Dnevnik iz Bolivije

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Ići dole

Dnevnik iz Bolivije

Počalji od Mustra taj Uto Apr 17, 2018 2:26 pm

First topic message reminder :


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Dnevnik iz Bolivije

Počalji od Mustra taj Uto Apr 17, 2018 2:41 pm


Oktobar 1967

1. oktobar
Nadmorska visina: 1.600 m.
Ovaj prvi dan u mesecu protekao bez novosti.
U zoru stigli u šumarak gde smo se ulogorili sa stražama, na različitim mestima u blizini. Njih četrdesetorica udaljiše se kroz kanjon koji smo mislili da zaposednemo, ispaljujući nekoliko hitaca. U 14.00 su se začuli poslednji pucnji; izgleda da po kućama nema nikoga, mada je Urbano video kako 5 vojnika silazi, ali da posle nikud nisu produžili. Odlučio sam da ostanemo ovde još jedan dan jer mesto je dobro i ima obezbeđenu odstupnicu s obzirom na to da imamo pregled na sva kretanja neprijateljskih trupa. Pačo, Njato, Dario i Eustakio pošli po vodu i vratili se u 21.00. Čapako spremio uštipke i razdeljeno je malo čarkija, tek toliko da se ne oseća glad.
Nije bilo vesti.

2. oktobar
Antonio.
Dan protekao bez i najmanjeg traga vojnicama, ali neki jarići, koje su psi ovčari vodili, prošli su kroz naše položaje i psi su zalajali. Odlučili smo da pokušamo da idemo pored jedne od strana čaka koji je najbliži kanjonu pa smo započeli silazak u 18.00, imajući dovoljno vremena da komotno stignemo i nešto skuvamo pre raskršća, samo što se Njato izgubio pa posle nije hteo da nastavi. Kada smo odlučili da se vratimo, i mi smo se izgubili pa smo prenoćili gore gde nismo smeli da kuvamo, a bili smo mnogo žedni. Radio nam je doneo objašnjenje o razmeštaju vojnika 30. septembra, shodno vestima koje je objavio „Kruz del sur“, pošto je vojska saopštila da je imala sudar u Abri del Kinjol s jednom malom grupom naših vojnika, pri čemu nije bilo gubitaka ni na jednoj strani, iako kažu da su našli tragove krvi prilikom našeg bekstva.
Grupu je činilo 6 osoba, shodno istom saopštenju.

3. oktobar
Dug i nepotrebno težak dan. Kad smo se spremali da krenemo u naš bazni logor, Urbano stiže s vešću da je čuo šta kažu neki seljaci u prolazu: „To su oni koje smo noćas čuli da razgovaraju“, dok smo mi bili na putu. Po svemu sudeći, saopštenje je netačno, ali odlučih da postupim kao da savršeno odgovara istini i, ne utoljujući žeđ, opet smo se popeli na jedan masiv odakle se vidi putanja vojnika. Ostatak dana protekao u potpunom miru i predveče se svi spustili i skuvali kafu, koja je bila prava gozba iako je voda gorka a osećala se i mast u loncu u kojoj je skuvana. Potom smo napravili kačamak da bismo tamo jeli, kao i pirinač i meso ante za poneti. U 3.00 započeli marš, prethodno istraživši okolinu i sasvim uspešno izbegavajući čako i izbijajući na klanac koji smo odabrali; tu nije bilo vode, ali je zato bilo tragova da su je vojnici ispitivali.
Radio doneo vest o dvojici zarobljenika: Antonio Domingez Flores (Leon) i Orlando Himenez Bazan (Kamba); prvi priznaje da se borio protiv vojske, a drugi kaže da se predao uzdajući se u predsednikovu reč. Obojica iznose obilje podataka o Fernandu, njegovoj bolesti i svemu ostalom, ne računajući ono što su svakako još ispričali a da nije objavljeno. Tako se završava priča dvojice gerilaca junaka.
Nadmorska visina: 1.360 m.
Čuli smo intervju s Debreom, vrlo odvažnim pred studentom provokatorom.

4. oktobar
Pošto smo se odmorili u klancu, spuštali smo se njime pola sata, dok nismo našli drugi koji se spaja s njim i kojim smo potom nastavili da se uspinjemo, zatim smo se odmorili do 15.00 da izbegnemo sunce. Potom smo nastavili marš idući nešto više od pola sata i tada smo se sreli sa izvidnicom koja je bila stigla do kraja malih kanjona ne nazaleći vodu. U 18.00 smo napustili klanac i nastavili kozjom stazom do 19.30, kada se više ništa nije videlo, pa nismo stali sve do 3.00.
Radio preneo vest o promeni mesta proboja Glavnog štaba Četvrte divizije iz Laguniljasa u Padilju, da bi bolje pokrio područje Serana, gde se smatra da gerilci mogu uteći, kao i komentar da ukoliko me se dokopaju snage Četvrte divizije biću izveden na sud u Kamiriju, a ukoliko to učini Osma, onda u Santa Kruzu.
Nadmorska visina: 1.650 m.

5. oktobar
Kad smo nastavili marš, otežano smo išli do 5.15, kada smo napustili kozju stazu i zašli u redak šumarak ali, ipak, s dovoljno visokim drvećem kako ne bismo bili izloženi nepoželjnim pogledima. Benigno i Pačo napravili nekoliko istraživanja u potrazi za vodom i potpuno pretresli obližnju kuću a da je nisu pronašli, verovatno u blizini postoji neki mali bunar pored kuće. Kad su okončali izviđanje, videli kako se 6 vojnika vraća u kuću, izgleda drumom. Krenuli smo predveče sa iznurenim ljudstvom usled nedostatka vode, a Eustakio je još priredio i scenu briznuvši u plač što nema ni gutljaja vode. Nakon vrlo lošeg puta, isprekidanog nizom zastoja, u zoru smo stigli u šumicu odakle se čuo lavež obližnjih pasa. U neposrednoj blizini se vidi jedan visoki i ogoljeni masiv.
Lečili Benignoa čija je rana malo zagnojena i dao sam injekciju Lekaru. Kao posledica lečenja, Benigno se u toku noći požalio na bol.
Radio javio da su dvojica naših kambista\'7b71\'7d prebačena u Kamiri da budu svedoci na suđenju Debreu.
Nadmorska visina: 2.000 m.

6. oktobar
Izviđanje pokazalo da nam je jedna kuća veoma blizu ali i da, u nešto udaljenijem klancu, ima vode. Uputili se tamo i celog dana kuvali ispod jedne velike stene koja je poslužila kao krov, mada, uprkos tome, ja nisam bio uopšte spokojan jer smo prošli blizu naseljenih mesta usred bela dana, pa smo sada ostali u rupi. Kako se jelo odužilo, odlučili smo da u zoru pođemo do obližnje pritoke ovog potočića i da otuda preduzmemo podrobnije ispitivanje okoline kako bismo odredili budući pravac.
„Kruz del sur“ izvestio o intervjuu s kambistima. Orlando bio manje gnusan. Čileanski radio izvestio o jednoj cenzurisanoj vesti prema kojoj nas traži 1.800 ljudi u ovoj zoni.
Nadmorska visina: 1.750 m.

7. oktobar
Navršilo se 11 meseci od naše gerilske inauguracije bez ikakvih komplikacija, gotovo bukolički, sve do 12.30, kada je jedna starica, vodeći svoje koze, ušla u kanjon u kojem smo se bili ulogorili pa smo morali da je zadržimo. Žena ništa pouzdano nije rekla o vojnicima, odgovarajući na sve da ne zna, da ima dugo kako ne odlazi tamo. Samo je pružila informacije o putevima; na osnovu onoga što je stara rekla, izgleda da smo otprilike na milju od Igerasa i još jednu od Hagveja, a oko dve od Pukare. U 17.30 Inti, Aniseto i Pablito pošli u kuću starice čija je jedna ćerka prikovana za krevet a druga polupatuljasta; dato joj je 50 pesa uz napomenu da nikome ni reči ne kaže, ali uz malo nade da će se toga držati uprkos obećanjima\'7b72\'7d.
Krenuli smo u 17.00 dok se mesec tek nazirao. Marš je bio veoma naporan a ostavljali smo i mnogo tragova idući kroz klanac, pored kojeg nije bilo kuća, ali je bilo polja zasejanih krompirom koja su se navodnjavala vodom iz istog potoka. U 2.00 smo zastali da predahnemo jer već je bilo uzaludno da nastavimo marš. Kinez postaje pravi teret kada treba pešačiti noću.
Vojska izdala čudno obaveštenje o prisustvu 250 ljudi u Seranu kako bi se sprečio prolazak opkoljenih, njih 37, navodeći da se naše sklonište nalazi između reke Asero i reke Oro.
Vest deluje diverzantski.
Nadmorska visina: 2.000 m.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dnevnik iz Bolivije

Počalji od Mustra taj Uto Apr 17, 2018 2:41 pm




VOJNI IZVEŠTAJI


Instrukcije za kadrove zadužene za delovanje u gradovima\'7b73\'7d
Dokument III

22. januar 1967
Da bismo stvorili mrežu onakve podrške kakvu želimo da stvorimo, moramo se držati niza normi čije ćemo glavne odlike izneti.
Akcija će prvenstveno biti ilegalna, ali će se naizmenično, ako bude potrebno, zasnivati na kontaktima s pojedincima ili organizacijama, što će zahtevati da neki kadrovi izbiju u prvi plan. To nužno iziskuje veoma striktnu raspodelu zaduženja, tako što će se odvojiti sektori rada.
Kadrovi treba da se striktno pridržavaju opštih principa ponašanja koje nalaže generalštab vojske preko upravljačkih tela, ali će imati potpunu slobodu u praktičnom sprovođenju tih principa.
Da bi mogli da se ostvare teški zadaci koji su zacrtani, pod uslovom da opstanak bude zagarantovan – ilegalni kadar treba da ima, veoma razvijene, sledeće osobine: disciplinu, zatvorenost, sposobnost prikrivanja, samokontrolu i hladnokrvnost, te da primenjuje metode rada koje će ga štititi od nepredviđenih okolnosti.
Svi drugovi koji budu obavljali polujavne poslove imaće višu ilegalnu vezu koja će im izdavati direktive i kontrolisati njihov rad.
Po mogućstuvu, i rukovodilac mreže i ostali zaduženi za određene poslove imaće samo jednu funkciju, a veze između zaduženih za različite poslove uspostavljaće se preko rukovodioca. Najmanja zaduženja za već organizovanu mrežu jesu sledeća:
Rukovodilac
– zaduženi za snabdevanje,
– zaduženi za transport,
– zaduženi za informacije,
– zaduženi za finansije,
– zaduženi za delovanje u gradovima,
– zaduženi za odnose sa simpatizerima.

Kako se mreža bude razvijala, to će joj biti potreban odgovoran drug zadužen za komunikacije, koji će uglavnom zavisiti od rukovodioca.
Rukovodilac će dobijati instrukcije od vojnog vrha i primeniće ih u praksi preko onih koji su zaduženi za razne poslove. Za njega treba da zna samo ovo malo vojno jezgro kako ne bi cela mreža bila izložena opasnosti u slučaju eventualne provale. Ako bi se zaduženi međusobno poznavali, za njihov rad opet ne treba da znaju ostali, a nijedna promena neće biti saopštavana.
Preduzeće se mere u slučaju da bude uhapšen važan član mreže, tako što će se odmah pristupiti promeni adrese ili načina kontaktiranja rukovodioca ili svih onih koji ga poznaju.
Zaduženi za snabdevanje imaće zadatak da snabdeva vojsku, ali njegov posao je i organizacione prirode: polazeći od centra stvaraće manje mreže podrške koje sežu do najudaljenih delova ELN-a, bilo da je pitanju potpuno seoska organizacija, bilo uz pomoć trgovaca ili drugih pojedinaca ili organizacija koje se pokažu spremnim.
Zaduženi za transport brinuće o prenosu snabdevanja iz centara za prikupljanje do tačaka gde će to preuzeti manje mreže, ili direktno do oslobođene teritorije, već prema prilici.
Ovi drugovi treba da rade pod solidnim pokrićem, organizujući, na primer, manja trgovinska preduzeća koja će ih osloboditi sumnji represivnih vlasti kada budu javno poznati veličina i ciljevi pokreta.
Zaduženi za informacije centralizovaće svu vojnu i političku informaciju koju bude dobijao preko odgovarajućih kontakata (u poluilegalnoj akciji kontakata sa simpatizerima naše vojske ili vlade, što ovo zaduženje čini posebno opasnim). Sav prikupljeni materijal biće dostavljen zaduženom za informacije naše vojske. Ovaj zaduženi biće podređen dvostrukom rukovodstvu: rukovodiocu mreže i naše obaveštajne službe.
Zaduženi za finansije mora da kontroliše rashode organizacije. Ovaj drug mora da ima jasnu viziju o važnosti svog zaduženja, jer ilegalni kadar, iako je izložen mnogim opasnostima i podmukloj smrti, samim tim što živi u gradu pošteđen je fizičkih muka gerilca i može da se navikne na opušteno baratanje iznosima za snabdevanje i novcem koji prolazi kroz njegove ruke, izlažući se time opasnosti da njegova revolucionarna veličina bude umanjena u stalnom dodiru sa izvorom iskušenja. Zaduženi za finansije treba da analizira i poslednji potrošeni cent bez opravdanog razloga. Uz to, biće zadužen i za upravljanje prilivima po osnovu prikupljenih priloga ili nameta, i da organizuje njihovu naplatu.
Zaduženi za finansije prima naređenja od rukovodioca mreže, ali će on biti i njegov inspektor u pogledu rashoda. Iz svega ovoga proizlazi da zaduženi za finansije treba da je ideološki veoma čvrst.
Zadatak zaduženih za delovanje u gradovima proteže se na sve što se tiče oružane akcije u gradu: uklanjanje doušnika, ozloglašenih mučitelja ili režimskih glavešina; otmica neke osobe sa ciljem da se naplati otkupnina; sabotaža u nekim centrima privredne delatnosti zemlje, i tako dalje.
Sve akcije naređuje rukovodilac mreže; ovaj drug ne može da deluje po sopstvenoj inicijativi, izuzev u izuzetno hitnim slučajevima.
Zaduženi za simpatizere imaće javnije funkcije unutar mreže i stupaće u vezu s manje čvrstim elementima, sa onima koji svoju savest umiruju davanjem novčanih ili drugih priloga koji ih ne kompromituju. To su ljudi s kojima se može raditi, ali ne treba nikada smetnuti sa uma da je njima podrška uslovljena opasnošću kojoj mogu biti izloženi te valja postupati sledstveno tome, u nastojanju da postepeno prerastu u aktivne vojnike, i navoditi ih da bitno doprinesu pokretu, ne samo novcem nego i lekovima, zaklonima, informacijama itd.
U ovoj vrsti mreže su ljudi koji treba vrlo složno da rade. Na primer, zaduženi za transport je organski povezan sa zaduženim za snabdevanje koji će biti njegov neposredni rukovodilac; zaduženi za simpatizere zavisiće od onoga za finansije, a oni za delovanje u gradovima i oni za informacije biće u neposrednoj vezi s rukovodiocem mreže.
Mreže će biti podložne inspekciji kadrova koje vojska šalje neposredno, i oni nemaju izvršne funkcije, već će proveravati da li se poštuju direktive i norme koje je vojska postavila.
Mreže će morati da „idu u susret“ vojsci, i to na sledeći način:
Viša komanda izdaje naređenja rukovodiocu mreže, a ovaj se stara da je organizuje u važnim gradovima, iz kojih počinje grananje mreže prema selima, a otuda do naselja ili seoskih kuća čiji će žitelji stupiti u vezu s našom vojskom i gde će se obaviti fizička predaja robe, novca ili informacija.
Kako se sfera uticaja naše vojske bude širila, prema gradu će poći punktovi kontakata i srazmerno će porasti područje pod njenom neposrednom kontrolom; to je dug proces koji će imati i uspone i padove i čiji se razvoj, kao u svakom od ovakvih ratova, meri godinama.
Rukovodstvo mreže biće smešteno u glavnom gradu; otuda će se organizovati u gradovima koji su za sada najvažniji za nas: Kočabambi, Santa Kruzu, Sukreu, Kamiriju, što će reći, u pravougaoniku koji uokviruje oblast naših dejstava. Odgovorni iz ova četiri grada treba da budu provereni kadrovi u najvećoj mogućoj meri; oni će se starati o sličnoj ali jednostavnijoj organizaciji. Snabdevanje i transport pod jednim rukovodstvom; finansije i simpatizeri pod drugim; treće rukovodstvo za delovanje u gradovima, a informacije mogu i da se izostave, s tim da ih na sebe preuzme lokalni rukovodilac takve organizacije. Delovanje u gradovima postepeno će se sve više vezati za vojsku kako se njena teritorija bude bližila određenom gradu; sve dok se mreža ne pretvori u prigradske gerile, podređene vojnoj komandi.
Takođe ne treba zanemariti razvoj mreže u gradovima koji su danas udaljeni od našeg polja delovanja, gde treba zatražiti podršku stanovništva i blagovremeno se pripremiti za buduće akcije. Oruro i Potosi pripadaju ovoj kategoriji i u tom smislu su najvažniji.
Posebnu pažnju treba pridati pograničnim punktovima. Viljason i Tariha za kontakte i snabdevanje iz Argentine; Santa Kruz za Brazil; Uaki ili neko drugo mesto na peruanskoj granici; neki punkt na čileanskoj granici.
Za organizovanje mreže snabdevanja bilo bi uputno da se može računati na čvrste aktiviste koji odranije rade na sličnim poslovima kakvi se sada od njih očekuje da obave.
Na primer: vlasnik bakalnice koji će organizovati snabdevanje ili će učestvovati u ovoj delatnosti mreže; vlasnik nekog transportnog preduzeća koji će organizovati taj ogranak itd.
Ukoliko se ovo ne postigne, valja nastojati da se aparat strpljivo obrazuje; ne vršeći nasilje nad događajima, kako se ne bi desilo da zbog postavljanja nekog isturenog i nedovoljno obezbeđenog položaja, on izgubi a mnogi drugi budu kompromitovani.
Treba organizovati sledeće fabrike ili trgovine:
– Prehrambene radnje (La Paz, Kočabamba, Santa Kruz; Kamiri),

– Transportna preduzeća (La Paz–Santa Kruz; Santa Kruz–Kamiri; Sukre–Kamiri),

– Obućarnice (La Paz, Santa Kruz, Kamiri, Kočabamba),

– Odevni predmeti (isto),

– Mehaničarska radionica (La Paz, Santa Kruz),

– Poljoprivredna dobra (Čapare–Karanavi)


Prve dve će omogućiti prikupljanje i prevoz robe ne privlačeći pažnju, i tu će se nalaziti i ratna oprema. Radionice za izradu obuće i odeće mogle bi da ispune dvostruki zadatak: da kupuju ne izazivajući podozrenje, i da proizvode za nas. Mehaničarska radionica bi isto to uradila s ratnom opremom, a poljoprivredna dobra bi nam služila kao oslonac prilikom mogućih razmeštaja, dok bi njihovi radnici otpočeli propagandni rad među seljacima.
Nije na odmet još jednom istaći ideološku postojanost koju treba da poseduju ovi kadrovi, koji će od revolucionarnog pokreta dobiti samo najnužnije za pokrivanje sopstvenih potreba, a koji će pokretu posvetiti sve svoje vreme a takođe i slobodu, pa i život, ako do toga dođe.
Samo tako možemo da stvorimo delotvornu mrežu koja je neophodna za ostvarenje naših ambicioznih planova: potpuno oslobođenje Bolivije.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dnevnik iz Bolivije

Počalji od Mustra taj Uto Apr 17, 2018 2:41 pm

Prvo saopštenje bolivijskom narodu
Dokument XVII

Na reakcionarnu laž, revolucionarnom istinom


27. mart 1967
Klika uzurpatora, nakon pokolja radnika i pripreme terena za totalnu predaju naših bogatstava severnoameričkom imperijalizmu, izigrala je narod u izbornoj farsi. Kad kuca čas istine i narod se diže na oružje, uzvraćajući na naoružanu uzurpaciju oružanom borbom, klika nastoji da i dalje izvodi svoj turnir laži.
U zoru 23. marta snage Četvrte divizije, sa sedištem u Kamiriju, sa otprilike 35 ljudi pod vođstvom majora Ernana Plate Riosa, izvršila je proboj u gerilsku teritoriju kroz rečno korito Njakauazua. Cela grupa je upala u zasedu koje su naše snage postavile. Kao rezultat te akcije, u našem posedu je ostalo 25 oružja različite vrste, uključujući tri 60-milimetarska minobacača i odgovarajuće haubice, obilje municije i opremu. Gubici neprijatelja: sedmorica mrtvih, među njima i jedan poručnik, i četrnaestorica zarobljenika, od kojih su petorica ranjena u okršaju, posle čega im je naš sanitet ukazao svu pomoć koju nam dopuštaju naša raspoloživa sredstva.
Svi zarobljenici su oslobođeni pošto su im izloženi ideali našeg pokreta.
Spisak neprijateljskih gubitaka je sledeći:
Poginuli: Pedro Romero, Ruben Amezaga, Huan Alvarado, Sesilio Markez, Amador Almasan, Santijago Galjardo i doušnik i vodič vojske Vargas.
Zarobljenici: major Ernan Plata Rios, kapetan Euhenio Silva, vojnici Edgar Toriko Panoso, Lido Mačikado Toledo, Gabrijel Duran Eskobar, Armando Martinez Sančez, Felipe Bravo Siles, Huan Ramon Martinez, Leonsio Espinosa Posada, Migel Rivero, Eleuterio Sančez, Adalberto Martinez, Eduardo Rivera i Gido Terseros. Poslednja petorica su ranjeni. Objavljujući prvu ratnu akciju uspostavljamo ono što će biti pravilo naše vojske: uspostavljamo revolucionarnu istinu. Naše činjenice dokazuju pravednost naših reči. Žalimo zbog nevine krvi koju su prolili poginuli vojnici, ali se sa minobacačima i mitraljezima ne grade miroljubivi mostovi kao što inače tvrde marionete u kočopernim uniformama, u pokušaju da nas predstave kao obične ubice. Isto tako nije bilo, niti će ikada biti, seljaka koji bi imao osnova da se požali na naše ophođenje i način da dođemo do potrepština, sa izuzetkom onih koji se, izdajući svoju klasu, postavljuju kao neprijateljski vodiči ili potkazivači.
Neprijateljstva su otvorena. U budućim saopštenjima jasno ćemo utvrditi našu revolucionarnu poziciju, sada upućujemo poziv radnicima, seljacima, intelektualcima; svima koji osećaju da je stigao čas da se na nasilje odgovori nasiljem pa da se spase zemlja koja je na parčad prodata jenkijevskim monopolistima, te da podignemo životne uslove našeg sve gladnijeg naroda.

Narodnooslobodilačka vojska Bolivije



Drugo saopštenje bolivijskom narodu
Dokument XXI

Na reakcionarnu laž, revolucionarnom istinom


14. aprila 1967
Desetog aprila 1967. u jutarnjim časovima u zasedu je upala neprijateljska patrola predvođena poručnikom Luisom Savedrom Arombalom koju su većinom sačinjavali vojnici iz sastava CITE\'7b74\'7d. U okršaju život je izgubio pomeniti oficir, kao i vojnici Anhel Flores i Zenon Prada Mendijeta, a ranjen je vodič Ignasio Usarima iz puka „Bokeron“, koji je zarobljen zajedno s još petoricom vojnika i jednim podoficirom. Četvorica vojnika su uspela da pobegnu i vest su prosledili u bazu majora Sančeza Kastra, koji je s pojačanjem od 60 ljudi iz obližnje jedinice pošao u pomoć svojim saborcima, i tada upao u još jednu zasedu, što je koštalo života poručnika Uga Ajalu, podoficira Raula Kamehu i vojnike Hosea Vihabrijela, Marsela Maldonada, Haimea Sanabrija i još dvojicu koje mi nismo identifikovali.
U ovoj akciji ranjeni su vojnici Armando Kiroga, Alberto Karvahal, Fredi Alove, Husto Servantes i Bernabe Mandehara, koji su zarobljeni zajedno s komandirom čete, majorom Rubenom Sančezom Kastrom i još šesnaestoricom vojnika.
Prema jednom od pravila ELN-a, ukazali smo pomoć ranjenima sa oskudnim sredstvima kojima raspolažemo, i oslobodili smo sve zarobljenike, pošto su im predočeni ciljevi naše revolucionarne borbe.
Gubici neprijateljske vojske su sledeći: 10 poginulih, među njima i dva poručnika, i 30 zarobljenih, uključujući majora Sančeza Kastra, od toga šestorica ranjenih. Ratni plen je srazmeran neprijateljskim gubicima i sastoji se od jednog 60-milimetarskog minobacača, nekoliko puškomitraljeza, pušaka i karabina M-1, kao i od nekoliko lakih mitraljeza, zajedno s municijom za svako oružje.
S naše strane treba da žalimo zbog jednog gubitka i nesrazmernosti gubitaka, ako se uzme u obzir da smo u svim bitkama birali kada će se i na kom mestu one odigrati, i da glavešine Bolivijske armije šalju na klanicu neiskusne vojnike, gotovo decu, dok oni izmišljaju saopštenja u La Pazu, a potom se busaju u prsa tokom demagoških sprovoda, krijući da su oni stvarni krivci što se krv proliva u Boliviji. Sada već skidaju maske i počinju da pozivaju severnoameričke „savetnike“; tako je počeo rat i u Vijetnamu, čiji herojski narod krvari dok je svetski mir u opasnosti. Ne znamo koliko „savetnika“ će poslati protiv nas (znaćemo da im se odupremo), ali skrećemo narodu pažnju na opasnosti ove akcije koju je pokrenuo izdajnički vojni vrh.
Upućujemo poziv mladim regrutima da se drže sledećih uputstava: kad započne bitka, neka odbace oružje u stranu i neka stave ruke na glavu stojeći mirno na mestu gde ih je paljba zatekla; neka nikada ne idu na čelu kolone prilikom marševa kojima se približavaju području oružanih dejstava; neka nateraju oficire koji ih primoravaju da se bore na čelu kolone da oni sami zauzmu taj krajnje opasan položaj. Na prethodnicu ćemo uvek otvarati vatru i pucati da je usmrtimo. Ma koliko da nas boli kad vidimo da se proliva krv nedužnih regruta, to je imperativ nužnosti rata.

Narodnooslobodilačka vojska Bolivije



Treće saopštenje bolivijskom narodu
Dokument XXII

Na reakcionarnu laž, revolucionarnom istinom


Maj 1967
Osmog maja, u gerilskoj oblasti Njakauazua, u zasedi su uhvaćene trupe mešovite čete pod vođstvom potporučnika Henrija Lareda. U akciji su poginuli pomenuti oficir i kadeti Roman Arojo Flores i Luis Pelaez, a zarobljeni su sledeći vojnici:
Hose Kamačo Rohas, Nestor Kuentas (puk „Bolivar“), kadeti Valdo Veizaga, Ugo Soto Lora, Maks Tores Leon, Roher Rohas Toledo (puk „Braun“), Havijer Majan Korelja (puk „Braun“), Nestor Sančez Kueljar (puk „Braun“).
Poslednja dvojica su ranjena kad nisu stali na „Stoj!“ prilikom presretanja tokom prethodne operacije. Kao i uvek, pušteni su na slobodu pošto su im objašnjeni dometi i ciljevi naše borbe. Zaplenjeno je 7 karabina M-1 i 4 „mauzera“. Naše snage su izašle netaknute iz borbe.
Česta su saopštenja represivne vojske u kojima se govori o pogibiji gerilaca; u njima se meša izvesna istina o sopstvenim i proverenim gubicima sa izmišljotinama o našim, jer besna i u svojoj nemoći represivna vojska pribegava lažima ili se okomljuje na novinare koji su, po svojim ideološkim ubeđenjima, prirodni protivnici režima, i na njih iskaljuje sve svoje muke.
Izričito izjavljujemo da je ELN Bolivije jedina odgovorna za oružanu borbu na čelu svoga naroda, i da ona neće biti okončana do završne pobede, kada ćemo već znati da kaznimo sve zločine počinjene u toku rata, nezavisno od mera odmazde koje komanda naše vojske bude smatrala neophodnim pred bilo kakvim vandalskim činom represivnih snaga.

Narodnooslobodilačka vojska Bolivije



Četvrto saopštenje bolivijskom narodu
Dokument XXIV

Na reakcionarnu laž, revolucionarnom istinom


Jun 1967
U nedavnim saopštenjima, vojska je priznala da je imala gubitaka u sukobima prethodnice s našim snagama, pripisujući nam, po običaju, veliki broj mrtvih o kojima nikad ne pruža dokaze. Mada nam nedostaju izveštaji o nekim patrolama, možemo da tvrdimo da su naši gubici veoma malobrojni, i da prilikom nedavnih akcija što ih je vojska priznala, nismo pretrpeli nijedan.
Inti Peredo jeste član rukovodstva naše vojske, i u njoj zauzima mesto političkog komesara, a pod njegovih vođstvom izvedene su nedavne akcije. Uživa u dobrom zdravlju i neprijateljski meci ga nisu ni okrznuli; vest o njegovoj pogibiji je očigledan primer besmislenih laži koje vojska širi u svojoj nemoći da se bori protiv naših snaga.
Što se tiče najava o prisustvu navodnih boraca iz drugih američkih zemalja, zbog vojne tajne i naše parole o revolucionarnoj istini, nećemo izneti brojke, samo ćemo razjasniti da će svaki građanin koji bude prihvatio naš minimalni program, usmeren ka oslobođenju Bolivije, biti prihvaćen u revolucionarnim redovima sa istim pravima i obavezama što ih imaju bolivijski borci, koji, naravno, čine ogromnu većinu našeg pokreta. Svako ko se bori sa oružjem u ruci za slobodu naše otadžbine zazlužuje, i stiče, časno zvanje Bolivijca, bez obzira na mesto rođenja. Tako tumačimo istinski revolucionarni internacionalizam.

Narodnooslobodilačka vojska Bolivije


Bolivijskim rudarima
Saopštenje br. 5

Na reakcionarnu laž, revolucionarnom istinom


Jun 1967

Drugovi,

Još jednom se proliva proleterska krv u našim rudnicima. U viševekovnoj eksploataciji, ispijanje robovske krvi rudara smenjuje se s njenim prolivanjem kada toliko nepravde dovodi do izbijanja pobune; to se ciklično ponavlja.
U poslednje vreme privremeno je prekinut taj ritam i pobunjeni radnici bili su glavni činilac pobede od 9. aprila\'7b75\'7d. Taj događaj je pobudio nadu da se otvaraju novi vidici i da će, najzad, radnici biti vlasnici sopstvene sudbine, ali mehanika imperijalističkog sveta je pokazala, onima koji su hteli da vide, da po pitanju društvene revolucije nema polovičnih rešenja: ili se zauzima cela vlast, ili se gubi napredak postignut uz toliko žrtava i toliko krvi.
Oružanim milicijama rudarskog proletarijata, jedinog činioca snage u prvom času, postepeno su se priključile milicije drugih sektora radničke klase, obespravljenih grupa i seljaka. Njihovi pripadnici nisu umeli da sagledaju osnovnu zajednicu interesa pa su izazvali sukobe, vođeni nenarodnom demagogijom. Na kraju je iznova mogla da se pojavi profesionalna vojska u jagnjećoj koži prikrivajući svoje vučje čeljusti.
I ta vojska, isprva mala i nezapažena, pretvorila se u oružanu ruku protiv proletarijata i u najpouzdanijeg saveznika imperijalizma: zato je i dobila odobrenje da izvrši vojni državni udar.
Sada se oporavljamo od poraza pretrpljenog zbog ponavljanja taktičkih grešaka radničke klase i upravo strpljivo pripremamo zemlju za duboku revoluciju koja će iz korena promeniti sistem.
Ne treba insistirati na netačnim, možda i herojskim, ali jalovim taktikama koje proletarijat utapaju u krv i desetkuju njegove redove, lišavajući nas tako njegovih najborbenijih elemenata.
Tokom dugih meseci borbe, gerile su prodrmale zemlju, nanele su znatne gubitke vojsci i demoralisale su je, a same nisu pretrpele takoreći nijedan gubitak. U sukobu od svega nekoliko sati, ta ista vojska se proglašava pobednikom na bojnom polju i hvali se nad proleterskim leševima. Pobeda i poraz zavise od izbora tačne i pogrešne taktike.
Druže rudaru, nemoj ponovo poverovati lažnim apostolima borbe masa koji tu borbu shvataju kao kompaktno i frontalno suprotstavljanje protiv ugnjetačkog oružja. Spoznajmo stvarnost! Protiv mitraljeza ne vrede junačke grudi; protiv modernog naoružanja ne vrede barikade, ma kako dobro bile napravljene. Borbu masa u nerazvijenim zemljama, sa stanovništvom koga većinom čine seljaci i prostranim teritorijama, treba da razvija mala mobilna prethodnica, gerila, utemeljena u samom narodu; tako će ona sticati snagu, nanošenjem udaraca neprijateljskoj vojsci, pa će usmeravati revolucionarni žar masa na stvaranje revolucionarne situacije u kojoj će se državna vlast srušiti pod jednim jedinim, dobro zadatim udarcem u pravom trenutku.
Neka bude pravilno shvaćeno: ne pozivamo na potpunu neaktivnost, nego preporučujemo da se snaga ne rasipa u akcijama koje ne jemče uspeh, ali pritisak radnih masa na vladu mora stalno da se vrši jer ovo je klasna borba bez omeđenih frontova. Gdegod bio, proleter ima obavezu da se bori protiv zajedničkog neprijatelja u meri svoje snage.
Druže rudaru, gerile ELN-e očekuju te raširenih ruku i pozivaju te da se pridružiš ostalim rudarima koji se bore na našoj strani. Tako ćemo obnoviti radničko-seljački savez koji je nenarodna demagogija prekinula; tako ćemo poraz pretvoriti u pobedu a plač proleterskih udovica u pobedničku himnu. Očekujemo te.

Narodnooslobodilačka vojska Bolivije

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dnevnik iz Bolivije

Počalji od Mustra taj Uto Apr 17, 2018 2:42 pm


INDEKS IMENA I NAPOMENE



ERNESTO GEVARA DE LA SERNA zvani Če, Mongo, Ramon, Fernando.
Rodio se u Rosariju, Argentina, 14. juna 1928. Pošto je diplomirao i postao lekar, otputovao je u Boliviju 1953, pošavši tako na drugo putovanje po Latinskoj Americi. Učestvovao je u revolucionarnom procesu u Gvatemali, i kada je on ugušen, otišao je u Meksiko, gde se prijavio za ekspediciju broda „Granma“, koji se iskrcao 2. decembra 1956, kako bi započela gerilska borba protiv tiranije Fulhensija Batiste. Od prvih trenutaka borbe na Sijera Maestri istakao se kao vojni i politički vođa i preuzeo veliku odgovornost u kubanskoj revoluciji, koja je izvojevala pobedu 1. januara 1959. Godine 1965. odrekao se svih svojih funkcija i činova i tajno otišao u Kongo, predvodeći grupu kubanskih vojnika, kako bi podržao antikolonijalnu borbu. Kasnije, u novembru 1966, prelazi u Boliviju, gde rukovodi gerilskim pokretom do 8. oktobra 1967, kada ga je vojska uhapsila i ranila u Jurovom klancu. Sutradan je ubijen u maloj seoskoj školi u Igeri, u blizini Valjegrandea. Njegovi zemni ostaci, nađeni nakon dugogodišnje potrage, vraćeni su na Kubu jula 1997.
1. ALBERTO FERNANDEZ MONTES DE OKA zvani Pačo ili Pačungo. Kubanac, rođen 1935. u blizini Santijago de Kube. Po završetku bitke kod Sijera Maestre dobio je čin kapetana, a u kubanskoj vladi je obavljao razne funkcije, uključujući tu i funkciju direktora rudarstva pri Ministarstvu industrije. Stigao je u La Paz 3. septembra 1966. sa Čeovim instrukcijama da prebaci operativu na farmu kod Alta Benija. Vratio se u Boliviju 3. novembra u pratnji Čea i zajedno su se uputili prema Njakauazuu, kuda su ih poveli Loro, Tuma i Pombo. Poginuo je 9. oktobra, pružajući otpor u Jurovom klancu, i ubivši tada čak i jednog vojnika.
2. KARLOS KOELJO zvani Tuma ili Tumaini. Kubanac, rođen 1940. blizu grada Manzanilja, po činu poručnik. Priključio se gerili sa Sijera Maestre s nepunih 17 godina kao polupismeni seljak, i od tog trenutka je postao nerazdvojni Čeov saputnik i član njegove lične pratnje, s kojim se borio i u Kongu. U La Paz je stigao jula 1966. i otišao kao prethodnica na reku Njakauazu. Poginuo je 26. juna 1967. u oblasti Piraja, u provinciji Florida, u okrugu Santa Kruz. „Tom smrću ja sam izgubio druga s kojim sam poslednjih godina bio nerazdvojan, koji mi je bio veran do kraja, i taj gubitak ću od sada osećati kao da sam izgubio rođenog sina“, zapisao je Če u svom Dnevniku.
3. HORHE VASKEZ VIJANJA zvani Bigotes, Loro ili Horhe. Bolivijac, rođen 1939. u La Pazu, aktivista Komunističke partije Bolivije i član njenog vojnog dela. Bio je u tesnim prijateljskim vezama sa Intijem Peredom, s kojim je učestvovao u raznim akcijama. S Kokoom Peredom bio je upravitelj imanja na reci Njakauazu. Po obelodanjivanju identiteta, Če mu predlaže da se priključi gerili (beleška od 7. novembra u Dnevniku). Nakon akcije na imanju Koripote, blizu Taperiljasa, 22. aprila ostaje sam i izgubljen. Imao je okršaj s vojskom, naneo joj dva gubitka i, na kraju je bio ranjen i uhvaćen 29. istog meseca. Odveden je u bolnicu u Kamiri, gde su ga visoki vojni zvaničnici i agenti CIA podvrgli ispitivanju. Mesec dana kasnije javljeno je da je pobegao pa je optužen za „pobunjeničko delovanje“ na suđenju Debreu i Siru Bustosu; međutim, već su da kruže glasine da je ubijen.
4. Reč je o trojici radnika Komunističke partije Bolivije: Apolinaru Akinu Kispeu zvanom Apolinario, Apolinar ili Polo; Serapiju Akinu Tudeli zvanom Serapio ili Serafin i Antoniju Domingezu Floresu zvanom Antonio ili Leon. Sva trojica su Bolivijci.
APOLINAR AKINO KISPE zvani Apolinario, Apolinar ili Polo, rođen 1935. u Vijači, u provinciji Ingavi, u okrugu La Paz. Sindikalni vođa fabrike „Figljozi“ u La Pazu. Kao aktivista Komunističke partije Bolivije, decembra 1966. pristupa gerili kao borac, ali je već mesecima ranije delovao kao najamnik na imanju Njakauazua koje je kupio Koko Peredo. Poginuo je 31. avgusta 1967. u zasedi kod Vado del Jesoa.
SERAPIO AKINO TUDELA zvani Serapio ili Serafin, rođen 1951. u Vijači, bratanac Apolinara Kispe. Kao i stric, isprva se priključio gerili kao najamnik na farmi, zbog čega ga Če – u svojoj analizi za mart mesec – smatra izbeglicom a ne borcem. Kasnije je pristupio pozadincima. Poginuo je 9. jula 1967. u klancu reke Ikira, dok je saborcima javljao o prisustvu vojske u blizini.
ANTONIO DOMINGEZ FLORES zvani Leon ili Antonio, aktivista Komunističke partije Bolivije, seoskog porekla. Na početku obavljao poslove najamanika na farmi, potom se priključio gerili kao borac. Dezertirao je 26. septembra 1967. u La Igeri, predajući se vlastima i pružajući im sve moguće informacije o gerilskom odredu. Svedočio je protiv Debrea i Sira Bustosa, na suđenju u Kamiriju, ali i pored toga nije bio tad oslobođen. Pušten je na slobodu 1970, u vreme vladavine Huana Hose Toresa.
5. MARIO MONHE MOLINA zvani Estanislao, Monhe, Mario ili Negro. Poreklom iz Bolivije, bio je učitelj i vrlo mlad se okrenuo političkoj delatnosti te tako postao i prvi sekretar Komunističke partije Bolivije, i na tom položaju je ostao do januara 1968, kada je dao ostavku. Trideset prvog decembra 1966. sastao se sa Čeom na reci Njakauazu, kada mu je predočio, između ostalog, da njemu pripada mesto političkog vođe dok se revolucija bude odvijala na bolivijskoj teritoriji, što Če nije prihvatio. Od tog trenutka došlo je do razlaza između Komunističke partije Bolivije i gerile.
6. RODOLFO SALDANJA zvani Rodolfo. Bolivijac, rođen 1932. u Sukreu. Kao bivši aktivista Komunističke partije Bolivije, bio među prvima koji su otišli na vojnu obuku na Kubu i jedan od četvorice koje je Mario Monhe isprva odredio za rad s kubanskim vezama. Aktivno učestvovao u pripremama i sa Čeom se sreo na reci Njakauazu 20. novembra. Isprva mu je bio poveren zadatak u gradovima, ali u zapisima od 26. januara, Če kaže da je trebalo da se priključi gerili za 15 dana, što se nije desilo. Uhapšen je 1968. i oslobođen 1970. u zamenu za dvojicu nemačkih talaca uhvaćenih u gerili Teopontea.
7. ROBERTO PEREDO LEIGE zvani Koko. Bolivijac, rođen 23. maja 1939. u Kočabambi. Bio jedan od četvorice aktivista Komunističke partije Bolivije koje je Mario Monhe odredio za rad s Kubancima. Bio je od početka na svim pripremama organizovanja gerila i nastupao kao vlasnik imanja na reci Njakauazu. Bio je član prethodnice, a ubijen je u zasedi kod El Batana, blizu La Igere, zajedno s Migelom i Huliom. Če je u Dnevniku zapisao: „Najosetniji gubitak je gubitak Kokoa, ali su i Migel i Hulio bili veličanstveni borci a vrednost sve trojice je nemerljiva.“
8. HARI VILJEGAS TAMAJO zvani Pombo. Kubanac, rođen u Jari, u provinciji Granma, Kuba. Veteran sa Sijera Maestre i iz Konga. Stigao u Boliviju jula 1966. i starao se o završnim pripremama gerile. Od 4. do 6. novembra 1966. sa Čeom, Tumom, Pačoom i Loroom obilazio je, s dva džipa, oblast od La Paza do Njakauazua. Bio pripadnik centra i posle bitke kod Jurovog klanca, Inti, Benigno, Urbano i on uspeli su da slome obruč, našli utočište među seljacima i uz pomoć Komunističke partije Bolivije prvo stigli u Kočabambu a, potom, iz Orura, trojica preživelih Kubanaca su se domogla čileanske granice i stigla na Kubu 6. marta 1968.
9. ANTONIO SANČEZ DIJAZ zvani Markos ili Pinares. Kubanac, rođen 1927. u Pinar del Riju. Poreklom iz seoske porodice, godinama je bio građevinski radnik. Borio se na Sijera Maestri i postao komandant. Zauzeo visoke vojne položaje i bio član Centralnog komiteta KP Kube. Stigao na reku Njakauazu 20. novembra 1966, gde ga Če isprva postavlja za vođu prethodnice. Oštro prekoren zbog svojih grešaka, posle je bio pozadinac, i to običan vojnik. Kada mu je Če pripretio da će biti izbačen iz gerile, ovaj mu je odgovorio: „Pre ću biti streljan!“ Poginuo je 2. juna 1967. u zasedi u oblasti Belja Viste, kad je bio na zadatku snabdevanja grupe pod Hoakinovom komandom.
10. ELISEO REJES RODRIGEZ zvani Rolando, ili kapetan San Luis, rođen 1940. u San Luisu, u provinciji Santijago de Kuba. Stekao čin kapetana kao jedan od najmlađih boraca na Sijera Maestri, gde je bio pod Čeovom komandom. Kao član Centralnog komiteta KP Kube, stigao je na reku Njakauazu novembra 1966. i bio u sastavu centra. Če ga je imenovao za političkog komesara. Poginuo je 25. aprila 1967. u bici kod El Mesona, između naselja Tikuča i reke Ikira. Tog dana je Če u Dnevniku zapisao: „Izgubili smo najboljeg gerilca.“
11. HOSE MARIJA MARTINEZ TAMAJO zvani Papi, Rikardo, Činču, Mbili ili Tako. Kubanac, rođen 1937. u Majariju, u provinciji Olgin. Učestvovao je u ilegalnoj borbi Pokreta „26. jul“ i potom se pridružio Pobunjeničkoj vojsci da bi se borio na Drugom istočnom frontu tokom rata protiv Batiste. Iz rata je izašao kao narednik, bio tenkista i jedan od osnivača Ministarstva unutrašnjih poslova, i stekao čin kapetana oružanih snaga. Obavio više misija izvan Kube i prvi put stigao u Boliviju 1963, da bi, zajedno sa Komunističkom partijom Bolivije, koordinirao podršku Gerilskoj vojsci naroda (EGP), koja je delovala na severu Argentine pod vođstvom Rikarda Masetija (Komandat Segundo). Borio se u Kongu i vratio se u La Paz marta 1966, da bi pripremio Čeov dolazak. Bio je pripadnik centra. Teško je ranjen 30. jula 1967. u bici kod reke Rosita i preminuo je nedugo posle toga na rukama svojih saboraca.
12. Don REMBERTO VILJA, prvobitni vlasnik imanja na Njakauazuu, koje je posle prodao Robertu Peredu zvanom Koko.
13. HUAN VITALIO AKUNJA NUNJEZ zvani Hoakin ili Vilo. Kubanac, rođen 1925. na Sijera Maestri. Bio je jedan od prvih seljaka koje je Pobunjenička vojska regrutovala i njoj je pristupio aprila 1957. Zbog ratničkih zasluga, dobio je čin komandanta. Bio je član Centralnog komiteta KP Kube, a na reku Njakauazu je stigao krajem novembra 1966. Komandovao je delom pozadine kako bi se ona približila Mujupampi i tako omogućila izlazak Sira Bustosa i Reži Debrea. Ne uspevši da se spoji sa Čeovom grupom, pao je sa celom svojom grupom 31. avgusta 1967. u zasedi kod Puerto Maurisija na reci Rio Grande. Ova akcija, u istoriji poznata kao bitka kod Vado del Jesa, izvedena je na reci Masikuri, pritoci reke Rio Grande.
14. LEONARDO TAMAJO NUNJEZ zvani Urbano. Kubanac, rođen 1941. u Bajamu. Borio se na Sijera Maestri i stekao čin kapetana. Stigao na reku Njakauazu krajem novembra 1966. i postao pripadnik centra. Preživeo borbu kod Jurovog klanca i zajedno s Pomboom i Benignoom uspeo da iziđe iz Bolivije preko Čilea, februara 1968, odakle se na Kubu vratio 6. marta te godine.
15. FREDI MAJMURA URTADO zvani Ernesto ili Lekar. Bolivijac, rođen 18. oktobra 1941. u Trinidadu, u okrugu Beni. Aktivista Komunističke partije Bolivije, diplomirao na Medicinskom fakultetu na Kubi, a novembra 1966. pristupio je gerili. Uhvaćen je živ u zasedi kod Vado del Jesa i, pošto je odbio da sarađuje, ubijen je 31. avgusta 1967.
16. ISRAEL REJES ZAJAS zvani Braulio. Kubanac, rođen 1933. na planinama Sijera Maestre. Pristupio borbama na Sijera Maestri kao nepismeni seljak i stigao do čina poručnika. Bio je član pratnje Raula Kastra, oficir za veze, borio se sa Čeom u Kongu pre nego što je, krajem novembra 1966, otputovao u Boliviju, a bio je pozadinac pod Hoakinovom komandom. Prvi je pao u zasedi kod Vado del Jesa 31. avgusta 1967.
17. MANUEL ERNANDEZ OSORIO zvani Migel ili Manuel. Kubanac, rođen 1931. u četvrti Santa Rito, u provinciji Granma. Veteran Sijera Maestre, stekao je čin kapetana Pobunjeničke vojske pod Čeovim vođstvom. Priključio se gerili krajem 1966. i postavljen je za vođu prethodnice, zamenivši na tom mestu Markosa. Poginuo je 26. septembra 1967. u Batanovom klancu, blizu La Igere.
18. GIDO PEREDO LEIGE zvani Inti. Bolivijac, rođen 30. aprila 1938. u Kočabambi. Od rane mladosti bio je aktivista Komunističke partije Bolivije i istakao se kao jedan od njenih najpredanijih i najhrabrijih kadrova. Bio je prvi sekretar Regionalnog komiteta La Paza i član Centralnog komiteta nakon što je izabran na Drugom nacionalnom kongresu 1964. Isto kao i brat Koko, učestvovao je u poslovima podrške peruanske gerile ELN-a i organizaciji EGP-a iz Argentine. Kod Njakauazua se istakao kao jedan od najodvažnijih boraca i kao politički komesar i vojni vođa. Nakon Jurovog klanca, izbegao sa ostalim preživelima težak obruč vojske i pridobio zaštitu seljaka, zahvaljujući čemu je preživeo. Uputio se, zajedno sa Urbanom, u grad Santa Kruz a potom, avionom, u Kočabambu, gde je preko svekra, pisca Hesusa Lare, stupio u kontakt sa Komunističkom partijom Bolivije, što je omogućilo spasavanje preostale trojice gerilaca. Tajno nastanjen u gradu, reorganizovao je ELN i kad se upravo spremao da se vrati u brda, represivne snage su ga ubile u La Pazu 9. septembra 1969.
19. HUAN PABLO ČANG NAVARO LEVANO zvani Kinez. Peruanac, vođa Narodnooslobodilačke vojske Perua. Sastao se sa Čeom decembra 1966. i vratio se sa Eustakiom i Negroom marta 1967, a zbog razvoja događaja je bio primoran da ostane uključen u gerilu. Izgleda da je preživeo bitku kod Jurovog klanca, ali se tvrdilo da je živ uhvaćen (bio je gotovo slep), odveden u La Igeru i tamo ubijen isto kao i Simeon Kuba i Če.
20. Reč je o ANISETU REINAGI GORDILJU zvanom Aniseto. Bolivijac, rođen 26. jula 1940. u Kolkečaki, na severu Potosija, bio je aktivista Komunističke omladine Bolivije i član njenog Nacionalnog izvršnog komiteta do februara 1967. Pristupio je gerili početkom decembra 1966. i bio je pripadnik prethodnice. Poginuo je u bici kod Jurovog klanca 8. oktobra 1967.
21. Reč je o EKTORU BEHARU RIVERI, koji je 1963. bio glavni vođa Narodnooslobodilačke vojske Perua, a 1966. je uhapšen i zatvoren u zatvor San Kintin u Peruu.
22. Reč je o HULIJU DAGNINU PAČEKU, peruanskom novinaru koji je boravio u La Pazu kao veza s Narodnooslobodilačkom vojskom Perua.
23. GUSTAVO MAČIN HOED DE BEČE zvani Alehandro. Kubanac, rođen 1937. u Havani, učestvovao je u borbi protiv Batiste u redovima Revolucionarnog studentskog direktorijuma i stekao čin komandanta. Bio je zamenik ministra industrije u kubanskoj vladi i visoki vojni starešina u provinciji Matanzas. Pristupio je gerili novembra 1966. i Če ga je imenovao za šefa operacija. Bio je pripadnik centra, ali usled zdravstvenih problema prešao u pozadinu. Poginuo je kod Vado del Jesa 31. avgusta 1967.
24. RENE MARTINEZ TAMAJO zvani Arturo. Kubanac, brat Hosea Marije, rođen 1941. u Majari, u provinciji Olgin. Borac sa Sijera Maestre, nakon pobede Revolucije radio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova i u Odeljenju istraživanja Pobunjeničke vojske. Stigao na reku Njakauazu decembra 1966. i priključen je centru sa zaduženjem o radio-vezama. Poginuo u bici kod Jurovog klanca 8. oktobra 1967.
25. LORHIO VAKA MARČETI zvani Karlos. Bolivijac, rođen 1934. u Santa Kruz de la Sijeri. Kao aktivista KP Bolivije učestvovao u sindikalnim aktivnostima. Odlučio da pristupi gerili za vreme studija na Kubi i po dolasku na reku Njakauazu 11. decembra 1966. priključen je grupi pozadine. Udavio se 16. marta 1967. prilikom prelaska reke Rio Grande, dok se vraćao za ekspedicije raspoznavanja. U Dnevniku Če je zapisao: „Do tog trenutka je smatran najboljim od Bolivijaca u pozadini zbog svoje ozbiljnosti, discipline i predanosti“.
26. OKTAVIO DE LA KONSEPSION DE LA PEDRAHA zvani Moro, Morogoro, Muganga, Lekar ili Tavito. Kubanac, rođen 1935. u Havani, borio se na Drugom istočnom frontu Sijera Maestre i dobio čin poručnika. Stigao na reku Njakauazu 11. decembra 1966. kao lekar i borac. U završnom periodu gerile ozbiljno se razboleo. Zbog toga, na početku bitke kod Jurovog klanca, Če ga poverava, zajedno sa Eustakiom i Čapakom, Pablitu da se brine o njemu. Grupa je stigla do Kahonesa, na ušću reka Miske i Grande, gde je ubijen 14. oktobra 1967.
27. DARIJEL ALARKON RAMIREZ zvani Benigno. Kubanac. Rođen 1939. u Mansaniljosu. Veteran Sijera Maestre, dobio čin kapetana Pobunjeničke vojske. Stigao na reku Njakauazu 11. decembra 1966 i postao deo grupe prethodnice. Preživeo bitku kod Jurovog klanca. Izišao iz Bolivije preko Čilea, zajedno sa Urbanom i Pomboom, i stigao na Kubu 6. marta 1968. Godine 1995. objavio knjigu Preživeli. Dezertirao kubansku revoluciju 1996.
28. Reč je o ORLANDU HIMENEZU BAZANU zvanom Kamba i HULIJU MENDEZU KORNEU zvanom Njato. Nadimak Njato, što na španskom znači kratkonosi, u Boliviji se daje onima sa istoka zemlje.
ORLANDO HIMENEZ BAZAN (Kamba). Bolivijac, rođen 27. juna 1934. u Riberalti, u okrugu Benija, vođa seljaka i aktivista KP Bolivije. Na početku radio kao najamnik na farmi kod Alta Benija, gde je bilo predviđeno da otpočne gerilska akcija. Decembra 1966. prebačen je na reku Njakauazu i priključen grupi prethodnice. Bio je zatražio razrešenje od gerile i dok je upravo dezertirao uhvaćen je 27. septembra 1967. blizu La Igere. Odveden je u Vojni sud Kamirija, da svedoči protiv Debrea i Bustosa. Posle oslobađanja, 1970, dobio je politički azil u Švedskoj, gde je umro 1994. godine.
HULIO MENDEZ KORNES zvani Njato. Rođen je 23. februara 1937. u Trinidadu, u okrugu Alta Benija. Bio aktivista KP Bolivije. Pre nego što je otišao na reku Njakauazu, bio je nadzornik farme kod Alta Benija, koju su Če i kubanski oficiri smatrali jednom od alternativa na početku akcija. Brinuo o snabdevanju i naoružanju. Preživeo je bitku kod Jurovog klanca, ali je pao u poslednjoj vojnoj akciji 15. novembra 1967, kad je obruč već bio slomljen.
29. ORLANDO PANTOHA TAMAJO zvani Antonio ili Olo. Kubanac, rođen 1933. u Mafu, u Santijago de Kubi. Bio je borac Pokreta „26. jul“, u ilegali, a kasnije se pridružio borbi na Sijera Maestri. Postao kapetan Oružanih snaga Kube. Stigao na reku Njakauazu 19. decembra 1966. i bio pripadnik centra. Poginuo je u Jurovom klancu 8. oktobra 1967.
30. HESUS SUAREZ GAJOL zvani Feliks ili Rubio. Kubanac, rođen 1936. u Havani. Aktivno učestvovao u ilegalnoj borbi a potom u Pobunjeničkoj vojsci, gde je stekao čin kapetana. Zauzeo važne položaje u revolucionarnoj vladi i bio član Centralnog komiteta KP Kube. Stigao na reku Njakauazu 19. decembra 1966. i postao član pozadine. Poginuo je 10. aprila 1967. u akciji kod Iripitija, gde je Bolivijska vojska izgubila 11 vojnika, a on je bio prvi gerilac koji je pao u borbi.
31. IVAN MONTERO zvani Renan ili Ivan. Kubanac, jedan od onih koji su bili zaduženi za uspostavljanje veza u gradovima Bolivije. Njegov identitet nije obelodanjen skoro 30 godina. Bio je veza između La Paza i Havane sve dok gerile nije počela da deluje. Učestvovao u oružanoj borbi u Nikaragvi i radio u službi bezbednosti sandinističke vlade između 1979. i 1990.
32. AJDEE TAMARA BUNKER BIDER zvana Tanja. Argentinka nemačkog porekla, rođena u Argentini 1937. Godine 1961. otišla je na Kubu, gde je radila kao prevodilac, a potom u Boliviju, kao ilegalni borac sa zadatkom da se ubaci u visoke vladine krugove, u čemu je značajno napredovala, sve dok nije bila prinuđena da ostane u samoj gerili, tj. posle stupanja u kontakt s Debreom i Bustosom, i pošto ju je neprijatelj otkrio. Priključivši se pozadini, poginula je u zasedi kod Vado del Jesa 31. avgusta 1967.
33. TOMAS ROSALES, Bolivijac. Nakon mučenja, ubijen je u zatvoru u Kamiriju.
34. Reč je o MARIJU ČAVEZU, Bolivijcu poznatom i pod nadimkom Istraživač. Bio je Član Komunističke partije Bolivije, a Koko Peredo ga je regrutovao da bi mu poverio zadatak da postavi mali hotel u Laguniljasu, odakle je trebalo da prikuplja informacije za gerilu.
35. Reč je o ANTONIJU HIMENEZU TARDIJU zvanom Pan Divino, tj. „Božanski hleb“, ili Pedro. Bolivijac, rođen 3. maja 1941. u Tarati, Kočambamba. Aktivista Komunističke omladine Bolivije, bio član njenog Nacional izvršnog komiteta do februara 1967. Pristupio gerili krajem 1966. i priključen pozadini. Poginuo u brdima Injaoa 9. avgusta 1967.
36. DAGLAS BRAVO, član Komunističke partije Venecuele i član Centralnog komiteta. Posegao za oružjem u borbi protiv diktature Markosa Perez Himeneza. Bio Vrhovni komandant Oružanih snaga Nacionalnog oslobođenja (FALN) Venecuele. Usprotivio se zabrani oružane borbe koju je Partija donela, pa je proteran iz nje.
37. VIKTORIO KODOVILA, Argentinac, prvi sekretar KP Argentine.
38. PEDRO DOMINGO MURILJO, bolivijski rodoljub koji je predvodio prvu objavu nezavisnosti jedne španske kolonije u Americi.
39. SIRO BUSTOS zvani Maurisio, Pelao, Pelado ili Karlos. Argentinac kome je Če poverio zadatak da ispita sever Argentine i da šalje borce kako bi bili pripremani za gerilu. Uhvaćen je, zajedno s Debreom i fotografom Endrjuom Rotom, u Mujupampi, pa je u Vojnom sudu Kamirija osuđen na 30 godina zatvora. Pušten je na slobodu 1970. za vreme vladavine Huana Hose Toresa.
40. EDUARDO HOZAMI, bivši aktivista KP Argentine, novinar i advokat.
41. HORHE RIKARDO MASETI. Argentinac, prvi latinoamerički novinar koji je intervjuisao Fidela Kastra i Čea, kao i druge vojnike, na Sijera Maestri. Nakon pobede revolucije, bio je osnivač i prvi direktor novinske agencije „Prensa Latina“. Poginuo je 21. aprila 1964. u borbi u Argentini.
42. LOJOLA GUZMAN LARA. Bolivijka, član Izvršnog komiteta Komunističke omladine Bolivije do februara 1967, kada je udaljena sa dužnosti. Januara te godine susrela se sa Čeom, koji joj je poverio upravljanje finansijama u urbanoj mreži. Uhapšena je septembra 1967. na osnovu fotografija koje su nađene u skrovištima Njakauazua, a 1970. je oslobođena u zamenu za dvojicu nemačkih talaca uhvaćenih u gerili Teopontea. Vratila se ilegalnoj borbi Narodnooslobodilačke vojske Bolivije tokom diktature Uga Banzera, i ponovo je uhapšena 1972, kada je tajno prolazila kroz Čile, zajedno s mužem, koji je posle toga nestao.
43. UMBERTO VASKEZ VIJANJA zvani Umberto. Bolivijac, Loroov brat. Učestvovao u postavljanju urbane mreže gerile 1967. godine. Izbegavajući progone, izašao iz zemlje i uzeo učešća u prvoj etapi reorganizacije Narodnooslobodilačke vojske Kube. Zauzeo disidentske stavove koji su ga doveli do razlaza i, zajedno s Ramirom Alijagom Saravijom, u Parizu je 1970. napisao umnoženi tekst „Bolivija: proba kontinentalne revolucije“.
44. Reč je o Bolivijki VISENTI GUZMAN LARI.
45. Reč je o jednom aktivisti Komunističke partije Bolivije.
46. Reč je o peruanskom revolucionaru čiji identitet nije otkriven.
47. Reč je o jednoj Karlosovoj sestri, OLGI VAKI MARČETI.
48. UMBERTO REA KLAVIHO, bolivijski lekar, saradnik gerile.
49. KARLOS FERNANDEZ GONSALEZ, tadašnji oficir bolivijske policije.
50. Reč je o KRISTIJANU RISU, Bolivijcu nemačkog porekla, nastanjenom u Laguniljasu.
51. BENHAMIN KORONADO KORDOBA zvani Benhamin. Bolivijac, rođen 30. januara 1941. u Potosi. Aktivista Komunističke partije Bolivije, pristupio je gerili 21. januara 1967. Priključen je prethodnici, a bio je član ekipe za istraživanje okoline. Udavio se prilikom prelaska reke Rio Grande 26. februara iste godine.
52. EUSEBIO TAPIJA ARUNI zvani Eusebio. Ajmarski seljak iz Alta Benija, aktivista Komunističke partije Bolivije, Bolivijac po poreklu. Priključio se gerili 21. januara 1967. zajedno sa Valterom i Benhaminom. Otpušten je iz gerile 25. marta, zajedno sa još trojicom iz grupe izgrednika; kasnije je dezertirao.
53. VALTER ARANSIBIJA AJALA zvani Valter. Bolivijac, rođen 21. januara 1941. u Mači, u okrugu Potosi. Bio jedan od osnivača lokalnog pokreta omladinske solidarnosti s Kubom pod nazivom „Linkoln–Muriljo–Kastro“, aktivista Komunističke omladine Bolivije i član njenog Nacionalnog komiteta. Stigao je na reku Njakauazu 21. januara i postavljen je u pozadince. Pao je u zasedi kod Vado del Jesa 31. avgusta 1967.
54. HORHE KOLE KUETO zvani Kole, organizacioni sekretar Komunističke partije Bolivije.
55. SIMON REJES RIVERA zvani Simon Rodrigez, sindikalni lider i vođa Komunističke partije Bolivije.
56. VALTER PAREHA FERNANDEZ. U praksi, Pareha nije preuzeo takvu odgovornost, mada jeste sarađivao sa urbanom mrežom.
57. Reč je o ONORATU ROHASU, siromašnom seljaku, koji je živeo s mnogočlanom porodicom na obali reke Rio Grande. Upoznao je gerilce tokom njihove februarske ekspedicije i počeo da sarađuje s njima. Kasnije, krajem avgusta, pod utiskom da se nalazi između dve vatre, pokušao je da pobegne s porodicom, ali tadašnji major Mario Vargas Salinas naterao ga je da sarađuje s vojskom i da izda gerilce. Poveo je Hoakinovu kolonu pravo u zasedu kod Puerto Marusija (Vado del Jeso), posle čega je poslat u puk „Mančego“, gde mu je posle toga poklonjen i jedan plac. Četrnaestog juna 1969. jedan komandant Narodnooslobodilačke vojske Bolivije ubio ga je s dva pucnja iz pištolja.
58. EVARISTO KABALJERO, tadašnji gradonačelnik Arenalesa.
59. Reč je o UMBERTU RAMIREZU, rukovodiocu Komunističke partije Bolivije. Susret se nikad nije odigrao usled zamaha ratnih dejstava i potonjeg potpunog odsustva kontakata.
60. Reč je o ŽIL REŽI DEBREU zvanom Francuz, Danton, Debre ili Debraju. Poreklom Francuz, levičarski nastrojen intelektualac koji je učestvovao u pripremama gerile. Marta 1967. sreo se Čeom, koji mu je poverio niz misija u inostranstvu. Zajedno s Bustosom i Rotom, 20. aprila 1967. uhvaćen je u Mujupampi, i Vojni sud u Kamiriju osudio ga je na 30 godina zatvora. Vlada Huana Hose Toresa oslobodila ga je 1970.
61. MERSI. Gvatemalac, ilegalni borac čije je pravo ime Karlos Konrado de Hesus Alvarado Marin. Naknadno je potvrđena njegova odanost revolucionarnoj stvari, kao i njegovo poštenje.
62. HUAN LEČIN OKENDO, tadašnji najviši funkcioner Radničke centrale Bolivije.
63. RESTITUTO HOSE KABRERA FLORES zvani Lekar ili Negro. Peruanac, rođen 1931. u Kaljau, Peru. Član Narodnooslobodilačke vojske Perua. Pristupio gerili u prvoj polovini marta, zajednom s Kinezom i Eustakiom, i bio u pozadincima. Na dan zasede kod Vado del Jesa, 31. avgusta, pobegao je preko reke, ali je uhvaćen i brutalno ubijen 3. septembra na reci Palmarito.
64. Reč je o LUSIJU EDILBERTU GALVAN IDALGU zvanom Eustakio. Peruanac, rođen je 1937. u Uankaju, Peru. Pripadnik Narodnooslobodilačke vojske Perua. Pristupio gerili, zajedno sa Negroom i Kinezom, marta 1967. Poginuo je u Kahonesu, na ušću reka Rio Grande i Miske, 14. oktobra 1967.
65. Reč je o Bolivijcima VISENTU ROKABADO TERAZASU i PASTORU BARERA KINTANI.
VISENTE ROKABADO TERAZAS zvani Orlando. Pristupio je gerilskoj grupi pod komandom Moisesa Gevare, ali je dezertirao posle nekoliko dana, pre početka oružanih dejstava. Ima pokazatelja da je obavio smišljen posao insajdera jer je po svemu sudeći radio u civilnoj policiji (DIC). Na suđenju u Kamiriju oslobođen je krivice.
PASTOR BERERA KINTANA zvani Danijel. Priključio se gerili u grupi Moisesa Gevare, a dezertirao nakon nekoliko dana, pred početak oružanih dejstava. Na suđenju u Kamiriju oslobođen je krivice.
66. SALUSTIO ČOKE ČOKE zvani Salustio. Poreklom iz Bolivije, pristupio je gerili s grupom Moisesa Gevare i uhapšen je 17. marta 1967. Nakon suđenja u Kamiriju ostao je u pritvoru dugo vremena.
67. ŽAN-POL SARTR, francuski filozof i pisac koji je upoznao Čea prilikom svoje prve posete Kubi 1960. godine.
68. BERTRAND RASEL, engleski filozof i matematičar. Predsedavao Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u Vijetnamu.
69. HUAN HELMAN, argentinski revolucionar (i pesnik, prim. prev.), član Komunističke partije Argentine.
70. LUIS FAUSTINO STAMPONI KORINALDESI, argentinski revolucionar, član Socijalističke partije.
71. MARIJA ROSA OLIVER, argentinska spisateljica.
72. Reč je o ERNANU PLATA RIOSU, oficiru (majoru) Bolivijske vojske koji je 23. marta uhvaćen u zasedi. Na suđenju uhapšenim gerilcima lažno je svedočio.
73. Reč je o AUGUSTU SILVI BOGADU, oficiru (kapetanu) Bolivijske vojske koji je 23. marta uhvaćen u zasedi.
74. RAUL KISPAJA ČOKE zvani Raul. Bolivijac, rođen 31. decembra 1939. u gradu Oruro. Bio je aktivista Komunističke omladine Bolivije i član njenog Nacionalnog komiteta. Godine 1965. postaje aktivista u redovima PCML-a. Pristupio je gerili u Moisesovoj grupi i postao deo prethodnice. Poginuo u bici kod reke Rosita, 30. jula 1967, kada je pokušavao da pomogne Rikardu.
75. HOSE KASTILJO ČAVEZ zvani Pako. Bolivijac, aktivista Komunističke partije Bolivije sve do razlaza 1965. Pristupio je gerili u grupi Moisesa Gevare i uhvaćen je u zasedi kod Vado del Jesa. Vojska ga je upotrebila za identifikaciju leševa, pružanje informacija i svedočenje na suđenju u Kamiriju, gde je u zatvoru ostao do 1970.
76. HULIO VELASKO MONTANJO zvani Pepe. Bolivijac, koji je pristupio gerili s grupom Moisesa Gevare. Dezertirao je iz pozadine, gde je postavljen. Vojska ga je uhvatila, mučila, a potom i streljala 23. maja 1967.
77. UGO ČOKE SILVA zvani Čingolo. Bolivijac, koji je pristupio gerili u grupi Moisesa Gevare i dezertirao jula 1967, zajedno sa Eusebiom. Po svemu sudeći, poveo je vojsku do gerilskih jama, gde su bili skladišteni lekovi, oružje, dokumentacija i namirnice.
78. General RENE BARIJENTOS ORTUNJO. Rođen 1919. u Tarati, Kočabamba, bio je pripadnih Ratnog vazduhoplovstva koji je Revolucionarnom narodnom pokretu nametnuo svoju kandidaturu za potpredsednika sa Viktorom Pazom Estensorom, i avgusta 1964. preuzeo je mesto predsednika. Bio je na čelu države od 6. avgusta do smrti, 27. aprila 1969, kad je poginuo u helikopteru pod nikada do kraja rasvetljenim okolnostima. Njegovo predsednikovanje odlikovalo se autoritarnim postupcima, posebnim vezama koje je uspostavio s ruralnim sektorom preko tzv. Zemljoradničko-vojnog pakta, kao i po njegovom proameričkim stavovima.
79. MARIO GUTIJEREZ ARDAJA zvani Hulio. Bolivijac, rođen 22. maja 1939. u Sačoheri, blizu Trinidada, u okrugu Beni. Bio aktivista Komunističke partije Bolivije, diplomirao medicinu na Kubi i pristupio gerili marta 1967. Poginuo je u zasedi kod Batanovog klanca, blizu La Igere, 26. septembra 1967, s Kokoom i Migelom.
80. DAVID ADRIJAZOLA VEIZAGA zvani Dario. Bolivijac, rođen u Oruru 1939. Pristupio je gerili s grupom Moisesa Gevare i bio u prethodnici. Preživeo je bitku kod Jurovog klanca i napusti gerilsku oblast sa grupom pod Intijevom komandom. Zajedno s njim, učestvovao u ilegalnoj reorganizaciji Narodnooslobodilačke vojske Bolivije. Ubile su ga policijske snage u La Pazu 31. novembra 1969.
81. FRANSISKO UANKA FLORES zvani Pablo ili Pablito. Bolivijac, rođen 1945. u Oruru ili u naselju Laha, ali nije poznato kog datuma. Kao najmlađi član gerile, pristupio je Moisesovoj grupi i raspoređen je u prethodnicu. Nakon akcije kod Jurovog klanca, s grupom preživelih uputio se ka ušču rekâ Miske i Rio Grande, gde je ubijen 14. oktobra 1967.
82. KASILDO KONDORI VARGAS KOČI zvani Viktor. Bolivijac, rođen 9. aprila 1941. u Korokoru, u provinciji Pakahes, u okrugu La Paz. Pristupio je gerili s Moisesovom grupom. Bio je pozadinac, a poginuo je 2. juna 1967. u zasedi kod Belja Viste, zajedno sa Antoniom Sančez Dijazom zvanim Markos.
83. SIMEON KUBA SANABRIJA zvani Vili. Bolivijac, rođen 5. januara 1935. u Kočabambi, u Itapaji. Bio je rudar u Uanuniju i Moisesov drug, pa se s njim priključio gerili marta 1967. Kao pripadnik centra, uhvaćen je u Jurovom klancu 8. oktobra, dok je pokušavao da izvuče Čea, koji je bio ranjen u nogu i čije je oružje bilo van upotrebe. Streljan je 9. oktobra 1967. u školi u La Igeri, isto kao i Če.
84. HAIME ARANA KAMPERO zvani Čapako ili Luis. Bolivijac, rođen 31. oktobra 1938. u Tarihi. Bio je aktivista Revolucionarnog nacionalnog pokreta omladine, i tokom studija na Kubi odlučio je da se priključi gerili, pa je na reku Njakauazu stigao marta 1967. i bio priključen centru. U bici kod Jurovog klanca uspeo je da se izvuče iz obruča, i da se zajedno s grupom preživelih dokopa Kahonesa, gde je 14. oktobra 1967. ubijen.
85. Reč je o RUBENU SANČEZU VALDIVIJI, koji je imao čin majora kada ga je gerila uhvatila u zasedi kod Iripitija. Godinama kasnije priznao je da je on predao štampi Prvo saopštenje Narodnooslobodilačke vojske Bolivije, jedino koje je uspelo da bude objavljeno. Nakon toga je morao da ode u izgnanstvo, gde je učvrstio svoje veze s levičarskim sektorima, a zatim se vratio Bolivijskoj vojsci. Po napuštanju aktivne službe, postao je regionalni lider Pokreta „Slobodna Bolivija“ (MBL) u Kočabambi.
86. MOISES GEVARA RODRIGEZ zvani Moises ili Gevara. Bolivijac, rođen 25. decembra 1939. u Katarikagvi. Radio je u rudniku Uanuni, a 1965. je otpušten s posla zbog represivnih mera generala Barijentosa. Bio je član Komunističke partije Bolivije, a potom i PCML-a, partije iz koje je udaljen zbog razmimoilaženja s rukovodiocem Oskarom Zamorom Medikanelijem. Priključio se gerili marta 1967, posle prvog susreta sa Čeom u januaru, kada se obavezao da će sakupiti grupu boraca. Bio pripadnik centra, ali je usled zdravstvenih tegoba ostao u pozadini, pod Hoakinovom komandom. Poginuo je 31. avgusta 1967. u zasedi kod Vado del Jesa.
87. PAUL SIMON, seljak koga su sreli na putu za Mujupampu, koji se pokazao kao dobar saradnik gerilaca.
88. MARTIN VIDES, seljak koga su sreli na putu za Mujupampu. Kako Če beleži u Dnevniku, on je „bogataš“ oblasti.
89. DŽORDŽ ENDRJU ROT, angločileanski fotograf. S posebnim odobrenjem vojske, Rot je kružio ratnim područjem i 19. aprila je uspeo da upostavi kontakt, kada ga je gerila uhvatila u blizini Laguniljasa. Sutradan je napustio područje, zajedno s Debreom i Bustosom, pa ih je vojka uhapsila 30. aprila 1967. Rot je oslobođen 89 dana kasnije. Nije isključena mogućnost da je bio agent CIA.
90. HENRI LAREDO, potporučnik Bolivijske vojske, poginuo je u borbi. Zaplenjeno mu je pismo u kojem ga njegova žena moli da joj donese skalp nekog gerilca da bi „ukrasila“ dnevnu sobu.
91. UMBERTO ROČA URKIJETA, zvani pukovnik Roča, bio je komandant Četvrte armijske divizije, smeštene u Kamiriju do maja 1967.
92. ČIČO OTERO, vlasnik jedne od kuća na putu kojim je prošla gerila.
93. RAUL LEONI, tadašnji predsednik Venecuele.
94. GUZMAN ROBLES, bolivijski seljak koga je vojska uhapsila kad se vraćao iz nabavke namirnica za gerilce.
95. MOISES ROBLES, sedamnaestogodišnji bolivijski seljak koji je služio gerilcima kao vodič.
96. GREGORIO VARGAS, seljak koji je bio vodič gerilaca.
97. PAULINO BAIGORIJA, dvadesetogodišnji seljak koji je služio kao veza gerile i koji je zatražio da joj se pridruži. Dok je obavljao zadatak koji mu je Če poverio, uhvaćen je u Komarapi, te je tako ostao odsečen od saboraca i kasnije je bio mučen.
98. BENHAMIN PANIJAGVA, bolivijski seljak.
99. FENELON KOKA, bolivijski seljak koji je sarađivao s gerilcima. U njegovoj kući je operisan Tuma.
100. DON LUKAS, seljak koji je izišao u susret gerilcima.
101. ALFREDO OVANDO KANDIJA. Godine 1967. bio glavnokomandujući Oružanih snaga Bolivije i aktivno je učestvovao u vođenju antigerilske kampanje. Bio je predsednik republike u tri navrata; jednom je to postao pošto je svrgao Luisa Adolfa Siles Salinasa, te je na čelu države bio od septembra 1969. do oktobra 1970.
102. Autentična revolucionarna partija (PRA), koju je predvodio Valter Gevara Arse.
103. Socijaldemokratska partija Bolivije.
104. Socijalistička falanga Bolivije (FSB).
105. ADOLFO SILES SALINAS, tadašnji potpredsednik Bolivije.
106. ANTONIO MELGAR, pripadnik Bolivijske vojske, poginuo u boju.
107. HUAN KARLOS ONGANIJA, argentinski oficir koji je 1966. svrgao s vlasti Artura Iljiju i posle vojnog udara postao predsednik republike.
108. Reč je o EUSEBIJU TAPIJA ARUNI zvanom Eusebijo i UGU ČOKE SILVI zvanom Čingolo.
109. Doktor UGO LOZANO, bolivijski stomatolog, pripadnik mreže za delovanje u gradovima.
110. Armijski pukovnik LUIS REKE TERAN. Komandovao Četvrtom armijskom divizijom, sa sedištem u Kamiriju od maja 1967, i odigrao aktivnu ulogu u protivgerilskoj kampanji te godine, a naročito prilikom premetačine strateških skloništa gerile.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dnevnik iz Bolivije

Počalji od Mustra taj Uto Apr 17, 2018 2:42 pm








\'7b1\'7d Hasta la victoria siempre.
\'7b2\'7d Za sve fusnote obeležene brojevima vidi Indeks imena na kraju knjige.
\'7b3\'7d Siro Algaranjaz Leige je vlasnik imanja El Pinkal, najbližeg onom koje je korišćeno kao prva gerilska baza. (Prim. šp. izdavača)
\'7b4\'7d Poznata i kao Njankauazu, Njakuuazu, Njakauazu, Njakuazo i dr. (Prim. šp. izdavača)
\'7b5\'7d Oznaka za Kubu. (Prim. šp. izdavača)
\'7b6\'7d Aleida Gevara Marč, druga Čeova ćerka. (Prim. šp. izdavača)
\'7b7\'7d Stanovnici istočnog dela Bolivije. (Prim prev.)
\'7b8\'7d Imanje u vlasništvu gerilaca, smešteno u oblasti Karanavija, u provinciji Nor Jungas, okrug La Paza. (Prim. šp. izdavača)
\'7b9\'7d Anta je u Boliviji naziv za tapira. (Prim. prev.)
\'7b10\'7d Vrsta lozove rakije. (Prim. šp. izdavača)
\'7b11\'7d Navodi se pod rimskim i pod arapskim brojevima, ali reč je o istom logoru. (Prim. šp. izdavača)
\'7b12\'7d Bagre (šp.), krupnija rečna riba slična somu. (Prim. prev.)
\'7b13\'7d Reč kojom se u Boliviji označava ruralno raznošenje poizvoda i putnika. Ova reč se u gerili koristila za identifikovanje putovanja kojima su namirnice dopremane do logora. (Prim. šp. izdavača)
\'7b14\'7d Jezik kojim govori deo stanovništva na teritoriji starog carstva Inka. (Prim. šp. izdavača)
\'7b15\'7d Odnosi se na muvu koja polaže potkožnu larvu prilikom uboda i koja je u narodu te oblasti poznata pod tim imenom. (Prim. šp. izdavača)
\'7b16\'7dChoclo (šp.), kukuruz šećerac u šaši. (Prim. šp. izdavača)
\'7b17\'7d „Instrukcije za kadrove zadužene za rad u gradovima“ u Vojnom delu. (Prim. šp. izdavača)
\'7b18\'7d Tatu (šp.), narodni naziv za armadilju. (Prim. šp. izdavača)
\'7b19\'7d 1 funta = 453 grama. (Prim. prev.)
\'7b20\'7d Pritoka reke Njakauazu. (Prim. šp. izdavača)
\'7b21\'7d Tipično bolivijsko jelo od mladog kukuruza, zamotano u šašu, slično jelu koje je poznato i kao tamal. (Prim. šp. izdavača)
\'7b22\'7d Napitak pripremljen od toplog mleka, šećera i rakije. (Prim. šp. izdavača)
\'7b23\'7d Rođendan njegovog oca, Ernesta Gevare Linča. (Prim. šp. izdavača)
\'7b24\'7d Rođendan starije ćerke Ilde Gevara Gadea. (Prim. šp. izdavača)
\'7b25\'7d Priseća se rođendana svoje supruge, borca Aleide Marč de la Tore. (Prim. šp. izdavača)
\'7b26\'7d Chaquear (šp.), raščišćavanje puta. (Prim. šp. izdavača)
\'7b27\'7d Seća se rođendana Ernesta Gevare Marča, najmlađeg deteta. (Prim. šp. izdavača)
\'7b28\'7d Termin vodi poreklo od reči tapera koja na jeziku zajednice Gvarani znači sklonište. (Prim. šp. izdavača)
\'7b29\'7d Corojo (šp.), vrsta američke palme od čijeg se ploda kuvanjem dobija mast koja je po teksturi slična biljnoj masti. (Prim. prev.)
\'7b30\'7d Kuvani kukuruz u zrnu koji se upotrebljava kao jelo u nekim delovima Amerike. (Prim. šp. izdavača)
\'7b31\'7d Vrsta južnoameričkog jelena. (Prim. šp. izdavača)
\'7b32\'7d Misli na svog oca. (Prim. šp. izdavača)
\'7b33\'7d Isto tako izveštava o svom razlazu sa Omladinskom direkcijom. (Čeovo zapažanje)
\'7b34\'7d Zagrade označavaju reči koje su nečitke u izvorniku. (Prim. šp. izdavača)
\'7b35\'7d Držani su časovi jezika (kečua i francuskog) i kulturnog i političkog uzdizanja. (Prim. šp. izdavača)
\'7b36\'7d Skraćeno ELN – Ejército de Liberación Nacional de Bolivia.
\'7b37\'7d Organizacija Sjedinjenih Američkih Država, skraćenica od španskog Organização dos Estados Americanos.
\'7b38\'7d Charqui (šp.), meso sušeno na suncu. (Prim. šp. izdavača)
\'7b39\'7d Nečitko u izvorniku. (Prim. šp. izdavača)
\'7b40\'7d Tako se nazivaju potomci starosedelačkog naroda koji, podeljen u brojne grupe, živi na teritoriji od Amazonije do reke La Plata. Naziv potiče od reči abá guarini: čovek rata. (Prim. šp. izdavača)
\'7b41\'7d Nečitko u izvorniku. (Prim. šp. izdavača)
\'7b42\'7d D. XXI. (Čeova primedba)
\'7b43\'7d Nečitko u izvorniku. (Prim. šp. izdavača)
\'7b44\'7d Joco (šp.), tikva koja ima tvrdu koru. (Prim. šp. izdavača)
\'7b45\'7d Zapallo (šp.), tikva koja ima meku koru – tikvica. (Prim. šp. izdavača)
\'7b46\'7d Yacimientos Petrolíferos Fiscales Bolivianos – Bolivijska državna naftna nalazišta.
\'7b47\'7d Cacaré (šp.), planinska ptica, tako nazvana što svojim kukurikanjem javlja prisustvo čoveka ili druge životinje. (Prim. šp. izdavača)
\'7b48\'7d Pecarí, ili puerco de tropa (šp.), kako sam Če navodi, to je sisar sličan svinji, a vrlo ratoboran. (Prim. prev.)
\'7b49\'7d Na ovaj način se priseća rođendana svoja dva brata, Roberta i Huana Martina Gevare de la Serne. (Prim. šp. izdavača)
\'7b50\'7d Misli na rođendan svoga sina Kamila Gevare Marča. (Prim. šp. izdavača)
\'7b51\'7d Pravnički termin koji se odnosi na pravo optuženog da se obrati nadležnom sudu kako bi se tu odmah utvrdilo da li je njegovo hapšenje zakonito ili nije. (Prim. prev.)
\'7b52\'7d Chaco (šp.), zemljište zasađeno manjim voćkama. (Prim. šp. izdavača)
\'7b53\'7d Vest koja se čula preko radija, a koju pominje, bila je lažna. Zna se da je Horhe Vaskez Vijanja, nakon mučenja, bačen iz helikoptera u prašumu. (Prim. šp. izdavača)
\'7b54\'7d Achacao (šp.), tako se u Boliviji naziva pastorak, ženin sin iz prethodnog braka. (Prim. šp. izdavača)
\'7b55\'7d Locro (šp.), čorba od pirinča, čarkija, krompira i začina tipičnih za istočni deo Bolivije. (Prim. šp. izdavača)
\'7b56\'7d U Argentini, Boliviji, Paragvaju, Peruu i Urugvaju, imenicom plaža označava se širok, ravan i prazan prostor koji se koristi u određene svrhe po naseljima i plantažama velikih površina. (Prim. šp. izdavača)
\'7b57\'7d Priseća se rođendana mlađe ćerke, Selije Gevara Marč. (Prim. šp. izdavača)
\'7b58\'7dHochi (šp.), vrsta divlje mačke koja živi jedino u predelima Južne Amerike, a naročito je rasprostranjena na istoku Bolivije. (Prim. šp. izdavača)
\'7b59\'7d Misli na svoju mamu, Seliju de la Serna. (Prim. šp. izdavača)
\'7b60\'7d Nečitko u izvorniku. (Prim. šp. izdavača)
\'7b61\'7d Rudarski kraj Bolivije, gde je Vojska Bolivije 24. juna 1967. izvršila masakr nad 87 osoba – uključujući tu i žene i decu. Taj događaj je poznat kao Masakr na dan San Huana. (Prim. šp. izdavača)
\'7b62\'7d Cotuda (šp.), osoba koja boluje od gušavosti. (Prim. šp. izdavača)
\'7b63\'7d Nečitko u izvorniku. (Prim. šp. izdavača)
\'7b64\'7d Pulpería (šp.), bakalnica. (Prim. šp. izdavača)
\'7b65\'7d Chankaka (šp.), vrsta uštipaka od sećerne trske. (Prim. šp. izdavača)
\'7b66\'7d Caracoré (šp.), plod kaktusa, od čijeg se središnjeg dela prave opisane kuglice. (Prim. šp. izdavača)
\'7b67\'7d OLAS, Organizacija latinoameričke solidarnosti koja je 10. avgusta 1967. godine održala u Havani svoju prvu konferenciju na kojoj su predstavnici iz zemalja Latinske Amerike doneli odluku da je pravo i dužnost naroda tih zemalja da podižu revoluciju i da, u tom smislu, gerila, kao začetak oslobodilačkih armija, predstavlja najdelotvorniji način da se razvije revolucionarna borba. (Prim. prev.)
\'7b68\'7d Chuchial (šp.), mesto gde ima puno čučija, vrste šuplje trske poput pruća ili bambusa. (Prim. šp. izdavača)
\'7b69\'7d Nečitko u izvorniku. (Prim. šp. izdavača)
\'7b70\'7d Ovom sintagmom se na Kubi označava način usmenog prenošenja glasina, a njoj je u srpskom jeziku srodna sintagma „radio Mileva“.
\'7b71\'7d Tim nazivom Če ovde označava otpadnike, prema odbeglom Kambi. (Prim. prev.)
\'7b72\'7d Starica s kozama nije bila potkazivač i nikad nije progovorila s vojskom, tj. nije prijavila Čea. Zvala se Epifanija Kabrera i u međuvremenu je preminula. (Prim. šp. izdavača)
\'7b73\'7d Ovaj dokument je Če napisao i predao ga Lojoli Guzman kada je 26. januara 1967. posetila gerilski kamp.
\'7b74\'7d Centro de Instrucción de Tropas Especiales – Centar za podučavanje specijalnih trupa.
\'7b75\'7d Devetog aprila 1952. Nacionalni revolucionarni pokret MNR (Movimiento Nacionalista Revolucionario), na čelu sa Viktorom Pazom Estensorom, podigao je ustanak protiv vojne diktature i vratio Estensora na funkciju legalno izabranog predsednika države. U tom ustanku glavna snaga su bili rudari. (Prim. prev.)


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dnevnik iz Bolivije

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu