upitah.
– Pa, ne bih ga založio ovde, to je sigurno. Dao bih ga nekom letećem preprodavcu, uzeo svojih deset posto i završio s tim.
„Leteći preprodavac“ bio je nov termin za mene. Zamolila sam Ernija da objasni.
– Leteći preprodavac je isto što i običan preprodavac, osim što odmah uzme robu, uhvati let za Njujork ili Los Anđeles ili neki drugi centar za „pranje“ nakita; oko sat vremena posle pljačke, on se nalazi u vazduhu.
– I šta onda?
– Nakit može da završi bilo gde. U slučaju ovog prstena, možda će biti prodat u istom obli- ku, ali ne u ovoj zemlji. Verovatno već sada krasi prst neke mlade dame u Dubaiju.
Kuper zadobova prstima po fascikli. Učinilo mi se da vidim kako mu se sijalica pali iznad glave.
– Znate, jedan leteći preprodavac je popio metak u Njujorku pre dva meseca. Da, Mori Grin. Njegova specijalnost bili su skupi dragulji. U normalnim okolnostima, on bi bio tip kod kojeg se ide s ovako vrućim kamenom.

– Ubijen je?
– Da, na mestu. Grin je preuzimao plen, a policija je pratila tipa koji mu ga je donosio. Ne mogu da mu se setim imena, ali bio je tražen zbog oružane pljačke. Uglavnom, taj luzer je pote- gao pištolj i Mori Grin je bio uhvaćen u unakrsnoj vatri. To je blokiralo lanac snabdevanja.
– Znate – reče Kuper – ako je taj vaš Cicamaca koristio Grina da preprodaje robu, možda je zaglavio s ovom komadinom žutog leda od milion dolara na neko vreme. Maca vam se možda popela na drvo i ne zna da siđe.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:52 am





31.

uki zagrli preplanulu, elegantnu ženu koja je otvorila vrata.
– Bože, prošlo je koliko, šest godina? Nisi se promenila! – reče Su Emdin Juki, sve vreme
je posmatrajući kao da razmišlja: Čoveče, nisi mi se javila otkako smo diplomirale, zašto si me sad zvala?
Dok su hodale kroz kuću, Juki i Su su ćaskale o svojim studentskim danima na pravnom fa- kultetu Bolt, i kad su sele na natkriveni trem ispred kuće s ledenim čajem i kolačima, Juki je za- počela priču o Kejsi Dauling i načinu na koji je umrla.
– Želiš da zvanično pričamo o Kejsi? – upita Su.
– Aha. Ali u čemu je razlika, Su? Kejsi je mrtva, i dugujemo joj da uhvatimo njenog ubicu.
– Jasno mi je, i Mark i Kejsi su mi prijatelji – reče Su. – Ne želim da pričam ništa Marku iza leđa.
– Razumem te, i ovo je trenutno među nama – reče Juki. – Ako znaš nešto, moraš da mi ka- žeš, i moraš da me pustiš da sama sudim. I ti bi od mene očekivala isto.
– Dobro, dobro. Ali probaj da me ne mešaš u to, u redu? Kad sam ti poslednji put tražila uslugu?
Juki se nasmeja, a Su joj se pridruži, govoreći: – Nikad, zar ne?
– Ovo je prvi put.
– Između nas dve, Kejsi mi je rekla da misli da je Markus vara. Eto. Rekla sam.
– Je li imala dokaza? Je li sumnjala na nekog posebno? Je li optužila Markusa da je vara?
– Uspori. Jedno po jedno pitanje – reče Su.
– Izvini. Idem iz početka. Je li Kejsi imala neki dokaz da je Markus vara?
– Ne, ali bila je sumnjičava. Mark je oduvek bio pohotan. Uhvatio me je za dupe jednom ili dvaput. Dođavola, on je filmska zvezda. Ali Kejsi je rekla, citiram: ’Dosadila sam mu’. Time je htela da kaže da ga više seksualno ne privlači. To su svi dokazi koje je imala – nijedan – a isto- vremeno je bila uplašena.
– Je li pričala s Markusom o tome?
– Juki, ne misliš valjda da je Mark upucao Kejsi?
– Nipošto. On je čist. Ali korisno je znati da li su imali bračnih nesuglasica.
– I ja sam advokat, sećaš se, i kažem ti da Markus nije to učinio. Mark je zaista voleo Kejsi. Mislio je da je jako zabavna. Rekao je da mu za četiri godine koliko je bio s njom u braku nijed- nog trenutka nije bilo dosadno. Ben i ja smo sinoć otišli do njega, i Mark je bio ucveljen. Rekao je da će presvisnuti od tuge. Čak i da ju je varao, ne bi ostavio Kejsi. Svakako je ne bi... ne mogu to ni da izgovorim.
– Da li bi se Kejsi razvela od njega?
Su Emdin uzdahnu. – Ne znam. Možda. Rekla mi je da bi ga ostavila ako sazna da je vara.
– Kad je to rekla?
– U utorak uveče.
– Su, Kejsi je ubijena u sredu.
– Traži krivca negde drugde, Juki. Veruj mi. Taj provalnik je ubica. Markus nije to učinio.



32.

it Gordon je tražio svoju sledeću žrtvu duž Embarkadera, puta na istočnom obodu grada s pogledom na zaliv, koji se pruža od raskrsnice Druge i ulice King, prolazi pored zgrade
Lučke kapetanije i produžava ka severu prolazeći ispod Bej bridža, mosta koji povezuje San Francisko i Ouklend, arterije kojom putuju i lokalni žitelji i turisti. Ljudi su promicali pored njega, pešice, na biciklima, skejtbordovima, dok se zalazeće sunce stapalo s nebom boje indi- ga.
Pit je izabrao svoju metu ispred zgrade Lučke kapetanije, jednu suvonjavu plavušu u crnoj vetrovci s kapuljačom preko duge crne haljine koja se mreškala i poigravala na vetru. Podseti- la ga je na žene u burkama.
Mršava plavuša je gurala klinče u kolicima, mirno dete u ružičastom koje je posmatralo putnike koji silaze s trajekta i raštrkavaju se kroz pijacu.
Pit je pratio plavušu u crnom kroz pijacu, posmatrajući je kako bira jednu veknu hleba, gla- vicu zelene salate, i riblji filet. Ostao joj je za petama dok je napuštala pijacu, plastičnih kesa obešenih preko zglobova, ne pričajući sa svojom ćerkom, koja je, kako se činilo, na neki način bila glavna.
Kad je njegova meta stigla do raskrsnice ulica Market i Spir, zaputila se ka ulazu na stanicu BART voza. Propela je kolica i stupila na pokretne stepenice koje su se spuštale u podzemlje, i Pit je znao da je kucnuo pravi čas. Desnom šakom je stegao pištolj koji mu je bio sakriven u džepu, i pošao za njom niz pokretne stepenice.
– Gospođice? Gospoja? – doviknu on. Kad ju je pozvao treći put, ona naglo okrenu glavu i pogleda ga kao da hoće da kaže: Šta je bilo?
On pognu glavu i uputi joj stidljiv osmeh. – Treba da se nađem s jednim prijateljem na uglu ulice Kalifornija. Ali, ovaj, izgubio sam se.
Žena se zagleda u njega i reče: – Ne mogu da vam pomognem – i pogura kolica ka ulazu u podzemlje.
– Hej, baš vam hvala, gospođo! – doviknu Pit. – Cenim što ste izdvojili jebeno vreme.
Ruku nabijenih u džepove, Pit nastavi ka severu. Još nije bilo gotovo. Pitao se da li ga je odao izraz lica. Je li delovao suvuše napeto? Suviše neiskreno?
U Iraku nije bilo tako. Ni ovde neće zabrljati. Bio je miran. Koncentrisan. Imao je misiju.
I izvršiće je.


33.

Pit se nalazio u vozilu na čelu kolone na prašnjavom putu pred ulazom u Haditu, praćen
svojim ljudima. Četrdeset metara ih je delilo od jedne skupine kuća kad je eksplodirao auto- mobil-bomba, od koje je kaplar Lenar izleteo iz poslednjeg vozila, a Keni Maršal ostao bez no- gu.
Pit je voleo Kenija kao brata. Bio je pametan klinac s jamicama na obrazima koji je u šlemu nosio Isusovu sliku. Igrao je fudbal s konzervom mesto lopte s iračkom dečurlijom, davao im svoja sledovanja, verovao u misiju – donošenje slobode Iraku. Keni je voleo da kaže da će ga, kada za to dođe vreme, bog pronaći gde god da se nalazi.
Nakon što je bog pozvao Kenija k sebi, nakon što je bomba ubila tog dobrog američkog si- na i vojnika, nakon što su trupe pod komandom kapetana Pitera Gordona izašle iz skloništa, zatražili su naređenja od Pita. Bilo je lako. Postupio je po pravilima. Svojim pravilima.
Pit je bio siguran da zna ko je daljinski aktivirao eksplozivnu napravu. Nalazili su se iza hamvija koji je Keni vozio. Sledeći minuti su bili toliko živi da je čak i sad mogao da oseti miris baruta, prašine i straha. Još uvek je mogao da čuje kako njegovi neprijatelji vrište dok puca u njih.
Sada, ove prohladne večeri u San Francisku, Pit Gordon je stegnuo pištolj u džepu svoje jakne dok je tražio novu žrtvu na Embarkaderu. Došao je do jedne uličice između ulica Sansom i Bateri, u kojoj behu izneti plastični stolovi i stolice. Jedna mlada majka skupljala je otpatke nakon što je ručala tu sa svojim kmekavcem.
Piti je ušao za mladom mamom i njenim detetom u prizemlje tržnog centra Embarkadero, prošao pored poslastičarnice i italijanskog restorana, popeo se uz pokretne stepenice do bio- skopa, koji je stajao izdvojen i usamljen, na kraju hodnika u zapadnom delu drugog sprata.
Mama je sedela na klupi, zureći u filmske postere, prstima češljajući kosu svog deteta. Do- šli su između projekcija i bili su sami tu.
Mlada mama se okrenu ka Pitiju kad je doviknuo: – Gospoja, izvinjavam se, možete li mo- lim vas da mi pomognete? Potpuno sam se izgubio.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:53 am





34.

ad sam stigla na mesto zločina, policijska vozila i kola hitne pomoći već su bila parkirana celom dužinom ulica Bateri i Klej. Popela sam se eksplorerom na trotoar i zakočila pored
Džakobijevog hjundaija, a zatim zgrabila jednog od uniformisanih policajaca koji je kontroli- sao građanstvo kraj zapadnog ulaza u tržni centar.
– Drugi sprat, narednice – reče mi policajac. – Ispred bioskopa.
Pozvala sam Džakobija, i on se javio rekavši: – Popni se, Bokserova. I pazi da ne povratiš. Posetioci bioskopa koje su poslali napolje na zadnji izlaz vratili su se do glavnog ulaza, pri-
druživši se prolaznicima, poslovnim ljudima i turistima koji su se okupili u velikom broju is- pred ulaza u tržni centar.
Podigla sam značku i probila se kroz gomilu, ignorišući pitanja na koja ne bih odgovorila ni da sam znala odgovor. Jedan uniformisani policajac mi je otvorio staklena vrata i ušla sam u tržni centar, prostor ispunjen radnjama s logotipima poznatih marki, sada avetinjski prazan.
Pokretne stepenice bile su isključene, a žuta policijska traka se protezala duž celog zapad- nog krila tržnog centra, pa sam se provukla ispod nje i ustrčala uz nepomične mehaničke ste- penice. Na vrhu me je čekao Džakobi, po čijem sam izrazu lica videla koliko će loše da bude i pre nego što sam se približila telima na crvenom tepihu.
Prvo sam ugledala majku. Pala je na leđa. Bledoplavi džemper joj se crneo iznad srca od dva metka ispaljena u središnji deo trupa, a na glavi je imala još jednu rupu do metka. Pružila sam ruku i sklopila njene beživotne oči.
Tek tada sam smogla snage da pogledam u malu, nepomičnu figuru koja je ležala pored nje.
Prokletstvo, ubio je dete.
Bila je to strašna scena, i čak i tako zgroženu nad tolikom brutalnošću, pogodila me je me- todičnost ovih ubistava. Meci su bili ispaljeni precizno, profesionalno, iz neposredne blizine.
Džakobi se pomerio u stranu i ja sam obišla oko tela deteta u prevrnutim kolicima, dečaka mlađeg od godinu dana. Nisam ni morala da kažem Džakobiju da je očigledno da su ova ubi- stva i ona iz garaže Stounstaun delo istog ubice.
Ali gde je njegov potpis? Gde su slova „ŽDP“?
Džakobi ubaci novčanik mlade mame u kesu s dokazima. – Ovo je Džudi Kinski. Imala je če- trdeset dolara u malim novčanicama. Dve kreditne kartice. Člansku kartu biblioteke. Sledeće nedelje bi napunila dvadest šest. Maknil zove njene.
– Svedoci? – upitah. – Neko je morao da vidi kad se ovo desilo.
– Či razgovara s prodavačicom karata. Pođi sa mnom.



35.

evojka u kancelariji upravnika bioskopa plakala je lica zarivenog u šake. Podigla je glavu kad sam ušla u malu prostoriju. Pol Či me je predstavio bledoj mladoj ženi i rekao: – Ovo
je Robin Rouz. Možda je videla napadača.
– Je li moja majka tu? – upita Robin.
Džakobi reče: – Na putu je ovamo. Čim stigne ispratićemo te dole.
– Nisam videla pucnjavu – reče devojka između jecaja. – Otvarala sam kiosk za prodaju ka- rata za projekciju u sedam.
Či joj dade maramicu i reče joj da je sve u redu, da ne žuri.
– Nisam ništa čula – reče ona, izduvavajući nos. – Ali kad sam podigla roletnu...
Mogla sam da zamislim tu scenu gledanu njenim očima. Poslednji trenuci njene nevinosti u kojima otvara kasu, proverava stanje karata, podiže metalnu roletnu, očekujući – šta? Dvoje ljudi koji žele ranije da kupe karte?
– Isprva nisam verovala – reče nam Robin. – Pomislila sam da se radi o nekom alternativ- nom načinu reklamiranja novog filma. Onda sam shvatila da su ti ljudi stvarni. Da su mrtvi.
– Jesi li videla ikoga u blizini tela? – upitah.
Ona klimnu glavom i reče: – Mora da je čuo da se roletna podiže. Pogledali smo se u oči na delić sekunde. Videla sam pištolj pa sam se sagla.
Čovek kojeg je Robin Rouz videla bio je belac u plavo--beloj bejzbol jakni s kačketom natu- čenim na oči. Nije bila sigurna hoće li moći da ga opiše ali će pokušati. Isto važi i za pištolj. I ni- je videla kojim putem je napustio tržni centar.
Možda je otišao do drugog dela centra Embarkadero, ili se prosto spustio pokretnim stepe- nicama i izašao na ulicu.
Upitala sam Robin da li bi došla u stanicu da pogleda snimak iz sigurnosne kamere, a onda sam otišla iz upravnikove kancelarije s Džakobijem. Izdavao je poternicu za belcem u plavo- beloj bejzbol jakni kad je Kler dotrupkala uza stepenice, praćena svojom glavnom pomoćni- com, Bani Elis.
Kler je izgledala besno dok se primicala žrtvama sa svojim minolta aparatom. Stadoh po- red nje, i ona reče: – Pogledaj. Isti onaj čudni šablon rasprskavanja barutnih čestica. Je li išta ukradeno?
– Mamin novčanik je pun.
Kler je bila ta koja je primetila natpis ispod kolica.
Zurila sam u slova dok su foto-aparati bleskali poput stroboskopa. Poruka je bila ispisana karminom. Potpis je bio isti – ali drugačiji.
PŽD
– Šta je sad kog đavola? – rekoh Kler. – Nije ŽDP? Sad je PŽD?
– Mene pitaš, Lindzi? Ovaj tip ne ostavlja tragove. Samo nas zajebava.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:53 am







36.

– Proveo sam cela dva leta učeći kako da profilišem serijske ubice. To me ne čini profesio-
nalcem, ali posedujem znanja iz te oblasti.
Džakobi je zaposeo jednu salu za sastanke u Odseku za zločine i svi smo posedali oko iskr- zanog stola s drvenim furnirom, gledajući u Brejdija. Pol Či je ispričao Brejdiju šta smo sve sa- kupili s prvog i poslednjeg mesta zločina, a Brejdi je hvatao beleške.
Sve oči su bile uperene u njega kad nam je rekao: – Ubijanje dece je reakcija, možda na loše detinjstvo, a moguće je da je ovaj ubica toliko mrtav iznutra da ubija decu samo zato što su svedoci.
– Ta deca su bile bebe – reče Džakobi.
Brejdi slegnu ramenima. – Ubica verovatno ne razmišlja tako. Što se tiče ubijanja majki, tu se radi o čistoj mržnji prema ženama.
– Kad je reč o otkrivanju ovog tipa – reče Džakobi – njegovo rano detinjstvo nije relevant- no, zar ne? Njegova osećanja neće nas odvesti do njega.
– U pravu ste, poručniče. U stvari, rekao bih da ovaj tip može da se sakrije na otvorenom. Pogledajte kako je počinio zločine, kako je pobegao a da ga niko nije video. Veoma je inteligen- tan, fokusiran, organizovan i radi sam. Što je najvažnije, izgleda prosečno. Jedino tako je mo- gao toliko da se približi žrtvama. Nisu čak ni vrisnule.
– I poseduje pištolj koji ne možemo da identifikujemo – rekoh.
– To je zanimljiv detalj – reče Brejdi. – Taj tip se razume u oružje. Što me navodi na pomi- sao da je prošao vojnu obuku.
– Imamo svedoka koji ga je prepoznao i video snimak – rekoh. – Mislimo da imamo neku predstavu o tome kako izgleda.
– Ni po čemu se ne ističe, jesam li u pravu?
– Da – reče Či. – Belac u tridesetim godinama s kačketom. Osmotrićemo ga još jednom kad pregledamo kasete iz sigurnosnih kamera iz tržnog centra.
Konklin upita: – Ako je taj tip vojnik, ako je u najmanju ruku veoma sposoban i dobro obu- čen, šta će ga naterati da pogreši?
– Preterano samopouzdanje – reče Brejdi. – Mogao bi da postane previše siguran u sebe i ostavi trag. Ali, znate, može proći dosta vremena pre nego što napravi takvu grešku.
Zavalila sam se u svojoj stolici. Bio je to drugačiji način da se saopšti ono što sam pomislila još kada su Bentonovi ubijeni u garaži tržnog centra Stounstaun.
Još ljudi će umreti.



37.

P Sada je čitavo, preumorno Odeljenje za ubistva zajedno s nekoliko desetina policajaca
re deset dana bilo je „Slučaj Dauling ima prioritet nad svim ostalim slučajevima“.

iz drugih odeljenja prečešljavalo centar Embarkadero, proveravajući svaku suludu dojavu pre- ko telefona, radeći u smenama od po dvanaest sati pod Džakobijevom komandom, rešeno da pronađe Ubicu s karminom.
Bila sam u mrtvačnici s Kler kad joj je stigao balistički izveštaj od federalaca. Trudila sam se da ne vrisnem od nestrpljenja dok je ona nastavljala telefonski razgovor, pri tom lagano otvarajući koverat. Konačno je spustila slušalicu i izvadila jedan jedini list papira. Preletela je pogledom preko stranice i rekla: – Opa. Na našem slučaju je radio doktor Majk lično.
– Oprosti mi na neznanju – hoćeš li mi molim te dati taj prokleti izveštaj?
– Polako, prijateljice. Doktor Majkl Šara je najbolji doktor za pištolje u FBI-ju – reče ona. – Dobro. Da vidimo šta piše ovde. Doktor Majk kaže da je trag od rasprskavanja barutnih čestica na telima onih beba neobičan jer su meci bili ispaljeni kroz prigušivač. A ne radi se o primitiv- noj skalameriji napravljenoj od plastične flašice od soka i kuhinjskog sunđera.
– O čemu se onda radi? – upitah.
– Mora da se radi o prigušivaču koji je napravio profesionalac, od čelika ili titanijuma. Ta- kvih je veoma malo. Doktor Majk ovde kaže: ’U Sjedinjenim Državama nije zabeleženo nijedno ubistvo počinjeno s prigušivačem poput onog koji je ostavio atipičan šablon barutnih čestica na telima dece Benton i Kinski.’
– Šta kog đavola to znači?
– Za početak, to objašnjava zašto niko nije čuo pucnje.
– I zašto nismo pronašli poklapanje u bazi podataka.
– Jer je prigušivač verovatno došao iz druge zemlje – govorila je Kler, kad mi je mobilni za- zujao. Želudac mi se stegao kad sam videla ko zove. Pokazala sam telefon Kler, otvorila ga i re- kla: – Bokserova.
Razmišljala sam: Šta je sad?
– Bokserova, onaj prokleti, usrani ludak s karminom priredio je još jedan horor-šou! – vi- kao mi je Džakobi na uvo.
– Ne, ma daj... NE.
– Da, pa... žena i dete su ubijeni u garaži kod Junion skvera, izgleda isto kao poslednja dva ubistva. Ovde sam na mestu zločina s Čijem i Kepijem. Trakio je krenuo ovamo, i sad će lično da se umeša.
Završila sam razgovor s Džakobijem, obavestila Kler o razvoju događaja i pozvala Konkli- na, a zatim otrčala do parkinga iza glavne policijske stanice. Konklin me je čekao za volanom naših službenih kola i čim sam zalupila vrata, dodao je gas i nas dvoje smo poleteli s upalje- nom sirenom i rotacionim svetlima, ostavljajući trag guma na asfaltu.
Konklin viknu da nadjača buku: – Uradio je to u samom centru grada. Taj tip baš ima petlju.
– On baš tako i voli. On je terorista. I to prokleto dobar terorista. Nisam ni sanjala koliko sam bila u pravu.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:53 am





38.

unem se da je Konklin postigao ubrzanje od 3G za tri sekunde. Stegla sam instrument-ta- blu kad je kraun vik zaurlao penjući se uz Livenvortovu, nakon čega se upustio u vrtoglavi
slalom ulicama našeg grada pun naglih uspona i pogibeljnih padova od kojih se prevrće želu- dac.
Kad nisam pokušavala da snagom misli upravljam kolima sa suvozačkog sedišta, razmi- šljala sam o Ubici s Karminom. Nije on bio samo lud.
Bio je potpuno lud.
Ubio je četvoro – dosad možda i više. Potpis mu je bio tako zagonetan da nije značio ništa.
Kako da predvidimo njegovo ponašanje ako ne shvatamo šta želi da nam poruči?
Konklin cimnu volan udesno u podnožju brda, upravljajući nas ka zakrčenoj raskrsnici. Do- šlo mi je da izađem napolje i udaram po krovovima kola dok ne raščiste put, ali sam umesto toga povikala kroz megafon: – Pomerite vozila. Sklanjajte se s puta, odmah!
Išli smo u ritmu kreni-stani dok su se vozila vukla, pokušavajući da se popnu jedna preko drugih, i sekunde su se otegle dok nismo raščistili gužvu. Nekoliko minuta kasnije, Konklin je uglavio naš auto u malu gomilu parkiranih crno-belih policijskih vozila ispred garaže kod Ju- nion skvera. Izašla sam iz kola pre nego što je Konklin povukao ručnu.
Zajedno smo se probijali kroz uspaničeno more kupaca koji su ostavili svoja kola u garaži. Videla sam im strah na licima i skoro da sam mogla da čujem njihove zajedničke misli: Ubica je bio ovde. Mogao je mene da ubije.
Načinila sam otvor u gomili svojom značkom, potpisala zapisnik i zatražila od policajca Sorbera da me izvesti o situaciji.
– Sve se ponavlja – reče Džo. – Mesto zločina je na četvrtom spratu. Zaustavili smo liftove. Konklin podiže traku i nas dvoje se provukosmo ispod nje, ulazeći u hladnu garažu. U pri-
zemlju, mračni ulazi u garažu dopirali su sa svih strana – iz pravca ogromne robne kuće Mejsi, butika Saks, hotela Ser Fransis Drejk – savršena mesta na kojima grabljivac može da uhodi svoje žrtve a da ne bude primećen.
Dok smo se Konklin i ja peli zavojitim središnjim prolazom između dvostrukih redova par- kiranih kola, spremila sam se za ono što je Džakobi opisao kao „horor-šou“. Zatekli smo ga u priči sa šefom policije Antonijem Trakiom na odmorištu na trećem spratu. Šefovo lice bilo je bledo, a Džakobijeve oči s podočnjacima gotovo zatvorene; oba muškarca su izgledala kao da su zavirila preko ivice ambisa u jazbinu samog đavola.
– Či i Maknil su na četvrtom spratu – reče Trakio, jedva pomerajući usne. – Treća smena prečešljava okolinu. Proširio sam tim na svakog policajca koji se dobrovoljno prijavi ili koji mi se nađe pred očima.
– Je li bilo svedoka? – upitah. Bila je to više sitna pusta želja nego pitanje.
– Ne – reče Džakobi. – Niko nije ništa čuo niti video.



39.

ok smo se Konklin i ja peli prolazeći pokraj redova parkiranih kola, strepnja se u meni po- jačavala sa svakim pređenim korakom. Kad smo se pozdravili s Maknilom i Čijem, imala
sam osećaj da mi pauci gamižu po ramenima i da mi se podvlače pod kosu i mile po vratu.
Nisam želela da vidim žrtve, a morala sam. Naterala sam sebe da oborim pogled. I tamo, na praznom parking-mestu između dva vozila, ležala su tela.
Žena je bila lepa, i ta lepota se zadržala i u smrti. Beli džemper i duga smeđa kosa bili su joj natopljeni krvlju, koja je načinila baricu oko nje i oticala u dugim potočićima niz kosi betonski pod. Oko nje su se videli krvavi otisci stopala a na đonovima njenih cipela bilo je krvi.
Dete je bilo smešteno u prazan prostor koji je opisivalo ženino skupljeno telo. Izgledalo je kao da su bili postavljeni u tu pozu.
Počelo je da mi igra pred očima. Osetila sam kako mi se tlo izmiče pod nogama i čula sam Konklinov glas: – Linds? Lindzi? – Njegova ruka oko mog struka sprečila me je da se ne sručim na pod.
– Šta ti je? Jesi li dobro?
Klimnula sam glavom i promrmljala: – Dobro sam. Dobro sam. Danas ništa nisam jela. – Bi- la sam ljuta na sebe što izgledam slabo. Što izgledam kao žensko. Moji nadležni, moji prijatelji s odeljenja očekuju od mene da se ponašam kao vođa. Moram da se saberem.
Žrtve su bile ostavljene između crvenog dodž karavana i srebrnog hajlendera. Otvorena ta- šna ležala je na zemlji, a njen sadržaj je bio rasut okolo.
Sva vrata na karavanu bila su otvorena. Podigla sam pogled do vetrobranskog stakla i ugle- dala slova „DŽP“ ispisana crvenom bojom.
Opet taj čudni potpis. Šta kog đavola to znači?
Čula sam glas Pola Čija kako me doziva otpozadi, okrenula se i ugledala njegovo bledo lice.
Znala sam da je Čija, kao i mene, ovaj užasan zločin potresao do srži.
– Žrtva se zvala Elejn Maron – reče Či. – Gospođa Maron je imala trideset četiri godine. U novčaniku je imala pedeset šest dolara, kreditne kartice, vozačku dozvolu i tako dalje. Ne zna- mo kako se mala zvala.
– Jeste li pronašli karmin? – upitah, nadajući se da se otkotrljao ispod nekog vozila, da je ubica ostavio neki otisak prsta na njegovom sjajnom poklopcu.
– Nismo pronašli nikakvu šminku – reče Či. – Ali imamo nešto novo: pogledaj modricu na zglobu gospođe Maron. Možda je pokušala da razoruža napadača.
Čučnula sam pored tela Elejn Maron. Kao što je Či rekao, na desnom ženinom zglobu videli su se plavičasti tragovi prstiju, a u džemperu sam joj izbrojala pet rupa od metaka. Elejn Ma- ron nije samo pružila otpor. Borila se kao lavica.
Utom se začulo vrištanje, srceparajuće zavijanje koje je dopiralo s trećeg sprata betonske pećine.
– Leeejniiii. Liliiiii.
O, bože, ne.
Koraci su odjekivali po betonu. Džakobi je viknuo: – Stanite! Ostanite gde ste!

Bilo je to razgovetno izdato upozorenje, ali koraci su nastavili da se približavaju.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:53 am




40.

otrčala sam niz nagib ka trećem spratu, izbila iza krivine i ugledala Trakija i Džakobija ka- ko se bacaju na krupnog muškarca u farmerkama i flanelskoj košulji. Čovek je bio teškaš,
bik u naletu pun adrenalina. Otresao je Trakija i Džakobija sa sebe kao da su mali psi, i nasta- vio da trči uz rampu ka mestu zločina. Izgledalo je da će me pregaziti.
Džakobi se razdra: – STOJ – pa potegnu omamljivač s pojasa. Viknuh: – Džakobi, NE! Ne- moj, nemoj – ali znala sam da nema izbora. Čula sam električno zujanje pištolja za omamljiva- nje i krupni čovek poče da se trese i pade kao da mu je neko presekao kičmenu moždinu. Okre- nuo se i skliznuo niz padinu, što je trajalo pet sekundi, i tokom tog vremena nije mogao da se pomera niti da vrišti.
Džakobi ga sustiže, vičući: – Gospode bože, pogledaj šta si me naterao da učinim! Jesi li sad završio? Jesi li završio?
Omamljivač je prestao da šalje elektrošokove i oboreni čovek je počeo užasno da jeca – i nije mogao da prestane. Sagla sam se pored njega dok mu je Džakobi savijao ruke iza leđa i stavljao mu lisice.
– Ja sam narednica Bokser – rekoh, pretresajući čoveka. Izvadila sam mu novčanik iz zad- njeg džepa i uporedila fotografiju iz vozačke dozvole s njegovim ličnim opisom. Taj čovek bio je Fransis Maron.
– Pustite me GORE. Moram da odem do njih!
Rekoh mu: – Izvinjavam se, gospodine Maron, ne možete odmah.
– Šta se desilo? Jesu li dobro? – Maron će kroz suze. – Malopre sam pričao s Elejn. – Zajeca.
– Morao sam da zastanem da kupim cigarete, ali rekao sam joj da ćemo se naći kod kola.
– Malopre ste pričali s njom preko telefona?
– Čuo sam kako govori nekome: ’Šta želite?’ i onda sam čuo... o, bože, recite mi da je dobro.
Ponovo sam se izvinila, a Maron je uzviknuo: – NE... ne moje devojke. Molim vas, molim vas, moram da odem do njih.
Fransis Maron mi je slamao srce – i ovo je onaj surovi deo priče: ako očekujemo da uhvati- mo, a kamoli da osudimo, ovog ubicu, moramo da zaštitimo mesto zločina od ovog čoveka.
Oko mene je iznikla šuma nogu – Trakio, Konklin, Či i Maknil. Pitala sam gospodina Marona da li želi da pozovem nekog njegovog prijatelja ili člana porodice, ali nije me slušao. Ipak, mo- rala sam da znam: – Gospodine Maron, možete li da se setite ikoga ko bi želeo da naškodi va- šoj ženi?
Maron me je upitno gledao svojim zakrvavljenim očima pre nego što je uzviknuo: – Ja ra- dim na mešalici cementa! Elejn radi PR za jednu prodavnicu igračaka! Mi smo niko i ništa. Ni- ko i ništa.
Maron je krvario iz dubokih ogrebotina na podlakticama. Spustila sam šaku na rame jad- nog čoveka i sklonila se u stranu dok su ga Džakobi i Trakio podizali na noge.
– Nisam želeo da te povredim, čoveče – reče Džakobi.
Pozvala sam pozornike Nunana i Makija i zamolila ih da odvezu Marona u bolnicu. Obećala sam Maronu da ću doći da ga vidim čim budem mogla. Onda sam se sklonila s puta dok je Kle-

rin kombi doletao uz rampu.



41.

ok sam se vratila na četvrti sprat Kler je već odlagala svoj foto-aparat. Pogledala me je i videla da smo podjednako užasnute. Pružile smo ruke i zagrlile se, i ovoga puta me nije
bilo briga da li neko misli da sam slaba.
– Ove bebe... ne mogu da podnesem bebe – rekoh.
– Neće biti sve u redu – reče Kler meni u rame. – Čak ni kad uhvatiš to kopile, neće biti sve u redu. Nikad više. Znaš to, zar ne?
Razdvojile smo se kad je jedan od Klerinih pomoćnika upitao Kler mogu li da počnu da sta- vljaju kese na šake žrtava. Otužni posao rekonstruisanja zločina je počeo. Rekla sam Kler: – Je- si li videla slova na vetrobranu?
– Aha. „DŽP“. To je još jedna varijacija u šablonu. D i Ž su još uvek jedno pored drugog, a P se pomera. I to je sve što imam, osim što imam da obavim i autopsije još dvoje koji ne bi smeli da budu mrtvi.
Kler me povuče za ruku, i ja se sklonih s puta dok se Klaperov kombi Jedinice za mesto zlo- čina peo uz rampu i zaustavljao pored kombija patologa. Forenzičari poiskakaše na zadnja vrata, a Klaper se nadnese nad tom jezivom aranžiranom scenom i reče, ne obraćajući se niko- me posebno: – Dođe ti da se zapitaš da li je dobri gospod digao ruke od ljudske rase.
Forenzičari su sevali blicevima i snimali tela i rupe od metaka u kolima, i spolja i iznutra. Skupljali su zrna kao dokazni materijal. Postavljali su markere, opcrtavali tela i hvatali beleške. Pomerila sam se u stranu i posmatrala forenzičare kako rade, razmišljajući kako je sat vre- mena ranije Elejn Maron bila u kupovini sa svojim mužem i bebom, a sada je Klerin tim umo- tavao njihova tela u čiste bele čaršave i zatvarao ih u vreće za leševe. Bilo mi je drago što je hladna konačnost zatvaranja patenata na tim vrećama nešto što Fransis Maron nikad neće ču-
ti.
Ponovo sam poželela, ponadala se, da će nam ispaljeni meci reći nešto, da će se u ovom kr- voproliću naći neki koristan fizički dokaz, kad je Konklin doviknuo: – Linds. Pogledaj ovo.
Prišla sam kombiju Maronovih i videla da moj partner pokazuje na potpis od tri slova na vetrobranskom staklu. Okrenuo je svoje smeđe oči ka meni i rekao: – To nije karmin.
Osvetlila sam slova baterijskom lampom i osetila kako mi se želudac prevrće.
– To je krv – reče Konklin. – Ispisao je slova njihovom krvlju, služeći se prstom.
Jedan od Klaperovih tehničara uslikao je natpis izbliza. Drugi je uzeo uzorak krvi. Moj tra- čak nade se razgoreo.
Da li je moguće?
Da li se Ubica s Karminom toliko izgubio u svom ludilu da je za sobom ostavio krvavi oti- sak prsta?


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:54 am





42.

pola devet te večeri narednik Džekson Brejdi okrenuo se raznolikoj grupi inspektora Ode- ljenja za ubistava i patrolnih policajaca koji su se okupili oko njega u našim prostorijama.
Ubacio je video-traku u naš stari video-rikorder i rekao: – Ako neko vidi nešto što je meni pro- maklo, neka viče.
Na ekranu se ukazala zrnasta crno-bela slika čoveka koji hoda središnjim prolazom u gara- ži, krećući se ka dodž karavanu pri kraju reda.
Slika je poigravala, bila je mračna i na njoj je bilo „snega“ – posledica lošeg osvetljenja i jef- tine trake presnimavane stotine puta. Ipak, mogli smo da vidimo ubicu. Kao i ranije, nosio je kačket sa širitom i dvobojnu bejzbol jaknu. Držao je glavu pognutu i bio okrenut leđima sigur- nosnoj kameri.
Brejdi je pričao dok je snimak tekao.
– Vidite, ruke su mu u džepovima. Doziva gospođu Maron dok se približava kombiju. Šta govori? Možda je pita koliko je sati? Ili ima li da mu rasitni novčanicu od dvadeset dolara?
– Ona sad stavlja kese na zadnje sedište kombija i zatvara klizna vrata. Obilazi s vozačke strane, pričajući s mužem preko mobilnog.
Posmatrala sam ekran dok se ubica primicao još uvek živoj figuri Elejn Maron. Proučavala sam njegov način hoda, njegov i njen govor tela. Delovao je kao da se izvinjava dok je išao ka njoj, a Elejn Maron nije izgledala uznemireno.
Setila sam se da je Brejdi rekao da taj tip izgleda obično. I prisetila sam se najsurovijih se- rijskih ubica – onih o kojima su snimani filmovi – i svaki od tih psihopata izgledao je obično.
– Vidite, sad vadi pištolj – reče Brejdi. – Bereta, devet milimetara. Lep prigušivač. Ona brzo baca pogled ka zadnjem sedištu, zatim pruža tašnu. Govori: ’Šta želite?’ Pokušava da ga navede da ode tako što će mu dati novac, ali ne uspeva. Gorštak zaklanja pogled kamere na donji deo njihovih tela, ali sudeći prema tome kako se naglo presamitio, mislim da ga je šutnula.
– Sad joj izbija tašnu iz ruke i evo ga prvi pucanj. Ona privija šaku na gornji deo grudi.
Brejdi je govorio, ali i sama sam videla da je Elejn Maron pokušala da uhvati ubicu za ruku u kojoj je držao pištolj. Zgrabio ju je za zglob slobodnom rukom, snažno ga stisnuo i oslobodio se. Tom prilikom joj je ostavio modrice na zglobu. Sekund kasnije, telo Elejn Moran se trgnulo četiri puta a zatim palo izvan vidokruga kamere.
Zadnja vrata kombija su se otvorila i ubica je ispalio jedan metak u zadnje sedište, a zatim se izgubio iz vida.
– Pogledajte – reče Brejdi. – Evo ga ponovo. Pridržava telo Elejn Maron levom rukom i kaži- prstom njene desne ruke ispisuje natpis na staklu. Nije imala karmin – reče Brejdi – pa je im- provizovao.
Zamolila sam Brejdija da premota snimak i ponovo sam posmatrala kako ubica koristi ša- ku mrtve žene da ispiše slova „DŽP“ njenom krvlju. Upotrebio je njen prst, ne svoj, a osim toga, taj seronja je nosio rukavice. Moja nada da ćemo dobiti njegov otisak prsta je umrla.
Brejdi je govorio: – Ostavio je vrata kombija otvorena i namestio tela. Sada ide ka petom redu, gde ga sledeća kamera hvata kako ulazi u lift. Imamo snimak i odatle. Traje deset sekun-

di, na njemu se izbliza vidi vrh njegovog kačketa, bez loga. Sad izlazi u nivou ulice.
– Tri minuta i četrdeset sekundi – reče Brejdi, upirući daljincem u ekran, gaseći TV. – Toli- ko vremena je proteklo od trenutka kad je potegao pištolj do trenutka kad je nestao.



43.

edeli smo na širokom kožnom kauču u dnevnoj sobi čekajući vesti u jedanaest. Stopala su mi počivala u Džoovom krilu, a Marta je hrkala na tepihu pored mene. Bila sam frustrirana
i premorena. Htela sam da spavam, ali mozak mi je radio u petoj brzini.
– Jedna žena je danas došla u stanicu – rekoh Džou. – Rekla je Džakobiju da joj je neki čovek prišao ispred zgrade Lučke kapetanije iste večeri kad su Kinski ubijeni. Rekao je da se izgubio. Nosio je kačket s obodom i plavo-belu bejzbol jaknu.
– Može li joj se verovati?
– Džakobi kaže da se tresla i da je izgrizla pola usne. Rekla je Džakobiju da je taj tip bio je- ziv. Rekla je da ne može da mu pomogne i udaljila se s bebom, a on je viknuo za njom: ’Cenim što ste izdvojili jebeno vreme!’ Videla je snimak iz sigurnosne kamere i misli da bi to mogao da bude on.
– Dobre vesti, Linds. Imate svedoka, otprilike.
– I to je nešto, ali to bi, znaš, mogao biti i bilo ko s bejzbol jaknom. Džo, ŽDP, PŽD. A sad i DŽP. Ti si zaluđenik za mozgalice. Šta misliš da to znači?
– Ženomrzačka demokratska partija. Poludeli železničari Detroita. Dežurni žalosni paće- nik. Da nastavim?
– Ne, u pravu si – rekoh. – To su baljezgarije. Ubica se igra s nama.
– Čuj, pre nego što zaboravim da ti kažem...
– Počinje – rekoh, dohvatajući daljinski upravljač s kafenog stočića, pojačavajući zvuk dok je poznati lik voditeljke vesti Andree Kostela govorio iznad naslova „Najnovije vesti“.
– Večeras imamo novosti o Ubici s Karminom, koji je snimljen u garaži kod Junion skvera dok je napuštao poprište još jednog stravičnog dvostrukog ubistva – reče ona.
Na ekranu se pojavio video-snimak od desetak sekundi koji je prikazivao ubicu kako ulazi u lift, pritiska dugme prstom u rukavici i stoji u mestu, oborene glave, sve dok se vrata nisu otvorila i on nestao.
– Jedan anonimni svedok je opisao napadača policiji koja je načinila crtež i poslala nam ga
– reče Kostela. Crtež je smenio snimak na ekranu.
– Vidiš? – rekoh Džou. – Gospodin Obični. Neodređena boja očiju, neodređena boja kose. Uobičajene crte lica, uobičajeni kalibar od devet milimetara, nema nikakvih poklapanja. Ali ono što javnosti nije rečeno jeste to da koristi prigušivač, profesionalne izrade.
– Zvuči kao da je vojnik. Specijalac. Ili radi za vojsku. Prigušivač je nabavio na crnom tržištu ili u inostranstvu.
– Da. Ta veza s vojskom ima smisla. Ali u gradu ima koliko, na hiljade bivših vojnika? I polo- vina njih odgovara opisu ovog tipa. Hej, šta je ovo? – upitah kad se na ekranu pojavio još jedan snimak.
Posmatrala sam otvorenih usta dok je kamera u hodu pratila Kler. Snimala ju je kako izlazi iz mrtvačnice i ide ka parkingu ispred svoje kancelarije. Novinari su ispaljivali pitanja o žrtva- ma i pitali je može li da kaže nešto građanima San Franciska.
Kler je okrenula leđa kamerama i ušla u svoj novi prijus. Upalila ga je i mislila sam da je to

to – Gubite se, lešinari – ali spustila je prozor oslonila lakat na ivicu i pogledala pravo u kamere.
– Da, imam nešto da kažem građanima San Franciska, i ne govorim kao glavni gradski pa- tolog. Govorim kao žena i kao majka. Da li se razumemo?
Začulo se horsko „da“.
– Mame, držite otvorene oči – reče Kler. – Ne verujte nikome. Ne parkirajte se na pustim mestima i ne približavajte se kolima osim ako niste okruženi drugim ljudima. I ne šalim se, na- bavite dozvolu za posedovanje oružja. I onda ga nosite sa sobom.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:54 am





44.

it Gordon je sedeo u kuhinji, s laptopom ispred sebe na crvenom stolu od ultraplasta, leđi- ma okrenut tremu gde je Šeri zabavljala svog brata glupim lutkama. Smrdljivko je vrištao
od radosti ili straha, Pit zaista nije bio siguran, jer je od toga imao osećaj kao da mu neko za- bada šrafciger u bubne opne.
Pit se razdrao preko ramena: – Utišajte se, Šeri! Ili ću da skinem kaiš.
– Bićemo tihi, tatice.
Gordon se vratio pismu koje je sastavljao, nekoj vrsti zahteva za otkup. Da. Voleo je da raz- mišlja o tome na taj način. Bio je prilično dobar u pisanju, ali ovo je moralo da bude kristalno jasno i bez ikakvih naznaka o njegovom identitetu.
„Otvoreno pismo stanovnicima San Franciska“, napisao je. „Imam nešto važno da vam sa- opštim.“
Razmislio je o reči „stanovnici“, shvatio da je to previše formalno, i zamenio je sa „žitelji- ma“. Mnogo bolje.
„Otvoreno pismo žiteljima San Franciska.“ Onda je promenio drugu rečenicu. „Imam jedan predlog za vas.“ Odjednom se iz pravca trema začuo prodoran vrisak, i Šeri je utišavala Smrdu, a zatim doviknula kroz prozor: – Tatice, žao mi je, molim te nemoj da se ljutiš. Stivi nije na- merno to učinio.
Beba je plakala i pri udisanju i pri izdisanju, ne prestajući. Pit je stegao šake u pesnice, raz- mišljajući koliko mrzi njih i sve u vezi sa životom kojim trenutno živi. Pogledajte me, dame i go- spodo, kapetan Piter Gordon, bivši komandos, trenutno muška domaćica prve klase.
Koja prokleta tragedija.
Jedino što mu je još pričinjavalo zadovoljstvo bilo je da razrađuje svoj plan. Da razmišlja kako će mu, pošto bude smrsio konce Šeri i Smrdi, biti izuzetno, izuzetno zadovoljstvo da po- kaže princezi ko je on zaista. Jedva je čekao da prekine njeno zvocanje. Piti, dragi, ne zaboravi da kupiš mleko i ne zaboravi da popiješ svoje lekove, važi? Zdravo, lepi, jesi li spremio ručak za de- cu? Raspremio krevet? Pozvao ljude iz kablovske?
Zamišljao je Hajdino lice, bledo u moru crvene kose, očiju veličine jo-joa kad bude shvatila šta je uradio. I šta će uraditi njoj.
Hi-hi, Hajdi. Doviđence.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:54 am





Treći deo
Zamka





45.

ara Vels je čučala u žbunju između ulice i velike kuće u stilu Tjudora, obučena tako da se stapala sa senkama. Preživljavala je trodimenzionalni fleš-bek provale kod Daulingovih –
kako se krila u ormaru dok su Daulingovi vodili ljubav i kasnije udarila u onaj sto s koječime tokom svog za dlaku uspešnog, prokletog bekstva. A onda je došao onaj najgori deo – optužba za ubistvo koja joj visi nad glavom.
Pomislila je da odustane dok joj još dobro ide. S druge strane, u kući Morlijevih čekalo ju je pravo blago.
Trospratnica s tamnim gredama i krovnim prozorima pripadala je Džimu i Dorijan Morli, vlasnicima Sportske opreme, lanca sportskih radnji duž cele Zapadne obale. Pročitala je sve o njima na internetu i videla na desetine fotografija. Dorijan Morli se oblačila tako da impresio- nira druge i posedovala je zadivljujuću kolekciju nakita koji je stalno nosila.
Sara je posebno upamtila jednu izjavu gospođe Morli novinarki Kronikla, kada je rekla da voli da nosi dijamante svakog dana, „čak i po kući“.
Zamislite. Svakodnevno okićena dijamantima.
Zbog toga je Sara i stavila Morlijeve na svoju listu, provezla se tuda nekoliko puta da pro- veri koliko je prometno u devet uveče u njihovom komšiluku, pronađe mesto za skrivanje i ostavljanje kola. Tokom jednog od svojih obilazaka ranije te nedelje, čak je videla Džima Morli- ja kako odlazi od kuće u svom mercedesu. Bio je krupan i mišićav – tip građe koju ljudi naziva- ju „medveđom“.
Sara definitivno nije želela da naleti na Džima Morlija ove večeri. I neće. Morlijevi su prire- đivali zabavu u dvorištu iza kuće na kojoj je njihove prijatelje trebalo da zabavlja jedan roken- rol bend iz šezdesetih. Mogla je da čuje početak svirke, električne gitare i krčanje mikrofona.
Kakva fantastična zvučna diverzija.
Petnaest minuta ranije, jedan od lakeja je parkirao kola poslednjeg gosta dalje niz brdo, i sad je besposličio na ulici sa svojim drugarom. Sara je mogla da čuje njihov prigušeni smeh i da oseti dim cigarete.
Uradiće to. Odlučila je. I nije postojalo bolje vreme od ovog trenutka.
Sara pogleda naviše ka prozoru spavaće sobe Morlijevih i, udahnuvši duboko, izlete iz za- klona od žbunja i pretrča šest metara do zida kuće. Jednom kad se tu našla, izvela je manevar koji je uvežbala mnogo puta na zidu za penjanje u fiskulturnoj sali. Zaglavila je palac svoje leve patike za penjanje između fasadnih daski, uhvatila se za oluk desnom rukom i propela se ka ivici prozora.
Na polovini trometarskog uspona levo stopalo joj je proklizalo i ostala je da visi u vazduhu, uzlupanog srca, tela priljubljenog uza zid, desnom rukom čvrsto stežući oluk, očajnički se mo- leći da ga ne obori i ne podigne buku koja bi se završila nečijim povikom ili grubom šakom na njenim ramenima.
Odustani sada, Saro. Idi kući.
Sara je visila okačena o zid neznano dugo.

Podlaktice su joj bile poput sajli jer je imala običaj da satima visi držeći se za šipku u do- vratku plakara – ne samo dok ne bi više mogla da izdrži ni trenutak duže već dok joj ne bi miši- ći otkazali a ona skliznula sa šipke. Prste je ojačavala tako što je stezala gumenu lopticu vozeći kola, gledajući TV – svakog slobodnog trenutka. Ali uprkos njenoj snazi i rešenosti, mesec je ipak bacao malo svetlosti i Sara Vels nije bila nevidljiva.
Dok je tako visila, Sara je čula kola koja se zaustavljaju iza ugla kuće i glasove novih gostiju kako se približavaju stazom. Sačekala je da uđu u kuću i kada je procenila da je bezbedno, sklo- nila je šaku s oluka i posegnula za izbočinom ispod prozora. Kad se dobro uhvatila, počela je da se diže sve dok nije zakačila jednu nogu za sims najzapadnijeg prozora spavaće sobe Morli- jevih.
Ušla je.



46.

ara se prebacila preko simsa i skočila na tepih.
U glavi joj se vrtelo od opojne mešavine ushićenja, žurbe i straha. Pogledala je put digi-
talnog časnovnika na noćnom stočiću pored ogromnog bračnog kreveta Morlijevih s baldahi- nom i upamtila vreme. Bilo je 9.14, i Sara se zaklela da će nestati odatle čim plave cifre budu ispisale 9.17.
Prostrana soba bila je slabo osvetljena svetlošću iz hodnika. Sara je osmotrila masivan na- meštaj od javora iz perioda kraljice Ane, dokaz nasleđa kao i triliona dolara koje su Morlijevi stekli prodajući sportsku opremu. Blizu kreveta su se nalazila mala ulja na platnu, na kredencu jedan ogroman TV s plazma-ekranom, a duž zidova fotografije lepolikih članova klana Morli s jedrenja – zidova koji su sada pulsirali od treštećeg ritma rokenrola.
Sara je bila kao zapeta puška. Prešla je preko duge sobe zastrte tepihom, zatvorila vrata koja su vodila na hodnik i zaključala ih. Sada je, ako se izuzme trepćuće plavo svetlo digitalnog časovnika, bila u potpunom mraku.
Bilo je 9.15.
Sara je pipala duž zida, pronašla vrata plakara, otvorila ih i upalila svoju lampu na glavi. Plakar veličine sobe bio je fantastičan, a manje nije ni očekivala od Morlijevih. Bilo je tu stala- ka i stalaka s odećom, njenom s jedne i njegovom s druge strane; na suprotnom zidu stajalo je trokrilno ogledalo od poda do plafona; bilo je tu svega što biste ikad mogli da zahtevate da je- dan plakar ima – osim sefa. Gde je sef?
Sara je bila brza, pogledala je iza večernjih haljina i prelazila prstima preko lajsni i polica, osećajući kako vreme protiče dok je trkeljisala po tom prokletom plakaru Morlijevih.
Moraće da ode. Praznih ruku.
Taman što je isključila svoju lampu i izašla iz plakara, Sara je začula korake po parketu. Za- ustavili su se ispred spavaće sobe. Kvaka se okrenula napred-nazad, i muški glas je utom povi- kao: – Hej! Ko je zaključao vrata?
Sara se zaledila. Da li da se sakrije? Da jurne ka prozoru u mraku? Muškarac se opet oglasi: – Ja sam, Džim. Moram u klonju.
Po smehu se videlo da je pijan. Oponašao je tanušan, ženski glas: – Cicamaaacooo? Jesi li to tiiii?
Sarino srce samo što nije stalo. Bio je to Džim Morli, i udarao je na vrata svoje spavaće sobe.


– Hej. Otvaraj!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:54 am







47.

ara je otrčala do prozora, ne hajući šta joj se nalazi na putu. Šaka joj je bila na simsu kad su se vrata otvorila, oblivajući sobu svetlom. Morli je ušao u kupatilo iz susedne sobe i njego-
va ogromna telesina ocrtala se spram svetla u kupatilu.
Dozivao je dok je tražio prekidač za svetlo na zidu spavaće sobe. – Ima li koga?
Sarin mozak se povratio. Bez svetla, ona je mogla bolje da vidi njega nego on nju. Mora da rizikuje. – Džime – reče ona – mogu li da dobijem malo privatnosti, molim te?
– Lora? Lora, jesi li to ti? Gospode. Izvini. Ti i Džesi, ne žurite. Ostanite koliko želite.
Vrata od kupatila se zatvoriše. Soba ponovo potonu u tamu. Ostanite koliko želite, rekao je Morli, ali kad se bude vratio na zabavu videće Loru i Džesa i podići će uzbunu.
Bilo je 9.20.
Sara je kročila stopalom na sims kad joj je u pozadini uma iskočila jedna slika. Bila je u žur- bi da stigne do plakara, ali je krajičkom oka primetila jednu naročitu sliku pšeničnog polja od- mah pored kreveta. Da li je bila pričvršćena na zid pomoću šarki?
Trideset sekundi, ne duže, ali morala je da proveri.
Sara je pronašla krevet s baldahinom pri bledoplavoj svetlosti časovnika i orijentisala se pomoću njega. Prsti su joj klizili preko ivica rama male slike a zatim ju je povukla ka sebi.
Uzdahnula je kad se slika otvorila. Iza nje je stajala hladna metalna kutija s koje je visio ot- ključan katanac. Sara je bila brza. Izvukla je kutiju iz zida, spustila je na krevet i otvorila. Onda je otvorila praznu platnenu vreću koju je ponela za plen i počela da prebacuje male nabrekle koverte i kutijice iz sefa.
Kad je napunila vreću, zatvorila ju je i vratila praznu kutiju na njeno mesto u zidu.
Vreme je za pokret!
Sara je provirila kroz prozor i ugledala nekog čoveka kako šeta rotvajlera. Zastao je da raz- meni neku reč s lakejom, pa nastavio dalje ulicom. Sara je skočila na sims i okrenula se licem ka sobi. Postavila je šake na ivicu prozora između povijenih nogu i zatim se spustila preko ivi- ce. Priljubila je patike za penjanje uza zid, a zatim skočila.
Stopalom je pogodila rupu na travnjaku i iskrenula zglob.
Potisnula je urlik, stežući zube uz bolnu grimasu. Onda je, skrivena oblacima koji su plovili preko meseca, odšepala kroz mrak ka kolima.



48.

ara umalo što nije uskliknula od oduševljenja kad je ugledala svoj crveni saturn parkiran niz ulicu nedaleko od kuće Morlijevih. Ušla je u kola, svukla lampu i kapu s glave jednim po-
kretom, i strgla rukavice. Nagurala ih je u vreću s nakitom i podvukla je ispod sedišta.
Sedela je u utešnoj noćnoj tami, stežući volan, s člankom koji je pulsirao dok se divila svom dugom i uzbudljivom bekstvu.
Bilo je neverovatno.
Džim Morli ju je nazvao Cicamacom.
Otvorio je vrata od kupatila i zagledao se pravo u nju. Ali i pored toga nije bila uhvaćena.
Još nije bila uhvaćena, podseti Sara sebe. Ispod sedišta u kolima je imala dovoljno dokaza da je osude na dvadeset godina, i to pod uslovom da je ne optuže za ubistvo.
Sara je rastresla kosu, navukla plavu postavljenu košulju koju je držala na zadnjem sedištu i upalila auto. Izašla je na Aveniju Kolambus, pažljivo se držeći propisane brzine dok je išla ka ulici Bej, prolazeći pored Ulice kestenova i Franciskove, sanjareći o onome što će uslediti po- sle njenog uspeha, počinjući sad da razmišlja o tome da se vidi s Hajdi.
Zamišljala je kako govori Hajdi istinu o sebi, kako će pomoću plena koji je ukrala sebi obez- bediti slobodu, možda i do kraja života, kako će se njihova maštanja o tome da žive zajedno kao porodica ostvariti.
Dok je zamišljala Hajdi kako tapše i grli je, neki udaljeni zvuk ometao je Sarina maštanja sve dok više nije mogla da ga ignoriše. Oštro zavijanje promenjive intonacije dopiralo je otpo- zadi, postajući sve glasnije kako se primicalo. Ugledala je crvena rotaciona svetla u retrovizo- ru.
Policija.
Nije moguće da jure nju, zar ne? Da li je Džim Morli ipak pozvao policiju? Možda ju je onaj la- kej video kako šepa niz ulicu kad je Morli uključio alarm. Ipak, bila je sigurna da je niko nije pratio do kola.
Kako je uprskala?
Sara je grozničavo razmišljala i srce samo što joj nije iskočilo iz grudi kad je zaustavila kola pored puta. Gurnula je vreću s plenom još dalje ispod sedišta, a onda je, ne skidajući pogled s retrovizora, Sara Vels posmatrala kako se patrolna kola zaustavljaju iza nje.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:55 am





49.

trenucima u kojima je morala da smisli neki alibi, mozak joj se blokirao. Bila je daleko od svog kraja i bila je sigurna da izgleda kao da je nešto skrivila. Celu ju je oblio znoj kad su
se vrata patrolnih kola otvorila i čovek sa šeširom širokog oboda izašao iz njih i pošao ka njoj. Šešir mu je zaklanjao oči, ali Sara je osmotrila njegovu četvrtastu vilicu, prav nos, neo-
smehnute usne. Izgledao je kao oličenje nepopustljivog policajca.
– Vozačku i saobraćajnu, molim.
– Da, gospodine – reče Sara, petljajući oko pretinca, pronalazeći novčanik preko nabacanih mapâ, šaka klizavih od nervoze, prosipajući kreditne kartice na pod. Sara podiže svoju vozač- ku dozvolu, ponovo zavuče ruku u pretinac da uzme saobraćajnu dozvolu i dade jednu pa dru- gu policajcu.
– Gospodine, jesam li napravila neki prekršaj? Jesam li vozila prebrzo?
Policajac osvetli dokumenta baterijskom lampom i, rekavši da će se odmah vratiti, ode do svojih kola da proveri njeno ime u kompjuteru.
Crvena svetla joj blesnuše u retrovizoru. Sarina jedina smislena misao bila je da je provala kod Morlijevih bila nešto najgluplje što je ikad uradila. Zamišljala je kako joj policajac naređuje da izađe iz kola, govori joj da stavi ruke na haubu. Uvidela je kako bi lako pronašao nakit Dori- jan Morli.
Kako je vreme odmicalo, zamišljala je kako pristižu i druga policijska kola, kako je policajci okružuju, smejući se što su je uhvatili na delu. Zamišljala je ispitivanje koje će trajati sve dok ne bude priznala – što će biti odmah, jer ne bi mogla da objasni otkud dokazi kod nje.
Bol u Sarinom članku bio je nesnosan, a pratila ga je vrtoglavica koja je prelazila u mučni-

nu.


Šta će biti s njom? Šta će biti s Hajdi?
Zaslepio ju je snop svetlosti; policajac se vratio, jednom rukom držeći baterijsku lampu,

drugom joj vraćajući dokumenta.
– Levi far vam je otišao – reče on. – Morate to odmah da popravite.
Sara se izvinila, sama sebi zvučeći u smešnoj meri krivom, govoreći da nije shvatila da joj je far slomljen, obećavajući da će otići do radnje auto-delova – i onda je bilo gotovo. Dok su pa- trolna kola prolazila pored nje, Sara je otvorila vrata od kola i ispovraćala se na ulicu. Onda se naslonila čelom na volan.
– Hvala ti, bože – reče naglas.
Ruke su joj se još uvek tresle dok je ponovo palila kola i kretala ka Marina bulevaru. Jezdeći ulicom, pogledala je put mosta Golden gejt, koji je ličio na nisku bleštavih svetala. Bio je to znak, ta ogrlica od svetala, i Sarin optimizam se obnovio, ovoga puta kao euforija.
Nije načinila greške koje bi je skupo koštale. Dobro se obavestila o Morlijevima i izvela je prvoklasnu pljačku koja ju je približila cilju. A sad je dobila jednu genijalnu ideju.
Osim što će popraviti zadnji far što je pre moguće, pozvaće udovicu Morija Grina. Ponudiće gospođi Grin nagradu ako poveže Saru s drugim preprodavcem.
Još misli je naviralo, one torbice pune dijamanata koje je Dorijan Morli nosila svakog dana.

Jedva je čekala da vidi šta je još uzela iz sefa.



50.

ara je otvorila vrata jednosobnog stana koji je delila sa svojim odvratnim, razdražljivim mužem. Zastala je da oslušne na trenutak u malom predsoblju, i kad je čula hrkanje, ušla je
u dnevnu sobu. Užas je spavao u svojoj smeđoj kožnoj fotelji, u atletskoj majici i šortsu, i kari- ranim gaćama koje ne samo da su se videle već su bile raskopčane i otvorene.
Nabrala je nos kad je videla par porno glumaca kako se krešu bez tona na TV-u, zatim se provukla pored svog muža i ušla u spavaću sobu, gde je zatvorila vrata i tiho ih zaključala.
Tek tada je osetila da je bezbedno da prodiše punim plućima. Namakla je zavese i upalila svetlo iznad kreveta. Zatim je otvorila vreću punu plena i istresla nabrekle vrećice na ćebe.
Sara je jedva disala i oči su joj sijale dok je otvarala male pakete i oslobađala njihov sadržaj. Dijamantske ogrlice su se prosipale kao reke svetlucavog leda. Vrhovima prstiju je dodirnula svaku draguljima optočenu narukvicu, broš, privesak i prsten, zapanjena sopstvenom drsko- šću, istovremeno očarana svakim predivnim umetničkim delom.
Dorijan Morli je imala divan ukus. Dijamantske ogrlice su bile nove ali činilo se da je vešto izrađeni stari nakit deo lične kolekcije. I tako se Sara zapitala da li je Dorijan Morli nasledila ovo blago, ili ga je lično sakupila komad po komad.
I prvi put otkako je počela da krade od bogatih, Sara je znala da će žena koja je posedovala ovo drago kamenje biti ophrvana tugom kad bude otkrila krađu.
Ovo nije bila dobra pomisao za jednog kradljivca nakita, pa ju je izbrisala iz glave, podse- tivši sebe da Morlijevi imaju osiguranje i novac, dok Hajdi i ona nemaju na šta da se oslone, nemaju nikakvih spasitelja osim same sebe, i da je svaki dan koji prožive sa svojim muževima ispunjen gnušanjem i užasnim rizikom.
Sara je vratila nakit u vreće i otvorila poslednju fioku svoje komode. Gurnula je majice i trenerke u stranu, podigla tanku dasku lažnog dna i odložila vreću s alatom.
Pre nego što je pohranila nakit Morlijevih, Sara je morala njega da vidi još jednom. Zavukla je ruku u zadnji desni ugao tajnog skrovišta i napipala malu kožnu kutiju u obliku kovčega s blagom.
Kutija je savršeno odgovarala njenoj sklopljenoj šaci. Otvorila je poklopac i zagledala se u predivni prsten Kejsi Dauling. Svetlucao je pod svetlom kao da je živ.
Taj žuti kamen. Čoveče. Bio je veličanstven.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu