Deveta presuda

Strana 4 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4

Ići dole

Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 9:48 am

First topic message reminder :

Džejms Paterson, Maksin Pitro

Deveti i najuzbudljiviji roman iz serijala „Ženski klub za rešavanje ubistava”!
Hoće li stavljanjem svog života na kocku, Bokserova uspeti da spreči Ubicu s karminom da ubije još nedužnih majki i beba? Mlada majka i njeno dete surovo su ubijeni kraj automobila parkiranog u garaži tržnog centra. Svedoka nema, a detektivka Lindzi Bokser nalazi samo jedan trag: tajanstvenu poruku ispisanu krvavocrvenim karminom na vetrobranskom staklu. Iste noći, žena poznatog glumca Markusa Daulinga zatiče provalnicu kako krade njen nakit vredan više miliona dolara. Za samo nekoliko sekundi, iza provalnice ostaju samo prazan sef, beživotno telo i još jedna misterija koja baca San Francisko u stanje histerije.
Lindzi je već danima neprestano na poslu s partnerom Ricom – što preti da razori njenu vezu s verenikom, ali i odnos sa ostalim članicama Ženskog kluba za rešavanje ubistava. U nastojanju da reši poverene joj slučajeve, Lindzi će svoj život staviti na kocku – ali, da li je to dovoljno da se spase čitav grad?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:00 am





93.

rejdijev poziv me je zatekao za radnim stolom u pola dva popodne. Vikao je u telefon, go- voreći mi da je naš svedok sve upropastio i da se naoružani Piter Gordon nalazi u pat-po-
ziciji s FBI-jem. – To kopile drži svog sina kao taoca. Agent Benbou te treba na licu mesta. Pit Gordon kaže da će pričati samo s tobom.
Džakobi je stajao iza mene. Iznela sam mu situaciju u desetak reči, i videla mu suprotsta- vljena osećanja na licu.
– Kreni. Javljaj mi šta se dešava – zareža on. – Budite pažljivi – viknu za nama dok smo Konklin i ja odlazili s odeljenja.
Trebalo nam je bolno mnogo vremena da se od stanice probijemo kroz gužvu u okolini Gradskog centra, a zatim i do mesta gde je Gordon živeo. Prošli smo kroz kordon na kraju ulice i ugledali gomilu crnih terenaca ispred jedne blatnjavosmeđe kuće na dva sprata s pridruže- nom garažom pozadi na osušenom travnjaku.
Agent Benbou nam je mahnuo da stanemo, prišao prozoru sa suvozačke strane i rekao mi:
– Imate li iskustva u pregovaranju oko oslobađanja talaca?
– Ne dovoljno – rekoh.
– Dajte sve od sebe, narednice – reče on. – Postavite se prijateljski prema njemu. Nemojte ga izazivati. Pokušajte da ga navedete da izađe napolje s dečakom.
– Šta imam da mu ponudim?
– Šta god želi. Kad dobijemo dete, naš je.
Benbou mi je pružio zaštitni prsluk. Obukla sam ga i uzela megafon. Doviknula sam Gordo- nu: – Pitere, Lindzi Bokser ti se obraća. Došla sam jer si me tražio, i želim da se ovo završi do- bro po sve. Otvori polako vrata, stavi ruke iznad glave i izađi, u redu? Niko neće pucati.
Odgovora nije bilo, pa sam pokušala ponovo, preformulisavši svoj zahtev. Onda sam, uzev- ši broj od Benboua, okrenula Gordona na fiksni. Zazvonilo je pet puta. Niko se nije javio. Onda se uključila sekretarica i glas male devojčice je rekao: – Ovo je kuća Gordonovih. Molim vas ostavite poruku.
Ponestalo mi je ideja, i pitala sam se zašto je Gordon uopšte tražio da ja dođem, kad mi je mobilni zazvonio. Skinula sam ga s pojasa i zagledala se u ekran. Broj je bio sakriven, ali znala sam ko je.
– Bokserova.
– O, pa gde si, lepojko – reče Ubica s Karminom.



94.

vuk Gordonovog glasa u mom uvetu zaobišao je razum i zario se pravo u moje nadbubre- žne žlezde. Istog trenutka sam počela da se znojim, osećajući kako mi se znoj sliva niz bo-
kove, između grudi, preko obrva. Imala sam utisak da ponovo preživljavam neke od najužasni- jih trenutaka u životu, ali nekako sam naterala sebe da mi glas ostane miran.
– Gordone, niko ne želi da te povredi. Znamo da imaš svog sina, i on nam je svima veoma važan.
– Važan je vama. Mene nije briga za njega. Pitajte moju ženu. Po svoj prilici, uopšte i nije moj.
– Kako da svi dobijemo ono što želimo?
– Postoji samo jedan način, i to je moj način. Bacite oružje – reče Gordon. – Opozovite heli- koptere. Ako čujem elise, ovaj razgovor je završen. Kuća mi je minirana. Postavio sam žice spolja i iznutra. Postoji jedan bezbedan prolaz, a to je staza koja vodi do ulaznih vrata. Dođi ovamo, Lindzi, dooođi ovamooo.
Rekla sam Gordonu da sačeka, prepričala naš razgovor Benbou, koji je odmahnuo glavom i rekao: – Nema jebene šanse.
Rekla sam: – Neću ući u kuću, Gordone. Hoću da ti izađeš sa Stivenom. Garantujem ti bez- bednost. Dajem ti časnu reč, niko neće pucati.
– Lindzi, ako želiš klinju, moraš da dođeš do mene. Upotrebiću tebe i malog kao štit. Sešće- mo u tvoja kola i niko nas neće pratiti. Ako vidim oružje, ubiću sebe i malog. Ako čujem heli- kopter, pucaću. Ako iko slomi prozor ili kroči na travnjak, kuća će odleteti u vazduh. Razumeš li me?
Benbou mi uze telefon iz ruke i reče: – Gordone, ovde specijalni agent Ričard Benbou iz FBI-ja. Ne mogu da pustim narednicu Bokser da uđe u kuću, ali ja ću doći do tvojih vrata nena- oružan i ispratiti te na bezbedno mesto. Daj nam dete, i ja ću te lično odvesti do Meksika. Kako ti to zvuči?
Benbou je saslušao Gordonov odgovor, a zatim zaklopio telefon. – Rekao mi je da želi Bok- serovu. U suprotnom je gotovo i mogu da se jebem. Prekinuo mi je vezu.
Postoji samo jedna opcija, rekao nam je ubica. Njegov način, ili će sve dići u vazduh, uklju- čujući sopstveno dete.
Izvadila sam glok iz futrole i spustila ga na travu. Zamolila sam boga da me štiti i stupila na stazu ispred kuće Pitera Gordona.



95.

isam skidala pogled s ulaznih vrata sumorne kuće u neuglednom kraju koja će možda biti poslednje što ću ikad videti. Pokucala sam na vrata – odgovora nije bilo. Pokucala sam još
jače. Opet ništa.
Šta je bre ovo?
Okrenula sam se da pogledam u Konklina i slegla ramenima. Onda sam pružila ruku i priti- sla zvono.
Čula sam Konklina kako viče: – Ne, Lindzi, NE! – i u tom trenutku su se začule dve jake eks- plozije, u razmaku od jedne nanosekunde.
Vazduh se raspukao. Zemlja se zatresla i to me je srušilo na zemlju. Imala sam osećaj kao da me je udario kamion. Tresnula sam na zemlju i progutao me je gust oblak crnog dima. Udahnula sam opori miris baruta, kašljući sve dok želudac nije počeo da mi se grči. Ljudi su vi- kali na ulici i čuo se jak statički šum radija iz kola. Čula sam Konklina kako me doziva.
Provirila sam kroz dim i videla svog partnera kako leži pet metara dalje. Vrisnula sam: – Ri- či – ustala s naporom i otrčala do njega. Krvario je iz posekotine na čelu.
– Pogođen si!
Prineo je šaku glavi i rekao: – Dobro sam. Kako si ti?
– Jebeno savršeno.
Pomogla sam Riču da ustane. Zagrlio me je jednom rukom oko ramena. – Gospode bože, Linds, pomislio sam da nas je ubio.
Vatra je gutala jedan terenac kraj ivičnjaka. Povređeni ljudi koji su krvarili iz rana od šrap- nela stajali su naslonjeni na svoja vozila ili su čučali na ulici. Na osnovu toga koliko su tragovi eksplozije u blizini ulice bili intenzivni, zaključila sam da je Gordon postavio bombu na trotoa- ru. Druga bomba je eksplodirala iza kuće – koju je zahvatio požar. Je li svrha ovih eksplozija bi- la da ubiju? Ili da izazovu haos?
Gde je Gordon sada?
Čula sam nepogrešivo struganje garažnih vrata koja su se podizala iza mene. Okrenula sam se i ugledala Gordona za volanom plavog honda karavana kako izlazi iz garaže na prilaz i ide ka ulici.
Rič je potegao svoju devetku, a znala sam da njegovo oružje nije bilo jedino upereno u tu hondu. Kuća je bila pokrivena, sa svih strana – a ja sam se nalazila na direktnoj liniji vatre.
– Ne pucaj – vuknih u pravcu ulice.
Digla sam ruke i pošla ka Gordonovim kolima. Dok sam zurila kroz prozor s vozačeve stra- ne, otkrila sam da gledam u lice preplašenog deteta. Gordon je držao svog sina priljubljenog uz prozor, s pištoljem prislonjenim uz njegovu glavu, koristeći ga kao štit.
Prozor se spustio dva centimetra, i do mene je dopro Gordonov previše poznati glas.
– Smrdo – reče on – upoznaj narednicu Bokser.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:01 am







96.

dvojila sam pogled od prestrašenog malog dečaka, hitro se okrenula ka ulici i ponovo vri- snula: – Ne pucaj. Zaboga, dete je s njim. Ne pucaj.
Jedno zamagljeno obličje proletelo je iza vozila i nastavilo da trči paralelno s ulicom ka pri- lazu. Bio je to Brejdi. Užasnuto sam posmatrala kako baca „ježa“ ispred Gordonovih kola a za- tim kako staje ispred vozila i, držeći pištolj obema rukama, nišani u vetrobran.
Brejdi doviknu Gordonu: – Izlazi iz kola. Izlazi iz kola odmah.
Gordon zatrubi pa doviknu meni: – Reci tom klovnu da držim pištolj uz Smrdinu glavu. Kad izborojim do tri, pucam. Jedan.
Glas mi je bio promukao kad sam viknula: – Brejdi, spusti pištolj. Ubiće dečaka. Pucaće!
Gordon je bio serijski ubica s taocem. Proceduralno, Brejdi je bio u pravu i verovatno bi ga smatrali junakom zbog Gordonovog hapšenja, čak i ako Stiven pogine.
Onda me je Benbou podržao.
– Brejdi, spusti oružje.
Brejdi je oklevao, a zatim poslušao. Dirnula me je Benbouva humanost, čak i dok sam se molila da čini pravu stvar.
Gordon reče: – Lindzi? Neću da vidim oružje. Ni helikoptere. I neću da me iko prati. Razu- meš? Dva.
Prenela sam Gordonove zahteve razdravši se u pravcu ulice, i helikopter je odleteo van do- meta. Čula sam vrištanje guma na asfaltu, okrenula se i ugledala Gordonov auto kako izleće s prilaza. Obišao je „ježa“ i udario u jedan terenac odgurnuvši ga s puta, a potom se popeo na ivičnjak i jurnuo ulicom u pravcu auto-puta.
U roku od nekoliko sekundi, ovaj kraj u predgrađu pretvorio se u nešto nalik ratištu. Zavi- janje sirena dopiralo je iz svih pravaca: jedinica za demontiranje bombi, kola hitne pomoći i vatrogasci, svi su oni pohrlili ka mestu dešavanja.
Otišla sam do ulice, gde je Benbou naređivao da se honda prati iz vazduha.
Konklin me je spojio s Džakobijem, i ja mu rekoh da sam dobro, ali zapravo sam bila oša- mućena i zadihana od eksplozija, i vid mi se stalno na momente maglio.
Dok smo Konklin i ja pomagali jedno drugom da dođemo do kola, pred očima mi je lebdela slika crvenog, preplašenog lica malog dečaka koji nemo vrišti kroz prozor kola.
Vrtoglavica me je savladala. Presamitila sam se i povratila u travu.



97.

robudila sam se u urgentnom centru, u krevetu s rešetkama, u boksu s navučenim zavesa- ma. Džo je ustao sa stolice pored mene i položio mi šake na ramena.
– Zdravo, draga. Jesi li dobro? Sve u redu?
– Nikad bolje.
Džo se nasmeja i poljubi me.
Stegoh mu šaku. – Koliko dugo sam spavala?
– Dva sata. Bio ti je potreban san. – Džo sede nazad u stolicu, s mojom šakom u svojoj.
– Kako je Konklin? Kako je Brejdi?
– Konklin je zaradio nekoliko šavova na čelu. Ožiljak će mu dobro stajati. Brejdi je savršeno dobro ali je besan kao ris. Kaže da je mogao da sredi Gordona.
– Ili smo zbog njega mogli da poginemo on, Konklin, ta beba i ja.
– Ispravno si postupila, Linds. Niko nije poginuo. Džakobi je u čekaonici. Zagrlio me je.
– Je l’?
– Uhvatio me je u medveđi zagrljaj. – Džo se osmehnu od uva do uva, a ja prasnuh u smeh.
Nisam bila sigurna da li je Džakobi ikad mene zagrlio.
– Ima li vesti o Gordonu?
– Dok je podrška iz vazduha stigla, njegova honda je bila jedan od milion istih plavih kara- vana. Izgubili su ga.
– A dečak?
Džo slegnu ramenima. Opet mi je pripalo muka. Svi ti profesionalno obučeni ljudi, a Gor- don je od svih nas napravio budale. – Koristiće Stivena kao taoca sve dok mu više ne bude po- treban.
– Mislim da se do sada otarasio malog, dušo. Nakon što se izvukao odande, plačljiva beba može samo da mu smeta.
– Hoćeš da kažeš da ga je ubio?
Džo slegnu ramenima. – Recimo da ga je samo ostavio negde. – Džo obori pogled.
Jedna sestra je ušla i rekla da će se lekar vratiti za minut. – Da ti donesem nešto, dušo? Sok?
– Ne, hvala. Dobro sam.
Kad je otišla, Džo reče: – Sve je to bila diverzija. Taj tip zna kako se pravi bomba.
– Jesam li je ja detonirala?
– Zvono na vratima. Kad si pritisnula dugme, signali su otišli do dve eksplozivne kapisle, od kojih je jedna bila u rashladnoj posudi kod ivičnjaka. Druga je raznela zadnji deo kuće – biv- še kuće.
– Tražio je mene, Džo. Zahtevao je da dođem do vrata. Planirao je da ja detoniram tu bom- bu. Zašto ja? Da li je hteo da mi se osveti jer nije dobio pare?
– Mislim da jeste. Tebe bira kao predstavnika u svojoj borbi s gradom za moć...
Lekar je ušao i Džo je izašao iz boksa. Doktor Dvek me je zamolio da očima pratim kretanje njegovog prsta. Udarao mi je čekićem po kolenima i rekao mi da savijam ruke. Rekao mi je da imam predivnu kontuziju na ramenu veličine dlana i da će mi posekotine na šakama fino zara-

sti.
Poslušao mi je disanje i srce, pri čemu su se oboje ubrzali kad sam pomislila da bi Piter
Gordon dosad mogao da bude bilo gde, s onim malim dečakom ili bez njega – i da niko nije znao gde se dođavola nalazi.



98.

avalila sam se u suvozačko sedište dok nas je Džo vozio kući. Džakobi mi je rekao da uzmem nekoliko dana slobodno i da dođem u ponedeljak da vidimo hoće li me pustiti da
radim sledeće nedelje.
Džo reče: – Ima da legneš da spavaš dok ne ozdraviš, čuješ li me, plavušice? Čim dođemo u stan, stavljam te u kućni pritvor.
– Dobro.
– Prestani da se raspravljaš sa mnom.
Prasnula sam u smeh i okrenula glavu da osmotrim njegov snažni profil spram kobaltno- plavog sumračnog neba. Pustila sam da me centrifugalna sila priljubi uz vrata kad je Džo skre- nuo u Bulevar Argeljo i posmatrala sam tornjeve Crkve Svetog Jovana kako promiču pored nas. Mora da sam zadremala jer sam se probudila čuvši Džoa kako mi govori da smo stigli kući.
Pomogao mi je da izađem na trotoar ispred naše zgrade i pridržao me dok nisam uhvatila ravnotežu.
Džo me je upitao: – Šta bi volela za večeru? – kad sam ugledala nešto što je moralo da mi se pričinjava. Preko puta ulice bio je parkiran plavi honda karavan s zgužvanim prednjim brani- kom.
– Šta je ono? – upitah, upirući ka kolima.
Nisam čekala Džoov odgovor. Poznala sam ta kola. Čak i s razdaljine od šest metara, mogla sam da pročitam natpis na vetrobranskom staklu. Strah je prostrujao kroz mene kao da je Pi- ter Gordon zapalio fitilj pod đonovima mojih cipela.
Kako zna gde živim?
Zašto se dovezao do mojih vrata?
Istrčala sam na ulicu Lejk, izbegavajući kola koja su proletala pored mene. Došla sam do honde, postavila dlanove na staklo i provirila unutra. Videla sam malog dečaka kako leži na zadnjem sedištu izvaljen na bok. Čak i pritom slabom osvetljenju, okrugla tačka na slepoočnici Stivena Gordona bila je jarkocrvene boje.
Taj psihopata je ubio svog malog sina.
Upucao ga je – iako smo uradili sve što je od nas tražio! Vrisnula sam: – Ne! – i brzo otvori- la vrata. Svetlo u kolima se upalilo, i uhvatila sam dete za ramena. Dečakove oči se otvoriše i on ustuknu od mene, vrisnuvši.
Bio je živ. Zbrzala sam: – Stivi, jesi li dobro, jesi li dobro? Sve će biti u redu.
– Hoću moju mami-cu.
Palcem sam izbrisala karmin sa Stivenove slepoočnice, obeležje toliko odvratno da nisam mogla da ga gledam. Izvadila sam dete iz kola i namestila ga na kuk, čvrsto ga držeći. – Dobro, mališa. Tvoja mamica će brzo doći.
Džo se naginjao u sedištu. Pogled mu je bio prikovan za slova ispisana na vetrobranskom staklu.
– Šta je ono? Šta piše? – upitah ga.
– O, sranje, Lindzi. Taj tip je lud.

– Reci mi.
– Piše: „Sad želim pet miliona. Nemojte ponovo da uprskate.“
Ubiće još ljudi ako ne dobije novac. Uradio je to i ranije. Izgubila sam ravnotežu, i Džo me je zadržao.
– Očajan je – reče Džo. – On je terorista. Ne dozvoli da te poremeti, Lindzi. Sve su to glupo-
sti.
Želela sam da Džo bude u pravu, ali poslednji put kada grad nije isplatio otkupninu, Gordon
je ubio još troje ljudi.
„Nemojte ponovo da uprskate“ nije bilo izazivanje. Bila je to pretnja, napunjen pištolj upe- ren u građane San Franciska. A pošto se činilo da sam ja postala Gordonova veza s ostatkom sveta, ta pretnja je bila upućena i meni.
Džo me je zagrlio i odveo nazad do svojih kola, smestivši me na zadnje sedište sa Stive- nom. Seo je za volan i zaključao vrata. Trljala sam dečaka po leđima dok je Džo zvao Benboa. Razmišljala sam o ocu Stivija Gordona, manijakalnom ubici koji nema šta da izgubi.
Gde se kog đavola nalazi?
Pomislila sam da neću moći da zaspim dok on ne bude mrtav.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:02 am





Četvrti deo
Čudovište





99.

žakobi mi je spustio svoje mesnate šake na ramena i pogledao me u oči. – Piter Gordon je problem FBI-ja, Bokserova. Ti si učinila sve što si mogla. Dečak je bezbedan. Sad uzmi ne-
koliko dana slobodno. Koliko god ti treba.
Znala sam da je Džakobi u pravu. Bio mi je potreban odmor, fizički i emotivno. Bila sam u tako lošem stanju da sam se trzala kad bi aparat za kafu zašištao.
U nedelju, Džo i ja smo ušli na stadion Monster park na pola prve četvrtine. Fortinajnersi su gubili od Ovnova iz Sent Luisa, ali nije me bilo briga. Bila sam sa Džoom. Bio je to divan dan za sedenje pored linije od pedeset jardi. I da, ispod jakni smo imali pištolje i zaštitne prsluke.
Redar je morao da pomeri dva tipa s naših skupih sedišta rezervisanih za pripadnike FBI- ja, ali zaboravila sam na tu malu neprijatnost posmatrajući napad koji se odvijao na terenu is- pod nas.
Arnaz Betl je uhvatio malo prejako dodatu loptu, stavio je pod ruku i potrčao za svojim blo- kerima u polje. Kod protivničke linije za četrdeset jardi naglo je skrenuo udesno uz liniju i od- jurio, neometan, do kraja zone.
Skakala sam gore-dole. Džo me je zgrabio i zalepio mi jedan sočan poljubac od bar pet zve- zdica. Čula sam nekog lajavca kako viče s tribina iznad nas, nadjačavajući huk mase: – Iznajmi- te sobu!
Okrenula sam se i videla da je u pitanju jedan od tipova koje smo pomerili s naših mesta. Bio je pijan, i bio je seronja. Doviknula sam u odgovor: – Gledaj svoja posla! – i na moje iznena- đenje, prostak je ustao sa svog sedišta i pošao dole do mesta gde smo Džo i ja sedeli.
Stao je tu, nadnoseći se nad nama kao planina.
– Šta vi zamišljate? – povika tip, dok mu je pljuvačka letela iz usta. – Mislite da možete da radite šta god hoćete samo zato što možete da priuštite sebi ova mesta?
Nisam znala o čemu govori, ali nije mi se svidelo to što sam videla. Kad jedan tip poludi na nekom sportskom događaju, dok si lupio dlanom o dlan, gomila drugih tipova poželi da mu se pridruži.
– Zašto se ne vratite do sedišta koje ste platili? – reče Džo, ustajući. Moj verenik ima preko metar i osamdeset tri, ali nije krupan kao debeli lajavac koji je težio oko sto trideset kila. – Propuštamo utakmicu, a dama se oseća nelagodno zbog vas.
– Koja dama? – reče seronja. – Vidim debeloguzu kučku, ali ne vidim nikakvu damu.
Džo zgrabi tipa za jaknu i stegnu mu je čvrsto ispod brade. Ja mu nabih značku u lice i re- koh: – Misliš, debeloguza pandurka.
Gestikulirala sam policajcima na stadionu, koji dotrčaše niza stepenice. Dok su grubo od- vodili lajavca uza stepenice, praćeni ohrabrujućim povicima navijača oko nas, shvatila sam da ubrzano dišem i da mi adrenalin opet kola venama.
Falila mi je nanosekunda da potegnem pištolj.
Džo me je zagrlio i rekao: – Šta misliš o tome, Lindzi? Kao što je čovek rekao, hajde da iz- najmimo sobu.

– Odlična ideja – rekoh. – Imam na umu i koju.



100.

avese u našoj spavaćoj sobi mreškale su se na lakom povetarcu koji je duvao kroz odškri- nut prozor. Džo nam je spremio obrok, okupao nas, divio se mojoj „savršenoj zadnjici“ i
umotao me u kućni ogrtač.
Nije mi dao ništa da radim.
Ležala sam na leđima na sredini kreveta, gledajući u njega, ogromnog i prelepog na blagoj svetlosti koja je dopirala od stone lampe i bandere spolja.
– Ne pomeraj se, plavušice – reče Džo.
Bacio je peškir preko vrata ne skidajući oči s mene. Disanje mi se ubrzalo, i krenula sam nespretno da odvezujem pojas kućnog ogrtača.
– Šta sam ti rekao, Linds? Lekar ti je naredio da miruješ. Nasmejala sam se dok je on legao na ogromni krevet pored mene.
– Nos me svrbi – rekoh.
– I mene nešto svrbi.
– Dobro, šaljivdžijo.
– Šaljivdžija, a?
Okrenuo se na bok i poljubio me u vrat, na onaj poseban način od kojeg odmah stignem od nule to stotke. Ispružila sam ruke da ga zagrlim oko vrata, a on mi ih je spustio. – Lezi mirno.
Razvezao je pojas na mom ogrtaču i pomerio me – a onda smo oboje bili nagi ispod prekri- vača.
Ležali smo isprepletanih udova, okrenuti jedno prema drugom, s mojom nogom iza Džoo- vog kuka, njegovim rukama oko mog tela, s mojim obrazom ugnežđenim ispod njegove brade. Osećala sam se bezbedno i veoma voljeno, i čudila se kako smo posle svih uspona i padova ko- je smo pregurali došli do ovog blaženog stanja.
Džo mi je pokupio kosu i uvio je u ruci, i poljubio me u vrat. Privukao me je bliže sebi. Malo sam pomerila kukove kako bi mogao da uđe u mene. Za trenutak sam zaboravila da dišem. Bi- la sam na rubu provalije i nisam želela da stanem.
– Sačekaj trenutak – reče Džo, pružajući ruku da otvori fioku noćnog stočića. Čula sam puc- ketanje kesice od kondoma, spustila mu šaku na mišicu i rekla: – Ne.
– Samo se oblačim.
– Ne. Stvarno. Lekar je tako naredio. Nemoj.
– Draga? Sigurna si?
– Sigurna sam.
Džo me je strasno poljubio i, čvrsto me držeći, oboje nas prevrnuo tako da sam legla na njega. Pridigla sam se i podvila noge, položila šake na njegove grudi i zagledala mu se u lice. Videla sam mu svetlost u očima – njegovu ljubav prema meni. Uhvatio me je za kukove i, ši- rom otvorenih očiju, počeli smo da se ljuljamo polako, polako, bez žurbe, bez brige.
Nije bilo mesta na kojem bih radije bila. Nikoga s kim bih radije bila nego s Džoom.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:02 am





101.

ila sam za svojim stolom kad me je Brenda zvrcnula na interkom. – Lindzi, stigao je neki paket za tebe. Kevin ne želi da ga pošalje gore bez provere.
Spustila sam se stepeništem do hola i pronašla našeg čuvara kako čeka pokraj detektora za metal. Držao je običnu crnu najlonsku torbu za laptop, s mojim imenom na nalepnici, umotanu u mnogo metara providnog selotejpa. Nisam očekivala nikakav paket. I uopšte mi se nije svi- đalo kako ovaj izgleda.
– Provukao sam ga kroz detektor za metal – reče naš čuvar. – Unutra ima metala, ali ne mo- gu da razaberem kakvog.
– Otkud ta torba ovde?
– Proveravao sam ljude na ulazu, gomila klinaca s pravnog fakulteta, zagledao sam u torbe foto-aparata i tako dalje, i kad sam se okrenuo, ova torba je bila na stolu. Niko je nije uzeo.
– Zovem Jedinicu za demontiranje bombi, bez uvrede – rekoh.
– Ne vređam se – reče Kevin. – Pozvaću šefa obezbeđenja.
Ponovo sam se tresla, odeća mi se lepila za telo, ugruvano rame mi je pulsiralo. U glavi su mi odjekivale snažne eksplozije bombi, i setila sam se da mi je Džo rekao da je napraviti bom- bu tako lako da je to jezivo.
Pozvala sam Džakobija stojeći iza mermernog stuba na suprotnom kraju hola i ispričala mu za tajanstvenu torbu. Rekla sam mu da je Piter Gordon verovatno sposoban da digne u vazduh glavnu policijsku stanicu.
– Skloni se odatle, Bokserova – reče Džakobi.
– I ti isto – rekoh. – Evakuišemo zgradu.
Dok sam to govorila u stanici se oglasio alarm, i preko razglasa se čuo glas šefa obezbeđe- nja koji je naredio svim vatrogascima da se jave na dužnost.
Zgrada je bila ispražnjena – sudije, porotnici, tužioci i policajci i sprat pun pritvorenih lica, svi su nahrupili zadnjim stepeništem i na ulicu. Izašla sam napolje na glavna vrata i slušala puls kako mi bubnji u ušima. U roku od sedam ili osam minuta, zgrada je bila ispražnjena i is- pred nje je bio parkirano vozilo Jedinice za demontiranje bombi.
Posmatrala sam iza policijskog kordona kako se robot s kamerom na „rukama“ penje uz rampu za osobe s hendikepom i ulazi na glavna vrata stanice. Konklin i Či su došli da čekaju sa mnom, i zajedno smo posmatrali kako tehničari iz Jedinice za demontiranje bombi, maskirani i obučeni u zaštitna odela otporna na vatru i šrapnele, idu iza robota s daljinskim upravljačem. Čekala sam na detonaciju za koju sam bila sigurna da će uslediti. Onda smo čekali još neko vreme. U trenutku kad mi je došlo da vrisnem, Konklin je rekao: – Mogli bi da ostanemo ovde
celu noć.
Pa smo otišli kod Makbejna.
Tamo je bilo kao na žurki. Policijski službenici svih vrsta zabavljali su se i galamili čekajući da čuju imaju li još uvek radne prostorije u koje mogu da se vrate. Šaka mi je bila u činiji s kiki- rikijem kad mi je telefon zazvonio.
Bio je to poručnik Bil Beri iz Jedinice za demontiranje bombi. – Ustanovljeno je da je vaša

takozvana bomba bezbedna.
Otišla sam s Konklinom i Čijem do njihovog vozila, koje se sada nalazilo na parkingu iza stanice. Pokucala sam na vrata kombija i, kad su se otvorila, preuzela sam torbu iz ruku poruč- nika Berija.
– Šta je unutra? – upitah ga.
– Božić u septembru – reče on. – Mislim da će vam se svideti.



102.

ešto što će vam se svideti – ponovi Či. – Šta bi to moglo da bude?
– Nadam se da je neko kuče – rekoh.
Konklin nam je pridržao vrata i nas troje smo se pridružili masi zaposlenih koji su se vra- ćali u svoje kancelarije. Popeli smo se do trećeg sprata, skrenuli desno na Odeljenje za ubistva i nagurali se u Džakobijevu kancelariju dok se on svaljivao u svoju rotirajuću stolicu.
Džakobijeva kancelarija je, kao i obično ličila na svinjac, bez uvrede svinjama. Sklonila sam gomilu dokumenata s jedne stolice, Konklin je seo u stolicu pored mene dodirujući kolenima sto, a Či se naslonio na dovratak u svom elegantnom sivom odelu s uskom kravatom.
– Kažu da ovo neće eksplodirati – rekoh, spuštajući torbu za laptop na Džakobijev sto.
– Hoćeš li otvoriti to, Bokserova? Ili čekaš pozivnicu?
– Dobro.
Izvadila sam rukavice od lateksa iz džepa i navukla ih, a zatim presekla selotejp nožem koji Džakobi koristi za otvaranje pisama i rašnirala torbu sa svih strana.
Isprva nisam shvatala u šta gledam. Torba je bila puna vreća od jelenske kože, kutijica i sa- tenskih tašnica, a još istog takvog sadržaja bilo je nagurano u svaki njen džep. Za jedan od dže- pova bila je pričvršćena obična bela koverta s mojim imenom.
Pokazala sam kovertu mojim kolegama, a zatim je otvorila i polako izvadila list bele hartije za štampanje presavijen na tri dela.
– Piše li išta zanimljivo? – upita Džakobi. Pročistila sam grlo i pročitala pismo naglas.
– Zdravo, narednice Bokser. Ja NISAM ubila Kejsi Dauling. Sav njen nakit je ovde, kao i nakit svih ostalih ljudi. Molim vas recite svima da mi je žao. Grdno sam pogrešila jer sam mislila da nemam izbora, ali više nikad neću krasti. Markus Dauling je ubio svoju ženu. Mora da je on.
– Potpisano je s „Cicamaca“.
Okrenula sam torbu kako bi Džakobi mogao da vidi kako otvaram male pakete. U moje ša- ke u rukavicama prosuo se neverovatan nakit. Dijamanti i safiri koje sam prepoznala kao one koji su pripadali Kejsi Dauling, viktorijanski broševi i biseri Dorijan Morli, i drugi nakit koji je pripadao ostalim Cicamacinim žrtvama.
Prebirala sam po izuzetnom nakitu koji sam videla na slikama iz dokumentacije Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata, a onda sam primetila pet centimetara dugu kožnu kutiju u obliku gusarskog kovčega. Otvorila sam kutiju i ugledala neki četvrtasti predmet umotan u maramicu.
Razmotala sam maramicu i ogoljen žuti kamen veličine zrna grožđa namignuo mi je s dla- na. Zurila sam u „Sunce Cejlona“.
– Je li to to? – upita Konklin. – Ukleti dijamant Kejsi Dauling?
Džakobi jedva da ga je pogledao. Dohvatio je telefon i pritisnuo broj jedan za brzo biranje – broj šefa policije. – Je li Toni tu? Džakobi ovde. Recite mu da imam vesti. Dobre vesti.
Krajičkom oka sam ugledala Brejdija kako nam se žurno približava. Zadihano me je oslo- vio: – Bokserova, ti ne proveravaš poruke? Čuj, ranije u toku dana žena Pitera Gordona ušetala

je u prostorije FBI-ja.



103.

ajdi Majer je sedela sama u sobi za ispitivanje, iscrpljena fizičkim i emotivnim dejstvom nezamislivih trauma koje je preživljavala jednu za drugom. Njen svet se promenio. Ona
se promenila. Kako je moguće da je živela s Piterom Gordonom a da nije znala ko je on? Slike su joj neprestano iskrsavale u glavi, slike nje kako kuva za Pita, kako se objašnjava s njim, po- kušava da ga kontroliše. Rodila je njegovu decu, trpela njegove mane i lečila mu duševne rane. Spavala je pored njega skoro svake noći u poslednjih deset godina.
A sada im je njen muž bukvalno i figurativno razorio život.
Pošto ju je agent Benbou tri sata ispitivao, ostavio ju je samu sa šoljom sveže skuvanog ča- ja. Hajdi je razmišljala o njihovom razgovoru, kako je ispraznila svaki džep svog sećanja ne bi li mu rekla sve što je znala s ciljem da mu pomogne da pronađe njenog muža pre nego što pono- vo ubije.
Rekla je da je Pit bio čudan otkako se vratio iz Iraka. Rekla je da je stalno bio ljut, da je pla- šio decu, i da je, da, držao oružje u kući i umeo da koristi eksploziv.
Hajdi je agentu Benbou pokazala modrice na rukama i dozvolila jednom ženskom agentu da uslika one s unutrašnje strane njenih butina.
I dok je sedela u toj sobi bez prozora, konačno joj je postalo jasno koliko je Pit zaista mrzeo nju i decu, i da je, ako je stvarno pobio sve te majke decom, to učinio zato što su one bile zame- ne za nju, Stivena i Šeri.
Pitala se gde se Pit sada nalazi i da li je prati, da li ju je posmatrao kad je ušla u zgradu FBI- ja, da li čeka da izađe odatle. I sad kad je ispričala sve FBI-ju, šta da radi? Zašto joj niko nije re- kao šta da radi?
Hajdi podiže pogled kad se vrata otvoriše i agent Benbou se vrati s jednom visokom plavu- šom. Predstavio ju je kao narednicu Lindzi Bokser iz Policije San Franciska. Hajdine oči se is- puniše suzama. Ustala je i protresla ruku narednice Bokser obema svojim.
– Vi ste pronašli Stivija. O, bože. Ne znam kako da vam se zahvalim.
– Bilo mi je veliko zadovoljstvo, Hajdi. Smem li da vas zovem Hajdi?
– Naravno.
Benbou je izašao iz prostorije, a narednica Bokser je izvukla stolicu. – Recite mi, šta se de- silo u međuvremenu? Nisam u potpunosti obaveštena. Gde su Stiven i Šeri sada?
– S mojom prijateljicom, Sarom Vels. Nas dve radimo zajedno u srednjoj školi Buker T. Vo- šington.
– A gde je Sara?
– Vozi se po gradu, čeka da me pokupi. Ne može da ide kući. Njen muž... ostavila ga je. Ne- mamo gde da odemo. Čak i da mi kuća nije razneta, moram da pobegnem daleko od Pita.
– Hajde onda malo da popričamo – reče narednica Bokser.
– Naravno. Šta god mogu da vam kažem.
– Jeste li pričali sa svojim mužem od incidenta u vašoj kući? – upita narednica Bokser.
– Ostavio mi je poruku u govornoj pošti. Rekao mi je da je planirao da ubije Stivija dok se vozio unaokolo, ali onda je video nešto na Stivijevom licu. Rekao je: „Pljunuti je ja. Ali ti, Hajdi...

ti uopšte ne ličiš na mene.“
– To je bilo dosta ružno. Šta je još rekao?
– Rekao je da kažem vlastima da će pronaći decu i mene i ubiti nas ako ne dobije pet milio- na dolara. Tada sam pozvala agenta Benboa. Dala sam mu moj mobilni s Pitovom porukom u njemu.
Narednica Bokser klimnu glavom i reče: – Odlično – pa upita: – Gde vam žive roditelji?
– Moja mama je bila samohrana majka. Umrla je pre pet godina. Narednice, šta da radim?
Vrata sobe za ispitivanje se otvoriše i agent Benbou uđe unutra. Bio je precizno podšišan i imao je vojničko držanje, ali izraz lica mu je bio saosećajan, skoro topao. Seo je u čelo stola.
– Hajdi, čuli ste za program zaštite svedoka? – reče Benbou. – Želimo da stavimo vas i vašu decu u taj program. Dobićete dokumenta s novim imenima, nove identitete i novo mesto za život.
– Ali ja nisam dobar svedok. Ništa ne znam.
– Stavljali smo ljude u taj program za mnogo manje od toga što su se našli na nišanu Pitera Gordona. Morate nam dozvoliti da vas zaštitimo, Hajdi. Ako uspemo da ga pronađemo, bićete veoma dobar svedok. Bio je nasilan prema vama. I vi možete da posvedočite o tome iz prve ru- ke.
Hajdin um preplaviše svakakve misli. Benbou je rekao da je, radi njene sopstvene zaštite, njen život kao Hajdi Majer završen. Da mora da nestane zbog bezbednosti svoje dece, da izbri- še svoj stvarni život i počne iz početka kao druga osoba. To joj je bilo skoro nezamislivo.
Jedino Sara može to da učini podnošljivim.
Hajdi je rekla narednici Bokser i agentu Benbou za Saru Vels, svoju blisku prijateljicu i oso- bu od poverenja, Stivijevu kumu. I bila je nepopustljiva. Sara mora da uđe u program s njima.
Benbou je izgledao zabrinuto, čak ozlojeđeno. – To je rizično, Hajdi. Ako Sara bude kontak- tirala sa svojim mužem ili bilo kim od ljudi koje zna, dovešće vas i decu u smrtnu opasnost.
– Verujem Sari. Volim je. Ona je moja jedina prava porodica.
Benbou zadobova prstima po stolu, pa reče: – Dobro. Odvešćemo vas u sigurnu kuću dok izvršimo pripreme. Svi morate odmah da krenete, Hajdi. Bez telefonskih poziva. Bez oprašta- nja. Ne možete poneti sa sobom ništa osim odeće koju nosite.
Hajdi preplaviše emocije zbog ogromnog značaja ovog bliskog i potpunog raskida s pro- šlošću – i pomisli da u njenom životu više neće biti Pita. Kakav će osećaj biti živeti bez straha, biti sa Sarom svake noći i po danjem svetlu?
Svi će moći da žive ispunjenim životom.
Hajdine oči ponovo se napuniše suzama, i one joj potekoše niz obraze. Pokrila je lice šaka- ma i pustila ih da teku. Kad je povratila glas, rekla je Bokserovoj i Benbou: – Hvala vam. Bog vas blagoslovio oboje. Hvala vam.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:02 am





104.

– Znam da ćete pronaći prave reči. Hajdi, razumete li šta će se sada desiti?
– Provešćemo noć u sigurnoj kući FBI-ja u Los Anđelesu dok budu vršili pripreme za nas.
Onda ćemo odleteti...
– Nemojte mi reći gde idete. Ne govorite to nikome.
– Nestaćemo s lica zemlje.
– Tako je. Je li to vaša prijateljica, Sara? – upitah dok se crveni saturn zaustavljao uz ivič- njak.
– Da. To je ona.
Hajdi se odmakla od mene i nagnula se kroz prozor sa suvozačke strane. Obratila se ženi za volanom, a potom rekla: – Narednice Bokser, upoznajte moju prijateljicu Saru Vels.
Sara je bila lepa brineta, bez šminke, u kasnim dvadesetim, u preširokoj odeći. Spustila je ružičastu gumenu lopticu na sedište i pružila ruku da se rukuje sa mnom. Imala je impresivan stisak. Rekla je: – Čujte, lepo je upoznati vas konačno. Hvala vam za sve.
Sarin izraz lica bio je čudan – kao da me se plaši. Da li je imala problema sa zakonom u pro- šlosti?
– Konačno?
– Mislim, otkako ste pronašli Stivija.
– Naravno.
Stivi je bio na sedištu pozadi, pored jedne male devojčice. Dečak je naslonio dlan na prozor i rekao ozbiljno. – Zdravo, gospođo.
– Zdravo, Stivi – rekoh, naslanjajući dlan s druge strane stakla, poklapajući njegov mali dlan. Devojčica objavi: – Stivi je zaljubljen u vas.
Uputila sam širok osmeh deci, a onda me je Hajdi snažno zagrlila, plačući. Sela je u kola, a zatim proturila ruku napolje i prihvatila moju šaku.
– Želim vam da budete srećni – rekoh.
– Ja vama takođe.
Crni sedan se zaustavio pored saturna i agent Benbou je proturio glavu kroz prozor. Rekao je Sari da će on voziti na čelu. Druga kola se postaviše iza saturna i karavan od troje kola zatim krenu, prateći Hajdi, Saru i decu u sledeće poglavlje njihovih novih života.
Nadala sam se da će im život biti lep.
Posmatrala sam ih dok mi se kola nisu izgubila iz vida. Razmišljala sam o Hajdi i pitala se kako će Pit Gordon reagovati kad bude saznao da je nestala s njegovom decom. I pitala sam se kako ćemo ga pobogu pronaći pre nego što ponovo ubije.



105.

eonard Parizi je izgledao naročito neuredno sledećeg jutra kada smo Juki i ja došle u nje- govu kancelariju da mu tražimo nalog za pretres. Parizi, poznat kao Riđi Pas zbog svoje
tamnocrvene kose i nepopustljivosti, pregledao je slike ukradenog nakita vrednog oko četiri miliona dolara i kopiju Cicamacinog pisma.
– Imate li ikakvih tragova o toj Maci?
– Sakrila se u gomili koja je ulazila u stanicu. Sigurnosne kamere su snimile masu, ali ni- smo mogli da vidimo ko je ostavio torbu – reče Juki.
– Narednice?
– Ne znamo ništa o njenom identitetu – rekoh mu. – Nakit je u laboratoriji. Za sada nismo pronašli otiske ni na čemu. Znamo jedino da je Maca vratila svaki komad nakita. Mislim da to daje izvestan kredibilitet njenoj izjavi da nije ubila Kejsi Dauling.
– Za šta nam koji moj služe sigurnosne kamere? – naroguši se Parizi.
Kao i mi ostali, i Parizi se naslušao prekora zbog toga što je njegovo odeljenje imalo mali procenat osuda dok je stopa kriminala u San Francisku bila u porastu. Za to smo bili krivi mi – policija, koja javnom tužiocu nije donosila dovoljno dokaza da izgradi jake slučajeve.
– Dakle, jedino što imamo je šta? Nepotvrđena izjava anonimnog kradljivca nakita, po sop- stvenom priznanju, koji tvrdi da nije ubica? Zaista mislite da je Dauling to uradio?
– Maca je bila izričita u dva razgovora koje smo imale, i zvučala mi je uverljivo.
– Pustite nju. Ona je niko. Ona je duh. Šta je s Daulingom?
Ispričala sam Pariziju šta smo znali o Karolajn Henli, Daulingovoj devojci već dve godine. Objasnila sam mu da Daulingovo bogatstvo iznosi nekoliko desetina miliona i da je, budući da bi ga razvod mnogo koštao, imao dosta dobar motiv da ubije ženu. Rekla sam mu da je Daulin- gova priča bila neusaglašena. Da se njegovo objašnjenje zvukova, pucnjeva, toga da li ga je že- na dozivala ili ne menjalo tokom vremena.
– Šta još?
– Kosa mu je bila mokra kad smo obavili razgovor s njim odmah posle pucnjave.
– Znači, istuširao se da bi se otarasio dokaza.
– Tako mislimo.
Riđi Pas gurnu fasciklu s fotografijama preko stola u mom pravcu. – Tuširanje nije dovoljan osnov. Pre nego što pretražite kuću filmske legende i mediji saznaju za to i on nas tuži za kle- vetu, bolje bi vam bilo da imate nešto jače od izjave provalnika koji kaže da to nije učinio i či- njenice da se Dauling istuširao.
– To nije dovoljan osnov za vađenje naloga, Juki – reče Parizi. – To neće proći na sudu.



106.

čepala sam svoju radnu stolicu i njome snažno odalamila kantu za smeće, a zatim ponovila to jer mi je buka prijala. Rekla sam Konklinu: – Riđi Pas neće da traži nalog osim ako ga ne
uhvatimo s prokletim pištoljem u ruci.
Konklin se zagleda u mene i reče: – Čudno što to kažeš. Sinoć sam gledao neke stare Dau- lingove filmove. Pogledaj ovo.
Konklin okrenu monitor svog kompjutera ka meni.
Sela sam, dokotrljala se do stola i pogledala u Konklinov monitor. Videla sam ono što je li- čilo na fotografiju s filmskog seta nekog starog špijunskog filma.
– Noćna straža – reče Konklin. – Snimio ga je pre nekoliko decenija s Džeremijem Kušin- gom. Užasan film, ali bilo je to ono što su nazivali „kemp“. Stekao je kultni status. Pogledaj ovo. Dauling je bio u crnom odelu, sa zulufima, skupljenih očiju, kože oko očiju ispucale od sun-
ca. I držao je pištolj. – Šališ se. Je li to kalibar 11 mm?
– Ruger blekhok. U pitanju je revolver sa šest metaka – reče moj partner, klikćući na drugu sliku. Poznati i sada pokojni Džeremi Kušing na slici poklanja Daulingu pištolj za uspomenu dok se rukuje s njim. Gotovo da možeš da čuješ sevanje bliceva.
Konklin je pritisnuo tipku i štampač je iskašljao kopije fotografija. Podigla sam slušalicu i pozvala Juki. – Uhvati Riđeg Psa pre nego što ode. Vraćam se kod vas.
Stigli smo u Daulingovu veličanstvenu vilu na Nob hilu pre ručka s troja kola punih polica- jaca iz Odeljenja za ubistva koji su umirali od želje da obave hapšenje. Pozvonila sam na vrata i Dauling ih je otvorio u farmerkama i otkopčanoj beloj košulji.
– Narednice Bokser – reče on.
– Ponovo se srećemo. Sećate se inspektora Konklina. I volela bih da vas upoznam s pomoć- nikom javnog tužioca, Juki Kasteljano.
Juki predade Daulingu nalog za pretres. – Studirala sam zajedno s Kejsi, znate – reče prola- zeći pored Daulinga u ogromno raskošno predsoblje.
– Nisam siguran da vas je ikad pominjala. Hej, ne možete...
Či, Maknil, Samjuels i Lemke nahrupiše u kuću za nama s odlučnošću pandura koji vrše ra- ciju u baru u vreme prohibicije. Za trenutak me je uhvatila panika. Uprkos onome što sam re- kla Pariziju – da Dauling nikad ne bi bacio podsetnik na poslednji film koji je Džeremi Kušing ikad snimio – sad nisam bila toliko sigurna.
– Čekajte – reče Dauling. – Šta tražite?
– Znaćete kad to budemo našli – rekoh.
Pošla sam zavojitim stepeništem u pravcu glavne spavaće sobe dok se ostatak moje grupe raštrkao po kući. Čula sam zvonjavu telefona, a zatim Daulinga kako viče, glasom koji je odzva- njao od srdžbe.
– Pa, Pejsere, za to advokati i služe. Odmah se vraćaj iz Nape.
Ušla sam u sobu filmske zvezde. Petnaest minuta kasnije, u njoj nije bilo fioke ni police ko- ja nije osetila moju ruku.
Svlačila sam dušek s kreveta kad sam osetila pre nego čula da je u sobu ušla druga osoba.

Podigla sam glavu i ugledala tamnoputu ženu u crnoj haljini kućepaziteljke.
Setila sam je se. Dan nakon ubistva Kejsi Dauling, onog dana kad smo Konklin i ja došli ovamo da ispitamo Markusa, ta žena nas je poslužila flaširanom vodom.
– Vi ste Vendži, zar ne?
– Ja sam ilegalni imigrant.
– Shvatam. Ja... to nije moj resor. Šta želite da mi kažete?
Vendži me je zamolila da pođem s njom do vešernice u podrumu. Kad smo stigli tamo, upalila je svetlo iznad mašine za pranje i sušenje veša. Obujmila je mašinu za sušenje veša ru- kama i odmakla je od zida.
Pokazala je na odvodno crevo, deset centimetara dugu savitljivu cev koja je odvodila vreo vazduh iz mašine napolje.
– Tu ga je sakrio – reče mi ona. – Čula sam kako zveči. Mislim da je ono što tražite unutra.



_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:03 am



107.

ili smo u sobi za ispitivanje broj dva, većoj od dve takve prostorije, onoj s boljom elektro- nikom. Proverila sam kameru i uverila se da snima pre nego što sam uvela Daulinga unu-
tra i ponudila mu stolicu koja je gledala na neprozirno staklo.
Želela sam da dobijem puno priznanje – za mene, Konklina, Juki i Parizija, Riđeg Psa. Želela sam brzu i sigurnu pravdu za Kejsi Dauling. I želela sam da rešim ovaj slučaj za Džakobija.
Dauling je bio zakopčao košulju i obukao sako, i izgledao je kao da sve drži pod kontrolom. Morala sam da se divim njegovoj smirenosti, s obzirom na to da mu se pištolj nalazio u pro- vidnoj plastičnoj kesi za dokaze na stolu.
I Konklin je izgledao potpuno opušteno. Mislim da se maksimalno trudio da potisne osmeh. Zaslužio je da se smeje, ali ja još nisam počela da slavim. Dauling je bio toliko zalju- bljen u sebe da je verovatno ubedio sebe da mu niko ništa ne može.
– Moj advokat stiže ovamo – reče Dauling.
Neko je pokucao na vrata. Otvorila sam ih Karlu Lumisu, balističkom tehničaru iz krimino- loške laboratorije. Pokazala sam mu pištolj u kesi i on ga je uzeo, okrenuo se ka Daulingu i re- kao: – Vaš sam veliki obožavalac, gospodine Dauling.
– Lumise, ovo balističko veštačenje ima najveći prioritet – rekoh.
– Dobićete rezultate za sat vremena, narednice – reče on dok je iznosio kesu s dokazima iz sobe.
Okrenula sam se ka Daulingu, koji mi je stavljao do znanja koliko je ležeran time što je se- deo zavaljen u stolici, ljuljajući se na njenim zadnjim nogama.
– Gospodine Dauling, hoću da budem sigurna da razumete situaciju u kojoj se nalazite. Kad u laboratoriji budu opalili iz vašeg pištolja, probni metak će se poklapati sa zrnima izvađenim iz tela vaše žene.
– To vi tvrdite.
Konklin reče: – Možeš li da veruješ? Hajde da prosto uhapsimo ovog tipa pod sumnjom za ubistvo. Imamo ga. Gotov je.
– Ispričajte nam šta se desilo – rekoh Daulingu. – Ako nam uštedite vreme i poštedite nas troškova suđenja, javni tužilac će uzeti u obzir vašu saradnju....
– Oh. Časna reč?
– Čisto da znate, javni tužilac ide kući u pet. To je za petnaest minuta. Vreme da sklopite pogodbu brzo ističe.
Dauling frknu prezrivo, a Konklin se nasmeja.
Izašao je iz sobe i vratio se s tri šolje kafe, praveći čitavu predstavu od sipanja mleka i še- ćera u svoju šolju, sve vreme pevušeći uvodnu numeru iz filma Noćna straža. Bila je to zarazna pesmica koja je dospela na top liste čak i kada je Daulingov i Kušingov film propao.
Videla sam da se Daulingov izraz lica promenio kad je Riči zapevušio. Njegova ležernost je isparila. Noge stolice spustile su se na pod. Učinilo mi se da je ta melodija, kao ništa pre toga, naterala Daulinga da se usredsredi.



108.

aulingu je zazvonio mobilni. Pogledao je u ekran, rasklopio telefon i rekao: – Pejsere? Gde si? Šta radiš? Nameravaš li da dopešačiš dovde?
Dauling je sačekao da čuje odgovor svog advokata, i rekao: – Beskoristan si. Beskoristan. – Besno je zaklopio telefon i pogledao na sat. Bilo je tačno pet.
– Pozovite tužioca. Pričaću s vama po sopstvenoj volji – reče Dauling. – Nemam ništa da krijem. Treba li mi nešto napismeno od vas ili javnog tužioca?
– Ne – rekoh. Pokazah put kamere u uglu iznad svoje glave. – Razgovor se snima. Dauling klimnu glavom. Nalazio se pred kamerom. Tamo gde je voleo da bude.
– Lagao sam da bih sačuvao Kejsinu reputaciju – reče on. – Kejsi je saznala da imam devoj- ku. Potegla je pištolj na mene. Oteo sam joj ga iz ruke i on je opalio.
– Pre ili nakon što je provalnik izašao kroz prozor? – upitah ga.
– Provalnik je bio otišao. To joj je dalo ideju. Kejsi je uvrebala priliku da me upuca. Zgrabila je pištolj s noćnog stočića i počela da vrišti na mene. Pokušao sam da joj ga otmem, i on je opa- lio. To je istina.
– Gospodine Dauling, jeste li sigurni da je bilo tako? Vaša žena je bila upucana s dva metka, sećate se? Jednom u grudi. Drugi put u vrat. Bila je naga i nenaoružana. Na njenoj koži nije bilo tragova baruta. To znači da ste bili udaljeni barem jedan i po metar jedno od drugog. Ugao pod kojim su meci ušli u telo to će potvrditi.
– Nije se tako desilo...
– Desilo se baš tako, gospodine Dauling – rekoh. – Vaš ruger ispaljuje jedan po jedan metak.
Morate da zapnete oroz svaki put kad opalite.
Sklopila sam šaku u obliku pištolja. Zapela sam „oroz“ u vidu mog palca, i rekla: – Beng. – Onda sam ponovila to: – Beng. – Želite li da pokušate da ubedite porotu kako je to bila samo- odbrana?
– Jeste bila samoodbrana. Desilo se baš kao što sam rekao – insistirao je Dauling. Sad je pljuckao, počevši da vrska u govoru, ali držao se svoje priče. – Pokušala je da me ubije. Oteo sam joj pištolj, i on je opalio. Možda sam se uspaničio i opalio dva puta. Ne sećam se. Bio sam uplašen – reče on, počinjući da plače. – Žao mi je – molećivo će on. – Voleo sam je. Pitajte bilo koga. Nije trebalo da je varam. Teško mi je, zar ne shvatate? Žene mi se stalno nabacuju. Kejsi to nije razumela.
Vrata se ponovo otvoriše, ovoga puta bez kucanja, i na njih uđe Toni Pejser, Daulingov samouvereni advokat od hiljadu dolara na sat.
– Ne govori ništa, Mark. Kako glase optužbe? – upita me advokat.
Ispunila me je čudna mešavina besa i ushićenja. Snimili smo Daulingovu izjavu, i tužilaštvo će je upotrebiti da ga rastrgne na komade.
Nisam čak ni pogledala u advokata. Rekla sam: – Ustanite, gospodine Dauling. Uhapšeni ste zbog ubistva Kejsi Dauling. Imate pravo da ćutite...
Konklin je Daulingu stavio lisice dok sam mu ja očitavala prava do kraja. Dauling se još uvek bunio: – Bila je to samoodbrana!

– Ko zna? Možda će vam porota poverovati – rekoh, gledajući u lice koje je osvojilo na hilja- de ženskih srca. – Ali znate li šta ja mislim? Loš ste glumac. Očajan.



109.

e sećam se kad mi je bilo potrebnije da popijem piće. Našla sam se sa Sindi u prizemlju u pola sedam i odvezla nas do Suzi u svom eksploreru. Radovala sam se tome da provedem
neko vreme nasamo sa Sindi, i imala sam prilično sočnu ekskluzivnu priču za nju.
Kiša je počinjala snažno da pada, nošena jakim vetrom uobičajenim za večernje sate. Dok su brisači sklanjali vodu sa stakla, ispričala sam Sindi kako se ispostavilo da je „bomba“ osta- vljena u glavnoj policijskoj stanici u stvari paket s nakitom vrednim četiri miliona.
– Mislim da je Maca vratila nakit zato što nije htela da joj nad glavom visi ona optužba za
„ubistvo počinjeno tokom pljačke“.
– Šta je tačno pisalo u njenom pismu? – upita Sindi.
– Sindi, možeš da pišeš o Maci, ali Daulinga ćemo optužiti za drugostepeno ubistvo. To je nezvanično, u redu?
– Dobro – reče Sindi. – Ujutru ću potražiti drugi izvor informacija o Daulingu. U međuvre- menu, ovo je neverovatno. Cicamaca je vratila plen.
Osmehivala sam se Sindi dok sam joj citirala Cicamacino pismo, i parkirala što sam mogla bliže Suzinom lokalu. Obe smo izašle iz kola i, cijučući kao devojčice, pretrčale jedan blok po jakoj kiši.
Svaki ulazak u restoran Kod Suzi čarobno je iskustvo. Dolazimo tu godinama, tako da ovo mesto budi mnoga sećanja. U vazduhu se osećao miris Suzinog specijaliteta – pikantne riblje čorbe. Orkestar je štimovao instrumente, a za šankom je sedela gomila mušterija bez pratnje.
Opazila sam Juki na jednoj stolici, i Sindi i ja stadosmo da se probijamo kroz masu sve dok nisam lupnula Juki po ramenu. Okrenula se i obe nas zagrlila. Onda nas je upoznala s barme- nom. Vikala je da nadjača buku.
– Lindzi, Sindi, upoznajte Majlsa La Libertea. Majlse, ovo su moje prijateljice, Lindzi Bokser i Sindi Tomas.
Rukovala sam se s Majlsom, i dok smo se opraštale od njega, Juki se nagnula preko šanka i poljubila ga u usta.
Poljubila ga je!
– Predugo nisam u toku – rekoh Juki dok smo prolazile pored kuhinje na putu do zadnjeg dela restorana. – Šta sam ja to upravo videla?
– Sladak je, zar ne?
Juki se nasmeja i uze jelovnike od Lorejn, i nas tri sedosmo u separe. Sačuvala sam jedno mesto do sebe za Kler.
– Veoma sladak – rekoh. – I koliko to već traje?
– Nedeljama.
– Znači, u pitanju je... ozbiljna veza?
– Da – reče ona, crveneći i osmehujući se od uva do uva.
– Čoveče – reče Sindi. – To si krila od nas?
– Drago mi je zbog tebe, Juki. Novi slučaj i novi dečko. Bokal piva, molim – rekoh Lorejn. – Četiri čaše.

– I ja imam nešto da vam kažem – reče Sindi, sklapajući šake, naginjući se preko stola, praktično mi upadajući u krilo. – Rič i ja živimo zajedno.
– Opa. To je sjajno – rekoh, i bila sam iskrena. Sto posto. – Nije mi rekao.
– Ja sam želela da ti kažem – reče ona.
Pivo je došlo zajedno s kolutićima sušenih banana, a Sindi je pričala o mestu u ormaru i to- me kako je krevet previše mekan za Riča, a ja sam pomislila koliko je vremena prošlo – ako se to ikad i desilo – otkako smo sve bile srećne u isto vreme. Poželela sam da je Kler s nama da uživa u ovome.
Pogledala sam preko ramena i ugledala je kako juri uskim hodnikom ka našem separeu. Izraz njenog lica mogao se opisati samo kao pomračenje sunca. Oluja se bližila.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:03 am






110.
Uvukla se u separe, nasula čašu piva i rekla: – Izvinjavam se što kasnim. Kopala sam
po bazi podataka, još uvek pokušavajući da ostvarim neki napredak u ovoj katastrofi od sluča-
ja Ubice s Karminom. Edmund kaže da treba da skinem slike onih mrtvih beba s table u svojoj kancelariji, ali želim da ih držim tamo sve dok taj đavo ne bude uhapšen.
– Jesi li išta otkrila? – upitah.
– Ne pronalazim nikakav šablon koji se poklapa s bilo čime u ostalim bazama podataka. Ni- je bilo drugih ubistava majki i dece. Nikakvih poruka napisanih karminom. Šablon rasprskiva- nja barutnih čestica je jedinstven. Šta ga motiviše, šta ga izaziva da ubija, u čemu je njegov problem? Nemam nikakvu predstavu. Sindi, dodaj mi te sušene banane.
– Kaže da to radi zbog novca – reče Sindi.
Kler klimnu glavom, pa podiže ruku, pokazujući da nije završila. Sažvakala je zalogaj i zalila ga pivom, pa nastavila.
– Dobro. To je neobično, zar ne, Linds? Da jednog psihopatu motiviše novac? U svakom slu- čaju, hajde da razmotrimo tu poruku koju je Gordon napisao na staklu svojih kola: ’Sad želim pet miliona. Nemojte ponovo da uprskate.’ Dokle se stiglo s tim? – upita me Kler.
– Kola su kod FBI-ja, i slučaj je njihov. Sarađujem s njima, ali Benbou je glavni.
Sindi reče: – Šta bi se desilo ako bismo mi otkrile nešto? Šta ako Kronikl odreaguje na tu poruku na vetrobranu otvorenim pismom ubici, kao ranije?
– Budi precizna. Na šta misliš? – upita Juki.
– Recimo da Henri Tajler napiše pismo, u kojem će da kaže: ’Imamo pet miliona i želimo da dogovorimo primopredaju.’ I uputi izazov ubici, na neki način mu vrati istom merom, i kaže: ’Nemoj ponovo da uprskaš.’
– I šta onda? – uputa Juki Sindi. – Još jedna zamka? Kako bi se to drugačije završilo?
Nadala sam se zamci u kojoj neću učestvovati. Nisam znala da li bih mogla ponovo da pro- živim onako užasan dan, da mi mobilni telefon visi oko vrata i da ne znam da li će i kada Gor- don da uzme novac i da me ubije.
Ali morala sam da priznam ono što je bilo očigledno istinito.
Rekla sam: – Kažeš da će, ako FBI uskoro ne učini nešto, on ubiti još ljudi da bi dokazao da je ozbiljan.
– Još majki i dece – reče Sindi.
– Da, to mislim – složi se Kler. – Imam zanimljivu ideju, nešto drugačije od prošlog puta.
Mislim da bi moglo da upali.



111.

rovodila sam treću noć uzastopno u kombiju za prismotru s Konklinom i Džakobijem. Vo- zilo je imalo vazdušnu i zvučnu izolaciju i održavalo je bežičnu komunikaciju s dva tajna ženska operativca postavljena blizini robne kuće Nordstrom u tržnom centru San Francisko
koja su gurala kolica s bebi-
-lutkama. Slušala sam devojku koja mi je bila dodeljena, agenta Heder Tomson, kako pevuši
„Can’t Touch Me“, a Konklin je pratio Koni Kakas, dvadesetogodišnju početnicu iz Poroka ne- vinog izgleda koja je dobro vladala uličnim slengom.
Postojalo je još sedam kombija punih agenata FBI-ja i policajaca iz tri divizije, i svaki od njih je pratio devojke-mamce s dečjim kolicima u tržnim centrima širom grada.
Dok su mediji neprestano upozoravali na Ubicu s Karminom, gradonačelnik, Policija San Franciska i FBI odbijali su da pošalju bilo kakvu poruku Piteru Gordonu. A ni on nije usposta- vio nikakav kontakt.
Da li je Gordon ljut? Iznerviran? Čeka pravo vreme? Gde se nalazi?
Ako se držao svog ustaljenog načina ponašanja, onda je već dosta kasnio s ubistvom.
Naš kombi je bio parkiran u ulici Sater, u neposrednoj blizini javne garaže Sater-Stokton, na blok udaljenosti od Nordstroma i na dva bloka od Mejsija na Junion skveru.
Džakobijeve slušalice bile su nameštene na frekvenciju policijskog dispečera i održavao je otvorenu vezu sa specijalnim agentom Benbouom, koji je bio parkiran dva bloka dalje u po- kretnom komandnom centru.
Klerin plan je imao smisla, ali bio je daleko od savršenog. Svi smo čekali, spremni na skok, ali nismo imali na koga da skočimo. Džakobi je pričao s Benbouom, kad sam čula pucnje u slu- šalici. Heder je prestala da pevuši.
– Heder! – viknuh u mikrofon. – Reci nešto!
– Je li to bila pucnjava? – upita ona.
– Vidiš li nešto?
– Ja sam u ulici Stokton. Mislim da su pucnji došli iz garaže.
Doviknuh Džakobiju i Konklinu: – Pucnjava! Agent Tomson je dobro. Riči, imaš li Koni na vezi? Je l’ s njom sve u redu?
– Koni je dobro.
– Ne znam šta se kog đavola desilo, ali nije ništa dobro. Bićemo na vezi – rekoh Džakobiju.
Navukla sam prsluk, krenula ka zadnjem delu kombija, otvorila vrata i izašla. Konklin me je pratio u stopu.
Da li se Piter Gordon pojavio? Ako jeste, šta je učinio?



112.

iter Gordon je pratio ženu kroz radnju, posmatrajući je kako navlači ćebe svom detetu do brade pre nego što će s kolicima izaći u prohladno veče.
Njegova meta nije bila kraljica lepote, ali imala je očaravajući zadnji trap koji se lepo njihao u hodu. Pit ju je nazvao Vilma Kamenko, što je bilo savršeno. Mala suknja na tufne, kosa podig- nuta u punđu, i Kamičak u kolicima. Vilma je spustila tašnu u kolica i sišla s ivičnjaka, idući ka garaži na uglu ulica Sater i Stokton.
Pit je znao tu garažu. Bila je ogromna, s nebrojeno mnogo parking-mesta na nekoliko spra- tova i otvorenim poslednjim spratom koji se video s okolnih solitera. Održavao je razdaljinu od deset koraka između sebe i Vilme, motreći na grupu radnika obezbeđenja na uglu, kad se jedna četvoročlana porodica ubacila iza Vilme i zaklonila mu vidik.
Pit je zaostao. Spustio je obod kačketa i, ulazeći za svojom metom u garažu, držao se uske staze za pešake koja se pružala obodom rampe. Porodica koja mu je zaklanjala vidik je skrenu- la – i Pit je ubrzao korak, pretražujući pogledom redove parkiranih kola u potrazi za Vilmom u tufnastoj suknji.
Svuda unaokolo bilo je pešaka, kašljanja motora koji se pale, cviljenja guma vozila koja se spuštaju niz rampu. Pit je počeo da brine da ju je izgubio, kad je ugledao njenu haljinu. Ubaci- vala je kolica u lift.
Vrata se zatvoriše za njom, svetla iznad lifta stadoše da se pale redom i zaustaviše se na trojci. Pit požuri ka stepenicama i ustrča uz dva niza stepenika, čak se i ne zadihavši kad je sti- gao na treći sprat.
Vozači su jezdili duž redova tražeći slobodna parking-mesta, ali oko njega nije bilo pešaka. Pit je prešao šakom preko pištolja za pojasom, obišao oko jednog stuba i našao se u direktnoj liniji s Vilmom.
I ona je njega ugledala.
Na Vilminom licu ukazala se panika. Zurila je dugo u njega, razrogačenih očiju, a zatim na- glo okrenula kolica i potrčala ka kolima, praćena zvukom mahnitog kotrljanja točkića, vik-vik- vik.
– Gospođice – doviknu Pit. – Možete li da sačekate malo? Vilma dobaci preko ramena: – Beži od mene. Beži.
Vilma ga je prozrela, ali nije imala kuda da ode, s obzirom na to da ju je dete usporavalo.
– Gospođo, pogrešno ste shvatili. Baterija mobilnog mi se ispraznila. Pogledajte.
Bila je naslonjena leđima uz svoj folksvagen pasat, s jednom rukom na drški kolica, usta otvorenih dok je gledala u svim pravcima tražeći pomoć. Dete je vrisnulo, i Vilma je zavukla ruku u kolica, i kada se uspravila, Pit je ugledao pištolj kalibra 6 mm uperen u njega.
Potegao je svoj pištolj, ali on mu je zapeo za majicu. Dizao je cev kad je čuo pucanj i osetio kako mu metak udara u levo rame. Pištolj mu je ispao iz ruke i zakloparao po betonu.
Razdrao se: – Kučko glupa! – i bacio se da dohvati oružje. Jedno zrno se odbilo od poda na dva i po centimetra od njegovog nosa. Prevrnuo se na leđa s pištoljem u levoj ruci.
– Ne mrdaj, Vilma – reče on, ciljajući. Ali vid mu je bio zamućen i svetla su plesala oko nje-

ga. Ispalio je nekoliko metaka, ali nije je oborio. Vilma je opet zapucala.
Nastavila je da puca.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:03 am






113.

– Ponovi to.
– Niko od naših ljudi nije učestvovao. Neko je zvao policiju. Pucnjava u garaži na uglu ulica Sater i Stokton. Treći sprat.
Prenela sam to Konklinu, vičući da nadjačam glasno zavijanje sirena. Bili smo na nekoliko metara od garaže, a onda smo se obreli unutra, trupćući po metalnim pragovima dok smo tr- čali uza stepenice s potegnutim oružjem.
Izbili smo na treći sprat i čula sam bebu kako vrišti. Potrčala sam ka tom zvuku. Žena u dvadesetim stajala je zaleđena u mestu na samo koji metar od čoveka koji je raširenih udova ležao na leđima na podu. Držala je pištolj.
Polako sam prišla ženi, značke ispružene u ruci, i rekla: – Ja sam narednica Bokser. Sad je sve u redu. Molim vas dajte mi pištolj.
– To je on, zar ne? – reče ona, još uvek paralisana, s bebom koja je vrištala iza nje. – Ona že- na patolog je rekla da se naoružamo, i ja sam to uradila. To je on, zar ne? To je ubica, zar ne?
Morala sam vratim oružje u futrolu, protresem ženi zglob i otvorim joj prste da bih uzela pištolj kalibra šest milimetara. Na koji metar dalje, Konklin je šutnuo pištolj iz mlitave šake čoveka na podu.
Pridružila sam se Konklinu i prislonila prste na čovekovu vratnu žilu.
– Riče, osećam puls.
Konklin je pozvao hitnu pomoć, a policijska kola se popeše uz rampu. Nisam mogla da odvojim oči od lica Pitera Gordona.
To je bilo čudovište koje je pogubilo devet ljudi, od kojih su petoro bila deca, ubica koji je mučio sopstvenu porodicu i držao ceo grad kao taoca.
Krv mu je isticala na betonski pod.
Nisam želela da umre. Želela sam da ga vidim u narandžastom odelu, vezanog lancima za sto odbrane. Želela sam da čujem njegovo poremećeno viđenje sveta. Želela sam da plati tako što će biti osuđen na devet doživotnih zatvorskih kazni, po jednu za svaku osobu koju je ubio. Želela sam da plati.
Šakom sam pritisla ranu na butini iz koje je šikljala krv. Umalo nisam odskočila kad je Gor- don otvorio pospane oči i okrenuo glavu k meni, rekavši: – Le... pojko. Mislim... da su me... upu- cali.
Toliko sam mu se unela u lice da sam skoro mogla da osetim povetarac dok je otvarao i za- tvarao oči.
Rekla sam: – Zašto si ih ubio, seronjo?
Nasmešio se i rekao: – Zašto da ne? – Onda je hrapavo izdahnuo i umro.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:04 am





Epilog
Halo, policija?



114.

Meso se peklo u rerni, premazano mangom i biberom. Marta je molila da joj dam malo, ali
je umesto toga dobila pseći biskvit. Nosila sam kimono a na licu sam imala masku od avokada, i ljuštila sam krompire dok je Džo seckao jabuke za pitu. Fortinajnersi su igrali protiv Kauboja, i sa TV-a je dopiralo navijanje publike, kad je Džoov mobilni zazvonio.
Rekoh mu: – Ne javljaj se, dragi.
Nisam se šalila, ali on mi se široko osmehnuo i uzeo telefon.
Već nedeljama nisam primila telefonski poziv koji me nije poslao kroz tunel strave i, iskre- no, bila sam toliko pod stresom od posla da nisam mogla da podnesem da mi pregori sijalica. Ni da mi se slomi nokat. Čak ni da napolju zahladni. Više prosto nisam mogla ništa da podne- sem.
Džo je doneo telefon u dnevnu sobu, a ja sam oprala krompir i stavila ga da se kuva. Spirala sam masku od avokada u kupatilu kad me je Džo pozvao. Zatvorila sam vodu i obrisala lice mekim peškirom i kad sam se okrenula, videla sam Džoa kako me posmatra, ozbiljan i siv u li- cu.
– Na pisti međunarodnog aerodroma Dales nalazi se avion pun ljudi – reče on. – U njemu je jedan tip koji je pre nekoliko godina bio moj doušnik. Prokrijumčario je plastični eksploziv u svom ručnom prtljagu. Preti da će dići avion u vazduh.
– O, bože. I federalci žele da ih savetuješ?
– Ne baš. Tip s plastičnim eksplozivom, Valid Muhamed, želi da priča jedino sa mnom.
Džo je bio zamenik direktora Državne bezbednosti kad smo se upoznali i postao je vodeći konsultant za bezbednost kad se preselio ovamo iz Vašingtona – konsultant koji radi od kuće.
– Znači, treba da pozoveš tog tipa – rekoh. – Da ga smiriš.
– Moram da odletim za Vašington – reče Džo, prilazeći mi i grleći me. – Kola dolaze po me- ne. Moram odmah da krenem.
Osetila sam da mi je srce stalo.
To je bilo glupo, ali prosto sam poželela da zaplačem u Džoovom naručju i kažem mu da ne može da ide, i da ću, ako ode, nastaviti da plačem sve dok se ne vrati.
– Uradi ono što moraš – rekoh.



115.

bukla sam se dok su Juki i Majls stigli. Majls, taj preslatki barmen, doneo mi je flašu vina na poklon, i ispričao mi o njegovim posebnim kvalitetima. Jedva da sam ga čula, ali prilič-
no sam sigurna da sam mu zahvalila. Juki je pitala gde je Džo, i ja sam joj suznih očiju, s kne- dlom u grlu, rekla da je odjurio u Vašington.
Okrenula sam joj leđa da ne bi morala da otrpi moj sramni napad plača. I zato je pošla za mnom u kuhinju i pomogla mi da naređam masline i sir na tanjir. – Šta se dešava, Lindzi? – upita me.
– Ne gledaj me. Radi se samo o tome da me je sve konačno sustiglo. Znaš. Sve.
– Kad se Džo vraća?
Slegla sam ramenima, i utom se začulo zvono, a Marta je zalajala od sreće kad su se na nji- ma ukazali Edmund i Kler. Kler me je stegla u jak zagrljaj, ugušivši me cvećem.
Edmund reče: – Lindzi, crvena ti prelepo stoji. Prelepa si u svakom pogledu, ali crveno je definitivno tvoja boja.
Edmund se pridružio Majlsu ispred TV-a, gde su se zbližili zapodenuvši razgovor o fudba- lu, dok je Kler otišla u kuhinju, njuškajući okolo u potrazi za vazom.
Kad su se Sindi i Rič pojavili, shvatila sam da je to prvi put da ih vidim da su negde izašli kao par. A možda je to bio prvi put da su zajedno izašli u javnost. To što se njihov debi odvijao u mojoj kući bilo je prilično kul. Rekla sam im da je Džo nestao u akciji, i zašto.
Rič reče: – Da pustim neku muziku, Linds?
– Hvala ti. To bi bilo sjajno.
Rič je prekopavao po diskovima a ja sam izvlačila meso iz rerne kad su nam telefoni zazvo- nili istovremeno, po jedan u svakoj od četiri prostorije.
– Hoćeš ti da se javiš? – upita me Kler.
– Nisam u ljubavi s telefonom.
– Možda je Džakobi.
– On bi me zvao na mobilni.
Mobilni mi je zazvonio u tašni. Izvadila sam ga i pogledala u ekran. Nisam prepoznala broj.
Možda me, pomislila sam, Džakobi zove s telefona svoje tajanstvene devojke.
– Vorene, jesi li se izgubio?
– Narednice Bokser?
– Da. Ko je to?
– Ovde komandant Džon Džordan. Bojim se da je došlo do nesreće. Hteo sam da pričam s vama pre nego što čujete na vestima.
Mozak mi je skrenuo kao igla preko stare gramofonske ploče. Nije moguće da se radi o toj krizi s taocima u Vašingtonu. Nije moguće da je Džo stigao tamo – ne još. Njegov avion tek što je poleteo. Gledala sam u televizor kroz otvor u zidu između kuhinje i dnevne sobe.
Fudbalsku utakmicu zamenile su glave voditelja i pročitala sam naslov najnovijih vesti: PAD ČARTER AVIONA U KALIFORNIJI.
Na ekranu se pojavio snimak iz helikoptera na kojem se videla zelena dolina naružena olu-

pinom aviona i kuljajućim stubom crnog dima.
Komandant mi je nešto govorio, ali nisam čula. Već sam shvatila. Džoov avion se srušio.
Nisu znali šta se desilo, da li je eksplodirao ili se prosto srušio.
Pao mi je mrak na oči i sručila sam se na pod.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:04 am





116.

isplivala sam iz mraka, začuvši Kler kako priča sa Sindi, osećajući nešto hladno na čelu, i Martine šape na grudima. Kapci su mi se otvorili. Gledala sam u plafon svoje spavaće sobe.
Gde je Džo?
Kler reče: – Tu sam, dušo. Svi smo tu.
– Džo? Je li Džo..? – zakukah. – O, ne. O, bože, ne.
Kler me je bespomoćno posmatrala dok su joj se suze slivale niz lice. Sindi mi je stegla ša- ku, a Juki je plakala, i šetkala, i plakala.
Obuzeo me je strašan osećaj praznine, bol tako dubok, tako šokantan, da sam poželela da umrem. Prevrnula sam se na bok kako ne bih mogla da vidim nikoga i pokrila glavu jastukom. Jecaji su pokuljali iz mene.
– S tobom sam, draga – reče Kler.
– Reci svima da idu kući. Molim te – rekoh.
Nije mi odgovorila. Vrata su se zatvorila, a ja sam uzela Džoov jastuk u ruke u uljuljkala se u san koji je bio pre nalik padanju u rupu bez dna nego na lebdenje u snu.
Probudila sam se ne znajući zašto se davim u osećaju strepnje.
– Koliko je sati? – upitah, govoreći u jastuk.
– Skoro će pet – reče Kler.
– Po podne?
– Da.
– Spavala sam samo sat vremena?
– Daću ti nešto za spavanje – reče ona. – Uzela sam na recept. Navukla sam ćebe preko glave.
Ponovo sam izronila iz tame, ali ovoga puta sam začula glasan žamor, klicanje – šta se to dešava, kog đavola? Da li još uvek sanjam? Vrata spavaće sobe se otvoriše i svetla sinuše. Džo je stajao iznad mene.
Vrisnula sam njegovo ime.
Je li to stvarno on? Zaista? Ili sam poludela?
Džo raširi ruke i ja se bacih na njega, osećajući njegovu vunenu jaknu kako me grebe po obrazu, slušajući njegov glas kako izgovara moje ime.
Odvojila sam se i pogledala u njega ponovo da se uverim da je to zaista on, i soba se sada ispunjavala mojim prijateljima.
– Dobro sam, dobro sam, draga. Tu sam.
Ponovo sam zaplakala, i pitala Džoa da mi ispriča šta se desilo.
– Bio sam na aerodromu – reče Džo. – Našem, Međunarodnom aerodromu San Francisko, kad su me moji iz Vašingtona pozvali i rekli da su putnici u avionu savladali Valida. Sve se za- vršilo. Mogao sam da se vratim kući.
– Pozvao sam kola da me odvezu. Nisam znao da je taj avion pao, Lindzi, sve dok moj vozač nije uključio radio i preneo mi novosti.
Pomogli su mi da izađem iz spavaće sobe i doveli me do stola. Džo je seo pored mene. Hra-

na je bila gumenasta i hladna, a bio je to najbolji prokleti obrok koji sam u pojela u životu – u čitavom svom životu.
Nasuli smo vino. I nazdravili. Pogledala sam oko stola, i konačno mi je sinulo – Džakobi nije bio tu.
– Riče, jesi li se čuo s Džakobijem?
– Nije zvao – reče Rič.
Nazdravili smo Džakobijevoj novoj devojci. U slast smo pojeli Džoovu pitu s jabukama i, da ne zaboravim, Fortinajnersi su pobedili. Bila sam iscrpljena od emocija i nisam čak ni pokušala da zaustavim ljude kad su krenuli da rasklanjaju sto.
Do osam sati sam bila u krevetu i grlila Džoa.



117.

telefon je zazvonio nekoliko puta te noći i sledećeg jutra. Rekla sam Džou da je mrtav čo- vek ako se javi, a onda sam izvukla telefonski kabl iz zida, stavila oba naša mobilna telefo-
na u sef u zidu i promenila kombinaciju.
Džo i ja smo izveli Martu na trčanje, i kad smo se vratili Džo je od ostataka hrane napravio omlet sa šunkom i sirom. Bilo je prošlo podne, pa smo otvorili vino koje je Majls doneo. Džo je otpio gutljaj, pogledao u flašu i rekao: – Čoveče.
Kupili smo, ali nikad nismo imali vremena da odgledamo, kompletnu prvu sezonu serije Iz- gubljeni, pa smo dovukli fotelje do televizora i odgledali šest epizoda, napravili pauzu za picu i pivo, i odgledali vesti. Saznali smo da avion koji se srušio nije bio sabotiran. Uzrok pada bila je greška pilota, što je bilo strašno jer je četvoro ljudi poginulo, ali i olakšanje jer se nije radilo o neuspelom pokušaju Džoovog ubistva.
Proveli smo još pet sati gledajući Izgubljene, i pretpostavljam da bi neki rekli kako smo ti- me protraćili dan, ali su Džo, pivo i TV serija, tim redosledom, bili ono što mi je trebalo. Zaspa- la sam u Džoovom naručju gledajući snimak nastupa Bila Mahera u emisiji Veče s Kregom Fer- gusonom. Isključila sam televizor i probudila Džoa protresavši ga.
– A?
– Volim te – rekoh.
– Naravno da me voliš. Volim i ja tebe. Voleo bih kad bi postojao neki bolji, skuplji način da se to kaže. Šteta što ne možeš da se uvučeš u moju kožu i osetiš koliko te volim.
Nasmejala sam se.
Čoveče, kako je dobar osećaj smejati se.
– Verujem ti, dragi – rekoh.
Kad sam se ponovo probudila bilo je jutro. Izvela sam Martu u šetnju, i kad smo se vratile posmatrala sam Džoa kako spava dok sam se oblačila. Uključila sam telefone u utičnice i iska- pila čašu soka od pomorandže.
Opasala sam pištolj, otvorila sef u ormaru i izvadila naše mobilne telefone. Džoov sam sta- vila na noćni stočić i poljubila ga.
Otvorio je svoje plave oči.
– Kako se osećaš, plavušice?
– Nikad bolje – rekoh. – Pozovi me kasnije.
Marta se uvukla u krevet kod Džoa, a ja sam otišla do kola, setivši se da proverim poruke dok sam sedala za volan.
Imala sam četiri propuštena poziva, sva četiri od Džakobija. Preplavili su me krivica i ne- mir. Volim Džakobija. Volim ga kao oca kojeg bih volela da sam imala. Šta mu se desilo? Koliko sam ga gadno izneverila?
Ispritiskala sam dugmiće i preslušala Džakobijevu prvu poruku.
– Bokserova – rekao je. – Žao mi je što neću doći na večeru kod tebe, ali zaglavio sam u sta- nici s Trakiom i gradonačelnikom. Ukratko: Trakiju je dozlogrdilo. Daće ostavku, a ja ću biti unapređen u kapetana.

Iznervirala sam se i vilica mi se otegla do patosa kad ga je pištanje prekinulo. I zato sam pustila sledeću poruku.
– Kao što rekoh, Bokserova, možeš da dobiješ svoj stari posao – reče Džakobi u poruci koju je ostavio nekoliko sati ranije.
– Ponovo ćeš biti poručnik, sa svim prednostima tog položaja, haha. A prokleto je sigurno da možeš da vodiš Ubistva. Naći ću ti još ljudi, to ti obećavam. Ako ne želiš taj posao, daću ga Džeksonu Brejdiju. Ti imaš prvenstvo izbora, ali moraš odmah da mi javiš. Šef će dati zvanično saopštenje u utorak ujutru.
Sledeća dva poziva od Džakobija bila su kratka: – Bokserova, pozovi me. – Poslednji je bio upućen prošle večeri. Propustila sam rok koji nisam ni znala da imam.
Šta je Džakobi odlučio da uradi? Da mene stavi na svoje mesto? Ili Džeksona Brejdija? Oči- gledno sam propustila šansu da glasam. Pokušala sam da dobijem Džakobija i dobila signal za zauzeto. Isto se desilo kad sam ga ponovo pozvala.
Upalila sam auto i krenula ka glavnoj policijskoj stanici, ali kuda sam se zaista zaputila? Ni- sam imala pojma.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:05 am

Zahvalnost

Veliku zahvalnost dugujemo sledećim velikim profesionalcima koji su sa nama podelili svoje dragoceno vreme i stručnost tokom pisanja ove knjige: Filipu R. Hofmanu, doktoru
Hamfriju Germanijuku, kapetanu Ričardu Konklinu, Mikiju Šermanu, Klintu van Zantu, dokto- rki Mariji Pejdž, doktoru Majku Šari, Darsi Hamerman Dalton, Majklu Burku i Stivenu Doniniju. Posebno smo zahvalni našim izvanrednim istraživačima: Lin Kolomelo, Loren Šeftel, Eli
Šartlif i, naravno, Meri Džordan, ženi s dvanaest pari ruku.

Beleška o autorima

Džejms Paterson rođen je 1947. godine. Dobio je nagradu Edgar 1977. godine za najbolje debitantsko delo kriminalističkog žanra za roman The Thomas Berryman Number, koji je
najpre odbilo 26 izdavača. Mada kao svog omiljenog pisca često navodi Markesa, Džejms Paterson priznaje da su na njega najdublje uticali filmovi Operacija „Šakal“ i Isterivač đavola:
„U jednom momentu sam shvatio da u meni ne čuči Ulis, ali da bi mogla čučati Operacija ’Šakal’.“
To otkriće polučilo je više od osamdeset napisanih romana, od kojih su mnogi i ekranizovani. Do sada su Patersonove knjige prodate u 220 miliona primeraka, i prevedene na desetine svetskih jezika. Pošto je napisao nekoliko uspešnih trilera, Paterson je ranih devedesetih došao na ideju da stvori afroameričkog heroja u okviru tog žanra. Tako je nastao forenzički psiholog Aleks Kros, koji je postao jedan od najpoznatijih likova u detektivskoj literaturi i inspiracija za dva filma Prikrada se pauk (Laguna, 2002. i 2006) i Poljubi devojke (Laguna, 2004), oba s Morganom Frimenom u ulozi Krosa. Treći roman iz tog serijala je Džek i Džil (Laguna, 2007), a slede Mačka i miš (Laguna, 2007), Potraga za lasicom (Laguna, 2010), Ruže su crvene (Laguna, 2011), Ljubičice su plave (Laguna, 2011), Four Blind Mice, The Big Bad Wolf, London Bridges, Mary, Mary, Kros (Laguna, 2009), Double Cross, Cross Country, Alex Cross’s Trial, I, Alex Cross, Cross Fire i najnoviji, Kill Alex Cross.
Paterson se oprobao i u drugim žanrovima, pa je 1998. objavio naučnofantastični roman Kad vetar duva (Narodna knjiga, 2004), a 2001. pojavljuje se sentimentalni roman Suzanin dnevnik za Nikolasa (Laguna, 2001), roman koji po snazi porede s Mostovima okruga Medison, potom Samantina pisma Dženifer (Laguna, 2005) i Sundays at Tiffany’s. U serijalu Maximum Ride dosad je objavljeno i njegovih osam romana za decu.
Ženski klub za rešavanje ubistava naziv je serijala knjiga o četiri prijateljice – detektivki, reporterki, sudskom patologu i javnoj tužiteljki – koje zajednički rešavaju ubistva, i po njemu je snimljena TV serija i napravljena kompjuterska igra. Dosada su objavljeni sledeći romani iz tog serijala: Prvi koji umire (Narodna knjiga, 2002), Druga prilika (Narodna knjiga, 2003), Treći stepen (Narodna knjiga, 2005), Četvrti juli (Mladinska knjiga, 2009), Peti jahač (Mladinska knjiga, 2010), Šesta meta (Mladinska knjiga, 2010), Sedmo nebo (Mladinska knjiga, 2011), Osmo priznanje (Mladinska knjiga, 2011), Deveta presuda i najnoviji Deseta godišnjica.
Paterson je napisao i sledeće romane: Dvorska luda (Laguna, 2003), Kuća na plaži (Narodna knjiga, 2004), Kuća na jezeru (Narodna knjiga, 2005), Ponoćni klub (Laguna, 2006), Spasilac (Evro-Giunti, 2007. i 2010), Sudija i porota (Evro-Giunti, 2008. i 2010), Seks na brza- ka (Mladinska knjiga, 2008), Season of the Machete, Hide & Seek, Miracle on the 17th Green, See How They Run, When the Wind Blows, Black Friday, Cradle & All, Santa Kid, Honeymoon, Ubistvo na plaži (Evro-Giunti, 2009), You’ve Been Warned, Jedrenje (Laguna, 2009), Bikini (Evro-Giunti, 2009. i 2010), Don't Blink, Od ubica, s ljubavlju (Laguna, 2011), Toys, Now You See Her, Kill Me If You Can, The Christmas Wedding, Middle School, The Worst Years of My Life, Guilty Wives.
Godine 2007. Paterson je započeo nov serijal romana o detektivu Majklu Benetu i njegovo desetoro dece. Do sada su objavljeni romani: Stani na crtu (Evro-Giunti, 2010), Trči koliko te noge nose (Evro-Giunti, 2011), Worst Case i Tick Tock.
Godine 2008. Paterson je započeo serijal o Danijelu X i natprirodnim moćima. Do sada su objavljeni romani: Dangerous Days of Daniel X, Watch the Skies, Demons and Druids i Game Over.
Godine 2009. Paterson je pokrenuo serijal fantastike za tinejdžere o veštici i vešcu. Do sada su objavljeni romani: Veštica i veštac (Evro-Giunti, 2011), The Gift i The Fire.
Godine 2010. Džejms Paterson je krenuo s novim serijalom o bivšem marincu i agentu CIA- e Džeku Morganu koji je od oca nasledio elitnu detektivsku agenciju. Prvi roman tog serijala je Private, a slede romani Private London i Private Games.
Paterson je 2009. objavio dokumentarnu knjigu Ubistvo kralja Tutankamona (Laguna, 2010).
Paterson poslednjih nekoliko godina knjige često piše u tandemu s drugim piscima – Endruom Grosom, Maksin Pitro, Piterom de Jongom, Hauardom Rafanom, Majklom Ledvidžom i Gabrijelom Šarbone. Džejms Paterson živi u Palm Biču na Floridi, sa ženom i sinom.
Maksin Pitro je romanopisac i novinarka. Živi u Njujorku s mužem.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Mustra taj Čet Apr 12, 2018 11:05 am

1 Biseri nepravilnog oblika. (Prim. prev.)
2 Državni zatvor s maksimalnim obezbeđenjem u državi Kalifornija. (Prim. prev.) 3 Četvrti juli (Mladinska knjiga Beograd, 2009). (Prim. prev.)
4 Tzv. Social Register – spisak imena i adresa društvene elite SAD. (Prim. prev.) 5 Sedmo nebo (Mladinska knjiga Beograd, 2011). (Prim. prev.)
6 Šesta meta (Mladinska knjiga Beograd, 2010). (Prim. prev.) 7 Šesta meta (Mladinska knjiga Beograd, 2009). (Prim. prev.)

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Deveta presuda

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 4 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu