Žak Vaše

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:09 am

ŽAK VAŠE
[You must be registered and logged in to see this image.]
Upoznao sam čoveka lepšeg od mirlitona. Pisao je pisma ozbiljna kao Gali. Mi smo u 20. veku (hrišćanske ere) i detonatori okidaju pod potpeticama dece. Ima cvetova koji se u mastionicama rascvetavaju posebno za nekrološke članke. Taj čovek je bio moj prijatelj.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Za Žaka Vašea (Jacques Vaché, Lorijan 1895 – Nant 1919) moglo bi se, rečima Marka Ristića, reći da je „nepoznat onima kojima je nepoznat Breton“. O ovoj kultnoj ličnosti predistorije pariskog dadaizma i nadrealizma dugo se znalo samo ono što je Andre Breton (André Breton) u intervalu od 1919. do 1949. godine objavio kao Pisma iz rata (Lettres de guerre) Žaka Vašea: petnaest pisama trojici prijatelja, (automatska) pesma u prozi Beli acetilen (Blanche acétylène) i kratka neogotik priča Krvavi simbol (Le sanglant symbol). Od osamdesetih godina 20. veka ovaj „Vašeov kanon“ je znatno proširen otkrićem još stotinak Vašeovih pisama upućenih porodici i devojci Žani Derijan (Jeanne Derrien), kao i nekolicinom tekstova nastalih tokom njegove predratne aktivnosti u protodadaističkoj, tzv. „nantskoj grupi“. Ali ni to nije omogućilo da se biografija ovog kratkovekog skeptika, dendija i tvorca jedne teorije humora značajnije rasvetli, niti da se Vaše stabilnije pozicionira unutar književnosti u užem smislu. Taj „veoma elegantni riđokosi mladić“ ostaje zapamćen pre svega kao neko ko je ostvario presudni katalitički uticaj na formiranje jedne od najznačajnijih pesničkih ličnosti dvadesetog veka.
           Do prvog susreta između Vašea i Bretona došlo je početkom 1916. godine u vojnoj bolnici u Nantu, gde se Vaše nalazio kao ranjenik na oporavku, a Breton kao mobilisani student medicine u centru za neurologiju. Taj susret i njihovi svakodnevni razgovori tokom proleća 1916, praktično su sinhroni otvaranju kabarea Volter i legendarnom nehotičnom pronalasku reči dada u Cirihu, a za više od godinu dana prethode Bretonovom upoznavanju sa Aragonom (Louis Aragon) i Supoom (Philippe Soupault) i, dakle, formiranju jezgra „sprijateljenih ljudi“ koji će posle rata u Parizu pokrenuti časopis Littérature, „najvažnije, najčistije psihološko svedočanstvo o francuskoj generaciji koja je imala 20 godina za vreme rata“. Najiscrpniju istoriju ovog časopisa, njegovu evoluciju od modernističke avangarde, preko dadaizma sve do predvorja nadrealizma, napisao je još 1924. godine Marko Ristić u tekstu Preobraženja dade –             Kasnije se Vašeovo i Bretonovo prijateljstvo razvijalo uglavnom kroz prepisku, koja čini stožer Pisama iz rata, kao i nekoliko kraćih susreta u Parizu. Tokom jednog od tih susreta, Vaše će napraviti čuveni skandal na premijeri Apolinerove (Guillaume Apollinaire) „nadrealističke drame“ Tiresijine dojke (Les Mamelles de Tirésias, 1917). Čitalac će kroz Pisma iz rata moći da prati Vašeov ambivalentan i polemički odnos prema Apolineru, čijem je idejnom i stvaralačkom uticaju na Bretona tokom rata predstavljao jedinu relevantnu alternativu. Kroz Vašea se Breton, tada još uvek autor pesama u malarmeovskom duhu, prvi put sreće sa praksom antiliterarnih stavova i mogućnošću da se novi duh u poeziji ne traži apolinerovskom linijom inovacije u okviru tradicije, već radikalizovanim postavljanjem pitanja (etičkog) odnosa egzistencije i umetnosti, i svrhovitosti stvaranja uopšte. Suprotnost koju su za Bretona mogli predstavljati Apoliner i Vaše može se skicirati kroz njihov odnos prema ratu. Dok je Apoliner, patriota i dobrovoljac, s ponosom nosio svoju uniformu artiljerca, Vaše, „dendi zatečen u ratu“, u javnosti se pojavljivao u različitim pa i neprijateljskim uniformama, pervertujući uniforme u multiforme, odnosno sintetične uniforme sastavljene istovremeno od savezničkih i neprijateljskih „modnih“ znakova rata. Tako ni Pisma iz rata nisu reportaža sa fronta niti svedočanstvo patriotskog naboja, već antiratni dokument o „dezertiranju u sebe“ pojedinca koji ultimativno odbija da bude ubijen za vreme rata.
           Za Bretona, a i za današnjeg čitaoca, Vaše bi najzanimljiviji i najznačajniji mogao biti po svojoj teoriji humora, koja je najpre jedna žarijevska jezička igra. Da bi naglasio razliku i autonomnost svog specifičnog shvatanja humora (humour), Vaše ovu reč piše bez inicijalnog h, dakle kao ’umor (umour), što je u francuskom jeziku razlika koja se može uočiti samo na nivou grafije (i povodom čega je danas teško ne setiti se Deridinih homofona). Ono što Vaše podrazumeva pod ’umorom, istovremeno je jedna intergalna praksa življenja (nepotkupljiva, subverzivna i lucidna ravnodušnost), jedan fragmentaran program (anti)umetnosti („suve“, oštre, uznemirujuće, teatralne, smehovite i „pomalo zamorne“, otvorene za kontradikciju), i jedna originalna teorija humora, koja je zapravo u osnovi onoga što će Breton 1939. nazvati crnim humorom. Ova sintagma, danas sasvim odomaćena i primenjiva u širokom rasponu od teatra apsurda do Linčovih filmova, sve do Bretonove Anotlogije crnog humora (Anthologie de l'humour noir) nije imala nikakvo frazeološko ili terminološko značenje.6 Breton u predgovoru Antologiji7 nastoji da taj specifično moderan i subverzivan humor, koji gravitira groteski i „smrtni je neprijatelj sentimentalnosti“, razgraniči od drugih i posebno „lakših“ oblika humora (gluposti, sarkazma, lake šale, dosetke i sl.), a pronalazi ga podjednako u literaturi, slikarstvu, filmu i životu, izdižući „crnohumorno svojstvo“ do opšteg merila ukusa i distinsktivnog obeležja modernog senzibiliteta. Ovakvo proširenje i pojačavanje značenja i značaja crnog humora kao temeljnog „stanja svesti“ i opšteg „životnog stava“ (podrazumevano već u Vašeovom ’umoru) ravno je još jedino širini i značaju koji je nadrealizam pridavao fenomenu slučaja.
           Kao što će i Breton naglasiti u svom predgovoru iz 1949, Vašeova pisma su privatno, lično svedočanstvo i „potpisnik ovih pisama, pišući ih, nije ni predvideo neko drugo“. To umnogome objašnjava aluzivan i „negostoljubiv“ ton i stil ovih tekstova, rukovođenih jedino svešću o korespondentu i eventualnom svešću o cenzuri. Telegrafski stil ovih pisama, istovremeno „kolokvijalan i proročki“, razlomljena rečenica, specifična interpunkcija, nonšalancija prema pravopisu, zasićenost neologizmima, stranim rečima, žargonskim izrazima, aluzijama, nagli prekidi i smene „kadrova“ iz pasusa u pasus i sl. –– opiru se bezbrižnosti konvencionalnog čitanja. Ipak, upravo je „ton“ ovih tekstova taj „koji jedini može objasniti neizbrisivi trag koji su na odabrane duhove ostavili upečatljivi odlomci ovih pisama, zaštićeni od svih zaraza i kojima su nedostajali gotovo svi biografski podaci o njihovom autoru“10. Objaviti Pisma u formi knjige predstavljalo je rezolutan prijateljski gest, ali i poetički čin nuđenja na čitanje one „poezije, po potrebi bez pesama“ kakvu će nadrealisti tražiti – van semiotičkih granica usko i „sklerotično“ shvaćene literature – u svim vidovima spontane poetske aktivnosti, pa i one deteta, ludaka, autsajdera, zločinca ili snevača. Ukoliko su svedočanstva o takvoj aktivnosti autentična, nadrealisti ih čitaju kao eminentno poetske tekstove, tako da za današnjeg čitaoca Pisma iz rata nisu samo dokument po sebi, već i dokument o tome šta su oni koji su ih svojevremeno objavili u njima tražili i pročitali. Izmenjeni režimi čitanja i pisanja o kojima se ovde radi, značili su ono ono što Benjamin u eseju o nadrealizmu naziva „prekidanjem prakse kojom se publici pruža književni izraz jedne egzistencije, a da se pritom sam taj oblik egzistencije uskraćuje publici“. Odnosno ono što Breton podrazumeva kad kaže: „da poezija, koja je jedino što me je ikad privlačilo u književnosti, proizlazi više iz života ljudi, bili oni književnici ili ne, no iz onoga što su napisali ili što pretpostavljamo da su mogli napisati. Ovde nas vreba jedan veliki nesporazum, pošto život, onakav kako ga ja shvatam, nije čak ni skup svih radnji koje konačno možemo pripisati jednoj osobi, pa vodile je one gubilištu ili leksikonu, već način na koji izgleda da je primila neprimljivi položaj čoveka. Ne više. A tako shvaćen život, ne znam zašto, teži svom pravom ispunjenju ipak u oblastima srodnim književnosti i umetnosti.“
           Na vašeovsko pitanje „da li je Žak Vaše uopšte postojao“, odgovor bi bio da verovatno jeste, bar onoliko koliko je postojao za posleratnu dadaističko-nadrealističku generaciju. Njegova ksenofilija, ekscentričnost, dendizam, apolitičnost, instinktivni anarhizam, spoj elegancije i divlje misli, superiorni nastup protiv duha osrednjosti, depatetizacija odnosa prema umetnosti, intuicije o umetnosti bez umetnosti, razne antiratne i antimačo taktike, njegova ennui, urbanost, „bioskopsko“ mišljenje i ponašanje, samoubistvo iz nemara, i sve drugo što se o njegovom načinu života i mišljenja može naslutiti iz sačuvanih tekstova i svedočanstava, učinilo ga je „mitopoemom“ ranih dana francuske avangarde, i jednom od stalnih „referenci“ među onima za koje je, Elijarovom sentencom, „pesnik više bio onaj koji inspiriše nego onaj koji je inspirisan“. Na vašeovsko pak pitanje „da li je Žak Vaše još uvek živ“, odgovor će opet biti u skladu sa tim koliko je i kako je ta generacija živa za današnjeg čitaoca. U svakom slučaju, u književnosti čija avangarda počinje takođe jednom beležnicom iz rata, zvala se ona Lirika Itake ili Dnevnik o Čarnojeviću, Vašeova Pisma možda će imati i još ponešto da kažu.


Poslednji izmenio Mustra dana Čet Avg 21, 2014 5:13 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:10 am



           Vaše je u srpskoj književnosti već skoro čitav vek prisutan samo u fragmentarnim prevodima odlomaka iz Pisama koji se mogu pronaći u tekstovima nadrealista ili retkih istraživača nadrealizma. Jedno Vašeovo pismo (od 14.11.1918) u celini je prevedeno već 1924. u četvrtom broju prednadrealističkog časopisa Svedočanstva, a određeni antiratni odlomci pisama sistematski su prevedni u okviru „Simfonije citata“ koja otvara Ristićevu knjigu o ratu Hacer Tiempo (1964). Naše nadrealisite Vaše će intrigirati prevashodno kroz pitanje odnosa humora i samoubistva. U almanahu Nemoguće (1930), prvoj kolektivnoj publikaciji nadrealista, cela jedna rubrika organizovana je i naslovljena prema Vašeovom arhisimbolu (h)umora – Budilnik. Vašea će citirati i njegov slučaj uključiti u argumentaciju i svi koji su u časopisu NDIO (br. 1 i 2) odgovorili na anketu „Da li je humor moralan stav?“. Najuticajniji i najiscrpniji među ovim odgovorima jeste tekst Marka Ristića Humor 1932, koji će potom biti preštampan i u šestom broju tadašnjeg zvaničnog „organa“ pariskih nadrealista Nadrealizam u službi revolucije (Le Surréalisme au service de la Révolution). Ovaj tekst, koji u mnogo čemu anticipira Bretonovu Antologiju crnog humora (posebno argumentacijom vezanom za psihoanalitičko shvatanje humora i pravljenjem spiska prethodnika modernog humora, na čelu sa Sviftom), među najcitiranijim je tekstovima našeg nadrealizma kod francuskih istraživača, kao i što se najznačajnijim doprinosom srpskog nadrealizma smatraju upravo teorijska razmatranja humora.

*

           Objavljivanje izbora iz Pisama iz rata Žaka Vašea ima za cilj pre svega da omogući čitaocima i istraživačima da se sa ovim često pominjanim a nedostupnim tekstom sretnu u neposrednijem i integralnijem vidu. Temat sadrži sedam od ukupno petnaest Pisama iz rata Žaka Vašea. Vašeova pisma su prvi put objavljena u petom, šestom i sedmom broju časopisa Littérature 1919, a Breton ih je u septembru iste godine, uz svoj predgovor, objavio u formi knjige. Izdanje Pisama iz 1949. sadrži ukupno četiri Bretonova uvodna teksta (iz 1919, 1924, 1940, 1948. godine), a za temat smo odabrali prvi i poslednji od ovih tekstova. U Galeriji donosimo izbor iz Vašeovih crteža i propratni tekst o njima. Napomene priređivača uz Bretonove predgovore i Vašeova pisma rađene su na osnovu raspoloživih izvora, ali i posebno na osnovu knjige čikaškog nadrealiste i istraživača Frenklina Rozmonta


Poslednji izmenio Mustra dana Čet Avg 21, 2014 5:13 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:11 am

BRETONOVI PREDGOVORI »PISMIMA IZ RATA« ŽAKA VAŠEA


Vekovi poput grudve snega, kotrljajući se, ne sakupljaju ništa do sitnih ljudskih koraka. Uspevamo da sebi napravimo mesto pod suncem samo da bismo se ugušili pod kožom životinje. Vatra u polju okovanom zimom privlači u najboljem slučaju vukove. Ne možemo biti sigurni u vrednost predosećaja ako ti berzanski potresi na nebu, oluje o kojima govori Bodler, tu i tamo prikažu anđela kroz špijunku.
Eto tako je 1916. taj nesrećni stražar dozvolio jednom noćnom leptiru da boravi pod lampom u njegovoj kancelariji. Uprkos njegovom lepom štitniku za kapu – na Zapadu smo – činilo se da mu je u glavi samo Morzeova azbuka. Vreme je provodio prisećajući se litica Etretaa i igara preskakanja oblaka. Isto je tako sa oduševljenjem primio oficira avijatičara. Istini za volju, nikada se nije saznalo u kojoj četi je Žak služio. Video sam ga prekrivenog oklopom, prekriven nije prava reč, bilo je to čisto nebo. Sijao je sa tom rekom oko vrata, Amazonom čini mi se, koji još uvek zaliva Peru. Spalio je velike površine prašume, videlo se to po njegovoj kosi, i po svim onim lepim životinjama koje su u njemu našle sklonište. Nije me zvečarka nikada sprečila da mu pružim ruku. Više od svega plašio se određenih iskustava sa rastezanjem tela. Kad bi to, govorio je, izazivalo samo zastranjenje! Šipci koja se zagreva do usijanja u Mihailu Strogovu nije dakle bilo dato da ga oslepi. Često sam ga viđao kako se obrušava na Glavnog kovača1 kojeg nije ni pročitao.
,,Vatra sa britve prenosi se do dva ili tri sobička raspoređena poput jaja u gnezdu. Bilo bi dobro da navratite. Potkovica je dobar izum koji koriste ljudi sedeoci i objašnjava se stihovima Alfreda de Misea. –– Iz vremena Grka, Soasonska vaza“ (pokazuje svoju glavu, ukrase na kaminu); i tako redom.
Muška gracioznost izlazi iz okvira uobičajenog. Korice za Ogledalo mode2 boje su vode koja kupa neboder u kojem se štampa. A ljudski stomaci, sagrađeni na stubovima, odlični su pak padobrani. Dim koji pokulja iz njihovih visokih šešira crnim obavija počasnu diplomu koju smo želeli da pokažemo prijateljima i poznanicima. Jednog dana ordenje će se uz nas uzverati poput mačkica.
Ako još ponekad i kleknemo pred ženom, to je zato da bismo joj vezali pertle.
Prilikom vraćanja u sebe, bolje je ići kolskim putevima. Gospođin auto je ubrzao jer konji padaju u more. Voleti i biti voljen se jure iznad provalije, to je opasno. Budite uvereni da u kazinima stavljamo na kocku više od svog bogatstva. Naročito ne treba varati. Poznat ti je, Žak, onaj lepi pokret hostesa na ekranu kada najzad sve izgubimo? Pokaži te svoje ruke pod kojima je vazduh veliki muzički instrument: previše sreće, imaš previše sreće. Zašto voliš da navodiš plavu krv u obraze te male? Znao sam jedan stan koji je bio čudesna paukova mreža.
Na sredini sobe bilo je poveliko zvono koje je ispuštalo nesnosan zvuk na svakih godinu dana ili četvrt sata. Ako bi mu se verovalo, rata još uvek nije bilo, po tom vremenu nikada se ne bi znalo šta može da se desi, itd. To je, svakako, bilo smešno. Ni tadašnji istovarivač nije propuštao da se tome nasmeje, a njegova prijateljica pravila mu je male dugove kao da veze čipku. Bivši učenik gospodina Lika Olivijea Mersona bez sumnje je znao da se u Francuskoj širenje lažnog novca strogo kažnjava. Šta biste vi da mi uradimo? Lep plakat: Vraćaju se – Ko? – Vampiri3, i u zamračenoj sali crvenim slovima Te večeri. Znaš, ne moram više da se pridržavam za ogradu da bih sišao, a pod đonovima od pliša, stepenište više nije harmonika.
Mi smo bili ti veseli teroristi, sentimentalni tek malo više nego što je trebalo da budemo, obešenjaci koji obećavaju. Svašta ili ništa nam se osmehuje. Budućnost je jedan lep žiličast list koji upija boje i pokazuje zadivljujuće lakune. Samo je na nama da raširenih ruku zagrabimo u pale repatice. Naredni obrok poslužen je na stolnjaku od nafte. Fabrički inženjer i ubirač poreza su ostarili. ,,Naši topli predeli, to su zapravo srca. Živeli smo u živahnom ritmu. – Dragi moj Andre, crteži Vas ostavljaju hladnim. Nabavio sam ovaj rum sa Jamajke. Vidite, uzgoj stoke očvrsne livadsku travu; s druge strane, računam na san da ostrižem svoja stada. Jutarnja pesma ševe, to je još jedna od Vaših parabola.“
Ravnoteže su retke. Zemlja koja se oko sebe okreće za dvadeset četiri časa, nije jedini pol privlačenja. U blistavom Koloradu devojke jašu konje i izvanredno pustoše našu želju. Zvezdama posute košulje vodonoša, to su naši približni proračuni. Krstaši su se zaustavljali i pored zatrovanih bunara da bi pili.
Čuveno vatreno krštenje vraća u noć slatka sujeverja gde za mene postoje te dve ribe spojene kanapom. Njima te ostavljam. Voće truli na drveću u crnoj krošnji. Ne znam da li neko mlati žito ili košnicu treba tražiti u blizini. Razmišljam o jevrejskom venčanju. Holandska unutrašnjost je ono što je najudaljenije. Vidim te, Žak, kao pastira u Landima: nosiš ogromne štule od krede. Merica osećanja nije skupa ove godine. Svakako treba nešto raditi da bi se živelo, a lepa straža u prljavom šinjelu, mlekarica je u magli. Zaslužio si bolje, robijašnicu na primer. Mislio sam da se tu nađemo gledajući prvu epizodu Nove zore4, – dragi moj Palase. Izvini. Ah! mrtvi smo obojica.
Istina je da svet uspeva da zaustavi sve paklene mašine. Nema izgubljenog vremena? Vremena, misli se na čizme od sedam milja. Kutije akvarela propadaju. Šesnaest proleća Vilijama R. G. Edija... neka to ostane među nama.
Upoznao sam čoveka lepšeg od mirlitona. Pisao je pisma ozbiljna kao Gali. Mi smo u 20. veku (hrišćanske ere) i detonatori okidaju pod potpeticama dece. Ima cvetova koji se u mastionicama rascvetavaju posebno za nekrološke članke. Taj čovek je bio moj prijatelj.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:12 am

[You must be registered and logged in to see this image.]
Naslovna strana prvog izdanja Pisama iz rata

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:12 am

Vrh, neosporno najviši i najblistaviji koji sam osvajao u snu – avaj, u sve dužim razmacima – izvire iz iznenadnog otkrića da Žak Vaše nije mrtav, iako sve upućuje na to. On se iznenada javlja ili se ne znam kako stvara pored mene, pokazuje se u otvoru za vrata, koristi ne znam koju svemoćnu lozinku koja u sekundi raspršuje svaku sumnju u njegov identitet. A izvore one mračne radosti koju sam u njemu očarano upoznao i kojom me je obeležio, odmah smo u obilju podelili između sebe: on saseca moja pitanja pre nego i stignem da ih postavim: a ja sam primoran da ih povučem kao naivna. Ja sam, naravno, jedini uzbuđen (ili ne uspevam da sakrijem da jesam). Nije me ni pitao, a ja sam se složio sa njim da je njegov odlazak bio odveć jednostavan da bi bio istinit (konačan), da su sve verovatnoće bile, svakako, na strani njegovog povratka. Od samog početka sam u dosluhu sa njim: na prvi sporazumni pogled ulazim u njegov svet obmana. Uostalom, podrazumeva se da će ponovo otići: ,,Pod sadašnjim okolnostima, priznaćete, dragiprijatelju-dragiprijatelju“. Mislim da nosi ručni prtljag, sasvim mali. Kroj i boja njegove odeće takvi su da preporučuju neku vrstu saučesničkog ,,pst“. Samouvereno se igra svojim kombinezonom, presavijenim preko ruke. Dugujem mu beskrajnu zahvalnost što je samo za mene skinuo svoju masku (podrazumeva se da ništa neću reći!). Ono što se desilo sa njim, sa mnom, od 1919. do današnjeg dana, skoro da je bez važnosti – imamo sve vreme ovog sveta da o tome pričamo. Najvažnije je da je kontakt ponovo uspostavljen, da je taj smešni nesporazum izglađen: gotovo prećutno se dogovaramo o budućim susretima. Nije još ni okrenuo leđa, a obuzeo me je strah: nemam čak ni adresu na kojoj bih ga potražio, prepušten sam njegovoj volji – ostavio me je u neizvesnosti.
Čudno prisustvo, sa čestim pomračenjima, a ipak postojano, kakvo kod mene nije uživalo nijedno drugo biće koje me je napustilo, bez obzira na to koliko mi je značilo. Ni ne spominjući Nant, od kojeg me dele neke namagnetisane maršrute, ni magnet otada jedini lišen polova, gomilice peska koje sigurno i dalje prate kanal Urka i u čijoj se senci lice Žaka Vašea u nekim časovima raspada poput Sfinginog, to mi se prisustvo, dakle, nametnulo, u bleskovima, ovog puta na javi, na mnogim međusobno udaljenim mestima, koja su bila nešto sasvim drugo od onoga što je ono zahtevalo od mene.
Tako i usred pustinje Nevada (gde sam bio sa ženom i prijateljima), bar otvoren među ruševinama, gde su, na neobičnoj skalameriji od flaša i u čitavoj igri obnaženih na fotografijama, primali gazdu, čoveka golih grudi, krupne građe kakva se može videti na liku De Kirikovog platna Dečji mozak, i koji je tvrdio da ima više od osamdeset godina (kao dokaz je imao krštenicu) iako je izgledao kao da ima trideset manje, tačno onih trideset koje je proveo u toj samoći. Sa plafona je visila mreža u kojoj je imao običaj da spava. Uverevao nas je da je, došavši tu bolestan, ozdravio i ,,očuvao se“ u tom obliku gutajući ogromne količine živih mrava, kojih je bila puna čaša koja je svetlucala na susednom stolu. To stvorenje, donekle blaženo, ipak je bilo jako uznemirujuće. Nije važno: uzalud je govorio da je u tom trenutku, kao i u svim drugim trenucima, bio sam, sve je izgledalo spremno, činilo se da su bili ispunjeni svi uslovi da Žak Vaše uđe, dolazeći pre iz unutrašnjosti, iz zadnjih prostorija, nego spolja. Bio je isti kao 1918.
Sasvim je uzaludno što povodom ponovnog objavljivanja ovih Pisama, na primer, pokušavam da u osećanju koje me za njih vezuje odvojim subjektivno od objektivnog. Dovoljno sam se pravdao zbog te dvosmislenosti kada sam ranije napisao da je ,,Žak Vaše nadrealista u meni“5. Koliko je samo snage potrebno da se ne opterete boja određenih glasova i krajnja crta određenih stavova, kako bi se priznalo da one bez ikakvih teškoća mogu da pređu liniju koja razdvaja lično svedočanstvo – potpisnik ovih pisama, pišući ih, nije ni predvideo neko drugo – od javnog! I šta će biti ako, u međuvremenu, preokret, nešto drugačijih osobina, u događajima koji su ih motivisali, upotrebi nove dirke ljudskih reakcija! Da bi se takve prepreke savladale, najverovatnije je potrebno da uzorna brzina refleksa, povezana sa izvanrednom oštrinom izraza, sve do samog potpunog ispovedanja, proizvede strmoglavljenje kakvo je ,,'umor“ prema shvatanju Žaka Vašea, što izgleda dovodi do savršenog spoja paroksističnog i lapidarnog. To je, zaista, pitanje tona koji jedini može objasniti neizbrisivi trag koji su na odabrane duhove ostavili upečatljivi odlomci ovih pisama, zaštićeni od svih zaraza i kojima nedostaju gotovo svi biografski podaci o njihovom autoru.
Marsel Žan i Arpad Mezej, u svom delu Maldoror, bili su prvi koji su postavili jedno od velikih pitanja o 'umoru: ,,Žak Vaše se i sam pitao: ʻDakle, zašto budilnik ima toliko 'umora?ʼ Mogli bismo odgovoriti da je to zato što taj mehanizam remeti istovremeno dva sistema, svesni i nesvesni, naglo prekidajući spavanje i san, gurajući pojedinca u budno stanje, dok se nastavlja napadni muzički zvuk; tada, kod nesrećne žrtve, više nema ni konvergencije ni divergencije, već samo jednog potpuno pomućenog fizičkog stanja, bliskog ništavilu, stanja kojem je potrebno mnogo više vremena da nestane nego što to obično misle oni koji imaju tu nesreću da se služe ovom spravom.“ Okolnosti su takve da to stanje neorganske nestabilnosti danas bez prekida opisuje čitav krug brojčanika. Sigurno će biti unapređeni do najvišeg čina, u oblasti blagotvornosti i prve pomoći, oni retki koncentrati apsolutne otpornosti kakvi su Pisma nazvana iz rata, od Žaka Vašea i Dani i noći, dnevnik jednog dezertera, od Alfreda Žarija, koji čuvaju svu snagu protivotrova.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:16 am

pismo I /11.10.1916/ *



Gospodinu Andreu Bretonu.
11. oktobar ­'16.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Dragi prijatelju,
Pišem vam iz kreveta gde su me nesnosna temperatura i fantazija oborile usred dana.
Juče sam primio vaše pismo — Očigledno je da nisam zaboravio ništa od našeg prijateljstva, koje će, nadam se, trajati — mimovi i sarovi su tako retki — iako vi tek približno shvatate 'Umor1.
Dakle, ja sam tumač englezima — i unoseći u to totalnu ravnodušnost uz blagu neozbiljnost kojom volim da začinim službene stvari, šetam od ruševina do sela svoj kristalni monokl i jednu teoriju o uznemirujućim slikama.
Ja sam redom bio ovenčani spisatelj, poznati crtač pornograf i skandalozni slikar kubista — Sada, ostajem kod kuće i prepuštam drugima da objasne i prouče moju ličnost na osnovu ovih gore navedenih.
Ishod nije važan.
Osim toga, zamišljam da sam u nemačkoj Vojsci i to mi polazi za rukom — To je nešto novo, i uspeo sam da ubedim sebe kako služim protiv saveznika — Šta ćete?...
Idem na odsustvo otprilike krajem meseca, i provešću neko vreme u Parizu — Tamo treba da se vidim sa svojim zaista najboljim prijateljem kojeg sam potpuno izgubio iz vida.
U nekom narednom pismu će biti — u to ne sumnjajte — portret iz rata — prema nekom brižljivo precrtanom post-scriptumu.
Gde je T. F.? – Pisao sam poljskom narodu, jednom čini mi se, kao odgovor na dva zabavna pisma.
Da li bih mogao i vas da zamolim za prepisku? — Pretpostavljam — budući da sam se latio pera — da ću ubuduće moći da ga koristim lakše; uostalom, već sam vam jednom pisao ako se dobro sećam.
Osim ovoga — što je malo — Ništa. Britanska Vojska koliko god poželjnija od Francuske, nema mnogo 'Umora.
Više puta sam upozorio jednog pukovnika dodeljenog meni da ću mu zabiti parče drveta u ušeta2 — Sumnjam da me je baš najbolje shvatio — inače ne razume Francuski.
Moj trenutni san je da nosim kratku crvenu košulju, crvenu maramu i duboke čizme – i da budem član tajnog kineskog društva bez cilja u Australiji — Uostalom, ne poričem da bi tu moglo biti i nekog vampira.
Da li vaši iluminati imaju pravo da pišu? – Rado bih se dopisivao sa nekim progonjenim, ili nekim „katatoničarem“, bilo kojim.
Čekajući, ponovo čitam Sv-Avgustina (da bih zamislio osmeh poljskog naroda), i pokušao da tu pronađem još nešto osim monaha koji ne zna za 'Umor.
Napisavši ovo, počinjem da čekam odgovor, dragi prijatelju, na ovu neusklađenost na koju odgovora i nema, i molim vas da verujete u moje sećanje.


[You must be registered and logged in to see this link.]

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:17 am

MIMOVI I SAROVI –– Titule koje su sebi pripisivali članovi protodadaističke, tzv. „nantske grupe“, koju su 1913. godine osnovali gimnazijalci Žak Vaše, Ežen Ible (Eugène Hublet ), Pjer Biserije (Pierre Bissérié) i Žan Sarman (Jean Sarment). Od tri publikacije koje su ostale iza ove anarho-dendističke grupe, Vaše je pouzdano učestvovao u dve (En route, mauvaise troupe, 1913; četiri broja Le Canard sauvage, 1913/14) gde je objavio svoje prve pesme, jednu priču i devet kraćih recenzija knjiga. U okviru grupe je uspostavljena i poštovana jedna hijerarhija bića na čijem su se vrhu nalazili superiorni i suptilni mimovi i sarovi. Reč „mim“ (od mim, antički dramski oblik), prema rečima koje Sarmen pripisuje Vašeu, odabrali su jer je svojom zvučnošću evocirala ,,mističnu veličanstvenost tišine koja sebe izražava“; to je takođe i naslov knjige nantskog autora Marsela Švoba (Marcel Schwob) koja se pojavila krajem 19. veka. Reč „sar“ označava titulu asirskih kraljeva i preuzeta je najverovatnije od okultističkog pisca Žozefena Peladana (Josephin Péladan), poznatog kao Sar Peladan. Smeštanje generala na dno ove hijerarhije bića potcrtava antimilitarsitički duh ove grupe, čiji su se članovi, između ostalog, pobunili i protiv zakona kojim je vojni rok bio produžen na tri godine. (Sve napomene ove vrste ispod teksta pisama su napomene priređivača.)

'UMOR –– Prvo pominjanje Vašeove koncepcije 'umora (videti uvodni tekst u temat). Vaše će o 'umoru pisati u pet pisama upućenih Bretonu, i svih pet pisama je prevedeno u ovom izboru.

TUMAČ ENGLEZIMA –– Pošto je poticao iz bilingvalne porodice i od detinjstva govorio i engleski, Vaše je tokom rata uglavnom bio angažovan kao tumač britanskim i američkim trupama u Francuskoj. Šest meseci pre mobilizacije (od leta do decembra 1915. godine) Vaše je proveo u Engleskoj, ali se o ovom njegovom periodu života ne zna gotovo ništa.

T.F. –– Inicijali Teodora Frankela koga Vaše u pismima Bretonu redovno naziva poljski narod. (Videti napomenu uz pismo br. 6)

NE PORIČEM DA BI TU MOGLO BITI I NEKOG VAMPIRA –– Pogledati fusnotu br. 3 uz Bretonov predgovor iz 1919. godine.

ILUMINATI –– Misli se na pacijente sa kojima je Breton radio u vojnom neuropsihijatrijskom centru u Sen Dijezu u jesen 1916; Breton se tu prvi put sreće sa psihijatrisjkom praksom i upoznaje sa Frojdovim učenjem, što će, kao što je poznato, biti od presudnog značaja za evoluciju njegovih ideja i kasnije teorijsko uobličenje nadrealizma.

[You must be registered and logged in to see this link.]

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:18 am

pismo II /29.04.1917/



Gospodinu Andreu Bretonu.
29. 4. '17.



Dragi prijatelju,

Odmah vaše pismo.
Suvišno je — zar ne? uveravati vas da ste i dalje na ekranu — Pišete mi „laskavo“ pismo — Najverovatnije da biste me uljudno primorali na odgovor koji je velika komatozna malodušnost stalno odlagala — Zapravo, koliko dugo već, prema mišljenju ostalih?...
Pišem vam iz jednog bivšeg-sela, iz jednog veoma tesnog svinjca obloženog pokrivačima — Sa engleskim vojnicima sam — Ovde su dosta uznapredovali ka protivničkoj strani — Veoma je bučno — Eto.
Drago mi je što čujem da ste bolesni, dragi moj prijatelju, malo — Dobio sam pismo od T. F. skoro ne-zabrinjavajuće — taj dečko me rastužuje — premoren sam od osrednjosti, i odlučio sam da zaspim na neodređeno vreme — sam napor buđenja zbog ovih nekoliko strana teško mi pada; možda će biti bolje sledeći put — Izvinite — zar ne? zar ne? Ništa tako ne ubije čoveka kao obaveza da predstavlja zemlju — Takođe.
S vremena na vreme — da ne bih ipak bio osumnjičen za slatku smrt, poneka prevara ili priateljsko1 tapšanje po nekoj bliskoj lobanji uveri me da sam ja jedan podli gospodin — Danas, predstavljen generalu Divizije i Eštabu2 kao čuveni slikar — (Mislim da pomenuti ima 50 ili 70 godina — možda je i mrtav — ali ime je tu) — Oni (General i Eštab) se otimaju oko mene — zanimljivo je to i zabavljam se pogađajući kako će se sve to izjaloviti — U svakom slučaju... Inače... A i po tom pitanju sam dosta ravnodušan, mada u suštini — to nije smešno — nije smešno uopšte. Ne.
Da li ste sigurni da je Apoliner još uvek živ, i da je Rembo ikada postojao? Što se mene tiče, ja ne verujem — Ja vidim samo Žarija (ipak, šta ćete, ipak... IBI) — Čini mi se izvesnim da je Marija Loransen još uvek živa: i dalje određeni simptomi to potkrepljuju — Da li je to sasvim sigurno? — a opet, mislim da je prezirem — da — to je to, večeras je prezirem, šta ćete?
A onda mi tražite definiciju 'umora — tek tako! —
U BITI JE SIMBOLA DA BUDU SIMBOLIČNI
dugo mi se činilo dostojnim da bude to, budući da je sposobno da u sebi sadrži mnoštvo živih stvari: PRIMER: poznat vam je užasni život budilnika — to je jedno čudovište koje me je uvek užasavalo zbog količine stvari koje njegove oči oslikavaju i načina na koji taj poštenjačina zuri u mene kada ulazim u sobu — zašto on ima toliko 'umora, zašto dakle? Ali eto: to je tako i nikako drugačije — I u 'umoru takođe ima toliko toga zadivljujuće IBIJEVSKOG — kao što ćete videti — Ali to svakako nije — konačno, i 'umor isuviše proističe iz utiska da ga ne bi bilo veoma teško izraziti — Mislim da je to jedno osećanje — Zamalo da kažem osećaj3 — takođe — teatralne (i nevesele) uzaludnosti svega.
KADA NEKO ZNA.
I zato su zanosi — (to je pre svega bučno) — drugih mrski — Jer — zar ne — Mi imamo Genij — budući da poznajemo 'UMOR — I dakle sve — vi u to uostalom nikada niste ni sumnjali? — nam je dozvoljeno — Sve je to, uostalom, prilično dosadno.
Priključujem jednog dobričinu — i to bi se moglo zvati OBSEDNUTOST4 — ili bolje — da — BORBA ZA SOMU I OSTALO5 — da.
Dugo me je pratio, i posmatrao me nebrojeno puta u neopisivo gadnim rupama — Mislim da pomalo pokušava da me obmane — osećam prema njemu veliku privrženost, između svega ostalog.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Ž. T. H.

Svakako recite poljskom narodu da hoću da mu pišem — a naročito da ne ode tek tako ne ostavivši adresu.
Pisati olovkom sa obe strane papira tako je dosadno.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:18 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

pismo III /04. 06. 1917/



Gospodinu Andreu Bretonu.
4. 6. '17.



Dragi prijatelju,

Nadam se da ću vas pri narednom prolasku — (oko 15. ili 20) kroz Pariz — tamo videti — Isto sam napisao i poljskom narodu za slučaj da prevarantska pošta zagubi pismo — hoćete li mi odgovoriti da li će vas Pariz zadržati još malo u tom periodu?
Veoma je vrelo, prašnjavo i znojavo — ali šta ćete, to mora da je namerno — Povorke velikih motornih kamiona rastresaju jaru i posipaju sunce kiselinom — Kako je to smešno! — Apoliner — koga briga! — ulašteni magazini sa plavokosim girls i obrijanim nozdrvama konja-detektiva stvarno su lepi... „the girl I love is on a magazine cover“ — Tim gore! tim gore! — A onda, šta to i znači kad je već tako — Ipak, sa kraja topovske granate, beli jorgovani koji se znoje i padaju od starih samotnjačkih naslada, mnogo me nerviraju — letnji prodavci cveća na asfaltu gde creva za zalivanje prskaju po uparađenima — Veoma je toplo i osobe sa lornjonima raspravljaju o berzi čini mi se, sa izgledom domaćica — Ipak, i dalje me ti mirisi starih izrendanih dinja i kanalizacije zaista teško mogu zavarati!... — A onda i ta mlada kurva sa njenim rubljem koje visi i njenim vlažnim mirisom — ! — Jedna zaobljena i zelena muva pliva u čaju, slepljenih krila — E pa koga briga — eto, to je sve — Well.
— Well — Očekujem od vas pismo, ako biste bili ljubazni, dok se banalno zujanje aviona ponosi čupercima belim od praha, i dok ta grozna ptica proleće pravo u blistavilo, ispuštajući tanak mlaz sirćeta.
Vaš prijatelj.

Ž. T. H.

P.S. — U prilogu šaljem pismo poljskom narodu čiju adresu stvarno ne mogu da pronađem

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:21 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

pismo IV /18. 08. 1917/



Gospodinu Andreu Bretonu.
18. 8. '17.



Često sam mislio da vam pišem posle vašeg pisma od 23. jula — ali nikako nisam uspevao da postignem konačan oblik izraza — i nisam ga još uvek postigao — Nakon svega smatram da je bolje da vam pišem rizikujući da u momentu improvizujem — o jednom tekstu skoro poznatom, pa čak i pomalo promišljenom. Razmišljaćemo o stvaranju kada nas zamke našeg razgovora budu odvele do niza aksioma uglavnom poznatih kao „'umor“ (izgovorite: 'umoran, jer je svejedno „humorističan“!) tema vaše predstave mi se dopada sve u svemu — Ne mislite li da bi možda bilo dobro uvesti (trenutno mi to nije naročito značajno) — prelazni tip između carinika i vašeg „modernog“ br. 1 — neku vrstu predratnog tapira1, neopterećenog prošlošću, ne sasvim oslobođenog od mnoštva raznovrsnih sujeverja, a u stvari već tako oporog od egoizma — neku vrstu gramzivog i pomalo zanesenog varvarina — Uza sve to... A opet, o čitavom TONU našeg podviga tek treba da odlučimo — Ja bih želeo da on bude suv, bez književnosti, a naročito ne u smislu „UMETNOSTI“.
Uostalom,
UMETNOST ne postoji, bez sumnje — Dakle, izlišno je pevati o njoj — pa ipak! stvaramo umetnost — jer je to prosto tako — Well — šta se tu može?
Dakle, mi ne volimo ni UMETNOST, ni umetnike (dole Apoliner) I koliko je samo TOGRAT U PRAVU ŠTO UBIJA PESNIKA! — Pritom, budući da je neophodno isprati grlo sa malo kiseline ili starog lirizma, neka to bude brzim trzajem — jer lokomotive idu brzo.
Modernost isto tako dakle postojana i ubijana iz večeri u veče — Ne znamo za Malarmea, bez mržnje — ali on je mrtav — Ali više ne poznajemo ni Apolinera, ni Koktoa – Jer — Sumnjičimo ih da se isuviše svesno bave umetnošću, da olako prepravljaju romantizam uz pomoć telefonske žice, a da ne poznaju dinamo mašine. TE Zvezde se i dalje skidaju! — to je dosadno — a onda, ne govore li ponekad preozbiljno! Čovek koji veruje, radoznao je.
ALI POŠTO SU NEKI ROĐENI KAO GALAMDŽIJE.......................................
Eh da — vidim dva načina da se sve ovo pokrene — Formiranjem ličnog utiska uz pomoć plamenog sudara retkih reči — ne često, recite — ili pak crtanjem uglova, ili kvadrata očišćenih od osećanja — trenutnih, naravno — Ostavićemo Časnost logičnom — uz obavezu da nam protivureči — kao i svi drugi.
O APSURDNI BOŽE! — jer sve je protivurečnost — zar ne? — i biće 'umoran onaj koji se još uvek ne bude prepustio skrivenom i podmuklom životu svega. — O Moj budilniče — oči — i licemeru — koji me toliko prezireš!... i biće 'umoran onaj koji bude osetio žalosnu varku univerzalnih nazovi-simbola.
— U njihovoj je prirodi da budu simbolični.
— 'Umor ne bi trebalo da stvara — Ali šta se tu može? — Priznajem malo 'UMORA LAFKADIJU — jer on ne čita i stvara samo kroz zabavna iskustva — kao što je ubistvo — i to bez satanskog lirizma — moj stari truli Bodleru!!! Naša umetnost treba da bude pomalo suva; mašinerija — štamparske prese na smrdljiva ulja — zuji — zuji — zuji... zviždi! — Reverdi — kao pojeta2 zanimljiv, a dosadan u prozi, Maks Žakob, stari moj šaljivdžijo — MARIONETE — MARIONETE — MARIONETE — želite li lepe marionete od bojenog drveta? — dva oka — ugašen plamen i kristalni kolut monokla — sa pisaćom-mašinom-hobotnicom — Više volim.
— Sve ovo vas ponekad previše razdražuje — ali odgovorite mi — Ponovo prolazim kroz Pariz prvih dana oktobra, možda bismo mogli dogovoriti neki sastanak-uvodnik — Kakva lepa buka! — Nadam se da ću vas videti u svakom slučaju.
Budite sigurni da ste mi u najboljem sećanju.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:22 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

pismo V /9. 5. 1918/



Gospodinu Andreu Bretonu.
9. 5. '18.



Dragi prijatelju,

— Istina je da — prema kalendaru — ima već dosta kako vam nisam dao znake života — Slabo razumem Vreme, kada se sve uzme u obzir — Često sam mislio na vas — jednog od veoma retkih — koji hoćete da me podnosite (Ipak vas pomalo sumnjičim za mistifikaciju) – Hvala.
— Moja lutanja, mnogobrojna — Svestan sam, maglovito, da gomilam najrazličitije stvari — ili da pomalo trulim.
NA ŠTA LI ĆE SVE OVO IZAĆI, ZA IME BOGA.
— Ne mogu više da budem bakalin — pokušaj je bio bez srećnog ishoda. Pokušao sam nešto drugo — (da li sam pokušao? — ili su pokušali da me...) — Sada stvarno ne mogu da pišem o tome — zabavljamo se kako možemo — Eto.
Zaista sam daleko od kruga književnih ljudi — čak i od Remboa, plašim se, dragi prijatelju — UMETNOST JE GLUPOST — Skoro da ništa nije glupost — umetnost treba da bude nešto smešno i pomalo zamorno — to je sve — Maks Žakob — veoma retko — mogao bi biti 'UMORAN — ali, evo, zar ne, na kraju je sam sebe ozbiljno shvatio, a to je veoma čudno trovanje — A onda — stvarati? — „nišaniti tako savesno kako bi se cilj promašio“ — svakako, napisana ironija nije podnošljiva — ali svakako i vi vrlo dobro znate da 'Vmor1 nije ironija, naravno — Tek tako — šta ćete, to je tako, i nikako drugačije – Da je sve zabavno — veoma zabavno, to je činjenica — kako je sve zabavno! (a kad bismo se i poubijali umesto što odlazimo?)
— ŽEĐI za ZAPADOM — trljao sam ruke od zadovoljstva nad nekim odlomcima — možda bi bilo bolje da je malo kraće? — Andre Deren, naravno — Ne razumem... „prvorođeni je anđeo“ — to je uostalom gotovo — mnogo više gotovo od jednog broja stvari koje se vide prema nantskoj Bolnici.
Vaša sintetička kritika je stvarno primamljiva — uostalom i prilično opasna; Maks Žakob, Gris, izmiču mi pomalo.
— Oprostite — dragi moj Breton, nedostatak preciznosti u svemu ovome. Dosta se loše osećam, živim u jednoj rupi zagubljenoj između panjeva sagorelih stabala, povremeno se razvlači i nekakva haubica, parabolična, i štekće. Bitišem sa jednim američkim oficirom koji izučava rat, žvaće „gum“ i ponekad me zabavlja — Umalo da izgubim glavu — pri ovom poslednjem povlačenju — A ja odbijam da budem ubijen za vreme rata — Najveći deo svojih dana provodim u šetnji po zabranjenim mestima odakle vidim lepe eksplozije — a kada sam u pozadini, često sam u javnoj kući, gde volim da obedujem — To je dosta žalosno — ali šta se tu može?
— Ne — hvala — dragi prijatelju — mnogo — zasad nemam ništa spremno — hoće li NORD-SUD preduzeti nešto po pitanju onog tužnog Apolinera? — kojem ne osporavam određeni talenat — i koji bi možda uspeo, verujem — u nečemu – ali on je samo prilično talentovan — On piše vrlo dobre „naracije“ (sećate li se škole?) — ponekad.
A T. F.? zahvalite mu, kada budete pisali — na njegovim brojnim pismima tako punim zabavnih zapažanja i zdravog razuma — Well.
Vaš prijatelj.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:22 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

pismo VI /12. 08. 1918/



Gospodinu T. Frankelu.
12. 8. '18.



Dragi prijatelju,

— Voleo bih da sam na vaše pismo iz daljine odgovorio posetom; ali, naravno, vi ste to iskoristili da otputujete — Ja sam sada skoro stalno u zatvoru, mnogo je, za leto, svežije — Pa ipak imam da vam opišem mnogo zabavnih ubistava — Ali evo...
— Maštam o dobrim Ekscentričnostima, snažno doživljenim, ili o nekoj dobroj smešnoj podvali sa mnogo mrtvih, a sve to u veoma svetlom odelu, kao salivenom, sportskom, pogledajte samo ove lepe otvorene zagasito crvene cipele?
Ali, moram da popustim — ovde sam u kazni — u iščekivanju ko zna kojih novih dogodovština? — Samo da me ne ubiju dok me drže?... jadni ljudi...
— Nadam se da će vam ovaj dokument stići dok ste još u životu, i bez sumnje veoma zauzeti odsecanjem udova testerom, prema tradiciji, i naoružani izbledelom keceljom na kojoj se ocrtava ruka umazana svežom krvlju.
Osećam se, čini mi se, dobro, iako ja tu slabo šta razumem — ali ne pljujem — hvala, niti kašljem?

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:23 am

[You must be registered and logged in to see this link.]

pismo VII /19. 12. 1918/



Gospodinu Andreu Bretonu.
19. 12. '18.



Dragi moj Andre,

...I ja bih voleo da vas ponovo vidim — Broj suptilnih je, zaista, veoma mali — Kako vam zavidim što ste u Parizu i što možete da obmanjujete ljude koji to i zaslužuju! — Evo me u Briselu, iznova u mojoj dragoj atmosferi tanga oko tri sata, izjutra, i čudesnih industrija, pred nekim užasnim koktelom sa dve slamčice i nekim krvavim osmehom — Pravim smešne crteže, bojicama na grubom papiru i beležim strane zbog nečega — Ne znam baš zbog čega. Znate li da više ne znam dokle sam stigao: govorili ste mi o nekoj scenskoj radnji (karakteri — sećate li se — njih ste opisivali) — zatim o crtežima na drvetu za pesme vaše — da li je to možda odloženo? Oprostite mi što sam loše razumeo vaše poslednje sibilsko pismo: šta zahtevate od mene — dragi moj prijatelju? — HVMOR — dragi moj prijatelju Andre... nije to mala stvar. Ne radi se tu o nekakvom Neo-naturalizmu — Hoćete li, kada budete mogli — da mi objasnite malo bolje? — Kao da se sećam da smo odlučili da ostavimo SVET u začuđenom polu-neznanju sve do neke zadovoljavajuće i možda skandalozne manifestacije. Međutim, i sasvim prirodno, prepuštam vama da pripremite puteve tog razočaravajućeg Boga, pomalo podrugljivog, i strašnog u svakom slučaju — Kako će to biti zabavno, vidite, ako se taj istinski NOVI DUH oslobodi!
— Primio sam vaše pismo sa mnogobrojnim zalepljenim isečcima, što me je ispunilo zadovoljstvom — Veoma je lepo, ali mu nedostaje neki isečak iz reda vožnje vozova, ne mislite li?... Apoliner je mnogo učinio za nas, i svakako nije mrtav; ipak je dobro uradio što se na vreme zaustavio — Ovo je već rečeno, ali treba ponoviti: ON OBELEŽAVA JEDNV EPOHV. Sve one lepe stvari koje ćemo moći da uradimo; — SADA!
— Priključujem i odlomak iz svojih sadašnjih beležaka — možda biste hteli da ga stavite pored pesme vaše, negde u ono što T. F. naziva „novine na lošem glasu“ — Šta je sa ovim narodom? — recite mi sve ovo. Vidite li kako nam je dobio ovaj rat!
— Da li ćete biti u Parizu neko vreme? — Računam da ću tamo biti za nekih mesec dana, i da ću vas tada videti po svaku cenu.
Vaš prijatelj.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:24 am

’Umor i crtež



Već je prvo izdanje Pisama iz rata Žaka Vašea donosilo nekoliko njegovih crteža, i ne treba zaboraviti da je Vaše bio prevashodno crtač. Nakon liceja upisao je Školu lepih umetnosti i bio učenik slikara Lika Olivijea Mersona, u to vreme poznatog po dizajniranju poštanskih marki i banknota. Takođe, Vašeova teorija ’umora, onoliko koliko je uopšte bila „teorija“ i podrazumevala određeni pristup umetnosti, odnosila se podjednako na književni i likovni izaraz. Teško bi bilo rekonstruisati „teoriju uznemirujućih slika“ koju Vaše pominje, ali bi se na osnovu onoga što se o njegovom likovnom radu zna moglo zaključiti da je preferirao marginalne i/li alternativne likovne žanrove i tehnike, pokazujući sklonost ka primenjenim umetnostima (ilustracija, razglednica) tada novim i ekperimentalnim tehnikama i pristupima (kolaž, apstrakcija), efemernom i crno(h)umornom u sadržaju (ratna svakodnevica, karikatura), kao i fragmentarnom i nedovršenom u procesu stvaranja (kroki, crtež, skica).
Među Vašeovim crtežima kvalitativno se sasvim izdvajaju dva rana simbolička portreta, svojevrsni omaži Pou i Malarmeu, na kojima se mogu osetiti tragovi uticaja (linearnost, kontrast belih i bojenih površina, detaljno obrađenih i sasvim neobrađenih delova slike) britanskog crtača i grafičara Obrija Berdslija, čiji su crteži i grafike dosta uticali na potonju umetnost ilustracije. Međutim, motivom ljudskih lica koja preplavljuju pozadinu, ulančavajući se i fluidno izranjajući iz nje, ovi rani portreti-omaži srodni su i nekim Vašeovim (auto)portretima iz kasnijeg perioda (crtež br. 9 i 10).
Posebno je zanimljivo ono što se može naslutiti o Vašeovim kolažima i njegovom shvatanju ove eminetno moderne, dvadesetovekovne likovne tehnike. Nijedan od Vašeovih kolaža nije sačuvan, ali je izvesno da su oni postojali. O njima će, recimo, govoriti Aragon u predgovoru za katalog izložbe kolaža u Parizu 1930: „Radije ću podsetiti da je 1916. u Nantu Žak Vaše pravio kolaže od svaštarija na mnoštvu razglednica koje je prodavao za po dva franka svaku, i koje su prikazivale scene iz vojnog života tog doba, sa vrlo elegantnim likovima, i ženama u stilu La Vie Parisienne. Voleli bismo da se oni koji poseduju ove razglednice oglase.“1 U poslednjem pismu Bretonu, Vaše se osvrće na „zalepljene isečke“ koje mu je Breton (čije je pismo bilo pismo-kolaž) poslao i predlaže korespondentu da u svoje kolaže ubuduće unese i isečke iz reda vožnje vozova. Na kolažno-montažnu tehniku jukstapozicije raznorodnih elemenata (ali i na čuvenu Lotreamoovu definiciju lepog – „slučajan susret šivaće mašine i kišobrana na stolu za seciranje“ – koja je postala osnov novog tipa nadrealističke /pesničke/ slike), upućuje i jedan od principa na kojima bi počivala nova 'umorna (anti)umetnost o kojoj Vaše diskutuje sa Bretonom. Vaše, naime, predlaže dva načina da se ostvari istinski moderna, uznemirujuća umetnost – „formiranjem ličnog utiska uz pomoć plamenog sudara retkih reči“ kao i „crtanjem uglova ili kvadrata očišćenih od osećanja“. Dok se prvi deo ovog „programa“ odnosi nesumnjivo na kolažni princip sudara nekongruentnih (jezičkih) jednica, drugi deo formulacije neposrednije je vezan za likovni izraz, i zvuči kao predlog geometrijske, depsihologizovane i „suve“ apstraktne umetnosti (prema kojoj će budući nadrealisti uglavnom imati rezervisan stav).
Pisma i Vašeovi sačuvani crteži korespondiraju na brojnim ravnima, od motiva, preko narativnosti (koja je u slici uvek zaostatak „jezičkog“), fragmentarnosti, dokumentarnosti, pa sve do opšte atmosfere karikaturalne, suptilne a jetke, ekscentričnosti. Vaše u Pismima povremeno pominje svoje crteže, ali tek se za jedan od tih odlomaka (v. pismo br. 2) može pretpostaviti na koji se crtež odnosi. Radi se o (auto)portretu upadljive i superiorne muške figure okružene brojnim grotesknim muškim i ženskim licima, očima, lobanjama i skeletima (crtež br. 10). Pored toga, Vaše je i sam tekst pisama „ilustrovao“2, odnosno propraćao usputnim skicama i crtežima. Ovakav „dvojni talenat“ mnogih od kasnijih pripadnika nadrealističkog pokreta i posebna pažnja koju su posvećivali ilustrovanju svojih tekstova i knjiga, kao i knjiga „prethodnika“ (Lotreamon, Rembo, Luis Kerol), konačno su doveli i do toga da u drugoj polovini dvadesetog veka nadrealistička knjiga, potpomognuta dadaističkom invencijom, „trijumfuje“ kao sasvim integrisano umetničko delo, postajući gotovo zaseban žanr, koji se, uz film, pokazao kao žanr/medij najzahvalniji za sintetično ostvarivanje hibridnih i integralističkih poetičkih zahteva nadrealizma.3

1 Navedeno prema: Franklin Rosemont, Jacques Vaché and the Roots of Surrealism, Charles H. Kerr Publishing Company, Chicago, 2008, str. 96.

2 Vaše se u dva navrata približio ilustraciji: ilustrovao je nekoliko odlomaka iz budućeg romana Jean-Jacques de Nantes Žana Sarmana, koji su se u pojavili u jednoj od publikacija „nantske grupe“, a na nagovor Žane Derijan planirao je i da ilustruje francuski prevod jednog engleskog romana.

3 O ovome pogledati iscrpnu monografiju: Renée Riese Hubert, Surrealism and the book, University of California Press, 1988.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Mustra taj Pet Dec 30, 2011 10:31 am

[You must be registered and logged in to see this link.]
Omaž Edgaru Alanu Pou
[You must be registered and logged in to see this link.]
Salutiranje Malarmeu
[You must be registered and logged in to see this link.]
Cvet i lobanja
[You must be registered and logged in to see this link.]
Dendi u ratu
[You must be registered and logged in to see this link.]
Šetnja


Poslednji izmenio Mustra dana Čet Avg 21, 2014 5:08 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Žak Vaše

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu