Deveta presuda

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Ići dole

Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 9:48 am

First topic message reminder :

Džejms Paterson, Maksin Pitro

Deveti i najuzbudljiviji roman iz serijala „Ženski klub za rešavanje ubistava”!
Hoće li stavljanjem svog života na kocku, Bokserova uspeti da spreči Ubicu s karminom da ubije još nedužnih majki i beba? Mlada majka i njeno dete surovo su ubijeni kraj automobila parkiranog u garaži tržnog centra. Svedoka nema, a detektivka Lindzi Bokser nalazi samo jedan trag: tajanstvenu poruku ispisanu krvavocrvenim karminom na vetrobranskom staklu. Iste noći, žena poznatog glumca Markusa Daulinga zatiče provalnicu kako krade njen nakit vredan više miliona dolara. Za samo nekoliko sekundi, iza provalnice ostaju samo prazan sef, beživotno telo i još jedna misterija koja baca San Francisko u stanje histerije.
Lindzi je već danima neprestano na poslu s partnerom Ricom – što preti da razori njenu vezu s verenikom, ali i odnos sa ostalim članicama Ženskog kluba za rešavanje ubistava. U nastojanju da reši poverene joj slučajeve, Lindzi će svoj život staviti na kocku – ali, da li je to dovoljno da se spase čitav grad?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:55 am






51.

onklin je promrmljao dok je parkirao naš policijski auto ispred kuće u stilu Tjudora na Ra- šan hilu: – Koja slučajnost? Cicamaca je opljačkala kuću iste noći kad je Ubica s Karminom
napao Elejn Maron i njeno dete.
– Rič, kad naglo otvorim oči, znaš li šta pomislim? Posle tri sata sna, pomislim kako je sve ovo previše, da više ne mogu da izdržim na ovom poslu, da treba da dam otkaz pre nego što me ubije. A onda se zapitam šta bih kog đavola radila posle toga.
– Kad mene spopadnu takve misli, maštam da ću otvoriti prodavnicu ronilačke opreme na Martiniku.
– Pa, budi fin prema Morlijevima. Verovatno ti mogu pomoći oko toga.
Konklin potisnu osmeh kad se masivna vrata otvoriše. Dorijan Morli je bila visoka privlač- na žena od četrdesetak godina, u ogrtaču s cvetnim motivom i crnim pantalonama, smeđe ko- se podignute u punđu i pričvršćene šnalom. Oči su joj bile crvene i izgledala je potreseno. Po- zvala nas je u kuhinju – ogromnu, dobro osvetljenu prostoriju s radnim površinama od mor- skozelenog stakla i svim ostalim od nerđajućeg čelika. Muž joj je sedeo za stolom sa šoljom ka- fe u krupnoj šaci. Ustao je kad nas je žena predstavila.
– Osećam se kao magarac – reče Džim Morli kad smo posedali za sto. – Vrata spavaće sobe bila su zaključana. To mi je bilo čudno. Rekao sam: ’Cicamaaaco. Jesi li to tiii?’ Ispustio je zvuk gađenja i zavrteo glavom. – Zašto ljudi uvek misle da takve stvari ne mogu njima da se dese?
Morli nam je ispričao da je prošao kroz gostinsku sobu i tako ušao u kupatilo.
– Videli ste provalnika? – upitah, nadajući se uprkos neverici.
– Jok, svetlo u sobi je bilo ugašeno – reče Morli. – Molila me da joj dam malo privatnosti, i to me je ubedilo da se radi o jednoj našoj prijateljici, Lori Čenovet. Ona i njen muž Džesi prola- ze kroz težak period, pa sam mislio da su došli da se izmire, znate, nasamo.
– U svakom slučaju, novine nastavljaju da pišu o Cicamaci u muškom rodu, jelda? Zavrtelo mi se u glavi od ove nove informacije.
Ako je Cicamaca žensko, to je naš prvi pravi trag. Slepi trag, ali ipak nešto!
– Samo sam bacila nakit koji sam nosila na zabavi na vrh komode – reče Dorijan Morli. – Nisam čak ni znala da smo opljačkani dok nisam otišla da ostavim nakit u sef.
Spustila je glavu u šake i tiho zaplakala. Njen suprug nam reče: – Mnogo tog nakita pripa- dalo je Dorijaninoj mami. A ponešto i babi. Koja je verovatnoća da ćemo ga povratiti?
Još uvek sam razmišljala o tome da je naš provalnik žena. Čula sam Konklina kako kaže da se nijedan komad nakita koji je Cicamaca dosad ukrala nije pojavio, a onda je Dorijan Morli di- gla glavu i rekla: – Ne radi se samo o nakitu, Džime. Radi se o činjenici da je ubica bio u našoj kući. U našoj spavaćoj sobi.
– Šta da si se sukobio s njom umesto što si otišao? Bože, Džime, mogla je da te upuca!



52.

Ustita, ili da ospe drvlje i kamenje.
Trakio je spustio slušalicu dok smo Džakobi, Či i ja sedali oko njegovog ovalnog stola od
mahagonija i posmatrali ga kako namešta razdeljak. Nisam imala ništa protiv Trakija, ali ni- kad nisam gubila iz vida da je on birokrata koji obavlja funkciju koju bi samo pravi policajac trebalo da obavlja.
– Gradonačelnik ima moj broj na dugmetu za brzo biranje – reče dok mu je pomoćnica do- nosila tek skuvanu šolju čaja. – Ja sam mu na listi miljenika, ako me razumete, jedan od prvih pet. Jutros sam dospeo na prvo mesto – kad je video ovo.
Trakio nam pokaza izdanje Kronikla od tog jutra s fotografijom Kler koja se naginje kroz prozor, ispod naslova: Naoružajte se.
Pocrvenela sam, i uplašena i posramljena zbog svoje najbolje prijateljice.
– Članica našeg tima je ovo izjavila – reče Trakio, povisujući ton. – Poručila građanima da se naoružaju, i gradonačelnik kaže da svi mi, a to uključuje tebe, tebe i naročito tebe – reče on, upirući mesnatim prstom u Džakobijevom pravcu – ne znamo kud udaramo.
Džakobi napola ustade da se brani, ali Trakio ispruži ruku da ga ućutka i natera da sedne.
– Ništa ne govori, Džakobi. Nisam raspoložen. A imam još nešto da vam pokažem.
Trakio otvori jednu fasciklu na stolu, izvadi stranicu iz novina, okrenu je i gurnu je ka na- ma. – Ovo će biti objavljeno sutra u jutarnjem izdanju Kronikla. Izdavač je unapred poslao je- dan primerak gradonačelniku, koji ga je prosledio dalje.
Pročitala sam naslov: „Otvoreno pismo žiteljima San Franciska“. Trakio se zavali u fotelji i reče: – Hajde, Bokserova. Pročitaj to naglas.
– Otvoreno pismo žiteljima San Franciska – pročitah poslušno. – Imam jedan predlog za vas. Vrlo je jednostavan. Želim dva miliona dolara u kešu i osobu za kontakt kojoj mogu da verujem. Kada budem dobio novac, zauvek ću otići iz San Franciska i ubistva ženâ i dece će prestati. Oče- kujem da se odgovor objavi u novinama, a onda ćemo se dogovoriti oko detalja. Želim vam prija- tan dan. Nije potpisano, ali pretpostavljam da nam je svima jasno ko je ovo napisao.
Glava je počela da mi pulsira od same pomisli na to.
– Gospodine, ne mislite valjda ozbiljno da ćemo platiti Ubici s Karminom da prestane da ubija? – upitah Trakija.
– Ne iz našeg budžeta, naravno, ali jedno privatno lice se već ponudilo da plati, da.
– Šefe, ne smemo nikome da dozvolimo da plati jednom ubici. To otvara vrata svakom lu- daku s pištoljem i nekom bolesnom idejom...
– Bokserova je u pravu – reče Džakobi. – Znaš to, Toni. Najgore što možemo da uradimo je- ste da popustimo pred njim.
Trakio se nagnu napred, lupi dlanom po novinskom listu i reče: – Svi me slušajte. Nekoliko nevinih ljudi ubijeno je u poslednje dve nedelje. Četrdeset ljudi danonoćno radi na ovom sluča- ju, a nismo otkrili ništa. Ništa. A gradski patolog izjavljuje da ljudi treba da počnu da nose oružje.

– Kakav izbor imam? Nikakav. Ovo pismo će biti objavljeno – reče šef, gledajući nas sve po- naosob – i ja to ne mogu da sprečim. I zato pronađite način da uhvatite tog psihopatu. Postavi- te zamku. Kako ćete to da uradite, to prepuštam vama. Znam da je teško. Zato se to zove po- sao. Sad mi je potrebna kancelarija. Moram da pozovem gradonačelnika.



_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:55 am





53.

tkaskala sam niza stepenice s Čijem i Džakobijem, sve troje zanemeli, poniženi. Da, Traki- ovo čitanje bukvice bilo je ponižavajuće, ali daleko gora je bila činjenica da su svi  građani
bili taoci jednog psihopate. A Trakio se našao u takvom procepu da je popuštao pred terori- stom.
Popuštanje je očigledno već bilo u toku. Neko iz gradonačelnikovog unutrašnjeg kruga po- nudio se da plati dva miliona Ubici s Karminom čak i pre nego što je njegovo pismo objavlje- no. Verovanje da će ubica otići iz grada ako mu platimo bilo je suludo i potpuno pogrešno. A čak i ako ode, kuda će otići? Šta će uraditi kad tamo stigne? I koliko će još ludaka to inspirisati da počnu da ubijaju kako bi bili plaćeni da prestanu?
Kad smo Džakobi, Či i ja ušli na odeljenje, sve oči se okrenuše ka nama; neizrečeno pitanje visilo je u vazduhu poput olujnog oblaka.
Šta je šef rekao?
Džakobi je stao u čelo prostorije. Sav ubledeo, preko volje je izgovarao svaku reč kad se obratio šestorici muškaraca koji su zurili u njega. – Ubica s Karminom želi dva miliona dolara da bi prestao da ubija. Šef želi da mu postavimo zamku.
Uzdasi i komentari bili su poput pljuska koji je provalio iz olujnog oblaka. – Dosta – reče Džakobi. – Bokserova će rukovoditi akcijom. Narednice, obaveštavajte me. Na svakih sat vre- mena. Na pun sat.
Sela sam za svoj sto preko puta Konklina, a Či je privukao stolicu. Prepričala sam Konklinu kako nas je Trakio izribao dok sam okretala Henrija Tajlera. Automatski meni preusmerio me je na Tajlerovu ličnu sekretaricu, a ona me je stavila na čekanje.
Henri Tajler je moćan čovek, jedan od vlasnika San Francisko kronikla. Njegova ćerka, Me- dison, bila je kidnapovana pre izvesnog vremena, slatka, vrlo nadarena devojčica, neka vrsta muzičkog genija. 6
Konklinovom  i  mojom  zaslugom, Medison Tajler nije  pronađena  mrtva  u  nekom   jarku.
Umesto toga, svirala je klavir, išla u školu i igrala se sa svojim malim psom.
Tajler i njegova žena bili su toliko zahvalni Konklinu i meni što smo spasli Medisonin život da je Tajler rekao da nam duguje veliku uslugu. Nadala sam se da će se setiti tog obećanja – a onda se javio.



54.

ospodine Tajler – rekoh u slušalicu, prizivajući u glavi sliku visokog sedokosog čoveka. Kad sam ga poslednji put videla, bio je u parku sa svojom ćerkicom. Smejao se.
– Lindzi, rekao sam ti, zovi me Henri – reče Tajler sada. – Očekivao sam da ćeš zvati. Šteta što je povod ovaj tip.
– Drago nam je što je isplivao na površinu – rekoh Tajleru. – To je prilika, ali samo ako bu- demo imali vremena da smislimo neki plan. Možete li da ga usporite, Henri? Šta ako ne objavi- te to pismo sutra, da nam date još jedan dan?
– Kako to da učinim? Ako ne objavim njegovo pismo a on ubije još ljudi, ja ću biti kriv – a s tim ne mogu da živim. Ali, Lindzi, mogu da skupim novac za njega. Nadao sam se da bi ti mogla da nam budeš posrednik.
– Vi hoćete da mu platite ta dva miliona?
– To je malo, kako god pogledaš – reče mi Tajler. – Mogao je da traži pet puta više, a i tad bi bilo ispravno isplatiti ga. Nastaviće da ubija decu i majke ako mu ne damo to što želi – znaš to. Siguran sam da je planirao ovu isplatu od samog početka.
Prepala sam se što čujem Henrija Tajlera kako govori da će isplatiti ubicu, a još više me je zapanjio njegov zaključak: da je razlog serije ubistava Ubice s Karminom bio novac.
– Henri, bojim se da ubica neće prestati da ubija kad bude isplaćen, i da će to samo ohra- briti druge da upućuju slične pretnje.
– Jasno mi je, Lindzi. Moramo nekako da ga uhvatimo. Zato ću sarađivati s tobom.
Glavobolja mi je procvetala između očiju. Nisam mogla da vidim kroz zidove niti da znam šta misli neki psihopata. Iako mi je laskalo što Henri Tajler misli da mogu da zaustavim Ubicu  s Karminom, bilo je očigledno da je pametan, previše pametan da nasedne na najprostiji trik – kombi pun policajaca koji čekaju da pokupi torbu s novcem.
Najgori scenario bio je onaj koji se činio najizglednijim: ubica dobije pare. Ubica pobegne. Ubica nastavi da ubija. I podstakne terorizam širom zemlje. U Americi nema dovoljno policaja- ca koji bi suzbili navalu bolesnika koji ubijaju radi novca.
– Hoću da budem sigurna da sam razumela – rekoh Tajleru. – Niste stupili u kontakt s ubi- com. On ne zna da ćete mu dati novac?
– On uopšte ne zna za mene. Platio nam je da objavimo pismo i čekaće odgovor u vidu po- vratnog pisma u novinama. Mogu da odugovlačim, da nabavim novac i odgovorim da će se predaja održati prekosutra.
– Znači, imaćemo dva dana.
– Da. Pretpostavljam da je tako.
– Počevši od sutra ujutru, imate novu sekretaricu – rekoh Tajleru. – Neću se odvajati od vas.


Poslednji izmenio Mustra dana Čet Apr 12, 2018 10:56 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:56 am





55.

kuhinjici je stajala gomila krofni, po koje sam otišla. Nisam pojela pošten obrok skoro dve nedelje, a za to vreme nisam ni uhvatila više od pet uzastopnih sati sna. Vežbe nisam ni
radila, osim ako se ne računa to što mi je mozak non-stop radio, kao hrčak u točku.
Zasladila sam kafu, vratila se na odeljenje i ugledala Sindi u svojoj stolici, kako se smeši Konklinu preko stola i trese svojim plavim loknama.
– Linds – reče ona, ustajući da me zagrli.
– Zdravo, Sindi – rekoh, grleći je malo prejako – Rič i ja imamo nešto da ti kažemo – nezva- nično.
– Da je Cicamaca žensko?
Prostrelila sam pogledom svog partnera, koji je slegnuo ramenima.
– To nije za objavljivanje – rekoh, sedajući na mesto, posmatrajući Sindi kako privlači stoli- cu. Naslagala sam krofne na salvetu i spustila šolju na jednu fasciklu.
– Sastavila sam čitavu listu tipova iz visokog društva koji bi mogli da se popnu uza zid ku- će – reče Sindi, vadeći list papira iz torbe za laptop. – Vojvoda Edžerton, Vilijam Berk Rafalou i Piter Karaders se bave planinarenjem. Bili su mi na vrhu liste, ali sad su pogrešnog pola, jelda? Pošto je Maca žensko.
– Nemamo pojma da li je žena u kući Morlijevih bila Cicamaca ili neka gošća sa zabave koju Džim Morli nije prepoznao – rekoh Sindi – pa zato nemoj da se zalećeš i puštaš to u štampu, u redu?
– Hmmm.
– Sindi, nećemo moći da proverimo nijednu dojavu koju dobijemo ako objaviš da je Cica- maca žensko.
– Morlijevi su imali pedesetoro gostiju sinoć – reče Sindi. – Misliš da se neće pročuti?
– Postoji razlika između glasine i potvrde od policije – rekoh. – Ali ti to već znaš.
Sindi frknu prezrivo. – Šta ako kažem: ’Izvori bliski policiji potvrdili su Kroniklu da policija ima nove informacije koje bi mogle dovesti do otkrivanja identiteta provalnika poznatog kao Cicamaca’?
– Dobro – rekoh. – Napiši tako. Sad, za slučaj da ti šef još nije rekao...
– Henri? O, jeste. Koja vest, a? Pismo Ubice s Karminom dospeće na naslovnu stranu.
– Pa, obaveštena si. Treba li ti još nešto, Sindi draga?
– Idem da intervjuišem Dorijan i Džima Morlija. Čisto da znate.
– Hvala – reče Konklin.
– Pohitaj – rekoh Sindi. – Zabavi se.
– Nisi ljuta ni zbog čega?
– Nikako. Hvala za listu – mahnuh joj prstima.
– Vidimo se kasnije – ona će Konklinu. Skrenula sam pogled kad mu je nežno dodirnula obraz i poljubila ga. Kad je Loknava otišla, uzela sam šolju, otvorila fasciklu i raširila po stolu slike Elejn i Lili Maron iz mrtvačnice.
– Da se vratimo na posao – rekoh Konklinu. – Šta kažeš?

Sa svake moje reči visile su ledenice.



56.

išta joj nisam rekao – reče mi Konklin.
– Kako god – uzvratih. Mozak mi se cepao nadvoje, mislim bukvalno. Cicamaca. Ubica
s Karminom.
Ubica s Karminom ima apsolutni prioritet.
– Nisam Sindi čak ni pomenuo Morlijeve.
– Verujem ti. Gotovo je. Objaviće priču o tome kako je Cicamaca žensko, i telefonske linije će nam se opet usijati.
– Sindi je dobila dojavu od nekog prijatelja Morlijevih. Sama je sve saznala.
– Možemo li, molim te, da nastavimo dalje?
Nisam želela da poverujem da Konklin nije odao nove informacije Sindi, ali jesam. Povero- vala sam mu. On je iskren. Partneri smo duže od godinu dana, i za to vreme poverila sam mu život više od jednom – a i on meni. Sranje. Um su mi preplavile slike nas dvoje kako radimo na slučajevima bombaških napada i požara i kako pokrivamo jedno drugo dok razmenjujemo va- tru s ubilačkim ološem.
Kao partneri bili smo povezani do srži, a bilo je tu i ono što je Kler nazivala „ono drugo“.
U našem odnosu je još bilo dosta stvari koje nikad nisu bile potpuno razrešene. Prisetila sam se kako smo se polugoli rvali na krevetu jednog hotela, petinga koji sam zaustavila pre nego što je bilo prekasno. Prisetila sam se kako smo jedno drugom priznali svoja osećanja. Obećali da nikad više nećemo pričati o tome, da naš odnos mora da ostane profesionalan, da je to najbolji i jedini način.
I sada je Rič bio do ušiju zaljubljen u Sindi. Mora da sam se zato ponašala kao kučka. Mora da je to u pitanju, jer ja volim Džoa. Mnogo ga volim – a Sindi i Rič su savršen par.
Rasturila sam kamaru krofni i dala Konklinu onu s čokoladom.
– Čoveče. Čokoladna. Za mene?
– Žao mi je. Hormoni me muče. Sve vreme.
– Samo nemoj da se ždereš, u redu, Lindzi?
– Pokušavam.
Konklin ustade sa stolice, pređe s moje strane naših spojenih stolova i sede u stolicu koju je Sindi malopre upraznila.
– Jesi li sigurna u vezi s Džoom? – upita me on.
Na delić sekunde bila sam očarana. Konklinov izgled deluje tako na mene, a ima nečeg i u njegovom mirisu. Koji god sapun da koristi.
– Sigurna sam – rekoh, skrećući pogled.
– On je onaj pravi?
Klimnuh glavom i rekoh: – On je onaj pravi.
Osetila sam Konklinove usne na svom obrazu, baš tu na odeljenju, izrazito nepartnerski gest, ali nije me bilo briga da li je iko video.
– Onda u redu – reče on.
Vratio se na svoje mesto i podigao noge na sto.

– Ako je Cicamaca žensko, šta to menja? Zašto bi ona upucala Kejsi Dauling?


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:56 am






57.

astupila je pauza za ručak, i Sara je prva napustila zgradu. Hajdi je sada ušla u restoran i ugledala Saru u jednom separeu pored prozora.
Hajdi se osmehnula, mahnula i skliznula na crvenu klupu od skaja kako bi mogla da sedi pored Sare i drži je za ruku. Hitro je poljubila Saru, a zatim pogledala preko ramena, da se uve- ri da u blizini nema drugih profesora.
– Srećan rođendan, draga – reče Sara. – Napunila si slatkih trideset.
Hajdi se nasmeja. – Ne osećam se ništa drugačije nego kad sam imala dvadeset devet. Mi- slila sam da hoću.
Doneli su im jelovnik za sto, i njih dve su brzo pojele tople sendviče s ćuretinom jer je pau- za za ručak bila kratka, a imale su dosta toga na pameti. Hajdi izbrblja: – Kad bismo mogle zai- sta da budemo zajedno, i da se pritom ne plašimo da će nas otpustiti, ili da će Užas i Zver polu- deti, misliš li da bismo jedna prema drugoj gajile ista osećanja?
– Misliš, da li bismo manje marile jedna za drugu ako bismo se osećale bezbedno?
– Da.
– Ne. Mislim da bi bilo bolje. Biće bolje. Obećavam ti. Čuj, Hajdi...
Iz kuhinje izađoše tri konobarice, od kojih je prva nosila tortu, šakom zaklanjajući trideset ružičastih svećica. Konobarice se poređaše oko stola i zapevaše: – Srećan rođendan, draga Hajdi. Srećan rođendan.
Ljudi zapljeskaše duž celog uskog restorana, a Hajdi pogleda u Saru, steže joj šaku i ugasi sveće, sve iz prvog pokušaja.
– Nemoj mi reći želju – reče Sara.
– Ne moram. Već je znaš.
Njih dve se zagrliše, a Sarini otkucaju srca se ubrzaše dok je razmišljala o poklonu u džepu svojih farmerki.
– Imam nešto za moju slavljenicu – reče Saru. Zavukla je ruku u džep i izvadila tako mali paket da je u njemu moglo biti samo nešto zaista dobro. Hajdi razmeni nestašan pogled sa Sa- rom, skide srebrni ukrasni papir i stavi na dlan malu kožnu kutiju u obliku sanduka s ovalnim poklopcem.
– Ne mogu da pogodim šta je ovo – reče ona.
– Ne pogađaj.
Držeći kutijicu obema šakama, Hajdi otvori poklopac i izvadi lanac i privesak, sjajnožuti kamen s dosta brušenih stranica. Hajdi uzdahnu i obesi se Sari oko vrata, moleći je da joj po- mogne da ga stavi.
Sara se široko osmehnu, skloni Hajdi meku crvenu kosu s vrata i zatvori kopču. Zanatlija u Fišermens vorfu odradio je odličan posao postavivši kamen u novi komad nakita, ne posta- vljajući pitanja, čak i ne pogledavši u nju kad je uzeo dvadeset dolara za svoj trud.
– Obožavam je. Ovo je najlepši mogući poklon, Saro. Kakav je ovo kamen?
– To je citrin, ali o njemu razmišljam kao o kamenu koji predstavlja jedno obećanje. Hajdi se zagleda u Sarine oči i klimnu glavom.

Sara dodirnu dragi kamen koji je slatko visio s Hajdinog vrata i reče sebi da će obaviti po- slednju krađu na svom spisku, da će se povezati s nekim preprodavcem, da će odvesti Hajdi, Šeri i Stivena iz San Franciska, da će ona, Hajdi i deca prestati da strahuju svakog dana u svom životu.



58.

dgovor na „zahtev za otkupninu“ Ubice s Karminom bio je objavljen u Kroniklu, i u roku od nekoliko sati cela planeta je naglo zakočila i sve oči su bile uprte u San Francisko.
Predstavnici medija svih vrsta materijalizovali su se u kombijima i pešice, okruživši glavnu policijsku stanicu i zgradu Kronikla, zasipajući Tajlerove telefonske linije zahtevima za inter-
vju i zaskačući policajce i radnike Kronikla na ulici. Svaki muškarac, žena i dete koji su imali neko mišljenje o ovoj situaciji i kompjuter slali su pisma glavnom uredniku.
Zahtevi za intervju bili su odbijeni, a gradonačelnik je zamolio štampu da ih: „pusti da ura- de ono što moraju“. Posle toga će s javnošću podeliti sve informacije.

Rič Konklin, Kepi Maknil i ja bili smo ubačeni u Kronikl sa zadatkom da odvojimo žito od kuko- lja: da prepoznamo odgovor od ubice s instrukcijama o tome kako da isporučimo dva miliona u krvavom novcu u zamenu za to da on ostavi San Francisko na miru.
Bila je to mučna situacija iz koje nije bilo izlaza i koja je mogla da se preokrene u našu ko- rist jedino ako ubicu uhvatimo u zamku. Imali smo jednostavan plan. Da pratimo novac.
U 2.15 popodne, na sprat uredništva stigla su kolica s poštom, noseći jedan debeo smeđi koverat adresiran na H. Tajlera. Navukla sam rukavice od lateksa i rekla kuriru: – Ko je isporu- čio ovo?
– Hal, iz Brze pošte. Znam ga.
– Ti si potpisao prijemnicu?
– Pre nekih osam do deset minuta. Odmah sam ga doneo.
– Kako se zoveš?
– Dejv. Hopkins.
Rekla sam Dejvu Hopkinsu da se spusti niz hodnik i kaže inspektoru Maknilu, krupnom čo- veku u smeđoj jakni, da odmah obavi razgovor s Halom. Onda sam dozvala Konklina, koji je izašao iz kancelarije s druge strane hodnika i pošao sa mnom do Tajlerovih vrata.
Rekla sam: – Henri, to je možda to. Ili je pismo-bomba.
Tajler upita: – Hoćeš da ga baciš u klozetsku šolju, ili da ga otvoriš? Pogledala sam u Konklina.
– Osećam da ću imati sreće – rekoh.
Spustila sam koverat na sredinu Tajlerovog kožom presvučenog stola. Svi smo zurili u ko- verat s Tajlerovim imenom i reči „HITNO“ ispisanom krupnim crnim slovima. Na mestu gde je trebalo da stoji adresa pošiljaoca crvenim slovima je pisalo: „ŽDP“.
Štampi nismo pominjali ubicin karakterističan potpis, tako da nisam sumnjala da ovaj ko- verat potiče od njega. Tajler je dohvatio nož za otvaranje pisama, razrezao koverat i počeo po- lako da ga krivi, sve dok njegov sadržaj nije skliznuo na sto.
Prvi predmet je bio telefon. Pripejd model mobilnog aparata veličine sapuna za pranje ru- ku, sa sve kanapom za kačenje oko vrata, slušalicama s mikrofonom i ugrađenom kamerom.
Drugi predmet bio je običan koverat bele boje, adresiran na H. Tajlera. Otvorila sam ga i is-

tresla presavijeni beli list hartije. Poruka je bila otkucana i odštampana ink-džet štampačem. Glasila je: „Tajleru. Pozovi me ovim telefonom.“
Ispod su stajali broj i potpis: „ŽDP“.



59.

M Odmahnuh glavom. – Ne delotvorno. Nema uređaja za pozicioniranje, tako da ne po-
stoji način da se otkrije lokacija telefona.
Tajler uze mobilni i okrenu broj. Sagnula sam se pored njega i prislonila uvo uz njegovo.
Čula se zvonjava, i onda je muški glas rekao: – Tajleru?
– Da, Henri Tajler na vezi. S kim razgovaram?
– Imaš li ono što sam tražio?
– Imam – reče Tajler.
– Upali kameru na telefonu. Pokaži mi novac.
Henri podiže akten-tašnu na sto, otvori bravice i uperi telefon u pravcu dva miliona dolara u uredno naslaganim svežnjevima novčanica. Načinio je jednu fotografiju, i upitao: – Jesi li pri- mio sliku?
– Da. Tražio sam od tebe da izabereš posrednika za primopredaju.
– Ja ću ti biti posrednik – reče Tajler.
– Previše si poznat – reče ubica.
– Imam dobrog čoveka u marketinškom sektoru – reče Tajler, gledajući u Konklina. – Moja sekretarica se dobrovoljno prijavila iako se nisam složio s tim.
– Kako se zove?
– Džudi. Džudi Prajs.
– Daj mi Džudi.
Tajler mi dade telefon. Rekoh: – Džudi Prajs na vezi.
– Džudi. Taj telefon može da šalje video-signal do mog kompjutera u trajanju od tri sata. Nadam se da možemo da završimo naš posao za kraće vreme od toga. Okači telefon oko vrata i nosi ga s kamerom okrenutom ka spolja. Drži je uključenu dok ne dobijem novac. Davaću ti uputstva u hodu. Razumeš li me?
– Želite da upalim kameru na telefonu i nosim ga oko vrata okrenutog ka spolja tako da vam šalje sliku.
– Pametna si devojka. Budeš li oklevala u izvršavanju mojih naređenja, zajebavala me na bilo koji način, prekinuću vezu. Posle toga ću ubiti još nekoliko ljudi, i njihova smrt će ići tebi na dušu.
– Hej, šta ako izgubim signal? – upitah.
– Ja ću te ponovo nazvati. Postaraj se da budeš dostupna. Ne pokušavaj da izvodiš glupe trikove s telefonom, Džudi.
– Kako da vas oslovljavam?
– Oslovljavaj me sa gospodine. Je li jasno?
– Da, gospodine.
– Odlično. Sad obesi telefon oko vrata i napravi jednu malu piruetu da vidim ko je tu s to- bom.
Okrenula sam se na peti, snimajući celu kancelariju.

– Tajler mi je poznat. Ko je taj drugi tip?
– To je Rič iz marketinga.
– Uključi spikerfon – reče ubica.
Pronašla sam dugme spikerfona i uključila ga.
– Riče, nemoj pratiti Džudi. To važi i za tebe, Tajleru. I podrazumeva se, ako vidim policiju, bilo šta što bi me navelo da pomislim da neko prati Džudi, prekinuću vezu. Kraj igre. Razume- te?
– Da.
– Uperi kameru ka sebi, Džudi.
Nastupila je pauza. Duža nego što sam očekivala. Onda se ubicin glas vratio.
– Lepe sike, Džudi. I nadajmo se da si pametna plavuša. Sad poveži slušalice s telefonom i stavi ih na uši. Čuješ li me?
– Da.
– Dobro, lepoto, spusti se liftom do ulice. Kad budeš došla do ugla Pete i ulice Mišn, daću ti uputstva.
– Jedva čekam – promrmljah.
– Čujem te jasno i glasno – reče ubica oštro. – Ponovo te upozoravam, Džudi. Ovo je dobra prilika za grad. Nemoj da je upropastiš.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:57 am





60.

mala sam osećaj kao da nosim štapić dinamita oko vrata. Ubica s Karminom je mogao da vi- di sve što i ja, da čuje sve što ja čujem i govorim, i ako tom zlom, nemilosrdnom psihopati
nešto ne bude po volji, oduzeće još nekom nevinom život.
Bili smo upozoreni.
Izašla sam iz zgrade Kronikla u sivo, tmurno popodne. Obuhvatila sam pogledom kupce i ljude koji su pretrčavali ulicu na žuto, i zapitala se da li je Ubica s Karminom prepoznao neo- beležena policijska kola na raskrsnici Pete i ulice Mišn. Videla sam Džakobija i Brejdija, Lem- kea, Samjuelsa i Čija.
Do ovog trenutka, Konklin ih je obavestio da sam ja posrednik i da radim tajno. Ipak, da bih izbegla pozdravljanje, uhvatila sam Džakobijev pogled i, pazeći da mi šaka bude van vidokruga kamere, pokazala s dva prsta ka svojim očima, a zatim ka telefonu, dajući Džakobiju do znanja da motre na mene.
Tada sam krajičkom oka ugledala Sindi. Razrogačenih očiju, stajala je priljubljena uza zid zgrade Kronikla, gledajući me kao da idem na giljotinu. Ispunila me je ljubav prema njoj. Pože- lela sam da je zagrlim, ali sam umesto toga namignula, podižući prekrštene prste.
Procedila je osmejak.
Okrenula sam se nazad ka ulici i ponela Tajlerovu ziro halibarton akten-tašnu u desnoj ruci. Bojala sam se, naravno. Pošto budem dala akten-tašnu „gospodinu“, on neće želeti svedoka. Postojale su dobre šanse da će me upucati. Ako ja njega ne upucam prva.
Rekoh u slušalicu: – Evo me na uglu Pete i ulice Mišn. Šta sad?
– Ubaci tašnu u kantu za smeće. I pokaži mi.
– Moju tašnu?
– Uradi to, princezo.
Pošto sam bila u ulozi Tajlerove sekretarice, sakrila sam pištolj i mobilni u tašni na rame- nu. Bacila sam je u kantu za đubre, a zatim nakrenula kameru kako bi ubica mogao da vidi da sam to učinila. Seronja.
– Odlično – reče Ubica s Karminom. – Sad idemo do stanice BART voza u ulici Pauel. Stanica BART voza u ulici Pauel bila je udaljena blok i po. Dok sam prelazila ulicu Market,
videla sam Konklina kako mi prilazi otpozadi izvan vidokruga kamere i bilo mi je mnogo lakše. Nisam imala pištolj ali moj partner je bio uz mene.
Spustila sam se stepenicama i došla do platforme za vozove koji idu do aerodroma. BART vozovi su elegantni brzi vozovi koji pište u znak upozorenja kad ulaze u stanicu – što se sada dešavalo.
Kočnice su zaškripale. Vrata su se otvorila. Ušla sam u voz označen s „Međunarodni aero- drom San Francisko“ i videla Konklina kako ulazi u isti kupe na suprotnoj strani. Voz je krenuo a ubičin glas je zapištao u mom uvetu, blago se prekidajući: – Snimi kupe – reče.
Polako sam okretala ramena, dajući Konklinu dovoljno vremena da okrene glavu na drugu stranu. Voz je usporavao zbog pristajanja u sledeću stanicu kad se iz razglasa začuo metalni glas. Objavio je naziv stanice – Gradski centar.

Ubica reče: – Džudi. Izađi sada.
– Rekao si da idem na aerodrom.
– Izlazi odmah.
Konklin je bio zaglavljen u uglu, i između nas je bilo nekoliko desetina ljudi. Znala sam da nije video da izlazim sve dok se nisam našla napolju a vrata počela da se zatvaraju. Videla sam zabrinut izraz lica mog partnera dok je voz napuštao stanicu.
– Skini sako i baci ga u kantu za smeće – reče ubica.
– Ključevi od kuće su mi u džepu od sakoa.
– Baci sako u kantu. Nemoj me preispitivati, lepojko. Samo uradi kako ti kažem. Sad idi do stepeništa. Na prvom odmorištu se okreni za trista šezdeset stepeni, da vidim da li te neko prati.
Učinila sam to, i ubica je bio zadovoljan.
– Idemo, princezo. Imamo sastanak u Vajtkombu.



61.

zašla sam iz podzemlja na plato Gradskog centra, lepo uređenog parka s drvoredima ome- đen zlatnim vladinim zgradama, bankama i institucijama od kulturnog značaja – lepo javno
mesto koje opsedaju oni beznadežno zavisni. Pogledom sam pretražila parkirane automobile, nadajući se da ću ugledati podršku dok sam od stanice BART voza išla ka hotelu Vajtkomb. Ču- la sam kako neka kola naglo skreću levo u ulicu Market i videla običan sivi ford kako usporava. Nisam mogla da se okrenem a da ne pokažem kameri ko je za volanom, i zato je sve što sam mogla da uradim bilo da se nadam da me Džakobi ili neko drugi prati.
Prešla sam ulicu Market i došla do Vajtkomba, elegantnog hotela u viktorijanskom stilu s četiristo soba i ušla u raskošan hol sa svetlucavim kristalnim lusterima, mermernim podovi- ma, drvenim panelima i ogromnim buketima cveća čiji se opojan miris osećao u svežem va- zduhu.
Moj lični turistički vodič poslao me je u Market strit gril, prelep restoran koji je bio skoro prazan. Vitka mlada hostesa za pultom imala je crnu kosu vezanu u rep i pločicu s imenom na plavom sakou na kojoj je pisalo: „Šeron“
Šeron upita hoću li ručati sama, i ja joj rekoh: – U stvari, došla sam da pokupim jedno pi- smo za mog šefa. Gospodina Tajlera. Misli da ga je zaboravio ovde za doručkom.
– O, da – reče Šeron. – Videla sam taj koverat. Sklonila sam ga. Samo trenutak.
Hostesa zavuče ruku pod pult i uz kratak usklik – Evo ga – dade mi beli koverat na kojem je markerom bilo ispisano „H. Tajler“.
Htela sam da je pitam da li je videla čoveka koji je ostavio koverat ali ubičino upozorenje mi je glasno odzvanjalo u glavi. „Budeš li oklevala u izvršavanju mojih naređenja, zajebavala me na bilo koji način, prekinuću vezu. Posle toga ću ubiti još nekoliko ljudi, i njihova smrt ići će tebi na dušu.“
Zahvalila sam hostesi i pošla hodnikom iz restorana ka holu hotela.
– Otvori koverat, draga – reče ubica, i ja ga poslušah, škrgućući zubima.
Unutra sam pronašla priznanicu i dvadeset pet dolara u novim novčanicama. Na priznanici je pisalo TRINITI PLAZA. Znala sam to mesto, bio je to obližnji parking koji je radio 24 sata.
– Zabavljaš se? – upitah Ubicu s Karminom.
– Veoma – reče mi. – Ako je tebi dosadno, pričaj mi o sebi. Pretvorio sam se u uvo.
– Radije bih pričala o tebi. Zašto si pobio one ljude? – upitah.
– Reći ću ti – reče on – ali znaš kako glasi ona izreka: onda ću morati da te ubijem – Lindzi.
– Ko je Lindzi? – upitah, ali bila sam poljuljana. Promašila sam stepenik i umalo što nisam pala niz stepenice hotela. Kako mi zna ime?
– Zar misliš da te nisam prepoznao? Bože, princezo, ti si gotovo zvezda u ovom gradu. Znao sam, naravno, da su podmetnuli nekog pandura. Ali na moje, oduševljenje, to si ti. Nared- nica Lindzi Bokser, moja devojka na povocu.
– Pa, dokle god to tebe čini srećnim.
– Srećnim? U ekstazi sam. Slušaj, Lindzi. Potrebno je samo da te potražim na Guglu pa da saznam gde živiš, ko su ti prijatelji, koga voliš. I zato pretpostavljam da imaš razlog više da se

postaraš da danas dobijem novac, zar ne, lepojko?
Zamislila sam Sindi u oku kamere, Konklina, Džoa koji radi u svojoj kancelariji kod kuće, Martu kraj njegovih nogu. Videla sam sebe s glokom u ruci, kako nišanim u čelo tipa u bejzbol jakni. Pritisla sam obarač.
Problem je bio u tome što nisam imala glok.
– Šta želiš da kažem?

62.

– Ne, u pravu si. Nemoj previše da razmišljaš. Samo obavi zadatak.
Ali svejedno sam razmišljala. Ako mu vidim lice i preživim, daću otkaz u policiji ako mo- ram kako bih obavila posao. Pregledaću hiljade fotografija svakog bivšeg vojnika, mornara, pripadnika obalske straže i marinca u San Francisku.
A ako ne živi u San Francisku, nastaviću da pregledam fotografije sve dok ga ne nađem, makar mi to bilo poslednje.
Ali, naravno, on neće dozvoliti da mu vidim lice i odem. Ne ovaj tip.
Hodala sam ulicom Market, skrenula i konačno ugledala parking. Tip u kiosku za naplatu karata sedeo je naslonjen o zadnji zid, zatvorenih očiju, slušajući ajpod. Pokucala sam na pro- zor i dala mu priznanicu, a on me nije ni pogledao.
– Dvadeset pet dolara – reče.
Gurnula sam novčanice ka njemu i on mi je dao ključeve.
– Koji auto je u pitanju? – upitah u mikrofon.
– Zelena ševrolet impala, četvrta kola po redu s tvoje desne strane. Ukradena su, Lindzi, ta- ko da ne moraš da razmišljaš o tome da će te kola odvesti do mene.
Kola su izgledala tako staro da su mogla biti iz osamdesetih, ne ona vrsta starudije čiju bi krađu neko požurio da prijavi. Otvorila sam vrata i ugledala potpuno novu pelikan kutiju za nošenje oružja – dovoljno dugu da u nju stane automatska puška – na zadnjem sedištu.
– Čemu ovo? – upitah Ubicu s Karminom.
– Otvori je – reče.
Pelikan je poznat po svojim zaštitnim kućištima. Obložena su penom, imaju nesalomive brave, i otporne su na vatru, vodu i metke.
Otvorila sam postavljenu kutiju. Bila je prazna.
– Stavi novac unutra – reče Ubica s Karminom.
Ponovo sam postupila po njegovom naređenju, prebacila novac iz Tajlerove posebne ak- ten-tašne, naslagala svežnjeve novčanica, zatvorila brave, besneći sve vreme – pomagala sam psihopati da se izvuče s ucenom čitavog jednog grada. Nisam mogla da ne pomislim na naci- ste koji su se ušetali u Pariz u Drugom svetskom ratu.
– Gurni tašnu gospodina Tajlera pod leksus s tvoje leve strane – reče ubica. – Samo još jed- na mera predostrožnosti, princezo. Za slučaj da se u njoj nalazi neki uređaj za praćenje.
– Nema nikakvih uređaja za praćenje – rekoh, ali jeste ga bilo. U dršku Tajlerove tašne bio je ugrađen GPS uređaj.
– I izuj cipele – reče ubica. – Gurni ih pod kola zajedno s tašnom.
Učinila sam kako mi je rekao, razmišljajući kako će Džakobi pratiti GPS signal do ovog par- kinga, i pronaći tašnu – i to će biti ćorsokak.
– Jesi li raspoložena za jednu vožnju? – upita me moj nerazdvojni pratilac.
– Baš bi mi prijala – rekoh s lažnom veselošću.

– Baš bi mi prijala, šta? – reče ŽDP.
– Baš bi mi prijala, gospodine – odgovorih. Sela sam za volan i upalila auto.
– Kuda? – upitah, zvučeći sama sebi kao da sam već mrtva.




_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:57 am





63.
– Kuda da vozim?
– Skreni levo, princezo.
Pogledala sam na sat. Nosila sam ovog đavola oko vrata čitavu večnost, kako mi se činilo, i još nisam ništa znala o njemu, ni o onome što namerava da uradi. Pošto je ubica osujetio naš genijalni plan zvani „prati novac“, mozak mi je grozničavo radio, pokušavajući da smisli novi plan. Ali kako? Nisam znala gde će ovaj tip da pokupi novac.
Izašla sam s parkinga i prošla pored Muzeja azijske umetnosti. Ubica mi je rekao da idem ulicom Larkin. Pogledala sam u retrovizor, i nisam videla ništa što je ličilo na neobeležen auto.
Niko me nije pratio.
Odvezla sam se ulicom Larkin do Tenderloina, terajući impalu kroz najneugledniji deo San Franciska, mračnih ulica prepunih zapuštenih barova s plesačicama i hotelima koji iznajmlju- ju sobe na sat. Džakobi i ja smo bili upucani u ovoj ulici, i oboje smo jedva preživeli.
Prolazila sam pored ulica kojima sam patrolirala kad sam još nosila uniformu, jedne prvo- klasne picerije u koju sam poodavno odvela Džoa, i bara u koji smo Konklin i ja ponekad dola- zili da se opustimo posle duple smene. Skrenula sam u ulicu Giri i prošla pored drajv-in resto- rana Kod Mel, u koji sam izlazila s Kler dok smo obe bile početnice, gde smo smehom lečile svoje frustracije ženâ koje pokušavaju da uspeju u svetu muškaraca.
Osetila sam kako mi se suze skupljaju u očima, ne od muka na koje me je ubica stavljao već od nostalgije, bolnih uspomena na vreme provedeno s mojim dobrim i voljenim prijateljima, i zbog osećaja da se prisećam slatkih scena iz svog života poslednji put.
Bestelesni glas čoveka koji je ubio tri mlade majke s malom decom opet progovori.
– Okači telefon o retrovizor, tako da kamera gleda u tebe.
Stajala sam na semaforu na raskrsnici Avenije Van Nes i ulice Giri. Čim sam okačila telefon o retrovizor i pogledala u oko kamere veličine graška, Ubica s Karminom je rekao: – Skini ko- šulju, lepojko.
– Šta je sad ovo?
– Rekoh ti. Bez pitanja.
Shvatila sam. Proverava da li sam ozvučena. Prvo moja tašna, pa sako, cipele i akten-tašna.
Sad ovo.
Skinula sam košulju.
– Baci je kroz prozor.
Poslušala sam ga. Niko od zapuštenih pešaka nije obratio pažnju.
– Uradi isto sa suknjom.
– Upalilo se zeleno.
– Zaustavi se uz ivičnjak. Pametna devojka – reče ubica. – Skini tu suknju i baci je. Sad i grudnjak.
Došlo mi je da povratim, ali nisam imala izbora. Otkopčala sam grudnjak i bacila ga kroz prozor kao što mi je naložio. Ubica je zviznuo, mužjak koji iskazuje svoje odobravanje, bole-

snik, i svaki deo duše me je zapekao od poniženja. Između ostalog i zato što je ovaj krvoločni ženomrzac i decoubica mene saterao u ćošak i nadmudrio čitavu policiju San Franciska.
Niko nije znao gde se nalazim.
– Odlično, Lindzi. Vrlo, vrlo dobro. Sad obesi telefon oko vrata i idemo. Najbolje tek pred- stoji.



64.

erala sam staru impalu zavojitim uzbrdicama i nizbrdicama, a zatim sam skrenula u ulicu Lombard, najvijugaviju ulicu u gradu, magnet za turiste, koja se uspinje naviše i krivuda u
cikcak od raskrsnice s ulicom Hajd, nudeći pogled zlata vredan, razlog zbog kojeg San Franci- sko treba da bude jedno od sedam svetskih čuda.
Videla sam tu panoramu mnogo puta, ali ovo je bio prvi put da me neometan pogled na za- liv San Franciska, Alkatraz i Ejndžel Ajlend nije očarao – a onda, u sledećem trenutku, vozila sam slalom niz strmu, zavojitu ulicu Lombard.
Iz slušalica je dopiralo još uputstava, komentara o tome kako uživa u tome što je pustio mene da vozim dok on razgleda grad i razmišlja o svom novcu. U međuvremenu, ja sam se za- ustavljala kod svake poprečne ulice, gureći ramena, moleći se da niko ne primeti ženu ogolje- nog poprsja koja se spušta jednom od najlepših ulica u čitavoj zemlji.
Gledala sam u retrovizore i okretala glavu na raskrsnicama, tražeći pogledom Džakobija, Konklina, Čija, bilo koga.
Priznajem. U jednom trenutku izgubila sam razum. Jedno je rizikovati život za nešto u šta veruješ. A nešto potpuno drugo da te neki ubica koristi kao robota, da budeš jedina žrtva u ak- ciji u koju ne veruješ – u stvari, u akciji za koju veruješ da je suluda.
Ubica je ponovo progovorio. Rekao mi je da se vratim ka Prezidiju, i ja sam to učinila, na- stavljajući Avenijom Ričardson, putem koji vodi ka mostu Golden gejt.
Idemo van grada?
Bes me je napustio kad sam došla k sebi, shvativši da moj odred očajnički pokušava da sa- znaju gde sam. Kako mogu da me nađu kad vozim staru zelenu impalu?
Ubica s Karminom je prestao da se šali i bio je striktno poslovan kad sam se priključila br- zoj reci vozila koja je tekla ka mostu. Strelica za gorivo lebdela je iznad nule.
– Moram da dopunim rezervoar – rekoh.
– Ne – reče mi ubica. – Bićemo na sredini mosta za oko minut. Reći ću ti kad da staneš.
– Da stanem? Na mostu nema zaustavljanja.
– Ima ako ja tako kažem – reče on.
– Stani sad – reče.

65.

Žmigavac mi je radio otkako sam prešla na most, ali svako ko ga je video pomislio je da
sam zaboravila da ga ugasim.
– Stani! – ponovi on.
Nikakvog mesta za zaustavljanje nije bilo, tako da sam usporila i zatim zakočila u traci naj- bližoj ogradi, koja je odvajala kolovoz od uske pešačke staze.
Upalila sam sva četiri žmigavca osluškujući njihovo tupo kliktanje i zamišljajući užasan lančani sudar od kojeg bi ljudi u kolima iza mene mogli da poginu a ja da završim zgnječena za volanom. Smanjila sam šanse da ću se izvući s pola-pola na deset odsto u moju korist. Kako je moguće da mi je danas kucnuo sudnji čas?
– Uzmi kutiju sa zadnjeg sedišta, Lindzi – reče mi ubica.
Otkopčala sam sigurnosni pojas, pružila ruku pozadi da dohvatim dugačku, nezgrapnu ku- tiju i povukla je na prednje sedište.
– Odlično. Sad izađi iz kola.
Bilo je čisto samoubistvo izaći iz kola s vozačeve strane. Kola su zujala pored mene veli- kom brzinom; neki vozači su trubili, dok su se drugi drali kroz prozor u prolazu. Nakrivila sam kutiju od oružja, dohvatila ručku od vrata sa suvozačke strane, povukla je i šutnula vrata no- gom.
Bila sam skoro gola, da, ali jedva sam čekala da izađem iz tih kola. Preskočila sam ogradu, izubijavši potkolenice kutijom, a onda su mi stopala dodirnula pešačku stazu. Nadolazeći saobraćaj još uvek je zaobilazio impalu i trubio. Neko je doviknuo: – Skoči. Skoči – i začulo se još trubljenja.
– Most je dobro obezbeđen – rekoh ubici. – Policija samo što nije stigla.
– Umukni – reče on. – Priđi ogradi.
U glavi mi se zavrtelo kad sam pogledala dole ka svetlucavoj površini vode. Nateraće me da skočim. Oko hiljadu i trista ljudi ubilo se skočivši s ovog mosta. Samo dvadesetak skakača je preživelo. Kucnuo je poslednji čas, bukvalno i figurativno. Umreću, a neću ni znati da li sam nekoga spasla – ni da li će ubica uzeti novac i nastaviti da ubija.
A kako će uopšte da uzme novac?
Zurila sam dole u Fort point, tik ispod južnog kraja mosta, i pogled mi je lutao duž obale parka Krisi fild. Gde je ubica? Gde je? A onda sam ugledala mali motorni čamac kako isplovlja- va iz Fort Bejkera, blizu podnožja severnog nosećeg stuba, na suprotnoj strani zaliva.
– Vreme je za oproštaj, Lindzi – reče glas u mom uvetu. – Baci telefon preko mosta, a posle njega i kutiju. Samo tako nastavi, princezo. Sve će biti u redu ako sad ne uprskaš.
Vetar mi je naneo kosu preko lica kad sam bacila telefon, a zatim i kutiju. Posmatrala sam je kako pada osamdeset metara pravo u zaliv.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:57 am






66.

utija za čuvanje oružja udarila je u površinu vode, prskajući na sve strane, potonula, a za- tim isplivala nazad na površinu. Koliko sam mogla da procenim, motornim čamcem je
upravljao jedan čovek, terajući malo plovilo kroz talase ka kutiji.
Trgnula sam se iz transa – bila sam slobodna.
Stala sam iza impale i digla ruku. Vozač jarkoplave honde sedana zatrubio je prolećući po- kraj mene, praćen jednom korvetom čiji me je vlasnik gutao očima ali nije stao. Šta je pomi- slio? Da sam prostitutka?
Hrabro sam stajala na tom auto-putu u gaćicama, ruke ispružene ispred sebe, dok mi se svaki deo tela ježio od straha da će me zgnječiti neki vozač koji ne gleda kud ide – a onda je je- dan bebiplavi BMV usporio, skrenuo ispred impale i zakočio.
Nagnula sam se kroz prozor sa suvozačke strane. – Ja sam policajac. Treba mi tvoj telefon, odmah.
Za volanom je sedeo izbečeni osamnaestogodišnjak. Dade mi svoj telefon, a ja pokazah put novina na sedištu pored njega. Dade mi i novine, a ja ih prislonih na grudi dok sam zvala dis- pečera, predstavljajući se i diktirajući broj značke.
– Lindzi! O, bože. Jesi li dobro? Šta ti treba? Gde si?
Znala sam dispečerku, Mej Hes, samozvanu „kraljicu Betmenove linije”. – Na mostu sam...
– S onom golom ženskom koja hoće da skoči?
Prasnula sam u smeh, ali sam se zaustavila pre nego što zapadnem u histeriju. Rekla sam Mej da odmah pošalje jedan helikopter iznad zaliva, i objasnila zašto – jer želim da obalska straža pokupi jedno lice u čamcu. Mej reče: – Razumem, narednice. Dežurna patrola će biti na vašoj lokaciji za trideset sekundi, ne duže.
Čula sam sirene. S novinama koje su mi lepršale uz grudi, nagnula sam se preko ograde i posmatrala kako se mali motorni čamac približava plutajućoj kutiji za oružje. Helikopter se pojavio na nebu i pilot se ustremio ka motornom čamcu, terajući ga ka južnoj obali.
Čamac je manevrisao levo-desno poput konja na takmičenju u hvatanju stoke lasom, ne- stao ispod mosta i izleteo s druge strane, a helikopter je pošao za njim proletevši ispod mosta, jureći ga sve dok ga nije naterao da pristane uz obalu Krisi filda.
Ubica s Karminom je iskočio iz čamca i potrčao kroz vodu do kuka kao na usporenom snimku. A onda ga je jedan gliser Obalske straže sustigao.
Megafon je zagrmeo, govoreći ubici da legne na zemlju i drži ruke na vidnom mestu. Poli- cijska kola su se spustila niz plažu i opkolila ga.
Igra je završena, psihopato.



67.

osmatrala sam patrolni čamac Lučke kapetanije kako vadi pelikan kutiju iz vode, a onda se svud oko mene začuo zaglušujući zvuk sirena.
Okrenula sam se i videla masu policijskih vozila – neobeleženih i crno-belih – kako se uz škripu guma zaustavljaju iza impale, i u tim kolima su se nalazili bezmalo svi policajci koje sam ikad srela, koji su sada izlazili i kretali ka meni.
Pažnju mi je privukao jedan lendrover koji se zaustavljao u suprotnoj traci i koji je nekako uspeo da prođe na most pre nego što je ovaj bio blokiran. Sa sedišta vozača iskočio je brado- nja koji je u ruci držao foto-aparat s dugim objektivom. Počeo je da me slika onako užasnutu, s Kroniklom privijenim na grudi, u ružičastim gaćicama.
S moje leve strane neko viknu: – HEJ!
Muškarac je izleteo sa zadnjeg sedišta jednih patrolnih kola, krupan tip, građen kao ragbi- sta. Prešao je preko kolovoza do čoveka s foto-aparatom i viknuo: – Daj mi to!
Taj krupni tip bio je Džo.
Tip s aparatom je odbio da ga preda, pa ga je Džo zgrabio za grlo, oteo mu aparat iz ruke i bacio ga preko ograde. Ostavio je tipa na haubi lendrovera i dobacio mu preko ramena: – Tuži me.
Onda je moj voljeni potrčao ka meni s izrazom patnje na licu. Ispružio je ruke i ja sam mu pala u zagrljaj i zaplakala. – Uhvatili smo ga – rekoh.
– Je li te taj seronja povredio?
– Ne. Uhvatili smo ga, Džo.
– Bogami jeste, draga. Sad je sve gotovo.
Džo me je ogrnuo svojom velikom jaknom i ponovo me zagrlio. Konklin i Džakobi su izašli iz sivog neobeleženog vozila i prišli meni i Džou, pitajući u isti mah: – Jesi li dobro, Lindzi?
– Nikad bolje – zacvrkutah, obraza vlažnih od suza.
– Idi kući – reče Džakobi. – Sredi se. Pojedi nešto pa se vrati do stanice. Nećemo žuriti s uzimanjem tog seronje u postupak. Trebaće nam oko tri sata da mu uzmemo otiske i završimo papirologiju. Tvoj je, Bokserova. Niko neće pričati s njim pre tebe.
– Odlično.



68.

osa mi je još bila vlažna od tuša kad sam se vratila u stanicu, naoštrena i spremna da se suočim s tipom koji me je ponizio, prestravio i ubio šest nevinih ljudi.
Ušla sam u Džakobijevu kancelariju i rekla: – Šta imamo?
– Na ličnoj karti mu piše Rodžer Bosko, bivši radnik Šumarske službe, trenutno zaposlen na održavanju u Jahting klubu San Francisko. Nije služio vojsku, nema nikakav dosije. Nije tražio advokata.
– Idemo – rekoh.
Soba za posmatranje iza neprozirnog stakla bila je krcata policajcima, šefovima i ljudima iz kancelarije javnog tužioca. Kamere su snimale. Bili smo spremni.
Osumnjičeni podiže pogled sa svoje stolice za stolom kad smo Džakobi i ja ušli u sobu za ispitivanje, i mene iznenadiše njegova pojava i držanje.
Rodžer Bosko je delovao starije i sitnije do čoveka kojeg smo videli na video-snimcima iz garaže, i izgledao je zbunjeno. Okrenuo je svoje plave vodenaste oči ka meni i rekao: – Uplašio sam se helikoptera. Zato sam pokušao da pobegnem.
– Hajde da počnemo iz početka, Rodžere. Mogu li da te zovem Rožder?
– Naravno.
– Zašto si to uradio?
– Zbog novca.
– Tvoj plan od samog početka bio je da pokupiš novac od ucene?
– Kako to mislite, ’od ucene’?
Izvukla sam stolicu i sela pored Boskoa, pokušavajući da iza maske tog malog čoveka ugle- dam kočopernog, krvoločnog psihopatu. Džakobi je polako odšetao iza nas, okrenuo se i vratio nazad.
– Jasno mi je da su dva miliona mnogo novca – rekoh, kontrolišući se, pokazujući da može da mi veruje i da sam mu oprostila onu višesatnu misterioznu vožnju iz pakla.
– Dva miliona? Ponudili su mi petsto dolara. Dobio sam samo prvih dvesta pedeset.
Pogledala sam u Džakobija, ali u njegovim bezizražajnim sivim očima nisam mogla ništa da pročitam. Ignorisala sam jedan nov pesimističan predosećaj. Bosko je bio u čamcu koji je plovio pravo ka novcu. To je bilo neporecivo.
– Rodžere, moraš da mi pomogneš da ti pomognem. Objasni mi kako si isplanirao ubistva. Moram da ti priznam da si genijalan. Morali smo da mobilišemo čitavu policiju da bismo te uhvatili, i poštujem to. Ako možeš da me provedeš kroz svaki korak, da nam pokažeš da u pot- punosti sarađuješ, mogu da se založim za tebe kod javnog tužioca.
Bosko zinu u čudu. Gledao me je s uverljivom nevericom, okrenuo se i pogledao u Džakobi- ja, pa zatim opet u mene.
– Ne znam o čemu pričate. Kunem se bogom, nikog nisam ubio, nikada. Imate pogrešnog čoveka.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:58 am





69.

ili su potrebni sati ispitivanja – tokom kojih smo Džakobi, Konklin i ja zvali ljude na kuću, pregledali dokumenta u mračnim kancelarijama – kako bismo proverili Boskovu prošlost
i alibi.
Da, Rodžer Bosko je radio za Jahting klub. Znalo se gde se nalazio u kom trenutku. Dolazio je na posao i kolega su ga videle u vreme ubistva Bentonovih, Kinskih i Maronovih.
Izvukla sam Boska iz ćelije i vratila ga u sobu za ispitivanje, ovoga puta s kafom, sendvičem sa šunkom i pakovanjem keksa.
Ispričao je meni i Džakobiju svoju priču od početka: kako mu je neki čovek prišao na doku, rekavši mu da je filmski producent koji snima akcioni film i da mu treba pravi kaskader koji bi izvadio jedan paket iz zaliva.
Bosko nam reče da je bio uzbuđen.
Ispričao nam je da je rekao tom tipu da može da dobije slobodan dan i da može da uzme motorni čamac i da bi voleo da se pojavi na filmu. I tako je „producent“ naložio Bosku da čeka u čamcu u blizini Fort Bejkera i motri na jednu kutiju koju će neko baciti s mosta u neko doba posle podne.
Dao je Bosku avans od dvesta pedeset dolara uz obećanje da će mu drugu polovinu isplatiti kad mu ovaj bude doneo kutiju, i rekao je da će čekati Boska ispred restorana Grins u Fort Mej- sonu.
Da li je Bosko zaista verovao da je taj dogovor stvaran? Da li je pokvaren ili glup?
– Je li vam taj producent rekao kako se zove? – upitah.
– Naravno. Toni nešto, počinje s T. Izgledao je sasvim obično – nastavi Bosko. – Bio je visok oko metar osamdeset tri, vitak. Nisam čak ni primetio šta je nosio. Hej. Čekaj malo. Čekaj ma- lo. Imam njegovu vizitkartu.
Doneli su nam Boskov mokar novčanik iz skladišta s dokazima, izvadili vizitkartu iz njega i pokazali mi.
Bila je to jedna od onih perforiranih instant kartica odštampanih na kućnom ink-džet štampaču. Većina ljudi u ovom gradu ne bi poverovala da je prava, ali Rodžeru Bosku je bilo veoma drago što može nečim da potkrepi svoju priču. Osmehivao se kao da je pronašao naftu u svom dvorištu.
– Pogledajte – reče Bosko, ubadajući razmrljani crveni logo žuljevitim prstom. – Antoni Trakio. Produkcija ŽDP.
Džakobi i ja je iznesosmo iz sobe.
– Šefu će se ovo svideti – Džakobi će umorno, stavljajući karticu u plastičnu kesu. – Pozva- ću ga i reći mu da je Ubica s Karminom i dalje na slobodi. Oh, i da i dalje imamo novac.



70.

ili su u Sindinoj spavaćoj sobi, svetlo s ulice je dopiralo kroz žaluzine, opisujući debele pruge po ćebetu. Sindi se priljubila uz Konklina i prebacila ruku preko njegovog struka.
– Uh, čoveče – reče Rič. – Nisam mislio da ću ikad ovo reći, ali ovo mi se nikad ranije nije desilo. Žao mi je, Sin.
– Hej, nema veze. Nemoj da brineš, molim te – reče Sindi, drmusajući ga nežno, ljubeći ga u obaz. – Je l’ ti dobro?
– Mislim da nije. Jedva da sam prevalio tridesetu.
– Znaš li šta ja mislim? Preopterećen si. Šta te muči, Riče? Brzo. Prvo što ti padne na pamet.
– Lindzi.
– Daću ti milion dolara ako povučeš to što si rekao – reče Sindi. Otkotrljala se dalje od Riča i zagledala se u tavanicu. Da li je Rič zaljubljen u Lindzi? Ili je partnerski odnos isto što i zalju- bljenost samo u drugom obliku?
Ovo je znala: Rič i Lindzi su bliski. I ponovo se zapitala da li je njihova veza crvena zastavi- ca koja joj govori da pruge više nema i da treba da izađe iz voza.
– Aaah, loše sam se izrazio – Rič je privuče nazad k sebi. – Nisam mislio na nju na taj način. Radi se o tome da ju je taj bolesni ubica naterao da se skine. To, i činjenica da je mogao da je ubije u bilo kom trenutku. Ja sam njen partner, Sindi, a ostavio sam je na cedilu.
Sindi je uzdahnula i opustila se u Ričovom naručju, lagano dobujući vrhovima prstiju po njegovom ravnom stomaku.
– Učinio si sve što si mogao. Ali razumem te. Lindzi mi je namignula ispred zgrade Kronikla kad je kretala da se nađe s tim monstrumom. Pokušavala je da me uveri da će biti dobro kada nije bilo šanse da zna to. Osetila sam se potpuno bespomoćno.
– Baš tako.
– Želela sam da uradim nešto, ali nisam mogla da uradim ništa. Ništa.
Rič ju je poljubio u dlan. – Hrabrost žena me uvek zadivi – reče on. – Ženâ kao što si ti, Sin.
Radiš u crnoj hronici. Živiš ovde.
Čuvši to „živiš ovde“, Sindi se u mislima vratila u prošlost. Uselila se u ovaj sunčani stan u Blejkli Armsu, sjajnu zgradu u prosečnom kraju, samo da bi, nakon što joj je nameštaj stigao, saznala da neko ubija stanare te zgrade. 7
– Stalno se bojim – reče Sindi. – To što ti nazivaš hrabrošću za mene je borba protiv mog straha od svega. Na taj način se staram o sebi.
– To želiš? Da se staraš o sebi?
– Naravno. Ali to ne znači da želim da budem sama.
– Ne?
Rič je čvrsto zagrlio i ona je zabacila glavu kako bi mogla da se zagleda u njegovo prelepo lice. Toliko joj je bilo stalo do njega da ju je to skoro fizički bolelo.
– Treba da noći provodimo zajedno, znaš? – reče Rič. – Osećao bih se bolje kad ne bi bila ovde sama noću.
– Hoćeš da se useliš da bi mogao da me štitiš?

– Čekaj, čekaj. Ono što hoću da kažem jeste da sam lud za tobom, Sindi. Zabavljanje i tako dalje, to je sve super. Ali želim da budem s tobom. Želim više.
– Stvarno?
Rič joj uputi širok osmeh. – Časna reč. Sigurno da želim.



71.

aru su tolike pekle ruke da je bol bio poput vatre, samo još gori. Ali ostala je mirno da visi sa svoje sobne šipke sve dok joj mišići prosto nisu otkazali poslušnost.
Dočekala se na noge i istresala ruke pet minuta. Onda je, završivši s vežbanjem, otišla u dnevnu sobu i sela u Trevorovu ružnu ali neverovatno udobnu fotelju. Otvorila je laptop i oce- njivala testove, jednim uvetom slušajući TV, kad je čula Ketrin Vinsted, najužasniju reporterku Krajm TV-a, kako vodi vrlo emotivan intervju s Markusom Daulingom.
Gledajući Daulinga, Sara je osetila nalet čiste mržnje. Ipak, pojačala je zvuk i posmatrala ko- liko se to čudovište promenilo. Dauling je smršao i pustio bradu i, mada je izgledao pogureno, još uvek je ostavljao utisak velike filmske zvezde dok je majstorski igrao ulogu ucveljenog mu- ža.
Daulinga je izdavao glas a čak je i zamuckivao dok je pričao Ketrin Vinsted kako je „prazan iznutra“.
– Budim se obliven znojem – reče Dauling novinarki. – Za t-t-trenutak pomislim da sam lo- še sanjao i okrenem se ka mestu gde bi Kejsi trebalo da leži pored mene, i onda mi se sve vrati i setim se k-kako me je dozivala: ’Mark! Neko je u sobi!’ A onda pucnji. Beng. Beng.
Sara zgrabi daljinski i premota snimak na digitalnom video-rikorderu.
Šta je rekao?
Ponovo je poslušala kako Dauling citira Kejsi kako ga doziva. Koliko je Sara znala, nikad ra- nije nije otkrio Kejsine poslednje reči javnosti. U celoj priči bilo je neobično to što Kejsi jeste viknula svog muža. To je bila istina.
Ali nikakvi hici nisu bili ispaljeni.
Sara je odložila laptop u stranu i otišla u kuhinju. Umila se pod česmom, izvadila flašicu s čajem iz frižidera i iskapila je. Ta filmska zvezda ima muda veličine kokosovih oraha. Računao je na to da ona neće izaći u javnost jer joj niko ne bi verovao. Bila bi reč Markusa Daulinga pro- tiv njene – a ona je lopov.
Sara se vratila ispred televizora, premotala intervju i gledala kako saosećajna Ketrin Vin- sted govori Daulingu: – I policija još nema osumnjičenih?
– Nisu mi se javili već nekoliko dana, a za to vreme Kejsin ubica je i dalje na slobodi s naki- tom koji vredi bogatstvo.
Sara ugasi TV.
Ovo je klasična priča o Samsonu i Dalili.
Užas neće dolaziti kući još dva sata, i ako efikasno iskoristi to vreme, uspeće da ošiša Mar- kusa Daulinga. Ne može mu dopustiti da se izvuče s ubistvom.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:58 am





72.

ara se zaputila ka telefonskoj govornici u Fišermens vorfu, jednoj od najvećih turističkih atrakcija u državi. Porodice i gomile studenata razdvajale su se pred njom, hrleći ka rad-
njama i restoranima u Keneriju, i ne obraćajući pažnju na mladu ženu u širokim bermudama i ružičastom gornjem delu trenerke s natpisom „Život je dobar“ koja ubacuje novčiće od četvrt dolara u javni telefon.
Otkucala je broj. Operater se javio i preusmerio poziv na policijsku stanicu Južni distrikt i Sara je zatražila da priča s inspektorom za ubistva.
– Šta da kažem, zbog čega zovete?
– Kejsi Dauling – reče Sara. – Znam ko ju je ubio.
– Samo trenutak, molim. Narednica Bokser završava razgovor.
Sara je pomislila da poziv upućen s javnog telefona može da se prati, ali biće kratka, i s ob- zirom na to gde se nalazi, može lako da se stopi s masom pre nego što ijedan policajac uspe da joj priđe blizu.
– Narednica Bokser na vezi – reče ženski glas.
– Ja sam opljačkala kuću Daulingovih. Nisam ubila Kejsi Dauling ali znam ko jeste.
– Kako se zovete?
– To ne mogu da vam kažem – reče Sara.
– Koje iznenađenje.
– Halo? Meni govorite? – Ubacila je još jedan novčić u otvor.
– Recite mi nešto u šta mogu da poverujem – reče policajka – ili prekidam vezu.
– Čujte – reče Sara – govorim vam istinu. Ja sam provalnik. Pljačkala sam sef u plakaru kad su Markus i Kejsi ušli u spavaću sobu. Posvađali su se. Onda su imali odnos. Sačekala sam dva- desetak minuta dok Markus Dauling nije zahrkao, a onda sam krenula da pobegnem kroz pro- zor i oborila stočić. Niko ne zna za stočić, jelda? Je li to dovoljan dokaz? Jer Markus Dauling uporno govori kako je Cicamaca ubila Kejsi – a ja to nisam učinila.
– Dobro, dobro, jasno mi je – reče narednica Bokser – ali treba mi nešto više od vaše ano- nimne priče. Predajte se i dajte izjavu. Onda mogu da vam pomognem da se izvučete iz ovog škripca, pa da onda uhvatimo onoga ko jeste ubio gospođu Dauling.

Sara skoro da je mogla da vidi tu policajku kako signalizira nekome da prati poziv. Već je bila predugo na vezi.
– Šalite li se? Da dođem, pa da me uhapsite?
– Ne morate da dođete. Doći ću ja kod vas. Samo recite mesto, i možemo tu da popričamo.
– Markus Dauling je ubio svoju ženu. Eto. Popričali smo. – Sara prekide vezu.


73.

– To je bila Cicamaca – reče Konklin. – To je bila ona.
– Zašto nismo uzeli otiske prstiju Daulingu da utvrdimo postojanje barutnih čestica na nji- ma? – upitah ga.
– Zato što, jebiga, ja nisam tražio taj test – reče Konklin.
– I ja sam bila tu – rekoh, bacajući bajati integralni sendvič s tunjevinom u đubre. – Kao i Džakobi. Svi smo uprskali.
– Imali smo naređenja – reče Konklin. – Da budemo nežni s filmskom zvezdom, a Dauling je imao infarkt, sećaš se?
– Navodni infarkt – promrmljah.
– I kad smo kod toga, istuširao se bio. A sad znamo i zašto. Da spere tragove barutnih če- stica.
Sakupila sam kosu, pronašla gumicu i vezala rep. Poslednji put kad sam se osetila ovako nesposobno bila sam početnica.
Prošle večeri, Trakio je dao izjavu da se Ubica s Karminom nije pojavio na mestu predaje i da je pismo ubice objavljeno u Kroniklu bilo prevara. Sindi je napisala priču koja je objavljena u jutarnjem izdanju novina. U šturom hemingvejskom stilu, nazvala je Ubicu s Karminom kuka- vicom, a mene proglasila junakom. Od tada, pun kamion cveća stigao je i ispunio odeljenje.
Nisam se osećala junački. Osećala sam se kao da sam dala svoj maksimum, ali to nije bilo dovoljno.
U Aveniji Golden gejt, na slučaju Ubice s Karminom sada je radio i FBI u saradnji s jednim našim čovekom – našim stručnjakom i pojačanjem, Džeksonom Brejdijem. On je bio savršen za taj posao, svež i odmoran, željan da se dokaže Trakiju. Nije mogao ni da zamisli bolju priliku za dokazivanje tokom svih godina provedenih u Policiji Majamija. Naravno, nadala sam se da on i FBI imaju neke nove ideje o tome kako da uhvatimo tog psihopatu – jer sam bila sto posto sigurna da će, ukoliko ga ne zaustavimo, Ubica s Karminom ponovo ubiti.
U međuvremenu, Džakobi je vršio pritisak na mene da rešim slučaj Dauling, i to je bilo u redu. Konklin i ja smo to morali da uradimo zarad očuvanja sopstvenog zdravog razuma i sa- mopoštovanja. Poziv od Cicamace bio je naš prvi i jedini trag još otkako je Kejsi Dauling upu- cana dve nedelje ranije. Konačno smo imali neku polaznu tačku.
Rekla sam Konklinu: – Dauling nam je rekao da je spavao sa svojom ženom pre večere, zar ne? Maca sada kaže da su spavali dok je ona pljačkala sef. Znači, posle večere. Ako je osoba koja je zvala zaista Cicamaca – sklapala sam deliće slagalice dok sam pričala – znamo zašto na Dau- lingovoj odeći nisu pronađeni tragovi barutnih čestica. Markus Dauling je bio nag kad je ubio svoju suprugu.
– Ti si od samog početka posumnjala na Daulinga – Rič će tužno.
– Nije bitno. Uprskala sam.



74.

rešla sam preko odeljenja do Džakobijeve kancelarije i stala na vrata. Džakobi je podigao glavu, siv u licu, u sivom odelu, mračno raspoložen. Rekla sam mu za Cicamacin poziv.
– Njena priča nam je uverljiva – rekoh.
– Jeste li pratili poziv?
– Vorene, od toga nećemo imati ništa. Čula sam novčić kako pada u kutiju. Bila je u telefon- skoj govornici.
– Samo uradi to, u redu? – zareža Džakobi. – Šta nije u redu s tobom, Bokserova?
– Ne znam – rekoh, podižući ruke. – Glupa sam valjda.
Vratila sam se za sto. Konklin je gledao negde iza mene, ljuljajući se u stolici, i kad sam puc- nula prstima i oslovila ga po imenu, rekao je: – Dobro, znam šta nam je činiti. Treba da priteg- nemo Markusa Daulinga. Neće to očekivati.
Telefon mi zazvoni i Brenda reče: – Linija jedan, narednice. Opet ona žena. Kaže da joj se prekinula veza.
Zurila sam u trepćuće crveno dugme, a zatim ga pritisla i rekla: – Narednica Bokser.
– Narednice, nemojte me otpisivati kao nekog ludaka. Lažno sam optužena za ubistvo.
Znate li šta je ukradeno Daulingovima?
– Imam spisak.
– Odlično. Onda ga proverite. Uzela sam dve dijamanstke ogrlice dužine trideset dva centi- metra, tri narukvice sa safirima i dijamantima, jedan veliki dijamantski broš u obliku hrizanteme i još ponešto, uključujući jedan bogato ukrašen prsten s velikim žutim kamenom.
– Žuti dijamant. – Tišina. Onda...
– To je dijamant?
– Šta bi ja trebalo da uradim s tim informacijama, Maco? Treba mi vaša izjava, ili nemam ništa.
– Vi ste inspektor Odeljenja za ubistva. Radite svoj posao, a mene izostavite iz toga – reče ona i opet prekide vezu.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:59 am






75.

uki je ulazila u garažu ispod svoje stambene zgrade kad joj je mobilni zazvonio. Na ekranu je pisalo „Su Emdin“, žena koju su ona i Kejsi Dauling poznavale na pravnom fakultetu Bolt.
Emdin je bila debelokožac, ali kad je sada progovorila, Juki je pomislila da joj je glas napet do pucanja.
– Su, šta nije u redu?
– Mnogo toga. Videla sam Markusa kako večera s nekom ženom u restoranu Rigoleto. To je jedan slabo osvetljen italijanski restoran sa šest stolova u Ulici kestena, s domaćom kuhinjom, i ne nalazi se u Zagatovom vodiču preporučenih restorana. Sedeli su u uglu pozadi, smejući se i očijukajući. Nije to bila nikakva utešna večera. Bar ne po mojim merilima.
Juki je uparkirala kola na svoje mesto, ugasila motor, izašla i pošla ka liftu. Su je začinjavala svoj izveštaj sočnim komentarima.
– Da si samo mogla da vidiš tu devojku. Tesna suknjica, dekolte do pupka, izbacila svoje ogromne sifone.
– Hoćeš da kažeš da je Dauling izašao s nekom zgodnom devojkom?
– Zgodnom za medalju. Muž bi me ubio zbog ovoga, Juki. Rekao bi da me se to ne tiče, ali posle sahrane? Posle onakvog posmrtnog govora koji je Markus održao? Pa, odglumio je to, i još otkako sam ti se zaklela da on to nije učinio brinula sam da nisam bila u pravu. Zaboga, šta ako jeste ubio Kejsi a ja sam garantovala za njega? Muka mi je kad samo pomislim na to.
– Dobro, jasno mi je. Ipak, to što se Markus zabavlja s nekom ženom jeste neukusno od nje- ga, ali nije zločin.
– Nisam tako sigurna.
– Šta to znači, Su? – Jukin glas se pope za oktavu. – Šta tačno hoćeš da kažeš?
– Pratila sam Markusa od sahrane. Stalno ga pratim. Juki, morala sam. Nadala sam se da je čovek kakvim sam ga smatrala, ali jedan drugi deo mene je govorio da jeste ubio Kejsi i da sam toliko očarana njime da to ne vidim. Kejsi mi je rekla da misli da se on viđa s nekim, sećaš se? O, bože, ne mogu to da podnesem. Reci mi da sam luda i reši me muka, ili uradi nešto za jadnu Kejsi.
Juki je prebacila tašnu i akten-tašnu iz jedne u drugu ruku. Šta je učinila time što je razgo- varala sa Su Emdin? Ruke su joj se tresle dok je vadila ključeve i otvarala ulazna vrata. – Gde si sad?
– Ispred njegove kuće. Ovde sam već više do sat vremena. Ženskica je još s njim, i ako mene pitaš, neće otići kući. Bar ne ove večeri.
– Ponovi mi. Šta to dokazuje?
– To dokazuje da je sva Markova priča o tome kako je ucveljen zbog Kejsine smrti čisto sra- nje. Ako laže u vezi s tim, to znači da možda laže o svemu.
– Koja kola voziš? – upita Juki.
– Zlatni leksus. Parkirana sam tačno preko puta njegove kuće.
– Takva kola niko neće primetiti.
– Njegov komšiluk ih je pun.

Juki spusti akten-tašnu, izu cipele s visokom štikom i potraži neke s ravnim đonom. Bila je podjednako luda kao Su.
– Tu sam za dvadeset minuta – reče ona.



76.

oja treća šolja kafe još je bila vruća kad je Juki ušla na odeljenje u pola deset ujutru i do- letela najkraćim putem do stola za kojim sam sedela iza svoje cvetne barikade.
– Možda sam saznala nešto o Markusu Daulingu – reče ona.
Konklin ustade, dade joj stolicu i reče: – Imaš našu nepodeljenu pažnju.
U jednoj dugoj rečenici Juki nam je ispričala da je Kejsina školska drugarica, Su Emdin, pra- tila Daulinga duže od nedelju dana i da ga je prethodne večeri videla u nekom restoranu savr- šenom za tajne sastanke kako večera s nekom ženom koja je bila prijateljskije nastrojena od prijatelja.
– Su ih je pratila od restorana, pa me je pozvala da mi kaže da posmatra kuću Daulingovih.
Pridružila sam joj se.
– Gospode, Juki.
– Samo me saslušaj, u redu? Niko nije napravio nikakav prekršaj. Oko jedanaest uveče, Da- uling i ta žena su izašli iz kuće, ne skidajući ruke jedno s drugog. Ona je u kasnim dvadesetim, ranim tridesetim, vitka, duge kose, kao s naslovnih strana. Potpuno prelepa.
– Hoćeš da kažeš, potpuno kao njegova devojka – rekoh.
– Takav utisak se stekao. Dauling je pomogao pomenutoj plavuši da uđe u njegova kola i onda su otišli.
– I vas dve ste ih pratile? – rekoh.
– Pa, da.
– Stvarno, Juki – rekoh, bacajući hemijsku u vazduh. – To je bilo ludo i opasno, i ti to znaš.
Svi žele da budu policajci, a stvarno mi nije jasno zašto.
– To je glamurozan posao, zar ne? – našali se Juki, mahnuvši rukom kao da želi da ukaže na raskoš našeg prljavog odeljenja sivih zidova.
– Znači, čekale ste ispred kuće. Šta se desilo posle toga? – upitah.
– Pratile smo Daulingov auto do Kau holoa – reče Juki. – Auto se zaustavio pa smo morale da nastavimo dalje, naravno. Obišle smo krug oko bloka i u povratku sam ugledala gospođicu Potpuno Prelepu kako sama odlazi do jedne izuzetno lepe kuće. Dauling je ostao u kolima. Nije otišao sve dok njegova devojka nije ušla u kuću, ali poenta je u tome što je nije otpratio do vra- ta. Očigledno nije želeo da bude viđen.
Juki zastade da uzme vazduha, izvadi jednu vizitkartu i okrenu je kako bih mogla da vidim adresu koju je zapisala na poleđini.
Konklin reče: – Imamo njegov listing poziva.
Unela sam u kompjuter adresu koju mi je Juki dala i on mi je izbacio ime i broj telefona.
– Grejam Henli – rekoh Konklinu, i pročitah mu broj.
Moj partner je skrolovao niz dokument na monitoru svog računara. – Tu je. Zvao je taj broj tri-četiri puta dnevno tokom celog prošlog meseca.
– Grejam Henli verovatno nije žensko – rekoh.
– Znači da mu je devojka udata – reče Juki. – Zato je ostao u kolima. Lindzi, Kejsi je mislila da je Mark vara. Ako je tako, ako je bio ozbiljan, ako nije mogao da se otarasi Kejsi... devojka bi

mogla da bude motiv.
– Postoji još nešto – rekoh Juki. – Imam svedoka koji kaže da je Kejsi Dauling bila živa kad je Cicamaca otišla iz kuće Daulingovih.
– Imaš potpisanu izjavu?
– U pitanju je anoniman ali verodostojan izvor.
– Zanimljivo – reče Juki. – Imaš anoniman ali verodostojan izvor koji kaže da je Kejsi bila živa kad je Maca izašla iz kuće Daulingovih. Ko bi to mogao da bude? O, bože. Maca je zvala?
– Aha, i rekla mi je nešto što samo Maca može da zna. Imamo li opravdan razlog za dobija- nje naloga za prisluškivanje telefona?
– Neće biti lako – reče nam Juki. – Idem da obradim Parizija. Ništa ne obećavam, ali daću sve od sebe.



77.

uki je uspela.
Do sredine sledećeg dana imala sam potpisan nalog za prisluškivanje telefona u rukama,
a u roku od tri sata na telefonsko kolo na dva bloka udaljenosti od Daulingove kuće bio je po- stavljen prisluškivač. Počev od tri sata popodne, Daulingovi telefonski pozivi bili su preusme- ravani ka jednoj maloj prostoriji bez prozora na četvrtom spratu glavne policijske stanice.
U toj prostoriji nije bilo ničega osim dva stara stola sa stolicama, reda ormarića s doku- mentima i jednog zastarelog telefonskog imenika.
Konklin i ja smo poneli kafu i smestili se iza zaključanih vrata. Ja sam bila uzbuđena i na granici optimizma. Verovatnoća da će Dauling reći nešto što ga inkriminiše bila je mala – ali ipak je postojala.
Tokom sledećih pet sati, moj partner i ja smo pratili sve Daulingove pozive. On je bio zau- zet momak, dobijao je scenarije iz Holivuda, ćaskao sa svojim agentom, advokatom, banka- rom, menadžerom, čovekom za odnose s javnošću, brokerom i – napokon – sa svojom devoj- kom.
Razgovor s Karolajn Henli bio je začinjen izrazima od milja s obe strane. Isplanirali su da večeraju zajedno sledeće nedelje, kad Grejam Henli bude otputovao poslom u Njujork.
Onda je razgovor, kad sam bila sigurna da je već završen, postao zanimljiv.
– Ne znaš kako mi je, Mark. Grejam zna da nešto nije u redu, i sad želi da krenemo na brač- no savetovanje.
– Savršeno te razumem, Karolajn. Moraš da odugovlačiš. Čekali smo dve duge godine, dra- ga. Još nekoliko meseci na kraju neće značiti ništa.
– To si govorio i ranije.
– Tri ili četiri meseca, to je sve – reče Dauling. – Budi strpljiva. Rekao sam ti da će se sve srediti, i hoće. Moramo da sačekamo da javnosti dosadi ova priča, i onda će doći naše vreme.
Konklinova usta se razvukoše u osmeh. – Dve godine. Viđa se s njom dve godine. To baš i nije ključni dokaz, ali jeste nešto.
u vezi s drugom ženom.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:59 am





78.

– Dovedite ih – reče Džakobi.
Konklin i ja smo se odvezli do kuće Karolajn Henli, moderne dvospratnice samo nekoliko blokova udaljene od Prezidija.
Gospođa Henli je otvorila vrata plave kose upletene u jednu dugu pletenicu, u crnim helan- kama ispod plave muške košulje na pruge, s velikim dijamantskim prstenom pored burme. U dnevnoj sobi iza nje, dva mala dečaka igrala su se kamiončićima.
Predstavila sam svog partnera i sebe i upitala gospođu Henli da li možemo da uđemo da popričamo, i ona nam je širom otvorila vrata.
Konklin je nebrojeno puta dokazao da svakoj ženi može da razveže jezik, tako da sam, na- kon što smo se udobno smestili na raskošni nameštaj, njemu prepustila inicijativu.
– Markus Dauling kaže da ste vas dvoje vrlo dobri prijatelji.
– Nikad nije to rekao. Ma, hajte. Srela sam ga na dve koktel--zabave, to je sve.
– Gospođo Henli, znamo za vašu vezu – reče moj partner. – Samo želimo da potvrdite gde se Markus nalazio u određeno vreme. Nije nam cilj da vam stvorimo probleme. Ili – dodade on razložno – možemo ponovo da dođemo kad vaš suprug bude kod kuće.
– Ne, molim vas nemojte – reče ona.
Karolajn Henli nam reče da pričekamo. Sagnula se da popriča s dečacima, a zatim ih je uze- la za ručice i odvela ih do spavaće sobe i zatvorila vrata.
Vratila se na svoje mesto i prekrstila šake u krilu, a zatim rekla mom partneru: – Kejsi ga je ugušila. Ugnjavila ga je svojom ljubomorom i zahtevnošću. Mark je čekao pravo vreme, a onda bi se razveo od nje, a ja bih ostavila Grejama. Trebalo je da se venčamo. Ne lažem vas, to je isti- na.
Šetala sam po dnevnoj sobi dok je Karolajn Henli govorila Konklinu „istinu“. Fotografija je bilo svuda, stajale su na stolovima, visile uramljene na zidovima. Karolajn Henli je bila ili na sredini svake grupne fotografije ili sama, noseći nešto oskudno što je isticalo njenu figuru i le- po lice.
Zapitala sam se zašto ju je privukla ostarela filmska zvezda dvadeset godina starija od nje.
Možda je njena taština zahtevala veći ulov od običnog berzanskog mešetara.
– Dakle, ako sam dobro shvatio, vi i Markus Dauling ste u ljubavnoj vezi dve godine – reče Konklin.
Karolajn Henli se zapanjila kad je shvatila zašto smo došli. – Čekajte malo. Da li mislite da je on na neki način umešan u Kejsinu smrt? To je suludo. Ja bih znala da jeste. Mark nije sposo- ban za to. Zar ne?
Poklopila je usta šakama, a zatim ih spustila. Skoro da je izgledala kao da joj je drago kad je pitala Konklina: – Mislite da je ubio Kejsi zbog mene?
Kad smo se vratili u kola, rekla sam svom partneru: – Možda je hteo da se izvuče iz tog bra- ka ali nije imao hrabrosti da kaže Kejsi. Onda mu se Maca pojavila u spavaćoj sobi, zaboga. Ne

bi ispalo bolje ni da je sâm Dauling to isplanirao.
– Još jedan način da se sagleda situacija – reče Konklin. – Razvod je skup. Ali ubistvo ne ko- šta ništa, ako se izvučeš s njim.



79.

ara Vels je bila obučena za svoj noćni posao, u crnoj garderobi i patikama, i vozila je ka Pa- sifik hajtsu. Uključila je žmigavac i skrenula u ulicu Divisadero kad se upalilo crveno. Začu-
la se kakofonija kolskih sirena. Kočnice su vrisnule i ona je za dlaku izbegla sudar s jednim ka- ravanom punim dece.
O, bože. Koncentriši se, Saro!
Trebalo bi da razmišlja o poslu koji je čeka, ali u mislima se neprestano vraćala u trenutak koji se desio ranije te večeri, i pred očima joj je iskrsavala slika savršeno plavih tragova prstiju na Hajdinim rukama, još svežeg traga od ugriza na njenom vratu.
Hajdi je pokušala da sakrije tragove napada Zveri. – Ne može da se kontroliše – rekla je. – Ali nije on kriv za to.
– Ko je kriv? Ti?
– Takav je zbog onoga što je proživeo u Iraku.
– Razlog nije bitan – brecnula se Sara. – Ne moraš da trpiš to.
Nije htela da viče na Hajdi, ali bila je ljuta i uplašena zbog onog što bi Pit Gordon mogao da učini. Hajdi mora da pobegne od Zveri zbog sebe, a i zbog dece.
– Znam, znam – viknula je Hajdi, spuštajući glavu na Sarino rame. – Ne može više tako.
Ne može, i neće, rekla je Sara sebi dok se vozila ulicom Buš. Ugovorila je sastanak s Linet Grin, Morijevom udovicom, za sledeću nedelju. Linet je rekla Sari da će ona sama kupiti i pro- dati nakit. Sara je jedva čekala da ga unovči. Jedva je čekala.
Skrenula je u ulicu Štajner, pa u ulicu Kalifornija, a zatim parkirala svoj saturn na parkingu Zdrave hrane, okružena drugim kolima. Izdvojila je nekoliko minuta da se uveri da je ponela svu opremu, zaključala svoj novčanik u pretinac, izašla iz kola pa zaključala i njih, sad razmi- šljajući o Dajani King, svojoj večerašnjoj meti.
Gospođa King je bila udovica, filantrop i veliki igrač na dobrotvornim dešavanjima, koju su često fotografisali i o njoj pisali u popularnim časopisima, i svakog meseca u Kroniklu.
Prema pisanju rubrike o društvenim dešavanjima, gospođa King je te večeri u svom domu, majstorski restauiriranoj viktorijanskoj kući s fasadom krem boje, organizovala malu zabavu povodom veridbe svog sina i buduće snahe. Majstorski restauriran bio je i klasičan nakit go- spođe King: tifani, van klif, hari vinston.
Ako Sari pođe za rukom da ga ukrade, Linet Grin će ga kupiti i postarati se da nakit nesta- ne. A onda će svemu doći kraj. Večerašnji posao biće Sarino veliko finale, njena poslednja pljačka.
Kad se Sara približila kući Kingove sa svojim patikama za penjanje gumenih đonova, is- pred nje je bilo parkirano šest automobila. Ušunjala se u bočno dvorište, koje je od komšijskih pogleda skrivala visoka živa ograda. Provirila je kroz prozor u prizemlju i ugledala goste za tr- pezarijskim stolom, zadubljene u razgovor.
Sarin puls se ubrzao dok se spremala za penjanje, a onda joj se sreća osmehnula: ispod spavaće sobe na prvom spratu bio je postavljen jedan klima-uređaj. Sara reče sebi da će pro- vesti samo četiri minuta u kući. Šta god bude uzela, to će biti dovoljno.

Koristeći klima-uređaj kao oslonac, lako se podigla i ušla u kuću kroz otvoren prozor spa- vaće sobe.
Ulazak je bio skoro previše lak.



80.

ara je stala tik ispred prozora sobe Dajane King koja je mirisala na ruže, pogledom tražeći bilo šta što bi joj omelo brz izlazak. Prešla je preko sobe i zatvorila drvena vrata koja su vo-
dila na hodnik. Onda je upalila svetlo.
Soba je imala dvadesetak kvadrata, izrazito iskošenu tavanicu i krovni prozor koji je gle- dao na ulicu. Sara je prešla svojom lampom preko antikvarnog nameštaja i tapeta s motivom provansalskih ruža, a zatim je osvetlila komodu. Spremila se da ispretura fioke kad je ugledala mračnu figuru s baterijskom lampom – Isuse! Ko je to? – skiknula je, a zatim shvatila da se radi o njenom sopstvenom odrazu u ogledalu.
Saro, saberi se.
Prešla je lampom preko sobe i registrovala mutan zlatni sjaj na ormariću sa šminkom. Pri- šla mu je i videla gomilu nakita – na tone nakita – na toploj površini od trešnjinog drveta.
Sara je već plivala u adrenalinu, ali ta planina od zlata ju je potpuno ispunila. Otvorila je vreću i bočnom stranom šake koja se tresla svukla je nakit u vreću. Dva komada nakita, jedan prsten i minđuša, pobegla su joj i pali na pod. Sara ih je zgrabila pre nego što su prestali da se kotrljaju. Pogledala je na sat.
Pokupila je prvoklasan plen za tek nešto više od tri minuta. Postavila je lični rekord – i sada je bilo vreme da ide.
Sara je prišla prozoru i prebacila se preko ivice, ponovo pronalazeći oslonac za noge na kli- ma-uređaju. Osećajući se skoro euforično, šunjala se između živice i kuće, dok nije došla do slabo osvetljene ulice.
Uspela je. Pobegla je odatle.
Sara trže lampu s glave i ubaci je vreću s alatom dok je skretala desno na trotoaru, idući ka sledećoj ulici – a onda se ukopala u mestu. Prebrzo je sebi čestitala. Sirene zavrištaše i Sara ugleda jedan policijski auto kako se pojavljuje iza ugla i ide pravo ka njoj.
Kako su je otkrili, i da li ju je policija čekala – to nije bilo važno. Sara je u svom posedu ima- la nakit vredan stotine hiljada dolara dolara i vreću s provalničkim alatom.
Ne smeju da je uhvate.
Potrčavši u suprotnom smeru, Sara je presekla preko dvorišta kuće idući ka zapadu. Upamtivši to mesto, bacila je vreću s nakitom kroz jedan prozor na podrumu i nastavila da tr- či. Zamakla je iza onog što je ličilo na baštensku šupu u izgradnji i bacila svoj alat u džak sa šu- tom.
Još uvek trčeći, Sara je strgla kapu i rukavice i bacila ih ispod živice. Čula je sirenu kako prestaje da zavija na samo koji metar od nje, i nekog kako viče: – Stoj! Policija!
Bez svoje lampe Sara nije mogla da vidi kuda da beži, pa je legla na bok priljubivši se uz grubu fasadu kuće od štuko-maltera. Snopovi svetlosti iz baterijskih lampi šarali su po dvori- štu, ali je nisu okrznuli. Motorole su krčale i policajci su se međusobno dozivali, pogađajući na koju stranu je otišla, i tokom tih beskrajno dugih minuta, Sara je grlila zid, odupirući se porivu da potrči.

Kad su glasovi zamrli, Sara jurnu dijagonalno preko dvorišta punog dečjih igračaka do me- talne kapije, koju je otvorila. Zasun od kapije začegrta. Iza nekih vrata zalaja krupan pas. Dvori- šna svetla sinuše jarkim sjajem.
Sara izbeže snop svetala otrčavši u drugo dvorište pod okriljem senki, gde se saplela o ba- štenska kolica i pala s tolikom silinom da joj je desna patika odletela sa stopala. Stala je da pi- pa po mraku tražeći patiku, ali nije mogla da je nađe.
Vrištav ženski glas doviknu: – Arti, mislim da napolju ima nekoga!
Sara preskoči ogradu pa se ponovo dade u trk, trgajući sa sebe crni džemper. Ispasala je neon-zelenu majicu kratkih rukava iz donjeg dela trenerke dok je iz senki izlazila na ulicu koju nije poznavala.
Očajna, osećajući mučninu u stomaku, Sara je izula i drugu patiku i čarape i ostavila ih u kanti za smeće na ivici jednog prilaza, a zatim se mirnim korakom zaputila ka severu, u pravcu svojih kola.
Tada je shvatila – prekasno – da su joj ključevi ostali u vreći sa alatom, a da joj je novčanik zaključan u pretincu u kolima.
Bila je bosa, bez prebijene pare i kilometrima udaljena od kuće. Šta će sad?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 10:59 am






81.

svetljeni prozori Zdrave hrane bili su na vidiku kad je Sara čula kako joj se neka kola pola- ko približavaju otpozadi u mračnoj ulici. Kola su milela, održavajući korak s njom, upalje-
nih farova koji su izduživali njenu senku na trotoaru.
Je li to policija?
Napola izludela od straha, Sara se borila protiv poriva da se okrene ka kolima. Na licu bi joj se videla panika. A ako to jeste policija i ako se zaustave da je ispitaju – gotova je.
Ko je to? Ko je to prati?
Sirena zatrubi a gume vrisnuše kad su kola krenula i proletela pored nje, stari srebrni tere- nac čiji se vozač, seronja, razdrao kroz prozor: – Dobro dupe, mala! – Sara obori glavu dok je smeh zamirao u daljini.
Njen crveni saturn bio je tamo gde ga je ostavila. Provirivši kroz izlog Zdrave hrane, videla je da je radnja skoro prazna.
Plavokosi dečak je zaključavao poslednju kasu koja je radila. Podigao je glavu kad mu je Sa- ra prišla. Ona reče: – Zaključala sam ključeve u kolima. Mogu li da pozajmim telefon?
– Imate govornicu napolju – reče on, pokazujući palcem preko ramena. Onda mu se izraz li- ca promenio.
– Gospođo Vels. Ja sam Mark Ogrodnik. Predavali ste mi pre oko pet godina.
Sarino srce ponovo poče brže da kuca. Od svih radnji na ovom svetu, kako je uspela da na- đe jedino mesto na Pasifik hajtsu gde je neko poznaje?
– Mark. Drago mi je što te vidim. Mogu li da pozajmim tvoj telefon? Moram da pozovem muža.
Mark je zurio u njena bosa stopala, u krvavu ranu na njenoj cevanici. Otvorio je usta i za- tvorio ih, izvadio mobilni iz zadnjeg džepa i dao ga Sari. Zahvalila mu je i zašla među rafove s hranom, okrećući broj a zatim slušajući kako zvoni nekoliko puta. Hajdi se napokon javila.
– Ja sam – reče Sara. – Nalazim se u Zdravoj hrani. Zaključala sam ključeve u kolima.
– O, bože, Saro – reče Hajdi. – Ne mogu da dođem. Deca spavaju.
– Gde je Zver?
– Nije tu, ali mogao bi da se vrati svakog trenutka. Žao mi je.
– U redu je. Volim te. Vidimo se uskoro.
– Volim i ja tebe.
Ogrodnik je podigao glavu i ugasio neonku u izlogu. Sara nije imala izbora. Okrenula je kuć- ni broj i, prvi put u životu, ponadala se da će se Trevor javiti.
– Saro, gde si koji moj? – upita Trevor s oštrinom u glasu. Sara mu krotko odgovori.



82.

ošto joj je pretio, napio se, maltretirao je i uzeo ono što mu po bračnom pravu pripada, Trevor je popio paket od šest konzervi piva i legao da spava. Crvenih očiju i bolnog tela,
uplašena Sara je sela u njegovu fotelju, stežući svoju lopticu za vežbanje. Prebacila ju je u dru- gu šaku, vežbajući prste dok joj se nisu gotovo oduzeli. Onda je istresla ruke i upalila laptop.
Kad se našla na internetu, kliknula je na Gugl vesti i otkucala „Cicamaca“ u polje za pretra-
gu.
Na Sarino olakšanje, nije bilo pomena o pljački u kući Dajane King. Ne još. Ali Sara je brinu-
la zbog alata koji je bacila tokom jurnjave po Pasifik hajtsu. Tačnije, brinulo ju je da li je nosila rukavice kad je menjala bateriju u svojoj lampi? Nije mogla da se seti.
I zato je potražila odgovor u svojoj glavi. Bacila je vreću s alatom u džak sa đubretom blizu onog malog gradilišta. Ako je neko bude pronašao možda će pomisliti: „Super. Besplatan alat.“ Ili će možda uvezati džak i prosto ga izneti na ivičnjak.
Sara je razmišljala o svim ostalim stvarima koje je posejala za sobom poput traga od hleb- nih mrvica: džemper, čarape i patike. Sami po sebi, oni nisu ništa. Ali ako pronađu njene otiske na bateriji, onda mogu da iskoriste sve ostalo da potkrepe optužbe protiv nje.
Dame i gospodo porotnici, ako joj cipelica odgovara, morate je osuditi na dvadeset godina za- tvora bez mogućnosti uslovnog puštanja na slobodu.
Sara zastenja i spusti kursor niz stranicu o Cicamaci. Pročitala je nekoliko članaka o svojim provalama i sve veći odijum zbog toga, ne osećajući nikakav užitak pri čitanju. Glavobolja joj je sevnula u desnoj slepoočnici dok je listala kroz masu priča o Daulingovima. One najskorije bili su citati i intervjui s Markusom Daulingom, ali kad je skrolovala do ranijih stranica pronašla je priče iz dana nakon što je opljačkala Daulingove.
Jedan naslov joj je privukao pažnju.
U oružanoj pljački s fatalnim ishodom ukradeno „Sunce Cejlona“.
Sara se prisetila onih nekoliko reči iz razgovora s narednicom Bokser koje skoro da je bila zaboravila. Policajka joj je rekla da je taj žuti kamen dijamant. Sad se činilo da taj dijamant ima ime. Kliknuvši na link od tog članka, Sara poče da čita.
Žuti dvadesetokaratni dijamant „Sunce Cejlona“ ukraden je od glumca Markusa Daulinga i njegove supruge Kejsi Dauling, koja je ubijena u oružanoj pljački. Kada je poslednji put viđen, ovaj kamen zadivljujuće lepote bio je usađen u ručno izrađen zlatni prsten zajedno s još sto dvadeset manjih belih dijamanata.
„Sunce“ ima dugu istoriju obeleženu iznenadnim smrtima svojih vlasnika. Nekada vlasništvo mladog farmera koji ga je pronašao na jednoj blatnjavoj ulici u Cejlonu, ovaj kamen je prelazio iz ruku prosjaka u ruke kraljeva, ostavljajući za sobom trag nesreće.

Sara je osetila kao da joj je neka pesnica stegla srce. Kliknula je na istorijat „Sunca Cejlona“, i pročitala šta se sve događalo ljudima koji su ga posedovali – bila je to duga lista finansijske propasti i sramote, iznenadnog ludila, samoubistva, ubistva i nesrećne smrti.

Dok je istraživala dragulje, Sara je čitala o kamenju poput „Sunca“. Dijamant „Koinur“, po- znat kao „Planina svetlosti“, donosio je ili veliku nesreću ili uništenje kraljevstava svih muška- raca koji su ga posedovali. Marija Antoaneta je nosila dijamant „Nadu“, i ostala je bez glave – priča se da su i taj kamen pratili nesreća i smrt.
Bilo je i drugog prokletog kamenja: dijamant „Crni Orlov“, „Ljubičasti safir iz Delhija“, „Ru- bin Crnog princa“. I „Sunce Cejlona“.
Kejsi Dauling ga je posedovala, i sad je mrtva.
Sara je taj kamen dala Hajdi kao romantičan poklon – ali šta ako on u njen život uvede zlo? Sara je morala da se zapita: Da li sam zaista toliko sujeverna?
Prekrštanje prstiju i bacanje soli preko ramena su gluposti. Ipak, nazovite to stresom ili iracionalnošću – nije bilo važno. Sara je to snažno osećala. Bilo je dobro dokumentovano. Ljudi koji poseduju ukleto kamenje umiru.
Mora da uzme taj kamen od Hajdi pre nego što je Pit zaista povredi.



83.

olicijska kola su kružila po parkingu Krisi filda poput lešinara. Sara se ukočila dok je u re- trovizoru posmatrala patrolna kola kako polako opisuju krugove po parkingu, pitajući se
da li je njen bivši učenik Mark Ogrodnik rekao policiji da ju je video u Brzoj hrani bosonogu, iz- grebanu i uplašenu.
Sara nije disala i pomerala je samo oči, a onda su crno-bela policijska kola polako izašla s parkinga i nastavila dalje bulevarom.
Bože, Saro, opusti se.
Nema šanse da ti policajci tebe traže ovde. Nema šanse!
Stavivši naočare na sunce, Sara je izašla iz kola. Prešla je preko staze pored plaže i sela na jednu klupu koja je gledala ka vodi.
Vreme se kvarilo, oblaci su zaklanjali popodnevno sunce ali nisu obeshrabrili jedriličare, koji su se dovikivali presvlačeći se tu na asfaltu.
Zakopčavši jaknu do kraja, Sara se osetila sleđeno spolja i iznutra. Kako da nekome koga voliš kažeš da vodiš dvostruki život – u njenom slučaju, život zločinca? Mora da natera Hajdi da shvati da ona, Sara, zna da nije u redu krasti i da je to opasno, ali da bi mogla da živi s onim što je učinila ako bi se zahvaljujući tome svi oni izbavili od Užasa i Zveri.
Sara je zamišljala kako je Hajdi gleda kao da je vanzemaljac, okuplja decu, vraća se u kola i odlazi. Sara je prekrstila ruke preko grudi i presamitila se. Pomisao da će izgubiti Hajdi ju je ubijala. Ako se to desi, sve što je učinila bilo bi uzaludno.
Sari je zazvonio mobilni. Javila se.
– Gde si, Saro? Mi smo na parkingu.
Sara ustade i mahnu. Šeri vrisnu: – Saro, Saro – i potrča ka maminoj prijateljici. Sara podiže malu devojčicu u naručje.
Hajdina usta se razvukoše u širok osmeh. Pridržavala je svoj šešir širokog oboda i nosila Stivija na kuku, dok joj je vetar lepio haljinu uz telo. Hajdi je bila prelepa. A to je bilo u dnu liste razloga što ju je Sara volela.
Hajdi joj priđe i zagrli je, s decom između njih dve, dok je Šeri pomno posmatrala Sarino li- ce, upitavši je: – Šta nije u redu, Saro? Je li te neko povredio?
Sara spusti Šeri i zaplaka.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:00 am








84.

ajdi i Sara su prešle preko živopisnog mosta postavljenog preko jednog rukavca koji je iz zaliva uticao u lep mali park. Šeri je povela Stivija ka drvenom pristaništu i, zaboravivši
na odrasle, njih dvoje stadoše da skupljaju kamenčiće koje će bacati u vodu.
Dve žene sedoše zajedno na klupu i Hajdi upita: – Šta se dešava, dušo?
Sara se zagleda u Hajdino lice i reče: – Ne postoji dobar način da ti kažem to. Htela sam da te poštedim. Nisam želela da te mešam u to ni na koji način.
– Čoveče – reče Hajdi. – Stvarno me plašiš.
Sara klimnu glavom i, gledajući u stopala, reče: – Znaš za onog provalnika kojeg zovu Cica- maca?
– Onaj koji je ubio ženu Markusa Daulinga?
– Da, pa... ja to nisam uradila.
Hajdi se nasmeja. – Šta mi reče. Naravno da nisi. O čemu pričaš?
– Hajdi, ja sam Cicamaca.
– Ma, beži! Nisi!
– Da li bih izmislila to? Hajdi, veruj mi, ja sam taj provalnik. Pusti me da ti prvo ispričam sve, i onda ću ti reći sve što te zanima.
– Dobro. Ali... dobro.
– Pričala sam ti da je moj deda bio juvelir – reče Sara. – Ali ti nisam rekla da je imao jednog prijatelja koji je bio preprodavac nakita. Čula sam dosta priča kad sam bila Šerinih godina, dok sam se igrala u dedinoj radnji.
– Kad sam počela da razmišljam kako da nas sve odvedem odavde, shvatila sam da mogu da se obogatim na brzinu. Počela sam da se penjem na zid u teretani, da jačam, i počela sam da istražujem potencijalne mete, birajući isključivo ljude koji će se oporaviti od gubitka stvari. Is- prva nisam bila sigurna da uopšte mogu to da radim.
– A onda me je Trevor silovao.
Sara proguta knedlu, terajući se da u mislima preskoči to sećanje.
– Mojih prvih nekoliko provala bilo je lako – reče Sara. – Imam dara za to, a mogla sam da računam na to da će Užas biti onesvešćen ispred televizora dovoljno dugo da ja odradim po- sao, vratim se kući i uvučem se u krevet pre nego što se on probudi.
– A onda su na red došli Daulingovi.
Hajdi je izgledala uzdrmano, kao da pokušava nešto da kaže ali ne može da nađe prave reči. Umesto toga, samo je zurila. Sara je nastavila. Ispričala joj je o odvratnim lažima Markusa Dau- linga i o svojoj sledećoj provali – prilikom koje je Džim Morli ušao u sobu dok su njoj ruke bile pune nakita koji je pripadao njegovoj ženi. Onda joj je rekla za pljačku Dajane King, poslednju koju će ikad izvesti.
– To je moralo da se desi. Mislila sam da sam slobodna. A onda su se jedna policijska kola pojavila iz mraka, osvetlivši me farovima, prateći me. I zato sam bacila sve: nakit, veći deo odeće i – što je bio potpuno genijalan potez – vreću s alatom u kojoj su mi ostali ključevi od ko- la. Kad ti nisi mogla da dođeš po mene, pozvala sam Užasa.

– Žao mi je, Saro.
Sara zavrte glavom. – Nisi ti kriva. U svakom slučaju, Užasu se nije svideo moj odgovor na pitanje zašto se nalazim na Pasifik hajtsu bosa i ne mogu da uđem u sopstvena kola – nastavi Sara. – Nisam mogla da smislim laž koja nije potpuno jebeno smešna, a istinu očigledno nisam mogla da mu kažem. Pa sam mu rekla da nemam zašto da mu polažem račune. Da imam prava na sopstveni život.
Hajdi promrmlja: – O ne, o ne.
– Optužio me je da sam se iskrala da bih bila s nekim tipom. A onda mi je „očitao lekciju“.
Sara povuče okovratnik svoje rolke i okrenu glavu da bi Hajdi mogla da vidi tragove prstiju oko njenog grla.
Hajdi pokri usta šakama.
– O bože, Saro – reče. Zagrlila je voljenu ženu i privukla je bliže sebi. – Ponekad se zapitam da li te uopšte poznajem.



85.

opla koliba je jarkobela prodavnica suvenira i restoran na granici parka Krisi fild i Prezidi- ja, odakle se ispružena ruka Golden gejta proteže preko zaliva.
Sara i Hajdi su ručale supu i sendviče dok su deca sedela blizu prozora, igrajući se s hra- nom i duvajući mehuriće u svojim čašama.
– To nije sve – reče Sara. – Onaj kamen koji sam ti dala...
– Da pogađam. „Vruć“ je.
– Veoma, veoma vruć. To je dijamant. Ima sopstveno ime i jeziv istorijat.
Hajdi povuče ogrlicu kako bi mogla da ga osmotri. – Rekla si da je nešto drugo. Citrin.
– Zove se „Sunce Cejlona“ i prati ga kletva.
– Kletva? To je ludo.
– Znam, znam, ali priče o njemu sežu tri veka u prošlost. Hej, pripadao je Kejsi Dauling kad ju je ubio njen seronja od muža. Zar je potrebno da kažem još nešto?
Šeri im je prišla i naslonila se na Hajdi. – Šta je kletva, mamice?
– To je kad se nekome poželi nešto... loše.
– Kao kad bih ja poželela da se tatici desi nešto loše?
– Šeri, Stivi će se rasplakati. Budi dobra devojčica i zagrli ga.
– Ne želim da ga više nosiš – reče Sara kad je Šeri otišla. – To je izazivanje sudbine, znaš?
– Stvarno? – nasmeja se Hajdi. – Ovo je izazivanje sudbine? Bože, to je smešno. – Ona ot- kopča lanac i dade ogrlicu Sari. – „Sunce Cejlona“, a? Pa, ionako je malo preraskošno za mene.
Sara reče: – Hvala – uze privesak, nagura ga u džep od pantalona i nastavi s poslednjim de- lom svoje priče – o planu da se sastane s Linet Grin i pretvori nakit u novac kako bi njih četvo- ro mogli da započnu novi život kao porodica.
– Imam nešto da ti kažem, Saro.
– Dobro, ali budi nežna. Užasno se osećam.
– Ne mogu da verujem da si to uradila.
– Zgrožena si. Reci slobodno.
– Potpuno sam preneražena. Ali veoma sam ti zahvalna što si uradila to za nas. Rizikovala si život, Saro. Da deca nisu ovde, poljubila bih te. Nikad nikoga nisam toliko volela.
– I ja tebe volim.
– Šta sad? Misliš li da te policija traži?
– Moguće je – reče Sara, trljajući slepoočnice. – Onaj klinac iz supermarketa. On bi mogao da kaže policiji. Otisak prsta bi mogao da se pojavi na nečemu što sam bacila. Vreme ističe na svim frontovima, Hajdi. Ako mislimo da pobegnemo odavde, moramo to uraditi uskoro.
– Znam. Mi smo tim. Sve što radiš sada utiče na sve nas.
Sara klimnu glavom; ćutala je neko vreme dok je razmatrala nekoliko opcija, od kojih je svaka bila strašnija od one prethodne – ali jednako dobra.
– Saro?
– Znam šta ćemo.



86.

it Gordon je parkirao kola uz najdalju ivicu tržnog centra, van domašaja svetala i sigurno- snih kamera, i sada je čekao Hajdi i klince da dođu.
Uzbuđen ali kontrolišući se, Pit je bio svestan svega oko sebe: mirisa sveže iscrtanih linija na parkingu, kupaca koji idu ka svojim kolima, svetala na radnjama Mervins i Tojs ar as, i sve gušćeg sumraka.
Adrenalin u venama mu je izoštravao um dok je čekao da prođu poslednji minuti pre nego što sprovede u delo najkritičniju fazu svog plana. Jednom kad bude eliminisao tri leva smetala, odšetaće do kuće i ispružiti se ispred TV-a. Biće kod kuće još i pre nego što neko pozove poli- ciju.
U sebi je ponovio tri kratke rečenice iz svog pisma poslatog Kroniklu: Da li mi sad verujete?
Cena je porasla na pet miliona. Nemojte ponovo da uprskate.
Nije mogao da bude jasniji od toga.
Pismo će biti objavljeno dok ga policija i mediji budu tešili zbog užasnog ličnog gubitka, pripisujući još tri „bezumna ubistva“ Ubici s Karminom.
Bio je to genijalan plan, i morao je da pohvali samog sebe, jer niko drugi to nikad ne bi ura- dio.
I s tim mislima, Pit je čuo Hajdi kako brblja i ugledao je u retrovizoru kako nosi Smrdu na kuku dok gura kolica s namirnicama. Čuo je još nečiji glas – dođavola. Bila je to ona ružna En- dži Vejder, njihova komšinica, i gurala je svoje derle u kolicima.
Hajdi se pozdravila s Endži i zaustavila kolica s namirnicama iza kola.
– Pite?
Hajdi otvori zadnja vrata, stavi deci pojaseve, i doviknu mu preko sedišta: – Piti, hoćeš li da ubaciš namirnice?
– Nema problema, princezo. Sve što treba da uradiš je da tražiš.
Pit navuče rukavice, iskoči iz kola, otvori prtljažnik i sačeka da jedna kola izađu s parkinga. Kad se vazduh raščistio, uredno je naslagao namirnice pored obavezne auto-opreme i kutije od cipela u kojoj je držao napunjen pištolj.
– Hej, Pite – dobaci mu Endži Vejder – vas dvoje biste mogli da pođete s nama na večeru.
Idemo u Bludžej kafe.
– Drugi put, u redu? – reče Pit, ubacujući pištolj nazad u kutiju dok ga je obuzimao bes, plimski talas gneva uperen ka kučki koja mu je jednim udarcem uništila i priliku i alibi. Za tre- nutak je pomislio da ubije nju i njeno derište, ali mogao je da zamisli kako Hajdi vrišti a Šeri beži, i nikad ne bi uspeo da ih sve pobije a da ne bude viđen.
Hajdi ga je ignorisala. – Deco, hoćete da odemo na večeru?
Šeri je potvrdno zacvrkutala, a Smrda zagugutao. Pit zalupi prtljažnik i, jedva potiskujući bes, reče: – Vi slobodno idite. Za deset minuta mi počinje utakmica.
Hajdi reče: – Samo se seti da staviš sladoled u friz, a ja ću se pobrinuti za ostalo kad dođem kući.
Zgrabila je Smrdu iz sedišta za bebe, a Šeri je odskakutala do kombija Vejderovih. Sirena

trubnu i oni odoše.
Pit upali auto i izveze se u rikverc. Promena plana. Ipak neće otići kući.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:00 am







87.

rošlo je nedelju dana otkako sam zaustavila saobraćaj na mostu Golden gejt s Kroniklom
privijenim na grudi, deset dana otkako je psihopata kojeg nazivamo Ubica s Karminom
ubio Elejn Maron i njeno dete. Još uvek sam mogla da osetim težinu ubičinog telefona koji mi visi oko vrata, i da čujem njegov podsmeh i poruge dok mi je naređivao da se razoružam i raz- odenem idući na sastanak zbog primopredaje novca do koje nikad nije došlo.
Laknulo mi je što su federalci preuzeli slučaj Ubice s Karminom na sebe. Slučaj Dauling se sve više zahuktavao. Imali smo snimljen razgovor koji bi nas mogao dovesti do motiva za ubi- stvo. A među dokaznim materijalom imali smo jednu patiku za planinarenje, banana ripablik džemper i vreću s alatom koji je verovatno pripadao Cicamaci.
Bio je lep osećaj konačno se pomeriti s mrtve tačke, tako da nisam bila nimalo srećna kad me je Džekson Brejdi pozvao u šest sati te večeri i rekao mi da je FBI zatražio moju pomoć u rešavanju jednog slučaja trostrukog ubistva.
Dvadeset minuta posle Brejdijevog poziva, Konklin i ja smo se peli uz rampu jedne pro- hladne javne garaže. Imala je nekoliko nivoa spiralnih betonskih hodnika koji su jednim prola- zom bili povezani s Dokom 29, ogromnim šetalištem punim butika i restorana, savršenim me- stom da se u njemu nestane posle krvavih ubistava.
Brejdi nas je upoznao sa specijalnim agentom Dikom Benbouom, čovekom širokih ramena od četrdesetak godina, besprekorno uglancanih cipela i podšišane kose. Benbou se rukovao s nama, a zatim nas je poveo ka mestu zločina, koji je sada obrađivalo dvanaest federalnih age- nata.
Benbou reče: – Narednice Bokser, niko ne poznaje tu životinju kao vi. Hoću da znam šta vi- dite. Šta je isto? Šta je drugačije? Koja je vaša teorija o ovom slučaju?
Koža na glavi mi se zategla, a svaka dlaka na telu mi se naježila kad smo se približili mladoj crnkinji koja je ležala pod jarkim neonskim svetlom, širom otvorenih očiju s rupom od metka posred čela.
Nosila je skupu garderobu: dugu firmiranu suknju s printom, mornarskoplavi sako, belu košulju s naborima i lepom dugmadi. Izgledala je ne samo kao posetilac šetališta već i kao da je došla iz drugog grada.
Na dva metra iza nje ležala su prevrnuta dupla kolica za bebe. Kolica su zaklanjala dvoje mrtve dece, ali mogla sam da vidim dosta toga a da ne priđem ni korak bliže: dve lokve krvi, malo stopalo u beloj cipelici koje viri s leve strane kolica, šaku drugog malog deteta s desne strane, cuclu samo nekoliko centimetara dalje.
Možda je posegnulo rukom za tim malim komadom utehe pre nego što je izdahnulo. Benbou reče: – Žrtve su Veronika Vilijams, njena ćerka Teli i sin Ven. Došli su iz Los
Anđelesa. Obavestili smo njihovu porodicu.
Suzdržala sam se da ne vrisnem od gneva dok sam stajala iznad tela žrtava broj sedam, osam i devet. To nije bilo samo ubistvo. Bio je to pokolj.
Bespomoćno sam piljila u Benboua, a potom prišla iznajmljenom ševrolet blejzeru. Vrata s vozačeve strane bila su otvorena, a na betonu je ležala skupa crna kožna tašna. Iz nje su ispali

novčanik, otvorena vrećica sa šminkom, cucla, futrola s avionskim kartama, tabla aspirina, mobilni telefon i paket vlažnih maramica.
Zavirila sam u vozilo. Svetlost koja je dopirala kroz staklo isticala je natpis ispisan karmi- nom, bojeći ga pritom u crno. Umesto tri zagonetna slova tu je stajalo pet reči, podjednako ne- shvatljivih.
PRVO ŽENE I DECA. RAZUMETE?
Ne, nisam razumela. Uopšte nisam razumela.
Pametan je i vešt, i mrzi žene i decu, toliko sam shvatila. Ali šta ga je izazvalo da ubija? Ka- ko je počinio devet ubistava a da ga niko nije primetio? Kako ćemo ga uhvatiti?
Ili će slučaj Ubice s Karminom postati jedna od onih nerešenih misterija koje policajce proganjaju do groba?
Rekla sam Benbou: – Nema sumnje, isti napadač je u pitanju. Rekao nam je šta znači njego- va skraćenica. To je njegov potpis. Nemam nikakvu teoriju o ovom slučaju. Kad bih imala ma- kar jedan prokleti trag.
Naslonila sam se na betonski stub i pozvala Kler, ostavivši joj govornu poštu: – U garaži sam Doka 39. Imamo još tri žrtve, od toga dvoje male dece.
Kler se javila. Ona ne psuje često, ali izbacila je iz sebe impresivan niz psovki pre nego što je rekla da kreće. Dok sam prekidala vezu čula sam korake po betonu. Okrenula sam se i ugle- dala Džeksona Brejdija kako se penje uz rampu s još dvojicom muškaraca: jednim uniformisa- nim policajcem i mršavim belcem prosede kose. Brejdijeve oči su sijale a lice mu je poprimilo neki novi izraz koji mi je ulio nadu.
Osmehnuo se.
Imala sam osećaj kao da se olujni oblaci razilaze a božji prst svetlosti probija betonsku ta- vanicu kad mi je Brejdi rekao: – Ovo je gospodin Kenedi. Kaže da je svedok događaja.



88.

est predstavnika zakona okružilo je čoveka po imenu Danijel Kenedi. Stajali smo tako blizu da smo maltene udisali njegov vazduh, ali činilo se da mu ta pažnja prija. Kenedi nam je is-
pričao da ga zanimaju priče o kriminalnim delima i da je pročitao sve o Ubici s Karminom. Re- kao nam je da je vlasnik Ju-tela, prodavnice telefona u Doku 39, a onda je otpočeo svoju priču.
– Belac u ranim tridesetim mi je ušao u radnju – reče Kenedi – i odmah sam pomislio da nešto nije u redu s njim.
– Zašto? – upita ga Benbou.
– Prišao je polici s pripejd telefonima, izabrao jedan s kamerom i karticom od dva gigabaj- ta. Jeftini telefoni s pripejd karticama prodaju se kao ludi, ali oni skupi? Ko još baca skup tele- fon? U svakom slučaju, taj tip je znao šta želi. I stalno je gledao dole, nije dizao glavu čak ni kad je plaćao.
– Je li nosio kačket?
– Da, bejzbol kačket, plavi, bez loga, ali jakna mu je bila drugačija od one na slikama na TV-
u. Ova jakna je bila smeđa, od nagužvane kože, s američkom zastavom na desnom rukavu.
– Avijatičarska jakna – reče Konklin. – Koje boje mu je bila kosa?
– Smeđa, koliko sam mogao da vidim. Znači, kupio je telefon i otišao, a ja sam rekao svom menadžeru da preuzme brigu o radnji na dva minuta.
– Pratili ste tog tipa? – upita Brejdi.
– Nego šta. Držao sam se nekoliko metara iza njega da me ne bi primetio, i ubrzo sam ga video kako priča s nekom lepom Afroamerikankom s dvoje dece u duplim kolicima. Gestikuli- rao je, nudio se da joj pomogne oko kesa.
– Onda me je menadžer pozvao da potpišem ček za jednu veliku prodaju. Okrenuo sam se na trenutak, i kad sam se ponovo okrenuo, izgubio sam ga iz vida – bila je strašna gužva, zna- te? Vratio sam se u radnju, i u sledećem trenutku su se začule sirene. Okrenuo sam policijsku frekvenciju na radiju i čuo da je došlo do pucnjave.
– Da li biste mogli da identifikujete tog tipa s fotografija? – upitah.
– Mogu da učinim nešto još bolje. Sve što je taj tip uradio u mojoj radnji i ispred nje zabele- ženo je na visokokvalitetnom digitalnom video-snimku. Mogu odmah da vam ga narežem sa svog hard-diska.
– Je li nosio rukavice?
– Ne – reče Kenedi. – Ne, nije.
– Kako je platio telefon? – upita Konklin.
– U kešu – reče Kenedi. – Vratio sam mu kusur.
– Hajde da otvorimo vašu kasu – rekoh.



89.

obilni mi je zazvonio u gluvo doba pred zoru. Napipala sam ga u mraku i odnela u dnev- nu sobu da ne bih probudila Džoa. Džekson Brejdi me je pozvao. Uprkos umoru koji mu
se osećao u glasu, registrovala sam njegovo uzbuđenje dok mi je pričao kako je celu noć pro- veo u kriminološkoj laboratoriji posmatrajući forenzičare kako skidaju otiske sa svake novča- nice uzete iz kase Ju-tela.
– Otkrili ste nešto? – upitah, usudivši se da se ponadam.
– Samo delimične otiske koji se poklapaju s otiscima jednog bivšeg marinca.
– Ozbiljno? To je bio vaš predosećaj.
– Kapetan Piter Gordon. Služio je u Iraku, dve uzastopne misije.
Stajala sam u svojoj plavoj flanelskoj pidžami posmatrajući tihu i lepu ulicu Lejk dok mi je Brejdi pričao o tom bivšem marincu koji je nakon otpuštanja iz vojske nestao s radara. U nje- govom vojnom dosijeu nije bilo ničeg neobičnog, nikakvih hospitalizacija po povratku kući – ali ni proslave zbog povratka.
– Posle otpuštanja iz vojske – reče mi Brejdi – Gordon se vratio u Volkil u državi Njujork, gde je živeo sa ženom i malom ćerkom dva meseca. Porodica se onda preselila u San Franci- sko.
– Šta mislite, Brejdi? Je li on naš ubica?
– Svakako izgleda kao Ubica s Karminom – reče Brejdi. – Naravno, snimci iz garaža su sra- nje, a ono što smo dobili od Ju-tela nije nepobitan dokaz. Gordon je kupio telefon s pripejd bro- jem dvadeset minuta do sat vremena pre ubistva Veronike Vilijams i njene dece – to je sve. Ne možemo da učinimo bogzna šta s tim.
– Čekajte malo. Gordon je viđen kako razgovara s Veronikom Vilijams – rekoh. – Imala je dvoje dece u kolicima. Gospode!
– Ne znamo da li je žena koju je Kenedi video Veronika Vilijams. Imamo šest ljudi koji pre- gledaju snimke svih video-kamera s Doka 39 – reče Brejdi. – Čujte, Lindzi, voleo bih da ga uhapsim, ali kad to budemo učinili, bolje da budemo sigurni da ćemo ga udesiti.
Brejdi je bio u pravu. Ja bih mu održala isto predavanje da su nam uloge bile zamenjene.
– Znamo li išta o Gordonu otkako se preselio u San Francisko?
– U stvari, jedan komšija je dva puta prijavio nasilje u porodici, ali niko nije podneo nijednu krivičnu prijavu.
– Imate li sliku tog tipa?
– Stara je, ali upravo vam je šaljem.
Na telefonu mi se pojavila slika muškarca prosečno dobrog izgleda od tridesetak godina, smeđe kose i očiju, simetričnih crta lica koji se ni po čemu nije isticao. Da li je ovaj čovek nosio dvobojnu bejzbol jaknu i krio lice od sigurnosnih kamera u Stounstaun galeriji? Ne znači da je to bio on jer sam ja tako želela, ali instinkt mi je govorio da jeste.
Pit Gordon je Ubica s Karminom. Znala sam da je to on.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:00 am




90.

ara Vels i Hajdi Majer, zajedno s još šest svojih kolega, okupili su se oko televizora u škol- skoj zbornici tokom pauze za ručak. Na ekranu, snimljena kamerom koja se tresla, gradski
patolog Kler Vošbern pokušavala je da se odveze s mesta užasne pucnjave do koje je došlo prethodne večeri u garaži šetališta Dok 39.
Gomila posmatrača sastavljena od slučajnih prolaznika, reportera i policije blokirala je ulaz u garažu, zatvorivši prolaz njenom vozilu. Jedna kamera se fokusirala na Ketrin Vinsted s Krajm televizije, koja je dovikivala doktorki Vošbern: – Koliko ljudi je ubijeno? Još jedna majka i dete? Je li u pitanju isti ubica?
– Pomerite se. Ne šalim se. Odmaknite se od kola! – uzvrati doktorka Vošbern.
– Nedavno ste poručili ženama da se naoružaju – nastavila je Vinstedova. – Javnost mora da zna.
– Ozbiljno sam to mislila – odgovori Vošbenova, pa razmaknu masu svojom sirenom i iza- đe na ulicu.
Kamera se vratila u studio, uz komentar Ketrin Vinsted: – Za one koji su nam se tek pridru- žili, dobili smo jedan snimak načinjen sigurnosnom kamerom gospodina Danijela Kenedija, vlasnika Ju-tela, prodavnice na šetalištu Dok 39. Čovek kojeg vidite na ovom snimku je po svoj prilici isti onaj kojeg smo videli na snimku iz garaže Stounstaun galerija. Izvori bliski Policiji San Franciska potvrđuju da se možda radi o Ubici s Karminom.
Hajdina usta se širom otvoriše dok je posmatrala svog muža kako kupuje mobilni telefon.
Ali to je neka greška. Pit nije Ubica s Karminom. Kako je to moguće?
Sara uze Hajdi za ruku i odvuče je dalje od TV-a, pa je izvede iz zbornice u hodnik. Sara je upita: – Gde je Pit bio sinoć?
– Pit? Otišli smo u kupovinu, a ja sam onda otišla do Bludžej kafea s mojom komši... – reče Hajdi, bledog lica, očiju razrogačenih od užasa. – Pit je rekao da ide kući da gleda neku utakmi- cu. Bio je na kauču kad sam se vratila. On nije mogao da uradi ono što kažu.
– Od tvoje kuće se kolima brzo stiže do Doka 39.
– Ostali smo na večeri neko vreme... o, bože. Ali to ne može biti on. Znala bih da jeste, zar
ne?
– Hajdi, on je zao. Nasilan. Tebe i decu tretira kao... čuj, kuda Pit odlazi kad želi da bude „bi-
lo gde, samo ne ovde“ i onda ga nema satima? Znaš li?
– Bože. Ozbiljna si. – Hajdi se zagleda u Sarino odlučno lice, i kolena joj popustiše. Sara je pridrža i reče: – Hajdi, Hajdi, jesi li dobro?
– Šta ako je to istina? Šta ću da radim?
– Gde su deca?
– Šeri je u školi. Stivi je u vrtiću... osim ako, o bože. Koliko je sati? Pit je pokupio Stivija. Mo- ram da pozovem policiju. Gde mi je tašna? Treba mi telefon. Moram da pozovem policiju od- mah.





Pšetalištu.

91.

Taj snimak se emitovao na svim TV stanicama u poslednjih pola sata, i sada je voditelj na
CNN-u govorio: – Izvori blisku FBI-ju potvrdili su da je ovaj čovek zanimljiv policiji u vezi s ne- davnim ubistvima u javnim garažama širom grada. Njegovo ime nije objavljeno i ako ga po- znajete ili ste ga videli, nemojte stupati u sukob s njim. Smatra se naoružanim i veoma opa- snim...
– Veliko vam hvala – reče Pit, navrćući prigušivač na cev svoje berete. Zatakao je pištolj za pojas i otišao do garaže. Torba sa stvarima mu je već bila u prtljažniku zajedno s priborom za prvu pomoć i paketom flaširane vode.
Ušao je u kola, podigao vrata od garaže i istog trenutka čuo zvuk helikopterske elise. Nije mogao da vidi da li taj helikopter pripada federalcima ili nekoj TV ekipi, ali u svakom slučaju, njegova posada je znala ko je on i došla je tu zbog njega.
Morao je da pređe na rezervni plan. A rezervni plan je bio jedan prokleto dobar plan.
Pit je spustio vrata od garaže. Izašao je iz kola, skinuo rashladnu posudu od stiropora s vi- soke police i odneo je u kuću. Skinuo je kućno zvono i vešto prespojio žice. Eksplozivne kapisle su se nalazile u maloj kutiji oblepljenoj selotejpom označenoj sa „spajalice“ u zadnjem delu fio- ke sa sitnim potrepštinama. Ubacio je zvono i jednu kapislu u kutiju od stiropora, izašao do ivičnjaka i ostavio je pored poštanskog sandučeta.
Vrativši se u kuću, Pit je ubacio drugu kapislu u kartonsku kutiju, pokrio je listom starih novina i izneo je na trem, ostavivši je odmah ispred zadnjih vrata.
Vratio se u dnevnu sobu i provirio kroz zavese. Jedan crni terenac je došao i parkirao se is- pred njegovog prilaza. Pet ili šest identičnih vozila sad je uletalo u njegovu ulicu iz oba smera. Više nije bilo sumnje. Bili su to federalci.
Pit je sklonio zavese s prozora tako da je bio jasno vidljiv, stavljajući im do znanja da ih je video. Onda je uzeo dete iz kolevke. – Idemo, Smrdo.
Stivi je zaplakao, migoljeći se u Pitovim rukama, pa ga je Pit protresao i rekao mu da ućuti. Zgrabio je sok u tetrapaku i kesicu ovsenih pahuljica sa šanka. Onda je otišao u garažu i seo u kola sa Smrdom u krilu.
Pit je zamišljao radio-komunikaciju koja se odvijala između timova specijalaca u terenci- ma i komandnog centra, koji je dosad bio postavljen u susednom bloku. Dok je čekao u mraku garaže, a neprijateljske snage mu opkoljavale kuću, kapetan Pit se u mislima vratio nekoliko godina unazad do dana kada je s komandom pristizao u Haditu.
Bio je to dan kada je poginula jedina osoba na svetu do koje mu je bilo stalo.



92.

it Gordon je bio u kolima na čelu kolone od šest vozila koja su prevozila opremu i zalihe u zelenu zonu. Sedeći na mestu suvozača pored kaplara Endija Daglasa, pričao je s koman-
dom preko voki-tokija kada je ceo svet odleteo u paramparčad.
Eksplozija je poremetila svako njegovo čulo, ogluveo je i oslepeo od dima, dok je vozilo od- skočilo od siline udara, tresnuvši potom snažno na zemlju. Iskobeljao se na put na kojem je vladao haos, a sluh mu se vratio samo da bi doneo srceparajuće vriske ranjenih i umirućih.
Preskačući preko ostataka tinjajućeg čelika i kamenja, Pit je pronašao poslednje vozilo u svom karavanu. Bilo je prevrnuto i u plamenu. Video je trojicu svojih ljudi: kaplar Ajk Lenar je ležao na zemlji, trzajući se. Redov Oren Henkok je držao svoja creva koja su se prosipala na ze- mlju. Drugi marinac je bio Keni Maršal, iz Pitovog rodnog grada, kojem je eksplozija odnela no- ge do iznad kolena.
Pitove oči su sada zasuzile dok se prisećao tog dana.
Pao je na kolena kraj svog dragog prijatelja, strgao Keniju šlem s glave i uzeo mu golu glavu u naručje. Izgledalo je kao da Isusova slika koji ju je Keni nosio u šlemu zavrtela glavom kad se šlem prevrnuo na stranu. Pit je praznim rečima tiho tešio Kenija, dečaka koji je rekao da će bi- ti spreman kad god ga Gospod pozove k sebi. Keni je pogledao u Pita – s iznenađenjem u oči- ma – i život ga je napustio.
I sâm Pit je imao osećaj kao da je sav život istekao iz njega, a onda je bujica besa ispunila tu prazninu. Pocepao je košulju i prekrio Keniju lice, a zatim doviknuo svojim ljudima da je neko daljinski aktivirao eksplozivnu napravu iz kola iza karavana. Ostatak njegove čete, deset do- brih ljudi, opkolio je obična siva kola i pootvarao vrata na njima.
Napred su sedele dve kukavice, a pozadi žena i dete koji su vrištali. Pit je izvukao ženu iz kola, s detetom u rukama. Nije razumeo šta mu žena govori, ali nije ni mario. Kad su pobunje- nici polegali licem ka zemlji, Pit se razdrao na njih, uperivši oružje u dete i ženu u crnoj odori kraj svojih stopala.
– Volite li ove ljude? – vrisnuo je na muškarce. – Volite li ih?
Nanišanio je u tu kučku, i ona se okrenula da ga pogleda, vadeći ruke iz šalvara, dlanova okrenutih naviše da zaustavi metke. Opalio je iz automata, posmatrajući je kako se trza i kopr- ca, i dok je umirala ubio je i njeno uplakano dete. Potom je uperio oružje u ostale pobunjenike, ali njegovi ljudi su skočili na njega i razoružali ga, bacili ga na zemlju i sedeli na njemu sve dok nije prestao da jeca.
Taj incident nikad nije bio pomenut nijednom rečju. Ali u svojoj glavi, Gordon je još uvek živeo na tom prašnjavom putu ispred Hadite. Tada je poslednji put osetio saosećanje.
Urlik slećućeg helikoptera vratio je Pita u stvarnost. Sedeo je u kolima u svojoj garaži, op- koljen neprijateljem sa svih strana, ali željno je iščekivao da akcija počne. Potapšao je Smrdu po stomaku, tap, tap, tap, i nastavio da čeka pravi trenutak za pokret.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu