Šta svaka žena triba znat...

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Ići dole

Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:32 am

First topic message reminder :



Nakon osamnaest izdanja knjiga Arijane Čuline "Šta svaka žena triba znat o onin stvarima" i dalje izaziva veliko čitateljsko zanimanje. Ova duhovita, inteligentna i urnebesno zabavna knjiga jedini je pravi hrvatski chick-lit proizvod u kojem njegova junakinja Goge Bjondina daje savjete za dobar ljubavni život i razotkriva našu muško-žensku svakodnevicu.


Arijana Čulina rođena je u Splitu 20. listopada 1965. godine. U Splitu je privela kraju osnovnu i srednju upravnu školu, ali ne i glazbenu odsjek solo pjevanja. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je glumu 1989. godine, a danas je kao glumica zaposlena u splitskom Hrvatskome narodnom kazalištu.
Napisala je dvije knjige za veliku i malu djecu: Životinjska posla 1997 i Putovanja, ludovanja 2001. Živi i radi u Splitu.


ZAHVALE
Zahvaljujem svojoj kćerki Karli koja je, slučajno, u knjižnici izvukla jednu knjigu privlačne naslovnice i koja je utjecala na nastanak ove knjige, isto tako, ništa manje privlačne naslovnice.
Zahvaljujem svom uredniku Zoranu Maljkoviću koji uvijek zna što ja trebam napisati i kako ta privlačna naslovnica treba izgledati prije nego išta i napišem.
Zahvaljujem svim svekrvama na svesrdnoj ljubavi prema njihovim sinovima i svim sinovima na svesrdnoj ljubavi prema sebi samima. Zahvaljujem se tim divnim svekrvama koje su, rodivši sina, napravile tako veliko i značajno djelo za povijest čovječanstva.
Zahvaljujem se na kraju svima vama koji ćete kroz Gogina razmišljanja i životne situacije, htjeli-nehtjeli, prepoznati iste u vlastitom životu, unutar i oko sebe.


A.Č.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:38 am



TRIBA BIT ONAKVA ZA KAKVU ONI MISLE DA NE TRIBA BIT

Kad ga već nekako nađete, namamite, omamite i uvatite u mriže tek onda dolaze prave muke. Kako ga privezat da se ne iskoprca, ne sklizne i ne pobigne iz te mriže? Oni znaju bit vrlo ljigavi, ka ribe, lignje, samo se nekako izmigolje, puste crnilo i dok se ti osvjestiš više ih nema. Osim šta smo već zaključili da su ka bebe kojima čili život triba minjat pelene, brisat nos, češkat ih i mazit ka male majmunčiće, pivat pismice, prat, peglat i glancat, turpijat in pete, stric nokte na nogama, šišat ih i sapunat leđa, kuvat spizu kakvu je kuvala njihova mater, mučat za vrime dnevnika i dok čita novine. To je samo mali djelić onoga šta žene rade da ih privežu. Tu je još masu pojedinosti i kombinacija koje triba uzet u obzir i o njima povest računa. Muškarci o jednom tipu žena maštaju, a sa sasvim suprotnim tipovima se žene. Ono, maštaju o plavim, putenim, dugonogim, kosookim princezama koje ništa ne rade: ne peru, ne oru, ne kopaju, ne fregaju, samo lipo side, pjevuše, lakiraju noktiće, uzdišu onako mirisne i naravno čekaju njih, svoje prinčeve da ih oslobode, zagrle i odvedu u neki bajkoviti svit, ka staje Zlatokosa u zamku čekala i dočekala svog princa. O tima oni maštaju, za njima čeznu, a da im jedna takva dođe dva dana u kuću i zasidne, da recimo, umisto da kuva, po čili dan lakira nokte i uzdiše, treći dan bi dobila nogu u guzicu i odletila nazad u svoju bajku. Zato se naši muški žene sa sasvim suprotnim tipovima žena za koje računaju da mogu dobro fizički i psihički potegnit i da, nakon što po čili dan skaču tamo-amo za mužem i dicom, uveče ne padnu mrtve od umora nego sačuvaju još snage za skakutanje i šaputanje u bračnom gnjezdašcu.
Takve žene su za kuću, jer će svaki muški radije žrtvovat svoj ideal žene nego vlastiti komod.
On to razmišlja vrlo praktično i naravski podešava da mu život bude šta lakši, udobniji i ugodniji. Bolje je imat ženu malo kraćih nogu i jačih ruku, da nije neki manekenski tip pa da može radit, služit ga i dvorit, nego neku mirisnu dugonogu lipoticu koju on mora služit. To naš muški Dalmoš neće nikad napravit. Takve mirisne lipotice oni čuvaju za van kuće.
A nije ni čudo da kućne žene izgledaju nikako. Bidne moraju po čili dan trčat po kući, prat zahode, brisat dičiju guzicu i rigotinu, kuvat raznorazne šalše, kaše i sarme. I kako pored svega toga mogu još i lipo mirisat i izgledat? Ko će pored kupusa i kapule mirisat na Šanel? Lako je bilo Merlin Monro spavat sa tri kaplje Šanela 5 na kušinu kad ona ni kupusa ni sarme nije vidila. I to je nemoguće tražit od jedne normalne kućevne žene i domaćice, no to je ujedno i ono šta muške odbija od kuće. Pa od jedne takve bidne zaposlene i manje mirisne žene nerjetko pobignu u zagrljaj mirisne lipotice koja ih van kuće samo voli i čeka. I sad šta učinit. Ništa, triba iz toga izvest zaključak da se žena nikad ne srni opustit. Nikad! Nije uzaludna ona: Da se od žene Dalmoša očekuje da u društvu bude pametna ka Ajnštajn, lipa ka Sofija Loren, u kužini vrhunska kuvarica, a u postelji kurva. Ozbiljno, i u hodniku, dnevnoj sobi, a naročito kužini i na balkonu žena mora bit sređena cakum-pakum. Izgledat ala kombinacija Sofije Loren i Ketrin Denev. Namazana, dotjerana, s frizurom, mora kuvat i servirat sa stilom, smješkom i šarmom bez ijednog znaka ljutnje i nezadovoljstva. Ka u najelitnijem restoranu. Ka japanska gejša. Žene obično imaju običaj kad su po kući da obuku ono šta one nazivaju: nešto komodno.
To su uglavnom neke indijske široke veste na koje se našim muškima diže kosa na glavi, barem mom bivšem, onda forkete i vikleri na glavi i još kojekakvi kućni znakovi. Kad je mene moj upozna spadala san i ja u oni vanjski tip žena, lipa mirisna, i takvu me zavolija. Kad me utira u kuću i kad su zavladala ova druga pravila, ja ih budala prihvatila, jer san mislila da će mi učvrstit ljubav i brak. Dovatila se metle, a sebe zapustila. I tako tirala, rintačila sve dok mi jednog dana dragi, dok san ribala pod i tapete, nije reka: A, jebate Gabrijela, šta si se zapustila, pa našta to sličiš, pa nišan ja tija ženu sluškinju. To mi je reka i malo-pomalo iskliza iz kuće, a posli i iz mog života. Ka ona lignja iz mriže. Zato, drage moje, nemojte se zapustit, nikako.
Umisto da vas muž promini, prominite se vi same. Budite uvik cakum-pakum. Našminkane, sređene, mirisne. I kad se tako dotjerate onda morete malo i ručak promišat. Kuvajte mu samo mirisnu spizu, šnicele, jaja, kumpiriće, pa ako dobije opstipaciju ilitiga utvrdo sam je kriv. To je tako – imaš miris, nemaš govno. Ne moš prnit i stisnit. Pratite modu, ako je u modi plavo, opiturajte se u plavo, nema veze ako van boja ne stoji, bar ćete bit u trendu. Nema veze šta on govori da mu se ta moda više gadi, ali ako u kući ima modernu ženu manje će ga privlačit vanjska moda. Tako je moj uvik govorija da šta će jednoj poštenoj domaćici i ženi parfemi. Ženi koja se pere i ima svoj lipi, vlastiti miris ne tribaju parfemi i parfemčići. Parfeme koriste samo one žene koje se ne peru i smrde, e da bi prikrile vlastiti smrad. Ja to, budala, poslušala, računan, aj, neću se mirisat, ostaviću nek stoji vako nenaparfimirano, sa prirodnim vonjem. I misliš da nije otiša parfimiranoj?! Pa ih, aj sad ti Bože, slušaj. Da, triba ih slušat i to vrlo pažljivo, a onda napravit sve suprotno. E, onda će žena bit baš onakva po njegovom gustu. Onakva o kakvoj je sanja, a ne kakvu misli da bi tija. A ako ima san u kući neće ga tražit negdi drugdi.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:39 am




KAVE SU NAJOPASNIJE

Sinjorina, bi li izašli sa mnom na jednu kavicu, mislin volija bi u takvom lipom društvu popit kavicu. Lip i human prijedlog, nema šta, ali šta se iza njega krije, to je pitanje. Želja za kavicom ili nečim drugim? Mislite da je to drugo želja da vas odvuče u krevet? Dobro, u pravu ste, al to se još nekako može opravdat, ako čovik to želi i oče, mislim ako ga privlačite mora odnekud počet, a najlakše, najjednostavnije i najbezbolnije je počet od bezazlene kavice, jer, na kraju krajeva, to je kod nas već i neka tradicija. Kava je mnoge parove spojila, a alkohol rastavija. A oni koje je kavica spojila duže ostaju u braku od onih koje je alkohol spojia. To je statistika. Ovi drugi brže izgore. No, da se mi vratimo na kavu. A šta ako iza tog poziva na kavu vašeg galantnog udvarača čuči samo njegova želja za trofejima? Jer, poznato je da se muški strašno vole s njima kitit. Mislin, koliko trofeja ilitiga ženskih imaju, ili uvjere druge da su ih imali, toliko vride. Međutim kad bi muški bili takvi ljubavnici ka šta pričaju žene ne bi imale vrimena sidit i pit kavu. A, na žalost moremo se uvjerit u sasvim suprotno. Da su ih puni kafići i šentade i da tamo side po čile dane bez muških u svojim petočlanim ili šestočlanim ženskim grupama. Ne znan šta se to događa, ali žene se sve više druže međusobno. Je li to zbog nestašice muških, ogorčenosti na muški rod ili želje za emancipiranošću, tribat će ispitat. Ako se pak radi o ženskom strahu da bude viđena sa momkom na nekom javnom mistu, za to su sigurno krivi muški lajavi jezici. Recimo, momku se svidi cura, on joj priđe i pozove je na magičnu, čuvenu kavicu. Ona se, naravno, malo nećka, ali ako joj se tip sviđa uskoro pristane. On sav sritan dođe sutra na dogovoreno misto s njom, cmakne je u obraščić i odvodi u kafić na najfrekventnijem mistu di će sve i svakoga vidit i bit viđen. Velikim vidljivim gestom poziva konobara, smijulji se i curi ka tobož ovlaš pribaci ruku priko ramena. Ona je sramežljivo makne, on stavi, ona makne, on stavi, ona popusti, a on se počne slavodobitno smijuljit na sve strane. Počne se i cura smijuljit, ali ne na isti način ka on.
Njen smješak nije smješak slavodobitnika, nego smješak sritne, zadovoljne, osvojene žene. No, ubrzo sve postaje kristalno čisto, bistro i jasno. Momkove su namjere otkrivene i djevojci ne ostaje ništa od te kave doli činjenica da je postala ništa drugo do još jedan trofej u njegovoj inače bogatoj kolekciji. Jer, Bože moj, ka staje i tija, vidijaje i bija viđen s dotičnom damom na kavi, staje u nas ravno najluđe provedenoj noći u najrazuzdanijem seksu s njom. Tako vam bar oni među sobom pričaju, stvarno. Ono side u kafiću i kako koja žena kraj njih prođe krene priča tipa: Ja san ovu opalija. Ludilo je. Drugi se nadoveže: A i ja san. Treći kaže: I ja!, a četvrti konstatira: Kurva! I eto ti kave. Jedna kava priko noći od poštene žene napravi kurvu. A ustvari oni koji su jaki na jeziku obično su slabi ili nikakvi na djelu. Svaki dan možemo pročitat šta oni sve ne koriste da bi se mogli aktivirat. Danas piše u novinama da je jedan John Wright poija 97 kamenica i tako uša u Ginisovu knjigu rekorada. Ja mislin daje taj posli zaskočija sve žene na putu do kuće ka pomamljeni, pomanitali konj. E, ali ko će dat uvik kamenice kad stvar zakaže. Nezgodne su za nosit u žepovima. E, ali i kamenice se da zaskočit. Odma na drugoj strani te iste novine čitan kako su se neki muški dočepali lika za dizanje one muške stvari koji je navodno bolji od vijagre. Napali neki Bajerov laboratorij i čilog ga opelješili. I sad govore da u Njemačkoj prema procjenama oko 6 miljuna muških koristi tu likariju za dizanje. Sad, ako tome pribrojimo one koji koriste vijagru, kamenice, orahe, kikirikije i druge afrodizijake onda je onih kojima to ide od ruke ostalo toliko da bi ih moga mikroskopon tražit. To van nije ništa izmišljeno. To je čista statistika, morete provjerit. I sad, kad oni počnu pričat o tom nekom njihovom opaljivanju, da stvarno misle opalit žensku izveli bi je u krevet, a ne na kavu. Lako ti je pričat kad se ne more provjerit. A Bog je zato i ostavija one muške i ženske stvari nepismene. Da je mislija da je to važno znat sa koliko je ko partnera bija, on bi stvari drukčije uredija, pa bi se znalo. I šta sad nakon te kave, spike, udvaranja, ulizivanja svogudvarača očekuje jedna iole normalna žena? Naravno, da će je pozvat i sa njon popit još koju kavicu. Ali ne!
Doduše, kaže on da će se javit i da jedva čeka kad će ponovo imat tako divnu priliku za zajedničku kavicu i romantične ugodne trenutke, da mu je sve slađe kad ste vi sa njim, pa i kava, da mu uopće ne triba natren ni cukar, da mu je čili život uz vas sladak i posut medom i šećerom. Da ste vi, ustvari, njegova pčelica Maja. Sve će on to nadrobit i nabrojit, to se ne bojte, to uopće nije upitno. I kad to sve namlije, ode, obeća da će se javit, ali se nikad ne javi. Jer, tipovima raste cjena prema broju popivenih kava sa različitim ženama u sedmici, pa čak i jednom danu, a shodno tome ženi cjena pada. Odnosno, šta se o ženi više priča, ona postaje sve neprivlačnijom i nepoželjnijom, a šta se o muškarcu više priča on postaje sve privlačniji. Jer, ako se o njemu priča svi pomisle: Biće da u njemu ima nešto. Sigurno je faca i neka manga i marka od čovika. No, dobro. I šta sad, ako ste žena i ako vam se sa dotičnim tipom baš pije ta kava, odnosno ne možete joj odolit?
Ako vas takvi osjećaj uvati, ako nikako ne morete odolit toj opasnosti, onda nema druge nego napravit i reć sljedeće: Hvala šta ste me pozvali na kavicu, vrlo sam polaskana, ali prvo ćemo se oženit, ili bar napravit predbračni ugovor, i kad se vratimo od javnog bilježnika ili matičara morenio svratit i na kavicu. Ali staja vama to govorim, sigurno ste i vi to skužile i našle neke svoje sisteme oko tih pića. Eto, to je razlog zašto za jednin stolon sve češće sidi pet prijateljica bez muške duše, a za drugim pet, šest prijatelja ogovarajući i olajavajući onih pet prijateljica. To van je tako. Ne govorim ja to napamet. To je poznato iz naše bliže i dalje hrvatske povjesti.
Šta se tiče ručka, na njega će vas ritko ko izvest. To je malo preskupo za muškarce sklone vratolomijama o kojima smo govorili.
Jedan moj prijatelj, na primjer kaže: Zašto bi ja poziva ženu koja me privlači na piće i večeru prije seksa"? To je meni nelogično. Jer, kad se prižderem nišan ni za šta osim za zaspat. Posli seksa sanja gladan, onda bi mi dobro doša koji šnicel ili janjetina. Znači najprije provjera, test, a onda eventualna večerica.
To van je jednostavno novo vrime i novi bonton s kojim svakako triba bit upoznat.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:39 am






BRAK ILI STRAST

Teško to ide skupa, a to je također poznato iz povjesti. Sinoć me nešto uvatilo pa rekoh sama sebi: Aj, baš bi mogla ispećpicu. Ne znan šta mi bi. Mogla san nazvat Brzog Gonzalesa i u roku minuta stvorila bi mi se na stolu. Lipa, pečena, rumena i jestiva. Ali eto, baš san popodne posjetila najnoviji gigantski supermarket u kojem san kupila sve potrebno za piću kućne radinosti. Tek toliko da ne izađem praznih ruku. A te ogromne samoposlugetine svaki dan niču sve veće i veće, ka gljive posli kiše. U njima nema šta nema, svega, osim para kojima bi čovik to sve moga pokupovat. U stvari, tila san iznenadit jednog, nazovimo, prijatelja. Jer prijatelj je vrlo širok, rastezljiv i fleksibilan pojam. Svaki muški voli kad ga žena iznenadi i nešto slasno skuva. Zato im ne triba često kuvat, da im ne priđe u naviku. Možda tu radost neće pokazat, ali će je sigurno osjećat, jer ih posjeća na doba djetinjstva, na majku koja je izmišljala jelovnik za svoga sina. A, jebate, da ste vidili dućana! To van moran ispričat. Tamo sa cjenama pada i temperatura. Jebate, smrzla san se ka neka stvar. Mislin, to u životu nišan vidila.
Da bi kupija, recimo, mliko ili maslo moraš uć u frižidere veličine moje garsonjere, a isprid te ka ledene garsonjere visu skijaške jakete. I šta ću, jebate, obukla san tu jaketu da se ne sledin ka piletina, ali doli san ostala bosa, nišan našla nikakve bičve da visu. Jednom riči, gori san se upalila, a doli oladila. Za popizdit. I ništa, nabrzinu san kupila tu te pizdarije za piću i pobigla, da se ne pritvorin u santu leda. Jebate, vanka bilo +40, a u tim frižiderima garsonjerama -40. To je za doživit šok infarkt. Ko bi po onoj ladnoći još i bira, uzela san prvo šta mi je palo pod ruku i istrčala s onom njihovom jaketom na sebi, skoro me uhapsilo, a ja je samo zaboravila skinit. Mozak mi se zaledija pa zaboravila. A oni se uspaničarili ka da san in uzela ne znan šta. Neš ti jakete, ne bi je iz kupusa izvadija. Da je šta vridila ne bi nan je ni iznajmili. Uglavnon, nikad više me tamo neće vidit. Prvi put san svatila kako se osjećaju bidni mrtvaci kad ih strpaju u frižidere. A ne, dok ne umren tamo više ne ulazin. A gledan taj svit di trpa u ona kolica ka da je sve mukte. To mi nikad nije bilo jasno. Jebate, čin malo veći dućan, ljudi više trpaju u košare. Pari, ako je dućan veći da moraju više kupit. To svate skoro ka niku obavezu. Ka ono da se ne osramote kad sritnu kojega susida da im je slučajno košara praznija od njegove. Al opet kad vidiš toliko toga oko sebe, ne moš odolit, pa kupiš šta ti triba i ne triba, a s obziron kolke su u nas plaće, kupiš misečno jednu takvu punu košaru, a ostatak miseca gladuješ. Al, nema veze, u redu je da se i naš čovik bar jednom misečno osjeća evropski. Svega puno, a novaca nigdi. Pa nek bar jednom misečno trpa. Jebe ga se! Vježba se za ulazak u Evropu.
I tako, večeras san ostala doma, misila tu piću, kihala od smrzotine iz onog Getroa i pomalo bacala oko na neki film na televiziji. Onaj Mostovi Medison sa Meril Strip i Prljavim Harijem u glavnim ulogama. Ukratko, žena van je bila u braku i imala dvoje diče. I jednom, kad su muž i dica otišli na izlet, u kuću joj je ušeta neki neznanac u kojeg se ona ludo, na drugi pogled, zaljubila i s njim provela četri nezaboravna dana. Da se to, na primjer dogodilo negdi na našim prostorima ne bi se on nezapažen provuka nijedan, a kamoli četri dana. Mi imamo najjače špije na svitu. Da je to bilo kod nas i da je slučajno koja susida znala da je kod nje neki muškarac stalno bi zvonila na vrata, tražila soli, cukra, brašna, ulja, bilo šta samo da provjeri šta se tamo događa i ko to nju posjećuje kad muža nema doma. Ali kako to nije bilo u nas, on se provuka.
Izgled more često zavarat čovika. Ona je onako figurala ka obična domaćica koja se davno pomirila sa sudbinom da služi dići i mužu. Dočekuje ih odčekuje, kuva im, pere šporke bičve i mudante i tako vrti tu istu priču iz dana u dan. Al, zapravo je u sebi bila živa vatra. Ono, izgarala je, čeznila je da jon se nešto dogodi, neka luda ljubav, nezaboravan seks. Nešto venti kvatro mile baci. Znala je, slutila, sanjala da postoji nešto više od njenog svakodnevnog običnog, posranog života. Maštala je o tome da bude bili labud od Čajkovskog ili Ana Karenjina prije nego ju je šatra vlak. I kako se i najluđi snovi nekad nekom, na opće iznenađenje, znaju pritvorit u stvarnost, tako se to i njoj, jadnici, dogodilo kad joj je u kuću banija neznanac i čilu joj utrobu i život promiša i u minuti priokrenija. U početku je bila ka nešto stidljiva, stegnuta, ali nije joj tribalo, fala Bogu, puno da izgubi busolu i pusti se od kraja. Totalno je popizdila od strasti. Ono, poludija on, poludila ona. Totalmente. I sad, koliko je to zapravo bila srića, toliko je bila i tragedija. Mislin, kad se čovik suoči da mu je čili život prije bija sranje i da će mu posli bit isto tako. I daje tek u srednjim godinama spoznala staje ljubav i strast.
To čovika, mislim, ženu more bacit u totalnu depresiju, nametnit i otvorit odjednom iljadu ijedno pitanje. O smislu života, o preispitivanju ljubavi prema mužu, dići, neznancu, sebi samoj i ko tu, u čiloj toj priči, ima prioritet. Odjednom ne znaš ni kud ćeš ni dićeš. Ne znan staje tu baš svega još bilo jer san svaki čas morala virit da mi ne izgori pića, ali samo znan da ju je taj neznanac, tada već znanac, pozva da sve ostavi i pođe s njin, i znan daje ona to uz potoke suza i grcanja odbila. Rekla mu je da bi jon se muž i dica od šoka srušili i zanesvistali da je ne nađu u kući, jer daje ona uvik doma ka dio namještaja. U drugu ruku mu je objasnila da ako ode s njim da to više ne bi bilo to, jer bi se i ta njihova velika, uzvišena, planetarna ljubav pritvorila u malu i nikakvu ljubav, vrimenom bi se izlizala i od nje ne bi ostalo ništa. Rekla mu je da je zbog svih tih razloga bolje da se rastanu i da sačuvaju tu svoju veliku ljubav u mislima i snovima, nego da je vrimenon pritvore u malu i ništavnu, tipa onoga ljubav je lijepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagovještaj da. Toga se stiha sićan iz osnovne. Mada u ovom slučaju nije bija samo nagovještaj jer su se oni i povalili, ali nešto slično je. Kad mu je ona to sve tako rekla i nabrojila on nije moga virovat, bija je popizdija i upa u totalnu depru, ali ona je bila uporna u svojim nastojanjima stalno ga grleći, ljubeći i baleći, pa je on tijane tija mora razumit. Posli su se još par puta povalili, dovatili divlje i strasno, a onda je došlo vrime kad je on mora skupit kofer, uskočit u kamioncin i poć ća. Ustvari, ta ljubav prema čoviku je ka i ljubav prema domovini. Voliš je, ali imaš na nju sto primjedbi i maštaš o dalekon svitu i tuđin morima, a kad se otisneš u taj svit gineš i patiš ka slapa za svojon rodnon grudon. I sad, ona je još dugo posli plakala i šmrcala, a on obilazija tim kamionom oko njene kuće, ka mačak oko vruće kaše, ali odluka je pala i povratka više nije bilo. Muž se uskoro sa dicon vratija kući, a njoj su oči još bile crvene.
On nije ništa skonta, biće mislija da su joj suzne od kapule ili promaje. A možda je i skužija, ali joj nije tija dat gusta da sazna kako je njemu sve jasno šta se dogodilo. Stvarno ne znan. Možda ju je on toliko volija daje nije tija izgubit. Bija je svjestan da nije njena životna partija ni princ iz bajke, ali iz straja daje ne izgubi nije tija ništa govorit. Ali mogla je ona Bogu zafalit šta on nije bija ka koji Dalmoš pa jon sve kosti polomija i u papar je samlija. Daje ona imala muža Dalmoša i da je on samo naslutija da se po njegovoj postelji sa njegovom ženon valja neki drugi tip, taj to ni u ludilu ne bi primuča nego bi polomija, skršija nju i ljubavnika. Fleka od njih ne bi ostala, a to jel njega ka muža njegova žena voli, to ga uopće ne bi bilo briga. Dalmoši se inače drže one: Udata si žena, pristala si da budeš majka i domaćica, da služiš svom mužu i dići, a za ljubav ko te pita.
I sad, šta, svitu moj, izabrat strast ili brak? Jer, čak da sa nekim i doživiš tu strast prije braka, u braku će se kad-tad rastopit i nestat ka mjehur od sapunice ili otpuvani maslačak. Zato je najbolje ovako: švogat se prije braka, volit, ono, ako imaš koga srcem i dušom, pamtit ga čili život, i o njemu koji puta kad ti bude teško malo maštat, a u brak uć sa razumom. Koliko san puta ja tako kad mi je bilo teško u onom glupom braku maštala o onoj mojoj prvoj ljubavi koji me je tija uvatit za cicu, pa san mu dala nogu. Eto, o njemu san maštala ka o nekoj divnoj, davno zaboravljenoj i nedostižnoj egzotici, a da san mu, recimo, dala da me uvati za cicu, a posli i nešto drugo, pa s njim posli uplovila i u bračne vode, ko zna kako bi mi bilo i di bi me valovi odnili, ali sigurno više nikad o njemu ne bi maštala i u mislima ga idealizirala. Ja u brak, doduše, nišan ušla razumno, a da me sad pitate, ne znan zašto san uopće ulazila, ali eto, ušla san pa san ušla, eto, i zato san snosila posljedice svog nepromišljenog poteza. Pa ako se ta pegula već dogodila meni, ne mora vama. Zato vam ponavljam: kad se budete odlučili udavat, stisnite srce i napregnite mozak. Za neobavezne mladalačke ljubavi bitni su osjećaji, a za brak razum. Puno je pametnije tako razmišljat, virujte mi. Od velike ljubavi se more i poludit, pa si onda nizašta: lud više nikom nisi od koristi i potribe, ni sebi, ni dići, ni društvu. A iz povjesti je poznato da su lude ljubavi puno više ljudi rastavile nego sastavile. Puno se njih iz te velike ljubavi samoubije ili međusobno poubija. Zato je bolje da to prođe mirnije. Manje strasti i više zdravlja!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:39 am



FAKULTET DA, ALI U KUZINI

Muški nikako ne mogu podnit kraj sebe uspješne žene. Doduše, oni obožavaju imat žene sa fakultetom u kužini, al da se s njim van kuće puno ne razmeću. Može vas muž upoznat ka doktoricu, pravnicu ili ne znan sa kakvom već visokom školom, magisterijem ili doktoratom, ali u kući on traži da mu samo budete poslušna uzorita ženica i sluškinja, i to zato šta od vašeg fakulteta u kužini on nema ništa. Šta će mu vaše obrazovanje ako nema ručka, neće se od vaše pameti najist. Tako van oni razmišljaju. Čim bi žena tila razvijat paralelno s brakom neku svoju karijeru odma u startu more prikrižit tu svoju ideju ako želi uz sebe sačuvat muža Dalmoša. To moraju bit stvarno neki puno napredniji i razumniji muževi. Ka šta su, recimo, muževi ovih naših saborskih zastupnica, koje po čile dane side u Saboru, putuju, druže se sa stranim i domaćim poslanstvima dok muževi doma čuče, čuvaju im dicu, kuvaju obid, odčekuju ih i dočekuju. To su stvarno široki ljudi i ta kategorija muževa su rijetke biljke koje kod nas u Dalmaciji ne niču. Čili Marjan su obrasli kaktusi i brnistre. Tvrdo, bodljikavo, teško, lomljivo i savitljivo cviće ka šta su nan i muški. To je osnovni razlog zašto su na vodećim mistima uglavnom muški. Jer svaki direktor zna se, ima sekretaricu, a zna se da zgodne bez diče i obaveza imaju uvik prioritet i ka takve mogu doć na to misto, a zašto, isto se zna. Jer je tako direktoru lakše, ne visi mu ničiji muž na vratu i sekretarica može lipo s njim putovat di oće, bit mu pri ruci, pri nozi i pri onome kad mu se prohtije. I sad, kad bi, recimo, žena nekog Dalmoša tribala postat direktorica, njemu bi u glavi odma bija neki njen crni zgodni brkati sekretar i zato ako se i potrefi koja žena na takvoj visokoj poziciji uglavnom je neudata, vesela udovica ili raspuštenica, jer naš domaći muž ne bi moga podnit da mu žena bude pozicionirana više od njega samog i glumi mu nekog gazdu.
A najgore bi mu bilo to šta bi se u tom slučaju osjeća u podređenom položaju, pa ne bi moga glumit facu hranitelja i branitelja obitelji, a poznato je da muški ne vole patit od osjećaja manje vrijednosti, vole da im se žene uvik dive i da su fascinirane njima radi njihovog osjećaja nadmoći i kontrole situacije. Pametna žena, iako je nerjetko jača osoba od jednog takvog svog muškarca, pušta mu da on o sebi misli kako je jedini i glavni kontrolor, a ustvari je ona ta koja dili karte i sve nazire. Oni vole imat kraj sebe nemoćne žene koje bi bez njih crkle i radije će bit bez žene i patit nego doživit da im se neko ruga da su papučari i rogonje kojima žena upravlja životon. Prije će crknit nego takva poniženja trpit. Ima još par zanimanja, osim tih šefovskih, koje organski ne podnose. Žene takvih zanimanja super im dođu za avanturu i zabavu, ali za brak ne dolaze u obzir. To su pod broj jedan pjevačice, glumice i balerine koje su odreda kurve, zatim medicinske sestre koje obožavaju noćni rad, uglavnom sa omiljenim doktorima, stjuardese su također sve manje poželjne i uglavnom žene koje dulje moraju izbivat iz kuće, i tako dalje, da ne nabrajam. Recimo, jedna od tih na vodećim mistima je ona Olbrajt koju je muž svojevremeno ostavija sa troje diče pa mu je ona za dišpet tila dokazat ko je i šta je i da more stić tamo di on samo more maštat. Jedna od ritkih udatnih koja je uspila paralelno gurat brak i karijeru je, časni izuzetak, gospođa Margaret Tačer. Nisu nju bez veze zvali čelična lejdi. Ona je odma na početku lupila željeznom šakom da se zna koje gazda u kući i zemlji, a muža stavila u okove. I čovik je prista. Vjerojatno on to voli. Imaš ti tu svašta! To ti je ka i u seksu. Neki to vole. Ono, da ih zavežeš, mučiš, maltretiraš, motaš oko njih neke lance, okove, Bože me prosti, tučeš ih. Ima takvih, stvarno. Tako je taj čovik biće volija da mu žena ima čeličnu šaku.
Tako se sićan, kad san bila curetak, moja me teta doktorica, kad su jon dica bila mala, uvik vukla sa sobon na neke simpozije, jer je samo tako mogla ić tamo pošto je moj tetak bija ljubomoran ka pas. Meni je tamo bilo masu dosadno.
Neki bi stari doktor staja za katedrom i sa štapon čačka po nekon bidnon kosturu i pizdija na nekon latinskom kojeg nisam, Bože tebe, razumila. Ne znan zašto, brate, za drob ne bi rekli drob nego neki apdomen, uterus, puterus, penis, vulva, pulpa i šta ti gaja znan šta. Lipo mogu reć kako se to zove. Lipo se zna kako se zove ova stvar, a kako se zove ona stvar. I tako, dok bi svi oko mene napelili uši i stalno nešto zapisivali ja bi za to vrime izvadila svoj ljubić ispod klupe i ćirila ima li šta frajera okolo. Našla bi se tu i tamo po koja interesantna faca, ali su uglavnom to bili debele starkelje ili neki pametni oćalinci. Posli simpozija čila ta ekipa skupila bi se na svečanom prijemu, koktelu i zajedničkom plesu na koji moja teta nikad nije išla pošto to tetak nije nikad dozvoljava. Tvrdija je da se na takvin mistima svašta događa i da on neće dozvolit da mu tu neko ženu povaljiva. Uzalud gaje teta uvjeravala da se to tamo samo sidi za stolom, priča i pijucka. On nije tija ni čut. Reka bi jon: Neću da nikom ulipšavaš stol, služiš ka figura, pa da posli priča da te je jeba. To neću podnosit!
Vidite kakvi su ti muški. Njega nije briga da bi nju ko eventualno i opalija, već ga brine šta bi on izgubija reputaciju. Dakle, i u ovon slučaju vidimo da njega nije briga za njegovu ženu i ono šta bi ona tila, nego on prvenstveno misli na se i šta bi on tija. Dalmatinska žena tu ne more ništa učinit. More poljubit ili ostavit. To se zna iz povjesti.
Dakle, žena u svakom slučaju triba držat do sebe, ne triba se nikako odreć svoje profesije. Ako tokom dana žena vidi i neki drugi svit, popije sa prijom kavicu, sa većim će se veseljem vratit kući, manje će patit od klaustrofobije, manje će bit grintava i s većin užitkom će obavljat one dosadne svakodnevne kućne poslove. Uvik je dobro da se žena sto posto ne oslanja na muža, prošla su ta vrimena kad bi zakletva pri sklapanju braka do kraja života zaista značila zajedno do kraja života. Ali danas, kad su ti muški toliko nestabilni i nepredvidivi, brak i to zauvik triba uzimat s rezervom. Jer to zauvik more već nakon pet dana prestat bit zauvik. Ništa danas više nije ka staje bilo, pa tako ni zauvik više nije zauvik. Ali zato san van tila reć kad žena ima svoje ja, svoj posa, zanimaciju, puno će joj lakše past ako se on jednog dana okrene i ode. Zauvik. To je to, a u drugu ruku ne valja ni u sebe puno infišat i mislit da se svak mora po čile dane klanjat tvojoj lipoti i pameti, to je brate puno naporno, pa čak da se radi i o nobelovcu. I taj nobelovac u kući to prestaje bit. Evo šta piše jedna u Slomljenim srcima:
Doktorica sam pravnih znanosti. Imam super plaćen posao, na kojem me svi cjene, udoban, luksuzan stan i obilje samoće. Moj glavni nedostatak je moj privlačan izgled. Želim da me se cijeni po intelektu, a ne po vanjštini. Evo i ova bi tila da muški ne gledaju samo njenu lipotu nego da prodru duboko u nju. Svak ko me vidi odma me pita: "Želite li sa mnom u postelju ?" Takav odnos prema mojoj malenkosti stvarno je frustrirajući, ja sam ipak doktorica znanosti još jedna doktorica znanosti, a uz to još i privlačna što je zaista dobitna kombinacija, rijedak slučaj i normalno je da očekujem da se prema meni tako i ponašaju. Zbog svega toga ja sam još, iako tridesetšestogodišnjakinja, sama. Sto da radim?, pita ona, a ja bi jon rekla: Ženo, spusti se na zemlju, briga se muške za tvoj doktorat u krevetu i kužini.
Jedna druga opet pita:
Kakva sam ja osoba? Draga, vesela, puna duha, inteligentna, druželjubiva, volim pjevat, plesat, svirat, plivat, kuhat, vest, čitat, volim dicu, volim bit trudna, super izgledan, ranjiva sam, emotivna, tolerantna, strpljiva, a imam kompleks manje vrijednosti koji vučem iz djetinjstva, nedostaje mi samopouzdanje.
Za ovu bi ja rekla da jon možda nedostaje sve, ali samopouzdanje sigurno ne.
Zato žena ne triba o sebi baš imat ni preveliko mišljenje, jer nikad neće nać partnera, pa niko ne voli živit sa živim mitom i legendom, a u drugu ruku nije nikako dobro ako muškarac osjeti da ste mu jedina zanimacija, i ako van se to dogodi bit ćete duboko nesritni. Ne triba njima sve podredit, nisu oni centar svita, mada bi to tili bit. Zato morate karte bacat na jednu i na drugu stranu. Zadovoljit njega, a osmislit i svoj život. Radite, pletite, čitajte, družite se, izađite. Rasporedite svoju ljubav i interese na više mista tako da muž dobije neku ka konkurenciju. Vole oni to. Vole taj osjećaj da se za nešto bore. Pustite vi šta van oni ne daju da radite, da se družite. Samo vi to radite, a oni neka ne daju. Njima je zabavnija ta borba, taj osjećaj da nešto moraju osvojit. Oni uvik nešto osvajaju. Vrhove svita, žene, pozicije u društvu, jer se oni stalno moraju dokazivat, to im je potrebno za potvrdu muškosti, staje i iz povjesti poznato. Više vole da nešto moraju osvajat nego da ih sve slušate i prilipite im se za skute ka taksene marke ili krpelji. To njima vrimenom postaje dosadno i jedva čekaju da te nametnike krpelje iščupaju, oslobode ih se i pobignu od njih. Muški su ka dica, oni ne vole konkurenciju u ničemu, pa bila to i obična knjiga ili goblen. Moj otac materi nije nikad da da veze goblene dok je on u blizini. Nije tija da njena pažnja bude usmjerena na goblen nego na njega. To, dakle, nikako nije loše da se muž nekad osjeti pogođen i da mu proradi sujeta, ljubomora i kompleks drugog plana. Mora se borit za pažnju svoje žene pa makar i s goblenon, al da se bori. Bolje to nego da biži. Kako vidite nije lako, al mora se balansirat, inače on ode da ga druge izbalansiraju. Koliko tu komponenata mora bit zastupljeno u jednoj ženi da ga zadrži i sve to izdrži! To je strašno. To je čista psihologija pomišana s filozofijom i iskustvon.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:39 am





OSTVARENA LJUBAV MOGUĆA JE JEDINO AKO JE NEOSTVARENA

Jedan Oskar je reka da bi muškarci uvik tili ženi bit prva ljubav, a žene njima posljednja. Ustvari, ljubav je sama po sebi jedna atletika, jedna trka s preponama, jedan maraton u krug u kojem se svi lovimo, tražimo, nalazimo, gubimo. Zapravo, čila ta frka i kuvanje oko te ljubavi je jedna igra, a mi patnici i tragičari u vlastitom komadu koji se zove život. Ne znan je li ta vječna ljubav zapravo uopće i moguća. Reću van sad nekoliko primjera na osnovu kojih san ja to zaključila. Primjere san ubrala iz života, filma, romana i svatila da smo mi zapravo najviše zaljubljeni kad patimo. I šta dulje patimo to smo sve luđi od ljubavi. Ne, ozbiljno, to valjda tako triba. Evo, sad san baš završila gledat onaj film Doba nevinosti. Malo je spor, ali ako imaš živaca na kraju skužiš poantu. Doduše, sve to su oni mogli skratit, a poantu bi svi izvukli već u petoj minuti filma, ali to onda ne bi bila fora, jer je fora baš u tom iščekivanju. Čili film ta glavna, lipa, plava glumica manito biži od tipa u kojeg je ludo zaljubljena i od kojeg, kad ga vidi, odma joj počnu curit sline i klecat kolina. I sad se ta napetost, zapravo, sastoji u tome da vidimo koliko će ona dugo bižat i skrivat se od njega, a da mu ne da one stvari, koliko će to dugo izdržat i oće li puknit ka cvrčak. Sa svakon minuton filma sve više svaćaš tragediju tog njegovog očaja, želje za njom, njenim poljupcima, dodirima, mirisima, tilom, i nje koja mu to čili film ka ne more pružit jer je on oženjen njenom rodicom pa mu ona ne more i neće dat. Da je film traja i deset sati svi bi čekali baš da vide oće li mu dat i kakav će to strasni trenutak bit i oće li od uzbuđenja živi ostat. Moš mislit koja je to tragedija dočekat kraj filma, a da mu nije dala! To je stvarno film bez hepienda. Na kraju mije bilo ža šta san čekala dvi, tri ure zaništa. Danas ljudi nemaju vrimena i kad nešto čekaju u filmu vole da to dočekaju. Ovako to svaćaju ka gubljenje vrimena.
Sve misliš daće mu, daće mu, sad će... kad ono ništa. Za popizdit! Ko će te Engleze razumit. Fin niki svit. Daje to u nas bilo, davno bi on nju povalija. Već u petoj minuti, pa ne bi tribali sidit isprid televizije tri ure. Ne bi to naši muški ni dozvolili. Da ona, ka oće, a neće. Da ga mami, a ne da mu. Ne bi ona dobro prošla daje to bilo u nas. Nikako. Vidila bi ona svoga Boga. A radilo se zapravo o tome daje ona ka neka polurastavljena grofica i da svima daje šakon i kapon, ali njemu ne more jer ga, ka, voli. I viš šta ti je čovik. Mislin, ima je svoju ženu doma, moga je imat koju je tija jer je stvarno bija faca i zgodan, ali je patija samo za onom koju nije moga imat, ona je za njega bila neosvojena kula, vrh svita, Sunce, Mars, a svima onima koji su je povalili bila je ka i sve druge, čak su je i ogovarali i govorili jon da je drolja. I da je čudna. E, sad da je ona njemu dala isto ka i njima, to bi njemu u početku bilo ludilo, pobiga bi s njon na kraj svita, ostavija sve, ženu, posa, familiju, zemlju, ali brzo bi se to počelo topit, i on bi jon počeja prigovarat staje zbog nje sve žrtvova, počeja bi brzo patit za prvon ženon jer sad ona ne bi bila kraj njega i tako. Ovako, pomirija se s tim da je ne more imat, izrodija dicu sa svojom zakonitom i patija za nezakonitom. A da mu je ta nezakonita bila zakonita i daje s njom izrodija dicu patija bi za ovom prvom. To van je tako.
Jer čoviku su za ljubav potribni snovi. Da ostvari ljubav čoviku je, ustvari, potribno to da ne ostvari ljubav. Znan da van to možda zvuči zamršeno, ali ako duboko razmislite, ka ja, vidićete da nije. Tako da iz svega ovoga ja, eto, vidin daje ta vječna ljubav zapravo nemoguća. Jer ako si dugo s onon koju voliš ne valja, a ako nisi dugo s onon koju voliš opet ne valja. Jedino ako patiš i maštaš valja. Ustvari, to su zapravo već i frajeri i cure skužili. Zato, ženske tipovima namjerno kasne na ljubavne sastanke, ono, deset, petnaest minuta. Jer žele da on svati daje ne more baš tako lako dobit kad mu padne na pamet, po naruđbi i da mora malo čekat i pizdit. Jer upravo to njegovo iščekivanje stvara u njemu bujicu vulkana s kraterima, izmišanih osjećaja, bis, želju, ogorčenost, strast i kad ona na koncu konaca dođe on neće bit nikako ravnodušan. Prije njenog dolaska i nakon iscrpljujućeg čekanja u kojoj se minuta čini sat, on je sigurno planira da joj sve saspe u lice, a možda je trisne i nokautira, ali kad se ona konačno pojavi obično svi ti planovi padaju u vodu i kad je on vidi sav taj bis odjednom se pretvara u strast i on je odjednom tako emotivno napunjen i spreman daje iz ljubavi rastrga ka pas.
A daje ona došla na vrime, lipo bi se nasmješili jedan drugome, ugodno popričali o kojekakvim nebitnim stvarima, ono, tek tolko da se nešto vrti, popili koje piće i na rastanku se hladno cmoknuli. Slična je fora i ona sa telefonom kad te on zove, a ti namjerno ne dižeš slušalicu, nećeš mu se javit kako bi se on u sebi zapita pa di je, s kim je u pizdu materinu, šta radi, šta se ne javlja. Onda njemu počinje radit mašta trista na sat. To van ženske uglavnom rade da onaj drugi svati da nije jedini na svitu i da one ne čuče doma kraj telefona čili dan samo da bi njega čule, nego da tu ima i još drugih raznih varijanti. Jer, čim on svati da je jedina ženina srića i zanimacija na koju ona čeka, počne zajebavat. To je poznato iz povjesti.
To je ta igra u kojoj imamo iste startne pozicije i sad je važno kad prvi povuče potez kako će ga ovi drugi patirat i matirat.
Nije sad opet dobro ni sve karte bacit na tu ideju, pa ga pustit da previše čeka jer bi on moga naglo popizdit i okrenit se tamo di će prije doć na red. Mora se uvik računat i s tim da svi nisu isti i nemaju isti senzibilitet, ali ja mislin da onaj ko nema živaca za pričekat koji put žensku, bolje da ode zauvik iz njenog života, jer se iz toga vidi da nije prosa na ispitu i da ustvari, nije ni bija za nju. Ali problem zapravo tek tu nastaje. Jer, umisto da mi to žene protumačimo: Dobro, otišaje, i tako nismo bili jedni drugom suđeni. Neka je otiša, ako mu je bilo puno čekat pet minuta kako bi mi onda bilo čili život. Bolje da se vratija sa po puta nego kad je već kasno i tako... Ali da bude najveće ludilo u svemu tome, u pravilu baš za takvin većina žena totalno popizdi i šta on više biži i radi veća sranja, ona ga više voli. Ako se slučajno kojon nesrićon uda za takvoga biće sritna jer ga voli i trpit će da je gazi sve dok je ne potira. E tek će joj se tad otvorit oči. Jer, žene su proklete, zaljube se uglavnom u neke grubijane, problematične tipove koji maltretiraju i društvo i nju. Jer neki malo nježniji i osjećajniji tipovi nisu im baš neka fora. Njihovu ljubaznost, poniznost i osjećaje nerjetko će žene pripisat njegovoj slabosti. A upravo ti znaju bit deset puta bolji frajeri kad dođe stani-pani, ali to svatimo tek kad je prekasno, na popravnom. Na takve tipove mi žene prelazimo uglavnom kad se od one prve kategorije umorimo, kad nas spizdi i šutne nogon ka krpu. Kad se zasitimo borbe, prepiranja, nadmetanja, uzbuđenja, avanture, nepredvidivosti, pa čak i batina koje nam pruža ona prva kategorija. Nakon šta se, dakle, totalno iscrpimo sa tipovima svoga srca zbog kojih bi se mi ubili, tek onda prelazimo na ovu drugu kategoriju, a to su oni koji bi se ubili zbog nas. Te obično manje volimo, ali sa njima je mirnije more i sigurna luka. Eto, to je sad čista matematička jed nađba iz koje možemo izvest pravilo i u kojoj smo rješili da uvik u pravilu jedan voli više, a oni drugi kalkulira zašto je s onin prvim.
Tako često partner bez duše nađe dušu od partnera. Kad jedan prestane volit, ljubav dojučerašnjeg partnera prema njemu postaje mu smišna, ljigava i on to smatra njegovom slabošću. I sad šta ta neizlječivo zaljubljena strana više slini, plače, pati, moli, ovom drugom postaje sve odvratnija. Nije dobro kad bi se, recimo, u naletu očaja jedan ubija zbog drugog i drugi zbog prvog, jer to već onda počinje sličit na Romea i Juliju, a zna se, kad si mrtav da nema života, a di nema života, nema ni ljubavi. Dakle, eto, svi se mi čili život tražimo, prividno nađemo, zatim razilazimo, onda opet ulazimo u neku drugu kombinaciju, ludu zaljubljenost koja to opet prestaje bit. I tako trčimo, trčimo ukrug, tražimo se i uglavnom ne nalazimo. I sad van je valjda jasno zašto sanja zaključila da te vječne ljubavi zapravo nema, iako mi za njom čeznemo. To je čista matematika i sad mi izvodimo pravilo:
Čoviku je da ostvari ljubav zapravo potribno to da ne ostvari ljubav. Žena muškarca voli onoliko koliko može trpit, jer da ne trpi ne bi znala ni da ga voli.
A lude li smo, Bože, i kako bi nan samo moglo bit lipo, ali mi nećemo. Više volimo sa njima patit, nego bez njih uživat. Zašto da bude jednostavno kad može komplicirano. Al eto, takve smo. Tako smo skrojene da mučimo i trpimo. Sve je to počelo još u Edenskom vrtu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:40 am




BRAK TRIBA SVATIT KA PODUZEĆE

Brak je ka opsjednuta tvrđava. Oni koji su vanka tili bi uć u nju, oni koji su unutra tili bi izać iz nje. A moglo bi se reć daje ka i bolnica. Kad te boli tija bi uć u bolnicu i imaš samo jednu želju, a ta je da ozdraviš, kad ozdraviš tija bi šta brže izać iz nje, a čim izađeš umisto jedne, imaš sto jednu želju. Kad ljudi mladi ulaze u brak zaslipljeni su samo jednom idejom: utažit svoju žeđ za ljubavi i provest ostatak života sa svojim partnerom u sritnoj zajednici koja se zove brak, ali već na putu kući od matičara taj im se brak sve više počne činit mrak, počnu im se po glavi vrzmat raznorazne ideje, sumnje, planovi, kombinacije. Počnu se osjećat nekako sputano, neslobodno, zavezano, pristrašeno. Još par minuta prije nego su kročili nogom u matičara, ljubav im se činila, ono, na prvi pogled, a čim su napustili njegov ured svatili su da im dioptrija nije baš bila najbolja. Počne im se po glavi motat ona: Brak je zaslužena penzija za bivše ljubavnike. I šta onda? Ta ideja o sritnom ljubavnom gnjezdu ne drži ih ni par dana i – op – rastavljaju se. Pa pogledajte mene, pa pogledajte vi staje ovo danas došlo?! Čili svit je poludija! Svi su se porastavljali. Naprosto mi je čudno srest neku ženu, a da nije samohrana majka. I to van je sve zato šta za brak više niko nema živaca.
Ti muški bi to tili, nije da nije. Tili bi se oženit, ali ne bi tili nikakve bračne obaveze. Žena bi im ustvari samo tribala zaminit mater, a oni bi se i dalje tribali ponašat ka mladići. I ajde, žene to donekle i trpe dok ne dođu dica koja, tobože, učvršćuju brak. E, kad dođu dica, onda tek nastaju problemi. Prvih par dana svi su oduševljeni oko prinove. Tepaju mu buci buci, gaga gugu, gledaju u njega ka u Boga ka u sedmo svjecko čudo, ka da nikad nisu vidili malo dite. Ako je uz to još sin nasljednik, a ne dite, srići nema kraja. Uvik san se čudila starijima kako gledaju malu dicu, ka da prije nikad nisu vidili novorođenče: Ajme staje sladak, ma vidi ga, ma vidi mu lučice, ajme kako male prstiće ima, ma joj milo moje, ajme, divan ti je, isti ti. I to govore odma čim se rodi dok još dite ne sliči na nikoga i dok je još modro i zgužvano od poroda. Majke mi, da mi kažu da takvo nešto sliči na mene ja bi se uvridila. I tako, kad našim muškima jave iz rodilišta da su dobili sina, čim spuste slušalicu počnu lokat i nazivat ekipu i eto ti još jednog razloga da se ne trizne deset dana. I to ti je sad pravda. Žena mora nosit dite devet miseci, rađat u mukama i na kraju, dok još sva ranjena leži u rodilištu, muški loču i banče, i to bez žena. Pa o kakvoj onda mi emancipaciji govorimo kad je nas Bog neemancipirane stvorija. I možemo se mi borit ne znan kolko, ali samim rođenjem i čim imaš žensku stvar među nogama, odma si neemancipirana. A da ne govorimo da sedam dana imamo PMS, pa sedam MS, pa opet PMS, pa sve u PM.
Sedan dana prije emesa si u komi, sedam dana za vrime emesa si hendikepirana i sad vidi kolko je bidna žena u misecu normalna. Možemo mi govorit o emancipaciji koliko oćemo, ali hormoni će nam uvik ostat neemancipirani. Jedino ako se ne operiraš pa ti nalipe muškoga nestaška koji, naravno, neće bit u funkciji, ali čim je on tu, pa makar i nalipljen, stvari se minjaju. Al da se mi vratimo na naše mlade tate junake koji se tako vesele i luduju sve do prvog dičijeg plača. Čim dite počne plakat, budit se po noći svake tri ure, šmrcat, plakat zbog zubića, oni dižu ruke od svega, ženinu sisu velikodušno prepuštaju prinovi, dižu se, uzimaju kušin i odlaze u drugu sobu, a nedugo zatim i u drugu kuću.
Sve se više odmičući od vlastite. Nađu neko utočište di nema te cike, vike, uznemiravanja, krike, problema, dispanzera, temperature, doktora, pelena, kakice, pišice ni ćućina. U početku to taje, odlaze i vraćaju se, a onda samo jednog dana uzmu kufer i isele se definitivno uz neki valjani razlog ili naprosto bez riči, staje i najčešći slučaj. I sad, ako žena ima neki stan, ajde, ajde, a ako odlaskom njega i njegove ljubavi odu još pare i stan, šta onda? Misli se šta ćeš i kud ćeš u životu. Nema druge nego pokunjit se i pokucat ponovo na roditeljska vrata, ma kako to ponižavajuće bilo. Potom čekat i molit da vas prime. Tako ostavljenu svi će vas žalit, ali niko neće pomoć. Još će vas počet i ogovarat: Daje valjala ne bije muž ostavija, uvik je i bila histerična i šizofrena. Derala se na ono jadno dite i muža kada se nailagljiva ludara, tako da se on, bidan, mora zatvarat u zahod u kojem je jedino ima mira. Nije ni čudo šta su svi mislili da ima proliv. Sad neka se snalazi sama pa će vidit staje izgubila, kako joj je sad kad se nema na koga derat. Dok nešto ne izgubiš ne znaš šta si ima. Jadno dite pored takve matere.
Za muža, koji ležerno šetucka, svi će reć kako je krasan i smiren, a jadna žena koja po čile dane trči da bi stigla posvršavat sve nagomilane obaveze – oprat, skuvat, prisvuć dite, izmirit temperaturu bočice na lakat, otić na posa, vratit se, uzet dite iz jaslica, stavit ga na vrime leć. Takva jadnica ne smi ni pokazat da jon je teško, ni povisit ton jer će odma svi reć da je histerična i neuračunjiva i ka takva odma će dobit dijagnozu, pa će joj, jadnici, još i dite oduzet. Takva rastavljena jadnica svakom je na meti. Niko iz muževe familije neće se nad njom sažalit, još će bit i sritni šta im se sin rješija jedne takve. Pogotovo njegova majčica koja mu je čilo vrime punila glavu. Ka ona moja bivša onom mom bivšem. Svuda je to isto. Svi budući muškarci samo će vas tit iskoristit i bacit ka štracu uz onu poznatu: Zašto bi ja uzeja nešto staje drugi bacija?. Vlastiti otac kod kojega ćete potražit utočište, ka staje bija slučaj kod jedne moje prije, reći će: Eto, opet je tvoja udaja pala meni na grbaču. Nikad te se neću rišit. Prije braka ranija samo tebe, a sad iman tebe i tvoj privjesak, to dite. Jebate, jadan li san i nesritan rođen. Posla san jednu, dobija san dvi. Možete ostat dok se ne snađete, ali se snađite šta prije jer ja više neman ni godina ni živaca za dičijiplač. Oću u miru gledat dnevnik i prognozu. Šta si posijala, to i kusaj. I tako se jadna rastavljena žena s ditetom mora sama snać. Traži i posa i stan. Cisti, peri. Juče tako čitan u novinama jedna jadna žena, inače prijateljica noći iz Đardina, govori da mora prodavat svoje tilo dok ne podigne sina, a posli će vidit šta će. Sinu govori da ide radit u restoran da se ne bi šokira kad bi sazna da mu je mater kurva. A šta će jadna žena: govori da nikog nije briga za nju, ni društvo, ni državu, ni socijalno, a da dite mora imat knjige i kruv. Najsritnija je kad uplovi koji strani brod u luku. Kaže, onda ima posla priko glave. Ima takvih još sto primjera kako se matere žrtvuju. A jedan od najtužnijih mije onaj iz lektire Jadnici od onoga Viktora Igoa, ona priča o Kozeti kad je jadna Kozetina mater povadila zdrave zube da bi jon ćer imala šta jist. I tu je lovu od prodanih prednjih zubi poslala ženi koja je čuvala njenu malu, ali ta drolja, dabili drolja od žene sve je pare na se potrošila, a bidnu je Kozetu tukla i držala šporku ka ona maćeha Pepeljugu. To je prava kurbetina, a ne ona naša iz Đardina.
To mije stvarno tužno za popizdit. Iman dobro srce. Sićan se da san iz te lektire dobila asa jer je od tuge nišan mogla pročitat do kraja. Čilu bi je natopila suzama, a ona glupa učiteljica iz osnovne to nikako nije mogla svatit i nikad mi to nije povirovala. Još mi je zbičila asa da me stari pribije kad dođe na primanje, krava jedna srca kamenoga.
Uvik joj je bilo dobro u životu. Naišla je na dobrog čovika koji ju je drža ka malo vode na dlanu. Jedinac bez matere. Ta nije znala šta je to patnja. A virujte mi, samo napaćeno srce ka moje zna staje plemenitost. To je poznato iz povjesti i bajaka. Recimo, sve kraljice su crne i zločeste, a sve sluškinje i posvojenice koje trpe su plave i plemenite. Ja san isto plava, samo šta nišan sluškinja, a opet nišan ni kraljica. Dobro, nišan ni prava plavuša. Uglavnon nije važno šta san, ali znan da san plemenita i širokogrudna.
I to da van dovršin. Tim muškima, koji tako ostave ženu i dite i postanu vikend tate ništa se ne promini u životu. Dođu opet lipo u matere koja preuzme brigu o njemu, kuvanje, peglanje, odčekivanje, dočekivanje i tako. Počnu izlazit vanka, družit se sa onin balavicama, skakat s njima i po njima, po disku i postanu luđi nego šta su ikad bili. Jer čari te slobode koju ponovo osjete čine im se puno privlačnije nego prije braka. Ta sloboda koja im se prije braka možda na trenutak i učinila dosadna sad im postaje izazovnija nego ikad prije i oni naprosto pomanitaju za svime šta ona nudi. Bivša žena, za koju su u početku imali barem nešto sažaljenja, sad im postaje najljući neprijatelj, pogotovo ako traži alimentaciju. Tek tada, ustvari, vidite kako su većina od tih beštija muških škrti, to je za ne virovat, svima ka da je zmija u žepu i da nije suda pustili bi onu i ženu i dicu da pokrepaju. Za alimentaciju nikad nemaju, ali za čašćavanje ekipe uvik imaju, tu se oni pokazuju i dokazuju ka strašno galantni i širokogrudni. Tu jadne mlade curice padaju. Misle da će se i prema njima odnosit ka prema kavi, kokakoli i vinu. Da će ih uvik bit željni, plaćat ih i opijat se u njihovin sokovima. Dite izvedu uglavnom nediljom na sladoled i to pod uvjetom da se oko njega mota njegova nova cura. Nova cura se po običaju vrlo trudi i guguče oko maloga ne bi li tako još više pridobila tatinu ljubav. Ako pak tata češće uzima maloga djevojka će sve rjeđe izlazit sa njima, ona to neće tit trpit i uskoro će je morat zaminit nova.
To je mene ponukalo da razmislin zašto je sve to tako i došla san do zaključka da je vjerojatno svima dato previše slobode. Ono, da svak izabere koga oće, da spava i prova prije braka ko koga dovati. I to ti je ustvari tako – kad se svitu da prevelika sloboda oni od šume ne vide stablo. Ne znaju izabrat, polude. Sve provaju prije braka pa in posli ništa nije zanimljivo. Tako je, na primjer, onaj Čerčilov sin svega ima i svega se nauživa, pa se na kraju ubija, jer jedino to nije prova. Za sve je to kriv i internet i televizija, porno filmovi, penthausi, plejboji, kažini i lutke na napuvavanje. Svit se nagleda golotinje pa im i nije neka fora čekat prvu bračnu noć za vidit ženu golu.
Zato ja, majke mi, mislim da su oni brakovi u povjesti iz računa bili sritniji od ovih brakova danas, iz ljubavi. Nije bilo puno auta, aviona, svit se uglavnom rađa i umira u svom mistu. Nije bilo ni tih perverznih časopisa, interneta, ni lutaka za puvanje pa se normalno muško veselilo golom ženskom butu. Divojke su bile pravilno raspoređene tako da nije bilo viška. Ono, na jednog muškog zapadala je jedna žena i s tim su se morali pomirit i zadovoljit oba partnera. Varanja nije bilo, a svako priskakanje u tuđi dvor plaćalo se glavon. I svi su bili sritni da imaju žensko u kući koje će im lipo prat i rađat dicu. Bolje išta nego ništa. Ljudi su bili manjih zahtjeva. Po čile su dane radili fizičke poslove, pa nisu imali vrimena za pizdarije. Uveče kad su se vratili kući bili su sritni da im je ko ima šta skuvat i da su se pored ženskog tila mogli izvalit i zahrkat. I to van je trajalo. Moj otac kaže da je najbolje nać ženu u krugu koji moš šestaron potegnit. A ima i tu istine. Recimo, kad kod nas ženu pošalješ u pizdu materinu to je normalno i šarmantno, a da to napraviš Englezici ili Njemici tužila bi te u Hag.
Evo šta san danas pročitala u novinama. Piše jedan naš iseljenik Hrvat-Amerikanac:
Svaki momak čiji su roditelji Dalmatinci, a koji je oženija Amerikanku rastavija se. Neki čak i po tri puta. A oni koji su se oženili iz starog kraja još su uvik u braku, jer triba znat da Amerikanke nisu naučile slušat, a vrlo je važno naučit tu malenkost. Eto!
Zato brak triba shvatit ka poduzeće. Osnuješ firmu, registriraš je, izabereš partnera sa kojin će ta firma poslovat s dobitkom, a ne bankrotirat priko noći.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:40 am



TIP TORNADO I ŠOTOKUCO

Muški kad se naljute znaju bit jako zajebani. Dile se u dva tipa muških. Takozvani razbijač ili razjareni bik ili, ako oćete, tornado, i tip šotokuce, takozvani musa. Od ova dva tipa ne znaš koji je gori i stvarno je teško izabrat od ta dva zla manje. Ovaj prvi je onaj pravi kršni rustični dinarski tip koji sve rješava šakon o stol ili nogon u televiziju, šta je još uvik puno bolje od šake, noge ili prsta u oko. Nerjetko nastane i pravi potres, krš i lom ako se bika još više provocira. Onda njegovi rogovi narastu do neslućenih razmjera i mogu probit i sami zid. Razlog za krš i lom često ne mora bit velik. Dovoljna je, recimo, presoljena blitva. Sićan se kad san jedanput došla iz škole, lipo oprala ruke, prikrstila se i sila sa roditeljima za stol. Otac je reka materi: Magda, prisolila si blitvu!, a mater je rekla: Nišan, Stipe. Otac je reka: Jesi, Magda. Mater je odgovorila: Nišan, Stipe. Otac je reka: Jesan ti reka da ne triba blitvu solit dva puta, ako si stavila sol u vodu ne tribašje posli š njon začinjat. Nišan stavljala sol u vodu samo san š njom začinjala, Stipe, odgovorila je mater. Ja san samo vrtila glavon livo-desno, ka ping pong dok je temperatura rasla. Samo si začinjala, je li Magda, Magdu ti Magdinu, da ti uh! E, moj Stipe, odgovorila je mater. Ma šta e moj Stipe, Stipu ti Stipinoga jeben da ti jeben tebi i blitvi i onon koje ija. Nemoj Stipe, rekla je mater. Ma sta nemoj Stipe, nemoj Stipe. Od koga ti praviš budalu, pitan te ja. Sta ti misliš da ja neman jezika i ustiju za osjetit sol. Ma nije mi do soli, jebem li ti sol materinu, nego nikad nećeš da priznaš. Ma da jedanput priznaš ne bi ništa, rič ne bi reka. Nego si te glupe tvrdoglave race koja nikad ne bi rekla daje u krivu ni daje kolju. Znači tebi nije slano. Nije moj Stipe, rekla je mater. A kad nije, dobro, tako je reka otac, uvatija teću i bacija kroz prozor.
Teća je sa onako vrućon blitvon pala točno susidu na glavu i čilu mu ćelu ispržila. Ne bi blitva bila toliko vruća nego moji uvik vole da u njoj bude puno vode, kažu to je dobro za probavu. Mislin, kad se ta voda popije. Susid, onako s tećon na glavi, sta trčat okolo i derat se, a kad se oslobodija te teće, jeba je mom ćaći sve po spisku. Arlauka ka stoka po čiloj ulici tako da su svi izvirili glave kroz rolete. To van je tako kod nas u Dalmaciji, čim se dogodi neki incidente stradale, odma se okupe gledaoci, svjedoci sritni da oni nisu sudionici tekuće drame u koju se ipak nerjetko umišaju. Ne znan kako su oni to posli rješili i jesu li se tu upleli kakvi državni organi jer san ja bila mala i mater mi nije ništa tila govorit, a takvih je slučajeva bilo more. Samo se sićan da je mater onda pobigla u sobu i zalupila vratima. Otac je otvorija vrata od te sobe, mater ih je zatvorila, otac ih je otvorija, mater zatvorila, otac otvorija, ona zatvorila. E, onda ih je otac skinija i više nije bilo vratiju na sobi. Bija bi on njih najvjerojatnije marnija nogon, ali mu se nije isplatilo jer su vrata bila od onoga mutnoga stakla koje je minja pitaj Boga kolko već puta. Zadnji put kad je bija kupija to staklo prije nego gaje uglavija u vrata bija gaje položija na krevet. Ja bila taman kupila neki kupaći, glumila filmsku divu isprid ogledala, mirila svoje rastuće obline i u jednom trenu natraške, ne osvrćući se, samo sila na krevet. Živa san se usrala kad je ono staklo ispod mene učinilo krc. Počela san se derat na sav glas, šta od straja od oca, šta od toga šta san mislila da mi je pukla guzica. Dotrča otac, dotrčala mater. Bidna se pripala za moju guzicu, a otac se pripa za staklo. Kad je vidija šta san napravila, sta je urlikat i trčat za mnom. Mater se samo drala: Stipe, pusti staklo, srića daje maloj guzica čila. A otac je reka: Jebe se mene za njenu guzicu, bilo bi mi bolje da joj je guzica pukla, a da mi je caklo ostalo čilo. I tako derala se mater, derala seja, dera se otac. Živi pičvajz. I da opet ne bi triba kupovat staklo savlada se i taj put lipo skinija vrata. Ja mislin da mu je bilo izmirit snagu u svakoj šaci da bi bila veća od Popajeve kad pojide špinjaču.
Takve tipove muževnih muških možete u Dalmaciji srest u svakoj drugoj kući. Njih ne mora nužno karakterizirat da imaju zlu krv. Prije bi se moglo reć da in je krv uzavrila, da su nagli, bučni i brzi na potezu. Kad se dobro izderu i sve porazbijaju za pet minuta in bude žaj i najradije bi zaplakali, i to više zbog nastale štete i financiskih posljedica nego duševne boli ukućana, mada ni to nije isključeno. Zato ih žene uglavnon trpe jer znaju da su u biti meka srca, a nisu krivi šta su rođeni brzopotezni. Zato kad kod nas čujete neki krš i lom to morete svatit ka dio kulture, kulturne baštine i običaja našeg kraja. Jedino šta ne toleriramo to je kad čujemo plač i krikove, na to smo alergični. Dakle, ako ne dođe do plača i direktnog fizičkog sukoba sve drugo kod nas se smatra pod normalno i to je samo jedan vid oslobađanja nekog viška energije za kojeg su opet žene krive ako ga muški previše imaju, jer da taj višak energije troše na korisnije, lipše i uzbudljivije stvari, ka recimo seks, manje bi kršili i lomili po kući. Dakle, više seksa, manje loma i sačuvaniji namještaj.
Menije ovaj tip osobno draži. Ispuše se i za pet minuta gotovo. Takozvani tip tornado. Još da ne zaboravin. Ovakav tip tornado muškog vanka kuće se nerjetko zna pretvorit u Robin Huda. Šaku će potegnit samo na nepravdu, ka na primjer, ono kad čuje da neko plače ili neko nekog tuče, a to se ne srni dogodit u njegovoj blizini, tu on skače u spašavanje ka u vatru. Ili, recimo, na nečiju otvorenu provokaciju i u svrhu zaštite žena. Vrlo mu je stalo da bude na dobron glasu. Ima izgrađen imiđ i čilu strategiju lipog ponašanja. Fino govori šta ga se u kući more stvarno ritko čut, sve neke lipe riči, pridržava ženi stolice, plaća pića. Dakle, vrlo pazi da mu ne dođe, kako bi mi rekli, trenta una, da mu ne izađe ono divlje iz njega jer mu je vrlo stalo do dobrog ugleda. Toliko o ovom tipu.
Drugi tip, dakle tip muse ilitiga šotokuce puno je zajebeniji i složeniji. Taj već zalazi u domenu psihoanalize. Taj tip dubinski i neosjetno nagriza i uništava žrtvu, odnosno partnera iznutra. Žrtva svakim danom neosjetno propada dok potpuno ne nestane. Ovaj tip, ako ste osjetljivi i senzibilni ka biljčica, ozbiljno more utjecat na vaš život i zdravlje i samo vas jednog dana ka vitar otpuvat. Ovog se tipa ozbiljno čuvajte. Oni kad se naljute ili namuse zato se zovu muse mogu mučat i po nekoliko dana, pa čak i sedmica. Ako je žena govorljiva i željna komunikacije ovakva situacija, u kojoj partner neće da progovori, sistematski je ubija. Ona se počne preispitivat, kopat po svom egu i idu, tražit di je falila, grist samu sebe, počinje nazivat sve i svakoga okolo ne bi li našla utjehu i kakvu-takvu komunikaciju, a za sve to vrime onaj drugi samo muči li muči. Ne bi iz njega rič izvuka. Za stolom, dok side, čuje se samo zveckanje pinjura i žlica. U postelju ljegaju ka dva stranca tuđinca. Okrenu guzice jedan drugome i dok on ladno bez duše zahrče, bidna isfrustrirana žena nerjetko i suzicu ispusti i ako on kroza san čuje da ona šmrca još će se više namrgodit. To je jednostavno takav tip duševnog mučitelja. I šta onda učinit? Ništa! Lipo bižte ća. Jednostavno, kad on umukne i odbije komunikaciju vi se lipo uredite, izađite iz kuće, nađite nekog koji je za komunikaciju spreman. Nema van druge. Inače postoji opasnost da vrimenom uđete u njegov ton bez tona i da tako vrimenom zanjemite, a to se ipak ne isplati.
Ovo su dva drastična tipa i dva drastična načina muške reakcije na neko nezadovoljstvo ili neku neispunjenu želju. Između ima još kojekakvih raznolikih slučajeva koji kad se naljute, na primjer, opiju se ili izlete iz kuće pa kartaju danima ili bacaju kamenje oko kuće i rade takve fizičke poslove kroz koje postoji šansa da se ispušu, neki jednostavno nestanu pa ih pronađu u nekoj rupi i dovedu opijene i uništene doma, neki se vole potuć za najmanju sitnicu, neki se ožene kompjuterom, po čili dan u njega bulje i ništa ih drugo ne zanima, posebno ne žena jer im žena postaje taj stroj. Tako se jednostavno liče i tako. Samo san tila reć da idealnog nema. Nikad ne znaš kad nekog upoznaš koji zapravo vrag u njemu čuči i kad će taj vrag iz njega izmigoljit. Možete vi njega prije braka uzet malo i na provu, ka auto, i more se on vama fantastično ponašat, ali čim uđe u brak nerjetko se dogodi da pokaže sasvim drugo lice koje vi niste ni sanjali da bi moga imat. More doć do toga da ga ne morete više pripoznat. Nerjetko se događa, na primjer, da neko za koga svi tvrde da je bija uvik miran najednom sve poubija. Ali to su opet ekstremni slučajevi na koje se, eto, isto mora računat, pa nije nikad naodmet imat, recimo, koji nožić ispod kušina. Jer, opet bolje vi njega nego on vas. Bože moj, nije to ništa strašno. To je samo jedna mjera predostrožnosti, borba za goli život i samoobrana. Ka među životinjama. Ka u onoj seriji Srvajvl. Ko jači taj tlači. Veća riba jede manju. Eto, dakle, idealnog nema pa najbolje izaberite nešto najpodnošljivije. Ono da šta kasnije poludite ili ako ste neke lude sriće ne poludite uopće i ostanete živi, zdravi i neokrznuti. To je gotovo nemoguće, ali ima časnih izuzetaka. Eto, aj, sad...

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:40 am





KO KOGA ISKORIŠTAVA ILITIGA TROŠI

Da većina muškaraca ima ljubavnice, to smo spomenili, a i da nismo, to je opće poznata stvar. Da bi i žene sljedile njihov primjer, ni to nije ništa novo, neke to i rade, vodeći se za onom: Lakše gaje bome iznajmit i posudit nego trpit. Ono, skupljat za njim pobacanu i šporku robu, skupljat dlake po kadi i lavandinu, dočekivat ga, odčekivat, trpit uvrede, poniženja, strepit, donosit mu, odnosit i znate već šta tu već spada ako se nekog muškog oće stalno imat uza se. Zašto onda sve to lipo ne izbjeć i ne uzet od života samo ono najbolje? Ljubav je lipša, izazovnija i tajanstvenija kad muško ne gleda ženu svaki dan i u svim situacijama, kako, na primjer, pere, pegla, riba, znoji se i pada od umora, kad ofarbane kose i s maskom na licu seta po kući, depilira se, leži zbog glavobolje s krpom na čelu, ima probavne smetnje pa ne izlazi iz vecea, kad je boli ovo, smeta ono, grinta i tako to, nego kad mu povremeno dođe na sastanak, uređena, mirisna, dobre volje, nasmijana, cvrkutava, bez primjedbi i jednog jedinog problemčića. Dakle, ono šta ostane sami je šlag kojega ližu sladostrasno jedan i drugi, a potom sretni odlaze kući u svoje probleme. U svoje kakice, papice, račune, bolesti, svađe. Sve to ne vidi i ne čuje ljubavnik i zato se takva veza u pravilu doima bajkovitom. No usprkos tome žene se ipak teže odlučuju na ovo takozvano rentanje muškog ilitiga ljubavnika. Ne dođe to odjednom. Kaže se da žene nađu ljubavnika tek ako im je muža dosta ili nije.
Trpe one muževu nevjeru, brutalnost i zanemarivanja, deračinu i ciku sve dok joj se jednog dana ne ukaže neka svitla mogućnost. E, onda ona nesvjesno ka omamljena ide ka tome svitlu, ka utopljenik kojemu je ona za opstanak nužno potribna. U početku sve se čini idiličnim, ali nerjetko toj svitlosti ili, da kažem zdravo seljački, ljubavniku takva veza sama po sebi nije cilj. On, ako ništa drugon, često prepričava svoje ljubavne avanture i tako kompromitira dotičnu. Ja, zapravo, nikad nišan mogla svatit kad muškarac kaže: Ma, jesan je obrlatija i iskoristija. Po meni bi i žena isto tako mogla reć, jer ako je on spava s njom i uživa u njoj, ona je uživala i u njemu. Tako da je to odnos fifti-fifti. Pa neće ni jedna žena ić s nekim u krevet protiv svoje volje. Recimo, žena upozna nekog galantnog tipa. On je izvede vanka, počasti pićem, a nekad i večericom uz sviće, potrudi se, pridržava joj stolicu, kaput, priča kojekakve priče za koje žena već unaprid zna da su pizdarije ali ona ih napeto, ne trepnuvši, sluša radi općeg dojma i atmosfere, a ne zato šta joj je lipo slušat te bajke i pizdarije, i nakon toga svega on je uvede u svit romanse i ljubavnih tajni. I sutradan taj priča o tome da je tu ženu iskoristija. Ako ćemo o iskorištavanju onda je ona, po meni, iskoristila njega. Njegovo slobodno vrime, pare, muškost i pažnju. Eto, to su ti neki apsurdi i muške gluparije.
Jedini slučaj za koji bi mogla reć da je takozvano iskorištavanje žena sa strane muškaraca je, ne daj Bože, silovanje.
Ali za takvu vrstu iskorištavanja postoje organi i zatvori koji će i službeno onda to potvrdit.
Žena, kad nađe ljubavnika, postaje u kući nekako mirnija, ništa joj nije teško, gluha je na sve provokacije, trčkara i leti po kući ko pčelica Maja, ništa je ne može pogodit, prolipša se, produhovi, dobije ono šta se zove nešto. Jer u sebi misli: Neka, neka, samo vi mene doma svi tarite i tlačite ali našla je ova gospoja i svoj apaurin, svoje gnjezdašce i svojih pet minuta. Kad se žena tako iznenada promini i muž se nerjetko nađe zatečen, pa i on promini ponašanje prema njoj, a nerjetko se ponovo u nju zaljubi. Tako da taj njen preljub može nekad i pozitivno uticat na sveopći dojam i situaciju u kući i van nje. I takozvani prijatelji, prolaznici, primjetit će znakovite promjene i, naravno, malo je ogovarat, a to su uglavno svi oni koji su je prije zbog muževljeve nevjere žalili. U vezi s tim iman jednu svoju koje se držin. Bolje da me svi ogovaraju i zavide mi nego me žale. Kad te ogovaraju, dobro je. Kaže se. da muž obično zadnji sazna. A ja bi rekla, ne daj Bože, da ikad sazna jer činjenicu da mu žena nabija rogove ne bi moga nikako podnit, oprostit ni prožvakat. Jednom maču, jednom Dalmošu. Noge bi jon polomija. I to ne toliko zbog nje i ljubavnika koliko zbog njegovog ugleda u društvu i bojazni da mu se ne nalipi etiketa papučara i rogonje. To san vam već spomenila i, ponavljam, ne daj Bože da sazna.
Kako pripoznat kad muški nađe ljubavnicu? On se isto nekako slično ponaša ka žena u sličnoj situaciji, samo malo trapavije, očitije i neopreznije. Istina daje u takvom slučaju puno pažljiviji prema vlastitoj ženi, blaži, tolerantniji, sluša sve iz prve bez negodovanja, ode po kruv i novinu, ne minja i ne pribacuje naglo programe za inat kad su ženine najdraže serije, očisti kumpire, postavi stol, ispeče meso na gradele i tako jednostavno sluša, postane dobar ka kruv jer negdi duboko ipak osića grižnju savjesti i potrebu da prevarenoj ženi nekako nadoknadi to šta ju je oštetija i obeščastija. To njegovo nastojanje i slušanje iz prve, vrimenom počinje bivat toliko očito i prenaglašeno da žena odma more vidit da s njim nije baš sve u najboljem redu, da se nešto događa, da je nepripoznatljiv i da ga je u biti nemoguće povezat sa onom osobom otprije svega par miseci, a možda i dana. Osim toga počinje ostajat u kupatilu, po čile dane se licka, pička, pere. I svaki dan za divno čudo minja mudante, a počinje i koristit neke čudne nove parfeme od kojih zasmrdi čilu kuću. Nerjetko sam kupuje donji veš i to sve neki moderni. Tipa bokserice na srdašca ili na sidra. Kad razlog njegove korjenite promjene postane sve očitiji i očitiji ona počinje sa strategijom otkrivanja mjesta zločina i osobe sa kojom se zločin provodi. Dakle, počinje uhođenje. Žena se maskira, nabije neku maramu ili šešir na glavu i izjuri iz kuće netom staje muž izaša.
On pali auto, ona pali auto. Prati ga ka u najkriminalističnijim amerosapunicama. Ako nema auto, puno je teže. Mora pješke ili se nekako snać. Uglavnom, prati ga, zatim konačno otkriva daje to to i daje bila u pravu i, normalno, pada u očaj kad vidi dragog sa buketon cvića, koje kući nikad nije donija, u zagrljaju nove cice-mace. Odlazi kući baca se na krevet, pada u depresiju, plače, vrti u glavi čili svoj propali život i najlipše godine koje mu je dala i, kako se njoj tada čini, pod noge bacila, naziva prijateljice, traži stručnu pomoć, buši mužu gume od auta, naziva mu ljubavnicu, gađa se s njom priko telefona svakojakim pogrdnim gadarijama, konačno i sa mužem ulazi u otvoreni sukob i kad je već brak gotovo razoren i uništen ipak uspije nagovorit muža da odu zajedno u psihijatra ili u bračno savjetovalište. Naravno, on u početku to odbija govoreći da on nije lud i da samo ludima tribaju psihijatri koji su i tako svi odreda maknuti i da oni mogu da bi prvo sebi pomogli. Ako ga žena nekim čudom uspije nagovorit, onda odlaze na savjetovanje i to po mraku da ih niko ne vidi, jer nijedan naš muški ne bi tija da se otkrije da on tamo ide pa da ga sutra već čili grad zajebava. Nakon psihijatara dolaze na red vračare kojih je u zadnje vrime sve više. Niču ka gljive posli kiše.
Kako kojekakvi problemi čovječanstva postaju sve veći i veći, tako je i njih sve više i više, isto ka i alternativne medicine. To se mnogima učinilo jako unosno zanimanje. Dokazuju da neko ima neku bolest, a oni lik za tu bolest pomoću dokaza za koje nemaju dokaza. To bi bila kratka definicija, recimo, e neke alternative. A jadni svit ka svit, sve bi da da izađe iz vlastite nevolje, pa i zadnju pribijenu kunu. I dok je ljudi i ljudske nevolje bit će i alternative i vračarija koje od tih istih ljudi lipo živi. Ja bi samo rekla svima takvima: Okej, vi meni sredite stvar, a ja ću van onda posli platit, ali neće oni to. Oni vataju čovika di je najtanji i kad mu je najteže, u momentu kad je izgubija svaku nadu i kad bi sve da da se riješi svoje nevolje. Menije grozno kad vidin nekog takozvanog iscjelitelja i gomilu jadnih bolesnih ljudi koji mu puni vjere hrle da im pomogne i izlici ih, a on im se smjesi, daje im nadu, uzima novce svjestan da im ne može pomoć. To mije grozno. Kako to ti ljudi mogu radit? Igrat se ljudskom nevoljom. Strašno! No, da se mi vratimo na vračare i ljubavne jade. Dakle, njih u pravilu pohode samo žene uzimaju od njih neke trave, vode, čari-bari, šuškalice. To stavljaju po kući, krevetu ili u muževljevu spizu. Tako da on bidan nikad ne zna na kojim sve čavlima i vradžbinama spava i šta jede. I ako se ta čila bračna stvar i kriza jednog lipog dana sredi sama od sebe, kad ljubavnici sve to dopizdi i kad ode, gospođi vračari posa će cvast jer će iscrpljena i ispaćena žena mislit da je to njena zasluga i pronit glas dalje do mnogih drugih ucviljenih i privarenih žena kojih, na žalost, danas ima na tone.
Svaka je veza u početku lipa. Ljubav i optimizam naprosto nosi čovika. Osjećaš se ka da letiš, pršćeš, ne odaš po zemlji. Sve se čini idealnim, čili svit. A partner samo takav. Fin, galantan, pun lipih riči, planova, obećanja, nikad ne podriguje, ne pušta vjetrove ilitiga prdecka. Prosto se žena pita ide li ta njena ljubav uopće na zahod. Ima li normalnu probavu ka svi ljudi. Čini se ka da ima kroničnu opstipaciju. Nigdi ne pušta ni ne duši, ka novi madrac. Ni na usta ni na guzicu. Ali prava povezanost dvoje ljudi vidi se kad vam padne ta maglica isprid očiju, kad postanete svjesni da on hrče, mljacka, prducka, smrducka, budi se otečen, s krmeljima u očima, poteže vodu u zahodu. Dakle, po menije prava ljubav kad se neko ne zaljubi u sliku nego u pravo živo biće od krvi i mesa, koje je spremno trpit i volit sa svin njegovim manama, vrlinama i ljudskim fiziološkim i drugim inim potribama i potribicama. Teško je živit sam. Nije prirodno. Triba se s nekim imat i svadit. Covik je ipak društveno biće. I kad promisliš: bolje je, onda, u kući imat muško nego pasa ili mačku, ako se već o nekom triba brinit. Bolje se onda brinit i šetat svoga dvonožnog nego četveronožnog kućnog ljubimca.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:41 am



TRIBA IM NABIT KOMPLEKSE

Jeste li vi primjetili kako muškarcima nikad nije neugodno prigovarat ženama? Uvik ti nešto ka fol u šali spuste: Ajme, majko, malo si se udebljala, a čini mi se da san ti vidija par borica-smijalica, e godine, draga moja, idu, a nekako su ti guzice sve bliže podu, uskoro ćeš morat kupit cipele za njih, a ni sise ti nisu više šta su bile, došle su ti do pupka, i bi sigurno bila mis u onim crnačkim plemenima dije to simbol ženske lipote. I tako dalje i tako bliže, sve ono ka u šali ogade vas i ocrne na mrtvo ime i prezime. Ozbiljno. Samo to bidne ženske primaju nekako, ka normalno, ka neslanu šalu na koju su već oguglale. I dok muški na naš izgled uvik imaju sto primjedbi počevši od izgleda, oblačenja, pa do frizure i šminke, žene ćete rjetko čut da im izravno u facu saspu svoje mišljenje o njihovom luku. Žena će ritko kad reć čoviku: A vidi te, jesi ćelav, pariš globus ili nogometna lopta, imaš pivsku drobinu ka prase i jedva se gegaš. Imaš kratke nogice ka Pajo Patak, a ni druge ti stvari nisu zavidnih dimenzija. Ozbiljno. Ti muški su toliko puni samopouzdanja, samouvjerenosti i prepotencije jer da nisu ne bi ženskima radili to šta rade. A šta jedan obišeni starkelja ima u svojoj glavi kad ide leć sa mladon ženskom? Šta on misli koje i staje on i zašto ona trpi njegove godine na svom tilu? Je li takav jedan ikad pomislija kako nije fer da jedna mlada ženskica gleda njegove staračke pjege i sjajnu ćelu prošaranu s tri žute dlake umisto da vrime provodi sa svojim mlađahnim vršnjakom napete kože, guste kose i rešetkastog, čvrstog, uvučenog stomaka. Ako pak žena oće pa oće, ako odluči, ako je takav jedan šarmantni ćelavi starčić očara, začara, privuče i pridobije, pa mu ona naprosto ne more odolit, onda mu ona mora dat do znanja šta je i koga dobija.
Tribate mu nabit komplekas i osjećaj duboke zahvalnosti prema vama koju će morat svakin danom sve više pokazivat i zafaljivat Bogu šta mu je posla takvi dar s neba, takvi mladi, netaknuti cvitak i kaplju jutarnje rose koju će morat na dlanu čuvat da mu ne isklizne. Ako vi budete mučali i divili se njegovin godinama, iskustvu, staračkom šarmu, financijama i svemu ostalom šta uz to ide, budite sigurni da će i vas za koju godinicu zaminit mlađon. Jer će mislit da ste vi ustvari sritnica kojoj je Bog podarija njega. Zapravo takvi muški nikad ne traže mlađe. Oni su uvik uz ženske istih godina, samo šta oni stare. Recimo, kad njihova ženskica od nekih dvadeset i pet godina napuni trideset oni će je opet zaminit sa jednom od dvadeset i pet. Prominiće je bez grižnje savjesti ka i auto ili svaku drugu stvar.
A u stvari nisu oni krivi staje situacija na njihovoj strani, nego žene koje se u pravilu dive i idealiziraju svoje muške te im na takav način svakim danom jačaju ego ulivajući im toliko potrebno samopouzdanje. Njima, ustvari triba dat do znanja da su oni ti sritnici šta imaju vas, a ne vi njih.
Jedna je tako žena imala abnormalno debelog muža i stalno se ka fol brinila za njega i njegovu dijetu od koje je on iz dana u dan postaja sve širi i širi. Na kraju ga je morala čak odvest u bolnicu da mu doktori pomognu rješit taj problem, kad su je oni pitali da li bi ona iskreno želila da on smršavi, odgovorila im je u napadu trenutačne iskrenosti da baš i ne bi. A kad su je upitali zašto, odgovorila je da dok god je on tako debel ona ima osjećaj sigurnosti i kontrole nad njim i da jon tako jača osjećaj vlastitog samopouzdanja. Jedna druga, koja je svom debelom i nikakvom mužu pomogla i dovela ga u red, doživila je da jon je taj isti, kad se uljudija i doša na svoje, lipo okrenija leđa.
Sad opet, ne mora muž bit baš uvik nužno ružan, debel, ćelav i nikakav da bi van osta muž. More on bit i sasvim normalan, prihvatljive vanjštine i, koliko-toliko, bistre pameti, ali onda triba znat. Jedna je tako svome svaki dan čitala osmrtnice, govorila kako mladost brzo prođe, kako muškima sa mladim ženskam brzo otkaže srce pa i njima brzo izađe ta mala sličica u novinam, mirila mu fibru, kuvala čajeve i tako. Uglavnom, davala mu do znanja da bi on bez njene brige i pažnje bija niko i ništa da bi crka za dva dana. U isto vrime sebe je sve više uređivala, zatezala, postajala sve živahnija tako da je ovi jadnik na kraju bija prisritan šta je ima i šta mu pomaže, a da se uopće nije pita je li mu ta pomoć uopće potribna. Sve van je to, na kraju krajeva, čista autosugestija. Zato, ako ih oćete zadržat, ne smite in se puno divit nego im morate nabit komplekse.
I kad birate muža nemojte trčat za nekim poznatim osobama, nekim upadljivo zgodnim frajerima jer takvi će bit prije svačiji nego vaši. Bolje imat malo ružnijeg i manje poznatog muža, a sritniji brak.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:41 am




ŠTA IH KOD MUŠKIH PRIVUČE
NA PRVI POGLED REKLE MI
POZNANICE I PRIJE

ŽANA – Kad mu se ispod đempera nazire donja bila majca uz vrat.
ZDENA – Kad se ispod gaća naziru bokserice ili obične mudante. Bokserice me asociraju na neko komešanje, a kad mu uočim obične mudante, neizbježno počnen razmišljat na kojoj mu je on strani.
LUČA -Mot.
BRIGITA – Nabrekle žile na rukama.
NAIDA – Muška šaka i lipi dugi prsti sa zlatnim prstenom.
LEA – Zlatni lančić oko vrata i privjesak koji mu uđe u usta pa ga cucla kad se sagne.
GLORIJA – Kad mu požute prsti od duvana.
MIRA – Kad se od bisa uzbudi, pa mu adamova jabučica skače gori doli.
MAJDA – Kad vadi plik para vezan gumicom za platit kavu.
REA – Kad raspali muziku u autu, nagazi na gas a lakat nasloni na otvoren prozor dok mu promaja mrsi kosu.
LINA – Kad otkopča zadnji botun od đins košulje, a iz nje izviruje malo ljubavnog tapetića ilitiga dlačica sa prsiju.
ZRINKA – Kad stoji za šankom podbočen laktom jedne ruke, dok u drugoj drži čašu, pijucka i šara pogledom.
KARMELA – Kad neki zgodni tip miluje po kosi svoju curu i nježno je grli, a ja zamišljan da san ona.
GORANA – Ne uzbuđuje me tip posebno, već kad vidim muške mudante da se suše pa onda zamišljan ko im je vlasnik.
NENA – Mene jako uzbuđuje Riki Martin kad ga gledam na televiziji i kad, dok piva, vrti kukovima.
LILE – Mene najviše uzbuđuju brkovi, to me uzbuđuje za popizdit, dok me muški ljubi i još kad se malo iz nji ositi i miris duvana.
LARA – Mene uzbuđuju samo oženjeni muškarci, jer ja iman puno posla i nemam vrimena tražit muške, s njima se sastajat i to. Kad za nekog znan daje oženjen, znan daje prosa kaki-taki test, da valja nekom, pa da onda ni meni ne more bit loš. To se u većini slučajeva i pokazalo ka točno.
KLARA – Mene najviše u muških uzbuđuje ono kad pribaci nogu priko noge, pa mu se kad ima kratke bičve vidi komad noge. Al ne uzbuđuju me svačije i bilo kakve nego samo dlakave, to jest što su dlakavije to me više uzbuđuju.
DRAGICA – Mene najviše uzbuđuje gledat muške među noge dok odaju pa pogađat di mu stoji, ima li bokserice il obične mudante, i koliki bi mu moga bit, a načisto me spizdi ono kad muški u proliče zavrnu rukave i malo otkopčaju botune oko vrata pa im se vide dlakave ruke i ostalo. Nekako, priko zime dok su svi zakopčani na to i zaboravm pa me onda proliće raspizdi, ali do jeseni se smirim.
ANE – Mene jako uzbudi kad vidim dok se vozin auton kako neki muški piša uz cestu.
ROZA – Mene uzbuđuju samo intelektualci s malim oćalima, malo ćelavi, sređeni, s kravatama i lakiranim cipelama. Uvik mislim kako puno rade pa im triba jedna da ih mazi i pazi na njih. Kad takog vidin odma mi se nešto doli pokrene, uzela bi takog u krilo i gladila ga po ćelavoj mu ćeli.
NATAŠA – Mene super pale kompjuteraši jer imaju malo veći stomak od sidenja prid kompjutorom, pa uvik mislim kako mora bit lipo stisnit se uz takog pa te onda taj stomačić lipo grije i ljulja. Kod tih me kompjuteraša još uzbuđuje što su pametni za popizdit.
MERI – Mene uzbuđuju intelektualci. Važno mije samo daje neko pametan, a onda ako je pametan more izgledat bilo kako, more bit i mali debeli ili veliki debeli samo da je pametan i da pametno govori.
DINA – Mene uzbuđuje guzica, prava muška, utegnuta u uskim rebatinkama. Gola mi nije nešto jer se često zna desit da kad ju ništa ne drži na okupu i nije Bog zna šta.
SUZANA – Mene strašno uzbudi kad muški na kraju utakmice izmjenjuju znojave majce pa im se vide lipa sportski razvijena tila. Zato kad neman muškog, doma gledan utakmicu.
BRANKA – Mene jako uzbuđuje veliki gvozdeni sat na dobro razvijenoj dlakavoj muškoj ruci, to kad vidim popizdim, samo što se često zna dogodit da na drugoj vidim zlatnu tanku narukvicu pa se odma oladim.
BOSE – Samo me jedna stvar može uzbudit: nagelirana kosa.
DARA – Mene jako uzbuđuju muški koji po ulici vode i nosaju dicu, ali samo kad in nisu žene u blizini. Onda odma ositim miris dičijeg šampona, pomišan s mirisom pitralona i duvana i pomislim kako bi bila dobra i malom, a i tati.
SNJEZANA – Uzbuđuju me samo dlakavi muškarci, kad mi muški nije dlakav iman osjećaj da grlim linoleum.
VIKI – Jako me uzbuđuju muški koji nose bile bokserice, ali one stisnute uz tilo. Samo šta to još nisam vidila u životu već samo na slici.
ZORA – Mene jako uzbudi muškarac sa rastavljenim zubima jer mi se to u jednom ranijem slučaju pokazalo ka neponovljiva komparativna prednost.
SLAVICA – Mene uzbuđuju samo muškarci u uniformama, od vojnih lica do policajaca. Nisu loši ni vozači tramvaja i autobusa, a i kod pripadnika gradske čistoće ta uniforma je nešto bez čega ih nikad ne bi uočila.
MARIJANA – Mene uzbuđuju samo tipovi ala Miso Kovač, koji nose raskopčanu košulju pa im se tri-četri zlatna lanca zamrse o dlake na prsima.
SANJA – Jako me dugo nije ništa uzbuđivalo, ali nigdi prije, kad sam išla na fitnes, nisu bila dobro zatvorena vrata muške svlačionice pa sam onako u letu malo provirila. Nije to bilo ništa posebno, par muških guzica, para iz tuševa i kiseli miris iz znojavih maica, bičava i patika. Ali u tome je bilo nečega privlačnog.
MARE – Uzbuđuju me manualci. Snažni i muževni, brutalni, razvijeni. Zamišljam se ko Palčića u njihovom snažnom muškom zagrljaju i želim da me zgrabe divlje, seljački i brutalno mi utisnu filmski poljubac.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:42 am





ONE STVARI

Ovu temu san čuvala za kraj jer me je o tome nekako najviše straj pisat zbog njene delikatnosti, moje nestručnosti, a i neke nelagode i neugode koju osjećam kad o tome pišem. 0 tome ne triba govorit ni pisat. To triba radit. Ali pošto se, eto, sve oko toga vrti od rođenja pa do smrti jednostavno moran i o tome nešto reć. Jer, sva životna filozofija ipak se svodi na onu: u se, na se i poda se. Život je, ustvari, red seksa, red spize. Kad muški poidu sve šta nađu u frižideru, onda krenu jist ženske. Dugo sam mislila da za pisat o tome triba bit stručnjak tipa psiholog, seksolog ili nešto slično. To i dan danas mislin i toga se držin, ali kako danas ipak živimo u malo fleksibilnijem vrimenu u kojem svak more pisat i govorit o čemu ga volja, i ja san se malo više okuražila. Mi smo ipak jedno demokracko društvo i svak more lipo radit šta gaje volja, je li tako. Recimo, taj seks je prije bila tabu tema, nije se baš tako lako o tome moglo nešto čut i saznat, a i roditelje je dići nekako bilo sram o tome govorit. I kad bi dite pitalo: Mama, kako sanja doša na svit?, mater i otac bi se glupo smijuljili i rekli ono sa čime bi čili taj slučaj rješili: Đonila te, dušo, roda. A moji su, bar šta se tiče tog životnog područja, bili dosta napridni. Čovik to ne bi od njih očekiva, ali eto, nerjetko se iznenadimo kad to najmanje očekujemo. Niko nije spominja nikakvu rodu. Kad san pitala mamu to neizbježno pitanje mlađe diče, a koje glasi: Kako san ja došla na svit"? mama se malčice zarumenila u obraščićima i stala mučat ka da joj je zastala neka knedlica u grlu i mucajući mi odgovorila – Pa znaš, dušo, tata i mama spavaju zajedno i onda kad se mama najmanje nada ditejoj uleti u drobić. A odakle uleti?, pitala san. A otamo odakle se nikad, dušo, ne bi nadala, rekla je. A šta mama i tata rade u postelji kad to dite uleti?, pitala san dalje. Ništa, dušo, samo leže, razgovaraju, onda zaspu, i dok mama spava ditejoj doleti u drobić, a da mama ni sama ne zna kako, jednostavno sklizne, tiho je promrmljala mater.
Onda san ih ja naravski nastavila pilat dok su se oni sve više glupo smijuljili i crvenili. A kako meni nije došlo dite kad san spavala u sobi sa rođakon Markom za Božić? Zato šta ste vi spavali u odvojenim krevetićima, a ne u jednoj postelji, reka je otac. Jesmo, jesmo, odgovorila san žurno. Marku je po noći bilo zima pa je uletija u moju postelju i stiska se uz mene. Staaaaa?, zajapurija se otac, a borami dobro da san ovo čuj a i to ti meni tek sad govoriš? Šta?, pitala san. Ništa, ništa. Sutra ću ja razgovarat s Markovin ocen. Ono je bijaprvi i zadnji put daje kod nas prispava. Ma vidi ti mangupa, majmuna majmunskoga, orangutana, dobro da ga ja nišan vidija, šatra bi ga u papar, buva od njega ne bi ostala, bagerom bi priko njega priša. Ma da san zna, za one klempave uši bi ga dovatija i izvuka iz kreveta tako da bi mu došle još veće, ka u slona. Još mi i incest u kući fali, ka da već nije dosta debila oko mene pa bi mi još samo jedan triba. Vidiće kad ga ja uvatin! Ja san počela plakat jel nišan nikako mogla razumit zašto bi on nabaketa bidnoga Marka sa kojin je meni bilo tako lipo grijat se u postelji za Božić. Plakala san šta nan to otac više neće dopustit. Ništa to meni nije bilo jasno zašto i šta smo mi Bogu i roditeljima skrivili, staje to taj incest i debil. Lipo smo ležali i grijali se, a meni u drob, dok smo spavali, nije ništa, nikakvo dite uletilo. I staje mater više primirivala oca, on je sve više divlja, pizdija i pritija Marku i njegovon ćaći tako da se tu razgovor mora prikinit. Mater me je, bidna, zagrlila i nekako utješila, a ja san tek nakon godina i godina saznala zastoje otac popizdija, staje to incest i kako se prave debili.
Danas su dica manje gluplja nego šta san ja bila. O svemu saznaju odma kad se rode. Oni iz droba umisto sa posteljicom izlaze sa kompjuterom. Od malih nogu im na sve strane prid očima šivaju slike golih ženskih, muških i neke raznorazne gnusne kombinacije. Naoružani su porno časopisima, kazetama, internetima, filmovima, staje u neku ruku dobro, a u drugu, brate, i nije. Oni Amerikanci bi za lovu sve napravili, baš sve. Tako da su in puni filmovi nasilja, kriminala i golotinje. Naši opet kupuju te filmove i prikazuju na televiziji prije nego dica idu leć, tako da se, gledajući ih, u njihovom jadnom malom mozgu svakakve misli roje i kote.
Idealiziraju one koje bi najmanje tribali. Prošle je godine jedno dite na televiziji gledalo di se njegov omiljeni glavni glumac obisija pa se i on samoobisija na roletu u svojoj sobi dok su mu starci čavrljali i ispijali kavicu u dnevnom gledajući kraj te iste serije. Staje dalje bilo, bolje da ne znate. I onda se mi čudimo odakle seksualni manijaci. Eto iz tih filmova. Ako to dica gledaju od malih nogu to in postaje normalno i oni se sa takvim tipovima identificiraju, pa ih danas-sutra u stvarnom životu i sami izigravaju. Zato mi je u neku ruku bilo i draže šta san ka mala bila seksualno gluplja, zatucanija i neosvještena. Bolje bit neosvješten nego manijak. Ja, na primjer, te filmove, posli koji dršćen i ne mogu zaspat, uopće ne volin i neću gledat. Pa neću ja plaćat pretplatu da me neko straši, ionako san već dosta pripadnuta od ovog jebenog, nemilosrdnog života. Kad sama gledan, recimo, neki takvi film počnen se u straju nesvjesno osvrtat oko sebe i sve gledan oče li ko iskočit iza zavjese ili ormara, silovat me il priklat ka kokoš.
Još nekako, ajde, ajde da me siluje, ali, mislin se, zašto da me kolje, ne mora to uvik nužno ić jedno s drugin. I tako. Ja puno više volin one lipe romantične starinske filmove za isplakat se, za povratit dušu i natopit kušin suzama žalosnicama. U tim filmovima se dvoje, recimo, na početku svađaju, prave jedan drugome dišpete, a od samog početka vidiš kako će to sve skupa završit, nema dileme. Tipa, ko se tuče taj se voli. Ona bude buntovna i divlja, neukroćena ka divlja mačka, tigrica s panđama od tri metra, kose boje kamomile i očiju boje karamele od lješnjaka, on mišićav, preplanuo, sa maljama na prsima, bradon od tri dana i očima boje divljega zumbula. Pri kraju filma dojaše, ka pravi kauboj, ukroti je ka kobilu, zgrabi i utisne joj divlji filmski poljubac s jezikom. Ona se koprca, koprca, potom malaksa u njegovon zagrljaju, on je digne na konja i s njom odjaše na njihov do smrti zajednički ranč na kojem će izrodit puno dičice i živit sritno i zadovoljno do kraja života. Di end. Takve filmove ja obožavan i uvik se rasplačen nad svojom sudbinom. Za neke su možda ti filmovi glupi i ljigavi, ali baš me briga za njih. Ja san bila i ostaću nepopravljivi romantik. Pa ako je to glupo onda sanja glupa i šta me briga. Tila bi da je i mene tako neko ukrotija iz ljubavi, diga na konja i sa mnon zaprašija, a mene su svi, bidnu, samo bacili sa konja na tovara i nepovratno otprašili. Tužno je to, tužno. Za popizdit. Uvik kad mi tako dođe nešto u grudima teško, a u grlu mi se stisne, sitin se one naše stare dalmatinske kancone:

Kad bi moje suze na kamen padale
Kamen bi se raspa suze bi ostale.

E moje bi ga suze izile, izgrizle ka solna kiselina, toliko su jake i bolne. Ali dobro, dosta je bilo kuknjave, sad moran pomalo počet pisat o onome o čemu san van rekla da osjećan ka svoju neku obavezu da pišen. Dobro, ustvari, nije to neka baš moja obaveza, ali neka potriba je, jer mislin da to stvarno moram napisat u jednoj ovakvoj knjizi u kojoj se čilo vrime govori o odnosu muškarca i žene, a ne mogu ipak zaokružit jedan takav odnos bez onog najhitnijeg šta muško i žensko veže i zbog čega među njima dolazi do svih i svakakvih pizdarija, a to su one stvari. Sad, moje vlastito iskustvo u tome nije neka ludnica, ali san se zato povodila malo za iskustvom drugih sa kojima san ćakulala, a najviše su mi pomogle moje prije. Pročitala san i provrtila brdo ženski časopisa u kojima više ništa drugo ne moš ni pročitat osim kako skinit celulit, kako uzbudit muškarca na iljadu načina i probudit ponovo zamrlu strast unutar braka. Tu obično pišu kako žena triba počet kupovat izazovno donje rublje, u bojama i minimalističko, crveno, žuto, crno, na cvitiće. Eto, već prve stvari u kojoj se ne slažemo. Ja mislin, ako muškarac voli neku žensku, ako se ka bik na nju pomami, on sve zbaci s nje, rastrga, zatvori oči tako da donje rublje u biti ni ne vidi. Jadna ti je ona strast koja se takvim pizdarijama mora budit. Onda nadalje pišu kako parovi koji oće ponovo upalit vatru ljubavi i strasti moraju prominit stalno misto vođenja ljubavi, a to je bračna postelja i otić malo za promjenu na balkon, u dvor, lift, auto, na krov, na stablo, u šufit ili čak neko drugo izazovnije i riskantnije misto, di uvik imaš osjećaj da će neko doć, samo šta nije stiga. Taj osjećaj napetosti ih uzbuđuje jer imaju osjećaj krađe zabranjenog voća. To mi isto nije baš najjasnije jer će im ubrzo dopizdit i balkon i stablo i auto, pa di će se onda odselit da bi probudili svoju uspavalu strast, na Mars? I tako san ja vrtila, provrtila i prelistala gomilu tih časopisa i stručne literature u kojima se, tobože, m.ore svašta pročitat o onin stvarima.
Ali sa stručne strane govoru da se tu često radi o vrlo nepouzdanim informacijama staje šta, pa san onda je odlučila razjasnit možda neke stvari onako kako ih ja vidin, slutin i doživljavan. Najveći stručnjak u analizi onih stvari je Frojd, ali govoru da mu te prve teorije više ne vride. Sve se minja. Čovik bi reka kako se to nikad ne more prominit, one stvari uvik ostaju one stvari. E, ali nije to baš tako. To sve more bit, a i ne mora. Osim toga, ti Frojd nije nikad puno raspravlja o onin stvarima vezanin za žene, pa je tek jedna Mari počela o tom pisat. Žena najbolje pozna ženu, nema tu. Sad, ja san ipak katolički odgojena i mogu mislit šta bi mi rekli otac i mater da vide kojin in se ćer pizdarijama bavi i o čemu piše, ali, fala Bogu, moj otac nije stiga nikad pročitat knjigu dalje od pete strane zato ovo i pišen pri samom kraju knjige di on neće i tako nikad doć, jedino ako počne čitat odostraga, ka staja uvik čitan novine. A, eto, nadan se da neće i da mu niko od vas neće ništa o ovome spomenit. Unaprid vam fala. Znan da se danas malo povjerenje u ljude poljuljalo, ali ono se mora kad-tad vratit i mi moramo počet virovat jedno drugome ako oćemo uć u Evropu. Znan da nišan neki stručnjak, ali koliki nisu pa pišu.
Dakle, najprije ćemo reć nešto o anatomiji onih stvari. Frojd je uvik govorija da mi žene imamo istu onu stvar ka muški samo da nan je zakržljala i uvučena pa da smo zato mi iskompleksirane, a po meni bi i muški mogli bit iskompleksirani, šta in ta stvar nije uvučena i kroz nju ne more izać novi život. Takvih blentavih teorija ima kolko oćeš. Sve se minja, pa i te teorije. Najbolja teorija je vlastita. U nekin primitivnim plemenima djevojčicama su čak i rizali tu zakržljalu stvar da ne bi mogle uživat. To su stvarno vrhunske budalaštine i primitivizam. Srića da nišan tamo rođena. Pa da je Bog tija napravit ženu bez toga bija bije napravija. U nekim vjerama postoji pravilo muškog obrezivanja, ali oni i posli toga mogu uživat, a bidne žene budu osakaćene za čili život. Uvik su pronalazili neke gnjusobe da osakate ili optuže bidno žensko. A žensko ka žensko, moralo je trpit i to sve zbog one Eve koja je već na samom početku sve uprskala i zgrišila u Edenskom vrtu. Na primjer, za vrime kraljice Viktorije žene su optuživale ako su uživale u seksu, a danas ih optužuju ako ne uživaju i pišu recepte na sve strane kako to postić.
Dakle muški imaju onu mušku stvar, a ženske imaju onu žensku stvar, oni šta imaju malo muške stvari i malo ženske, šta im je to sve izmišano i zbrčkano zovu se hermafroditi. Muške i ženske stvari se bitno razlikuju po svemu, a najhitnija razlika je šta muška stvar nema kosti i ima balotice sa strane. Ustvari, to sve imaju i žene samo šta je to kod nas sve uvučeno, a kod njih izvučeno, šta bi reka oni blentavi Frojd. Ja mislin da njemu nisu baš bile sve na mistu, ali neka mu bude. Te balotice se kod ženskih zovu jajnici, a kod muških jaja ilitiga testisi. Testis inače na grčkom znači svjedok, odakle je i došla rič testamenat, jer su prije muški prilikom časnih prisezanja stavljali ruku na te balote, pošto se nisu znali potpisat. Govoru da su muške stvari interesantnije za vidit od ženskih. Ženske su uglavnom sve slične i tu nema nekih većih odstupanja, ako je sa ženom sve u redu. Po ženskoj stvari moš vidit radi li se o prirodnoj ili falšoj plavuši. Muške stvari su dosta različite, ali je zapravo najhitnije da se mogu aktivirat i stavit u funkciju u svakom trenutku kad nam se to prohtije. To je najhitnije, a ostalo manje-više. Njih ima svih veličina, duljina i debljina. A to opet ovisi o načinu promatranja, kutu gledanja i dioptriji. Ako gledaš odozgo stvari su manje nego gledajući odozdo ili direktno. To je takozvana optička varka. Ili, na primjer, ako je tip dalekovidan, pa skine il zaboravi oćale kad ide pisat, njegova mu se stvar najedanputa more učinit puno veća pa postoji opasnost da popisa postole. Neko voli ovake neko onake, a neko tehničare. To su oni s malim, al živahni. Zdene govori ako već mora birat, bolje daje deblji nego daje kraći. A šta ćeš, sto ljudi sto ćudi. Ali ono staje u svemu tome najbolje to je da, kad se zaljubiš u nekoga, nikad ne moš znat kolika mu je ona stvar.
To je ono najbolje, jer i ovako je ženskima teško nać frajera, i nerjetko su jako izbirljive, a moš mislit šta bi tek izvoljevale kad bi muškima na čelu visila ona stvar. Šta opet more bit, a i ne mora, jer pišu da veličina one opuštene stvari nema veze sa dignutom. Ne mislin ja da bi muškarci opet tribali hodat ka nosorozi i da in ona stvar na čelu strši, govorim to samo hipotetički. Ona muška stvar nije također proporcionalna ni sa veličinom muških stopala, a ni nosa za kojeg tvrde daje građen od istog materjala. Nema veze ni sa visinom niti pak sa nečijom korpulentnosti jer je poznato nešto šta možda niste dosad čuli. A to je da je u orangutana ona stvar najsićušnija, nema je šta vidit, tribaš je mikroskopom tražit. A zašto je to tako, stručnjaci nisu uspili ni do dan danas dokazat. Ali tako je sto posto. Morete provjerit ako di vidite kojeg orangutana ili King Konga. I, eto, opet dolazimo do one da u maloj boci leži špirit. Dakle ni velik nos, ni visina košarkaša, ni postole veličine dičijeg groba, ni tilo majmuna orangutana nisu mjerilo za veličinu i opseg one stvari. To uvik ostaje tajna i iznenađenje. Sprajs. Pa i lizalice i kinderjaja su isto u celofanu.
A znate staje mene, za poludit, iznenadilo i šta me totalno šokiralo? U dobi kad san bila ono negdi oko puberteta obično bi se liti išla kupat na plažu zajedno sa muškom i ženskom ekipom. Na moru bi obično skakali, divljali i obavezno bacili na briškulu i tresetu. Ja i još neke prije imale smo malo veće sise, pa smo se kupale u majcama da ih nekako sakrijemo, a to bi, kad se smočilo i prilipilo uz tilo, za muške bilo još napetije i izazovnije. Vole i oni kad se stvari samo daju naslutit. Ali tila san van zapravo reć nešto drugo, šta me je zapravo šokiralo. Znate ono kad muški izađu iz mora i protresu malo raudantine. To je za mene bila nekako normalna stvar pa na to nisam baš obraćala pažnju sve dok jedan nije sta blizu mene i to učinija. Kad san to vidila ostala san ukočena ka kip, ostala san paf. A šta je mene zapravo toliko šokiralo. E pa, to šta san pri vrhu tih njegovih protrešenih mudantina na moje opće zaprepaštenje, ugledala muške stidne dlačice.
To me šokiralo zato jer san dotad živila u dubokom uvjerenju da dlačice imaju samo žene, a da je ona muška stvar u biti ćelava. Nišan tila ništa o tome pitat prijateljice da mi se ne bi rugale. Tako da san još puno vrimena posli živila u dubokom neznanju i dilemama.
One stvari prije nisu dozvoljavali radit prije braka, a nakon prve bračne noći svatovi bi ispod ponistre čekali da im mladenci bace lancun ka dokaz mladenkine nevinosti. Ako je bila nevina, na lancunu bi ostali tragovi, a ako nije, morala bi se pripremit za linč šta je totalno nepravedno jer nevinost žensko more izgubit na sto mogućih načina. Ako ka mala nezgodno padne i udari se, ako, na primjer, jaše konja ili se vozi biciklom pa se nabije, i tako. Svima je do te ženine nevinosti užasno stalo, a najviše onima koji tvrde da to uopće nije bitno. Tako da se dan-danas i u takozvanom naprednom zapadnom društvu djevicama svi dive, klanjaju, čuvaju ih i štite, šta je i normalno kad se zna da je to tamo već izumrla vrsta. S druge strane, žene koje su malo predugo djevice, ka na primjer stare cure – svi žale. I kako onda svima ugodit. Pogotovo onima koji govoru da to triba napravit iz ljubavi. Pa ne more žensko naručit ljubav svog života kad pljesne dlanovima. Nije mađioničar. Recimo, u srednjem vjeku feudalac je sa neviston feudalnog podanika da sebi za pravo da s njon provede prvu noć, oslobodi je, otpusti i vrati mladoženji. I ko je nju onda pita za zaljubljenost? Mladoženja, odnosno podanik nije se bunija jer je u tom slučaju bija oslobođen plaćanja poreza. Srića da taj zakon nije danas jer bi puno muških prije žrtvovali žensko divičanstvo nego svoj žep, računajući da se ona ženska stvar ne troši, a pare, bogme, i te kako. I tako su oni oduvik sa bidnim ženama radili šta su tili. Uvik su bile roblje, zato i nije čudo da i dan-danas još teže za slobodom koju nikad neće u potpunosti imat. S tim se bolje pomirit, nego tražit nemoguće.
Kad su dvoje ljudi zajedno i kada se vole nerjetko se može čut izreka: Našla krpa zakrpu ili Namirisali su se. Pošto smo mi ljudi isto neka vrsta beštije, jer govoru da smo postali od majmuna, a poznato je da se beštije nanjuše, tako i ljude jedno drugome privlači ili odbija miris ilitiga vonj.
E sad, šta se tiče toga stvarno su čudni putevi Božji. Meni je najprirodnija stvar na svitu čistoća i osobna higijena svakog ljudskog bića. Ali, eto, ima onih koje odbija miris sapuna i svježine, a privlači miris znoja i ustajalosti. Jučer sam baš gledala film u kojem jednu uglađenu ženu iz bogate obitelji, unatoč udvaranjima isto tako bogatog i uglađenog muškarca, privlači baš jedan koji je sušta suprotnost tome. Neuglađen, neobrijan, brutalan i pomalo smrdljiv. No, međutim, toga smrdljivoga za divno čudo ona nije zanimala. I kad je oni uglađeni skužija na šta se u biti ona pali, pustija je bradu, brkove i nije se tušira pet dana. A kad ju je uz sve to brutalno privuka sebi i kosti joj polomija ona se totalno uzbudila i za njim definitivno poludila.
Virovali ili ne, ima i muških koji vole malo smrdljive žene. Predstavnica tih smrdljivica je čuvena lejdi Četerli.
Jedna je u novinama napisala da voli samo jestive muškarce. To su oni uglađeni, uređeni i mirisni šta bi ih od dragosti moga pojist. Ja bi se uglavnom s njom tu složila, jer, recimo, nekog ko mi smrdi po dugostojećem znoju ili nekoj tufini, pa mu još ka tome i kosa visi masna ka manistra nema šanse da taknen. Eto, žena je rekla da voli samo jestive muškarce, ali, na primjer, ne znan šta bi joj rekla u slučaju ženske stvari koja, prema nekima, malo miriše na ribu, a poznato je da su ribe vrlo jestive i zdrave za jist. Dakle, mirisni i jestivi muški puno su privlačniji od onih koji to nisu, ali i tu postoji opasnost ako se malko pretjera, ako se muškarac zanese pa se previše namušća, napudra, naspreja, izglanca. Žena u takvom slučaju more dobit dojam da se ljubi sa prijateljicom i da je postala lezbača. Zato je najbolje koristit sapun i vodu koje bar u današnje vrime, fala Bogu, ima. Ali osim higijenskih mirisa ugodnih od pranja i parfimiranja i neugodnih od nepranja, svaki čovik ima i svoj prirodni osebujan miris. I tako ka šta nema na svitu dva ista lica, tako nema ni dva ista mirisa ilitiga vonja. I prema tim vonjima parovi se jednostavno ka pasi nanjuše, privuku ili odbiju. Jednu osobu čili život privlače slični mirisi, zato nije rjetka pojava kad se tip, recimo, ženi više puta, da mu žene sliče jedna drugoj. To mi nesvjesno radimo. Iako nakon raskida mislimo da ćemo nać nekog skroz različitog, obično nabasamo na sličnu osobu. Na primjer, sve bivše žene od onog pokojnog režisera Đona Dereka sliče jedna na drugu ka jaje jaju. Linda Evans. Ursula Andres i Bo Derek, posli su još postale i najbolje prijateljice. A znate zašto? Sliče jedna drugoj ne samo fizički, nego i iznutra, a sigurna sam da slično i mirišu. Zato neke ženske kažu da uvik ugaze u istu septičku jamu od frajera.
Muškarac na neki način mora bit nasilan da bi se dokaza ka frajer, ali danas su se uloge izgleda malo izminile, pa ima puno ženskih koje su agresivnije od muških. Napadaju sa svih strana, di stignu. Ne moš ih se otarasit. Ka nametnici su. Tako da se ni bidnim muškima nije lako sa tim nosit. Pa ne moraju ni oni baš svako jelo šta im se nudi pojist i provarit. Oni vole bit ti koji će uvatit plijen, zato ako van se neko svidi morete pucat iz svih ženskih raspoloživih oružja, ali da on ipak na kraju ima osjećaj da je on taj koji je vas namamija u mriže i da ste vi bidna riba koja se tu našla i čeka njega da je iz mriže oslobodi. Tako je to uvik bilo u povjesti. Don Huan, Kazanova i moderni junak, oni Đems Bond. Sve su to dobro poznati lovci sa kojima se svaki muški voli identificirat, a vi in morate pružit tu mogućnost da bi oni bili sigurni u svoj maco gard. Ako se, recimo, taj maco koji put napije, ili ga nešto tišti, ili mu punica isprid vrata škripi, može se dogodit da mu hidraulika zakaže i da padne u depresiju. Budite milostivi prema njemu jer žene su tu ipak u prednosti. One kako tako, tile ne tile, dalo im se ili ne, uvik mogu.
Pijani stražar u Šekspirovu Makbetu lipo je reka šta alkohol čini muškome: Bludničenje, gospodine, uzbuđuje ga i ne uzbuđuje: pobuđuje požudu, a brani ispunjenje. To znan još iz rjetke lektire. Jedina gora stvar od izrugivanja muškog u takvin situacijama je da ga ženska namami i navuče na tanak led, a onda uvati crtu. U tom slučaju on može totalno poludit i svašta napravit. Zato se nemojte puno s njima zafrkavat.
Danas u apotekama postoji miljon bočica za vječnu mladost. Svi bi tili, i muškarci i žene, šta dulje ostat mladi, ali tu čovik triba imat mozga i svatit da sve ima svoj rok trajanja, pa tako i ljudsko tilo. I šta bi mi, na primjer, koristilo da umisto sto godina iman sto dvadeset. Metuzalem bi bila sa sto isto ka i sa sto dvadeset, samo bi se duže mučila. Ne mogu ljudi protiv Boga. U prirodi vladaju neke zakonitosti, mi smo dio njih i s tim se bolje odma pomirit nego poludit, u nastojanju održavanja vječne mladosti. Pa koliki su stariji i nemoćni muški našli smrt u ljubavničinom zagrljaju i to sve zato šta su tili radit ono za šta više nisu imali ni godine ni snagu. Oni bi se nakljukali raznoraznin vijagrama, srce ne bi izdržalo i skvik. Utješno im more bit jedino šta su imali slatku smrt. Da se mladost more kupit onda bi svi miljarderi bili vječno mladi.
Najstariji pokušaj pomlađivanja starog muškarca je mlada žena. Tako je stari izraelski kralj David virova da se čovik more podmladit udisanjem daha mladih cura, pa je oko sebe okupija čilu svitu mladica koje su mu iz dana u dan puvale u usta, ali umisto da je on njihov mlađahni dah duboko udanija kralj David je u rekordnom roku izdanija. Nije to moga izdržat, preforsira se i srce mu je jednog dana samo izdušilo. Virovali ili ne, ovaj isti recept kod pantagana u potpunosti pali.
Ako se među stare mužjake pusti mlada ženka, stare pantagane će, iako s njima neće radit one stvari, čak ih niti dodirivat, u rekordnom roku postat puno vitalnije, mladolikije i živit će dulje. I aj sad ti nekom reci onu: Jadan ti je, živi ka pantagana. Nije ni njima tako loše. Imaju i oni neki svoj đir, a ne bi se zaklela da se puno naših starijih muških u ovom slučaju ne bi zaminilo sa njima.
Zato je najbolje imat uza se generacijskog partnera s kojim se lipo oko svega moš dogovorit, pa ako se ni jednom ni drugom više ne rade one stvari zašto bi se dalje mučili. Manje dokazivanja, dulji život.
U prvom razredu osnovne škole sidila san u klupi sa jednin Zokijem i kad san ga nešto naljutila reka mi je da san pederica. Fala Bogu, kako nikom nisam ostajala dužna ja san njemu rekla da ako san ja pederica onda je on peder. On je na to poludija i reka da će mi zalipit trisku ako mu još jednom kažen daje peder. Onda sanja njemu rekla da zastoje on meni reka da san pederica. Onda je on mene pita je li ja uopće znan šta je to peder. Ja san rekla da neman blage veze. Onda mi je on reka: Tuko, to ti je kad muško voli muškoga. Mislila san da se Zoki zajebaje, takvo nešto nišan mogla virovat, jer tek šta san donekle saznala i ostala šokirana o načinu na koji dica dolaze na svit, ova me informacija do kraja zbunila i ništa mi više nije bilo jasno. Sve mi se izmišalo. Više nišan znala ko koga i ko s kim u biti triba bit da bi se rodilo dite. Najprije su mi rekli da ga donosi roda, onda da dođe na svit ako tata i mama spavaju zajedno i kad mami uleti, a sad se pitam kako dva muška čovika mogu imat dite. A onda sanja pederica zato jel volin pedere, je li, pitala san ga. Pederice, glupačo, volepederice, reka je. Ništa ja njega nišan razumila, a u mom daljnjem traženju informacija o tim fenomenima i konstantnim zapitkivanjima prikinila nas je učiteljica i razmistila u različite klupe da više ne brbljamo. Zoki mi više nije nikad tija o tome pričat, a puno godina posli ja san stvarno saznala da je bija u pravu i da se muški koji vole muške zovu homoseksualci ilitiga pederi, a žene šta vole žene, lezbijke ilitiga pederice.
Oni kojima uopće nije važno je li muško ili žensko i kad razmišlja po principu: Daj šta daš, uzmi šta dovatiš, muško ili žensko, nije bitno, zovu se biseksualci. U takvin stvarima neman nikakvog iskustva, a i oni koji ga imaju o tome nerado govore, tako da u neku veću problematiku toga ne mogu i neću ulazit. Samo znan da je to neizlječivo, da se taki rodiš i da su za to zaslužni ili krivi geni i hormoni. Vanjski izgled za prepoznavanje takve osobe ništa ne znači. To ne moraju uvik bit baletani, plesači ili neki tipovi piskutava glasa. Mogu bit i oni za koje se to ne bi nikad reklo i mogu izgledat skroz maco, a najčešće su u braku i imaju dicu. I sad ako te muž vara i ako moraš izabrat od dva zla, onda bolje da te vara sa ženom nego muškim.
Bar ja tako mislim. Kažu da je čest uzrok homoseksualnosti nepopustljiv otac i zavodljiva mater zbog čega takav momak dobij a nadimak materin sin. Sve to zapravo more bit, a i ne mora. U nekim zemljama dozvoljena je ženidba ovakvih parova, dok su u nekima vrlo rigorozni prema istim. Nedavno je u Beogradu održan skup homoseksualaca na kojem su bili i fizički napadnuti. Nezgoda je da je taj dan okupljanja pao upravo negdi u vrime kad su Miloševića isporučivali Hagu. Mnogi nezadovoljni tim činom nabaketali su prve koji su im došli pod ruku. Na nesriću zalomilo se na bidnim pederima i pedericama iz raznih djelova svita. Oni su se samo tili lipo proveselit i izmjenit neka iskustva, telefone i i mejlove i uopće ih nije bilo briga za politiku. Ali, eto, kad je ona u pitanju obično nevini nagrabuse. Neki iz psihoanalize govoru da svaki čovik ima u sebi tu dozu homoseksualnosti, šta ja ipak ne bi rekla, rekla bi samo da su pederi često ženine najbolje prijateljice.
I u onin stvarima ima još raznih odstupanja. Ima puno bolesnih mozgova pa te stvari vole radit sa beštijama, Bože oslobodi, čak i mrčima, dicom. Neki vole da ih vežeš, mučiš, neki sami sebe dave, guše, bičuju. O tome neću ništa govorit jer je to meni totalno nepojmljivo i nenormalno.
S druge strane, ima puno muških koji bi tili bit ženske i obratno pa se operiraju, mada stručnjaci tvrde daje promjena spola zapravo nemoguća. Tako da se ta operacija uglavnom sastoji od kidanja one stvari kod muškog koji bi tija bit žensko i prišivanja one muške stvari na ženu koja bi tilabit muško. Ima li takva prišivena stvar posli kakvu funkciju, pitaj Boga. Ja mislin da to stoji samo per la figura.
Ima nekih muških šta se samo vole oblačit u veste i kitit se ka žene tako da je jedan Elis na dvoru Luja petnajstog četrdeset devet godina živija ka muškarac, a trideset četri ka žena. Kolike su samo bidne žene završile na psihijatriju zatekavši svog , punašnog debelog, dlakavog mužića kako seta po kući i ogledava se u njihovim ređipetima, mudantama, mrižastim bičvama i takima od 12 cm. Zato san van rekla: Ne možete ni u koga biti sigurni sto posto. Nastojte opet ako van se nešto tako i dogodi reagirat šta normalnije, svatit daje sve izgleda za žive ljude i izbjeć psihijatriju.
I eto, ne bi van više o svemu tome imala šta reć osim daje točna ona izreka: Sto ljudi, sto ćudi. Ali, po meni je ipak najlipše ono kako je Bog zamislija, a to je da se međusobno vole muško i žensko. Jel, ustvari, da tako nije ne bi bilo ni svita ni vika. Samo je i u tom voljenju bitan način, stil i ritual. Jer on i među beštijama postoji. U Australiji jedna ptica gradi gnjezdo prid kojim pleše i izvodi neke čudne pokrete kao predigru pred parenje. Obični golubovi prije toga, recimo, guguču. Šta oće reć da bi se i ljudi tribali nekako oglasit prije nego se zaskoče. Mogu, doduše, i mučat, ništa ne govorit. Samo se gledat u oči dok im ruke rade.
Zdene govori daje njoj taj mutavi seks bez riči bez veze i da naši domaći muški kad ono rade uglavnom ništa ne govore, šute ka zaliveni. I sad, govori meni Zdene da je ona jedanput kad je bila u toj situaciji išla nešto reć, a da joj je tip opalija pešćurinu i rekajoj da pazi šta govori. Sad pitaj ti Boga staje ona njemu rekla da je on tako burno reagira, ali znan daje bila poludila, digla se i poslala ga u onu stvar. Totalno je izgubila busolu i rekla mu da ide doma tuć svoju mater perverzni sadomazohističar. A stvarno taj nije bija normalan, jel kako će čovik bit u ljubavnom transu i još uz to pazit šta govori. To jedno s drugin stvarno ne ide, mislin ta logika i trans. A kad ju je uz to još počeja grist, udrila gaje nogon i rekla mu da ode u vampire ili stavi brnjicu. Eto, i ovdi se pokazuje da nikad čovik ne more znat na koga će naić. Neko za koga bi reka daje oličenje finoće, uglađenosti i pristojnosti more se pokazat ka totalni perverznjak. Zato je najbolje imat stalnog partnera i ne minjat ako se ne mora. Stvarno. Sve ti to na kraju dođe isto. Rupa je rupa.
Dakle, tila san reć da su prije oni stvari vrlo bitni ti rituali. Pogledi, ruže, šaputanja, milovanja, poljupci, zagrljaji. Sve je to vrlo važno. Taj osjećaj kad ti dođe da se čili naježiš od lipote i ugode i po kojem svaka rupa nije ista. Prvi poljubac posebno je važan. Od njega sve počinje. Na njemu sve zastaje ili ide dalje, zato mu triba posvetit dužnu pažnju. U novinama san pročitala da je jedna podilila poljupce na vodoravne, nakrenute, podignute i pritisnute. Nakrenuti je onaj koji je nakrenut prema zapadu ili istoku i lakši je za izvođenje od vodoravnog postoje vodoravni ustvari nemoguće izvest ako muško i žensko imaju kus nosine. Taj se vodoravni u tom slučaju pretvara u eskimski. A biće se Eskimi i ne mogu ljubit u usta jer imaju velike noseve, pa to moraju radit s njima umisto ustima, ko će znat. Podignuti poljubac je onaj kad te partner podigne u zrak i nosi do kreveta, kad na red dolazi pritisnuti. Taj pritisnuti uvik je bolje izvodit na krevetu nego dok te nosi jer je manja opasnost. U takvim situacijama muškarac se obično uživi i zatvori oči pa postoji opasnost da se ne spotakne, žena mu ispadne iz naručja, padne i opizdi glavon o pod ili rub kantunala. Zato je bolje daje ovaj pritisnuti spušteni nego podignut, odnosno bolje ga je izvodit na nečem čvrstom nego u zraku. Zdene govori daje njoj najmrži takozvani zabaljeni poljubac. To je onaj kad frajer razjapi usta ka kantu i kad puno slini. Moran priznati da tu Zdene ima potpuno pravo. Taj je stvarno ljigav i neromantičan za popizdit. A menije osobno najdraži onaj poljubac koji ti ide i samo šta nije doša. Jedna iz novina zagrljaje je podilila na 4 vrste. Dodirni, prohodni, trljajući pritisni. Koja je razlika između kojega, ne znan, ali samo znan da je puno zdravije kad se zagrljaji izvode pri strasti manje jakosti jer je tada znatno smanjena opasnost od pucanja rebara. I tako, dragi moji, mogla bi vam ja o svemu tome pisat i trabunjat danima, ali mislin da to nema nikakvog smisla jer svak ima neke svoje teorije i viđenja oko svega toga. Nije loše sa svima njima bit upoznat, ali se ne treba na njih ni previše oslanjat i njima se opterećivat, a najbolja teorija je ona do koje sam čovik dođe. Jer, di počinju teorije, tu počinju i problemi. Di počinje teorija, prestaje ljubav. Kad je ljubav na vrhuncu, teorije su na najnižoj točki. To onda sve samo od sebe ide. I da ne zaboravin još: one stvari su vrlo bitne za očuvanje veze i braka. Znajte, kad partneru opadne interes za onim stvarima opa je i za vama, zato morate za te stvari uvik bit spremni i ne žalit se na glavobolje, zubobolje ili pospanost. Kad je to u pitanju, čovik uvik mora bit budan.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Mustra taj Pon Jun 11, 2018 8:42 am





ZAKLJUČAK

Eto, sve šta san znala, pročitala i čula o onim stvarima ja san lipo napisala, a sve to, ustvari, smatran potpuno nepotrebnim. Jer ljubav je instinkt koji nam je Bog ugradija u tilo ka ćip već od samog začeća. I ta kemija koju dvoje osjete kad se prvi puta vide i iskre koje počnu frcat od njihovih pogleda niko ne more koliko god pokušava, objasnit. To se ne mora i ne triba učit. To je jedino sa čim su naši preci bili upoznati od samog postanka, jedino za šta ne tribaju nikakve knjige, nešto šta je usađeno u ljude i beštije od njihovog samog začetka, osjećaj koji se jednostavno dogodi ili ne. Ako se dogodi, onda je to najlipši osjećaj koji čovik more doživit, osjećaj kad više ne hoda po zemlji, kad leti, kad mu se čili svit čini ružičastim. Ako pak niste neke sriće i nikad ga ne doživite pomoći ni lika nema. Onda barem, o njemu maštajte. To nije zabranjeno i čak je korisno. Mislin da se sve na ovom svitu, osim ljubavi, more pogurat. Ako, na primjer, moraš sam pomaknit veliki, teški kamen i vidiš da ti ne ide može ti neko pomoć i kamen će se gurnit, ali ljubav ti niko ne more pogurat. Ona je ili nije. Ona se dogodi ili ne dogodi. Zato svi ovi recepti o uspješnoj ljubavi koje čitamo po raznoraznim časopisima i novinama uglavnom imaju malo učinka. To u principu jesu neke teorije i izmjenjivanja ljudskih iskustava, ali pošto je svaki slučaj sam za sebe i svačija ljubav jedna jedinstvena i neponovljiva, svak mora nać sam formulu za vlastitu sreću. Ona je naprosto neprenosiva. Ka ni lipota. Još san van tila reć da ljubav nema nikakve veze s pameti, jer je poznato da su, kad je u pitanju ta ljubavna kemija, najpametnije žene radile najveće pizdarije. Kad je ta vrsta emocije u pitanju tu pameti nema, a ako je ima onda to nije prava ljubav, jer tamo di se uplete racio prestaju osjećaji. To je to.
Ja san, evo, u ovoj knjizi svašta napisala i nadrobila vođena vlastitim i tuđim iskustvima. Drago će mi bit ako ćete se u nekin situacijama pronać, pa čak se i poistovjetit sa njima. Ali, jedino šta van na kraju iman još reć to je:

SVE TO, DRAGI MOJI, MORE BIT, AI NE MORA.
BOG, vaša GOGE

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta svaka žena triba znat...

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu