Arijana Čulina

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Ići dole

Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 4:49 pm

First topic message reminder :



Knjiga Arijane Čuline "Dvi-tri teške drame za umrit od smija" sadrži tri dramska teksta od kojih je prvi, "Splitska kvatrologija", nagrađen uglednom nagradom za dramsku književnost "Marin Držić".

No iako se radi o dramskim tekstovima koje teatar tek treba prepoznati, treba povjerovati autorici pogovora, teatrologinji dr. Ani Lederer da će "drame Arijane Čuline lako naći put do kazališne scene, ali će se istodobno rado čitati i kao knjiga".

A šta ćeš, cila svitska literatura se baš oko toga vrti: "Ja te oću, ti me nećeš." Šta veće patnje, veća literatura. Tako je to. Nijedna velika literatura nije smišna. Sve sama tuga, jad i čemer. Ne bi oni Tolstoj bija Tolstoj da se Ana Karenjina nije bacila pod vlak. Ona je mislila da je više niko ne jebe dva posto i bacila se, a da je bila sritna i voljena ne bi ušla u literaturu. Ali, mislin opet, ako bi birala, jebeš ti literaturu. Bolje bit cili život zdrav i anoniman nego za vječnost mrtav i slavan. Jebeš ti to. Ja volim da me neko pročita dok sam živa, a ne da o meni čita kad umren. Ajde, jebeš ti to. A možda mu se i svidin ako me dublje prouči i pročita. Provaću. Oću njega i samo njega. Znan da ljubav nije kamen, ali provaću je pogurat.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 4:57 pm




SUSJED: Mogli bijednu skupa bacit.
DJED: Mogli bi, mogli...
SUSJED: A skoro san van zaboravija reć, eno oni vaši doli posidali ispod hrasta. Umorili se. A šta ćete moj šjor Ivane, triba i to razumit. Nije taj gradski svit navika na rad. Po čili dan side u kancelarijama, autu, na večericama i čim tribaju dvi skale učinit odma se uspušu. To je to gradsko srce puno smoga. Kad san ja radija u Njemačkon moj šef nije dva koraka propješačija. Ja ga svugdi vozija. Utrava ga i istrava iz garaže. I šta? Crka moj, šjor Ivo, iskrenija se. Zakazalo mu srce. Nije mu ni bajpas pomoga. A vidi mene... kad umren moje srce mogu odma u drugoga prisadit. More još deset generacija poslužit. To ti je, dragi moj, srce, peri, deri...
DJED: Neka se malo uspušu, neće im za par kilometara tribat bajpas.
SUSJED: Čili svit poludija. Amerikanke, Njemice. Treniraju. Skidaju celulit. Sve odaju oko kuće, a ne zna se koja je deblja od koje. A više rade jezikom nego nogama. Pa šta one mogu izvježbat, pitan ja vas. Naše žene imaju lipo zdravo salo bez toga nekog celulita. Bogati, ti danas ne moš kupit novine a da o tome ne pišu. Ne moš pročitat sportsku prognozu ni osmrtnice, a da ne pišu o celulitu. Sve je to moj šjor Ivo sami galofak, fast fud... Pitaj Boga šta u njega melju. Pa vidiš da su u cilon svitu krave poludile osim u nas. Više vridi ovaj naš domaći janjac nego sva njihova spiza. A šta lipo miriše. Mmmmm... A vidi naše Dese šta ga lipo trčkara. Više snage ima jedna naša seljačka žena nego sve one skupa. Ko je vidija u naše Dese celulit? Može po sela priorat i ne umorit se. Moš uvatit di oćeš, al nigdi celulita. Je li tako Deso?
MATE: Ostavi ti Desin celulit.Vataj ti druge za njega, a Desi ga ima ko cidit.
SUSJED: Ma nišan ja, Mate, tako mislija, a i ti ne znaš za šalu.
DESA: Evo brašna. Oće li bit dosta? Stavila san van dvi kapi.
SUSJED: O-ho-ho. Od ovoga se more napravit carska pogača. More se po mista naranit. Ništa, fala van, iden ja. Sad će ovi vaši svaki čas. A vidi, čini mi se da okriće vrime. Ne znan oćete li baš moć ručat vanka. A nije ni za janjca dobro da pokisne. Da bar imate koju tendu. A oće li brzo?
DJED: Šta?
SUSJED: Janjac.
DESA: Oće, oće.
SUSJED: Dobro, dobro. Fala, fala.
DESA: Aj ništa van, bog, bog. Susjed ode.
DJED: A šta nišan sagradija ovdi jedan zid pet metara visok da mi ovakvi ne mogu zabadat nos u pijat. A jesu ljudi prokleti, Bože moj. Ma šta njega briga ko meni dolazi i zašto. Šta se njega briga za prognozu, moga janjca i Desin celulit. Pa nisu stari narodi uzalud gradili tvrđave i branili se od neprijateljske vojske. Ja mislin da vakog naroda nema nigdi. I on još govori kako je u Njemačkoj i Americi. Moga je tamo bar šta kulture naučit. Šta on, seljačina, zna? Možda je i otiša sa sela, ali selo iz njega nikad. Di bi to moga vidit u Njemačkoj ili Americi. Tamo ljudi ako oće doć u tebe na kavu moraju se naručit misec dana unaprid.
DESA: Misec?
DJED: E, Desanka dušo, misec, misec. To je zapad, a ne tvoj istok.
SUSJED vraća se: A šjor Ivo baš san vas zaboravija pitat. Šta vi mislite o onima kod nas šta traže dvojezičnost i dvopismenost. Iskusniji ste znate šta je povijest. Ja nišan pametan. Oni gori bi dvojezičnost, oni doli dvopismenost. Borili smo se protiv ćirilice, a ako je sad opet dopustimo onda ćemo se opet za pedeset godina borit protiv te iste ćirilice. Onda bolje nek ovako stoji.
DJED: Onda ćemo se između sebe klat. Covika neprijatelj održava na životu. Ako nemaš neprijatelja moraš ga izmislit.
SUSJED: A zašto, recimo, onda u Trstu i Gracu domaći jezik ne bi bija naš? Moga bi i Nijemcu predložit dvojezičnost. Aha! Nije lako imat suside, moj šjor Ivo. Tu triba puno tolerancije.
DJED: To si dobro reka.
SUSJED: Prijateljstvo i razumjevanje OK, ali zabadanje nosa u tuđe dvorište, nikako. Jel se vi, susida, slažete sa mnom?
DJED: Ma govorite ka da vezete. Upravo tako.
SUSJED: A je miriše janjac! Uuuuu! Čini mi se da je bilo bolje kad smo imali kralja. Demokracija je samo đonila zbrku i ništa više. Ima si kralja i nisi moga birat. Kad je on umra, na njegovo prijestolje bi mu zasija sin i tako dalje. Pa kakav je takav je, mora si ga trpit. Možda je tako i bolje. Mi sad, kad moremo birat, nemamo ili ne znamo koga izabrat. Brakovi su bili bolji kad su roditelji dići birali supružnike. Majke mi. Nije bilo rastava. Pa meni je moja Mare uvik znala kupit bolje cipele i gaće nego ja sam sebi. Ja odan po gradu ka lud, pune mi oči svega, ne znan izabrat i na kraju oden a da ništa nišan kupija, bisan i nezadovoljan, a kad mi drugi donese govno, sritan. Ne valja svitu dat puno prostora da bira. Sto ljudi sto ćudi, sto ukusa, i aj ti sad znaj Bože koji je pravi. Evo, mi okrićemo malo livo malo desno i nikako ubost. Ja san već sve dosad izaokruživa na izborima i nikako ne valja, sad ću opet ispočetka, nema mi druge. A nikako pogodit. Svi isti. Više, majke mi, neću ni glasat. Nek oni malo glasaju za mene. Al nećemo danas o grubim stvarima. Lip je dan, janjac se vrti. Dobro je. A miriše... Bože...
DJED: Aj Deso, daj čoviku šta popit.
DESA: Šta ćete?
SUSJED: Ništa, ništa, fala. Ne bi ga se okusija, nema para. Ne sićan se kad san zadnji put liznija kap alkohola. Jedan dan sam sebe pogleda u ogledalo u facu i reka: Vidi se, nu se našta sličiš. Dođi sebi. Ona je umrla i neće se vratit. Oš se trgnit ili leć u grob skupa s njon? I evo, vidite, zakočija san. Trgnija se, mućnija, oživija... Reka san sebi jednostavno, od danas neću i od danas počinjemo novi život. Lipo san se obrija, okupa. Ma da ste vi vidili to čudo. Odjednom san bljesnija. Kako san sa sebe sapra onu šporkicu ka da mi je i duša odjednom zasvitlila. Nema tu, čovik tu mora bit jak. Od riči. Rečeš sebi ni kapi, ni kapi.
DJED: Dobro Deso, onda ne triba.
SUSJED: Ovo ne bi napravija ni za koga. Ni za rođenoga brata. Ali za dobre suside... Deso, al samo kapljicu.
DESA: Al ako ne pijete, griota bi bilo da sad zbog nas...
SUSJED: Maje, al kad me toliko nagovarate. Ne bi za drugog, virujte mi, al kad se radi o najboljim susidima mora čovik, red je. Uostalom, nije svaki dan fešta.
DJED: Nije fešta. Anđe je umrla na današnji dan.
SUSJED: Ajme, oprostite, nisam zna. Vidim janjca pa mi odma nekako fešta na pameti.
DESA: Znači, nećete rakijicu?
SUSJED: Da je za bilo koga drugog, ne bi da me rižu, ali za vas... Ali samo čašicu. Ne bi se tija mišat, ali morali bi pazit da van se janjac ne pripeče. Triba ga svako malo okritat ka malu bebu i onda...
DESA: Znan ja, znan okritat.
SUSJED: A znan ja da vi susida znate nego sam mislija ako van mogu pomoć jednim malim savjetom. Znate onu, dvi glave su pametnije od jedne.
DJED: A kako čije.
SUSJED: A da mi je vratit moju Maru, pa kakva je daje. Nije lako čoviku ostat bez žene. Je li tako šjor Ivane? Al eto, vi ste se ponovili, i to kako. Ana je lipi komad.
DJED: Pustite vi Anu.
SUSJED: Ma to ja od dragosti. Bože moj, vi sritni, ja još sritniji. A vidite mene. Samotnjak. Daje meni bar bila vaša pamet i srića... Da san koga ja naša.
DJED: E daje mnogima bila moja pamet...
SUSJED: E. Baš me, ovako kad gledan stisne nešto ovdi. Pokazujeprsa. Neka sjeta, neka knedla, il đava će ga znat. Tuga.
DJED: A šta bi ja sad triba, bit tužan zato što ste vi tužni?
SUSJED: Ma ne, to ja samo onako. Obuzme me ta neka tugaljivost, znate... Dogodi se to, znate. Vidin oko vas se svi sjatili. Čila obitelj. A ja sam. Mara umrla. Dica u Njemačkoj. Eto. Pa mi došla neka nostalgija, sjećanja. A šta ćete, ljudski je to. Čovik je bez žene ka drvo bez korijena. Sitin se digod, šta ću. Ljudski je to.
DJED: Ništa, ništa, samo se vi sićajte.
SUSJED: Možda, da san bija pažljiviji, možda bi još bila živa. Da san bija pažljiviji. Al svaka je mladost ishitrena, blesava, šta ću, puca san od energije pa na nju ispaljiva rafale. Ona bila meškinjasta, nije mogla podnit. Đavlu, šta ćeš, mlado-ludo. Radija u Njemačkoj. Nju malo zanemariva i eto...
DESA: Ajde, ajde, nemojte sad sebe okrivljivat.
SUSJED: A bila mi je draga, nije da nije. Lipa ka sad vaša Ane.
DJED: Pustite vi Anu...
SUSJED: Kad sanje upozna, od uzbuđenja danima nišan spava. Odreka san se rakijice, janjetine i kapulice.
DJED: A to je onda bila ljubav.
SUSJED: Živija san ne znan od čega vode, zraka, infišacije. Recitira san joj nike stihove kojih san se sitija iz osnovne škole. Ono o Kozari pa o brdovitom Balkanu, Ivi Loli Ribaru i pitaj ti Boga čemu sve nišan drobija. Sve za šta san čuja i sitija se. Priča joj Snjegulicu, Pepeljugu. Bija san sam sebi smišan. Govorija san joj o misečini, cvrčcin. Ma jebalo se mene za misečinu i cvrčke, nego nako, moraš nešto trabu-njat dok žensko ne uvatiš. Trabunja san tek tako da trabunjan. Drobija svašta, a ona me, pametnica, evo sitin se ka da je sad tu, pitala da šta se čudin i šta san tako blenija u misec ka da ga prvi put vidin. Onda san sa misečine jecaj da u nas pola Hrvatske živi u glavnom gradu, a ostala polovica u tri druga. Da nam se, ne daj Bože, šta dogodilo dok smo se vozili ne bi nam ima ko priskočit u pomoć. Nigdi kuće, nigdi čovika. Koja šteta. Koja lipa zemlja. Niko neće kopat, svi bi u gradove. A šta ne bi ljudima umisto stanova lipo dali komadić zemlje da obrađuju pa bi vrimenom i sami mogli sagradit koju kućicu. Pa kućica po kućica gradić. Pa zar to nije bolje nego da se svi natrpaju u jedan grad? Zato se i ubijaju po kafićima. Ljude koji su do jučer živili na svojoj zemlji posli rata utrpali su u male stančiće u kojima su samo podivljali. To ti je ka kad zvir, koja je navikla na široka prostranstva, zatvoriš u kavez. Kad je pustiš ona grize.
PAOLINO: A zašto si ti onda tila otic?
ANĐELINA: To su bila druga vrimena.
PAOLINO: A sad ja znan zašto si ti podivljala. Fale ti ove livade da se rastrčiš po njima. Nas stan je kavez, ciba za tebe. I butige su ti dosadile. A sicas se kako su ti oci bile pune onih lipih vesta, kalconi, cipela? Ovdi ne mozes kupit takve cipele. Armani, Đanfranko Fere.
ANĐELINA: Jebo te Fere.
PAOLINO: E, lako je sad govorit jebo te Fere kad si ga se izgustala, sad govoriš i jebo te Paolino, a nekad nisi tako govorila. Ja to najbolje znan i osjecan. Covik je proklet. Uvik voli samo ono sta mu je nedostižno. Prije si hvalila grad, sad hvališ selo. A ko ce narod razumit. Dobro je rekla ona vaša pjesnikinja: Sreća je lipa samo dok se čeka.
LUKA: E dalje ćete bez mene. Ovdi san ostavija motor da mi čovik promini gumu.
DARKO: I još ti, Anđelina, govoriš da ovo nije grad, a imaju i vulkanizera. Ništa, ajde, ti uzmi motor, a mi ćemo ovdi malo sist i odmorit se.
IZABELA: Joj Darko, nemoj, tek buš onda skroz naskroz nastradal. Nemoj se ljutit, ali bu te skroz-naskroz propuhalo. Ja to govorim za tvoje dobro. Hajde, bum ti prebacila moju vestu preko leđa. Prebacuje mu džemper.
DARKO: Bum ja skroz-naskroz popizdil. To ja bum sigurno. A šta ti znaš staje za mene dobro? Da imalo imaš osjećaja onda bi znala koliko me nerviraju te tvoje pizdarije i tobožnja briga za moje zdravlje. Pa, jebate, ti se sad ka brineš za moje fizičko zdravlje, a pitam se jesi li se ikad promislila šta je sa mojim duhovnim zdravljem?
IZABELA: A i ti sad kompliciraš. Fizičko, psihičko... Kaj ti ja znam. Ne razmem se u to, ti bokca, nisam Frojd. Zdravlje je zdravlje.
PAOLINO: Ja znam Frojda.
DARKO: A i ja opet šta govorin i kome govorin. Ajmo sist. Ajde.
PAOLINO: Mama mia, io voglio un breve intervalo. Abbiamo sete.
ANĐELINA: Samo da ti je sidit. IZABELA: O sedi drvo na drvo.
ANĐELINA Sjeli su na kofere.: Ma čujete li vi ovu tišinu. Ove cvrčke. Lišće. Mir.
PAOLINO: Ja čuje noge.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 4:57 pm








Scena druga


Kuća, selo.
Djed, sin Mate, nevjesta Desa, djedova mlada Ana, susjed. Dočekuju obitelj.

DJED Igra šah, prilazi mu sin.: Top napada konja, konj biži... Tako ti je to u životu, dragi moj. Jači gazi slabijega. Nema ti druge, moraš bižat pred najezdom, konjiću moj... Ja nikad nisam biža. Taj se još nije rodija od koga bi mi se noge zatresle. Asti, šta me je nešto šticalo u leđima. Vrag odnija i godine ko mi ih dade. U mladosti se moliš i nadaš da ćeš dočekat starost, a kad je dočekaš onda je proklinješ, a šta ćeš, čovik nikad zadovoljan nije. Dobro je reka oni pisac, sad se više ne sićan ni koji: Ljudsko srce nikad zadovoljno nije, iz jedne želje sto mu želja klije. Tako nekako je reka, a i dobro je reka. A čili svit mi nije bija ravan. Uspravan ka jablan. Čvrst ka stina. Srce ka u lava. Nema više takvog svita. A ova današnja mladost? Nikakva. Ne znaju pošteno ni curu za guzicu uvatit. Svaka druga ne more ostat u drugom stanju. Nisu one za to krive, nego im nema ko dicu napravit. Ja bi kraj moje pokojne Anđe samo prosa i već bi zatrudnila. Ko je čuja za te neke mrtve spermatozoide. Bože me prosti! Moji su i dan danas živahni. Treniraju, trče, skaču. Nema toga više. Ajde, ajde. Sad idemo na kraljicu. E!
MATE: Tata.
DJED: Sad pješadija. Pješadija ka pješadija. Vi samo mislite da možete sami. Čvrsta ruka vama triba. Čizmu vi oćete. Da vas je puštat šta bi se razbižali. Ka muve bez glave. Bez čvrste ruke nema ništa, ni države, ni kuće. A di, a di ću s vama? A ne zna ni naša vlast šta će s nama, pa eto ni ja ne znam šta ću s vama. Kako vas pomaka da pomaka, ne valja...
MATE: Tata.
DJED: Aha, šta ćemo sad pješadijo moja. Ustrtarili smo se. Aha, tresu vam se gaće.
MATE: Tata.
DJED: Napadam. Vidiš?
MATE: Vidim.
DJED: E, i onda?
MATE: Onda...
DJED: Onda me uvik neko prekine baš u napadu. Nikad ne mogu dovest borbu do kraja.
MATE: Samo da te nešto pitam pa se ti nastavi borit.
DJED: Znaš da ne volim da me se prikida.
MATE: Znan, znan, ali...
DJED: Nema tu ali. Niko bez moje dozvole u mojoj blizini nije smija ni kihnit, prnit, podrignit, a kamoli prikinit borbu. Ajde, reci samo brzo i kratko.
MATE: Tribalo bi platit oni kamion.
DJED: Nemam!
MATE: Šta?
DJED: To šta me misliš pitat... Top... top. To je pravi potez. Aha, di si sad kraljice! Ni kruna te ne more spasit!
MATE: Radi mi se o glavi.
DJED: Da ti se radi i o dvi – neman...
MATE: A Darku sam nudiš...
DJED: Zato šta ne pita!
MATE: Nišan te ni ja pita.
DJED: Ali si mislija. To... to... to... pijunu mali. Nekad mali pijunić more napravit velika sranja i samome kralju i to kad se najmanje nada. To... to... to... aha, di smo sad vaše veličanstvo.
MATE: Samo ovaj put...
DJED: Ni ovi ni bilo koji drugi. Radit, triba radit. Neće bez rada ništa.
MATE: A ti mi puno radiš. Po čili dan buljiš u taj jebeni šah i živiš na račun vojne penzije i lažnih uspomena. U kojem ti svitu živiš? Iz kojeg si filma ispa?
DJED: Ja san ispa odakle san ispa, a ti si ispa iz pi... a pazi da ti ne kažen.
MATE: Budala ja šta san te ikad išta pita, posluša i osta na selu. Da san bar bija pametan ka Darko koji se samo okrenija na livoj nozi i zbrisa. A i Anđela se, fala Bogu, lipo izvukla. Šepuri se po svitu u Armani vestama. Al po svoje će doć. Dobro govori ona poslovica: Nema toga šta siromah ne može dat, a bogataš primit. Da joj govno ponudiš, uzela bi ga.
DJED: Pazi ti šta govoriš, jesi li čuja...
MATE: "Ja obožavan ovu kuću. Ovakvog kamena nema nigdi. Ovdi ću ja pod stare dane pisat poeziju. Ovdje još jedino nalazim pravo nadahnuće". Jebe se nju za nadahnuće. Ona nije nikad imala nadahnuća ni za razglednicu napisat, a sad bi pisme pisala. Neš ti mozga. Za pisat pisme čovik triba patit, a ne šetat po talijanskim butigama. Sve staje ona znala dosad pisat bili su čekovi. Ma vidi bogati! Šta ne piše pisme u Italiji, a ne ovdi. Ka da tamo nema pisaca i inspiracije. Ispada da je samo kod nas to nadahnuće. Samo se kod nas pisci rađaju. Čilu će godinu živit tamo, a kad osjeti nadahnuće privaliće kilometre i kilometre amo i to zašto. Da napiše pismu. Ha ha, počeškaj me da se nasmijem... Na pare je ona guloza, na pare. Kako ti to ne razumiš. Ma razumiš ti, razumiš, samo se praviš naivac Generalić. Uvik si ih više volija i više im dava nego meni, a ja san jedini uz tebe osta. Neka mi je. Tako mi i triba. Učini dobro izi govno.
DJED: Moga bi ti bit malo finiji, svaka druga rič ti je govno. Puna su ti ih usta.
MATE: Dok je mater bila živa još si se nekako i prikriva, a sad? Popizdija si pod stare dane. Još si ovu u kuću doveja... Pa kako te nije sram? Mlađa je od tebe trideset godina. A šta misliš, zašto je s tobom? Zbog tvoje mladosti, odlikovanja. I još se imaš hrabrosti šepurit.
DJED: Sidni da dovršimo partiju.
MATE: Da oni danas ne dolaze, da mi nije godišnjica materi, ne bi ni doša a kamoli šija sa tobom. Vodi ti te bitke sam sa sobom ka šta si ih uvik i vodija. Ti pijuni su jedina vojska sa kojom si ikad moga komandirat...
DJED: Bezobrazniče, farabute! U vojsku mi se ne diraj. Čiji si da si takav? Srića da mi je Bog podarija još jednog sina koji ti nije ni do gležnja. Ane, Ane, dodaj mi tablete. Prokletnik! Uvik me uzruja. Dobro je naš narod govorija: Ko nije za vojsku nije ni za ženu. Nije nizašta. Nikad od tebe čovika. Nikad. Jadna ona Desa!
MATE: A ti si mi za ženu? Možda ti i jesi za nju, ali ona je sigurno za drugoga. Živi bili pa vidili.
DJED: Farabute! Ane, Ane... aaaaa!
ANA: Evo me dušo. Mate šta ga nerviraš, Mate?! Kolab će ga uvatit! Vidiš daje... Ajde dušo, smiri se.
DJED: Prokletnik! Ne da mi ni da dođem mirno do kraja.
MATE: Dat ću ti ja da dođeš mirno do kraja, ne boj se. Još ću ti i pomoć. A ti šta si se tu uskopistila, vrtiguzo? Ako druge možeš zavarat, mene ne možeš. Junice pomamljena!
SUSJED preko ograde: O, dobar dan susidi...
DESA: Dobri dan.
SUSJED: Imate li možda kap brašna?
DESA: Kap?
SUSJED: E, kap...
DESA: A kap će se možda nać...
SUSJED: A šta nešto lipo u vas vonja. Je li janjac?
DESA: Je, janjac, janjac. Pričekajte da vam donesem kap brašna.
SUSJED: Dobro. Ej, suside, oće li to?
DJED: Oće, oće...
SUSJED: Mogli bijednu skupa bacit.
DJED: Mogli bi, mogli...
SUSJED: A skoro san van zaboravija reć, eno oni vaši doli posidali ispod hrasta. Umorili se. A šta ćete moj šjor Ivane, triba i to razumit. Nije taj gradski svit navika na rad. Po čili dan side u kancelarijama, autu, na večericama i čim tribaju dvi skale učinit odma se uspušu. To je to gradsko srce puno smoga. Kad san ja radija u Njemačkon moj šef nije dva koraka propješačija. Ja ga svugdi vozija. Utrava ga i istrava iz garaže. I šta? Crka moj, šjor Ivo, iskrenija se. Zakazalo mu srce. Nije mu ni bajpas pomoga. A vidi mene... kad umren moje srce mogu odma u drugoga prisadit. More još deset generacija poslužit. To ti je, dragi moj, srce, peri, deri...
DJED: Neka se malo uspušu, neće im za par kilometara tribat bajpas.
SUSJED: Čili svit poludija. Amerikanke, Njemice. Treniraju. Skidaju celulit. Sve odaju oko kuće, a ne zna se koja je deblja od koje. A više rade jezikom nego nogama. Pa šta one mogu izvježbat, pitan ja vas. Naše žene imaju lipo zdravo salo bez toga nekog celulita. Bogati, ti danas ne moš kupit novine a da o tome ne pišu. Ne moš pročitat sportsku prognozu ni osmrtnice, a da ne pišu o celulitu. Sve je to moj šjor Ivo sami galofak, fast fud... Pitaj Boga šta u njega melju. Pa vidiš da su u cilon svitu krave poludile osim u nas. Više vridi ovaj naš domaći janjac nego sva njihova spiza. A šta lipo miriše. Mmmmm... A vidi naše Dese šta ga lipo trčkara. Više snage ima jedna naša seljačka žena nego sve one skupa. Ko je vidija u naše Dese celulit? Može po sela priorat i ne umorit se. Moš uvatit di oćeš, al nigdi celulita. Je li tako Deso?
MATE: Ostavi ti Desin celulit.Vataj ti druge za njega, a Desi ga ima ko cidit.
SUSJED: Ma nišan ja, Mate, tako mislija, a i ti ne znaš za šalu.
DESA: Evo brašna. Oće li bit dosta? Stavila san van dvi kapi.
SUSJED: O-ho-ho. Od ovoga se more napravit carska pogača. More se po mista naranit. Ništa, fala van, iden ja. Sad će ovi vaši svaki čas. A vidi, čini mi se da okriće vrime. Ne znan oćete li baš moć ručat vanka. A nije ni za janjca dobro da pokisne. Da bar imate koju tendu. A oće li brzo?
DJED: Šta?
SUSJED: Janjac.
DESA: Oće, oće.
SUSJED: Dobro, dobro. Fala, fala.
DESA: Aj ništa van, bog, bog. Susjed ode.
DJED: A šta nišan sagradija ovdi jedan zid pet metara visok da mi ovakvi ne mogu zabadat nos u pijat. A jesu ljudi prokleti, Bože moj. Ma šta njega briga ko meni dolazi i zašto. Šta se njega briga za prognozu, moga janjca i Desin celulit. Pa nisu stari narodi uzalud gradili tvrđave i branili se od neprijateljske vojske. Ja mislin da vakog naroda nema nigdi. I on još govori kako je u Njemačkoj i Americi. Moga je tamo bar šta kulture naučit. Šta on, seljačina, zna? Možda je i otiša sa sela, ali selo iz njega nikad. Di bi to moga vidit u Njemačkoj ili Americi. Tamo ljudi ako oće doć u tebe na kavu moraju se naručit misec dana unaprid.
DESA: Misec?
DJED: E, Desanka dušo, misec, misec. To je zapad, a ne tvoj istok.
SUSJED vraća se: A šjor Ivo baš san vas zaboravija pitat. Šta vi mislite o onima kod nas šta traže dvojezičnost i dvopismenost. Iskusniji ste znate šta je povijest. Ja nišan pametan. Oni gori bi dvojezičnost, oni doli dvopismenost. Borili smo se protiv ćirilice, a ako je sad opet dopustimo onda ćemo se opet za pedeset godina borit protiv te iste ćirilice. Onda bolje nek ovako stoji.
DJED: Onda ćemo se između sebe klat. Čovika neprijatelj održava na životu. Ako nemaš neprijatelja moraš ga izmislit.
SUSJED: A zašto, recimo, onda u Trstu i Gracu domaći jezik ne bi bija naš? Moga bi i Nijemcu predložit dvojezičnost. Aha! Nije lako imat suside, moj šjor Ivo. Tu triba puno tolerancije.
DJED: To si dobro reka.
SUSJED: Prijateljstvo i razumjevanje OK, ali zabadanje nosa u tuđe dvorište, nikako. Jel se vi, susida, slažete sa mnom?
DJED: Ma govorite ka da vezete. Upravo tako.
SUSJED: A je miriše janjac! Uuuuu! Čini mi se da je bilo bolje kad smo imali kralja. Demokracija je samo đonila zbrku i ništa više. Ima si kralja i nisi moga birat. Kad je on umra, na njegovo prijestolje bi mu zasija sin i tako dalje. Pa kakav je takav je, mora si ga trpit. Možda je tako i bolje. Mi sad, kad moremo birat, nemamo ili ne znamo koga izabrat. Brakovi su bili bolji kad su roditelji dići birali supružnike. Majke mi. Nije bilo rastava. Pa meni je moja Mare uvik znala kupit bolje cipele i gaće nego ja sam sebi. Ja odan po gradu ka lud, pune mi oči svega, ne znan izabrat i na kraju oden a da ništa nišan kupija, bisan i nezadovoljan, a kad mi drugi donese govno, sritan. Ne valja svitu dat puno prostora da bira. Sto ljudi sto ćudi, sto ukusa, i aj ti sad znaj Bože koji je pravi. Evo, mi okrićemo malo livo malo desno i nikako ubost. Ja san već sve dosad izaokruživa na izborima i nikako ne valja, sad ću opet ispočetka, nema mi druge. A nikako pogodit. Svi isti. Više, majke mi, neću ni glasat. Nek oni malo glasaju za mene. Al nećemo danas o grubim stvarima. Lip je dan, janjac se vrti. Dobro je. A miriše... Bože...
DJED: Aj Deso, daj čoviku šta popit.
DESA: Šta ćete?
SUSJED: Ništa, ništa, fala. Ne bi ga se okusija, nema para. Ne sićan se kad san zadnji put liznija kap alkohola. Jedan dan sam sebe pogleda u ogledalo u facu i reka: Vidi se, nu se našta sličiš. Dođi sebi. Ona je umrla i neće se vratit. Oš se trgnit ili leć u grob skupa s njon? I evo, vidite, zakočija san. Trgnija se, mućnija, oživija... Reka san sebi jednostavno, od danas neću i od danas počinjemo novi život. Lipo san se obrija, okupa. Ma da ste vi vidili to čudo. Odjednom san bljesnija. Kako san sa sebe sapra onu šporkicu ka da mi je i duša odjednom zasvitlila. Nema tu, čovik tu mora bit jak. Od riči. Rečeš sebi ni kapi, ni kapi.
DJED: Dobro Deso, onda ne triba.
SUSJED: Ovo ne bi napravija ni za koga. Ni za rođenoga brata. Ali za dobre suside... Deso, al samo kapljicu.
DESA: Al ako ne pijete, griota bi bilo da sad zbog nas...
SUSJED: Maje, al kad me toliko nagovarate. Ne bi za drugog, virujte mi, al kad se radi o najboljim susidima mora čovik, red je. Uostalom, nije svaki dan fešta.
DJED: Nije fešta. Anđe je umrla na današnji dan.
SUSJED: Ajme, oprostite, nisam zna. Vidim janjca pa mi odma nekako fešta na pameti.
DESA: Znači, nećete rakijicu?
SUSJED: Da je za bilo koga drugog, ne bi da me rižu, ali za vas... Ali samo čašicu. Ne bi se tija mišat, ali morali bi pazit da van se janjac ne pripeče. Triba ga svako malo okritat ka malu bebu i onda...
DESA: Znan ja, znan okritat.
SUSJED: A znan ja da vi susida znate nego sam mislija ako van mogu pomoć jednim malim savjetom. Znate onu, dvi glave su pametnije od jedne.
DJED: A kako čije.
SUSJED: A da mi je vratit moju Maru, pa kakva je daje. Nije lako čoviku ostat bez žene. Je li tako šjor Ivane? Al eto, vi ste se ponovili, i to kako. Ana je lipi komad.
DJED: Pustite vi Anu.
SUSJED: Ma to ja od dragosti. Bože moj, vi sritni, ja još sritniji. A vidite mene. Samotnjak. Daje meni bar bila vaša pamet i srića... Da san koga ja naša.
DJED: E daje mnogima bila moja pamet...
SUSJED: E. Baš me, ovako kad gledan stisne nešto ovdi. Pokazujeprsa. Neka sjeta, neka knedla, il đava će ga znat. Tuga.
DJED: A šta bi ja sad triba, bit tužan zato što ste vi tužni?
SUSJED: Ma ne, to ja samo onako. Obuzme me ta neka tugaljivost, znate... Dogodi se to, znate. Vidin oko vas se svi sjatili. Čila obitelj. A ja sam. Mara umrla. Dica u Njemačkoj. Eto. Pa mi došla neka nostalgija, sjećanja. A šta ćete, ljudski je to. Čovik je bez žene ka drvo bez korijena. Sitin se digod, šta ću. Ljudski je to.
DJED: Ništa, ništa, samo se vi sićajte.
SUSJED: Možda, da san bija pažljiviji, možda bi još bila živa. Da san bija pažljiviji. Al svaka je mladost ishitrena, blesava, šta ću, puca san od energije pa na nju ispaljiva rafale. Ona bila meškinjasta, nije mogla podnit. Đavlu, šta ćeš, mlado-ludo. Radija u Njemačkoj. Nju malo zanemariva i eto...
DESA: Ajde, ajde, nemojte sad sebe okrivljivat.
SUSJED: A bila mi je draga, nije da nije. Lipa ka sad vaša Ane.
DJED: Pustite vi Anu...
SUSJED: Kad sanje upozna, od uzbuđenja danima nišan spava. Odreka san se rakijice, janjetine i kapulice.
DJED: A to je onda bila ljubav.
SUSJED: Živija san ne znan od čega vode, zraka, infišacije. Recitira san joj nike stihove kojih san se sitija iz osnovne škole. Ono o Kozari pa o brdovitom Balkanu, Ivi Loli Ribaru i pitaj ti Boga čemu sve nišan drobija. Sve za šta san čuja i sitija se. Priča joj Snjegulicu, Pepeljugu. Bija san sam sebi smišan. Govorija san joj o misečini, cvrčcin. Ma jebalo se mene za misečinu i cvrčke, nego nako, moraš nešto trabunjat dok žensko ne uvatiš. Trabunja san tek tako da trabunjan. Drobija svašta, a ona me, pametnica, evo sitin se ka da je sad tu, pitala da šta se čudin i šta san tako blenija u misec ka da ga prvi put vidin. Onda san sa misečine i romantike priša na djelo, stiska je za cicu pa za ono i eto, oženili se. Posli više nikad nišan spomenija ni Misec ni cvrčke, a kad bi zna da će je to dignit iz groba, virujte mi, ako ne bi procvrča ka cvrčak najzvonkijeg gućka. Sritnik ste vi, sritnik, šjor Ivane šta ste našli mladu ženu. Daje meni jedna takva ne bi se Mare ni spomenija. Al šta san se ja tu sad razveza ka da vi nemate dosta svojih briga. A borami, susid evo, vaši dolaze...

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 4:57 pm




Scena treća


DJED: A, fala Bogu, evo naših, evo naših. K vragu i šah.
MATE: E sad k vragu šah kad ti dolaze tvoj dragi sin i ćer. Sad možeš prikinit čilu svoju glupu borbu, a za mene ne bi ni pijuna pomaknija.
DJED: Muči, muči, da te ne čuju.
MATE: Briga me, nek me čuju i tako ću im sve u facu sasut.
DJED: Muči bar danas. Ajde, makar danas. Deso, jesi li sve zgotovila? Aj poviri janjca. Pazi, korica se mora sjajit ka da si s guzicon sila u koprive. Ane, ti ajde u podrum pa ćemo te pozvat kad dođe vrime.
ANA: U podrum?
DJED: E, šta se čudiš. Ajde. Ti tribaš bit iznenađenje. Zašto se bombonjera stavlja u kutiju i mota u celofan, da bude iznenađenje kad se otvori. Jel tako?
ANA: A je.
DJED: Ajde, onda biž u podrum i ne zanovijetaj više. Kad te pozovem, dotrči. Ajde.
ANA: Dobro...
MATE: A jebate, je se pripremaš ka da dolazi strana delegacija.
DJED: Niko od njih ne živi ovdi i šta su onda? Nisu domaća delegacija, je li tako?
PAOLINO: O, nonoto, evo nas, fala Madoni. Ajme, sta mi srce priskače! O, dobra aerobika. Dobra. Da je ovako svaki dan, posta bi anoreksican. Kako ste?
ANĐELINA: Šta to trabunjaš Paolino. Ka da on zna staje to.
DJED: O zete! Udari ga po ramenima snažno.
PAOLINO: O, lakše to, lakše. O, ke dinarska ruka.
ANĐELINA: Tata, kako si mi? Dobro se držiš. Imaš i lipu boju. Kako si mi ti, Deso?
DESA: A eto, kako drugi oče...
ANĐELINA: A di ti je Mate?
MATE: Evo me, sestro.
ANĐELINA: Ej brate, šta stojiš tamo, šta si se šćućurija?
MATE: A šta san triba, odma potrčat kad si došla. Ti si navikla da oko tebe svi skaču. Ali ja ne mogu, bole me noge.
ANĐELINA: Nikad se nećeš prominit.
IZABELA: Evo nas. O, tata, kak ste mi? Sad bum vas pusila samo da ostavim ove torbe.
DJED: Ostavi, ostavi, nevista.
IZABELA: Sve su mi ruke zrezale. A i čovek ti je kak mrav. Samo vleče, tegli, skuplja. Ko da bu sve odnesel na drugi svijet. A krevet je iste veličine u petsto i u pedeset kvadrata.
DJED: Pametna li si, nevista, Bože, Bože.
IZABELA: A tak je. Kaj nije Paolino? Kad spavaš ne znaš u kolko si kvadrata. Gde bum sa svim ovim torbama ? Darko, pomozi. Darkoooo! Gde si?
DARKO: Šta reveš, čujen te. Dolazin. Jebo te Darko, da te jebo. Nema mi mržeg imena od Darkoooo. Čim me neko zove, znan da nešto oče. Niko me ne zove za moje dobro.
IZABELA: Deso, dušo, daj mi pomozi da stavim ove torbe u kuću. Donesla sam ti nekaj. Bum ti pokazala. Odi u kuću. Bože, ovde se nikaj nije promenilo.
ANĐELINA: Divota.
IZABELA: Ne znam, ali ja u tome ne vidim baš neku posebnu divotu.
ANĐELINA: Da bi čovjek mogao prepoznati ljepotu mora imati ljepotu u sebi. Vidi ove škure. Gledam ih i vraćam se u moju mladost. Bože, kolko puta sam tu zapela iskačući kroz prozor. Gledaj ovako. Pokazuje Izabeli. Zapela je na rub od hlača na stražnjici i ostala visjeti ruku i nogu prema dolje.
IZABELA: Nemoj se sad vješati.
ANĐELINA: A viš tamo. Tamo me krava nabila na rogove i sa mnom optrčala pola sela. Sreća da mi je kičma ostala cijela... divota.
IZABELA: Oprosti, a kaj bi tu moglo bit divno to kaj si mogla bez kičme ostati?
ANĐELINA: Mogli smo bezbrižno trčati po onim livadama cijeli dan. A ova jadna djeca danas nemaju kud. Pazi, nemoj tamo, nemoj ovamo, auto će te... Zarobljenici asfalta. Živčane majke, živčana djeca. Strepi da ih tko ne kidnapira, da ne padnu pod koji kamion, ne prefiksaju se ili im ko prosvira glavu, shvaćaš. E, pa što su, prema tome, rogovi jedne krave? Igrarija! Kužiš sad?
IZABELA: Kužim, kužim. Alija ti baš ne volim domaće životinje. Ne volim kad se oko mene furt vrzmaju. Od toga sam pobegla.
ANĐELINA: Ti ništa ne kužiš.
IZABELA: A kaj bi kužila? Ak ti je to tolko pri srcu, kaj nisi ostala tu držat kravu za rogove neg si otišla u Italiju?
ANĐELINA: Mi iz sela odemo, selo iz nas nikada. Kamen u nama se ne miče.
IZABELA: Hoćeš reći da divljaci ostaju divljaci?
ANĐELINA: To je za tebe prekomplicirano.
IZABELA: Jedan naš je tak tresnul malog ispred jedne samoposluge u Njemačkoj da su mu uzeli dete i predali centru za zbrinjavanje. A on veli sretan: Sad bu mi država izdržavala dete. Veli, kad iziđe nakon pet godina da bu ga tresnul i po drugom obrazu da ga uzmu još pet. Pa kaj to ni kreten? Prijatel mu bacil dinamit u rijeku i poubijal svu ribu. Nijemci mislili da je lud, penzionirali ga i evo dan danas živi od njihove penzije i odmara se u domovini.
ANĐELINA: Daj ne pretjeruj. Sad si stvarno pretjerala.
IZABELA: Idem ovo ostaviti u kuću.
DJED: Ajmo narode, smistite se pa idemo jist. Janjac je gotov. Deso, donesi vino, ajde Deso, brže to. Ajmo, ajmo. Fala Bogu da smo svi na okupu. Bidna moja pokojna Anđa. Da ne bi njezine godišnjice ne bi nas Bog skupija. Ovo je žalost i činjenica. Da se obitelj skuplja samo na sprovode, vinčanja i pokoju godišnjicu. Bidna moja Anđa. Volija bi da si s nama više neg se janjca najist. Al šta ćeš sad. Čovik snuje, Bog odlučuje. Ajde Deso, brže to nosi, čeljad je gladna.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 4:58 pm



Scena četvrta


Luka se vraća i sreće Anu na putu.
LUKA: Ane, šta radiš ti tu?
ANA: Čekan...
LUKA: Šta čekaš?
ANA: Da me pozovu...
LUKA: Ko?
ANA: Reka je dida da pričekam doli u podrumu da me pozovu. Doli mi je bilo nikako ka mračno pa san izašla na frišku ariju. Reka mije da san zatvorena bombonjera.
LUKA: Bombonjera?
ANA: E, i da me triba odmotat.
LUKA: Ma ko te ne bi odmota, bombonjerice moja. Jedino ja mogu odmotavat tu bombonjericu, jedino ja. Ane, ti si čudo, bonbon pun likera koji ja ne bi odmota, nego čili isćuća, prožvaka i poija.
ANA: Iposra...
LUKA: Ajde Ane, nemoj opet tako. Nemoj mi bit prosta. Tako lipim ustima ne pristaju take riči.
ANA: Znan. Samo mi obećaješ, a od obećanja ništa.
LUKA: Ma još samo malo. Ma Ane, učinit ću od tebe princezu, pravu gradsku damu. Nijedna ti neće bit ni do kolina. Princeza Stefani bit će škovaca za te.
ANA: Ona je već i sad škovaca za me. Pravi dicu s kim stigne.
LUKA: Ajde Ane, nemoj tako. Samo malo strpljenja i svega će bit. Bit ćeš na svome, ne boj se.
ANA: A kad to, kad? Reka si najprije da ćeš im pisat, onda si reka da ćeš im reć čim dođu. Sad su došli, i šta čekaš? Šta ne govoriš?
LUKA: Reći ću im, Ane, reć, reć. Posli. Ne mogu se odvojit od tebe. Ne smin naglo.
ANA: A kad onda? Kad dite pođe u školu.
LUKA: Pusti dite. Ajme Ane, šta ti je dobra guza... ANA: Ne diraj me, netko bi nas moga vidit!
LUKA: Neće nas niko vidit. Sad su sigurno svi posidali za stol i jedino u šta su im uprti pogledi je janjac. Ajme Ane, dođi. Osjećaš li me?
ANA: A osićan...
LUKA: Daj mi malo jezik, ajde...
ANA: Šta će ti sad moj jezik? Vrag odnija i jezik!
LUKA: Stisne je i ljubi, Ana mrmlja.
ANA: Ajme meni, ugušit ćeš me...
LUKA: Bolje da te ugušin ja sa ovin poljupcima, nego ono staro tilo kad se nate privali.
ANA: A jesi vrag...
LUKA: Ajme Ane, ne mogu izdržat, ajmo unutra...
ANA: Ma di?
LUKA: U podrum... Ajmo u podrum čekat da te pozovu. Lipše će nam bit udvoje čekat. Ajde, bombončiću moj...
ANA: Vrag odnija tebe i bombone. Aj gori in reć...
LUKA: Oću, Ane, odma, oću. Joj, koja je ovo sisa! Ma koji silikoni. Joj, Ane, ma daj da je malo gricnen!
ANA: Đava odnija tebe i grickanje, jesi li je se najia dosad?
LUKA: Nišan Ane, nikad mi dosta.
ANA: E znan, kad je to u pitanju onda si brz, a kad ti kažen da riješiš naš problem, onda triba čekat.
LUKA: Ajme Ane, daj malo još...
Grle se. Luka Anu odvlači, ona nešto nerazumljivo mrmori.
ANA: Os im danas onda reć?
LUKA: Oću, oću...
ANA: Ako ne budeš, biće skandala. Šta mislite ko sanja? Vaša kurba, štraca...
LUKA: Ajde, ajde, Ane, dođi ne pizdi...
ANA: Dobro, dobro. Samo ti misli da seja zajebajen. Dobro, dobro.
LUKA: Ane, dušo. Ajmo u podrumčić, ajde dušo...
SUSJED Vidi ih.: A tako znači stoje stvari! Lipo borami. Oni na ručku, a Ane u podrumčiću. Did i unuk vrte se oko iste suknje. Ko bi se to nada. Moderniziralo se i selo. Svak sa svakim. A neka mu, neka. A je škrt. Pitaj susida šta će popit. Ne bi reka, pitaj Deso susida šta će pojist, oće li malo janjca. A zna da san sam i da mi nema ko kuvat. Al dobro je. Neće se ni on najist od onoga šta mu ova skuva. Al opet nije je loše imat uza se. Staje je. I čudija san se da bi ona mlada za njega pošla. Kad ono, unuk je pritiska i čepa. Ha, ha, ha! Unuk uživa u Aninom mesu, a did u janjećem. A opet kad razmisliš dobro je obojici.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 4:58 pm



Scena peta


DJED: Jesmo li svi? Fala Bogu. E da si mi ti ovdi, Darko moj, bar bi ima s kim igrat šah, ovako moran sam, šta ću.
DARKO: Pa imaš Matu, nisi sam...
MATE: Matu ne zanimaju te pizdarije. Mate ima posla...
DJED: Eto, čuja si ga.
IZABELA: Darko, dušo, ti bi mogel sjesti ovdje do mene tamo ti je propuh.
DARKO: Tamo mije puno veći propuh.
IZABELA: Posle kiše dolazi sunce. Divno je ovako sjesti, odmarati se i čekati da te drugi posluži. DARKO: A jesi mi fina ka da ti je Elizabeta mater.
IZABELA: Kaj god ja velim ne valja.
DARKO: Pa kad ništa ni ne valja.
IZABELA: Onda ja više nikaj ne bum rekla.
DARKO: Najpametnije.
IZABELA: Na rubu je suza.
ANĐELINA: Ajde Darko, i ti si neki pa možeš li se bar danas suzdržati? Vidiš da je sve lipo. Lipi dan. Svi na okupu. Pa zar nisi sretan?
DARKO: Sritan san, sritan. Kako nišan. Za popizdit. Izabeli Šta ti pizdiš, šta san ti reka?! Jebate, ja bi moga plakat od tvojih pizdarija po čile dane. Aj začepi!
IZABELA: Ja sve kaj govorim govorim za tvoje dobro.
DARKO: I ja tebi kažem da začepiš isto za tvoje dobro. Izabela se još više ušmrče. Prikini više, jebate.
ANĐELINA: Ajmo, ajmo.
PAOLINO: Mama mia, Anđelina. Sve ste tamo odnili. Malo ovamo donesi. Gladan san, razumi.
ANĐELINA: Čekaj. A i ti kad omirišeš domaću spizu skroznaskroz poludiš. Pitam se jel bi tako u Italiji u restoranu navalija.
MATE: Mi nismo tako finćukasti ka vi. Zato ste svi i ostali mali, jer ste neuhranjeni. Vidi nas. Jebeš pijat ako priko njega spiza ne prilazi. Nema ništa od onih vaših manistrica i tartufića. Borati, kad vidin onaj veliki pijat i na njemu tri gljive dođe mi da poiden njih i pijat.
PAOLINO: Nemojte se uvrijediti, ali vi ne razumi ta talijanska, francuska, europska kultura. Vi imate mala šalica puno kave, a mi velika šalica i malo kave. To je otmjeno.
MATE: A jebe se mene za kulturu i otmjenost kad san gladan. Kume moj, malo ko danas živi od kulture. A nišan primijetija da i ti vaši kulturni imaju nešto protiv janjca. Malo ti se od onih koji imaju dobro jist i popit bavi kulturom. Malo, kume moj. Davno je prošlo to vrime kad je bilo lipo i uzvišeno patit u plisnavom, vlažnom stanu i pisat pisme. Danas ti se, kume moj, cure više ne zavode poezijom. Jebe se njih za poeziju. Više ti one vole zlatnu ogrlicu, prsten, mercedes nego bilo koju recitaciju. Bogami, otišla bi i moja Desa brzo od mene da njoj umisto novaca recitiran i glumin glumu. Je li tako Deso?
DESA: A staja znan, moj Mate.
MATE: Šta staja znan, aj reci, je ili nije? Reci...
DESA: A biće, moj Mate.
MATE: Eto vidiš. A koje sve budalaštine uče tu jadnu dicu u školi. Kome to posli triba? Kome sad triba oni Branko Šimić i njegova depresija? Kome će on kruva dat? Ko to više čita? Ja san pročita jednu njegovu pismu u školi prvi i zadnji put u životu i to zato jer mije bila iz lektire, i to zato jer je učiteljica imala dobre guzice. Pa da ne ispadnen budala. Pročita. Tija je fascinirat napamet. Al nije bilo te ženske guzice ni sise koja bi me natirala da pročitan Kapital od onoga Marksa i Englesa. Da ja moje dragocjeno vrime trošin čitajući te njihove glupe fiks ideje. Kome to triba? Jadni oni šta su ga čitali. Namučili se i na kraju ispali budale. Danas u njih upiru prston. Ja san sam sebi reka: Sta će meni neko govorit kako triba radit srpon i čekićon? On će meni govorit, a čekić nije vidija u životu, jer da gaje vidija, ne bi toliko ima vrimena sidit i pisat toliko debele knjižurine. E, ali lako je drugom solit pamet. Lakša je olovka od čekića, kume moj. Nisu njega žulji ubili ka mene.
DESA: Ajde Mate, šta se sad tu žestiš, oladit će ti se...
MATE: Pusti ti mene. Znanja o sebi vodit računa.
Išću kad ja buden tija.
PAOLINO: Mama mia, ke mentalitet.
ANĐELINA: Paolino, rekla san ti...
PAOLINO: Nišan ništa lose reka o zemla samo o mentalitet. Malo se čudin, e.
ANĐELINA: Nemoj se samo puno čudit, molim te.
IZABELA: Kad bumo išli mami na groblje?
DJED: Ima vrimena, ona više nema di pobić, a mi moremo umrit od gladi.
ANĐELINA: Bidna moja mater. Sve mi je čudno kad nje nema. Koja je ono bila vridnica. Koja energija. Ništa joj nije bilo teško. Daje ona sad tu...
PAOLINO: Ne bi sidila ka ti. Ti si, Andelina mia, uvik navikla da se oko tebe trci. Prije je trčala tvoja mama, a sad ja.
ANĐELINA: A kako bi bilo da ti sta primučiš?
PAOLINO: A dobro.
MATE: Aj Deso, brže to, daj još vina vode. Ajde...
DESA: Iden, iden, moj Mate.
DARKO: Nema više takvih žena ka šta je mater bila. Ko će to dat.
IZABELA: Kako to govoriš Darko, a ja, a Andelina?
DARKO: Ma to je sve galofak.
ANĐELINA: Znaš šta, brate, možda je tvoja draga galofak, ali ja nišan.
PAOLINO: Nemoj tako, Darko. Ne vala vriđat žene. Sta bi bez njih?
DARKO: Uživa bi, uživa. IZABELA: Skoro zaplače.
DARKO: Ajde bogati, neš mi sad opet cmizdrit. I tebi je srce blizu guzice.
PAOLINO: A bas. Dobro si reka, ha, ha!
DARKO: Ti se ne mišaj. Imaš svoju ženu.
PAOLINO: Si, si.
MATE: A staje, brate, čujen da se ti u politiku?
DARKO: E...
MATE: Pa kako je tamo?
DARKO: Dobro.
MATE: Nišan ni sumlja daje loše. Malo livo, malo desno i nema zime. Ti najprije za komuniste, pa protiv njih, pa opet za nji. Kako vitar puše je li? I tebi dobro. Sve dublje u fotelju toneš.
DARKO: Nišan ja kako vitar puše. Ja san bija u komunistima onda kad je tribalo. Da nije bilo nas promoćurnih radili bi šta ih je volja. Dragi moj, u Poljskoj je bija poljski komunizam, u Češkoj češki u Mađarskoj mađarski, a u Hrvatskoj srpski.
MATE: A ti si ka pomaga hrvatski komunizam?
DARKO: Hrvatskog komunizma nikad nije bilo. Ja san samo potpomaga da srpskog bude manje.
MATE: Stvarno si puno učinija. Svaka ti čast.
DJED: Nije tu Darko puno moga učinit, ne, sve je to kriv kralj Tomislav. On je u jednom trenutku spasija Srbe od svekolikog uništenja, a da nije tog već tad su mogli bit mrtvi ili Bugari. Kralj Zvonimir nije vodija računa koga će oženit i po tome je bija loš primjer svima koji su se donedavno ženili. Kralj Tvrtko se naivno proglasija kraljem Srba nasjevši promidžbi nekog njihovog homoseksualca Lazara daje Sandžak napučen Srbima i zato su Krešimir IV. i dr. Franjo Tuđman bili najveći hrvatski poglavari u povijesti.
DARKO: Ja nisam bija ka kralj Zvonimir i neki. Ja san i te kako vodija računa koga ću oženit.
MATE: A to oćeš reć da ja nisam, je li?
DARKO: Kolko se sićan tebe nišan spomenija, rič je bila o Zvonimiru.
MATE: Znan ja kako si ti mislija na Zvonimira. Znan ja kome je to sve upućeno.
DARKO: A dobro, kako oćeš...
MATE: A ti mi se javi sete bandire. Okrićeš kako vitar puše. Livi te vitar naglo bacija udesno. Vidi.
DARKO: Tribaš nešto prije dobro upoznat da bi se protiv toga moga borit. Ja sad ne bi bija protiv komunizma da ga nišan dobro upozna i proučija.
MATE: A ti si proučija Marksa i Englesa, je li tako?
DARKO: Jesan Marksa, Englesa, Darvina i Kapital i zaključija da je to ono di nema Boga, a ima majmuna.
DARKO: A tebi je puno stalo do Boga?
IZABELA: Tito je Tito, ali Bog je Bog. Tito je bil kakav je bil, ali nije mogel zaustaviti smjene godišnjih doba, zimsko zamiranje ili proljetno buđenje prirode, ljetno dozrijevanje i jesensko branje plodova, ljubav i rađanje djece, nije baš utjecal na privatne, osobne tuge i veselja suze i smehove, na sva debljanja i mršavljenja, neobuzdane mladosti i smirujuća starenja.
DARKO: Aj dobro, dobro. Oš prikinit s tim nabrajanjem? Šta se ti mišaš u muške razgovore?
IZABELA: Ti ćelo vreme govoriš, a ja kad izustim nešto, poludiš.
DARKO: A rekla si da neš više govorit.
DESA: Srbi i komunisti su sebe nazivali ustanicima. Pa koja je onda razlika između ustaša i ustanika?
DARKO: Ne znaš ti to, ti si s istoka.
MATE: Ne diraj mi ženu. Nemoj počinjat, jer bi moglo bit vraga.
DARKO: Ne diranje, nego nije dobro kad Srbi razmišljaju. Čin oni počnu razmišljat, naprave neku pizdariju.
MATE: Ne vriđaj mi ženu, reka san ti.
DARKO: Koje nju spomenija?
MATE: Znanja koga si ti i šta spomenija. Ne pravi se tute pametan.
ANĐELINA: Ajte, ajte k vragu i politika, nemojte barem danas o njoj.
MATE: On je prvi počeja...
DARKO: Nije nego ti. Ti si me pita i provocira. Ka da te ja ne znam.
MATE: Ma ko je tebe provocira, uvik tebe niko ka provocira, a ti jadan nikad nisi kriv.
DARKO: Ako ćeš opet počinjat dignit ću se i ić ća. Nemoj da mi sve ovo prisidne. Nemoj da opet počnemo sa skandalima. Jedva san se nagovorija da dođen, i to samo zaradi matere. Nemoj da mi ovo bude zadnje dolaženje. Dosta mi je više sranja.
ANĐELINA: Ajte, ajte! Pa kakva je ovo obitelj i kakva ste vi braća da ne morete jedan ručak pojest, a da nam svima ne prisjedne. Nemojte nas tirat da vas opet rastavljamo.
DARKO: Srbi se rastavljaju i razvode, a Hrvati, draga sestro, rastavljaju ili rastaju. Je li ti jasno?
ANĐELINA: Sve mi je jasno i svejedno oćete li se rastaviti ili rastati, samo se smirite.
PAOLINO: Dobro govoriš, Anđelina. Anđelina ima pravo.
MATE: A šta se ti mišaš, šta ti znaš ko di ima pravo?
PAOLINO: Ja samo voli mir, ja smiruje situacija.
MATE: Nemoj ti meni o miru. Ka da ja ne znan vas Talijane ko ste i šta ste. Uvik ste zujali oko nas, samo ste minjali imena, Rimljani, Mlečani, Musolinijevci. Dobili ste Trst nekako i još bi vi malo. Ali da mi nismo takvi kakvi jesmo ovdi bi se sad ile špagete, a ne janjac.
PAOLINO: Mama mia, Anđelina, vidi ga. A sta sam ja reka? On mene optužuje.
DESA: A da nije Trsta, di bi se oblačili?
PAOLINO: Ja ide ca...
ANĐELINA: Sidi Paolo, sidi di ćeš? Znaš šta Mate, ne vrijeđaj mi muža, jer ako i ja počnen moglo bi bit svašta...
MATE: O, evo san se pripa. Bojin te se ka neka stvar kiše.
DJED: Još je austrijski admiral Vilhem fon Tegethof pobidija tada daleko nadmoćniju talijansku flotu. Branija je teritorij Habzburške monarhije protiv težnji talijanskog nacionalizma, a Hrvati koji su u toj borbi na austrijskoj strani predstavljali veliku većinu vojnika i mornara svojom su krvi izborili da Dalmacija i jadranski otoci nisu postali talijanski. I zato je admiral Tegedorf naš narodni junak.
MATE: Vidiš, to nišan zna, dragi zete. A kad ste vi toliko pošteni i fini šta onda lovite ribu u našen moru, a? Kad niste mogli dobit more vi bi bar ribu. Takvi ste. Ali niste jedini. Imamo mi još takvih susida.Vole nas susidi za poludit. Svi bi nas malo uštipnuli.
PAOLINO: Ako oni mene ne prestanu vriđat ja ide, napušta tvoja familija. Ja san pacifista, Anđelina mia.
ANĐELINA: Ima Paolino pravo, šta sad pričate priče još od Kulina bana. Koga je to briga? Di vi živite?
MATE: Nije bome riba u našen moru od tog Kulina bana, nego naša domaća, friška.
ANĐELINA: Aj basta, basta...
PAOLINO: Je, Anđelina mia. Sve će mi prisist. Basta...
MATE: A to bi bilo čudo...
DJED: Basta, basta...
PAOLINO: Basta, cosi!
Jedu.
IZABELA: A gdje je više Luka? Je li napumpal te gume?
MATE: Napumpa je on nešto drugo...
IZABELA: Kaj Mate?
DARKO: Njega di posla da posla ne zna nać puta kući. Za svaki posa koji ide obavit triba mu pet dana, zato i studira već devet godina. Jadan ti san, ja kolko ću vas još hranit? Sve priko mojih leđa. Da nisam uša u Sabor i dobija saborsku plaću vidili bi kako bi van bilo. Dizali bi štrajkove i gladovali ka ostali svit. Spomenik mi moš dignit ti i tvoj pametni sin doktor. Jadan onaj koga on bude ličija.
IZABELA: Ajde Darko, nemoj opet počinjat. Malo si se uzrujal. Hoćeš oglodat ovu kost, ja baš ne volim kosti? Ajde, dušo.
DARKO: Aj pusti me sad sa kosti.
MATE: Daj Paolinu. On bi i kost prožvaka.
ANĐELINA: Mate ne počinji opet.
PAOLINO: E Mate, ostavi me na miru.
MATE: Ko te dira? A šta mi se praviš fina, sestro mila. Ko te ne zna, skupo bi te platija.
ANĐELINA: Šta sad opet govoriš?
MATE: Znaš ti, znaš. Nije ti dosta šta tamo u tom tvom Milanu imaš sve, još bi i ovu kuću tila. Pisala bi pisme, je li? Aj reci ako nisam u pravu.
PAOLINO: O, Anđelina je talentirana. Molto.
MATE: Talentirana je ona za nešto drugo. Tebi ona more pivat i pisat pismice, ali Mati ne. Jesam li u pravu, a?
ANĐELINA:Zašta?
MATE: Aj ne pravi se naivan. Znaš ti šta bi ti tila.
ANĐELINA: A šta?
MATE: Kuću, sestro draga. Kuću. Jesam li u pravu?
ANĐELINA: Nisi.
MATE: Znači, ne bije onda tila?
ANĐELINA: Nećemo sada o tome na takav način.
MATE: Nego kad i na kakav način? Aj reci daje ne bi tila, aj...
ANĐELINA: A da je ne bi možda ti prisvojio?
MATE: Jaje nemam šta prisvojit, više je moja nego vaša...
DARKO: A je li? A po kojoj to osnovi?
MATE: A po toj osnovi šta ste vi digli sidro odavde. Gospođa Anđelina otišla u Italiju u muževljevu kućicu, a tebe je, dragi brate, gospođa politika dobro udomila. E i dok ste se vi tako snalazili po svitu, ja san tuka ovi kamen ovdi. Čuva kuću, mater, ćaću.
DJED: Ma koga si ti čuva? Čuva san ja san sebe. Oduvik si se mota oko mene samo radi koristi.
MATE: Dobro. Od tebe nisam drugo ni očekiva, ali je meni pokojna mater svoje obećala.
DJED: Ona nije imala nikakva prava.
MATE: Nije... nije... zato ćeš i dat sva prava onoj. Prva žena uvik najebe. Drugoj daš sve šta si prvoj uskratija.
ANĐELINA: Kojoj drugoj?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 4:58 pm


MATE: E pa, draga moja sestro, samo da vam kažem da se kuća i zemlja neće dilit samo među nama...
ANĐELINA: Je li tebi dobro, Mate?
MATE: Menije, nažalost, previše dobro, a pogotovo u mozgu.
DJED: Tamo tebi nikad nije bilo dobro. Uvik moraš počinjat, uvik ti moraš bit neki kamen spoticanja, uvik samo tebi nešto fali.
MATE: Hoće nešto izustiti, ali ga djed prekine.
DJED: Ustane. Dico moja. Reću vam ja, a ne on. Pokazuje na Matu. Volija bi da smo se okupili zbog nekog veselja, ali šta ćeš, takav je život. Kao da će zaplakati. Ja san star, teško mi je. Ne znate vi kako je to kad u ovin godinama ostaneš brez nekoga sa kojim si čili život dilija dobro i zlo. Volija bi nekad daje Bog uzeja prvo mene nego nju.
ANĐELINA: Nemoj tako, tata...
DJED: Je, je, ceri moja. Žena bez čovika lakše se snađe, a šta je čovik bez žene? Ništa, ka suva zemlja bez kapi vode. Tija san sačekat Luku pa da svi budemo na okupu kad van buden govorija ono šta van iman reć.
DARKO: A staje sad?
DJED: Dico moja, vi znate koliko san volija vašu pokojnu mater, pokoj joj duši, još sad mije prid očima kako misi kruv, kako viša lancune, prid očima mi je ka živa rana.
ANĐELINA: Skoro zaplače.
DJED: Je, je, dite moje take žene nit je bilo, nit će bit. Dico moja, vi ne morete znat, ne morete oćutit kako san se osjeća kad je vaša mater sklopila svoje izmučene oči, duša mi se raspadala, svaka pora me pekla, da san...
MATE: Aj skrati više i priđi na stvar...
DJED: Čovik bez žene je ka...
MATE: Zemlja brez vode...
DJED: Vas je život rasuja na sto strana svita. Ja ne volin bit nikon na teret. Vi imate svak svoj život, a i ja još, fala Bogu, nišan mrtav pa san odlučija da bi bilo najbolje, a da bi i moja pokojna Anđa tako bila najsritnija jer bi jon duša bila mirnija kad bi znala da nišan sam i da mi ima ko oprat leđa i skuvat čaj. Pa san se odlučija oženit.
DARKO: Zagrcne se.
ANĐELINA: Oženit?
IZABELA: Ha, ha! Dedek bu se ženil...
MATE: E dragi moji, dobit ćete novu mater.
ANĐELINA: Ja sam imala i imaću samo jednu mater zbog koje san isključivo ovdi danas prisutna.
PAOLINO: Madona mia! Nemoj tako Anđelina, to danas u svijetu normalno. Stari ljudi danas žene mlada cura.
ANĐELINA: Da ne bi i ti, a?
PAOLINO: Ma keja? Pored ovakve piplice. Zagrli Anđelinu.
ANĐELINA: Makne mu ruku. Ne pizdi, Paolino. Tebi je uvik do zjebancije.
PAOLINO: A život je zjebancija i jebancija, Anđelina mia.
ANĐELINA: Dobro da je izopačenost zavladala gradovima ali da ću na to naić ovdi di san mislila daje sve netaknuto i čisto. Ne znam više u što vjerovati.
PAOLINO: Eto, govorio sam ti ja. Bolje je nama u Italija.
ANĐELINA: Imaš li ti ikakvog osjećaja?
IZABELA: To ti je tak... I ja sam govorila.
ANĐELINA: Svi ste pametni.
DARKO: A ko je mlada?
DJED: Ane.
DARKO: A di je gospoja?
DJED: U podrumu.
DARKO: A koji kurac radi u podrumu?
DJED: Čeka da je pozovemo. Znaš, nije to lako ni meni, ni njoj. To je šok. Pa sam joj reka da pričeka doli dok van rečen. Sad ću je zvat.
DARKO: A di ti je više oni krembil od sina? Izabeli. On ne zna nać puta kući kad negdi ode.
IZABELA: Došel bu on već. Zna daje ručak.
DARKO: A to, fala Bogu zna, to mu je jedna od rijetkih aktivnosti na koje točno pristiže i marljivo ih obavlja. Došel bu on došel. Nikad se njemu ne žuri. Sve može čekat ka i fakultet mu. Ka da će živit iljadu godina.
DJED: Daje zovem?
DARKO: A zovi, zovi samo zovi...
DJED: Ane, Ane! Ja mislin, siguran san da ste vi sritni ako sanja sritan ka šta sanja sritan, ako ste vi sritni. Rekli ste da sad mislin samo na sebe i kako ću si ugodit.
DARKO: A ti, fala Bogu, nisi se načeka. A šta ja još neću doživit! Ima li još šta za nedoživit?
IZABELA: Smiri se, Darko. To je ljudski.
DARKO: A dobro kad je ljudski. Danas je sve ljudski. I jebat ovce je isto ljudski. Jeben ti ovcu, da ti jeben ovcu...
IZABELA: Nemoj Darko...
DJED: Ane...
SUSJED: Nosi harmoniku. Ej, susid! Doša san van vratit ovu tećicu od brašna pa iden, doli je neka fešta.
MATE: Uvik znaš di je koja fešta.
SUSJED: Prečuje. Deso, baš ti fala... A kako ste? Prijatno. Neću van smetat.
DJED: Aj dođi, sidi, poji nešto.
SUSJED: Iden, iden, doli je fešta.
MATE: Neće pobić, aj sidi, sidi, i u nas je baš fešta.
ANĐELINA: Kakva fešta, jeste normalni?!
SUSJED: Ma ne volin smetat, ali kad zovu dobri susidi, ajde, moga bi jedan paprenjak.
DJED: O, ti odma paprenjak. A evo nan i naše Ane!
MATE: Aj suside opali pismu.
SUSJED: Zna san da će mi dobro doć. Pokazuje na harmoniku.
Ostali su umuknuli.
ANĐELINA: Ma di pismu na današnji dan?!
DJED: Pa nije sprovod.
ANĐELINA: Dosta, dosta, prekinite!
SUSJED: Odma, odma, gospođa Anđelina.
ANĐELINA: Pa imate li vi duše? Tek je godina dana prošla...
DJED: Isto ti je, sunce moje. Nikad ona neće bit mrtvija, pa sad je li godina ili dvi.
ANĐELINA: Ti si potpuno poludio. Niko više nije normalan.
Dolazi Ane.
DJED: Je li lipa, a? A ovdi mi spava još jedan nasljednik, još jedan... On je svjedok da još nišan mrtav. Ona i on sad me drže na životu. Mogu ja još, mogu. Nišan umra.
ANA: Umra si ti, umra.
DJED: Šta ti je sad Ane?
ANA: Ništa.To šta si čuja.
DJED: Ne šali se sa mnom tako, Ane moja!
ANA: Ne šalan se! Nije tvoje, ovo nije tvoje...
DJED: Šta ti trabunjaš! Koje nije moje, oš da te odma golin rukama zadavin?!
ANA: Ovo u drobu nije tvoje!
DJED: Šta ti govoriš, jel znaš ti šta govoriš. Prid dicom mi, prid susidom, prid...
ANA: Briga me! To san samo i čekala. Ne mogu to više u sebi držat. Puknit ću! On mije obeća da će van pisat, da će van reć, da će me odvest iz ove vukojebine, da ću bit kraljica. Zato san mu se dala.
DJED: Ja to nisam reka.
ANA: Ne ti.
DJED: Nego ko?
ANA: On, Luka.
LUKA: Dala si se ti puno prije...
DJED: Luka!
LUKA: Sama mije prid očima stalno guzicom vrtila. Govorila da on ništa ne more. Da će izgorit. Da ne može više podnit staro, usahlo didovo tilo.
ANA: Nije istina... Prvi si me napada. Nisi mi da mira dok nisi dobija šta si tija. Proganja si me i danju i noću.
LUKA: A šta si tila?! Starog muža i mladi kurac? Jel misliš ako si didu natirala da te ženi da ćeš i mene. On je pa na tvoje suze, na tvoju sudbinu izbjeglice i ko zna koje sve ne priče, ali ja san pametniji. Možda san ti i mislija pomoć, i pomoga bi ti sigurno, ali sad kad si ovakva, baš za dišpet neću. Dokaži ako možeš to šta govoriš....
DARKO: Divota!
IZABELA: Ma kaj to govorite? Ja niš ne razmem.
DARKO: Ja razmem jer san još jedini ja ovdi priseban i razuman. Draga moja Izabela sin ti je uprčija dite ćaćinoj budućoj ženi. To je bija njegov diplomski rad i doktorat. Kruna njegovog devetogodišnjeg studija. I sad Darko lipo umisto troje imaš petero usta za ranit. Srića da san uša u Sabor, srića. To je još uvik jedino sigurno radno misto u zemlji. Srića...
IZABELA: Luka dušo, kaj ova ovdje seljanka govori, ja niš ne kužim...
LUKA: Ma govori gluposti majko. Tila se najprije didi uvalit, a posli, kad sanja doša i kad je vidila bolju priliku, navalila na mene.
DARKO: A ti si ka dobra prilika? A Darko, Darko šta sve moraš slušat, jadan li si ti!
IZABELA: I?
LUKA: A šta, majko? Šta san moga? Nišan stina.
DARKO: Nisi stina nego pizda materina.
LUKA: Dobro, ako ćete sad tako, OK.
DARKO: OK, nećemo tako nego ovako ili onako. Samo nan ti sad reci kako, ajde.
IZABELA: A dijete?
LUKA: Šta dijete?
IZABELA: Čije je?
LUKA: Didino!
DJED: E!
ANA: Nije! Šta je on moga napravit? Samo se privrća po meni ka po plastu slame. Ne bi mu ga diga ni Veli Jože. Njegovog Tintilinića.
Djed pada.
DJED: Srce, ajme, srce!
MATE: Govorija san ja, ali šta ćeš, Mate je uvik budala.
DARKO Ani: Droljo!
ANĐELINA: Nemojte sad, ajde pomozite. Tata, tata, ja sam. Izabela donesi vode, ajme šta ćemo sad...
DARKO: Još diše.
MATE: Bižte, unit ću ga u kuću.
DESA: Pomoći ćemo ti...
MATE: Ne triba, fala. Sve sanja sam dosad na svojim leđima sanija pa ću i ovo. E moj stari, jesan li ti govorija da ću te na kraju sam na svojin kostima nosit. Unesu ga u kuću.
DARKO: A s tobom ću Luka posebno porazgovorit, jesi čuja?
LUKA: Neman ja ništa o ničemu razgovarat.
DARKO: Imaš, imaš. Vidićeš da i te kako imaš. Kako si posija, tako ćeš i kusat.
LUKA: Drolja laže!
DARKO: To ćemo još vidit.
IZABELA: Pusti mi dite!
Svi udu u kuću. Ostanu Ana i susjed.
ANA: Da san znala daje taki.
SUSJED: Aj nemoj plakat. Šta se čudiš? Uvik su bili taki. Svak sa svakim nije razgovara najmanje pet godina. To je takva obitelj. Oni se ne mogu sastat, a da se ne pokolju.
ANA: Ali Luka mi se činija drukčiji. Topal, načitan. Ne znan, nekako je bija drukčiji od ovih naših seljaka. Od Mate, od tebe.
SUSJED: Od mene? A šta meni fali?
ANA: Ništa, ništa, nego ne znan. On mi je izgleda nekako drukčiji. Ne kažen da je u duši bolji nego, nako, ne znan, zavrtija mije glavon. Zna sa ženskima. Nekako baš zna. Ne znan di mi je pamet bila, zamanta me i gotovo. A šta ću sad i di ću sad?
SUSJED: Ajde, nemoj plakat. Srediće se to već, vidit ćeš. Sve na svitu dođe na svoje misto pa će i to. Ajde...
ANA: Doći ću i ja u grob. Tu mi je misto.
SUSJED: Ajde moja Ane, uvik imaš vrimena za tamo se skrasit. To je jedini stan u koji se ne triba žurit uselit i koji te sigurno čeka. Jedini stambeni prostor koji ti preko noći riješe, a da ti ne tribaš ni prston maknit. Ajde, moja Ane, tribaš sad mislit na dvoja usta.
ANA: A je, jadna ti san.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 4:58 pm




Scena šesta


IZABELA: Ti s trudnom seljankom nemreš v Zagreb. To nikak. Pa kaj ti je? Pred tobom je život, karijera. Pa ne bu ti valjda jedna seljanka upropastila život?! Pa gde buš ti s njom. S njom nemreš ni ujedno društvo. Kaj buju ljudi rekli? Pa nisam ja zato žrtvovala ćeli svoj život.
DARKO: Onda, je li tvoje?
LUKA: Tata, znaš...
DARKO: Nemoj ti meni tata znaš, tata znam, nego je li, a?
LUKA: A čini mi se...
DARKO: Čini ti se ili je?
LUKA: Čini mi se.
DARKO: Jesi li svršava unutra ili vanka?
LUKA: A čini mi se unutra.
DARKO: A lipo ti se čini, o jebate, da te jeba... Je, a, je. Lakše je svršit u ženu nego svršit fakultet, jeli?
LUKA: A je! Čini mi se.
DARKO: Je, dabome daje. Bolje bi mi bilo da sam završija fakultet nego tebe pravio. Ima bi sigurno veće koristi.
IZABELA: Nemoj opet Darko.
DARKO: O jadan ti sam! Sad mi samo triba da i otac zalegne. Sve će to opet meni na grbaču past. O Darko jadan ti si ka i jesi i čiji si. Čuj ti... Luki ...za onu se triba pobrinit. Pokaže vani na Anu. Ostavit ćemo je sa didom na selu. Njemu ćemo reć da se prinaglila oko onoga da je dite tvoje, a nju još triba malo nagovorit da ga uvjeri daje dite njegovo i daje to bila samo neka zbrka. Je li jasno?
LUKA: Super...
DARKO: Daleko je to od super, al druge nema. Ulazi Anđelina.
ANĐELINA: Panično. Tati je sve gore i gore. Morat ćemo zvati prvu pomoć.
DARKO: A ko će ovdi dat prvu pomoć, majke ti.
MATE: Triba će ga nosit do auta pa u bolnicu.
IZABELA: Do auta. Nemoguće. Pa ko bu ga donesel dole?
MATE: Mi bumo ga dopelali, mi.
DARKO: Evo ti na šta se svede moj godišnji odmor. Uvik mi se sve sjebe. Aj ti reci sve Ani, a mi idemo vidit šta ćemo sa didom.
LUKA: A šta ću jon sad reć? Kako će ostat sa didom kad ne znamo šta će s njim bit?
SUSJED: Ne tribate ništa govorit s Anom. Sve san čuja. Ja bi van tu moga pomoć ako se slažete.
DARKO: A šta ćeš nan ti, majke ti, pomoć, da moreš prvo bi sebi pomoga. Uvik te zanimaju tuđi problemi. Gledaj svoja posla. Dobro je otac govorija da tribamo podignit zid.
SUSJED: A nemojte vi, susid, mene vriđat. Nemojte tako...
DARKO: Oprostite, malo san zbog svega ovoga sjeban pa ne znan di mi je glava, oprostite.
SUSJED: Dobro. Tija san van predložit ovo.
DARKO: Aj, aj, pridlažite...
SUSJED: Gledajte, ja neman žene. Ana je lipai mlada. Iman dicu u Njemačkoj, šalju mi para, a i ja nišan zaludu tamo puste godine štuka. Neće jon ništa falit. Dite ću gledat ka svoje.
DARKO: Čije?
SUSJED: E, to ne znam ni ja čije je, ali glavno daje u Aninom stomaku.
DARKO: Ko bi se toga dositija! Bogme odlično, odlična ideja.
SUSJED: Uvik mi je bila draga. Gleda san je s pomamon svaki put kad bi ovuda prosa. I uzet ću je šta ću? Neman ja nikoga, nema ona. Šta će sad? Di će, kud će?
DARKO: Zagrli susjeda. Spasitelju, čudotvorce!
LUKA: Di je ona sad?
SUSJED: Neće nikog da vidi. Pustite je.
PAOLINO: Darko, Luka, brzo, brzo nonotu je sve gore.
DARKO, IZABELA: Ajmo, brže ajmo. Stavite ga na kariolu.
MATE: Ja ću sam. Pustite me.
DARKO: Ja ću ti pomoć...
MATE: Sam ću...
DARKO: A kad ćeš sam, aj sam.
MATE: Deso, vratit ću seja, ti čuvaj kuću.
DESA: Oću, moj Mate. A kad ćete na groblje materi?
MATE: Sad moramo didu zbrinit da i njemu ne bi tribalo misu plaćat.
Idu svi prema autu gurajući djeda u tačkama.
ANĐELINA: Ajte svi, brzo pakirajte se.
PAOLINO: O bidni nonoto! Sve mi prisilo.
ANĐELINA: Šta ti je prisilo?
PAOLINO: Janjac.
ANĐELINA: Kako sad moš mislit na janjca?! Svi trče sa koferima natrag prema autu.
PAOLINO: Usporite! Ne mogu punim drobom trčati.
DARKO: Hitan slučaj ne bi bija hitan da ide polako.
ANĐELINA: K vragu i selo i ova vukojebina!
PAOLINO: Kako vukojebina, Anđelina mia, ti rekla da je ovo bela egzotika.
ANĐELINA: A ti ne bi bija ti da ne odgovoriš! Bidna moja mater! Ni na grob joj nismo mogli na miru otić.
IZABELA: Neka oni odguraju nonota do auta, a mi bumo odnesli mami ovo cveće.
ANĐELINA: Bidna mater. Nije ovo zaslužila da jon se na grobu ne moremo mirno pomolit.
IZABELA: Darko, trebalo bi mami bar odnesti cveće.
DARKO: A šta će jon sad, i nako ga nema ko zalivat.
IZABELA: A i ti si bezbožnik...
DARKO: Nišan bezbožnik, ali nišan ni ka ti poludija da po čile dane sidin u crkvi. Ja san samo realan.Virujem samo u ono šta vidin.
IZABELA: Idemo ja i Anđelina odneti mami cveće, pa bumo se našli kod auta. Bezbožnik! Da seja ne molim za ovu familiju, sve bi to otišlo k vragu.
DARKO: Ajte samo brzo, pomolite se i za mene i recite joj kakva je situacija. Samo brzo. Otac jedva diše.
IZABELA: Bumo...
Izabela i Anđelina se izdvoje iz obiteljske povorke i krenu prema groblju.
ANĐELINA: Povijest se ponavlja.
IZABELA: Čija?
ANĐELINA: Znaš, Mate...
IZABELA: Da?
ANĐELINA: Možda ti i znaš?
IZABELA: Kaj? Nije pravi očev sin? Nego čiji?
ANĐELINA: Jednog koji se ponio prema mami kao i Luka sad prema Ani...
IZABELA: A zato dedek nije mogel nikad prihvatit Matu kak pravog sina! Krv nije voda...
ANĐELINA: Dobro da moja mater mučenica nije živa da sve ovo ne mora gledat.
IZABELA: A to ti je danas sve tak normalno. Više ne znaš ko je s kim i ko je komu kaj. Al dobro da se Luka izvukel iz ove grozne situacije. Pa kaj bi on s detetom, kad je i sam još dete? Znaš da sam se bila prepala! Strašno! Kaj bi mi s tom seljankom?
ANĐELINA: Vi ste se izvukli, a na njoj je sad sva briga. Uvijek se ti muški nekako izvuku, uvijek. Jadno žensko. Kao i ona moja jadna mater, kao i ja, kao i ti, kao...
IZABELA: A ne bu joj nikaj falilo. Susjed je dobar čovjek. Možda dete prihvati ko svoje...
ANĐELINA: A malo je takvih.
IZABELA: Pa na kraju krajeva i Mate se je odgojil, kaj mu fali?
ANĐELINA: Zna on.
IZABELA: To ti je danas sve tak normalno. Sve se izmešalo... Svak sa svakim. Niko s nikim.
ANĐELINA: Pogledaj, opet sam ugazila u govno! Pa to je prestrašno! Pa kakvu probavu ti seljaci imaju pa to je za poludit!
IZABELA: Grozno!
ANĐELINA: Jedva čekam doć kući. Dosta mije ove primitivne selendre.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 4:59 pm


Scena sedma


SUSJED: Grli Anu. Aj nemoj plakat, prikini. Nekad ti u životu ispadne najbolje ono čemu se najmanje nadaš. Šta ćeš i di ćeš sad? Vidila si kakav ti je tvoj dragi Luka.
ANA: Nikom ja nišan bila dobra. Uvik idem od nemila do nedraga. Iz ruke u ruku. Najprije me rat istira iz mog sela, onda sam došla u ruke onom starcu, pa Luki, sad tebi. Ko zna u čije će me još ruke život ubacit.
SUSJED: Samo u moje ako oćeš...
ANA: Ali ja sam njemu srce dala. Misli na Luku.
SUSJED: Ma ko te pita za srce. Ajde, vidiš da to nema smisla. Živit triba, živit. Ajde moja Ane, obrisi suze.
ANA: Šta ćemo! Nikad ne moš dobit ono o čemu sanjaš. Snovi su snovi, a život je život. Čovik snuje, Bog odlučuje, govorija je moj pokojni ćaća. Bog mu dušu. Ja san tila drugog, Bog mi je da tebe. Tako valjda mora bit. Kad umren pitaću ga zašto je tako tija. Valjda ima neki razlog. Sve ima svoj razlog. Ni kap na zemlju ne padne bez nekog razloga. Je li tako?
SUSJED: A biće daje tako. Zagrli je i odvede.


NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO

Likovi BISERKA MACA žene u kasnim tridesetim godinama

Biserka, od milja zvana Bise, i Maca ponavljaju već uhodanu svakodnevicu odlazeći jedna kod druge, ispijajući kavice i maštajući o nekom dalekom životu i neostvarenim snovima. Biserka je deblja i malo naivna, uljuljana u obiteljsku shemu braka, dok je Maca naizgled samosvjesnija, slobodnijih životnih nazora. Na prvi pogled su različite, ali njihove su sudbine vrlo slične, muče ih isti problemi, samo što svaka ima različite mehanizme obrane. Između scena pjevaju se songovi i pleše se, što cijeloj priči daje kabaretski štih. Dijelovi tekstova koje govore Bise i Maca uglas trebaju biti izgovoreni prema publici, gotovo kao parole. Na sceni se nalazi samo jedan stol i stolice. U Macinu prostoru razvješana je roba, a kofer je, kao znak, na samom ulazu. Nakon prve scene, uz promjenu svjetla, Maca stavlja robu u kofer. Prelazak u drugi prostor glumice izvode stilizirano, uz glazbu, pod strobolajtom, a promjena detalja, kao na primjer, stolnjaka, označava Biserkin prostor. Macin prostor je s desne strane stola, a Biserkin s lijeve. Kuhinja je na desnoj strani kod Mace, a WC na lijevoj, dok je kod Biserke obratno.

Bise i Maca izlaze uz glazbu na proscenij i svaka izgovara svoj monolog.
MACA: Nemoj se rodit ka žensko. Nemoj. Ako ikako možeš, rodi se ka muško. Ženski život, to je tuga i jad. Sve žene koje znan muče se. Mučila se moja mater, mučin se ja, a ni bidnu mi ćer ne čeka svitlija budućnost. Moš bit kraljica, prasica ili domaćica, ako si žensko čuvaj se. A i one koje ti izgledaju prave sritnice, bile su najveće mučenice. Eto, Merlin Monro, princeza Dijana. Virujte, kad bi mogla, sutra bih se operirala, iako san udata pa nek dite ima dva oca, šta će mu mater. Čim imaš onu stvar, makar i nalipljenu, ljudi te drukčije gledaju. Oću van reć: muško vam je stvoreno da ga prati srića. To je dokazano iz povijesti. Još dok su bili majmuni imali su po jednu ženu u spilji, a oko spilje čopor. E pa od onda dok su odali ka četveronošci pa sve do dana današnjeg, kad su na dvi noge, ništa se prominilo nije. I kad bi skakutali samo na jednu nogu, sve bi ostalo isto. Virujte mi.

ARIJANA CULINA
Sad će moja susida doć. Pitat malo selena, mrkve il brašna. Samo šta nije stigla. Vidit ćete.
BISE: Svaka bi žena tila život, čili, iz jednog komada. To je lipo, ako je neko te sriće, a ako nije neka ga lipi, krpi komad po komad. A i ovi moj život. Čili je iz nekih zakrpa. Nije to ono. A šta možeš, neki život ipak je. Godine prođu i svaka žena skrpi neki život. Ima tu svačega. A i čovik je proklet! On bi tija i dugo živit i da mu bude lipo. E, to je malo teže. Ne može. Može dugo al iz komadića. Mozaik.
Pogledajte, svak od nas ima neki šav ili zakrpu. Malo nas je bez njih i svakome se primijeti di mu je taj šav – nekome na licu, nekome u očima, nekom bajpas, nekom priskaču misli, neko čili štekće i ne more se sastavit. Eto, kažen vam, svi smo mi krpljeni i sastavljeni. Kad se urediš izađeš u grad i na Rivu, misliš: Bože, blago ovom svitu! Svi lipi, sritni, uređeni, nasmiješeni. Jedino moj život tuga i žalost. Onda opet, kad oden u bolnicu, sritna san da san ovakva. Pogotovo u one naše jadne i nikakve bolnice u kojima ni za koga nije briga. Ministri su osigurali sebi mista u stranim bolnicama, a nas ko šiša. Moremo i crknit. Nema tu šta, više mi volimo život, nego on nas. A morat ću svratit do suside, fali mi malo brašna za zapršku.
Glazba.

Bise dolazi kod Mace.
BISE: Asti Boga, skoro san se opizdila u ovi tvoj kufer. Ali di putuješ? Nisi mi ništa rekla.
MACA: Ne putujen. Znaš da bi ti prva saznala da di iden. Ko pored tebe more neopažen proć?
BISE: A šta si ovo sve navišala okolo, pari šator?!
MACA: Saznat ćeš. Aj uđi.
BISE: Opet neke tvoje pizdarije. Pomoću ti dignit bar kofer da se može prolazit.
MACA: Ostavi, ne diraj.
BISE: Asti Boga, šta si se uspaničarila, neću ti ga otvarat, samo da ne moran priskakat. Nisu meni više godine za igrat na laštik.
MACA: Nemoj ga dirat. Daj mi ruku. Lipo priskoči i sidi. Bise padne. A šta si trapava!
BISE: Sjeda. Asti Boga, šta san se opizdila! Asti, šta boli! Gleda nogu.
MACA: Diže sliku spoda koja je ispala Bisi iz džepa. A ko je ova? Asti Boga, koje sise, koji bovani!
BISE: Ostavi to, vrati mi.
MACA: Aa, aa, evo, izvoli. Šta ti je, samo san pogledala. Smiri se. Znan ja kako je to.
BISE: A je, baš san se dobro udarila u nogu. Znaš da boli.
MACA: Ne to.
BISE: Nego šta?
MACA: To staje tebi.
BISE: A staje to meni?
MACA: Ajde, ajde Bise. Oš šta popit? Oš cedevitu ili kokakolu?
BISE: Neću ništa, fala lipa
MACA: A oš rakijicu? Iman ti pravu domaću.
BISE: Neću.
MACA: Orahovicu?
BISE: A ako je orahovica, onda more.
MACA: Odlazi u kuhinju i govori.: Marko dobija od studenata na fakultetu.
BISE: A svašta li on dobije od tih studenata.
MACA: A eto, šta ćeš. Danas ti svak svakog potkupljuje. Daju mu rakijicu, a za uzvrat bi odma diplomu. Evo provaj. Ulijeva rakiju. Pa ćeš mi onda sve lipo reć.
BISE: A šta se ti ponašaš prema meni ka prema bolesniku? Nišan bolesna i neman ti ništa za reć.
MACA: A slika?
BISE: Koja slika?
MACA: Šta ti je ispala iz džepa.
BISE: Ma to je neka ženska, ne znaš je ti. Prijateljica.
MACA: Čija?
BISE: Od muža.
MACA: Od Pere?
BISE: E.
MACA: Pa šta je ti nosiš sa sobon?
BISE: On mije da. Ona je njemu dala pa je on meni da.
MACA: Šta mu je dala?
BISE: Sliku, jebate!
MACA: A... ja mislila nešto drugo.
BISE: Ja san je njemu našla u žepu pa je onda on meni da. Daje mogu pripoznat.
MACA: A vrag me odnija, Bise, ako ja tebe išta razumin! Ona je njemu dala, on je njoj da, on je tebi da...
BISE: E, tako je bilo.
MACA: Dobro, dobro. Gleda televiziju. A evo, vidi, taman gotovo. Sad nišan vidila kraj. Uvik me neko prikine kad je najnapetije.
BISE: Pa pogledaj.
MACA: Kako ću vidit kad je gotovo?! Taman je bilo najnapetije kad si ti pozvonila. Uvik me niko prikine kad je najnapetije.
BISE: Ako ja smetan... Ustaje.
MACA: Ajde, sidi, ne pizdi! Ima u subotu repriza.
BISE: Gleda TV. A lipa li je, Bože! Šta ćeš, Bog nekom da sve. Mladost, lipotu, popularnost, bogatstvo.
MACA: A šta ti znaš šta njoj fali?
BISE: A ne more joj falit više nego meni.
MACA: A kako di. Maca misli na Bisinu stražnjicu.
BISE: Zašto seja nišan rodila tamo? Da san se negdi drugo rodila...
MACA: A dobro da si se i ovdi rodila. Ti bi se negdi drugo rodila, a kopaš mužu po žepima! Di ti je samopouzdanje? Vidi mene, a vidi nje. Pokazuje na TV.
BISE: To rade i one tamo, samo ne pokazuju. Pokazuje TV.
MACA: Ja nikad. To mi je ispod časti.
BISE: Ja jesan i svaki put ispadnen glupa.
MACA: Ti glupa?
BISE: Taman kada pomislin: E sad san te uvatila, sad si mi dolija, šta ćeš sad izmislit?, a on mi onda kaže i ovo i ono i ja ispadnen glupa. Evo nikidan. Uvatila gaje kako se vata i pritiska s onom susidom s trećeg kata.
MACA: Onom plavom samicom?
BISE: E, onom ricastom izgoreno-plavom.
MACA: Šta ima mikrovalnu na glavi?
BISE: E, minival.
MACA: I šta ti?
BISE: Ja mu kažem: Aha, sad san te uvatila. Sad iman korpus delikt. Sad si gotov. A on mi je reka da on nema nikakav korpus ni ja delikt i da ju je samo zbog oklade pričepija.
MACA: Pričepila bi ja njega da ga ni Bog dragi ne bi odčepija.
BISE: Oklada je oklada.
MACA: Oklada je oklada. Ma jesi ti poludila?! I ti bi onda pustila da te neko za okladu pričepi?
BISE: A oklada je oklada.
MACA: A Bože! Popije gutljaj rakijice.
BISE: Ma on ti je bezopasan. Ne bi on mrava pričepija.
MACA: Kako moš bit u to sigurna?
BISE: A ne znan. Ne sićan se kad je mene zadnji puta pričepija.
MACA: Šta ga onda provjeravaš i zaviruješ mu u žepe? Moj čezne, sanja za tin da probudi u meni neku ljubomoru. Da ga malo pritresen, zainteresiran za njegove tajne, njegove žepe, a ja bi prije po škovacama prikopavala, bilo bi mi interesantnije. Eto.
BISE: Maje.
MACA: Je... Prikjučer mije maha isprid nosa svojim rengenskim snimkom pluća. Sve oda za mnom i maše. Vidi mi pluća, vidi mi pluća. Mislila san da me lađi.
BISE: Rengenon da te lađi...
MACA: E... Mislila san da je popizdija. Sve trči i viče: Vidi moja pluća, vidi moja pluća. Mislila san daje šenija mozgom. Onda san skužila šta oće.
BISE: A šta majke ti?
MACA: Kako ti on pali duvan na duvan. Meni to nije drago.
BISE: A je, puno puši. Nije zdravo.
MACA: Ma to više-manje. Nego puno troši. Cigare su skupe.
BISE: A je, je, i to.
MACA: I tako san ga malo ka pripala, a on, kako je hipohondar, otrča odma u doktora slikat pluća. I ništa.
BISE: Aj fala Bogu. Kucne u stol odozgo.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 4:59 pm


MACA: Kucni odozdo. Kucne. Vidiš kako ti te muške uvik prati srića. Da sanja toliko pušila već bi progorila, a njemu ništa. I sad se tija pohvalit kako mu pluća nisu progorila i kako nema raka. Ustvari, briga mene za njegova pluća, njegovog raka i za njegove žepe. Šta ti tu cmizdriš?
BISE: Ništa. Smililo mi se.
MACA: Šta?
BISE: Pluća.
MACA: Markova?
BISE: Ne, nego pluća ove ženturače. Tvoj je slika svoja pluća, a moj pluća ove ženturače. Pogledaj ti ove sise. Silikoni. Faca joj se ne vidi baš najbolje.
MACA: Gledaju zajedno sliku. A lipo joj stoje.
BISE: A vidi naše. Gledaju paralelno u svoje grudi.
MACA: A i njoj će past kad rodi.
BISE I MACA: Oće, oće!
MACA: A znaš šta Bise?...
BISE: Šta?
MACA: Nemoj se uvridit, al da san muško i da san na Perinom mistu ne bi joj ni ja oprostila. Bise ustaje. Aj, aj! Sidi. Je se i ti brzo raspizdiš. I šta je reka?
BISE: Ko?
MACA: Pere.
BISE: Reka mije da dobro razmotrim tu štracu od žene. Donija ju je doma da me upozori.
MACA: Na šta?
BISE: Da š njon slučajno ne sidnen na kavu. Znaš kakav je grad. Da me ko vidi. Svi bi me olajavali, mislili bi da san ka i ona.
MACA: Znači zato je ti nosiš u žepu?
BISE: E, daje mogu pripoznat.
MACA: A jebate! Ha ha ha... A čuva ti Pere ugled!
Maca sjedne prije nego što se Bise ustala. Ma sidi, bogati!
BISE: Ma neću, iden.
MACA: Ajde, sidni. Nisi se valjda uvridila. Ajde borati, i meni je južina i pun Misec. Sjeda. Stanka.
MACA: A on joj ugradija silikone?
BISE: Ko?
MACA: Pere.
BISE: Ma ne virujen. Meni puše sve ispod vrata pa nema vrimena ni novaca za uštrcat silikon.
MACA: Možda nema za uštrcat u tvoja vrata, a za u nju uštrcat ima.
BISE: A kad bi to saznala popizdila bi! Da on po gradu štrca na sve strane, a kod kuće ni u koga, a, to bi popizdila!
MACA: A kad si ti, jadna moja, popizdila? Vratila bi ja njemu iston miron. Jebe se mene za ženski moral! Staje moralno za njega, moralno je i za mene.
BISE: A šta si žestoka, majke ti!
MACA: Brlja. Pije rakijicu.
BISE: Ajde, budi pametan. A šta ću učinit? Pobisnit? Sve mu sasut u facu? Šta ću ako popizdi pa ode? Šta san onda dobila? Ko bi opet tražija muža...
MACA: Znan i sama koliko si se, jadna, namučila dok si se udala, nije ti bilo lako.
BISE: Epa je...
MACA: Šta pa je?
BISE: Pa to, da nije mi bilo lako.
MACA: Pa je. I da nađeš drugog muškog, opet su ti oni svi ista govna. I najskupljim cipelama se diviš samo jednu sezonu.
BISE: A je, moda se uvik minja.
MACA: Zato žena mora uvik bit spremna, atento. Prestani šmrcat. Tako san i ja šmrcala, plakala, kumila, molila. I šta san tražila više samilosti, dobila san više prezira. Muški ti mrze slabe ženske. I kad san to skužila onda san okrenila ploču. Staje ovo?
BISE: Kufer.
MACA: Nije nego oružje.
BISE: Ajme, bomba! Ajme! Hoćepobjeći. Ajme, tako i po aerodromima stavljaju bombe u kufere. Teroristi. Ajme, podmetnili su ti! Iden ća.
MACA: Ma smiri se. Di ćeš? Ja san ga tu stavila. Nije to bomba, to je hladno oružje.
BISE: A!
MACA: Ako ne bude rata između nas, neće bit ni pucanja. Pokazuje na kofer. On ti lipo stoji spakiran sa Markovim najpotribnijim stvarima. Bičve, mudante, punjač za mobitel. I moj dragi to zna. Ako me izda, iznevjeri, more uzet kufer i otić di mu je bolje. S vrimena na vrime lipo mu ka prava ženica provitrim stvari u njemu, operen ih, ispeglan pa opet š njima u kufer.
BISE: A zato si ti ovo sve navišala okolo. Zračiš kufer.
MACA: To ti lipo stoji ka aparat za gašenje požara. Ako ne bude dima, neće bit ni vatre. I da viš kako mu guzica čini vau-vau kad ga vidi.
BISE: Morat ću i ja kupit koji, samo hodnik mi je uzak.
MACA: Kupi šta veći i stavi ga isprid vrata tako da se spotiče o njega.
BISE: A ne znan. Moga bi on i popizdit pa itnit nogon, mene i kufer.
MACA: Ne boj se, neće. Provaj pa ćeš vidit. Sidi. Lako je njemu puvat uprazno kad ti sve slušaš. Doma stojiš ka dio namještaja. Laže te pored zdravih očiju, a on radi šta oće. Privrće koga oće, dođe kad oće, ode kad oće, legne kad oće, digne se kad oće, štrca di oće.
BISE: Ajme meni, piša mi se. Skužaj, moran požurit.
MACA: A jebate, uvik me prikineš kad je najvažnije! Nego, tila san ti reć. Lako je njemu imat ljubavnice koje će ga trpit po ure. Triba nać takvu budalu ka šta si ti koja će ga trpit čili život. Viče.
BISE Viče iz toaleta: Nema ti guzic-papira.
MACA: A jebate, ja o životu, ona o guzici! Imaš tamo na mašini. A kome ja govorin?! Viče. Iden skuvat kavu.
BISE: Aj, ali na brzinu, morat ću brzo doma, stavila san paprike. A ti ne kuvaš danas?
MACA: Kavu.
BISE: Aštašjist?
MACA: Dijeta.
BISE: A Marko?
MACA: Ima bonove pa nek jide lipo u studenskoj.
BISE: A jadni Marko, još će se više osušit. A oš ti s njim?
MACA: Studenska je samo za njih sa fakulteton. Ja ga nišan ni upisivala. Šta će mi to? Eto ti šta ti moj Marko ima od fakulteta. Radi po čili dan, da bi na kraju ija u studenskoj menzi, ka i kad je studira. Nikad taj neće imat novaca za jist u restoranu. Danas mozak vridi manje od dvi marke. Više danas žena postigne s lipom vestom nego lipim mozgom i lipom riči. Vidi mene. Potezanje vode. Bise, jesi se ti tamo utopila?
BISE: Mogu li ti provat ovi parfem?
MACA: Koji?
BISE: Ovi u zelenoj boci.
MACA: To mi je novi. Dobija Marko od studenata. Probaj, al samo dva štrcaja. Publici. A jebate, sve mora dirnit. Uvik mi prikopava po stvarima.
BISE: A ne bi moj Pero ija u tih studenata.
MACA: Drugo je tvoj Pero. On čovik ima lipi obrt. Obrće koga stigne. Trgovina, obrtanje. Okreni, obrni, privari, snađi se, to se danas traži.
BISE I MACA:
Oj, oj, snađi se, privari, podmetni, zajebi,
ukradi od države i sve uzmi sebi, oj, oj!
BISE:
Al nemoj živit u selu i smradu,
nego se lipo uputi prima gradu.
MACA:
Obrij se, namiriši, dotiraj, snađi,
zabadaj nos i svuda zađi.
BISE I MACA:
Gledaj di, kako, kuda i ko,
samoj nemoj okrenit na zlo.
MACA:
Pazi kad se budeš vrtija i skita,
da ne bi digod i ti pomanita.
BISE:
Potega šakon, šta krivo reka
pa te ko ka tića namistu ucmeka.
BISE I MACA:
Oj, oj, snađi se, privari, podmetni, zajebi,
ukradi od države i sve uzmi sebi, oj, oj!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 5:00 pm


MACA:
Tako lipo radi nešto, para skupi,
onda digod koju diplomicu kupi.
BISE:
Koliki su danas doktori i magistri, a nisu ni blizu ka ti, dragi, bistri.
MACA:
Zato su nam prazni pašnjaci i njive, neće doktor orat, brati grožđe, šljive.
BISE:
Nemoj da te muči briga i mora, ko dogura do magistra, lako će do doktora.
MACA:
Pa kad nan je taka čila lipa naša, nisi ni ti Pere s pameti šaša.
BISE I MACA:
Oj, oj, snađi se, privari, podmetni, zajebi, ukradi od države i sve uzmi sebi, oj, oj!
BISE: A šta bi da mi Pere nije tako snalažljiv? Ja ne radin.
MACA: A štaš ti pored Pere živog radit? Pere je čovik.
BISE: A šta fali Marku? Visok, crn...
MACA: A ka da se ja mogu najist od njegove zgodnoće.
BISE: A nemoj tako.
MACA: Bolje da ti je bil i snalažljiv, nego crn pa gladuš. Drž ti njega. Jer kako bi naš narod reka: Bolje govno u ruci, nego tica na grani.
BISE: Nije moj Pero govno.
MACA: A šta si ti bukvalna, jebate! Govno je personifikacija Pere.
BISE: Aj dobro, al moj Pere nije govno. I ne kaže se govno u ruci, nego golub.
MACA: A dobro, ista stvar, i golub bi ti se na kraju isto posra. Bolje da ti Pere nije zgodan.
BISE: A ima Pere nešto u sebi, nemoj tako...
MACA: Ne znam. Ja govorin ono šta vidin. Kad bi sutra po mene doša neki zgodni glumac iz Holivuda, ala Bred Pit, ja ne bi išla.
BISE: A jesi luda! Kad bi po mene, ja bi odma poletila.
MACA: A šta bi ti radila u Holivudu?
BISE: Ništa. Čekala ga dok dođe s posla. Kuvala, spremala. Učinila mu lipi dom, fritule za Božić, sirnice za Uskrs, eto.
MACA: Zato ne tribaš ić u Holivud. To radiš i ovdi.
BISE: A je. Kad bi bolje razmislila to je. Ali lipo bi se oblačila. Pratila ga na Oskara.
MACA: Baš bi tebe vodija na Oskara da mu osvitlaš atmosferu. Ajde, molin te! Drž se ti Pere. Peru bar ne moraš dilit s milijunima obožavateljica. Šta bi naš narod reka: Bolje govno u ruci nego...
BISE I MACA: ...tica na grani.
MACA: Miriši. Jel tebi ovdi nešto miriše?
BISE: Nije, nego smrdi. Na vatru.
MACA: Ajme, je! Ja se ovdi s tobom zapričala. Ajme, evo mi je čila voda iskuvala! A nema veze, staviću drugu.
BISE: Nemoj, nemoj. Ionako moran ić ća.
MACA: Aj sidni, skuvat ću jednu. To je minuta.
BISE: Nemoj, nemoj, moran ić, iskuvat će mi paprike. Dođi ti kod mene, skuvat ću ja. Prikipit će mi paprike, a i Pere će me zvat. Izgorit će mi paprike pa će Pere popizdit. Aj svrati ti gori.
MACA: Aj dobro, samo da ovo sredim i provjerim jel mi sve ugašeno. Aj ti, evo mene. A jebate ona i Pere! Pere će ovo, Pere će ono! A je ograničena. Da san ja rekla da joj je Pere govno. A u stvari govno su ona i on. A šta će jadna, znan da se jedva udala. A vidite kaka je. Uvik je bila ovakva. Nijedna joj dijeta nije pomogla. Niko je nije tija. Nijedan frajer je nije tija ni štapom taknit. A onda najeba jadni Pere. Bila neka žurka, Pere se, jadan, opija i nije ni gleda na što se privalija. I, hop, ona ostala trudna. Uvatila ga na dite. Ostala noseća pa ju je jadnik mora oženit. Ajadne li su takve ženske! Žalim ih. I sad se Pere drži ka pijan plota. A on nema živaca za nju pa povaljuje ljubavnice. Zbog toga je ona u komi. A šta ima veze. Njoj je osigura topli dom, a ljubav osigurava vanka kuće. Tako ne fali ništa ni njoj ni njemu. Da joj je koji dek manje u guzicama, a više u mozgu bilo bi joj bolje, a sad bi još išla u Holivud. A šta bi se Holivud s njon usrićija! A uvik nešto dolazi pitat kod mene. Jebate, imaju li oni čega u frižideru. Iden gori kod nje, mada mi criva sve teže podnose njene budalaštine.
BISE:
Da je meni doći do tog Holivuda,
vidit zvižde, pizde, svakojaka čuda,
ljubavi i strasti, pomame i bluda,
slave, bogatstva i imena luda.
MACA:
Daje meni bit na nekom položaju,
pa reć onom mome zbogom, glupi vlaju,
bacila bi sve lonce, teće i tave,
i pobigla odma ka muva bez glave.
BISE:
Da je meni biti neki muvi star,
ne bi meni Pere bogme bija par,
MACA I BISE:
vidila bi Breda Pita i Ričarda Gira,
napravila šoto braco s njima dva, tri dira.
MACA I BISE:
Holivud, Holivud,
hoću život bisan, lud,
život bisan, lud!

Neću teće, neću tave, neću ništa da mi smeta, oću biti prva dama svjetskoga đet seta!
BISE:
Za Holivud bi kupila veste svih dezena, vrhunskih marki i poznatih imena, al ne bi se cjenkala ko sad po pazaru, nosila bi samo Šanel, Prado i Max Maru.
MACA:
Imala bi ljubavnike na sve četri strane,
sve zgodne frajere bez ijedne mane,
ne bi me se sramija ni sami Armani
kad bi me vidija naku stani, pani.
BISE:
Daje meni biti neki muvi star,
ne bi meni Pere bogme bija par,
MACA I BISE:
vidila bi Breda Pita i Ričarda Gira,
napravila šoto braco s njima dva, tri dira.
MACA I BISE:
Holivud, Holivud hoću život bisan,
lud, život bisan, lud!
Neću teće, neću tave,
neću ništa da mi smeta,
oću biti prva dama
svjetskoga đet seta!

Maca dolazi kod Bise.
MACA: A borati, čili ti kat vonja na paprike!
BISE: A Peri je to drago.
MACA: Meni, borami, nije. Ja volin finije vonje. Živanši, Gotije, Šanel.
BISE: A onda ti jedi parfeme. Moj Pere više voli da mu zamiriše janjac nego taj Šanel. Nema tog Šanela koji bi njemu bija draži od janjca. Oš malo blitve? Poslala mi je svekrva.
MACA: Samo ću kavu.
BISE: Lipa ti je, domaća.
MACA: Kava?
BISE: Ma blitva!
MACA: Kavu ću.
BISE: Oš malo paprike? Sad će bit gotove.
MACA: Kavu...
BISE: Dobro aj, pa ćeš posli malo blitve. S cukron?
MACA: Blitvu s cukron?
BISE: Ne, nego kavu. Štaš ti danas kuvat?
MACA: Rekla san ti, ništa.
BISE: Ae. Zaboravila ja. A jesi paprena! S cukron.
MACA: Paprena s cukron?! Šta govoriš?! Jesi popizdila?!
BISE: Oš s cukron ili natrenon?
MACA: Sta?
BISE: Kavu, jebate!
MACA: S natrenon. Jebate, sto puta ti triban ponovit!
BISE: A zanesen se malo. Oš mi posli gatat?
MACA: Ma ne znan.
BISE: Ma znaš, znaš.
MACA: Ne znan.
BISE: Znaš.
MACA: Ma ne znan! Najbolje čovik sam sebi izgata. Di bi ja bila da san čekala da mi drugi život izgataju. Iman ti ja svoju strategiju.
BISE: Koju?
MACA Ustaje. Ide prema prosceniju: Ne bi ujutro izašla na balkon ili u spizu neutegnuta i ne našminkana za ništa na svitu. Mogu se doma svi upišat u gaće isprid zahoda, ali ja ne izlazim dok nisam cakum-pakum, a onda ti samo šivam po ključnim mistima u gradu. Samoposluzi, pazaru. Hop, hop. Nema, zgodne ženske su za muške i susidstvo smrt. Muške zato šta umiru od želje, a suside od zavisti. I kad ti tako počneš jutro izgatan ti je čili dan. I tako dan po dan, život...
BISE: Prilazi. Moš ti sivat koliko oćeš kad danas na jednog muškog imaš po pet žena. Kaže moj dida da se zbog nedostatka žena nakon onog rata...
MACA: Kojeg?
BISE: Onog.
MACA: Prvog?
BISE: Nije nego Drugog.
MACA: Svjeckog?
BISE: E. Kaže da se nakotilo pusto pedera jer da dotad niko za njih nije ni čuja, a da je nakon ovog rata...
MACA: Drugog?
BISE: Ne, nego ovog...
MACA: Svjeckog?
BISE: Ne, nego našeg.
MACA: A!
BISE: Kaže daje ostalo puno žena koje triba zadovoljit pa se zato nakotilo kurvara.
MACA: A nakotilo se svega, kurvara, pedera, pederica.
BISE I MACA: Sodoma i Gomora.
BISE: A ne bi ja bila pederica nizašta, nema tih para. Šta će, bogati, ženturača neka plazit po meni?! Evo, recimo ti.
MACA: Ja?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 5:00 pm


BISE I MACA: Pu, pu, pu!
BISE: Plazi i Pere isto, al bar ima alat pa ga stavi kad dođe stani-pani.
MACA: A ima nekih šta uživaju u tom seksu.
BISE: Maje?
MACA: Je, je. Vole da ih cupkaš klištima, tučeš bičem i vežeš konopom.
BISE: Ajme meni! Dok bi mene tako Pere zapetljava tim konopom, odmata i zamata, njemu bi sigurno ona stvar pala.
MACA: Jerbo je mala...
BISE: Ha ha ha...
MACA: A jesi čula za grupni seks?
BISE: Jel to onaj u grupi? Recimo da se sad ka povaljamo ja, ti, Pere i Marko.
MACA: E. I di više ne znaš koje ko i ko kome di šta gura pa se tebi, na primjer, nađe u ustima Markova noga, a meni Perin postol.
BISE: Ja bi to jedino da san drogirana.
MACA: A i ja jedino da san se droge napila.
BISE: A jesan se nasmijala!
MACA: A i ja baš. Sjedaju. Ne sićan se kad san se ovako zadnji put slatko nasmijala.
MACA: A ni ja. Bise, Bise, a vidi curi ti kava niz ćikaru. A imaš ti nike bludne misli. Nije tebi samo Pere u glavi.
BISE: Ha ha! Bred Pit.
MACA: A šta će ti on? Mogla bi ga u zubima nosit.
BISE: A šta bi mu falilo? Kad bi njega Bise dovatila...
MACA: A kad bi se na njega Bise privalila ne bi od njega muva ostala. Udaripo stolu. A i taj Bred Pit, mirisni i uglancani glumac, čim bi ti uša u kuću počeja bi srkat, prdit, i rikat ka stoka, puštat na sve strane ka i stari madrac, ispaljivat rafale, i kad bi mu izlapija onaj parfem, osta bi mu samo smrad. Isto ka Peri ti.
BISE: Kako ti znaš za Peru?
MACA: Svi su oni taki. Domaći i strani. Zato razmisli dobro bi li ti trpila da se po tvom krevetu valja jedna tako nova znojna i smrdljiva beštija. Na Perin vonj si se već navikla, tu ne možeš ništa.
BISE: A uvik kod nekoga nešto moraš trpit. Ako oćeš muško uza se trpi ili batine, ili linost, ili njegove ljubavnice, ili omalovažavanja, ili šporke mudante, ili njegovu mater.
MACA: E mater, mater, to pogotovo...
BISE: Nema ti muškog bez mane. Jedna tako moja prijateljica...
MACA: Koja?
BISE: A ne znaš je ti!
MACA: A!
BISE: Udala se tako za jednog. Da si ga vidila! Gospodin, visok, fin, lip i bogat. Nema šta nema!
MACA: A di ga nađe?
BISE: Misliš, ima li još koji taki, Bože!
MACA: Blago joj se!
BISE: Čekaj, čekaj. Taj ti nije volija ženske.
MACA: A biće volija muške.
BISE: Ma ne. To je klasika. Volija je bube.
MACA: Bube?! Ma jesi ti popizdila?!
BISE: E, bube, bube, baje.
MACA: Prekriži se. A i to prvi put čujen!
BISE: E. Ležali oni tako u krevetu jednu noć, on ništa, drugu noć, ništa. Treću noć...
MACA: Ništa?
BISE: Ništa. Misli ona već, je li na meni nešto ne valja? Jesam lija kriva? Znaš jadno žensko uvik misli da je krivo. Kad, ugleda ti ona slučajno na kušinu neku bubu ili komarca, staja znan, i zamahne da će ga sklonit, a on popizdija zgrabija je za ruku Bise uhvati Macu i stane je tresti. uzdršća se, uzbudija, problidija, ka daje vidija najzgodniju žensku na svitu. Okrića se za bubama i gamadi ka za najzgodnijim ženskama. I sad ti reci! Triba ti muško, zdrava si normalna. Al šta učinit? Izabereš jednog privarit ćete s drugom ženskom, izabereš drugog, privarit ćete s muškim, izabereš trećeg, privarit ćete s bubom.
MACA I BISE: Salomon moraš bit da ne fališ.
MACA: A znaš šta, Bise, meni tu nije jasno? Kako njemu ona stvar, ovolika, može stat u bubu, ovoliku?
BISE Bise razmišlja: Ne znan kako, al mu stoji.
MACA: A jedna moja prija....
BISE: Koja?
MACA: Ne znaš je ti!
BISE: A!
MACA: Ka da je znala za taj slučaj. I baš nije tila lipog, bogatog, nego tražila totalnu kontru. Ružnog i siromašnog. I tražila, tražila, tražila...
BISE: A to nije baš tribala puno tražit, takvih ima na bacanje.
MACA: Je, ali ona je tražila najgorega. Nekog koga neće tribat dilit ni sa ženskima, ni s muškima, ni s bubama.
BISE: A to mi je logično.
MACA: A nije ti ni logika staje bila. I našla jednog. Bože oslobodi, kakav je bija! Ne bi ga iz kupusa izvadija. Rugoba, rugoba.
BISE: Ajme jadna, šta će joj to?!
MACA: Računala bolje daje takav, nego da se kurva, kocka, pije. Dosta mu je šta ima tih sto mana, neće se odat drugima.
BISE: A to ima rezona.
MACA: A nije ni rezon šta je bija.
BISE: Ne prođe ti puno, on ti se prokocka, prokurva i propije, sve u paketu.
BISE I MACA: Salomon tribaš bit da ne faliješ.
BISE: A mene ti je, vidiš, ovo zajebalo.
MACA: Televizija?
BISE: Holivud. Vidi, vidi. Gleda TV. Uvik kad gledan ove njihove romantične srceparajuće ljubavne filmove, knedla bi mi zastala u grlu. Ovo, kad on nju zgrabi strasno, stisne, privuče, pa joj uvali jezičinu do grla, ja crče od plača. Mislin se, kad će tako nešto meni naić. I do dan danas čekam, čekam...
MACA: Da ti neko uvali jezičinu?
BISE: Ma ne! Nego kad će se meni dogodit takva luda filmska jubav.
MACA: A šta će ti to? Oni se tamo na filmu zbog te ljubavi i požude svi poubijaše. Krvi do kolina. Bolje je tebi. Manje strasti, više zdravlja.
BISE: A je, nit ću ja koga ubit, nit se moran bojat da će ko na me nasrnit. A kad smo mi žene proklete, uvik bi tile nekog zbog koga bi se mi ubile, a ne nekog koji bi se ubija zbog nas.
MACA: Staje žena više zaljubljena više pati a onaj u koga je zaljubljena sve je više i više gazi. Tako sam ti se i ja draga moja zaljubljivala i ubijala ali nema više. Prominila sam ja strategiju.
BISE: Koju?
MACA: Utegla se, smršavila. Digla sve šta se da dignit, pušapom sise, pušbičvama guzice, živnila, počela vrcat ka živa vatra, hop hop hop! Aha, i da si vidila onda, počeli se ubijat za mnom.
BISE: Ma ko?
MACA: A po grada.
BISE: A je, eno sve po stablima vise.
MACA: Triba se bacit pa di te odnese. Ne boj se, neš se utopit.
BISE: Di se neš utopit?
MACA: U životu, jebate!
BISE: A!
MACA: Bacit, bacit, ali ne samo na jedan pojas za spašavanje. Više muških, više pojaseva, sigurnije je, neš se utopit. Ustvari, kad pogledaš nije nekako prirodno čili život provest s jednim muškim.
BISE: Maco!
MACA: A šta Maco, Maco! Sve se minja. Ne može se živit bez srca, pluća, mozga, želuca, unutrašnjih organa, a kod muškog ti triba samo jedan organ.
BISE: Koji?
MACA: Muški, jebate!
BISE: A!
MACA: Ako izgubiš jednog, doći će drugi.
BISE: Ne moš s njima, ne moš bez njih. A opet, kad promisliš, bolje šetat svog muškarca, nego svoga pasa.
MACA: A ne znan. Al sve više žena, bogme, seta paščad. A i ja, kad promislim, možda bi i meni bilo bolje da sam sama. Legnen kad oću i s kim oću. K vragu muški i pasi, k vragu čili muški rod!
BISE: A šta bi i tako sama? I to dosadi. Žene svašta podnose da ne bi bile same. Batine. S jedne strane to nije u redu, a s druge nema veze, šta im fali. Malo se vole, malo se tuku, al su skupa. Nije im dosadno.
MACA: I ti bi svome dopustila da te i udri?
BISE: A ko bi da nije njega? Ne bi me ko ima udrit, ali ne bi me ima ko ni pomazit.
MACA: Da me samo takne, to bi mu bija zadnji dodir. Ja ne mogu svatit taj primitivizam. Guši me ovdi, guši. Dođe mi da iskočim iz kože. K vragu Marko, k vragu dica, k vragu šporke bičve, kvragu ti!
BISE: Ja?
MACA: Ma, nisam to mislila. Ali triba mi neka promjena. Shvati. Dojadilo mije i to šta sve žensko triba pritrpit da bije muški pomazija. Triba mi neki galantan tip koji ne žali ni lovu, ni vrime. S kojim bi se bar jedan dan osjećala ka kraljica, a ne ka prasica. Jedan ludi provod s njim više bi mi vridija od po mog ušljivog života. Muškarac mog života mora bit robustan, ali nježan i suptilan. Neka ga ima u mozgu, duši i tilu.
BISE: A moga, fala Bogu, ima.
MACA: Tvoga ima samo u drobu, a moj tip je onaj koga ima u glavi i u ramenima.
BISE: A ja, čim sam vidila mog Peru, znala san da je moj tip. Znala san kako ću ga zadržat. Rekla san samoj sebi: Aha, ovo je gurmanski tip. Opalim mu sve žestoko na žaru s dosta luka, paprike, češnjaka, da se sve dimi iz njega. Onda je on najsritniji. Miran i zadovoljan ka bubica. Onda sam sigurna da neće nigdi, bar dok ne ogladni. On uživa u spizi.
MACA: A uživa li u seksu?
BISE: A ne znan, triba znat miru. Pazit da se ne priždere, jer onda nije nizašto. Počne podrigivat, privali se, zahrče i od seksa ništa.
MACA: Ne odgovara meni to! Ja volin romantiku. Atmosferu, svićice, zavjesice, muzika, zagrljaj pa plešemo, plešemo.
BISE: Jebe ti se moga za atmosferu, samo neka ima za ist i pit.
MACA: Ja tražim nešto više od života, a kad bi se drugi put rodila tražila bi još više. Vidiš ove danas mlade cure kako znaju. Sve se udaju za starce. A zašto? Misliš iz ljubavi? Ma ke! Ko te pita za ljubav! Žene sebi riješe život. Dogovore se: ja ću tebi dat malo moje mladosti i lipote, trpit tvoju usahlu kožu i smrad iz usta, a ti ćeš meni lipo dat novce i stan. Eto. I kad starac cikne, onda žene misle na ljubav.
BISE: To su onda ka kurve.
MACA: Kurve, kurve. Pa šta? To je danas pošten posa.
BISE: Ma daj!
MACA: U Evropi je sve legalizirano. Dobijaju plaću, imaju mirovinsko, socijalno i plaćaju porez.
BISE: A da nije poreza razmislila bi i ja.
MACA: Ma ne govorim ti ja to da budeš kurva. Nego samostalnost, emancipacija, to nan triba. Samo samostalna žena, je jaka žena. Kako kraljica Elizabeta i Margaret Tačer. Kad joj se pralo, prala je, a kad nije, ko jon je šta moga. Da joj se ne bi muž usudija prigovorit?! Aha, samo nek prova. Opizdila bi ga čeličnom šakom posrid čelenke. To su slobodne žene. Mogu s muškima i bez njih, čekat i birat, sve.
BISE: A ima takvih i kod nas.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 5:00 pm


MACA: Ma di?
BISE: U Saboru.
MACA: Eto vidiš.
BISE: Side lipo, putuju tamo-amo s domaćim i stranim izaslanstvima, dok im muževi sve rade kod kuće, čiste, peru, čuvaju dicu. I ne smiju ni pisnit. Jesi vidila onu? Rodila i već treći dan sila u Sabor, a mužu ostavila dite. U ovom dijelu se mogu raditi improvizacije. Ubacivati se tekstovi aktualnih događaja. Tako bi i ja da san završila fakultet. Digla sve četri u zrak.
MACA: Ti i fakultet?
BISE: E, a šta se čudiš? Ako tebe to nije zanimalo, ima ljudi koje je.
MACA: Drugo je nečiji interes, a drugo su, draga moja, sposobnosti.
BISE: Govore jedna preko druge. A šta odeš reć, da ja nisam sposobna? Zna se ko je dobro učija.
MACA: A šta oćeš reć, da ja nišan...
BISE: Nišan ja ništa rekla, ali zna se ko je iša na produžni i kome je otac dolazija sušit jedinice.
MACA: Ma nemoj, molin te! Kaži mi da ti ne kažen!
BISE: Ja san mogla završit tri fakulteta. Mogla san do predsjednika već sidit.
MACA: Ha ha! Pa šta nisi?
BISE: A ostala noseća.
MACA: Pa znanja i nosećih s fakultetom.
BISE: Dobro, neću se sad ovdi s tobom svađat, al neke se stvari znaju.
MACA: Piša mi se.
BISE: Aha. Uvik kad je njena pamet na tapetu, njoj se piša. U školi je imala sve duje i ase. A pravi se sa tom emancipacijon. Ka da je neka Klara Cetkin. Lako jon je ovako bit emancipirana. Uvik seta po tuđin kućama. Utegnuta i zategnuta. Neš ti puste lipote. Da je sve to pustit palo bi ka da si bacija pet kila prasetine s petog kata u prizemlje. Ja jesam debela al na meni barem sve dobro stoji! Di god uvatiš – sisa! Bilo bi joj bolje da se malo bolje pogleda u ogledalo. Misli ona da san ja glupa. Ka ono, ja nišan za fakultet. Znan ja sve, ko je ona i šta je. Samo neću se svađat, neću se spuštat na njen nivo. Ako je ko bija glup u školi, to je bila ona. Uvik je išla na produžni i od drugih prepisivala, a otac joj je sušija ase, potplaćiva. A Marka je uvatila priko kreveta. A ne znan, on je pametan čovik. Kako je moga past na njene trikove? Al takvi su ti muški, ako im odgovara žensko tilo onda im odgovara i mozak. Kad ju je svuka, nije mislija na mozak, a posli mu je bilo kasno, šta će, jadnik. Kuvala bi ona, znanja, nego je lina. Misli se meni uvalit na ručak. Kolko more lajat i dilit savjete ka da je neki centar za socijalni rad. I sve ona ka zna o muškima i životu. Samo ću kavu. Misli mene privarit. Ona ka neće paprike. A da jon ih samo stavin pod nos, sve bi ih požderala.
MACA i BISE:
Mi smo vam dvi najbolje prije,
prave domaće lukave lije,
O svemu i svakome mi vam znamo,
I koga god stignemo olajavamo.
MACA:
Ova je šuplja, glupa i troma,
sve u svemu totalna je koma,
pravi se pametna i puca je slava,
a glupa je ka prigorena tava.
BISE:
Po čili dan guzicama mrda,
sa svim i svakim gospođa se sprda,
ništa dama neće da kuva, očito živi od zraka i propuva.
MACA i BISE:
U sve i svašta se petljamo,
gori-doli švrljamo,
za ćakulu uvik orne,
prosto smo vam neumorne.
Imamo jezike ko mačeve,
i znamo sve tračeve,
bez ikakvih dvojbi i dilema,
susidstvo i muževi glavna su nam tema.
Mi smo vam dvi najbolje prije,
prave domaće lukave lije,
ne promakne nam jedna jedina gužva,
prava smo pravcata informativna služba.
MACA:
Neš ti nje pametne budale,
sise su joj sve do pupka pale,
oće bit mršava, tanka kao Tvigi,
al uvik će ostat samo Misis Pigi.
BISE:
Pravi se da ima viška dva, tri kila,
a da joj daš govno bi izila,
ništa gospođa neće da kuva,
očito živi od zraka i propuva.
MACA i BISE:
U sve i svašta se petljamo, gori-doli švrljamo, za ćakulu uvik orne, prosto smo vam neumorne.
Imamo jezike ko mačeve, i znamo sve tračeve, bez ikakvih dvojbi i dilema, susidstvo i muževi glavna su nam tema.
BISE: A šta ćeš, tako ti je to u životu. Sve same nesritne ljubavi. Onaj koga mi volimo, voli drugu, drugi treću koja njega ne voli. Na kraju se uvik udarno za krive.
MACA: K vragu svi! I krivi i pravi. Od sad ću ja gledat samo sebe. Triba gledat sebe. Život je kratak. Kad ću, ako ne sad. Svu ću staru robu pobacat i svaki dan ću kupit po jedne postole. Sve različite boje.
BISE: Ko će ti dat para?
MACA: Marko, jebate! A zašto radi? Nek zna da ima ženu.
BISE: Nemoj sve bacit. Možda bi meni koje mogle...
MACA: Tebi? Pa pogledaj svoju nogu gleda, a pogledaj moju.
BISE: E pa šta?
MACA: Kako pa šta? Vidi kolika ti je. Ja san za te Pepeljuga, jebate! Prije bi ti Pere moga obuć moj postol. Bise ustaje. Aj sidi, sidi.
BISE: Iden vidit paprike.
MACA: A neće pobić, jebate! Maziš ih čilo jutro ka malu bebu.
BISE: Prigorit će mi.
MACA: Ako su gotove, daj mi da probam malo.
BISE: Rekla si da si na dijeti.
MACA: Nisan rekla da ću jist, nego samo probat, da vidin jesu ti uspile.
BISE: Bisi u životu uvik sve uspije pa i paprike.
MACA: A nisan znala.
BISE: Ža mije, al nisu gotove. Nek se još kuvaju, a ti mi dotle pogledaj u ćikaru.
MACA: Ma ne znan ti ja.
BISE: Znaš, znaš.
MACA: Ma ne znan.
BISE: Znaš.
MACA: Onda ćeš se opet ljutit ako ti šta kažen.
BISE: Neću, neću.
MACA: Dobro.
BISE: Gurne joj šalicu u ruku.
MACA: A, borati, Bise, šta si rastresena!
BISE: Jel?
MACA: Jel tebi sve u redu?
BISE: Ane znan.
MACA: Ja ti kažen da nije.
BISE: A kako?
MACA: Stoji ti neki put.
BISE: Adi ću ja?
MACA: Iz kuće.
BISE: Ja?
MACA: II ti, il Pere.
BISE: U kuću?
MACA: Iz kuće?
BISE: Ja neću iz moje kuće.
MACA: Ja ti samo govorin šta vidim. Imaš ti neku plavu ženu?
BISE: Čekaj da se sitin.
MACA: Čuvaj je se. Nešto ti oće napakostit.
BISE: A evo tebe.
MACA: A šta bi ja tebi mogla napakostit?
BISE: A ništa.
MACA: E onda se siti neke druge.
BISE: Dobro.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 5:00 pm


MACA: Ima ti još svašta. Evo ti kokoš.
BISE: Ćakule.
MACA: Borami, ćakule. Evo ti bome Pere i kokoši.
BISE: Pere?
MACA: E. Vidi prislikani Pere. Pogledaj. Daje joj da vidi.
BISE: Ne vidin.
MACA: Ma ne znaš ti to. Ajme! Evo, bogami, još kokoši, bogami ako ovo nije kokošinjac.
BISE: Je li ta kokoš skače po Peri ili Pere sidi na njoj?
MACA: A skače. Pa nije Pere jaje da će na njemu sidit.
BISE: Jes ti vidija njega! Kokoši!
MACA: A ova kokoš na njemu, ista ona sa tvoje slike. Isti silikoni. A on elegantan, fin, ne moš ga pripoznat.
BISE: E fin. Doma puše, bisni, beštima, baca, grmi, a vanka ga može jašit ko god oće. Kokoši. I kažeš ta kokoš sliči na onu kurbaču sa slike?
MACA: A je.
BISE: A jadna ti san!
MACA: Ako ćeš se ljutit neću ti više gatat. Znala san da ćeš se raspizdit, zato ti nišan tila ni gledat. Zvoni telefon. Evo zvoni telefon, sigurno Pere. Alo, ej Pere. Ništa. Ne ništa. Paprike. Na toć. E ima i pirea. Ima za dva dana. Sama. E sama san. Kuvan. Kuvan, čistin čili dan. Nije niko bija. Neće se oladit. Podgrijavaću ih svako petnaest minuta pa ti kad dođeš. E i kumpir isto... Odvela sam dicu na trening pa ih ti pokupi. Ne možeš? A di ćeš? U matere? Nemoj jist u nje. Ma nemoj se ljutit. Mislila san, ako ideš u nje da neš moć paprike. Aj dobro. Bog.
MACA: Šta mu govoriš da si sama?
BISE: Zato šta će posli pizdit da nišan ništa radila i da samo lajen po čili dan. Eno ga opet u matere. Sve bi mu oprostila daje nema. Prije se otrizni kad je pijan, nego kad dođe od matere. Ma ne more oženjen muškarac imat ženu i mater, nikako.
MACA: Aj dobro smiri se. Ode prema Bisi i obje dalje govore na prosceniju.
BISE: Pa zašta ja kuvan paprike kad će se sad u matere prižderat? To ona meni namjerno radi, da dokaže kako se ona najbolje o svom sinu brine.
MACA: Ma nema veze, mi ćemo izist paprike.
BISE: Ae. Pa nije ona jedina mater na svitu. Čili svit ima mater. I ja san mater.
MACA: Ma smiri se, pametna si žena. Znaš da se takva nevista još nije rodila koja bi svekrvinu srcu ugodila.
BISE: A je.
MACA: Vidiš mene. Di ćeš lipše i bolje od mene...
BISE: Ma nigdi, brate, nigdi.
MACA: Pa opet ne valjam. Kad dođem s Markom kod nje na selo uvik joj je uho na ključanici. Sluša jel dahćemo. Kad god smo vodili ljubav kod nje on bi mi začepija usta da ne uzdišen. Jebate, skoro san se ugušila. Trpila san je, trpila, a onda san joj jedan dan zalipila vrata u facu i spljoštila je ka palačinku.
BISE: E neka si. Svaka ti čast! A ja pizda...
MACA: A jesi, Bise, pizda si, jesi...
BISE: A ja pizda, sve san recepte od nje uzela tako da njen sin ne osjeti taj prelaz iz mamine kuće u ženinu i ne valja, nikako ne valja. Kad bi ona znala da Pero doma jede paprike popizdila bi, jer ih kod nje nikad nije tija jist.
MACA: Ma moš se ti draga moja trudit koliko oćeš, ali svekrvama ti nikad ne valja. Ako je žena lipa, reći će mater: Eno po čili se dan licka i pička isprid ogledala, šta to poštenoj ženi triba. Žena koja se puno redi ima pogane misli u glavi.
BISE: Ako je žena ružna reći će mater: Vidi kakvu mi je sin oženija rugobu. Onaki lipotan, moga je povalit sve odavde do Pilipina, birat koju će bogatašicu.
MACA: Ako ga poljubiš prid materom, reći će mater: Vidi kurve kako gaje u mriže zamotala! Ko zna koliko ih je ta obrlatila prije nego je jadno moje dite priko kreveta začarala.
BISE: Ako ga ne poljubi, reći će mater: Vidi, ni poljubit ga neće. Ne voli ona njega, s njim je samo iz interesa. Niko ne voli dite ka mater.
MACA I BISE: Niko, niko.
BISE: Ako je žena nezaposlena reći će: Vidi, digla je sve četiri u zrak i gleda po čili dan serije dok moj sin za nju po čile dane rintači.
MACA: Ako je žena od karijere, reći će: Vidiš, šta će poštenoj ženi karijera, zar joj nisu dosta dica, muž i kuća? Eto, zato ti kažem, nikad nije dobro.
BISE I MACA: Nikad, nikad.
MACA: A znaš da mi je jednom svekrva dobro došla?
BISE: Ma kome to svekrva more dobro doć?
MACA: Slušaj. Ovo ću samo tebi reć.
BISE: A ka da si grobu rekla.
MACA: Bilo ti meni nešto sumnjivo čim je moj počea redovno prat zube i tuširat se, mirisat. Okupira kupatilo, nisi moga uć. Vidim ja, nešto nije u redu. I za divno čudo počea svaki dan minjat mudante. I išla ti ja lipo malo u izvidnicu.
BISE: A vidiš da te je ipak briga.
MACA: Slučaj je bija predrastičan.
BISE: I?
MACA: On ti se zaljubija.
BISE: Marko?
MACA: Marko, Marko.
BISE: A ko bi reka? A šta ti?
MACA: Prisluškivala ga i saznala kad se i di triba nać sa svojom dragom. I kad sam saznala poslala mu u firmu telegram. Trči na selo. Mater ti je loše. On otiša na selo, a ja kod njegove drage. I nakon šta san je nokautirala, sve joj zube u grlo sasula nije mu se više približila.
BISE: A jesi faca! Neka si! Ruka ti se pozlatila.
MACA: E nikad žena nije ka mater. Da san ja umirala, nikom ništa, ne bi se sa stolice diga ali mater! Moš se ti satrat, ali nikad neš bit dobra ka mater.
BISE I MACA: Nikad, nikad.
MACA: Ajme, Bise, kiša. Ne znam jel mi mala ponila kišobran... Molim te, mogu lije nazvat u školu?
BISE: Možeš, al nemoj dugo, Pere će mi popizdit.
MACA: Ma neću, neću... Alo, Brankice, dušo, kišobran, jesi uzela kišobran? Nisi? Da ti gaja donesem? A zašto držiš uključen mobitel priko sata? Odma da si ga isključila! Bise, evo vidiš, opet ja moram trčat za njom... Pa dokad ću ja više za svima trčat? Oprosti, moram ić, nemam više vrimena sidit.
BISE: Ajme paprike! Moran maknit paprike.
MACA: Dobro.
BISE: Asti Boga!
MACA: Staje?
BISE: Ostalo mi brašno za zapršku u tebe.
MACA: A i ja se zasila ovdi kod tebe. Donit ću ti.
BISE: Neka, neka. Iden ja s tobom, brže ću.
MACA: Donit ću ti ja.
BISE: Neka, neka, skoknit ću s tobom. Brže ću. Nikad ne mogu mirno sidit i ka žena se poraz govorit. Uvik me nešto diže. Idu i zajedno repaju.
BISE:
Očisti, pročisti, oglancaj, operi, ostruzi, sastruži, promišaj, oderi!
MACA:
Spremi, složi, zagladi, ocidi, isfregaj, otribi, skuvaj, procidi!
BISE:
Izriži, ostrizi, podvrni, okrpi, ispraši, rastri, procidi, zakrpi!
MACA:
Ištrukaj, špikuj, pofrigaj, obuci, isprži, napuni, šufigaj, natuci!
Cviće moje i ja bi te brala...
BISE:
Utakni, isekaj, naribaj, zaveži, odčepi, posoli, naulji, potezi!
MACA:
Ražentaj, popari, zaulji, skuvaj, razvući, izvaljaj, protrljaj, prokuvaj!
BISE:
Usiši, ispraši, prozrači, protresi, privrni, okreni, poguraj, umjesi!
MACA:
Poćućaj, podoji, uspavaj, rodi, podastri se, skoči, provozaj, nabodi!
Nemam dragog kome bi te dala...
BISE:
Zavrni, privrni, uštrcaj, potegni, ispeci, uteći, lezi, nategni!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 5:01 pm


MACA:
Obisi, navišaj, skupi, sastruži, namakni, pomakni, umoči, ispruži!
BISE:
Okupaj, namazi, namisti, obuci, namiriši, našminkaj, uvrni, svući!
MACA:
Smiji se, plači, deri, opizdi, tepaj, pipaj, mazi, popizdi!
BISE: Triba za te muške otvorit servis ka za auta, jer oni nisu luksuz, nego potriba svake žene. Pa ako mu triba opalit generalku, nek mu opale generalku.
MACA: Ma nek radi šta oče i neka ga opaljuje ko oče, ja nemam snage za to. Trčala san ja za njim, rekla san ti. Špijunirala ka Džejms Bond, a sad mi je ta gimnastika dopizdila. Sad ću ja lipo gledat malo sebe. Bolje i bez muža, nego bez zdravlja i života.
BISE: Triba njima navalit na pare. Sve im uzest do lipe. Kad mu uzmeš pare sakat je za sve. Nema opijanja nema čašćavanja, nema ženskica. I kad osjeti žed mora mislit na kuću. Čuvaš pare – čuvaš muža.
MACA: Ma nisu sve ka ti. Da viš kako žene znaju. Uzmu im sve, nakite se zlata, bundi i briljanata. Nabace na sebe i bankovni račun, a podastru se samo kad to debelo zasluže, a ne na izvolte.
BISE: Ja se, brate, uvik podastren.
MACA: E, ko ti je onda kriv. On se mora uvik osjećat ka zvir kojoj mašeš plijenom isprid nosa, a on ga ne more dovatit.
BISE: Moj bi onda dovatija druge. Vidiš kako je dovatija ovu sa slike. Proklete plavuše! Najgore su. Odaju okolo polugole. Idu prema prosceniju i pokazuju ono što govore.
MACA: Uvik im ka slučajno viri ređipet i mudante.
BISE: Ovako, ovako. Razgorače one oči ka da bi progutale muške. Obuku dekolte do pupka.
MACA: Ma ke do pupka, do one stvari!
BISE: A nose one tange, one špigete u guzici.
MACA: Tako privlače muškarce i bakterije.
BISE: Ma to je sve ludo i bolesno.
BISE I MACA: Sodoma i Gomora.
MACA: A ne vole to muški. Govori jedan da kako bi to bilo kad bi on obuka kratke gaće, a balotice izvadija da mu lepršaju ko balončići sa strane. Ovako.
BISE I MACA: Sodoma i Gomora.
MACA: A, Bise.
BISE: Staje?
MACA: A i ti si plava.
BISE: A i ti. Al mi nismo takve.
MACA I BISE: Nismo, nismo.
MACA: A sve je više tih ženturača koje čekaju da ih se dovati. Plavuša, raspuštenica, udovica. Nema toliko muških koji bi ih dovatili.
BISE: Pa kradu naše muževe.
MACA: To oni, fala Bogu, koriste i eto. Ko više žena dovati, veća je faca.
BISE: A to ti je tako, daš im čilu sebe, čili svoj život, mladost i lipotu i na kraju moraš saznat ono šta san ja saznala.
MACA: A šta to?
BISE: Da me oće spalit.
MACA: Ma jesi li ti poludila, ko će te palit?
BISE: Moj muž.
MACA: Pere? Živu da te pali?
BISE: Ma ke živu! Mrtvu! Upisa se u neko društvo i kad umrem spalija bi me, usuja u neku bočicu i gotovo, ali ja se ne dam. Niko moj se nije u bočici pokapa pa neću ni ja.
MACA: A, Bise, ti bi teško i u demejanu stala.
BISE: Njega ću ja strpat u demejanu, njega. Ja san mlađa, logičnije je da on ode prvi.
MACA: A i meni bi bilo logično da moj bude prvi jer se prvi i rodija i u svemu je uvik tija bit prvi, pa eto mu onda šansa.
BISE: Alija to opet ne bi tila.
MACA: Šta?
BISE: Da umre?
MACA: A zašto?
BISE: Kako zašto, al bi ti da tvoj ode?
MACA: Ma ne bi, ali ako već neko mora onda bolje on nego ja. I tako nije bija nikome puno od koristi, a ja bome jesan, i te kako.
BISE: Kad pogledaš, nije to dobro, svi bi me gledali ka da san ja kriva za njegovu smrt, a kad bi našla drugog svi bi mislili da san ga ja ubila zbog ljubavnika.
MACA: Moje najbolje prije su samice ili udovice.
BISE: Koje?
MACA: Ne znaš ih ti.
BISE: A!
MACA: Nikad nisu bolje živile. Spavaju do podne. Nema teća, kuvanja. Po čile dane piju kavicu. Zovu i mene, ali meni malo neugodno. Onaj moj je još živ i, šta je najgore, zdrav. A one šetaju, gataju, pričaju viceve, a ja ne znan kad san se zadnji puta od srca nasmijala.
BISE: Ja mog ne bi mogla zamislit ka udovca. Bolje za njegovo dobro da umre prvi. Jedva ga i ja održavam u životu. Da slučajno umrem, to bi za njeg bilo gore nego smrt. Ko bi mu skuva, opra? Ko bi ga pogleda? Sritan je samo dok ga se služi. Zato je bolje da ode sritan i zadovoljan... a ja, kako mi bude.
MACA: Šta ja znan, ja bi volila ako bi moglo da nikako ne umrem. Pronašli su kompjuter, raketu, kloniraju pa će valjda izmislit tabletu ili aparat protiv smrti. I ako ne bude skupo, ja ću to kupit, a ako ne budem mogla, šta ću, isplakat se i umrit. Ali zasad da kucnem u drvo.
BISE: A najbolje bi bilo za žene da se ni ne rode. Ženski život, to je tuga i žalost. Ali ako se već moraš rodit, ako ikako možeš, nemoj se rodit ka žensko.
MACA: A jebate, ovo ka daje Markov auto. Aborami je. Pa di se prije vratija s puta! Ajme, a ja nišan ništa skuvala! Aj molin te donesi dvi-tri paprike.
BISE: A znala san!
MACA: Šta si znala?
BISE: A ništa, da nije ija u studenata.
MACA: Ajde, ajde brže, ne pizdi.
BISE: Znala san!
MACA: Aj samo još ovi put, neću te više pitat. Aj požuri, jebate. Sklanja kofer s vrata. Ajde, ajde.
BISE: Dobro, dobro.
MACA I BISE: Vidiš ti staje ženski život. Ne možemo se ni dvi minute mirno porazgovorit. Uvik nas nešto diže. Ponovno pjevaju Očisti, ostruzi, operi...

KRAJ

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Mustra taj Ned Jun 10, 2018 5:01 pm


NAPOMENA AUTORICE

U dramama sam koristila nekoliko navoda iz djela Duška Radovića, Danila Kiša i Tina Ujevića, te izjave osoba iz hrvatskog javnog života kao i niz naslova skinutih s hrvatskih dnevnih i tjednih listova.

A. Č.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Arijana Čulina

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu