Ava McCarthy - Insajder

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Ići dole

Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:34 am

First topic message reminder :



Do nedavno je najteža stvar u životu Henrijete Martinez zvane Hari bilo prikrivanje turbulentne prošlosti. Ali sada se nekadašnji haker a sadašnji ekspert za bezbednost nalazi u opasnosti. Neko želi da je ubije...

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:50 am




29.

Kako to mislite, novac ne postoji? – rekla je Hari.
Hodala je gore-dole po dnevnoj sobi pritiskajući telefon na uvo.
Mora da postoji – nastavila je. – Videla sam ga sopstvenim očima.
Plašim se da je ono što ste videli bila greška našeg bankarskog softvera. – Sandra Nejgl je pričala preterano ljubaznim tonom. – Upravo su mi to potvrdili iz tehničke podrške. Izgleda da su nekoliko dana svi naši onlajn sistemi pokazivali netačno stanje na vašem računu.
Netačno stanje? – Hari se osećala kao da tone. – Ali neko je u petak uplatio dvanaest miliona evra na moj račun. I sami ste videli izveštaj o transakciji.
Da, ali bojim se da je bio nevažeći.
Šta to znači? – Međutim, Hari je već znala odgovor.
To znači da se transakcija nikad nije desila. – Sandrine reči su postale utanjene i skresane, kao da među usnama pridržava špenadle. – Naši podaci to nepobitno potvrđuju. Nije bilo stvarnog transfera sredstava na vaš račun.
Hari je prestala da hoda. Mišići su joj bili ukočeni. – Znači, hoćete da kažete da je onih dvanaest miliona bila samo softverska greška? To nije bio pravi novac?
Upravo tako. – Sandra je zvučala zadovoljno što je Hari tako brzo shvatila. – I, molim vas, dozvolite da vam se izvinim, u ime banke Šeridan, za grešku. Vaš račun je vraćen u normalu, i uveravam vas da se ovako nešto neće ponoviti.
Hari je sela na naslon kauča. Novac ne postoji. Osećala je žmarce kao da joj pauk puzi uz kičmu. Upravo je sklopila dogovor da preda dvanaest miliona evra Proroku. Šta će on da uradi kad vidi da ona ne može da ispuni svoj deo pogodbe?
Srce joj je lupalo. Ovo je suludo. Neko ko traži pare od Sorohana gurnuo ju je pod voz, a baš tog istog dana je njen račun u banci počeo da pokazuje grešku od dvanaest miliona evra? Kako da ne. Taj novac mora da postoji. Ali gde je, dođavola?
Hari je visoko isturila bradu. – Izvinite, ali to nije dovoljno dobro
objašnjenje. Mogu li da razgovaram s nekim iz tehničke podrške?
Usledila je pauza s druge strane žice. – Bojim se da našim inženjerima iz podrške nije dozvoljeno da o detaljima našeg bankarskog sistema razgovaraju sa strankama. Iz bezbednosnih razloga. Sigurna sam da razumete.
Hari je zažmurila pokušavajući na brzinu da smisli kako da natera ovu napornu ženu da prebaci poziv nekom drugom. Onda je odlučila da odustane. Bila je umorna od razgovora s njom. I uostalom, upravo se setila boljeg načina da sazna šta se desilo s njenim računom.
Samo što nije prekinula vezu kad se setila nečeg drugog. Hari je znala da je to sitničarenje, ali nije joj se dopalo da Sandra Nejgl iz ovog razgovora izađe kao pobednik.
Još jedna stvar za kraj – rekla je. – Tražila sam da mi se pošalje izvod iz banke pre nekoliko dana. Još uvek mi nije stigao.
Druga žena je šmrknula i Hari je čula kako s druge strane žice kuca po tastaturi.
Da, lično sam obradila vaš zahtev – rekla je Sandra. – Prema našem sistemu, vi ste, zapravo, već jednom tražili izvod ranije tog dana i on vam je poslat po podne. Trebalo bi da ste ga dobili juče.
Pa, nisam ga dobila. I sigurno ga nisam tražila dva puta.
Dozvolite da proverim adresu koju imamo za vas.
Hari je ustala i odgegala se do prozora i dalje pritiskajući telefon na uvo. Nebo se smrklo, i krupne kapi kiše su padale po staklu. Naslonila je čelo na hladno prozorsko okno. Zašto je, dođavola, uopšte kontaktirala s Prorokom?
Stan broj četiri, Sent Meris roud broj trinaest, Južni kružni put, Dablin osam.
Hari je naglo podigla glavu i namrštila se. – Šta? To nije moja adresa.
Ali to je adresa koju imamo u sistemu pod vašim imenom. Na tu adresu je poslat izvod u petak.
Hari je s police pored sebe zgrabila olovku i blokče i zapisala adresu.
Možete li proveriti da li je neko nedavno menjao tu adresu?
Još jedna pauza. – Ne, ne postoji izveštaj da je neko menjao vaše lične podatke, i to još od kad ste tek registrovani na naš sistem pre pet godina.
Hari je otcepila papir iz blokčeta. – To nema nikakvog smisla. Ja živim u Bolsbridžu. Izvodi mi poslednjih pet godina stižu na ovu adresu. Mora da je neko to promenio.
Druga žena se ponudila da to proveri, ali Hari više nije polagala nade u nju. Zahvalila joj se i prekinula vezu posmatrajući adresu koju je držala u ruci: Sent Meris roud trinaest. Moguće da je to bila samo softverska greška, ali posle svega što se desilo, nije joj bilo nezamislivo da to ipak nešto znači.
Otišla je do kuhinje i počela da pretura po kuhinjskim fiokama, vadeći šibice, sveće i kutiju sa starim božićnim čestitkama. Konačno je našla mapu Dablina. Preletela je pogledom po indeksu. Sent Džozefs, Sent Lorenses, Sent Martins. Eto ga, Sent Meris. Proučavala je mapu dok nije upoznala tu oblast. Potom je zgrabila svoju crnu kožnu jaknu i krenula ka ulaznim vratima.
Presekao ju je oštar popodnevni vazduh, a kiša je napravila tufne po njenoj žutoj majici. Skupila se pod jaknu i požurila kroz kapiju, pritisnuvši u imeniku za brzo biranje broj Jana Dojla, administratora sistema banke Šeridan s kojim je razgovarala u petak pošto je završila pen test.
Zdravo, Jane? Ovde Hari Martinez ponovo, iz Lubra sekjuritija.
Hej, Hari, baš sam mislio na tebe.
Stvarno? – Kola su joj bila parkirana uz ivičnjak, ljupki plavi mini- kuper s belim krovom i branicima. Bacila je torbu na suvozačko sedište i sela za volan.
Da, juče sam pročitao tvoj izveštaj – govorio je Jan. – Ne prija mi da to kažem, ali dobro urađen posao.
Hvala. Nadam se da ti nije upropastio dan.
Pa, nije mi baš doneo čestitke i pohvale.
Zato sam pokušala da te upozorim.
Da, hvala, značilo mi je – rekao je Jan. – To mi je dalo vremena da se bar malo zaštitim. Hej, daj da te častim pićem da se zahvalim. Je l’ možeš večeras?
Izvini, Jane, ali imam posla preko glave. Ali bi mi dobro došla tvoja pomoć oko nečeg drugog.
Samo reci. Vikendom ovde u tehničkoj podršci ionako nemam šta
da radim. Ulepšaćeš mi nedelju.
Ispričala mu je o novcu koji je nestao s njenog bankovnog računa i misterioznoj promeni adrese.
Ne mogu ništa da postignem sa ženom zmajem iz službe za pomoć klijentima – rekla je na kraju. – Je l’ ima neke šanse da malo pronjuškaš i saznaš šta se tačno desilo?
Da, naravno. Daj mi jedno sat vremena. Nazvaću te.
Hari je spustila telefon na sedište pored sebe, i skoro istog trena je zazvonio. Pogledala je identifikaciju poziva: Džud Tirnen. Zurila je u njegovo ime dok joj je srce jako lupalo. Možda je zove da vidi da li je dobro. Ili možda da proveri koliko zna. Telefon joj je zujao među prstima. Duboko je udahnula i gurnula ga natrag u torbu.
Još jednom je pogledala mapu. Potom je upalila motor, ostavljajući mapu raširenu preko sedišta suvozača kako bi je konsultovala. Put kojim je trebalo da ide bio je skoro pravolinijski, ali da bi uspela tačno da sledi neki pravac, bila su joj potrebna sva raspoloživa pomagala. Iz njenog iskustva, upravljanje navigacijom je podsećalo malo na deljenje s ostatkom: nemoguće uraditi napamet a ne doživeti kratki spoj u glavi.
Pogledala je u retrovizor. Bila je zagrađena između dve volvo limuzine. Bilo koja druga kola bi bila u problemu, ali mini je mogao da se okrene na vrhu čiode. Povukla je volan jako nalevo, iskobeljala se odatle i uključila se u saobraćaj.
Dilon ju je često pitao zašto ne kupi sebi prava kola, ali na to nije ni pomišljala. Za njega je posedovanje luksuznog automobila bila stvar nadmetanja, ali Hari nije marila za to šta će ljudi misliti. Mini je bio savršen za vozikanje po gradu, dok god nije morala da prevozi putnike ili seli nameštaj. I uostalom, ulivao joj je radost svaki put kad bi ga videla. Pogledala je okrugle starinske instrumente i prekidače u stilu onih u avionima, i u trenutku se setila svoje skorašnje vožnje helikopterom. Potapšala je kontrolnu tablu. Prava kola su za odrasle. Ovaj mališan će joj biti sasvim dovoljan.
Uglavila se minijem u Lison strit, koncetrišući se na svoju maršutu. Dvadeset minuta kasnije, stigla je bez pogreški do Južnog kružnog puta. Usporila je, zagledajući oznake ulica dok nije našla Sent Meris roud. To je bila uzana slepa ulica sa stambenim kućama koja je
delovala srozano i oronulo. Na mnogim kućama su vrata bila zatvorena daskama, preko kojih su lokalni umetnici našarali svoje grafite.
Broj trinaest se nalazio u sklopu niza dvospratnih kuća od crvene cigle, s podrumom koji se video kroz trošnu ogradu uz trotoar. Plavim vratima bi dobro došlo malo sveže farbe, a red dugmića za zvono pored vrata ukazivao je da je kuća pretvorena u stanove.
Hari je gledala oko sebe tražeći mesto za parking s kog bi imala dobar pogled na kuću. Slobodno parking mesto ovako blizu grada je bilo prava premija, i sva mesta su bila zauzeta. Jedno mesto je, međutim, bilo samo delimično popunjeno. Crni motor je bio parkiran uz ivičnjak, a vozač je upravo tog trenutka smeštao kacigu u moto- kofer. Hari je sačekala da završi i udalji se niz ulicu. Onda je preciznim manevrom u rikverc uglavila kola pored motocikla. Još jedna vrlina njenog slatkog auta. Mogla je da ga uparkira u ostavu ako je trebalo.
Čula je telefon kako joj cvrkuće na dnu torbe i izvadila ga je. Bio je Jan.
Malo sam čeprkao, Hari, i žao mi je što to moram da ti kažem, ali izgleda da je žena zmaj bila u pravu.
Šta?
Nikad nije ni bilo dvanaest miliona evra.
Šališ se.
Bogami, ne. Razgovarao sam s momcima iz tehničke podrške, čak sam i lično prekontrolisao reviziju izvora podataka. Izgleda da se naša centralna baza podataka poremetila u petak, i tvoj račun je bio kompromitovan.
Kompromitovan? Kako se to desilo?
Pa, to nisu želeli da otkriju. Ali su sigurni da tog novca nikad nije bilo. Vidiš, oni svake noći pokreću program za usklađivanje podataka. Taj program kontroliše i svodi bilanse svih kretanja novca tokom dana, i u petak uveče je aktivirao zvona za uzbunu naišavši na tvoj račun. Izgleda da nije bilo odgovarajućih sredstava koja bi se podudarala s iznosom koji su imali u bazi podataka pod tvojim imenom.
Je l’ to bilo samo s mojim računom, ili su i drugi bili poremećeni? Jan je zastao. – U stvari, tvoj je bio jedini.
Onda teško da se radi o nasumičnom kompromitovanju, zar ne? –
Hari je grickala unutrašnju stranu desnog obraza. – Hajde, Jane, ti si pametan momak. Video si reviziju izvora podataka. Šta ti misliš da se desilo?
Usledila je još jedna pauza. – Ako mene pitaš, novi podaci su bili neovlašćeno uneti na tvoj račun.
Neovlašćeno uneti? Drugim rečima, neko je falsifikovao bazu podataka?
Tako izgleda. Teško da se tako nešto moglo desiti slučajno.
Da li možeš da vidiš kada se to desilo?
Iz fajlova koje sam video, rekao bih da je to bilo oko trinaest i trideset u petak – rekao je Jan. – I još su podaci danas neovlašćeno izbrisani iz sistema.
Šta? Ja sam pretpostavljala da ste ih vi izbrisali kad ste čistili moj račun.
Jok, neko ih je izbrisao pre nas. Uneli su ih u petak, izbrisali danas.
I takođe su aktivirali na tvom računu zahtev za slanje izvoda.
Hari je zurila u plava vrata preko ulice. – A šta je s adresom? Kako je to promenjeno?
Na isti način, u isto vreme. – Onda se Jan nasmejao. – Hej, Hari, jesi sigurna da nisi ti umešala svoje prste u ovo? Na kraju krajeva, ti si se poprilično slobodno kretala našim sistemom u petak. I ja bih dodao nekoliko nula na svoj bankovni saldo da znam da me niko neće otkriti.
Dobra ideja, al plašim se da to nisam bila ja.
Jan je uzdahnuo. – Pa, ako nije bilo slučajno i ako to nisi bila ti, onda znaš s čim imamo posla ovde, zar ne?
Hari je fiksirala pogled na broj trinaest i polako klimnula glavom, puštajući Jana da nastavi.
S hakerom.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:50 am




30.

Hari je udarila pesnicom o volan. Sad me vidiš, sad me ne vidiš. Njena podsvest je to shvatila mnogo pre nje.
Prvi put kad je pozvala službu za pomoć klijentima, rekli su joj da su podaci o uplati nepotpuni; da nema datuma ni vremena uplate, ničega što bi ukazalo na to odakle je novac došao. Manipulisanje bazom podataka nije bilo ništa novo za Hari. Jedan deo njenog mozga je prepoznao simptome i shvatio da novac nije stvaran.
Da nije Feliks bio taj haker? Ili Džud? Tvrdio je da je kompjuterski nepismen, ali to je lako mogla biti laž. Jan je obećao da će pretresti fajlove kako bi našao bilo kakve tragove koji bi ukazali na identitet hakera, ali Hari je imala osećaj da neće ništa naći.
Fiksirala je pogled na plava vrata prekoputa. Ko je dođavola tu živeo? Lupkala ja prstima po volanu razmatrajući svoje opcije. Mogla bi da se prošunja iza zgrade i potraži način da uđe. Zagrizla je usnu, nije joj se mnogo dopadala ta ideja. Ili bi mogla da sačeka da neko drugi uđe i onda uleti za njim. Pogledala je s jedne na drugu stranu ulice, nije bilo žive duše. Podigla je pogled ka retrovizoru i zagledala se u motor parkiran iza nje.
A šta ako bi jednostavno otišla do vrata i zazvonila?
Ne dajući sebi vremena da se predomisli, okrenula se na sedištu i protegla ka zadnjem delu kola. Kopala je ispod gomile tehničkih časopisa koji su padali jedan preko drugog sve dok nije našla žutu kovertu formata A4, koja je iznutra bila obložena folijom s mehurićima. U njoj su joj stigli kompakt-diskovi sa softverom koje je naručila preko amazona, ali je sada u nju stavila četiri ranija izdanja časopisa Sekjuriti teknolodži end dizajn i podvukla krilce koverte. Osmotrila je dobijeni rezultat: paket je bio dovoljno glomazan da bi izgledao važno. Zadovoljna, iščeprkala je šrafciger iz kasete, dograbila torbu, prebacila telefon na nečujno, za svaki slučaj, i izašla iz kola.
Oblaci su bili olovnosivi i nabubreli od kiše, i zbog njih je predveče bilo mračnije nego inače. Čula je brujanje autobusa koji su se vukli Južnim kružnim putem, gde su upadali u gužvu, ali je zato Sent Meris
roud bio pust. Samo je falio suvi žbun koji se nošen vetrom kotrlja putem.
Hari je zakopčala svoju kožnu jaknu i prišla motoru s bočne strane gledajući svuda oko sebe. Uglavila je šrafciger pod poklopac moto- kofera, i počela da ga vuče nagore kao polugu. Plastika je bila laka, i bilo je potrebno samo nekoliko oštrih trzaja da razvali kofer. Izvinjavajući se u sebi motociklisti, izvadila je kacigu. Ispod nje se nalazio par ojačanih motociklističkih rukavica koje su mirisale na ulje i kožu, i kada ih je navukla na ruke, bile su joj skoro do laktova. Stavila je kacigu pod mišku, prešla ulicu i popela se stepenicama do ulaza broj trinaest.
Zvona su bila numerisana od jedan do četiri, bez pločica s imenima. Pogledala je malo bolje fasadu kuće. Gradska čađ i godine su razvodnili boju viktorijanske cigle do isprane nijanse ružičaste, a oluci su bili u stanju raspadanja. Duboko je udahnula, i navukla kacigu na glavu. Imala je ustajali miris buđi, kao stara krpa za suđe, i osetila je kako joj se diže kosa na glavi. Pritisnula je dugme za stan broj jedan, za koji je pretpostavljala da je verovatno u podrumu. Neko će biti besan na nju što ga je naterala da se penje skroz gore.
Na trenutak je stajala tamo slušajući sopstveno disanje, koje se čulo mnogo glasnije unutar kacige. Onda su se vrata otvorila, i stariji čovek se upiljio u nju. Po načinu na koji ju je gledao, reklo bi se da je kratkovid, kao Mister Magu9 bez naočara.
Da? – rekao je.
Hari je zapuhnuo koncentrovani miris pivskih isparenja, i bila je u iskušenju da spusti vizir. Ali je umesto toga podigla kovertu.
Kurirska dostava za stan četiri. – Glas joj je odzvanjao u ušima.
Starac se zaškiljio u nju, zviždući kroz nos dok je disao. Hari je upravo htela da ponovi šta je rekla, kada se odjednom okrenuo i krenuo lagano da se udaljava od vrata. Oklevala je, a potom krenula unutra za njim.
Hodnik je bio uzan i slabo osvetljen, a slaba svetlost lampe je sve bojila u prljavu žutu boju nikotina. Zatvorila je vrata iza sebe, kad je postala svesna zvuka prigušenih otkucaja, koji joj je bio poznat ali trenutno nije mogla da odgonetne.
Starac se gegao dalje niz hodnik. Zakoračila je u njegovom pravcu, ali joj je on odmahnuo rukom.
Na spratu – rekao je, ne osvrćući se. Nestao je iza vrata na drugom kraju hodnika.
Hari je slegla ramenima, stala na dno stepeništa i izvila vrat naviše, zureći u mrak na spratu. Mogla je da nazre dva nivoa stepeništa do prvog sprata. Noga joj je bila na prvom stepeniku kada se svetlo ugasilo.
Sledila se. Našla se u mrklom mraku, bez i trunke svetlost, i u potpunoj tišini. Čak je i otkucavanje prestalo. Naslonila se leđima ne zid. Od ubrzanog disanja znojilo joj se lice pod kacigom, pa ju je skinula. Osluškivala je. Ništa.
Napipavala je zid iza sebe dok nije osetila okrugli plastični prekidač, kao starinsko dugme za električno zvonce. Snažno ga je pritisnula i slabo žuto svetlo se ponovo upalilo. Ujednačeno otkucavanje se iza nje nastavilo, i pogledala je prekidač za svetlo. Bio je veličine limene kutije imalina. I njegov centralni deo se postepeno izvlačio napolje, ispuštajući zvuke mekih otkucaja kako se pomerao. Hari se naslonila glavom nazad na zid i odahnula. Svetlo je bilo na tajmeru.
Sama sebi se narugala što se tako lako prepada, i zatim krenula uza stepenice, prethodno pritisnuvši još jednom prekidač za svetlo kako bi dala sebi više vremena. Počela je da odbrojava dok se pela, pitajući se koliko vremena ima do sledećeg pomračenja. Kakva škrtica od stanodavca.
Došla je do podesta i prošla pored otvorenih vrata s leve strane. Sudeći prema ustajalom mirisu urina, pretpostavila je da to mora biti toalet. Nastavljajući s odbrojavanjem, prikradala se uza sledeće krilo stepeništa dok se nije našla pred vratima stana pod brojem četiri.
Šta sad? Uspela je da na prevaru uđe u kuću, ali ovde ju je moć improvizacije napustila. Skinula je motociklističke rukavice i ugurala ih u kacigu. Na vrhovima prstiju prišla je vratima i naslonila uvo. Začula je zvuk prigušenih glasova. Muških glasova. Nije bila sigurna koliko njih. Pogledala je levo i desno. Nije bilo drugih vrata na ovom spratu, nije imala kud sem dole.
Odjednom se ponovo našla u mrklom mraku. Pobogu. Trideset
sekundi svetla je sve što si mogao da dobiješ ovde. Nije ni čudo što ju je starac iz podruma napustio u takvoj žurbi. Nije želeo da ga zatekne mrak.
Glasovi iza vrata su postajali sve glasniji. Hari je zakoračila unazad. Kvaka na vratima se pomerila i ona se trgla. Pobegla je niza stepenice i utrčala pravo u toalet koji je tako ogavno smrdeo, i priljubila se uza zid tačno u trenutku kada su se vrata stana broj četiri otvorila.
Plaćam ti za rezultate, a do sada ih još uvek nisi pokazao.
Unajmi nekog drugog, ako misliš da će biti neke razlike. Kažem ti, nema šta da se nađe, jebote.
Hari je prekrila usta rukom. Polako je prišla bliže vratima i provirila kroz otvor. Pravougaonik svetlosti koja je dolazila iz stana obasjavao je stepenište. Muškarac u tamnoj jakni stajao je na vrhu stepenica, leđima poluokrenut ka njoj, dok mu se glava presijavala na svetlu. Bila je glatka i ćelava kao jaje.
Nabavi mi nešto što mogu da upotrebim protiv nje, Kvini, u nezavidnoj sam poziciji – rekao je drugi muškarac. Hari je pokušala da ga vidi ali joj je ćelavi muškarac zaklanjao vidik.
Za to treba vremena.
S tobom za sve treba vremena.
Pa valjda želiš da bude dobro urađeno?
Želim da bude brzo urađeno.
Čovek po imenu Kvini je slegnuo ramenima, i potom krenuo niza stepenice u pravcu Hari. Cimnula je glavu nazad i privila se još više uza zid. Grlo joj se zatvorilo koliko se trudila da ne udahne smrad toaleta.
Donesi mi neko blato o njoj, dobro ću ti platiti.
Kvinijevi koraci su se zaustavili tačno ispred vrata toaleta. Hari je mogla da čuje njegovo disanje. Držala je i dalje ruku pritisnutu preko usta kako bi zapušila svoje prestrašeno cviljenje. Nije bilo ni najmanje sumnje da pričaju o njoj.
Rizikovala je provirivši još jednom, ali je videla samo potiljak Kvinijeve glave. Višak kože koji mu je virio između kragne i dna lobanje bio je stešnjen u debele ružičaste rolnice, koje su podsećale na naslagane sirove kobasice.
Tu je i njen dečko – rekao je na kraju. Hari je izvila obrve. To je bila novost za nju.
Je l’ možemo njega da iskoristimo? Kvini je slegnuo ramenima. – Možda.
Kako je Hari polako povlačila glavu natrag u senku, spazila je pravougaoni oblik na tepihu, pored Kvinijevih nogu. Zurila je u njega razjapljenih vilica. To je bila njena koverta. Napravila je brzinski inventar stvari koje je imala kod sebe: torba preko ramena, kaciga, rukavice. Nema koverte. Sranje!
Spustila se u čučanj i opipala hladne pločice oko sebe uzmičući rukom kad bi njeni prsti dodirnuli gnjecave smotuljke dlaka i maramica. Nije trebalo da skida rukavice. Zažmurila je i osetila kako joj se blago vrti u glavi. Mora da je ispustila kovertu kad je trčala niza stepenice.
Ko je taj dečko?
Neki jebeni budžovan. Mogu da ga proverim.
Hari je pogledom odmerila razdaljinu do paketa na podu. Bio je na samo metar od nje, ali nije bilo šanse da ga dohvati a da je ne uhvate. Možda i nije bilo bitno. Ipak, to je samo koverta.
Kad su joj se oči razrogačile, i srce na trenutak prestalo da kuca. Na gornjoj strani paketa, jasno vidljiva, stajala je nalepnica s njenim imenom i adresom.
Dobro, uradi to – rekao je Kvinijev sagovornik. – Iskopaj sve što možeš. Proveri njenog dečka, njenu porodicu, prijatelje, svakog s kim si je video. Nađi mi nešto što mogu da iskoristim.
Prvo mora da mi bude plaćeno. Bez para nema kopanja.
Platiću ti kad završiš posao, ne pre toga.
Usledila je pauza. – Možda su moje usluge upravo poskupele.
Čula je drugog muškarca kako gazi niza stepenice ka Kviniju. Pravougaonik svetlosti je počeo da se sužava kako su vrata stana polako počela da se zatvaraju iza njega. Hari se nagnula napred. Za koju sekundu biće opet dovoljno mračno da pokuša da dograbi kovertu. Ali muškarac je bio previše brz za nju. Mora da je pritisnuo prekidač na zidu, pošto je stepenište odjednom bilo obasjano svetlošću.
Zadržala je dah i instinktivno počela da odbrojava, slušajući dva
muškarca kako se raspravljaju. Na neki čudan način, osećala se odsečeno od situacije. Kakav apsurd, da čuči u smrdljivom toaletu i prisluškuje dve nepoznate osobe kako se prepucavaju oko toga koliko vredi da joj upropaste život.
Devet, deset, jedanaest. Opet je provirila kroz vrata. Kvini je s visine posmatrao čoveka koji je stajao ispred njega, ali ta visinska prednost mu izgleda nije pomagala da pobedi u prepirci. Još uvek nije mogla da vidi lice drugog tipa.
Šesnaest, sedamnaest, osamnaest. Promrdala je prste i nastavila da broji. Dva muškarca su izgleda uspela oko nečega da se dogovore i počeli su polako da završavaju razgovor.
Dvadeset jedan, dvadeset dva, dvadeset tri. Hari je progutala knedlu, i potom, spustivši jednu ruku na mokre pločice radi oslonca, počela je polako da pomera drugu ruku napred ka otvoru vrata, držeći je nisko pri podu.
Dvadeset osam, dvadeset devet, trideset.
Stepenište je ostalo u mrklom mraku i oba muškarca su opsovala. Istog trenutka, Hari je munjevito ispružila ruku i zgrabila kovertu. Privila ju je uz grudi i šćućurila se nazad uza zid. Dva muškarca su ostala nakratko zatečena mrakom, ali dve sekunde kasnije našli su prekidač za svetlo. Hari je puls bubnjio u ušima, i s mukom je savladavala glasno dahtanje.
Muškarci su prošli pored nje spuštajući se dalje niza stepenice, gde su se zatim rastali. Kvini je nastavio dole k ulazu, dok se drugi muškarac okrenuo i počeo teškim korakom da se penje natrag u stan. Kada je prolazio pored vrata toaleta, Hari je namah ugledala njegovo lice.
Znala ga je, naravno. Videla je njegovu sliku u novinskim arhivama. Nabacio je kilažu i zamenio odelo za musavu majicu, ali to je bio on, bez sumnje.
Bio je to Leon Rič.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:50 am





31.

Hari se vozila Južnim kružnim putem, dok su joj se glavom rojila pitanja.
Šta je, kog đavola, Leon Rič radio s primerkom njenog izvoda iz banke? Je l’ Kvini taj ko joj je ispreturao stan? Možda ju je on gurnuo pod voz. Nije mu prepoznala glas, ali nije mogla biti sigurna.
Jedno je bilo jasno: Leon je video falsifikovano stanje na računu i bio je ubeđen da je novac kod nje. Sada je tražio način da ga se domogne.
Hari se stresla. Napetost od ranije ju je polako napuštala, i sad je već počela da drhti od hladnoće. Pomislila je na Kvinijev plan da iskopa prljavštinu o njenom dečku, i zapitala se na koga je tačno mislio. Tokom poslednjih nekoliko dana provodila je mnogo vremena i s Džudom i s Dilonom, pa je nekome sa strane moglo da izgleda kao da je u vezi s bilo kojim od njih dvojice. Onda je prevrnula očima sama sebi. Osim, naravno, što je Dilon prespavao kod nje. To ga je verovatno učinilo favoritom.
Dok se provlačila kroz saobraćajne gužve, palo joj je na pamet da je trebalo da prati Kvinija, ali istini za volju, bila je previše prestravljena da mrdne odande. A u svakom slučaju, on je bio mnogo bolji u praćenju nego ona. Očigledno ju je pratio već danima.
Možda je i dalje prati.
Oči su joj poletele k retrovizoru. Crna fijesta je išla iza nje prilično blizu, a još iza, srebrni jaguar. Hari se namrštila. Zar Ešford ne vozi jaguara? Prsti su joj se stegli oko volana. Grad je bio pun skupocenih kola, to nije moralo ništa da znači. Probala je s prestrojavanjem u drugu traku, ali nijedna kola je nisu sledila. Kada je skrenula desno u Harkort strit, fijesta se odlepila na drugu stranu, a jaguar je nestao iza kombija.
Hari je pokušala da se koncentriše na put ispred sebe, ali pitanja i misli u stilu šta ako vrtela su joj se po glavi sve dok oči nisu počele da joj se ukrštaju. Bio joj je potreban neko s kim može da razgovara, kome može da se poveri. Neko ko joj neće samo reći da ode da poseti oca.
Pomislila je na Amarantu, ali je znala da bi od nje dobila samo listu nametljivih uputstava. Njena majka nije dolazila u obzir. Mirijam nije
bila voljna da sluša poveravanja. Bar ne njena.
Hari je tapkala prstima po volanu uključujući se u tok saobraćaja koji ju je vodio na jug, natrag do njenog stana. Ali onda se predomislila. Progurala se kroz dve trake pune vozila i krenula na sever, natrag u grad. Bila je nedelja i lako je savladala razdaljinu. Za manje od deset minuta, zaustavila se prekoputa crvenih džordžijanskih vrata na ulazu u prostorije Lubra sekjuritija.
Prešla je ulicu, setivši se da ponovo uključi svoj mobilni telefon. On je zapištao obaveštavajući je da je propustila još tri poziva od Džuda. Šta on hoće, kog đavola? Ubacila je telefon natrag u torbu. Poslednje što joj je sad trebalo bilo je ćaskanje s bankarom koji se savršeno uklapa u opis Proroka.
Izvadila je ključeve kancelarije i otključala vrata. Prošla je pored prazne prijemnice i kroz staklena vrata koja su vodila do glavne kancelarije. Kako je prolazila prostorijom, razgledala je oko sebe.
Dilonova kompanija je zauzimala čitavo prizemlje restaurirane džordžijanske kuće. Zujanje kompjutera je ispunjavalo prostoriju, iako su stolovi bili prazni. Tapacirane pregrade koje su ograđivale svaki radni sto odjednom su podsetile Hari na kol centar banke Šeridan.
Namrštila se. Opet joj se javilo to nedefinisano kljucanje u malom mozgu koje joj je govorilo da je nešto ostalo nedovršeno. Ostavila je sama sebi podsetnik u glavi da lično proveri izveštaj iz Šeridana.
Hari je krenula k Dilonovoj kancelariji, prostoriji od stakla, na drugom kraju prostorije. Bila je prazna. Pored nje se nalazio veliki sto, jedini u prostoriji za kojim je neko sedeo.
Znala sam da ću te naći ovde – rekla je Hari.
Imodžen je podigla pogled, a oči su joj se zaokruglile na ljupkom licu. Dve kikice su se širile kao krila leptira s obe strane glave, doprinoseći njenom izgledu čivave.
Hari! Nisam te čula kad si ušla. – Krenula je da se osmehne ali se onda zagledala u Harino lice. – Šta ti se desilo?
Skočila je sa stolice i usplahireno prišla Hari gurajući je odlučno na najbližu stolicu. Onda je stala ispred nje, s rukama podbočenim na kukovima, gledajući ogrebotine na njenom licu. Hari se uvek osećala kao drvoseča pored Imodženine sitne građe, čak i dok je sedela.
Pogledaj se, vidi na šta ličiš – rekla je Imodžen.
Hari se osmehnula njenom tonu majčinskog zvocanja. – Nije tako loše kao što izgleda.
Nemoj da me foliraš. Jesi li imala nezgodu?
Tako nešto.
Hari je osetila peckanje suza u očima te je odmah zatreptala kako bi ih odagnala. Nije bila naviknuta na majčinsku brigu.
Hajde, Hari, pričaj.
Nije želela da propusti priliku da otvori dušu nekome ko je bio spreman da je sasluša. Kroz bujicu reči, Hari joj je ispričala sve što se desilo, od užasnog sastanka u KVC-u, do Feliksove pogibije i dogovora koji je napravila s Prorokom. Imodžen ju je slušala bez prekidanja, bez pitanja, bez melodrame.
Kada je Hari završila, neko vreme su sedele u tišini.
Neko te je stvarno gurnuo pod voz? – rekla je Imodžen posle izvesnog vremena.
To je bio spori voz. Zadobila sam samo modrice.
Bože, Hari, ne znam šta da kažem, ali drago mi je što si me potražila. – Zastala je. – Kako si znala da ću biti ovde?
Hari je uspela blago da se osmehne. – Nisi u vezi. Uvek radiš nedeljom kad nemaš dečka.
Imodžen je napravila žalosnu grimasu, a onda se opet uozbiljila. – Trebalo je ranije da mi se obratiš, mogla sam da ti pomognem. Mogla sam da hakujem KVC u roku od nekoliko minuta kad ti je trebalo.
Hari se ponovo osmehnula. Zabrinuta majka se povlačila pred bazičnijim hakerskim nagonima. Podvukla je stopala u turski sed na stolici i obgrlila se oko grudi. Bilo joj je toplo i osećala se pospano, kao dete s toplim napitkom pred spavanje. Imodženini saveti nisu uvek bili razboriti, ali je bilo utešno primiti ih.
Onda se setila neodređenog kljucanja u malom mozgu.
Zapravo, postoji nešto oko čega bi mogla da mi pomogneš – rekla je. – Je l’ možeš da mi pošalješ onaj izveštaj koji si uradila za Šeridan?
Postoji li neki problem s njim? Dilon mi je poslao detalje tvog pen testa; delovalo je prilično jednostavno.
I bilo je. Sigurna sam da je dobar, samo hoću nešto da proverim.
Dobro. – Imodžen je prekrstila ruke i počela da lupka nogom o pod. – U međuvremenu, šta planiraš sledeće da uradiš?
Primam predloge.
Gluposti. Znaš savršeno dobro šta treba da uradiš.
Hari je izbacila noge na pod. – Ne idem u policiju, a ni ti ne možeš da ideš. Rekla sam ti...
Znam, znam. Ali ako mene pitaš, previše rizikuješ samo zbog smanjenja kazne tvom ocu, nije vredno toga.
Slušaj...
Imodžen joj je mahnula da ćuti. – Ne pričam o tome da odeš u policiju.
Nego?
Zar nije očigledno? Moraš da odeš da vidiš oca.
Hari se skljokala u stolicu i zažmurila. Osetila je detinjastu potrebu da zapuši uši i počne da pevuši.
Znam da ti je odnos s ocem komplikovan – nastavila je Imodžen.
Malo je reći komplikovan. Hari je čekala da Imodžen nastavi, a kad nije, otvorila je oči.
Imodžen je zurila mimo nje ka drugom kraju prostorije. – Jesi ostavila vrata otključana?
Hari se brzo okrenula.
Ešford je hodao ka njima kroz kancelariju. – Jedan od mojih zaposlenih je poginuo sinoć u požaru.
Ešford je zatvorio za sobom vrata Dilonove kancelarije i nastavio: – Upoznala si ga: Feliks Roš.
Žao mi je što to čujem.
Hari je pokušala da dobije na vremenu smeštajući se u stolicu za Dilonovim stolom i pokazujući Ešfordu da sedne naspram nje. Psihološki efekat koji je time želela da postigne je možda bio malo očigledan, ali kakve veze ima? Imala je osećaj da joj može pomoći ako bude izgledalo kao da vlada situacijom.
Ešford je seo, njegova frizura u stilu klovna Koko potpuno je odudarala od njegovog poslovnog odela. – I znam da je tvoja nezgoda bila mnogo ozbiljnija nego što si me navela da poverujem.
Hari se namrštila. – Kako...
Džud Tirnen mi je napomenuo. Nazvao me je povodom Feliksa, naravno. A onda smo malo popričali o tebi.
Naslonio se nazad u stolici, ne skrećući pogled s nje.
Prokleti Džud. Koliko toga mu je rekao? I zašto ju je Ešford potražio?
Setila se srebrnog jaguara koji je zapazila iza svojih kola.
Kako ste znali da ću biti ovde? – rekla je.
Zastao je. – Tvoja majka se često žali kako previše radiš, i kako nikad nisi kod kuće vikendom. Pa sam mislio da proverim da nisi ovde.
Razgovarali ste s mojom majkom o ovome?
Bože dragi, ne. Ne bih se usudio da je zabrinjavam. – Zagledao se u nju ozbiljnog pogleda. – I umesto toga ću ja brinuti o tebi u njeno ime.
Hari se odgurnula od stola i prekrstila ruke. – Stvarno nema potrebe za tim.
Ja mislim da ima. Može biti da se upuštaš u stvari koje nemaju veze s tobom.
Izvila je obrve. – Mogla bih isto da kažem za vas.
Tu si u pravu. Međutim, posledice po tebe bi mogle biti mnogo ozbiljnije.
Šta vam je tačno Džud rekao?
Pritiskao sam ga da mi otkrije pojedinosti oko tvoje nazovinesreće.
Bio sam zabrinut.
Hari je posmatrala njegov dobroćudni izraz lica i tople oči koje su podsećale na oči baseta. S tim čupercima kose oko glave mogao je biti nečiji deka.
Nije imao pravo da se meša i priča vam bilo šta – kazala je.
Ešford je izgledao zamišljeno na tren. Onda je rekao: – Pre nekoliko godina, drugi moj zaposleni je tragično poginuo u saobraćajnoj nesreći blizu IFSC-a.
Hari se stegla vilica, ali ništa nije rekla.
Prvo mladi Džonatan, sada Feliks – nastavio je Ešford. – I prema Džudovim rečima, tebe je neko pokušao da gurne pod voz.
To je već natezanje, zar ne? – Trudila se da joj ton ostane neobavezan. – Dovođenje moje nesreće na stanici Pirs u vezu s nečim što se desilo vašim zaposlenima?
Jesam li ja rekao da postoji veza? – Nagnuo se napred, spojivši
dlanove kao u molitvi. – Samo te molim da budeš oprezna, to je sve. Zbog tvoje majke, ako ne zbog sebe same.
Hari se namrštila. – Izgleda da vrlo dobro poznajete moju majku.
Poznajem Mirijam duže nego što poznajem Sala. – Pogled mu se izgubio negde pored nje. – Ja sam ih u stvari i upoznao.
Hari se zagledala u svoje nokte. – Jeste li vi i ona bili... Mislim, jeste li vi...?
Odmahnuo je glavom. – Sada ne. Sada smo samo dva stara prijatelja koja vode računa jedno o drugom.
Ali nekad?
Ustručavao se. – Nekada, priznajem, davno, bili smo bliski.
Šta se desilo?
To je bilo pre skoro trideset godina, nije bitno.
Molim vas... Volela bih da znam. – Hari je čačkala iskrzan nokat na palcu. – Moja majka je jednom pomenula nešto o tome, sada bih volela da čujem od vas.
Pogledala ga je na brzinu. Kako da navedete nekoga da vam oda tajnu: prevarite ih da pomisle da vam ju je neko već rekao.
Ešford je izgledao nesigurno i promeškoljio se na stolici. – Ali to je bilo tako davno. Amaranta je bila tek beba. – Otresao je trunku nevidljive prašine s kaputa. – To nije nešto čime se ponosim, uveravam te.
Hari je i dalje gledala u svoje nokte. Ne treba da je iznenadi što je Mirijam imala aferu. Sasvim je sigurno da u braku s njenim ocem nije bilo lako.
I šta se desilo? – rekla je.
Ešford je pročistio grlo. – Ništa. To je trajalo samo nekoliko meseci.
Onda smo to prekinuli.
Zašto? Zbog mog oca?
Voleo bih da mogu da kažem da je bilo zbog njega. – Zastao je. – Ne, bilo je zbog tebe, Hari.
Hari je naglo podigla pogled. Izraz lica mu je bio tužniji nego ikad do tad.
Mirijam je zatrudnela s tobom – rekao je.
Hari je zurila u njega neko vreme, i zavrtelo joj se u glavi. Ešford
mora da je primetio paniku na njenom licu jer je odmah odmahnuo glavom.
Ne, ne, Hari, nema potrebe da brineš – rekao je. – Ti si Salova ćerka, u to nema apsolutno nikakve sumnje. Samo pogledaj u ogledalo, za boga miloga. Ti si Martinezova od glave do pete, ne bi nikako mogla biti ništa drugo.
Hari je samo trepnula na to. Na trenutak nije bila u stanju da progovori. Potom je klimnula glavom i rekla: – Znači Mirijam je to prekinula zato što sam ja bila na putu?
Siguran sam da bi pre ili kasnije to uradila. – Ešford je spustio pogled. – Iskren da budem, ja sam se uplašio.
Hoćete da kažete da ste u stvari vi prekinuli?
Nisam bio spreman da preuzmem brigu o tuđoj porodici. Posebno ne Salovoj. Postao sam svestan toga kada je zatrudnela. I da, otišao sam. – Sad je na njega bio red da gleda u svoje nokte.
Osećala se ošamućeno. Pomislila je na majku, koja je uvek bila tako hladna i koja nikad nije bila zadovoljna bilo čime što bi Hari uradila. Uvek je pretpostavljala da je to bilo zato što je previše ličila na oca. Ali je sada uvidela da to nije bio jedini razlog.
Ne smeš da kriviš svoju majku – rekao je Ešford. – Bilo je teško živeti sa svim finansijskim teškoćama tvoga oca, pogotovo jer je morala da misli na Amarantu.
Ali da nije bilo mene, Mirijamin život je mogao da bude sasvim drugačiji. Vi ste bili u stanju da joj pružite sigurnost koja joj je bila potrebna.
Odmahnuo je glavom. – Na kraju bi se sigurno vratila tvom ocu, uveren sam u to.
Ali nikad nije dobila priliku da napravi taj izbor, zar ne? – Hari se ujela za usnu. – Zbog mene.
Ešford nije odgovorio. Nije bilo potrebe. Znala je da je u pravu. Ne samo da je Hari podsećala svoju majku na muža koga je prezirala već joj je i uništila jedinu priliku koja joj se ukazala da ga ostavi.
Kao majka i ćerka, nikad nisu imale šanse.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:51 am




32.

Bilo je skoro šest sati kada se Hari vratila u svoj stan, ali se setila svog dogovora s Dilonom tek kad je bilo već negde oko osam.
Udarila se rukom po čelu, potom je svukla odeću sa sebe, uskočila u tuš, te pustila vodu toliko vruću da jedva može da izdrži. Dva puta je istrljala kosu šamponom kako bi isprala smrad kacige, i nastojala je da ne razbija mozak misleći na majku.
Ešford ju je, napuštajući prostorije Lubre, još jednom zamolio da bude na oprezu, s izrazom lica koji je govorio da se kaje što je uopšte dolazio. Ona je ostala da sedi na Dilonovoj stolici nesposobna da se pomeri, sve dok Imodžen nije došla i naredila joj da ode kući.
Hari je iskočila iz tuša, navukla farmerke i beli pamučni džemper i krenula ka vratima. Žustra aktivnost bi joj obično popravila raspoloženje, ali imala je osećaj da ovoga puta to neće biti dovoljno.
Prošla je pored svoje radne sobe i zastala. Onda je ušla i proverila imejl. Ništa.
Skljokala se u radnu stolicu i počela prstima da masira čelo. Bilo je samo pitanje vremena kada će joj se Prorok ponovo obratiti s instrukcijama za slanje novca. A šta, za ime boga, onda da radi?
Hari je udarila pesnicom o sto. Prokleti bili i njen otac i njegovi prljavi poslovi. Kakve veze sve to, dođavola, ima s njom? Pre toliko godina je uspela da ga potisne iz svog života i isključi sve emocije. Ali izgleda da je čak i iz zatvora još uvek mogao da joj upropasti život.
Zalupila je poklopac laptopa i izmarširala iz stana tresnuvši ulaznim vratima iza sebe. Uskočila je u kola, nagazila na gas, upalila farove i krenula na jug u pravcu Eniskerija.
Nije imala običaj da preispituje samu sebe u vezi s ocem. Dovoljno je to radila u prošlosti, i nikad joj nije donelo ništa dobro. Ali u ovom trenutku je bila svesna previranja emocija, koje su se u njoj uzburkale kao mleko koje počinje da vri. Uzdahnula je drhteći i pokušala je da se koncentriše na put.
Nije bilo mnogo saobraćaja i za manje od deset minuta je bila na auto-putu. Dok se vozila otvorenim putem, osetila je kako popušta njen
stisak na volan i kako joj se čelo opušta. Možda su večera i čaša vina upravo ono što joj je sad potrebno.
Sišla je s auto-puta i krenula prema selu Stepasajd. Saobraćajnice osvetljene reflektorima i benzinske pumpe zamenili su krivudavi putevi i zeleni travnjaci, pa je smanjila brzinu.
Prošla je kroz selo i počela de se penje uz uzano brdo jedva šire od kola. Uličnog osvetljenja više nije bilo, a nebo je zaklanjala tavanica od isprepletenih krošnji drveća. Hari je ubacila u manju brzinu i upalila duga svetla. Put je s obe strane bio oivičen jarkom i gustom živicom, a zbog oštrih krivina morala je maltene da mili.
Odjednom ju je zaslepeo blesak svetla otpozadi. Zaškiljila je u retrovizor. Neki manijak je vozio tik iza nje i sudeći po visini njegovih farova, mora da je vozio džip. Hari je nekoliko puta blago pritisnula kočnicu nadajući se da će ga crvena svetla upozoriti da se odmakne. Zašla je za sledeću okuku i opet pogledala u retrovizor. Džip je zaostao izvan vidokruga.
Minijev motor se mučio i prebacila je u drugu brzinu. Malo napred, u mraku su gorela usamljena svetla paba Džoni Foksis. Hari se namrštila. Dilon nije pomenuo taj pab kao orijentir. Prošla ga je odjednom osetivši neku zebnju, kao da iza sebe ostavlja svog poslednjeg anđela čuvara. Podišla ju je jeza od te pomisli.
Sledećih petnaest minuta išla je kolima čas uzbrdo, čas nizbrdo. Održavala je brzinu od trideset kilometara na čas. Oči su joj se širile na prizore krajolika koje su njeni farovi osvetljavali oko nje. S njene leve strane, put je bio omeđen niskim kamenim zidovima koji su je odvajali od vertikalnog ponora u doline ispod. S njene desne strane, uzdizalo se brdo gusto obraslo jelama. A pravo ispred nje nije bilo ničeg sem mračnih okuka.
Kad je bila prinuđena da ubaci u prvu brzinu, Hari je morala da se pomiri s činjenicom da je negde usput pogrešno skrenula. Dilon nije pomenuo nikakve strme uspone i bilo joj je jasno da je počela da se penje Dablinskim planinama. Proklinjala je svoj unutrašnji kompas i počela da traži proširenje puta gde bi imala dovoljno mesta da napravi polukružno skretanje.
Kada je primila udarac, Hari je prvo pomislila da se stena skotrljala i
udarila u kola. Silina udarca je odgurnula mini napred, a Hari je poletela sa svog sedišta. Njen sigurnosni pojas se zategao i odbacio je unazad. Namah je bila paralisana, a onda je zgazila na kočnicu. Kola su se istog trena zanela bočno ka kamenom zidu. Vrtela je volan pokušavajući da ispravi pravac pre sledeće krivine. Onda je bacila pogled na retrovizor, kad joj se oteo jecaj.
Džip se ponovo pojavio, i jurio je prema njoj svom silinom. Hari je zurila u neverici kad su je sustigli njegovi farovi. Džip se zabio pravo u nju kao buldožer i Hari je vrisnula. Zadnji deo minija se nekontrolisano zaneo i udario o kameni zid. Prozor sa suvozačke strane razbio se u paramparčad. Hari je zgazila na kočnicu iz sve snage, skoro ustavši sa sedišta kako bi prenela na nju svu svoju težinu. Kola su skrenula na drugu stranu puta i počela da se truckaju uza samu ivicu jarka. Grane su šibale po prozorima. Počela je da oseća bol u rukama od vibracija na volanu, dok se naprezala da obuzda kola.
Mini je poslušao, i nekako izašao natrag na put. Hari je brzo vratila pogled na retrovizor. Džip je bio samo nekoliko metara iza nje. Prebacila je nogu s kočnice na gas i mini je poleteo napred. Osetila je kako se slepljuje nazad za sedište dok su kola jurila uzbrdo. Molila je boga da ne naiđe kamion iz suprotnog smera.
Mini je sekao oštre serpentine, uz škripu guma. Hari se zanosila levo-desno, ruku čvrsto stegnutih oko volana, i napetih mišića. Svaki atom u njenom telu je bio u stanju pripravnosti, predan zadatku da se kola zadrže na putu. Povećala je brzinu na trocifren broj, ne obraćajući pažnju na buku motora. Njeni farovi su obasjali reči OPASNA KRIVINA iscrtane ogromnim fluorescentnim slovima na putu. Hari je progutala knedlu i još jače stegla volan.
Proverila je gde je džip. Mučio se s oštrim krivinama i uspela je malo da mu odmakne. Ko je pobogu ovaj tip? Da nije Kvini? Možda je primetio njena kola ispred Leonovog stana i sve ovo vreme je pratio. Ali zašto bi on nju vijao kolima po planini?
Hari je škripeći gumama uletela u ravnu deonicu puta i odmah je začula kako joj se džip približava. Kameni zidovi s leve strane su nestali, i jedino što ju je odvajalo od strme provalije bila je travnata humka visoka do kolena. Iz njenog grla je dolazilo tiho cviljenje. Po
pitanju sirove snage, mini nije mogao da se meri s džipom. To je kao kad bi neko suprotstavio karting i šleper, i Hari je znala da nema mnogo izgleda za pobedu.
Džip je nezadrživo grabio prema njoj, i sad je već bio toliko blizu da je u retrovizoru mogla da vidi odsjaj s njegovih prednjih šipki. Silovit udarac odgurnuo ju je napred. Glava joj se naglo trznula unazad i odjednom je letela je kroz vazduh.
Hari je vrisnula i čvrsto se uhvatila za volan. Kola su preletela preko humke i u trenutku sve je teklo kao na usporenom snimku. Motor je utihnuo i nastupila je jeziva tišina, koju je remetio jedino zvuk točkova koji su se okretali u vazduhu. Hari je imala utisak da joj mozak radi mnogo brže nego što se dešavaju stvari oko nje. Osećala se kao da ima na raspolaganju sve vreme ovog sveta. Palo joj je na pamet da opusti ruke i noge kako ne bi bile prenapregnute pri udaru i sklone lomljenju. Primetila je torbu kako klizi ispod suvozačkog sedišta.
A onda, kao u liftu kad krene, osetila je kako počinje pad. Vazduh je počeo da zviždi kroz razbijene prozore, a tlo joj je pohitalo u susret. Kola su se razbila o travnato tlo i počela da se tumbaju kao kad neko baca žabice po površini jezera. Hari je udarala o krov i o vrata, lupajući glavom po unutrašnjosti kola. Mini se konačno zaustavio završivši na boku, uz lomljavu stakla sa svih strana. Jednom se zaljuljao i potom stao.
Hari se vrtelo u glavi. Čula je škripu savijanja metala i zveckanje srče koja je padala oko nje. Glava i ramena su joj bila pritisnuta uz prozor vozača, koji je sada bio na dnu kola. I dalje je imala vezan sigurnosni pojas. Osećala je topli metalni ukus u ustima. Mora da je pregrizla usnu pri udaru. Pokušala je da pomeri glavu, ali joj je bila preteška, kao da se od povrede pretvorila u olovo. Rešila je da na brzinu proveri svoje znake života. Izgleda da ništa nije slomila.
Slušala je da li se nešto kreće napolju. Mini je škripao i krckao, i pomislila je na sve one eksplozije kola koje je videla na televiziji. Verovatno treba da izađe odatle. Ali nije se pomerila. Možda ako ostane nepomična tu u mraku i pravi se mrtva, onaj tip će otići. Hari se zapitala da nema blagi potres mozga.
Odjednom, kola su bila preplavljena svetlošću. Hari je zaklonila oči,
ostavši na trenutak zaslepljena. Onda se okrenula u sedištu i zaškiljila kroz zadnji prozor. Dve svetlosne kugle su bleštale u nju s puta. Trznula se kao da ju je struja udarila. To je bio džip, njegovi farovi su bili upereni u nju kao reflektori. Mogla je da nazre tamnu siluetu kako se prikrada niz brdo, presecajući snop svetlosti kao neko ko kasno ulazi na projekciju filma u bioskopu. Tamna kapa, blistavobela kosa, nevidljivo lice.
Hari je otkačila sigurnosni pojas i uzverala se preko menjača do suvozačkih vrata. Pod njenom težinom kola su se prevrnula i srušila na točkove. Staklo joj je iseklo dlanove. Šutnula je vrata i iskotrljala se napolje na travu, i potražila čvrst oslonac na raskvašenoj zemlji. Onda je počela da trči.
Bežala je nizbrdo, ukopavajući pete u tlo kako se ne bi okliznula niza strmu padinu. Čula je disanje iza sebe, i bat koraka. Sjurila se kroz grmlje žutilovke, ignorišući trnje koje joj se zarilo u kožu kroz farmerke. Odjednom, koraci su prestali. Istog trenutka, njen progonitelj ju je oborio bacivši se na nju i pribivši je za tlo. Popeo se na nju i nabio joj kolena u krsta. Svojom težinom ju je prikovao za tlo, izbivši joj vazduh iz pluća. Naslonio joj je ruku na potiljak i nabio joj lice u zemlju. Osetila je ukus vlažne zemlje koja joj je ispunila usta i nos. Pokušala je da vrisne, ali nije mogla da diše. Onda ju je zgrabio za kosu i povukao glavu unazad; zastenjala je boreći se za vazduh. Zabacila je ruke iza leđa, u pokušaju da ga dohvati, ali ju je on zgrabio za levi zglob i
uvrnuo joj ruku iza leđa gurajući, dok nije ponovo vrisnula.
Muškarac je prineo usne blizu njenog uva. Osetila je njegov topao dah na vratu i zadrhtala. Kada je progovorio, znala je da je to muškarac sa železničke stanice.
Čujem da si sklopila dogovor. – Glas mu je bio grub i hrapav.
Progutala je knedlu i pokušala da progovori. Usta su joj bila sasvim suva.
Samo radim ono što želiš – uspela je da izusti – glave zabačene unazad kako ju je držao za kosu. – Vraćam novac.
Prorok ti ne veruje. Ne veruje nikome. Osim meni.
Prorok te je poslao?
Prorok me uvek šalje. – Cimnuo ju je za kosu povlačeći je još više
unazad i ona je zavapila od bola. – Ne dopada mu se kad neko pokušava da se povuče iz dogovora.
Pretrnula je, i morala je da se napregne kako bi zvučala iskreno. – Zašto bih htela da se povučem? Samo mi reci gde da pošaljem novac i njegov je.
Zagnjurio je lice u njenu kosu i rekao tiše, skoro šapatom. – Poslednja osoba koja se povukla iz dogovora završila je među lešinama pored puta.
Hari je pomislila na Džonatana Spensera, koga je pregazio kamion.
Progutala je još jednu knedlu, osetivši lupanje srca u grlu.
Prorok zna da se ja neću povući – rekla je. Prstima desne ruke je ispipavala tlo pored sebe. Mora biti nekog kamena ili grane tu negde, nečega što bi joj poslužilo kao oružje.
Ljudi postanu pohlepni. A kad se to desi, moj posao je da se postaram da izgore.
Hari je odmah pomislila na Feliksa, spaljenog u sopstvenoj kući, i jedva se suzdržala da ne zajeca. Prstima je dodirnula nešto čvrsto i hladno. Kamen.
I šta Prorok ima na umu za mene? – rekla je, glumeći hrabrost. Rukom je obuhvatila grubi granit. Kamen je bio otprilike veličine grejpfruta, s nazubljenom ivicom. – Krvoproliće na putu ili ognjene muke?
Cimnuo joj je glavu i gurnuo joj ruku još više uz leđa. Hari je zažmurila i osetila da joj se oči pune suzama od bola. Osećala je bol u vratu i grlu i imala je utisak da će joj otkinuti glavu.
Nagnuo se bliže k njoj, glas mu je postao još hrapaviji. – S tobom ću moći sam da biram.
Tada ju je bez upozorenja odalamio pesnicom po slepoočnici. U glavi joj se mozak stresao i u ušima je začula visok ton. Ponovo joj je gurnuo lice dole u zemlju. Prekasno je shvatila da je primetio kamen u njenoj ruci.
Ostani dole i počni da brojiš – rekao je. – Ne prekidaj dok ne stigneš do trista.
Pošto nije odgovorila, opet ju je klepio sa strane po glavi, i zvonjava u ušima je postala još glasnija.
Broj!
Ispljunula je zemlju iz usta i počela da broji, prezirući drhtanje koje je čula u svom glasu. Osetila je kako joj ustaje s leđa. Bez tereta njegove težine mogla je lakše da diše, i odigla je nos i usta od zemlje. Udahnula je vlažan miris gline i trave i nastavila da broji. Slušala je šuštanje njegovih cipela kroz travu, koje se čulo sve slabije i slabije.
Ubrzo potom, čula je motor džipa i škripu guma kada je jurnuo odatle. Dolina je ponovo potonula u mrak. Nastavila je da broji. Brojala je čak do četiristo pre nego što se konačno predala i zaplakala u vlažnu zemlju.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:51 am




33.

Izvini što te zovem da me spasavaš iz neprilika – rekla je Hari. – I to dva puta ove nedelje.
Pogledala je u Dilona pokušavajući da proceni njegovu reakciju, ali nije mogla da ga pročita. Upalio je motor i jurnuo leksusom u oštro polukružno skretanje, pogleda uprtog pravo napred. Jedva da je progovorio reč od kad ju je našao u dolini.
Nekako je uspela da se posrćući vrati do svojih kola i izvadi torbu ispod sedišta. Sela je na zemlju, skupila se pored minija i drhtavim rukama okrenula njegov broj. Bila je smrznuta i ukočena kad ju je našao.
Bacila je još jednom pogled na njega. Usta su mu izgledala kao da ih je rajsferšlusom zatvorio, a ruke je držao čvrsto stegnute oko volana. S vremena na vreme bi ih otvorio i promrdao pa ponovo stegao, kao da pokušava da odluči o nečemu.
Pogledao ju je kratko. – Te posekotine na tvojim rukama izgledaju gadno. Kao i ta preko oka. Vodim te u hitnu, možda su ti potrebni šavovi.
Ne, rekla sam ti, dobro sam. – Naterala se na osmeh. – Stvarno, dobro sam.
Ako mene pitaš, rekao bih da imaš blagi potres mozga.
Odmahnula je glavom i odmah se pokajala zbog toga. Oštar bol ju je prostrelio kroz čelo. Možda je bio u pravu za potres mozga.
Biću dobro. – Masirala je ukočenost koja joj se stvarala u korenu vrata. – Samo da se odmorim.
Namrštio se i opet se koncentrisao na put. Nosio je farmerke i skupu kožnu jaknu koja je komotno pratila njegovu liniju. Crna koža je izgledala mekano kao puter, i Hari se zapitala šta bi se desilo ako bi ispružila ruku i dodirnula je.
Pročistila je grlo. – Kuda idemo?
Kuda bi ti htela da ideš?
Hari je pogledala kroz prozor u crne poljane i živice, i odlučila da joj je zasad bilo dosta prirode. – Je l’ ti ne bi smetalo da se vratimo u grad?
Mogli bismo do mene kući, i da naručimo hranu na kućnu dostavu... ako hoćeš.
Pogledi su im se sreli. Njegov pogled je bio pun pitanja, ali je samo slegnuo ramenima i okrenuo glavu. – Dobro.
Hari je opustila glavu na naslonu sedišta i zažmurila, nastojeći da se ne obazire na njega. Trenutno su je interesovale samo bazične ljudske potrebe, kao što su sklonište, san i hrana. Bilo šta komplikovanije od toga moraće da sačeka. Telo joj je postalo usporeno i pospano kako se oporavljalo od navale adrenalina.
Možda je trebalo da ga pripremi za katastrofalno stanje u kojem su bila kola. Preko telefona mu je samo rekla da je imala udes i da je sišla s puta. Tada je htela što pre da završi razgovor. Da je počela imalo da se udubljuje, briznula bi u plač.
Ali kad je njegova baterijska lampa na tren obasjala kola, zanemeo je, i shvativši tek posle nekoliko trenutaka šta je video, brzo je vratio svetlo lampe natrag na kola. Vetrobran je bio smrskan ali je staklo ostalo na mestu, a ostali prozori su izgledali kao da ih je izbila neka nevidljiva pesnica. Konture haube su bile zgnječene i spljoštene, kao da su kola počela da se tope. Čak se i Hari zapitala kako je uopšte izvukla živu glavu odatle.
Stajala je nekoliko minuta pored minija mazeći njegovu haubu kao da je ranjeno štene, koje ne želi da ostavi samo. Onda ju je Dilon, bez reči, uhvatio podruku i poveo je uzbrdo do svog leksusa.
Sada se leksus šumeći kretao planinskim putem. Hari je glava lelujala dok su krstarili kolima niz planinu, i san ju je pritiskao kao tona olova. Dilon je zgazio na kočnicu i Hari je poletela napred, torba joj je zamalo izetela iz krila. Otvorila je oči i ljutito ga pogledala. Kladila se da je bilo namerno. I zbog čega je uopšte bio toliko besan? Na kraju krajeva, ona je ta koja je zamalo poginula.
Zar nećeš ni da me pitaš šta se desilo? – rekla je. Dilon je udario pesnicom o volan, od čega se ona trgla.
Ne znam da li da te pitam, Hari. – Ubacio je menjač u drugu i prošao kroz krivinu. – Ako te pitam, hoćeš li mi reći istinu? Ili ćeš me samo otkačiti i reći mi da je sve u redu?
Hari je razrogačila oči. Otvorila je usta da nešto kaže, ali ih je odmah
zatvorila.
Kažeš imala si udes i sletela si s puta. – Zavrteo je glavom. – Ta kola nisu sama sletela s puta, to bi svako video.
Čuj, ako si iznerviran zbog toga što sam nam upropastila planove za večeras...
Pobogu, Hari, naravno da nisam iznerviran zbog toga. – Zgazio je na kočnice i zaustavio kola uz škripu guma. – Kakvo ti mišljenje imaš o meni?
Prošao je rukom kroz kosu. Onda je duboko udahnuo i okrenuo se ka njoj, prebacivši ruku preko volana.
Slušaj, oboje znamo da si u ozbiljnoj nevolji – rekao je. Gledao ju je u oči ne skrećući pogled. Na tren joj se pred očima pojavila slika mladića s tamnim očima koji je sedeo u njenoj sobi i onako vatreno joj pričao o životu i etici.
Onda je uzdahnuo i zavrteo glavom. – Je l’ bi te ubilo da me pustiš da ti pomognem?
Hari je trepnula i zagrizla usnu. Bio je u pravu. Potpuno ga je isključila. Već je postalo deo nje da se ne oslanja ni na koga osim na sebe. Prema njenom viđenju, tako nije morala da trpi razočaranja. S druge strane, toliko se trudila da bude nezavisna da joj nije palo na pamet da bi on bio povređen što ga isključuje. Nastojala je da izgleda skrušeno, ali je u sebi pevušila od sreće što mu je to smetalo.
Izvini. Navikla sam da se sama brinem o sebi. – Slegla je ramenima. – Izgleda da mi ovog puta to ne ide tako dobro.
Hoćeš li mi onda ispričati šta se dešava?
Klimnula je glavom. – Ti vozi, ja ću da pričam. – Pogledala je u senke napolju. – Hajmo natrag u civilizaciju.
Dok se leksus spuštao niz planinu, Hari se zapitala odakle da počne. Onda je uzdahnula. Kao i uvek, sve je počinjalo i završavalo se s njenim ocem.
Još uvek sklapam delove slagalice, ali evo kako ja to vidim. Pre nego što su ga uhapsili, moj otac je sakrio gomilu para koju je zaradio insajderskim poslovanjem, a sada njegovi bivši pajtaši pokušavaju da se dočepaju tog novca. Problem je što oni misle da je taj novac kod mene. Doduše, neko vreme sam to i sama mislila, ali se ispostavilo da
sam pogrešila.
Dilon ju je zbunjeno pogledao. Hari je mislila na svoj falsifikovani bankovni račun i napravila grimasu.
Ne pitaj – rekla je. – Loše mi je kad pomislim na to. Poenta je da sam zbog toga napravila katastrofalnu grešku. – Zažmurila je, ošamućena od pomisli na sopstvenu glupost. – Sklopila sam dogovor s insajderskim pajtašima moga oca.
Šta si uradila? Jesi poludela?
Otvorila je oči i pogledala ga. – U svoju odbranu da kažem, bila sam prilično očajna. Upravo sam bila saznala da su ubili nekoga, i bila sam sigurna da sam ja sledeća. – Obgrlila se oko grudi. – Tako da sam sklopila dogovor. Ja njima dam novac, a oni mene ostave na miru. U suprotnom će me ubiti.
Podišla ju je jeza kad je pomislila na tipa s planine i na to šta bi mogao da izabere da joj uradi.
Zadrhtala je. – Naravno, to nije dogovor iz kog želim da se povučem, i učiniću sve da do toga ne dođe.
Dilon je ćutao. Hari ga je pogledala krajičkom oka i videla kako mu se mišići u grlu stežu kao da pokušava nešto da proguta.
U šta si se to uplela, Hari? Ko su ti ljudi?
Prava plejada likova.
Uputila ga je u sve što je do tada otkrila o članovima saveza: o Proroku, koji je dostavljao savezu anonimne informacije iz Džej-Eks Vornera; o Leonu Riču, koji je izbegao sudsku kaznu tako što je ocinkario svoje pajtaše; o Džonatanu Spenseru, koji je želeo da se povuče ali koga su ubili kako bi zaštitili posao sa Sorohanom; o malom Ralfiju, čiji joj je identitet nepoznat, ali sve su šanse da je to bankar koga je Leon zaštitio; o Feliksu Rošu, koji se tajno ubacivao na insajderske poslove saveza, a onda poginuo zato što je saznao ko je Prorok; i najzad, ali ne i na kraju, o njenom ocu, koji je jedini završio u zatvoru zbog te čitave tužne priče.
Dilon je tiho zviznuo. Vozio je toliko sporo da je maltene mileo, kako bi mogao da joj posveti punu pažnju. – Kako znaš sve to?
Hari mu je ispričala za svoj susret s Rut Vuds. Bilo je teško poverovati da je to bilo tek juče, kada se našla s novinarkom u baru
Palas. Previdela je da pomene svoje hakerske upade u Feliksov imejl. Nije bila sigurna kakav bi stav Dilon tu imao po pitanju etičkih principa.
I ko je bio kolovođa u svemu ovome? Tvoj otac?
Hari je odmahnula glavom. – Prorok je izgleda taj koji vuče sve konce. S njim sam sklopila dogovor. – Onda je pokazala rukom nazad ka planinama. – Ono je bio njegov plaćenik što me je gore sjurio s puta.
Šta? – Dilon je približio auto ivici puta kako bi napravio mesta za kola koja su dolazila iz suprotnog smera. – Ali mogao je da te ubije. A zašto bi to uradio pre nego što mu predaš novac?
Nije nameravao da me ubije, mada malo je falilo. Hteo je da me uplaši, da se osigura da se neću povući iz dogovora. – Setila se njegovog dubokog hrapavog glasa, od čega joj se želudac skvrčio. – To je isti onaj koji me je gurnuo pod voz. Možda je bio i u lavirintu, ne znam.
Bože.
Leon je takođe unajmio nekog da me prati. – Ispričala mu je za Kvinija. – Ne znam da li svi oni rade zajedno ili svako za sebe, ali kako god da su se organizovali, ja sam se živa usrala.
A ti nemaš predstavu ko je taj Prorok?
Hari je odmahnula glavom. Pomislila je na Džuda, ali na kraju krajeva, jedini razlog zbog kog je sumnjala na njega jeste to što je nekad radio u Džej-Eks Vorneru. To, i činjenica da se za uštogljenog investicionog bankara previše dobro snašao kad je ponudio Feliksu mito.
A šta je s malim Ralfijem? – rekao je Dilon. – Možda je on Prorok.
Na kraju krajeva, ako ga je Leon Rič zaštitio, mora da je važan.
Nisam o tome razmišljala. – Hari se namrgodila. – Moraću da vidim šta mogu da saznam o njemu.
Prostrelio ju je pogledom. – Hari, ovo nije nešto što možeš sama da rešiš. Moraš da odeš u policiju.
Okrenula je glavu od njega i počela da se igra kaišem torbe. Dilon je podigao ruke u vazduh, i na tren su kola išla sama. – Daj, Hari, nećeš biti slabić ako zatražiš pomoć.
Ne radi se o tome.
Nemoj mi reći da se i dalje brineš oko smanjenja kazne tvom ocu?
Ovde je tvoj život u pitanju.
Hari je namotala kaiš oko kažiprsta. Verovatno je bio u pravu.
Obećaj mi da ćeš bar razmisliti o tome – rekao je. – I da ću ja biti uključen u sve što se dešava?
Klimnula je glavom i jauknula. Klimanje ju je bolelo, ali se setila još nečega. – Zapravo, moguće je da si već uključen i više nego što misliš.
Ispričala mu je za Kvinijeve planove da čeprka po njegovoj prošlosti, i da pokuša preko njega da dopre do nje. Namrštio se i okrenuo glavu.
Ne brini za mene – rekao je. – Znam da se čuvam.
Neko vreme su se vozili u tišini. Onda je Dilon rekao: – A ako te pare nisu kod tebe, kod koga su?
Hari ga je pogledala u oči, ali nije odgovorila. Pretpostavljala je da oboje znaju odgovor na to pitanje.
Kad su došli do njenog stana, već je bilo prošlo deset. Dilon ju je ostavio na vratima i otišao pravo u kuhinju. Čula ga je kako lupa posuđem i pre nego što je stigla da zatvori ulazna vrata.
Šta imaš za jelo? – doviknuo je.
Nemam bogzna šta.
Stajala je na vratima kuhinje i posmatrala ga. Stajao joj je okrenut leđima i razmaknutih nogu dok je otvarao kredence. Jaknu je nabacio preko radne ploče i u beloj majici je izgledao atletski građen i preplanuo, kao bivši profesionalni teniser.
Mora da se hraniš van kuće – rekao je, zatvarajući poslednji prazni kredenac.
Tu negde mi je jelovnik za dostavu hrane.
U uzanoj kuhinji, s elementima s obe strane, nije bilo mnogo mesta, i Hari je morala da se provuče pored njega kako bi došla do fioka. Ramenom ga je očešala po grudima i trgla se kao da se opekla. Okrenula mu je leđa i počela da pretura po fioci.
Ovo zovem kredencem za nedelju uveče. – Sagnula je glavu nisko dok je kopala po njemu, pazeći na posekotine na rukama. – Unutra imam sve što mi je potrebno za prijatno veče kod kuće. Jelovnici za dostavu hrane, vadičep, člansku kartu video-kluba i ogromno pakovanje čokoladnih bombona.
Hari je zažmurila. Prestani da brbljaš, za ime boga. A i upravo je
shvatila da mu je otkrila koliko jadan društveni život vodi. Čula je da se pomerio iza nje i počela je da se ježi po vratu svesna njegove blizine. Preturala je po fioci sve dok nije našla jelovnike. Pošto više nije imala izgovor da mu drži okrenuta leđa, duboko je udahnula i okrenula se.
Stajao joj je čak i bliže nego što je mislila. Pribila je jelovnike uz grudi, ali joj ih je on uzeo iz ruku i spustio na radnu ploču. Prišao joj je korak bliže, očiju punih nagađanja, i spustio ruke na njena ramena. Osetila je kako počinje da se ježi po rukama.
Bila si tako smešno detence – rekao je. – Tako neustrašivo i borbeno. Kao mali tigar.
Hari je osetila kako joj crvenilo navire u obraze, ali se trudila da izgleda kao da je to ne dotiče. Ovo nije bio trenutak da se opet pretvori u to smešno detence.
Ne sećam se da sam bila kao tigar. Sećam se samo svojih glomaznih cipela za školu. – Savladavala je neodoljivu želju da pogleda dole i proveri da ih ne nosi još uvek.
Osmehnuo se. – Bila si ljuta na mene.
Hari je podigla obrve. – U stvari, plašila sam te se.
Dilon je obuhvatio rukom ugao njene vilice i blago joj dodirnuo uši vrhovima prstiju. Lagani drhtaj prostrujao joj je niz leđa.
Mislio sam da se ti ničega ne plašiš – rekao je.
Iznenadio bi se. Trenutno su mi na vrhu liste plaćene ubice i veliki pauci.
Zatvorila je usta pre nego što ponovo počne s brbljanjem. Palcem ju je pomilovao po obrazu, i osetila je boluckanje novonastalih modrica na licu. Odjednom je postala svesna svog izgleda, i posle onako silovitog okršaja u planinama, mora da je izgledala strašno. Spustila je pogled.
Je l’ te plašim sada?
Odmahnula je glavom, zatim klimnula, a onda se zacrvenela zbog svoje zbunjenosti. Podigao joj je bradu tako da je morala da ga pogleda. Potom je prislonio dlan na njen potiljak i privukao je bliže. Koža glave joj je bila bolna na tom mestu, i setila se kako joj je tip s planine zamalo iščupao kosu.
Gledala ga je, opčinjena, dok se njegovo lice spuštalo ka njenom. Pomislila je samo: ovo je dečak koji ju je očarao kad je imala trinaest
godina, ovo je muškarac u kog je izrastao, ovo je Dilon. Pronašao je njena usta, a njegova su bila meka i topla. Razdvojio joj je usne jezikom, kad ju je prožeo nalet slatkog uzbuđenja. Nije bila sigurna, ali joj se učinilo da je naglas zajecala.
Odmakao se od nje, pogledom joj pretražujući lice. Oči su mu bile bojažljive i oklevao je. Zapanjujuća misao je prošla Hari kroz glavu.
A je l’ ja plašim tebe? – rekla je.
Progutao je knedlu i nastavio da je posmatra još koji trenutak. Onda je klimnuo glavom. – Malo.
Zadovoljno se osmehnula. Nije mogla da se suzdrži. Na šta su se njemu blago povili uglovi usana. Zatim je spustio ruku niz njena leđa i izvio joj telo ka svojim preponama a on se ponovo nadvio nad njom. Ovog puta njegov poljubac je bio ozbiljan. Preplavila ju je vrelina i na svom telu je osetila njegovo srce kako snažno tuče. Jezikom joj je zakačio donju usnu, zadirkujući je. Ovog puta su se definitivno začuli jecaji.
Opet se odmakao od nje i Hari je otvorila oči. Lice joj je gorelo i kapci su joj postali teški.
Dilon se osmehnuo širokim i lenjim osmehom i poveo je za ruku u spavaću sobu. Nežno ju je držao u naručju, obazriv prema njenom bolnom vratu i rukama izranjavanim posekotinama. Sledećih sat vremena udisala je njegov zemljani miris i zaneseno ga posmatrala kako se kreće gore-dole njenim telom, ponesena njegovim ritmom, koji ju je na kraju toliko opio da je njegov ritam postao njen ritam, i reči ovo je Dilon, ovo je Dilon poput bajalice počele su da joj se ponavljaju u glavi, dok ih konačno nije potopila bujica grozničavih drhtaja.
Kasnije, dok ga je gledala kako spava držeći je za ruku prstima isprepletenim s njenim, razmišljala je o nečemu što joj je Prorok rekao.
Budi pametna. U suprotnom ćeš ti i svi do kojih ti je stalo biti u opasnosti.
Posmatrala je Dilonove grudi kako se dižu i spuštaju, i slušala njegovo meko disanje. Poželela je da prstom pređe liniju njegovih crnih obrva, i dodirne blagi pregib na njegovom nosu, i potom pusti prst da prati liniju njegovih usana, brade i, naniže, grudi.
Potom se okrenula na leđa i zagledala u tavanicu. Imodžen je bila u pravu. Sutra će otići da poseti oca.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:51 am



34.

Hari nikad pre toga nije nogom kročila u zatvor. Iznutra je bio svetliji i topliji nego što je očekivala. Meškoljila se na narandžastoj plastičnoj stolici, prekrštajući i opet ispravljajući noge.
Preletela je pogledom po stolicama raspoređenim ukrug uza zidove čekaonice. Samo jedna stolica je bila zauzeta i na njoj je sedela žena od šezdesetak godina u tamnozelenom zimskom kaputu.
Hari je uhvatio jak grč u potiljku i počela je da ga masira. Posekotine na rukama su joj polako zarastale, a na lice je nanela dovoljno šminke da prekrije većinu modrica.
Bacila je pogled na sat. Još je imala vremena da odustane. Pogledala je u čuvara iza zastakljenog prozorčeta pored vrata. Pričao je preko telefona. Njegovo sredovečno lice bilo je okruglo i izborano, i držao je hemijsku olovku iza uva. Pognuo je glavu kako bi je pogledao preko ruba svojih naočara i osmehnuo joj se osmehom punim ohrabrenja. Hari mu je uzvratila kratko klimnuvši glavom i potom je skrenula pogled.
Nije videla svog oca više od šest godina. Bila je u stanju da pokopa tu činjenicu i nekako nastavi sa svojim životom, ali sada je došlo vreme da je ponovo iskopa i još jednom se suoči s njom.
Igrala se kopčom svoje torbe. Šest godina je dug period. Verovatno je ne bi ubilo da ga je posećivala s vremena na vreme. Počela je da kopa zanokticu na palcu. Razmišljala je o očevoj istoriji izdaja i zaboravljenih obećanja, pokušavajući da se podseti zašto se držala podalje.
Takvih uspomena je bilo u izobilju, čak i iz njenih najmlađih dana. Kao onda kad je imala šest godina i kad joj je majka bila u bolnici. Trebalo je da je otac pokupi posle škole, ali naravno, nije se pojavio. Sedela je na zidu ispred škole i čekala, sve dok skoro nije pao mrak. I dalje se sećala neverice i bola koje je osećala misleći da ju je napustio, i stida pred nepoznatim ljudima koji su u prolazu zurili u nju. Kada se njen otac konačno pojavio, s džepovima punim para od pokera, podigao ju je u vazduh i rekao da je skroz zaboravio na nju.
Hari je uzdahnula. Problem s njenim ocem je bio taj što je uvek bio uveren da on ništa loše nije uradio. Često mu se dešavalo da izneveri
ljude i onda ostane potpuno zbunjen efektom koji je to imalo na njih. Njena majka je davno odustala od njega, nemoćna da se izbori s tim. Hari je razumela zašto. Bilo je bolno saznati za svog heroja da je zapravo obična varalica.
Možete da uđete, dame, čekaju vas.
Hari se trgla. Čuvar im je pokazivao da priđu, proturajući papire ispod prozorčeta. Nije požurila da ustane sa stolice, puštajući drugu ženu da ide prva.
Videla je da žena paket umotan u ukrasni papir predaje kroz prozor. Prokletstvo, možda je trebalo i ona da donese nešto svom ocu. Čokoladu ili voće. Ali onda je odlučno ispravila ramena i prišla otvoru. Ovo nije trenutak za slatkiše i grožđe. Njen otac se nalazi u zatvoru zbog insajderskog dogovaranja, ne u bolnici zbog upale slepog creva.
Čuvar joj je proturio parče papira kroz prozorče.
Ovo vam je propusnica – rekao je. – Predajte je na glavnoj zatvorskoj kapiji. Torba će vam ostati kod mene, možete da je uzmete na izlasku. – Ponovo ju je pogledao preko ruba svojih naočara. – Samo sledite Grejs, ona već zna put.
Hari mu se zahvalila, dala mu je torbu i stavila propusnicu u džep.
Onda je izašla prateći stariju ženu.
Vazduh je bio hladan i vlažan. Jutarnje nebo olovnosive boje spremalo se da istovari obilne padavine. Zatvor Arbor hil nalazio se blizu gradskih kejeva, ali je uobičajena saobraćajna buka zvučala veoma udaljeno, kao da je ostatak sveta bio zaklonjen iza nekog paravana.
Hari se okrenula ka glavnoj zatvorskoj kapiji i nehotice ustuknula korak nazad. Turobni zatvorski zid uzdizao se visoko iznad nje, možda pet, šest metara u vazduh. Goli beton kao da se protezao unedogled, i osetila se kao da postaje sve manja ispod njega. Ugrađen u zid bio je centralni ulazni blok, visoka građevina gotskog izgleda, s tornjevima na pročelju. Hari je gledala Grejs kako prilazi vratima ali ona nije mogla da se pomeri. Baš u takvim građevinama su u pričama strave živeli vampiri.
Ne obraćaj pažnju na zidove – rekla je Grejs, ne okrećući se. – Umeju da uplaše, ali navikneš se.
Hari je zadrhtala i krenula za njom ka čeličnoj kapiji, gde je čuvar uzeo njihove propusnice i sproveo ih kroz teška gvozdena vrata. Odatle ih je drugi čuvar poveo niz uzak hodnik koji je podsetio Hari na njenu bivšu osnovnu školu: zeleni zidovi, goli podovi i nikakvo centralno grejanje. Čuvar im je objasnio osnovna pravila posete dok su hodali. Trideset minuta po poseti, jedna poseta tokom nedelje, zabranjeno pušenje, zabranjeno dodirivanje i krijumčarenje nedozvoljenih stvari. Otvorio je vrata na kojima je pisalo SOBA ZA POSETE i stao sa strane kako bi ih propustio da prođu.
Hari je u prostoriju ušla iza Grejs, neprijatno svesna sopstvenih otkucaja srca. Ispred nje se nalazio dugačak drven sto, sa čije obe strane su bile poređane stolice. Sto je bio neobično širok, možda metar i po ili metar osamdeset, dovoljno da se spreči svaki fizički kontakt preko njega.
Dva čuvara su sela na dve izdignute stolice za osmatranje postavljene na suprotnim krajevima sobe. Jedina osoba za stolom bio je stariji čovek, koji je podigao pogled kad je Grejs sela prekoputa njega. Hari je oklevala, a potom sela za sto negde na sredini, prekrstivši ruke ispred sebe. Poželela je da ima svoju torbu kod sebe kako bi imala čime da se igra. Tačno prekoputa nje su bila druga vrata i ona je uprla pogled na njih iščekujući oca.
Pored nje, Grejs je tiho pričala sa starijim čovekom. Hari ga je osmotrila na brzinu. Debeljuškasto lice je tonulo u jastuk koji su formirali njegovi opušteni obrazi, i dok je slušao Grejs, vukao je mlitavu kožu koja mu je podrhtavala ispod brade.
Začulo se tiho škljocanje, i vrata prekoputa Hari su se otvorila. Čuvar je zakoračio preko praga i stao nazad uz otvoreno krilo vrata, osmehujući se čoveku koji je ušao u prostoriju.
Vidimo se, Sal – rekao je čuvar, pozdravljajući ga pre nego što će otići.
Gracias – rekao je čovek.
Zastao je kod vrata. Nosio je teget džemper i tamne pantalone, i bio je čist i ispeglan. Kosa mu je sada bila potpuno seda a brada gusta i snežnobela, i davala mu pomorski izgled. Kao dete, Hari je verovala da je njen otac pravi kapetan Berdsaj.10
Da li joj se samo činilo ili se on zaista smanjio?
Pogledao ju je i trepnuo. Hari je ispravila leđa i ukrstila članke podvlačeći noge pod stolicu. Bila je svesna da ta poza odaje napetost, ali nije bilo šanse da se opusti. Već je osećala kako joj se stvara knedla u grlu koju neće biti lako progutati.
Osmehnuo joj se i zavrteo glavom, pružajući ruke koje je onda pustio da mu padnu niz telo.
Hija mía. – Kćeri moja.
Na trenutak je spustio pogled ka podu. Onda je pročistio grlo i seo prekoputa nje.
Nisu mi rekli da si ti, Hari – rekao je. – Kako mi je drago što te vidim, ne možeš da zamisliš.
Nagnuo se napred i ispružio ruke preko stola. A onda kao da se predomislio, povukao ih je natrag i ukrstio prste ruku ispred sebe. Hari je osetila kako joj knedla u grlu raste, i pokušala je da zamisli sebe na onom zidu ispred škole, ali nije uspela.
Pogledaj se – rekao je. – Odrasla si. Mlada žena.
Njegove smeđe oči su izgledale zamućeno, ali obrve su mu i dalje bile crne kao nekad. Hari je spustila pogled.
Trebalo je ranije da dođem – rekla je.
Pst, ne pričaj koješta, ljubavi. Ovo nije mesto za tebe. Bila si potpuno u pravu što si se držala podalje. Rekao sam tvojoj majci da ne želim da vidim nikog od vas ovde.
Da li ona dolazi?
Odmahnuo je glavom. – Složili smo se da je bolje da ne dolazi.
Hari je pokušala da zamisli svoju elegantnu majku na ovakvom mestu, ali nije joj pošlo za rukom.
Njen otac je čačkao rukav svog džempera. – Kako je bila udata za investicionog bankara, tvoja majka je imala velika očekivanja od života. Plašim se da nisam ispunio njena očekivanja. Za to sam ja kriv, ne ona.
A Amaranta? Ona ti dolazi u posete, zar ne?
Pa, u početku jeste dolazila, da. I to prilično redovno. – Osmehnuo se zaverenički. – Znaš Amarantu. Uvek ispunjava svoje dužnosti. Ali je onda došla beba, i naravno više nije imala vremena. U početku je mislila da vodi Elu sa sobom, ali sam joj ja apsolutno zabranio. – Presekao je
rukom kroz vazduh s dlanom okrenutim nadole, kao da širi špil karata.
Ni pod kakvim uslovima ne bih dozvolio da moja unuka dođe na ovakvo mesto.
Hari se naslonila natrag trepnuvši. Mislila je da je ona jedina koja je odlučila da ne dolazi. – Znači baš niko ti ne dolazi u posetu?
Slegnuo je ramenima. – Posete nekad mogu da otežaju stvari. – Klimnuo je glavom u pravcu Grejs i njenog sagovornika. – Vidiš recimo Brendana. Već dvadeset tri godine njegova sestra mu dolazi u posetu svakog ponedeljka, i sedi tamo i muči ga pričama o životu i porodici koju on nikad više neće videti. Nikad ne spava dobro ponedeljkom uveče.
Zbog čega je on ovde?
Njen otac je skrenuo pogled i nije odmah odgovorio. Onda je odmahnuo glavom.
Bolje ti je da ne znaš, ljubavi – rekao je tiho.
Harine oči su se raširile od radoznalosti, i pogledala je u pravcu starijeg čoveka. Još uvek je čupkao kožu grla svojom drhtavom rukom. Susreo je Harine oči praznim vlažnim pogledom od kog joj je želudac potonuo u stomaku. Skrenula je pogled i pažljivije osmotrila lice svog oca. Delovao je mnogo starije od šezdeset četiri godine. Koža mu je bila opuštena a bore na čelu duboke i talasaste, kao nanosi u pesku posle plime.
Je l’ dobro ovde? – rekla je. – Jesi li ti dobro?
Ne brini za mene, ljubavi. Snalazim se. – Napravio je grimasu. – Nedostaje mi sunce. I ne podnosim kad neko drugi odlučuje o tome kada se svetla pale i gase. Ali pronalazim zanimacije. Izgleda da imam poseban dar za stolarstvo. Igram malo poker, pišem pisma. Pišem tebi vrlo često, Hari.
Pišeš mi? Nikad nisam primila nijedno pismo.
Ah, ne, nikad ih ne šaljem. – Osmehnuo se kao da je reč o nekoj nevažnoj sitnici. Onda se namrštio i nagnuo napred ispruživši obe ruke preko stola. Dlanovi su mu bili otvoreni, kao da je pozivaju da stavi svoje ruke u njegove, mada mora da je znao da ne može da ih dosegne.
Zašto si došla, Hari? – rekao je. – Je l’ nešto nije u redu? Jesi li si zato ovde?
Uzdahnula je i osetila kako joj se ramena opuštaju. Priljubila je dlanove na sto kao odgovor na njegove. Nešto joj se skupilo u grudima i osećala se kao malo dete koje konačno ima kome da se izjada. Duboko je udahnula.
Bili su mi u poseti neki tvoji prijatelji – počela je.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:52 am





35.

Hari je već neko vreme pričala. Gledala je svog oca kako skuplja prste u pesnice dok mu je objašnjavala kako Prorok i Leon stežu obruč oko nje. Kad je stigla do opisa okršaja koji je imala u Dablinskim planinama, oči su mu bile čvrsto stegnute. Pognuo je glavu i pritisnuo pesnice na čelo. Kada je konačno podigao pogled, bio je bled kao krpa.
Žao mi je. – Jedva je prošaputao. – Nije trebalo nikad da budeš umešana u ovo. Nikad. – Jednu ruku je pritisnuo na grudi a drugu ispružio k njoj preko stola. – Učiniću sve da ti pomognem, ljubavi, znaš to, zar ne?
Oči su mu bile zakrvavljene, a usta odlučno stegnuta u liniju. Hari je približila ruke njegovim. Rastojanje između njihovih prstiju nije bilo veće od pola metra, ali kao da je bilo kilometar. Ugrizla se za donju usnu i klimnula glavom. Na trenutak, nije dolazilo u obzir da progovori.
Razgovaraću s Leonom – rekao je njen otac, ispravljajući se. – Zvaću ga i nateraću ga da te ostavi na miru.
Hari je progutala knedlu i odmahnula glavom. – Nije on problem.
Prorok ovde vodi glavnu reč.
Onda mi reci šta ti treba, Hari. Uradiću bilo šta. Pitaj me šta god hoćeš.
Pogledala ga je i poželela da ima više vremena na raspolaganju. Bilo je toliko pitanja koje je želela da mu postavi, ali trideset minuta je skoro isticalo.
Pričaj mi o poslu sa Sorohanom – rekla je konačno.
Na trenutak se zagledao negde u daljinu, poprimivši nostalgičan izgled. – Bio je to najveći posao koji smo ikada odradili. Akcije su im bile bezvredne nakon čitave te gluposti s internet kompanijama. A onda smo čuli da se Aventus nameračio na njih. Uložio sam sve što smo imali i pokupovao akcije za nas iz saveza pre nego što je iko saznao za to.
Znači ti si rukovao novcem u ime svih vas iz saveza?
Na nekim poslovima, da. Pri trgovanju akcijama nikad nismo smeli da koristimo informacije iz sopstvene banke, to je bilo najvažnije
pravilo. Bilo je previše riskantno. Ako bi informacija procurela iz Merion i Bernstajna, onda bi neko iz KVC-a obavio trgovinu, i obrnuto. Profit smo delili naknadno. Tako nikad ne bi mogli da pronađu vezu između trgovine i insajderskih informacija. To je bio način da se zaštitimo.
A šta je s Džej-Eks Vornerom? Prorok je radio tamo, zar ne?
Koliko smo mi mogli da pretpostavimo, da. Ali on nikad nije trgovao. To je bio njegov način delovanja od samog početka. Uzimao je novac, ali nikad nije preuzimao rizik. – Vrteo je glavom. – Imao je druge ljude da obavljaju prljavi deo posla za njega.
Hari se setila šta joj je šaputao njen napadač od sinoć, i stresla se.
Prorok je i dalje imao ljude koji su mu obavljali prljave poslove.
Pritisnula je ruke na grudi i potisnula razmišljanja o svom iskustvu na planini. – Znači na poslu sa Sorohanom, ti si bio zadužen za novac?
Klimnuo je. – Sorohan je unajmio Džej-Eks Vorner da pregovara u njihovo ime. Tu je Prorok došao do informacija. Ali Aventus je unajmio Merion i Bernstajn, tako da Leon nije smeo da učestvuje. KVC nije bio umešan, tako da sam ja bio slobodan da obavim trgovinu.
Šta je pošlo naopako?
Uzdahnuo je. – Prekršili smo sopstveno najvažnije pravilo. Kod Leona je bio novac od prethodnog posla, i u poslednjem trenutku, ubedio sam ga da tim novcem kupi akcije Sorohana. To je bila tako dobra prilika, mislio sam da je vredna rizika, samo taj jedan put. Ali toliki promet akcija Sorohana pobudio je sumnje u berzi. Naravno, Leonovo ime se odmah istaklo zbog njegove povezanosti s Aventusom i Merion i Bernstajnom. – Odmahnuo je glavom. – To je bilo glupo i pohlepno.
Hari je pogledala u svoje ruke. Imala je još jedno pitanje koje je morala da postavi, ali joj je bilo teško da ga izusti.
A šta je sa Džonatanom Spenserom? – rekla je konačno, ne gledajući ga. – Šta se s njim desilo?
Njen otac se iznenadio. – Znaš za Džonatana? – Zavrteo je glavom i uzdahnuo. – On nikada nije trebalo da bude uključen, nije imao odgovarajući temperament za to. Bio je maltene dečak, isto godište kao Amaranta. Trudio sam se da ne spominjem njegovo ime na suđenju. Otprilike u vreme posla sa Sorohanom, rekao mi je da želi da se povuče.
Bio je uplašen. Ubedio sam ga da se primiri i prepusti meni da rešim stvar.
I jesi li rešio?
Napravio je kiselu grimasu. – Razgovarao sam s Leonom, koji je reagovao previše burno. Bio je ubeđen da Džonatan predstavlja neku pretnju za savez. To je bila glupost, dečko ne bi pravio nikakve probleme. Ali Leon nije hteo da čuje. Uspaničio se i kontaktirao je s Prorokom da mu kaže da posao sa Sorohanom otpada. – Zurio je u daljinu odmahujući glavom. – Kako bilo, to je sve nebitno, jer je jadničak stradao u saobraćajnoj nesreći ubrzo posle toga.
Hari je posmatrala svog oca. Izgledao je kao da je u trenutku zaboravio na nju i čitavu pažnju preusmerio na unutra. Da li je zaista verovao da je Džonatanova smrt bila nesrećan slučaj? Zažmurila je. Nije imala želju da to isteruje do kraja. Umesto toga, vratila ga je na temu novca.
I koliko si zaradio na poslu sa Sorohanom?
Oči su mu se na tren opet usredsredile na nju. Onda je zaljuljao stolicu na zadnje noge i ukrstio prste iza glave. Nasmešio se, pogleda dignutog ka tavanici i zavrteo glavom.
Oko šesnaest miliona dolara – rekao je. – Od samo jednog posla. Hari je obavila računicu. U evrima, to je bilo oko dvanaest miliona.
I gde su te pare sada? – rekla je. – Jesu li ih vlasti našle?
Ljuljao se napred-nazad na stolici, dok je Hari srce vitlalo po grudima u iščekivanju. Ako kaže da para nema, ona je u nevolji.
Pustio je stolicu da padne napred škripeći o pod i odmahnuo je glavom. – Vlasti nisu uspele da ih nađu. Promenio sam banku. – Krajičkom oka je pogledao u čuvare i progovorio tiše. – Kada me je Leon odao policiji, dao im je podatke o mom računu u Kredit svisu na Bahamima. Jedino je za taj i znao. Otvorio sam ga devedeset devete, kada smo sklopili savez, i koristio sam ga za trgovinu akcijama više od godinu dana. To je vlastima pružilo sve dokaze koji su im trebali.
Ali postojao je i drugi račun?
Klimnuo je glavom. – Oko šest meseci pre posla sa Sorohanom, ljudi i z Kredit svisa su počeli da postavljaju neprijatna pitanja. Nisu im se dopale slučajnosti koje su uočili u mom poslovanju. Možeš da izazoveš
sumnje ako često kupuješ akcije malo pre nego što dođe do preuzimanja. Tako da sam odlučio da se preselim na nov teren.
Otišao si s Bahama?
Ah, ne, previše sam se bio vezao za to mesto. – Osmehnuo joj se. – Sunce, pesak i zakoni o poverljivosti bankarskog poslovanja, šta bi više jedan korumpirani bankar mogao da poželi?
Zavrtela je glavom s neodobravanjem. Ponekad je imala utisak kao da priča s nestašnim detetom.
Znači, samo si prešao u drugu banku? – rekla je.
Pa, prvo sam se malo raspitivao. Trebalo je pronaći banku sa zadovoljavajućim nivoom diskrecije, ako razumeš šta hoću da kažem.
Hari je klimnula i uzdahnula.
Onda sam upoznao tog tipa na partiji pokera u Nasou – njen otac je nastavio. – Filip Ruso, tako se zvao. Interesantan igrač. Ispostavilo se da je bankar, pa sam mu ispričao kako upravo tražim nekoga da mi vodi investicije. – Osmehnuo se ironično. – Nešto u načinu na koji je igrao poker navelo me je da pomislim da bismo bili dobar tim. Nije se plašio rizika, i nije mu bilo nepoznato poslovanje na ivici zakona. Pa smo počeli saradnju.
Otvorio si račun kod nepoznate osobe koju si upoznao na partiji pokera?
Što da ne? To je bila sasvim ugledna banka, i veoma bezbedna. Instrukcije za trgovinu akcijama sam mu slao faksom pod dogovorenim pseudonimom. Svako podizanje gotovine ili transfer novca s računa mogli su da se obave samo uživo, i morali su da se ugovore, preko faksa pod istim tajnim imenom. – Zagledao se u njene oči na tren i osmehnuo se. – Dopalo bi ti se ime koje sam izabrao. – Uzdahnuo je i opet skrenuo pogled. – U svakom slučaju, to mi je savršeno odgovaralo. A i njemu. Kopirao je svaku moju trgovinu i sam zgrnuo pravo malo bogatstvo. Često se dešava da ljudi imitiraju nečije uspešno trgovanje na berzi.
Hari je klimnula glavom, setivši se Feliksa Roša koji se ubacivao na trgovinske poslove saveza. Onda se setila kako je završio, spaljen u snu. Njemu plagijatorsko poslovanje nije donelo ništa dobro.
Profesionalno samoubistvo za bankara, naravno – nastavio je njen
otac, nesvesno prateći njen tok misli. – Ali uživao je u preuzimanju rizika. Nekada sam se sastajao s njim svakih nekoliko meseci kako bi odigrali koju partiju pokera i završili koji poslić. Pred kraj je bio unapređen u direktora investicija, a na njegovo mesto su stavili nekog nepoznatog bankovnog zastupnika. S njim nikad nisam sarađivao, do tad sam već prestao da poslujem s tog računa.
Ali novac od Sorohana je još uvek tamo?
O, da.
Hari se igrala kaišem ručnog sata. Njenih pola sata je skoro isteklo. Vreme je da pređe na stvar. Ali pre toga je imala još jednu stvar koju je htela da pita. Spustila je pogled na sat, kao da će izbegavanjem pogleda izbeći odgovor koji bi je zaboleo.
Zašto si to uradio? – rekla je.
Usledila je pauza. – Voleo bih da znam da ti odgovorim, Hari. Ovde sam imao mnogo vremena da razmišljam i sam sebi sam postavio to pitanje bezbroj puta. Zašto sam to uradio? Je l’ bilo vredno svega? Da li bih opet to uradio da mi se ukaže prilika? – Uzdahnuo je. – Verovatno bih.
Hari je brzo podigla pogled. Izvio je obrve izvinjavajući se, ali nije skrenuo pogled.
Nije bila stvar samo u novcu – rekao je. – Novac je delimično bio razlog, naravno, ali ne i jedini. – Namrštio se kao da se muči da nađe prave reči. – Ne znam. Možda se radilo o moći. Zahvaljujući povlašćenim informacijama, imali smo potpunu kontrolu, osećali smo se svemoćnima. – Oči su mu se caklile ispod tamnih obrva. – Berza je bila naša.
Hari se ukrutila. Prepoznala je nešto u tome. Berza je bila naša. Na te reči, pred očima joj je iskrsla slika nje same za tastaturom, kako istražuje mrežu, probija njenu spoljašnju zaštitu; neopaženo prolazi pored stražara i provaljuje u nalog administratora, kada bi je obuzelo zabranjeno uzbuđenje što je mreža konačno njena.
Otac se ponovo zagledao negde pored nje u nešto što je samo on video. Nagnuo se napred, sklopivši ruke ispred sebe toliko čvrsto da mu se koža zategla.
Opasnost i rizik su samo pojačavali uzbuđenje. Tada sam se
osećao živim. Život nije mnogo zabavan ako bar ponekad ne staviš sve na kocku. – Zavrteo je glavom i potonuo u stolici, opet s izrazom izvinjenja na licu. – Možeš li da razumeš išta od ovoga, Hari?
Nije mogla da mu odgovori.
Pažnju joj je privukao neki pokret levo od nje i videla je da jedan od čuvara gleda na sat. Njen otac mora da je primetio isto to jer se nagnuo napred i ponovo ispružio ruke k njoj.
Čuj, ništa od ovoga tebi ne pomaže – rekao je. – Pusti mene da se postaram za Leona i Proroka. Mogu da razgovaram s njima, da ih nateram...
Odmahnula je glavom. – Razgovorom nećeš ništa postići. Ne s Prorokom.
Onda mi reci šta mogu da uradim.
Hari je duboko udahnula. – Treba mi novac. Cela suma.
Povukao je ruke nazad preko stola i stisnuo laktove uz telo. – Šta?
Hari se promeškoljila na stolici. – Objasnila sam ti već. Ako ne predam dvanaest miliona evra Proroku, pustiće onog svog psihopatu na mene. A možda i na druge. Nemam izbora.
Njen otac je zurio u sto gladeći bradu. Čelo mu se presijavalo od sitnih kapljica znoja.
Odmahnuo je glavom. – Ne možeš verovati takvom tipu da će se držati dogovora. Ko kaže da neće poslati svog plaćenog ubicu na tebe čak i kad dobije pare?
Ali s parama bar imam neku pregovaračku moć. Bez njih sam mrtva. – U neverici je počela da podiže glas. Kako je moguće da se raspravljaju oko ovoga? Život joj visi o koncu.
Njen otac je počeo da trlja lice dlanovima, kao da pokušava da pospeši protok krvi i izvuče iz sebe moguće rešenje. Kada je spustio ruke natrag na sto, pogled mu je bio zamagljen i izgledao je umorno.
Nemaju prava na taj novac – rekao je tiho. – Ja sam jedini ispaštao zbog tog novca. Šest godina sam proveo u ovoj betonskoj kutiji. Šest godina red za doručak čekam s pedofilima i ubicama, gde svima zadah tako zaudara da ti se stomak prevrće. Šest godina na mestu gde je samoubistvo većini jedini način da izađu. – Disao je duboko kroz nos. – Taj novac je bio jedina stvar koja me je održavala.
Hari se zgrčila i zažmurila, pokušavajući da odagna slike koje je opisivao. – Žao mi je, ali ne vidim nikakav drugi način da se izvučem iz ovoga. Osim da odem u policiju.
Njen otac se ukrutio. – Mora da postoji drugi način, mora da postoji.
Hari ga je pogledala, i osetila kako nešto malo u njoj postaje još manje.
Nećeš mi pomoći, zar ne? – rekla je.
I sama je čula zbunjenost i povređenost u svom glasu. Opet je sedela na zidu ispred škole. Čvrst čvor joj se stegao u grudima. Opet ju je izdao, kao što je uvek radio. Kako je mogla biti tako detinjasta da pomisli kako bi ikad moglo biti drugačije?
Odjednom se njegovo čitavo držanje promenilo. Pogledao ju je u oči i osmehnuo se. Hari je taj osmeh delovao usiljeno. Čemu god da su se njegove usne smejale, njegove oči nisu učestvovale.
Koješta, naravno da ću ti pomoći, Hari. – Ni u jednom trenutku nije skrenuo pogled. – Ali budi razumna, teško da ti mogu dati pare odavde, zar ne? Pa nemam ih kod sebe.
Okrenuo je dlanove naviše, prenaglašeno slegnuvši ramenima. Gestikulacija koja je bila tipična više za Francusku nego za Španiju, i Hari ju je viđala i ranije. Oduvek je sumnjala da je pre smišljeno uvežbana, nego što ju je nasledio od svojih španskih predaka.
Vrata iza njih su se otvorila i čuvar je ušao u prostoriju.
Vreme je isteklo, gospodo – rekao je čuvar, stojeći pored otvorenih vrata.
Stariji čovek, levo od njenog oca, ustao je. Grejs je ostala da sedi, uporna u nameri da završi svoje jednostrano izlaganje pre nego što njen brat pobegne natrag u svoju ćeliju.
Harin otac je odgurnuo stolicu bacivši pogled na čuvare. – Hablemos esta tarde. – Pričaćemo po podne.
Po podne?
Ustao je, držeći se ispravljeno i opušteno. – Sačekaj me ispred kapije u dva.
Hari se namrštila. – Ispred kapije? Ne razumem.
Nakrivio je glavu u stranu. – Izlazim danas. Odobrili su mi smanjenje kazne. Mislio sam da znaš.
Hari je bila zabezeknuta. – Ne. Ne, nisam. Bar ne da je tako brzo. Setila se poruke koju joj je majka ostavila na telefonskoj sekretarici.
Verovatno je pokušavala da je obavesti o tome.
Dakle, posle toliko vremena, njen otac izlazi baš danas. Osećala se izduvano i pregaženo, kao probušena guma.
Uzdahnula je. – Dakle, ako te sačekam, pomoći ćeš mi.
Čak se nije potrudila da to formuliše kao pitanje. Ne bi bilo poente, kad njegov odgovor ionako ništa ne znači?
Naravno da hoću, ljubavi. – Približavao se vratima. – Ne brini, sve će biti u redu.
Hari je ostala da zuri za njim. Nije mu poverovala ni reči.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:52 am



36.

Hari se vraćala iz zatvora vozeći polako pored kejeva, trudeći se da ne misli na oca. Nije trebalo da ide da ga vidi. Jače je stegla volan i koncentrisala se na vožnju do kuće.
Oblaci su ispunjavali svoje ranije obećanje kiše. Ujednačena škripa brisača preko vetrobrana kao da je lupala tačke na rečenice iz njenog razgovora s ocem dok je premotavala film.
Nije trebalo nikad da budeš umešana u ovo. Učiniću sve da ti pomognem.
Ne brini, sve će biti u redu.
Hari je udarcem isključila brisače i naglo zakočila na crveno svetlo. Naslonila je obraze na pesnice i posmatrala kišu kako se sliva u slapovima niz vetrobran dok staklo nije počelo da izgleda kao da se topi.
Njen otac joj neće pomoći, toliko je bilo jasno. Tražio joj je da ga sačeka ispred zatvorske kapije, ali zarad čega? Zarad još izgovora i izvinjenja? Hari je odmahnula glavom. Nije imala nameru da ikad više priđe onim zidovima.
Kiša se pretvorila u grad i ledene kuglice su lupkale po kolima. Vozač iza Hari je zatrubio i ona se trgla, spetljavši se oko menjača. Bio je krut i zapinjao je. Vozila je dve godine staru nisan mikru, koju je dobila od osiguravajućeg društva kao trenutnu zamenu za svoj mini, kog su odšlepali. Uspela je da ih ubedi da nijedna druga kola nisu učestvovala u nesreći tako da se policija nije umešala. Samo bi joj falio još jedan susret s detektivom Linom. Motor je zaurlao a ona je uzdahnula pomislivši na svoj voljeni mini, čiji se menjač pomerao kao podmazan. Nikad ga više neće voziti.
Uključivši ponovo brisače, krenula je napred, ali je onda skrenula desno na most O’Konel. Namera joj je bila da se vrati kući, ali joj je palo na pamet da kancelarije Lubra sekjuritija nisu daleko i da je vreme da se vrati na posao.
Pred očima joj je iskrsla slika Dilona: njegovo lice kako se pomera iznad njenog, njegov dah na njenim usnama. Osetila je kako joj se
toplota penje uz butine i nešto je nabujalo u njoj. Tog jutra je otišao iz njenog stana pre šest, kad je bila jedva budna. Kasnije tog dana je imao let za Kopenhagen, kuda je išao da zaključi spajanje Lubre i druge firme iz oblasti bezbednosti. Neće ga videti sledećih nekoliko dana. Hari je odjednom osetila potrebu da čuje njegov glas.
Napipavala je jednom rukom po torbi dok nije našla telefon. Pritisnula je brzo biranje i sačekala, ali dobila je samo Dilonovu govornu poštu. Možda je i bolje tako. Nikad nije pametno zvati muškarca u trenutku kad osećaš preveliku potrebu za njim. Pogotovo na početku veze, kada je najbolje ne obelodanjivati bilo kakve mentalne poremećaje.
Uzdahnula je i bacila telefon na sedište suvozača. Skoro istog trena je zazvonio, i ponovo ga je podigla.
Halo?
Najzad. Pokušavamo da te dobijemo već danima. Ramena su joj potonula. Bila je to njena sestra, Amaranta.
Izvini – rekla je Hari. – Bila sam prezauzeta cele nedelje.
Svi smo mi zauzeti, znaš.
Hari je prevrnula očima na njen ton učiteljice. – Da.
Zovem te zbog tate – Amaranta je počela.
Hari joj je upala u reč. – Znam, danas izlazi. Upravo sam išla da ga vidim.
Usledila je pauza. Hari je zamislila Amarantu kako sedi ispod svojih stepenica i ispred sebe slaže beležnice i olovke na stočiću za telefon. Bila je jednako opsesivno uredna i kao mala u njihovoj zajedničkoj sobi u potkrovlju kuće. S Amarantine strane konopca za preskakanje, sve cipele su bile lepo poređane, a ivice njenih knjiga poravnate kao da ih je merila trouglom. Na Harinoj strani sobe stvari ni izbliza nisu bile toliko predvidljive.
Kako izgleda? – rekla je Amaranta konačno.
Hari je puhnula vazduh između usana i zapitala se kako da opiše dopadljivog, neiskrenog prevaranta, kog je upravo posetila.
Na kraju je samo rekla: – Izgleda staro.
Je l’ ti rekao gde će boraviti?
Nisam se setila da ga pitam.
Usledila je još jedna pauza. Hari je kružila oko Koledž grina, pustivši na trenutak volan kako bi promenila brzinu. Vozaču autobusa iza nje nije se dopao taj manevar.
Usudila se da postavi direktno pitanje. – Kako to da si prestala da ga posećuješ?
Nisam prestala, morala sam da mislim na Elu. Bebe oduzimaju mnogo vremena, znaš. Tata je imao razumevanja. Ela je na prvom mestu.
Amaranta je svojim tonom stavila tačku na tu temu. Potom je pročistila grlo. – U svakom slučaju, stvari se promene kada postaneš roditelj. Odjednom vidiš stvari drugačije.
Misliš, vidiš kakav je grozan roditelj bio naš otac.
Ja bar nisam potpuno zaboravila na njega.
Sjajno. Sad se osetila pozvana da izigrava Harin glas savesti. Da li sve starije sestre rade to?
Kao ja, hoćeš da kažeš? – rekla je Hari.
Tebe je najviše želeo da vidi. Ti si mu oduvek bila miljenica.
Nije bilo gorčine u Amarantinom tonu. Jednostavno je navela činjenicu, koju su obe prihvatile još pre mnogo godina.
Hari je osetila napetost u rukama i ramenima dok je pokušavala da se ubaci u traku. – Slušaj, bolje da prekinem. U kolima sam, a uslovi vožnje nisu baš najbolji.
Jesi li se dogovorila s njim da se ponovo vidite?
Hari je pomislila na preteće zatvorske zidove, i gurnula menjač u drugu. – Ne. Ne, nisam. Čuj, zovem te sledeće nedelje.
Bacila je telefon na sedište pored i skrenula u Kilder strit. Proklete starije sestre i njihovo konstantno nabijanje krivice. Nije bilo poente da se sastaje s ocem. Bila joj je potrebna njegova pomoć, ali on nije hteo da joj pomogne. Pat pozicija.
Odjednom je osetila ugriz zebnje u stomaku. Možda bi ipak trebalo još jednom da razgovara s njim, da mu dâ drugu šansu. Imala je još pitanja za njega. Ko je Prorok, recimo? Mora da ima neku ideju o tome, neku predstavu o njegovom identitetu. Ko je mali Ralfi? Možda ga njen otac poznaje.
Odmahnula je glavom. Nije bitno ko je Prorok. I dalje mora da mu
dâ dvanaest miliona evra.
Zaustavivši se nekoliko metara od kancelarija Lubre, dohvatila je torbu, zaključala kola i pretrčala ulicu, saginjući glavu pod naletima zrna grada. Odgurnula je vrata i stupila u foaje. Anabela, recepcionerka, telefonirala je, i Hari je požurila pored nje kratko joj mahnuvši i ušla u glavnu kancelariju.
Danas je bila puna ljudi. Tu i tamo stajali su okupljeni oko nekog stola pokazujući na ekran. Pogled joj je brzo prešao preko njih ka zadnjem delu prostorije. Ni traga od Dilona.
Hari se uputila ka svom stolu pored prozora, otpozdravivši usput na nekoliko „Hej Hari, kako je?“, ali ne zadržavajući se previše kako niko ne bi stigao da je pita za posekotine na licu. Sela je i uključila svoj laptop, slušajući lupkanje grada po prozorima dok se logovala i pokretala svoj imejl.
Juče nije bilo te posekotine tu.
Podigla je pogled i zatekla Imodžen, podbočenih ruku, kako ljutito gleda u ranu iznad njenog oka. Hari je uzdahnula.
Znam. Bilo je novih dešavanja u međuvremenu. Ali pre nego što počneš da me grdiš, da znaš da sam poslušala tvoj savet.
Jesi? – Imodžen je brzo sela u stolicu pored nje. – I?
Nije dobro prošlo. Ispričaću ti kasnije.
Imodžen je vrtela glavom. – Šta je to s porodicama? Uvek sam mislila da su manje porodice kao što je tvoja složnije. – Imodžen je bila iz šestočlane porodice u kojoj su se svi svađali i mirili praveći svaki put nove saveze između sebe. Trenutno nije razgovarala ni sa kim od njih. – Izgleda da nije tako jednostavno.
Veruj mi, nije. – Hari je zastala. Bilo joj je teško da zadrži neobavezni ton u svom glasu. – Je l’ Dilon tu negde?
Mladi neženja? Ne, otišao je u Kopenhagen.
Već?
Oslobodilo se mesto na ranijem letu, pa ga je uzeo. – Imodžen se namrštila. – Je l’ nešto nije u redu?
Hari je proverila svoje vitalne funkcije. Potreba za Dilonom je i dalje bila prevelika. Prokletstvo.
Odmahnula je glavom. – Samo sam htela da popričam s njim.
Uloviću ga kasnije.
Okrenula je glavu k monitoru i zgrčila se. Pokreti glave i vrata su postajali sve bolniji; tipičan slučaj povrede vrata od naglog trzaja. Možda treba da razmisli o poseti hiropraktičaru.
Ne mrdaj. – Imodžen je skočila sa stolice i nestala. Vratila se posle pola minuta s čašom vode i dve bele tablete.
Šta je to? – pitala je Hari.
Samo ih progutaj.
Hari je poslušala. Imodžen je uzela praznu čašu od nje.
Ne treba da budeš ovde, izgledaš grozno – rekla je, vraćajući se svom stolu. – Držaću te na oku.
Hari je sačekala da njena prijateljica ode. I potom, trudeći se da ne pomeri vrat, okrenula se da proveri imejl. Sedamdeset dve nepročitane poruke. Posao joj se baš nagomilao od petka. Od predmeta klijenata koji su je čekali, imala je još tri pen testa, dve provere mogućeg bespravnog upada u kompjuter, i procenu korporativne bezbednosti, ali srećom, ništa od toga nije bilo hitno. Pretraživala je imejlove prema adresi pošiljaoca za slučaj da ima nešto hitnije, kad se odjednom skamenila.
Ime domena pošiljaoca kao da je iskakalo iz ekrana. Anon.obfusc.com. Ruka joj se tresla kada je dodirnula miša. Proškrgutala je zubima. Dupli klik.

Vreme je da predaš novac, Hari. Prebaci ga na ovaj račun do pet po podne u sredu:

SWIFT CODE: CRBSCHZ9
IBAN: CH9300762011623852957

Moji izvori kažu da se možda predomišljaš. Bolje nemoj. Danas ću ti pokazati šta se dešava onima koji me iznevere. Imaš četrdeset osam sati, Hari.
Prorok

Hari je ruka poletela ka ustima. Danas je ponedeljak. Šta ako mu
kaže da neće imati novac do pet po podne u sredu? Šta onda?
Zazvonio joj je fiksni telefon na stolu od čega je skočila. Bila je to Anabela.
Gospodin Tirnen čeka da ga primite na recepciji.
Hari je brzo podigla pogled prema vratima recepcije, i onda ponovo pogledala u Prorokov imejl. Puls joj se ubrzao. Šta dođavola Džud radi ovde?
Pokušala je da proguta knedlu ali su joj usta bila previše suva. – Reci mu da dolazim.
Džud je koračao gore-dole foajeom kada je ušla na vrata. Stao je čim ju je ugledao, razrogačivši oči kad je primetio nove posekotine i modrice na njoj.
Pobogu, Hari.
I njoj je pažnju privukao njegov izgled, dok je on zurio u njen. Više nimalo nije ličio na investicionog bankara. Umesto poslovnog odela, nosio je izbledele farmerke i majicu koja mu se zatezala preko grudi. Pesnice su mu bile stegnute, bicepsi napeti. Izgledao je kao rvač koji se zagreva za borbu.
Krenuo je ka njoj. Hari se mahinalno povukla korak unazad, a onda je zakoračila u stranu kao da je zapravo krenula u praznu kancelariju zdesna, pokazujući mu da je sledi. Umarširao je unutra za njom i zalupio vratima.
Bože, Hari, jesi dobro? Šta se dođavola dešava? Mahnula je rukom ka licu. – Nije ništa ozbiljno.
Prišao je korak bliže, na šta je ona pokušala da ne ustukne.
Ništa ozbiljno? – Počeo je da joj nabraja stvari na prstima. – Prvo ti pomognem da prevariš Feliksa Roša, onda on bude ubijen, policija mene propituje, ti nećeš da mi se javiš na pozive i sada te zateknem svu u modricama. Možda ranije nisam shvatao koliko su stvari ozbiljne, ali sada bogami i te kako shvatam, veruj mi.
Slušaj, zahvalna sam ti što si mi pomogao, ali nema više potrebe da budeš umešan.
Umešan? Policija zna da sam zvao Feliksa te noći kada je poginuo. Nego šta nego sam jebeno umešan. – Provukao je ruku kroz kosu. Izgledao je kao da nije mnogo spavao u poslednjih četrdeset osam sati.
Kako god, nosim Feliksa na savesti. – Zastao je i pogledao je u oči. – Kao i tebe.
Skrenula je pogled. Nežno ju je dodirnuo po ramenu.
U čemu je problem, Hari?
Prekrstila je ruke i besno ga pogledala. – Koliko toga si ispričao Ešfordu?
Molim?
Bio je ovde juče. Pričao si s njim o meni.
Pitao je za tvoju nesreću, zvučao je zabrinuto.
Jesi siguran da je to sve što si mu ispričao?
Džudove oči su se suzile. – Ma daj, Hari, šta je ovo? Pričali smo o tvojoj nesreći, to je sve. Je l’ se nešto promenilo?
Pomislila je na sve što se promenilo u protekla dva dana. Da li da mu kaže za novac koji je nestao? Grlo joj se steglo. Nije smela da rizikuje. Već je pričao s Ešfordom. Ko zna s kim bi još pričao? Šta god da se desi, Prorok nikad ne sme da sazna da je novac nestao.
Odmahnula je glavom. – Ništa se nije promenilo.
Džud joj se primakao i uhvatio je za ramena. Ostala je bez daha kada joj se uneo u lice, i kad je osetila njegov vreli dah na svojim obrazima. Mirisao je na pivo i čist muški znoj.
Je l’ zbog Feliksa? – Prsti su mu se stegli oko njenih ramena. – Možda si ipak pričala s njim te noći. Je l’ ti rekao nešto? Šta je rekao?
Ništa, rekla sam ti, nije se javio na telefon.
Zadubio se u njene oči, nosevi su im se skoro dodirivali. Ona se zagledala u njegovo lice tražeći naznake časnog bankara koji nikad ne krši pravila, ali ga nije našla. Videla je samo ludo smelog pilota koji je izgledao sposoban za bilo šta.
Iznenada, pustio joj je ramena.
Neka ti bude. – Pošao je natrag k vratima. – Ali ja neću nestati, Hari. Ništa od ovoga neće.
Čekaj...
Ali otvorio je vrata i otišao.
Hari se obgrlila preko grudi, trljajući ramena tamo gde ju je držao. Stresla se. Bio je u pravu. Ništa od ovoga neće nestati. Pomislila je na svoj rok od četrdeset osam sati, i na novac kojeg nema. Zamislila je svog
oca kako je čeka ispred zlokobnih zatvorskih zidova.
Ma neka je proklet. Zašto joj nije rekao gde je novac? U nekoj anonimnoj inostranoj banci, samo je to znala. Mada joj ne bi pomoglo ni da zna u kojoj banci. Šta bi mogla da uradi, da hakuje tajni bankovni račun na Bahamima? Hari je zažmurila i odmahnula glavom. Čak ni ona ne bi imala šanse da izvede tako nešto.
Odjednom je otvorila oči. Ili bi imala?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:53 am





37.

Kako je u Kopenhagenu?
Hladno – rekao je Dilon.
Hari se osmehnula u slušalicu. – Tako je to kad pokušavaš da osvojiš Skandinaviju.
Nasmejao se. – Gde si ti?
Na brzinu je bacila pogled na izduženu sivu tvrđavu koja se protezala čitavom dužinom Arbor hila, čija je sumorna fasada bila opasana srebrnim rešetkama koje su se presijavale na suncu.
U kolima – rekla je.
Taj deo je bar bio istinit. Upravo se bila parkirala ispred zatvora kad ju je Dilon nazvao. Gledala je prekoputa u uske prozore na zgradi glavnog ulaza. To su bili visoki lučni prozori izdeljeni na mala četvrtasta okna kojih je u svakom prozoru bilo na desetine. Da nije bilo gvozdenih šipki, čovek bi pomislio da se radi o prozorima neke katedrale.
Odvratila je pogled. Dilon bi joj rekao da ide u policiju, ali nije mogla to da uradi. Koje god bile mane njenog oca, nije htela da rizikuje da ga ponovo pošalju iza tih zidova.
Završiću ovde za nekoliko dana – rekao je Dilon. – Možda bi mogla da napuniš zalihama onaj svoj kredenac za nedelju uveče, pa da provedemo veče kod kuće.
Hari je prevrnula očima, postiđena što se setio njene prenatrpane kuhinjske fioke.
Zvuči super – rekla je. – Ti ponesi pakovanje pravog danskog piva i imamo sastanak.
Sastanak! Zašto je rekla sastanak? Dogovor, imamo dogovor bi bilo mnogo bolje. Hari se prislonila na naslon za glavu i zažmurila. Želela je da ga pita za noć koju su proveli zajedno, šta je to njemu značilo, ali je bilo teško ubaciti to u neobavezni razgovor. Odmahnula je glavom. Palo joj je na pamet kako život u celibatu ima svojih prednosti.
I kako je prošao let? – Hari je sama sebi napravila kiselu grimasu.
Još samo fali da ga pita za vreme.
Bez uzbuđenja. Osim što mislim da su me pratili do aerodroma.
Šta? – Munjevito se uspravila.
Nabijen tip u tamnoj jakni, glava kao bela bilijarska kugla. Kvini. – Zvuči kao Leonov prijatelj.
To sam i mislio. Ali koliko sam video, nije ušao za mnom u avion.
Sranje. Žao mi je što su i tebe uvukli u sve ovo.
Rekao sam ti, ne brini za mene. Uostalom, šta može da uradi? Da prekopa moju prošlost i nađe šta? Tu nema ničeg što bi mogao da iskoristi protiv tebe. Vratiće se Leonu praznih ruku.
Nadam se.
Zaboravi na to. Ja jesam.
Hari se ugrizla za usnu, svesna da mu još uvek nije rekla sve. Stare navike se ne menjaju preko noći. Duboko je udahnula.
Išla sam jutros da vidim oca.
Opa. – Nastala je pauza. – Pa, drago mi je. Kako je prošlo?
Ne baš najbolje. Nije hteo da mi pomogne. Možda bismo mogli o tome da razgovaramo kad se vratiš.
Da, voleo bih to. – Druga pauza. – Slušaj, idem da se istuširam i odmorim, ali zovem te opet kasnije. Ako je to u redu?
Hari je počela da ga zamišlja kako se tušira i osmehnula se. – Da, to je u redu. Ne zaboravi dansko pivo.
Kada je Dilon spustio slušalicu, proverila je očitavanja na svojim unutrašnjim instrumentima. Preterana potreba nula, požuda sto. Bolje.
Pogledala je vreme: 13.45. Njen otac uskoro treba da izađe. Sunce je pržilo kroz vetrobran, zagrevajući presvlake u kolima do tačke spaljivanja. Kišni oblaci su se ispraznili i nastavili dalje, ostavljajući za sobom vedro plavo nebo. Hari je otvorila prozor i osvrnula se ulicom. Arbor hil je bio samotni komad puta u kome je bilo vrlo malo saobraćaja. Parkirala se prekoputa glavne zatvorske kapije pribivši kola uz kamene zidine stare vojne kasarne Kolins. Put je s obe strane bio odsečen oštrim krivinama, što je pojačavalo osećaj izolovanosti.
Žena u crvenoj trenerci je izašla iz krivine, malo napred uz ulicu, gurajući kolica uzbrdo. Dete u kolicima je držalo štap, koji je virio iz kolica i odzvanjao lupkajući o rešetke zatvorske ograde.
Hari je opet pogledala u strogu viktorijansku građevinu na vrhu
brda. Ulazno pročelje je bilo obezbeđeno gvozdenim kapijama, kao nekad dvorčevi gvozdenim rešetkama koje su se zatvarale poput giljotine. Zatvorski zidovi su joj izgledali viši nego ikad, tu i tamo ovenčani busenima guste bodljikave žice, koja je izgledala opako i trnovito. Pomislila je na nagomilano zlo iza tih zidova, na taj poluživot koji ljudi unutra vode, i zadrhtala je.
Ovde ale vrebaju, pomislila je.
Žena s kolicima je polako prošla pored nje, a dete je nakratko prestalo s lupkanjem štapa, tek toliko da pokaže na grmove žutih ruža koji su rasli blizu ulaza u zatvor. Žena je nastavila da gura, i Hari ih je posmatrala u retrovizoru kako nestaju iz vidnog polja.
Odjednom se začuo glasan zveket i brzo je pogledala nazad na zatvor. Čuvar je stajao u ulaznom hodniku i otključavao kapiju. Odgurnuo ju je i ona se širom otvorila, škripeći kao promašen akord na violini. Čuvar je stao sa strane, i Harin otac je iskoračio na sunce.
Nosio je teget sako preko belog džempera s okruglim izrezom oko vrata, i sive pantalone. U jednoj ruci je nosio plavu putnu torbu. Drugom je zaklonio oči kada je istegao vrat pružajući pogled k nebu. Onda se sa osmehom okrenuo stražaru i rukovao se s njim. Mogao je biti pomorski oficir koji se upravo iskrcao da malo uživa u odmoru na kopnu.
Koračao je stazom prema ulici uz škripu kapija koje su se zatvarale za njim. Hari ga je neko vreme posmatrala pitajući se koju će od svojih persona danas predstaviti. Privrednog kriminalca ili uspešnog bankara? Njenog heroja iz detinjstva ili razočaravajućeg roditelja? Hari se činilo da svaki put pošto se susretne s ocem, mora da revidira svoje mišljenje o njemu.
Duboko je uzdahnula i izašla iz kola. Osetila je kako je svež vazduh rashlađuje po golim rukama i licu posle efekta staklene bašte u mikri. Njen otac je podigao pogled u njenom pravcu kad je zalupila vrata. Srdačno joj je mahnuo i široko se osmehnuo, potpuno u skladu s imidžom veselog mornara. Uprkos svojim zebnjama, Hari mu je u tom trenutku uzvratila osmehom.
Kročila je na kolovoz, gledajući ga kako žuri ka njoj. Na sunčevoj svetlosti lice mu je izgledalo potpuno ispijeno, i njegove crne obrve su
izgledale veštački naspram pepeljaste kože. Prošao je pored grmova žutih ruža dok mu je putna torba udarala o nogu s boka.
Možda će ipak sve biti u redu. Možda je njen otac skovao plan kako da joj pomogne. A i ako nije, moći će ona sama da se snađe. Samo joj je trebalo ime njegove banke. Njene veštine društvenog inženjeringa će obaviti ostatak posla.
Njen otac je prebacio torbu u drugu ruku, otvorio kapiju na rešetkastoj ogradi, i stupio na kolovoz. Onda se namrštio škiljeći negde levo. Hari je videla kako mu se oči šire od straha, i onda je skrenula pogled u pravcu u kom je gledao.
Prvo što je videla bile su hromirane prednje šipke, debele i prgave. Džip na kojem su se nalazile tutnjao je u susret njenom ocu. Pokušala je da se pomeri, ali izgubila je osećaj u nogama. Videla je na očevim usnama da izgovara njeno ime, ali nije ništa čula.
Vreme kao da je stalo. Jedna sekunda kao da je trajala pet. Bila je odjednom istovremeno svesna svih detalja oko sebe: sunca koje se odražava sa svetlucavih šipki; bledog lica svog oca ispresecanog linijama; vreline koja je isijavala iz mikre iza nje; smeđih ivica na žutim laticama ruža.
Njen otac se zaleteo i bacio preko ulice kako bi umakao džipu. Strovalio se preko nje nabivši je nazad u kola. Vruć metal joj je izgoreo kožu i oštar bol joj je sevnuo kroz lopatice na leđima. Bila je zaglušena bukom motora koja joj je bubnjila u ušima. Odjeknuo je tup udarac i njen otac je poleteo u vazduh. Hari je čula samu sebe kako vrišti.
Papá!
Sručio se na zemlju uz mučni zvuk pucanja kostiju, na metar od nje. Džip je odjurio, uz riku motora i škripu guma po suvom asfaltu. Nakrivio se na dva točka skrenuvši u oštru krivinu malo napred, i nestao s vidika.
Hari se odgurnula od kola dok su joj se ruke i noge tresle. Doteturala se do oca. Stomak joj se zavezao u čvor od užasa. Ležao je nepomično na leđima. Oči su mu bile zatvorene, a koža bela kao kreč. Skerletnocrvena nit curila mu je iz ugla usta niz srebrnu bradu.
Danas ću ti pokazati šta se dešava onima koji me iznevere.
Čula je škripanje kapije i bat koraka koji su trčali. Klekla je pokraj
oca i dodirnula ga po obrazu. Uprkos suncu, koža mu je bila hladna.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:53 am




38.

Hari je posmatrala svoju porodicu pokušavajući da se priseti kada su poslednji put svi bili na okupu. Nije mogla da se seti.
Njena majka je sedela naspram nje, držeći se koštunjavim rukama kao kandžama za svoju guči tašnu. Pored nje je sedela Amaranta, s pesnicama pritisnutim preko usana tako da su joj usta skoro nestala.
Respirator, na koji su prikačili njenog oca, remetio je tišinu svojim šištanjem, pumpajući vazduh u njegova pluća. Hari je posmatrala ujednačeno dizanje i spuštanje njegovih pluća, jedini znak da je još uvek živ. Koža na rukama mu je visila s kostiju, istačkana modricama boje patlidžana tamo gde su pokušavali da nađu venu.
Višestruke unutrašnje povrede, rekli su doktori. Pucanje slezine, probijeno plućno krilo, oštećenja na jetri i bubrezima. Odmah su ga operisali i zaustavili krvarenje koliko su mogli. Nisu hteli da kažu da li će preživeti ili ne.
Hari je duboko udahnula. Oči su je pekle, i maramica koju je držala u ruci se skoro rastopila. Stopalom je okrznula očevu putnu torbu ostavljenu ispod kreveta, i promeškoljila se u stolici.
Amaranta je podigla svoje zakrvavljene oči u njenom pravcu. – Jesi li završila s policijom?
Otišli su pre oko sat vremena – rekla je Hari. – Vode ovo kao slučaj obaranja pešaka i nezakonito napuštanje mesta udesa.
Policija ju je saslušavala skoro dva sata. Lin je opet sve posmatrao sa strane, nije progovarao ali je upijao svaku reč. Sve im je ispričala. To jest, sve osim o dvanaest miliona evra. Pogledala je u tanke cevčice koje su klijale iz tela njenog oca, izvijajući se kao crvi do stalka s monitorima pored kreveta. Možda nije trebalo ništa da prećuti. Na kraju krajeva, šta bi sad mogli da mu urade?
Svojoj porodici ništa nije rekla. Oni su pretpostavili da je posekotine i modrice zadobila tog dana, a ona ih nije ispravila. Nije bilo poente. Čak je i policija delovala sumnjičavo povodom njene priče i nisu joj dali nikakvog povoda da pomisli da će joj priteći u pomoć. Znali su o svemu tome čak manje nego ona sama.
Trebalo je mene da pustiš da pričam s njima – rekla je Amaranta.
Nije zavisilo od mene. S tobom nisu hteli da pričaju jer nisi bila prisutna kad se to desilo.
Trebalo je da budem prisutna. Trebalo je da dođe kod mene. – Besno je pogledala Hari. – Ponudila sam mu da ostane kod mene koliko god je hteo. Kuda bi inače imao da ode?
Hari je slegla ramenima. – Rekla sam ti, ne znam.
Respirator je pumpao vazduh, a srčani monitor je pištao svake sekunde.
Dogovorili smo se da dođe kod mene – Mirijamin glas je zvučao hrapavo i duboko, kao da joj je neko sipao melasu niz grlo.
Hari je izvila obrve. Prvi put da je progovorila u poslednjih sat vremena.
Mirijam ih je kratko pogledala. – Što da ne? Dovoljno dugo sam sama u toj kući. Rekla sam mu da može da dođe da prenoći. Tek toliko da mu pomognem da stane na noge.
Pogled joj se zadržao na Hari. Oči su joj bile vlažne i neusredsređene. Vertikalne linije su joj nabirale gornju usnu, kao da su joj usta trajno skupljena oko cigarete. Šmrknula je i opet skrenula pogled.
Nisam znala da je imao druge planove – rekla je.
Hari nije mogla da veruje šta čuje i prevrnula je očima ka plafonu, a zatim je ustala. – Treba mi pauza. Biću odmah ispred.
Izašla je u hodnik i zatvorila vrata za sobom. Naslonila se na njih na trenutak, udišući miris bolesnih ljudi i bolničke hrane.
Kako je on?
Hari se okrenula. Bio je to Džud. Instinktivno se pribila uz vrata, kao da želi da mu prepreči put.
Podigao je ruke uvis. – Nisam došao da se opet svađam. Došao sam samo da vidim kako je on. – Zastao je. – I kako si ti.
Hari je zurila u njega pokušavajući da proceni njegove namere. Opet je bio u svom poslovnom odelu, uredan i ispeglan, mada mu je kosa štrčala na mestu gde mora da je prošao rukom.
Kako si znao da je ovde? – rekla je.
Ešford mi je rekao. Ne pitaj me kako je saznao. – Nabio je ruke
duboko u džepove i prešao pogledom po hodniku. – Bolnice i zatvori. Ne podnosim ni jedno ni drugo.
Ni ja.
Gledao je u svoje cipele. – Trebalo je da mu odem u posetu. Mislim, u zatvoru.
Što bi mu ti išao u posetu? – rekla je. – Ni mi ostali nismo.
Zato što bi trebalo da sam mu prijatelj.
Hari je primetila njegova pogrbljena ramena i snužden izraz lica. U tom trenutku joj se činila apsurdnom pomisao da je ikad imao nameru da joj nanese zlo.
Nekoliko minuta su oboje ćutali. A onda je Džud, ne podigavši pogled, rekao: – Misliš li da će se izvući?
Hari je to pitanje doživela kao udarac u stomak. Zavrtela je glavom progutavši knedlu, nesposobna da progovori. Njen otac nije mogao da umre. Trebalo je da živi zauvek. Zažmurila je. Pred očima joj je iskrsla zamrznuta slika džipa kako se približava: metalik-crna boja kola, aluminijumske šipke. Pa još jedna zamrznuta slika, ovog puta krupan kadar: vozač s crnom kapom, čuperci bele kose, ramena nagnuta preko volana i trenutak kada je pokosio njenog oca. Brzo je otvorila oči i ugrizla se za usnu. Ne plači, ne plači, ne plači. Dala je sebi nekoliko sekundi da se smiri pre nego što progovori.
Doktori još nisu odustali od njega, niti ću ja – rekla je konačno. – Treba da se vratim.
Džud je klimnuo glavom, a onda ju je nežno dodirnuo po ruci. – Znam da umeš da se brineš sama o sebi, ali računaj na mene ako ti je potrebna bilo kakva pomoć.
Pre nego što je stigla da odgovori, okrenuo se i otišao, zavukavši opet ruke u džepove. Posmatrala ga je koji trenutak grickajući usnu. Onda se vratila u očevu sobu.
Njena majka i Amaranta se nisu pomerile. Sedele su jedna do druge, i Hari se iznenadila koliko liče međusobno, s godinama, čini se, sve više i više. Isti svetao ten i kosa, ista koščata građa, isti arogantan izraz lica. Obe su je pogledale kada je ušla u sobu. Majka i ćerka kao ujedinjeni front. Nerada da sedne na svoju stolicu nasuprot njih, Hari je stala uz dno kreveta.
Amaranta je navukla preko ramena kaiš svoje torbe i ustala.
Hajde, mama, vodim te kući. Iscrpljena si. – Sačekala je da joj se majka pokrene. – Satima si već ovde. Vratićemo se ujutru. Sestre će nas zvati ako bude bilo kakve promene.
Vrati se ti svojoj porodici. – Mirijam je jače stegla svoju tašnu. – Hari može da me vrati kući.
Hari je trepnula i krajičkom oka spazila da je njena sestra u tom trenutku zaboravila da zatvori usta.
Amaranta se namrštila. – Slušaj, mama...
Hoću da razgovaram s Hari. Hari se izbečila.
Dobro, ako si sigurna. – Amaranta se zadržala još koji trenutak, kao da je očekivala da joj se majka predomisli. Potom se okrenula u mestu i prošla pored Hari prostrelivši je pogledom.
Nemoj da je pustiš da dugo ostane.
Hari je odmahnula glavom, prateći je pogledom sve dok se vrata iza nje nisu zatvorila. Potom je ponovo pogledala majku. Mirijam je gledala kako se grudi njenog muža dižu i spuštaju. Vrtela je nisku bisera oko vrata. Po vratu su joj se ocrtavale žile kao korenje drveća, i sa njih je visila koža, labava i izborana. Uprkos onome što je rekla Amaranti, izgleda da nije bila raspoložena za razgovor, i Hari je odlučila da sačeka.
Zagledala se u očevo lice. Ten mu je bio vošten. Uzglavlje kreveta je bilo podignuto, kao da bi svakog trenutka mogao da otvori oči i poželi da ima dobar pogled na sobu. Hari bi dala sve na svetu samo da ga vidi kako otvara oči.
Bio je tako glamurozan kad sam ga tek upoznala – rekla je Mirijam neočekivano. – Tako taman i zgodan. I tako ambiciozan. Planovi za ovo, ideje za ono... – Premetala je bisere kroz prste kao da su brojanica. – Ali sav glamur nestane kad nemaš ni prebijene pare. Pogotovo s dvoje dece.
Pustila je bisere i otvorila tašnu, vadeći zlatni upaljač i paklu cigareta. Zatim, kao da se setila gde se nalazi, gurnula ih je natrag u tašnu. Prsti su joj opet dohvatili bisere.
Većinu vremena nisam čak znala ni gde je, niti da li se uopšte
vraća kući. A kada bi se pojavio, to je moglo biti ili da bi nam rekao da smo postali beskućnici ili da bi nas izveo na večeru. Nikad se nije znalo unapred.
Hari je htela da je pita za Ešforda, ali nije bila u stanju. Jedno je znati da tvoja majka oseća odbojnost prema tebi, a sasvim drugo čuti je da to naglas izgovara.
Nekoliko puta sam pokušala da ga ostavim – rekla je njena majka, nesvesno potežući tu temu umesto nje. – Ali mi nije uspelo. A Salvador je svaki put imao nove fantastične planove, nove poslove koji su značili da će sledećeg puta sve biti drugačije.
Uzdahnula je i odmahnula glavom. Potom se zagledala u Hari. – Ti toliko ličiš na njega. Nekada sam priželjkivala da nije tako.
Hari je skrenula pogled. Poravnala je svoju platnenu maramicu i počela da je presavija. Bilo je teško reći u koga je Mirijam bila više razočarana: u muža ili u ćerku.
Bila si mu toliko bliska kad si bila mlađa – nastavila je Mirijam. – Samo ti i on, protiv celog sveta. Protiv mene.
Hari se namrštila. – Nije bilo tako.
Mirijam je nastavila kao da je nije čula. – Znaš, nazvao me je prošle nedelje. S nekim suludim planom. Rekao je da odlazi na Bahame, da započinje novi život.
Hari je osetila neko zatezanje u grudima. Skupila je maramicu u čvrst smotuljak.
Rekao je da hoće da se oprosti. – Mirijam se namrštila. – Sal se nikad pre nije opraštao.
Hari je sklopila pesnicu oko maramice. Dakle njen otac je planirao da ponovo nestane i prepusti ostalima da trpe posledice.
Samo se pitam – rekla je Mirijam, ne skidajući pogled s Hari – da nije opet nešto smislio? Da li opet ima problema s policijom. S tobom je nekad pričao. Je li ti rekao nešto?
Hari je skrenula pogled. Nije bilo razloga da ne kaže svojoj majci sve. Imala je pravo da zna šta se dešava. Posmatrala je bespomoćno očevo telo, njegove ruke tanke kao dečje. Iz neobjašnjivog razloga odmahnula je glavom.
Ništa mi nije rekao – kazala je.
Začulo se tiho kucanje i vrata su se otvorila. Odmah je prepoznala nakostrešene čuperke prosede kose i žalosne oči: Ešford.
Ušao je u sobu i krenuo pravo k njenoj majci, pružajući joj ruke.
Mirijam, draga, tako mi je žao. Došao sam čim sam čuo.
Njena majka je prestala da vrti bisere i dozvolila mu je da joj stegne ruke. Podigla je pogled ka njegovom licu, a žile na vratu kao da su joj se opustile.
Ešford se okrenuo prema Hari i uzeo joj ruku, obuhvativši je obema svojim rukama.
Hari, tako mi je žao.
Mirijam se namrštila. – Vi se poznajete?
Da, upoznali smo se. – Nakrivio je svoju veliku glavu na stranu i stegao Harinu ruku, očiju punih saosećanja.
Hari mu je uzvratila klimanjem glave, ali jedva se suzdržala da ne uzmakne od njega. Njegovo prisustvo joj se činilo kao uznemiravanje, nepoželjni upad spoljašnjeg sveta u njen privatni trenutak žalosti.
Ešford joj je pustio ruku, prošao oko kreveta i stao pored ramena njenog oca. Dodirnuo je pepeljastobledo čelo nadlanicom.
Stari moj prijatelju – rekao je maltene u sebi. Neko vreme ga je posmatrao kao u nečujnoj molitvi. Potom se okrenuo prema Hari. – Kakve su prognoze?
Hari je odmahnula glavom. – Ne žele ništa da tvrde.
Okrenuo je glavu ka njenoj majci. – Mirijam, izgledaš izmoreno.
Koliko dugo si ovde?
Uzdahnula je. – Svi mi uporno govore da idem kući. Dobro mi je.
Pa, ja ću morati da insistiram. Odvešću te.
Vratio se do Mirijam i uhvatio je ispod lakta kako bi je ponukao da ustane. Na Harino iznenađenje, nije se usprotivila. Gledajući ga kako nežno prati njenu majku do vrata, Hari je osetila kako joj knedla stoji u grlu. To ju je podsetilo na to kako ju je Dilon vodio nazad uz planinu, i odjednom ju je savladala neodoljiva potreba da oseti Dilonov zagrljaj.
Pre nego što su stigli do vrata, Ešford se okrenuo ka Hari i pružio joj vizitkartu.
Ako ti ikada bude potrebna pomoć, oko bilo čega, samo me pozovi
rekao je. – Uvek sam na jednom od tih brojeva.
Hari je izvila obrve i zahvalila mu. Odjednom su svi nudili da joj pomognu. Vrata su se zatvorila za njima, i po prvi put se našla u sobi sama sa svojim ocem.
Prošla je pored kreveta i spustila se na stolicu u kojoj je prethodno sedela. Telo joj je bridelo od bolova podsećajući je na udes koji je imala u svojim kolima.
Spustila je pogled na očevo lice. Bele rebraste cevčice izvijale su se iz njegovih usta, a nozdrve su mu bile zatvorene i delovale su slepljeno. Ruka mu je bila položena uz telo i ona ju je obuhvatila svojom rukom.
Bacila je pogled na vizitkartu u drugoj ruci. Plavi logo, Klajn, Veberli i Kolfild, Ralf Ešford, generalni direktor.
Hari je zinula. Ralf? Potom je odmahnula glavom. To je samo ime, pobogu.
Mali Ralfi.
Da li bi Ešford mogao da bude peti bankar?
Setila se kad ju je Ešford posetio u kancelariji, i srebrnog jaguara koji je videla iza svojih kola. Da je ipak nije pratio? Setila se kako se Feliks nasmejao kada su pokušali da izmame od njega lozinku pozivajući se na Ešfordov autoritet. Da li je Feliks znao da je on umešan? Da nije on Prorok?
Dođavola s Ešfordom, i dođavola s Prorokom, ko god da je. Mora da nabavi taj novac, ali kako? Nije znala čak ni koju banku je njen otac koristio. Kad bi bar mogao da priča s njom, da joj pomogne.
Zurila je u pod. Opet joj je plava putna torba stajala pored nogu i ona ju je dotakla cipelom. Onda se namrštila. Očeva plava torba. Sve što je imao sa sobom u Arbor hilu kompaktno spakovano u jednu torbu. Osetila je žmarce na potiljku.
Možda bi ipak mogao da joj pomogne.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:53 am



39.

Matematičari vole brojeve. Vole njihovu simetriju i strukturu, kao i obrasce koji leže iza njihove suptilne magije. Hari je znala da je njen otac rođeni matematičar. Mogao je iz glave da izdeklamuje sve složenosti svakog svog posla, svako spajanje i akviziciju, kao i eskontne proračune koji su uz njih išli. Takođe je u bilo kom trenutku u partiji pokera znao da kaže kolika je verovatnoća da se u ternu izvuče kenta u boji.
Ali bez obzira na to koliko ga je glava služila za brojeve, čak ni on se ne bi oslonio na memoriju kad treba zapamtiti račune u ofšor-banci. Ne kada je u pitanju dvanaest miliona evra.
Hari je zurila u plavu putnu torbu na stočiću ispred sebe. Mora da je negde zapisao podatke o svom bankovnom računu. A sve što je u poslednjih šest godina imao kod sebe nalazilo se tu, u toj torbi.
Privukla je torbu bliže sebi. Bila je veličine velike sportske torbe s duplim rajsferšlusom na vrhu i širokim džepovima s rajsferšlusom na oba kraja. Torba je bila puna i teška, a platno zategnuto skoro do pucanja po šavovima.
Oklevala je, skrenuvši pogled ka prozoru dnevne sobe. Tama ga je prefarbala u crni pravougaonik. Pre više od dva sata je otišla iz bolnice i sestre su je uverile da će je zvati ukoliko dođe do bilo kakve promene u stanju njenog oca.
Dnevna soba joj se činila neobično tiha. Tišina je na nju obično delovala opuštajuće, ali stan joj je sada delovao prazno. Bila je u iskušenju da stavi veš na pranje u mašinu čisto da bi se čuo neki zvuk.
Ponovo je usmerila pažnju na torbu i otvorila rajsferšluse na vrhu. Ugledala je odeću koju je njen otac nosio tog popodneva kada je izašao iz Arbor hila. Srce joj se steglo kad ju je videla. Elegantni teget blejzer i beli džemper bili su smotani i nagurani u torbu, što je verovatno uradila neka od sestara. Hari ih je nežno izvadila, ispravljajući nabore od gužvanja i složila na kauč pored sebe. Ispod njih je bilo još odeće, uredno složene i nabijene u torbu. Jedan po jedan komad, izvadila je sve: košulje, kravate, cipele, pantalone, još džempera.
Na dnu torbe je naišla na nešto tvrdo. Izvadila je to obema rukama. Bio je to crni kovčežić. Spustila ga je u krilo i pomilovala njegovu pohabanu vinilnu površinu. Mestimično je bio izgreban i izbledeo, ali bi ga svuda prepoznala. To je bio komplet za poker koji je pre šesnaest godina poklonila ocu za Božić.
Stisnula je bravice, otvorila ih i podigla poklopac. Unutra je bilo osam kolona plastičnih žetona za igru: crvenih, zelenih, plavih i belih. Bili su poređani po žlebovima u crnoj postavi od filca, od kojih su neki bili prazni tamo gde su žetoni nedostajali. I jedan od špilova karata je falio, ali je zato drugi ležao uglavljen u prostoru izdubljenom za njega.
Takođe je nedostajala i knjiga s pravilima u pokeru, ali se na njenom mestu nalazilo džepno izdanje knjige koju ju je odmah prepoznala. To je bio očev primerak knjige Kako igrati poker i pobediti. Otvorila ju je. Kao i u njenom primerku, unutrašnje korice su bile ispisane beleškama s njegovih partija pokera. Pročitala je beleške prvih nekoliko krugova deljenja. Igrao je teksas holdem. Za svaki krug deljenja, zapisao je svoje dobijene karte i karte svojih suparnika, kao i pet zajedničkih karata. Dobro je počeo, imao je dva keca u ruci u prvom krugu deljenja, ali ga je sreća ubrzo napustila. U drugom krugu deljenja je dobio sedmicu i dvojku, s kojima nije mogao da parira svom protivniku, koji je imao ful petica, a u trećem krugu deljenja s kecom i dvojkom izgubio je od slabašnog para četvorki. Hari se osmehnula i zavrtela glavom. Po sopstvenom priznanju, njen otac je bio igrač sklon riziku. Uvek je radije podizao ulog nego što ga je pratio, radije je blefirao nego igrao čisto. A pre svega je retko odustajao.
Prelistala je stranice, a potom uhvatila knjigu za povez i protresla je.
Nije znala šta je očekivala da nađe, ali ništa nije ispalo. Izvukla je iz kovčežića šaku punu žetona i zazveckala njima u ruci. Potom ih je, deo po deo, sve izvadila i naslagala na stočiću, a pored njih je izvadila i knjigu i špil karata. Prepipala je postavu od filca. Ništa. Uzdahnuvši, spustila je kovčežić na pod i usmerila pažnju na bočne džepove putne torbe.
U levom džepu je našla četkicu za zube, pastu za zube, dezodorans, makaze i paketić maramica. Desni džep je bio interesantniji. U njemu je našla očev novčanik, komplet ključeva, i tanak crni notes veličine pakle
cigareta. Otvorila je novčanik. U njemu je bilo više kreditnih i debitnih kartica, ali su sve bile izvađene kod irskih banaka i većini je istekao rok važenja. Nije bilo gotovine niti je našla neko zgodno parče papira s ispisanim brojem računa u ofšor-banci.
Hari je bacila novčanik na sto i uzela komplet ključeva. Privezak za ključeve je bio od crne kože na kojoj je bio utisnut plavo-zlatni logo KVC-a. Na njemu su bila samo dva ključa. Jedan je bio ključ mercedesa, koji je vozio pre nego što je otišao u zatvor. Njena majka ga je davno prodala kako bi mu pomogla da plati honorar svom advokatu. Drugi je bio srebrni jejl ključić. Pogledala ga je i namrštila se. Onda je otišla do kuhinje gde je preturala po kuhinjskim fiokama dok nije našla jedan komplet ključeva. Iz kompleta je izdvojila jedan mat srebrni jejl ključ koji je prislonila uz očev, ravnajući ureze i kvržice duž njihovih ivica. Podudarali su se. To je bio ključ njenog starog doma u Sendimauntu, gde još uvek živi njena majka.
Gurnuvši fioku na mesto, vratila se u dnevnu sobu i sela na kauč. Uzela je crni notes i počela da ga prelistava. To je bio adresar, s imenima i telefonima koje je njen otac zapisivao svojim širokim rukopisom po abecednom redu. Namrštila se. Tu mora da ima nešto.
Počevši od slova A, krenula je da lista imena. Većina joj ništa nije značila, ali bi povremeno naišla na neko koje bi prepoznala. Amaranta je bila tu, a pod slovom H je naišla na sopstveno ime i broj mobilnog telefona. Nije se sećala da je dala ocu broj, ali mu ga je verovatno Amaranta prosledila.
Na poslednjim slovima abecede naišla je na niz imena od kojih su joj niz kičmu prošli žmarci. Leon Rič, Džonatan Spenser, Džud Tirnen. Hari je zurila u Džudovo ime. Nije bilo ničeg neobičnog u tome što njen otac ima njegov broj. Radili su zajedno, čak su bili i prijatelji.
Prelistala je notes do kraja, ali posle Džudovog imena nije bilo više unosa. Bacila je notes na sto. Potom je uzela kutiju s kartama i iz nje izvadila špil uhvativši ga palcem i kažiprstom. To su bile obične karte za igru, koje su na poleđini imale šaru u vidu kaleidoskopa plavo-belih spirala. Raširila je karte po stolu, proveravajući na svakoj lice i poleđinu. Bile su lepljive i izlizane od upotrebe, ali osim toga, nije bilo ničeg neobičnog na njima.
Lupkala je noktima po stolu, grizeći donju usnu. Onda se vratila na očevu odeću. Proverila je džepove na njegovim pantalonama, ispipala unutrašnjost cipela i čak je razmotala njegove čarape smotane u klupko. Ništa. Osećala se kao uljez kad je podigla njegov blejzer i počela da prepipava postavu. Nešto je zašuštalo u unutrašnjem džepu. Gurnula je ruku unutra i izvadila belu kovertu. Na njoj je stajalo njeno ime. U koverti se nalazio samo jedan list belog papira, s današnjim datumom u zaglavlju.
Pismo od njenog oca. Mora da ga je napisao nakon njene posete tog dana. Kad je počela da čita, osetila je kako joj se grlo steže.

Mi queridísima Hari,
Bilo mi je tako drago što te ponovo vidim nakon toliko vremena. Sad je opet sve na svom mestu. Ne možeš da zamisliš koliko sam ponosan na tebe. Izrasla si u tako uspešnu, inteligentnu mladu ženu. I ja ću zauvek biti dužan tvojoj majci na tome kako je vaspitala našu decu. Ja nemam ni najmanje zasluga u svemu tome.
Znam da si danas došla kod mene jer ti je bila potrebna moja pomoć, i znam da sam te izneverio. Ali nemoj me još otpisati. Ni za šta na ovom svetu te ne bih povredio i potrudiću se da te opet ne izneverim
Ali nemoj uzdizati ljude na pijedestal, Hari. Volim te mnogo, ali takav sam kakav sam. Ne sudi mi prestrogo.
Tu papá que te quiere

Hari je prešla palcem preko poslednjih reči u pismu. Tvoj tata, koji te voli. Pred očima joj je iskrsla slika njegovog voštanog tela u bolničkom krevetu, i progutala je veliku knedlu. Potom je presavila pismo i vratila ga u koverat pomislivši na njegov savet o pijedestalima. Bio je u pravu. Veći deo svog detinjstva je u njemu videla svog heroja, i povratak u realnost je doživela kao težak udarac. Zapitala se da nije u opasnosti da napravi istu grešku s Dilonom. Njena tinejdžerska zaluđenost njime nikad nije do kraja sagorela, a sada se ponovo rasplamsava u nešto drugo. U ljubav? Uzdahnuvši je potisnula tu misao.
Zurila je u sadržinu putne torbe prostrtu ispred sebe. Hajde, tata, pomislila je. Pomozi malo.
Lupkala je noktima po adresaru. Imena i brojevi. Počela je da razmišlja o načinu na koji je njen otac upravljao svojim računom. Instrukcije za trgovinu akcijama je slao faksom banci direktno koristeći dogovorenu šifru. Podizanje gotovine ili transferi obavljali su se lično, uz prethodna obaveštenja poslata banci faksom.
Da li šifra može biti maskirana kao ime u adresaru, a broj računa prerušen u nepostojeći broj telefona? Činilo joj se malo verovatnim, ali je vredelo proveriti.
Hari je uzela u ruke svoj fiksni telefon, koji nije otkrivao identifikaciju poziva, i provela sledećih sat vremena pozivajući sve brojeve iz adresara. Kada bi se neko javio na poziv, tražila bi osobu čije je ime bilo navedeno pored broja i brzo je prekidala vezu čim bi ta osoba odgovorila. U početku se osećala glupo, ali je posle dvanaestog poziva razvila imunitet. Pretpostavila je da je to način na koji ljudi iz telefonske prodaje preživljavaju. Posle toliko poziva, lako je zaboraviti da je glas s druge strane žice ljudsko biće.
Posle svakog obavljenog poziva, precrtavala je broj telefona. Na neke je dobila govornu poštu, a neki su samo zvonili do isključenja. Čak je okrenula brojeve Leona i Džonatana Spensera, ali su oba poziva bila preusmerena na telefonsku sekretaricu. Nije imala hrabrosti da okrene Džudov broj, pa je samo uporedila broj iz adresara s telefonom na njegovoj vizitkarti. Bio je isti. Nastavila je dok nije stigla do kraja adresara, ali se ispostavilo da svi brojevi zaista postoje.
Hari je utonula u kauč i uzdahnula. To nije bio konačan odgovor. Broj računa je mogao u isto vreme da bude i broj telefona. Ali to bi bila slučajnost, a Hari nije volela slučajnosti.
Pogledala je u putnu torbu ispred sebe i zapitala se da li samo gubi vreme. Možda njen otac uopšte nije imao te informacije kod sebe, mogao je da ih drži bilo gde. Dok je razmišljala, uzela je špil i počela da deli karte za poker. Bile su masne od stalne upotrebe, a ivice su bile iskrzane. Pomislila je na ključ od kuće u Sendimauntu koji je njen otac imao kod sebe, i na njegove planove da tamo provede prvu noć po izlasku iz zatvora. Možda je to što mu je trebalo ostavio kod kuće. Podelila je prve tri zajedničke karte, među njima desetku, koja je s njenom desetkom pravila par. Odmahnula je glavom. Njena majka je
poslala sve očeve stvari u humanitarno društvo Sent Vinsent de Pol, dan pošto su ga poslali u zatvor. Iz kuće je izbrisan svaki njegov trag. Okrenula je tern kartu i dobila devetku, a potom i river kartu, koja je bila desetka, što je dalo triling. Sakupila karte i počela ponovo da deli. Odlučila je da se još pozabavi putnom torbom. U ovom trenutku, to je bilo sve što je imala.
Ponovo je počela da razmišljala o trgovinskim instrukcijama koje je njen otac slao faksom svojoj banci, i zapitala se koji je pozivni broj za Bahame. Spustila je špil karata na sto i otišla do hodnika, gde je prelistavala telefonski imenik dok ga nije našla. Direktni pozivni broj za Bahame je bio 1-242.
Hari se namrštila. Brojevi su joj delovali poznato. Vratila se u dnevnu sobu i još jednom prelistala adresar, tražeći brojeve koji su počinjali sa 1242. Ali posle polučasovne pretrage, ništa nije našla.
Opet je uzela karte u ruke i počela da deli. Dobila je dva puba. Flop karte nisu poboljšale njenu ruku, kao ni tern karta, ali je s river kartom izvukla još jednog puba. Triling pubova, pobednička ruka.
Pomislila je na pismo svog oca. Da nije u njemu bilo nečega, neke skrivene poruke? Ali tako nešto je bilo malo verovatno. Pokupila je karte, i ponovo podelila. Pogledala je svoje dobijene karte. Sedmica tref, dvojka karo. Automatski je odustala i privukla ostale karte sebi. Čak bi i njen otac odustao s kombinacijom sedmice i dvojke različitih boja. To je bila najgora početna ruka u teksas holdemu, i jedina s kojom nikad ne bi igrao.
Ruke su joj se odjednom zaledile usred mešanja karata. Kombinacija sedmice i dvojke različitih boja. Njen otac je nikad ne bi igrao. Ispustila je špil na sto i zgrabila knjigu o pokeru, pretražujući beleške na unutrašnjim koricama. Kad, eto ga. Drugi krug deljenja. 7t-2p. Sedmica tref, dvojka pik. Zašto bi odigrao takvu ruku? I zašto bi to zapisao?
Proučila je partiju malo podrobnije. Njegove beleške su uvek bile istog formata. Prvo bi zapisao svoje dve karte, a pored toga karte svog protivnika. U liniji pored bi zapisao pet zajedničkih karata. U ovom slučaju, drugi igrač je imao par petica, koje je on skraćeno beležio kao 5t-5k. Sa zajedničkim kartama, njegov protivnik je imao ful petica: 9k, 3t, 5p, 3h, Jp.
Hari je zurila u brojeve. Bilo kome drugome to je izgledalo kao obična ruka pokera, ali ona je znala da je to ruka koju on nikad ne bi odigrao. Da li je imala drugo značenje?
Potražila je blok i olovku i zapisala te brojeve. 7-2-5-5-9-3-5-3-J. Da li je moguće da je njen otac kamuflirao svoj bankovni račun kao ruku pokera? Koliko uopšte cifara sadrži broj računa na Bahamima? I šta je sa slovom J? Da li bankovni računi na Bahamima uključuju i slova?
Namrštila se, i prešla na sledeći krug deljenja na listi, gde je očevog keca i dvojku karo pobedio par četvorki. Dvojke i četvorke. Oči su joj se širom otvorile i zapisala je brojeve ispod prvog reda brojeva, prevodeći keca u 1. U ovoj partiji su bila tri igrača, tako da je ovog puta bilo više brojeva. 1-2 za dobijene karte njenog oca, 4-2 za karte drugog igrača, 5-1 za trećeg. I potom zajedničke karte: 3-8-4-6-9. Gledala je brojeve koje je imala pred sobom. 1-2-4-2-5-1-3-8-4-6-9. Kombinacija 1242 kao da je iskakala sa stranice. Da li je bilo ikakve šanse da gleda u broj faksa očeve ofšor-banke?
Postojao je samo jedan način da to sazna. Okrenula je dve nule za međunarodne pozive. Pa jedanaest cifara sa svog bloka. Nakon što su se svi brojevi izvrteli, začuo se klik i linija joj je zapištala u uvo. Modem. Prekinula je vezu, dok joj je srce lupalo. Šta sad? Jeste dobila faks mašinu, ali čiju? Piljila je u brojeve koji trenutak, a onda ih je ponovo okrenula, samo što je ovoga puta zamenila poslednji broj 9 sa 8. Telefon je počeo da zvoni, ali se niko nije javio. Pokušala je ponovo, ali je promenila poslednji broj u 7. Pogledala je na sat: 20.50 kod nje, 15.05 na Bahamima. Gde god da se ova faks mašina nalazi, negde u toj istoj zgradi mora da postoji telefonska linija s ljudskim bićem na drugom
kraju.
Hari se trgla. Odgovorio je ženski glas koji joj ništa nije odavao. Ovaj deo Hari još nije stigla da razradi. Spustila je pogled na blok ispred sebe. Progutala je knedlu i upotrebila poslovni ton.
Halo, ovde Sentral stejšeneri, imamo isporuku za vaše odeljenje ali nam je fajl nepotpun. Da li bih mogla da vas zamolim da mi potvrdite vašu punu adresu?
Naravno, nikakav problem. – Žena je pričala sporo i imala je pevajući način govora.
Adresa je Usluge investiranja, Rozenstok banka i trust, 322, Bej strit, Naso.
Hari su se osušila usta. – Odlično, hvala. I da li bih još mogla da proverim kod vas ovaj broj faksa koji imam? Broj je 5138469. Je li to broj Odeljenja za račune? Treba da pošaljem fakturu.
Samo da proverim. – Dugo je nije bilo na vezi, a kad se vratila, zvučala je zbunjeno. – Ne, to je lični broj faksa Ovena Džonsona, jednog od naših menadžera za odnose s klijentima.
Hari se namrštila. Ime joj je zvučalo poznato.
Žena je nastavila. – Evo da vam dam tačan broj faksa Odeljenja za račune. Broj je 5138773.
Hari joj se zahvalila i spustila slušalicu. Ostala je da zuri u ime koje je zapisala. Oven Džonson. Odmahnula je glavom. To nije bilo ime bankara koji je igrao poker i upravljao novcem njenog oca. To je bio Filip Ruso. Namrštila se. Čekaj, zar on nije bio unapređen? Stavili su nekog nepoznatog bankovnog zastupnika na njegovo mesto. Oven, ili Džon ili tako nešto.
Oven Džonson. Zaokružila je njegovo ime, kad su joj niz kičmu prošli žmarci. Pronašla je put do očevog bankovnog zastupnika.
Kuckala je olovkom po zubima koji trenutak. Potom je ušla u sobicu koju je koristila kao kancelariju i uključila svoj laptop. Vreme je za malo sakupljanja podataka o Rozenstok banci i trustu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:54 am





40.

Pre nego što provalnik upadne u neki objekat, uvek prvo obrati pažnju na mere obezbeđenja. Koliko ima izlaza, koliko stražara, da li ima sigurnosnih kamera? Isto rade i pametni hakeri. Pre nego što provali u neki sistem, Hari uvek prvo proveri bezbednosni profil ciljne kompanije. Njeno ime domena, njene IP adrese, tip sistema za otkrivanje upada u mrežu koji koristi.
Provalnici to zovu overavanje prostora. Hakeri to zovu mapiranje organizacije. U svakom slučaju, takva izvidnica je bila od suštinske važnosti. Ali je takođe oduzimala mnogo vremena, i Hari je znala da će morati da se posluži prečicama.
Istegla je leđa gurajući ramenima naslon svoje kancelarijske stolice, i čula je kako joj kičma krcka kao suvo granje. Popuštala ju je ukočenost u vratu i ramenima, ali se i dalje osećala klimavo kao stara stolica na rasklapanje.
Nagnuvši se opet nad tastaturu, ukucala je rosenstockbankandtrust.com u svoj pretraživač i potom ušla na poslovni sajt banke. Pogledala je cifre koje je imala zapisane na blokčetu pored sebe: 72559353J. Intuicija joj je govorila da je to očev broj računa, ali je to ipak bilo samo nagađanje. Morala je da bude sigurna.
Pretraživala je stranice sajta na kojima su se nalazili podaci o organizaciji banke. Banka Rozenstok je imala filijale po čitavim Karibima: Barbados, Jamajka, Sveta Lucija, Kajmanska ostrva i nekoliko filijala na Bahamima. Ruke su joj se naježile kada je ugledala adresu jedne od filijala koju je malopre čula preko telefona: Bej strit broj 322, Naso, ostrvo Nju Providens, Bahami.
Nastavila je s pretraživanjem, usput hvatajući beleške. Kao i uvek, bila je začuđena količinom informacija koje su korporacije bile spremne da objave na svojim veb-stranicama: organizaciona struktura, adrese, brojevi telefona, brojevi faksova, imejlovi, lokacijske mape, brojevi za podršku korisnicima; sve potencijalna municija za hakerski napad.
Pod opcijom Zaposlenje bio je objavljen konkurs za nove kadrove u službi za pomoć klijentima, uz koji je bila objavljena i imejl adresa
menadžera za ljudske resurse. Hari je pročitala kako kandidati treba da budu računarski pismeni i prijateljski nastrojeni, kao i da imaju razvijene veštine komunikacija i da su spremni da pomognu. Izvila je obrvu setivši se Sandre Nejgl. U banci Šeridan su standardi očigledno bili niži.
Zurila je u imejl adresu. Ništa je ne košta da proba. Napisala je kratki imejl u kome se prijavljuje za mesto operatera u službi za pomoć klijentima. Potom je ponovo potražila RAT koji je prethodno iskoristila da upadne u mrežu KVC-a. Prerušila ga je u obični vordov dokument koji je naslovila CV, priložila ga uz imejl i pritisnula send. Sada je samo bilo potrebno da menadžer ljudskih resursa otvori priloženi dokument. Čim se RAT pokrene, otključaće joj „mala vrata“ u mrežu banke Rozenstok i Hari će moći neopaženo da upadne. Naravno, osim ukoliko antivirusni skeneri banke ne otkriju njen RAT. Ako se skeneri dovoljno često ažuriraju, ta mogućnost je uvek postojala.
Pomislila je da kad je već tu, ne bi bilo loše da izvrši napad na banku i automatskim biranjem telefona. Pregledala je listu brojeva telefona filijale u Nasou. Uključujući faks i telefon koje je već imala, svi brojevi su počinjali sa 51384, dok su se poslednje dve cifre menjale za svaki lokal. S nekoliko brzih udaraca po tastaturi, Hari je naložila svom automatskom biraču brojeva da zove sve brojeve telefona od 5138400 do 5138499 dok ne naiđe na modem. Ako je modem na umreženom kompjuteru Rozenstoka, ušla je.
Hari je lupkala prstima po stolu. Na ovaj ili onaj način, mora da probije zaštitu banke i pronađe očev numerisani račun. Znala je da to ne znači da će imati pristup novcu. Mogla je, doduše, da promeni brojke u bazama podataka, ali time ne bi premestila stvarni novac. To bi bio samo privid, isto kao i onih dvanaest miliona evra na njenom računu.
Premeštanje novca elektronskim putem je teže nego što ljudi misle.
Hari je ustala i otišla do kuhinje da sipa sebi čašu vina. Dok ju je nosila natrag do radne sobe, razmišljala je o stepenu zaštićenosti očevog računa. Prema njegovim rečima, svako podizanje gotovine ili transfer novca s računa morao je da se obavi lično, uz prethodnu najavu preko faksa, s lozinkom.
Što znači da ako misli da se domogne tih para, mora nekako da se
preruši u svog oca i provali njegovu lozinku, i to u roku od dva dana. Trenutno joj se nije mnogo dopadalo kolike su joj šanse.
Uzdahnuvši, sela je za laptop i zagledala se u brojeve ispisane na blokčetu. Prvo što treba da uradi jeste da proveri da li je to uopšte očev račun. Protegla je prste i počela da kuca. Čak i ako pronađe račun, ne može očekivati da pored njega stoji ime njenog oca. Prema informacijama koje je dobila od Džuda, identitet vlasnika numerisanog računa čuva se u fascikli u arhivi banke, i nikad se ne unosi u sistem onlajn. Ali ako bi samo potvrdila da račun pod tim brojem zaista postoji, mogla je da bude sigurna.
Proverila je RAT i program za napad automatskim biranjem. Zasada ništa ni od jednog ni od drugog. Proširila je opseg automatskog biranja za svaki slučaj, ali znala je da ne sme više da čeka. Mora da pronađe mrežu banke Rozenstok i smisli neki drugi način da uđe.
Otišla je s njihovog sajta i izvršila je upit za pretraživanje baze podataka javnog registra kompanija kako bi pronašla podatke o d o m e n u rosenstockbankandtrust.com. Hari je znala da prilikom registracije domena na internetu, svaka organizacija ostavlja pregršt dodatnih informacija koje su od neprocenjive važnosti za hakere: imena zaposlenih u tehničkom sektoru, brojeve telefona, imejlove, brojeve faksa, i najvažnije od svega, mrežne servere te organizacije i IP adrese. IP adresa nekog kompjutera je kao njegova ulična adresa na internetu. Ona govori tačno gde se kompjuter nalazi i kako se do njega dolazi.
Na ekranu su se pojavili rezultati Harine pretrage. Puls joj se ubrzao dok je prepisivala podatke o kompjuterima banke Rozenstok. Sada kada je znala gde mreža banke živi, preostalo je samo da se prišunja vratima i obije bravu.
Doduše, prvo je morala da proveri da li ima nekog kod kuće. Uvek je postojala mogućnost da su informacije iz registra zastarele i da te IP adrese više nisu u upotrebi. Pokrenula je program za skeniranje mreže pomoću pinga, koji šalje pakete podataka na ciljane kompjutere kako bi proverio da li su umreženi. Mreža banke Rozenstok je odgovorila na poziv. Pogodak.
Sledeće što je trebalo da sazna bilo je koji je softver pokrenut na kompjuterima. Hari je kod softvera najviše volela to što ga pišu ljudska
bića. A kao što svaki haker zna, kad su ljudska bića u pitanju, jedna stvar na koju se uvek može računati jesu greške. Obilje grešaka. Hakeri od njih zavise. Koliko god da je programer pametan, uvek ostavlja rupe u softveru. Ove rupe, poznate kao ranjivosti, podrobno se dokumentuju u hakerskom podzemlju. Crni šeširi ih koriste za upade.
Hari je kucala po tastaturi rešetajući Rozenstokove kompjutere lažnim pokušajima konekcije s ciljem da prevari softver da se sam identifikuje. Ako bude imala sreće, to će biti softver za koji postoji poznata ranjivost, koju će moći da iskoristi da stekne pristup. Fokusirala se na podatke koji su se smenjivali na ekranu, usredsređena sve do vrhova prstiju, kao obijač sefova s uvom na brojčaniku. Nije bio prošao ni minut, kad joj je softver s jednog od Rozenstokovih kompjutera odgovorio izbrbljavši obaveštenje o grešci:
Loš zahtev. Server: Apač 2.0.38. Vaš pretraživač je poslao poruku koja nije u skladu s HTTP protokolom.
Klimnula je glavom i odahnula. Serverski softver apač bio je veoma popularan, ali starije verzije imaju nekoliko dobro poznatih rupa u zaštiti. Hari je lupkala noktima po stolu razmatrajući oružja koja je imala na raspolaganju. Potom je pripremila municiju i jednom komandom odapela strelu u server apač. Rupa u zaštiti na koju je ciljala dozvoljavala joj je da pošalje neograničenu količinu podataka u apačeve skladišne bafere, premašujući kapacitet njegove memorije. Samo po sebi joj to ništa nije značilo. Međutim ako se među podacima koji su premašili memoriju nađe kod, apač se može prevariti da taj kod izvrši. A u paketu podataka koji je Hari poslala, nalazio se spakovan kod koji joj je po pokretanju davao komandni pristup sistemu.
Njena strela je pogodila centar mete. Za samo nekoliko sekundi, na ekranu joj je iskočio prozor, prompt sistema, spreman da izvršava njene instrukcije. Nalazila se u sistemu, slobodna da pretražuje Rozenstokove kompjutere kao da sedi ispred njih na Bahamima.
Hari je zadrhtala. Osetila je neobjašnjivu potrebu da baci pogled preko ramena i uveri se da je niko ne gleda. Potisnula ju je i usredsredila se na tastaturu i šunjanje po Rozenstokovim kompjuterima, skrivajući usput svoje provalničke alate. Među njima se nalazio
„njuškač paketa“, čiji je zadatak prisluškivanje protoka mrežnog
saobraćaja u kompjuteru. U roku od deset minuta, s mreže je nanjušila lozinku administratora i obezbedila sebi još veći pristup sistemu. Mreža je bila njena.
Hari se namrštila. Umesto uobičajenog naleta uzbuđenja, osetila je samo blagu nelagodu. Kao haker se naučila da veruje svojim instinktima isto koliko i tehnici, i ako bi joj se javio predosećaj, to je obično bilo s razlogom. Ali sada je potisnula taj osećaj i nastavila dalje. Ponestajalo joj je vremena.
Sa svojim novim privilegovanim statusom, bacila se na dodatna prekopavanja Rozenstokove mreže, pretresajući svaki fajl na koji bi naišla. Oči su joj bile istrenirane da primete svaki interesantan podatak, a ovde ih je bilo mnoštvo. Arhive, dnevnici rada, baze podataka, radne tabele, imejlovi, poverljiva dokumenta. Sve ih je prekopala, mršteći se na sve sporije izvršavanje komandi. Obično je mogla da preleće s fajla na fajl kao leptir koji se igra školice, ali ovo je više ličilo na gacanje kroz žitko blato. Neke od njenih komandi su bile potpuno odbačene ili ograničene na način koji nikad pre nije videla. Neki od njenih alata za hakovanje su počeli da se kvare, usporavajući je još više. Nešto se promigoljilo u Harinoj podsvesti, ali nije mogla da razluči šta.
Baš u trenutku kada je mislila da se diskonektuje, nabasala je na bazu podataka koju je tražila. Pronađeno je skriveno blago bankarskih informacija: brojevi računa, evidencije prethodnih transakcija, podaci o stanju na računu, maksimalna prekoračenja.
Proučavala je brojeve računa. Bili su različite dužine, ali su većinom bili sastavljeni od osam brojki. Nijedan nije sadržao slova u svom formatu. Pokrenula je potragu za brojem računa 72559353, i sa slovom J i bez njega, ali ništa nije našla.
Igrala se nožicom vinske čaše i zurila je u obilje podataka na ekranu. Obuzeo ju je čudan osećaj nestvarnosti, od kog joj se skoro zavrtelo u glavi. To ju je podsetilo na trenutak kad je prvi put ugledala dvanaest miliona evra na svom bankovnom računu. Optička varka. Da li se ponovo o tome radilo? Odmahnula je glavom. Osećala se dezorijentisano, kao da neko igra komplikovanu igru žmurke s njom, navlačeći je kao muvu tragom meda.
Harine oči su blesnule. Sranje, to je to. Kako je to propustila? Naglo je
trgla ruku od čaše, povukla je i oborila na pod, razbijajući je u paramparčad. Iščupala je mrežni kabl iz svog laptopa i odskočila od stola kao oparena vinom koje je prosula.
Nasamario ju je „ćup s medom“. Koji joj je vrag? Svaki haker početnik bi to primetio. Da li joj se mozak toliko poremetio od udaraca koje je primila u poslednje vreme, da nije mogla da vidi šta se dešava?
Puls kao da je skočio sa šezdeset na sto osamdeset u jednom jedinom otkucaju srca. Dišući duboko kako bi ga usporila, spustila se natrag u stolicu i zavrtela glavom, sada već delom postiđena svojom melodramatičnom reakcijom. Ipak je to samo ćup s medom, ne atomska bomba.
Ćup s medom je kompjuterska zamka i ona je ušetala pravo u nju. Projektovana je da namami hakere što dalje od pravog sistema u lažno okruženje, gde se svaki njihov udarac po tastaturi beleži. Ljudi ih koriste kako bi zaštitili svoje sisteme. A koriste ih i kako bi proučili način na koji hakeri postupaju, i eventualno otkrili nove alate ili zloupotrebe nultog dana koje je haker doneo sa sobom. Ako je ćup s medom dovoljno dobro projektovan, crni šešir bi bio prevaren da pomisli da je pristupio serveru punom sočnih lozinki i fajlova s podacima, i nikad ne bi znao da ga neko posmatra.
Hari je uzdahnula. Rozenstok mora da koristi verziju ćupa s medom tipa „namami i prebaci“. Mamac je bio pravi sistem, i čim je upala u njega, bila je prebačena na lažni server. Njen pokušaj preopterećivanja skladišnih bafera mora da je aktivirao alarm. Od tog trenutka je zapravo lutala fantomskom mrežom, gde je sve vreme bila pod prismotrom.
Sranje. Zgrčili su joj se prsti na rukama i nogama. Kutija s hakerskim alatom je ostala unutra, njeni progonitelji mora da su se obradovali neočekivanom zgoditku.
Očigledno su aktivirali svoj njuškač paketa i pratili svaki njen pokret. Pretpostavila je da je njuškač bio loše konfigurisan i da je dodavao previše režijskog vremena intervalu odziva sistema. Nije ni čudo što je išlo tako sporo. Sada je shvatila zašto su neki njeni alati prestali da rade. Ćup s medom je morao da oponaša pravi sistem koliko god je to bilo moguće, ali nije smeo da pruži hakeru potpunu slobodu.
U suprotnom bi haker mogao da ga iskoristi kao odskočnu dasku u druge mreže.
Prokletstvo, možda nije trebalo tako brzo da se diskonektuje. Možda je mogla da iskoristi ćup s medom da se nekako vrati u pravu mrežu. Odmahnula je glavom. Sada je prekasno. Nema načina da se vrati. Nije stigla da ostavi odškrinuta nijedna „mala vrata“. Ionako su sada imali njenu IP adresu i blokirali bi svaki njen budući pokušaj konekcije. Prikupili su dovoljno forenzičkih dokaza s kojima bi mogli da je izvedu pred sud, ako bi hteli.
Hari je uzdahnula i počela da isključuje svoj laptop. Verovatno nije ni bilo bitno. Pretpostavljala je da je ćup s medom dobro izolovan i da ne bi našla način da se izvuče iz njega. Ćupovi s medom nisu toliko uobičajeni u komercijalnim mrežama, i ovo je shvatila kao znak da se banka Rozenstok ozbiljno posvetila bezbednosti.
Bila je sigurna da od RAT-a neće biti ništa. Do sada su ga antivirusni skeneri sigurno uhvatili i bacili u karantin, a njeno napadanje automatskim biranjem je bilo jednako gubljenje vremena. Organizacija koja o bezbednosti vodi računa kao Rozenstok, sigurno neće ostaviti nezaštićene modeme na svojoj mreži.
Hari je osetila kako joj puls opet skače kada je postala svesna nečega što je možda sve vreme znala. Spustila je pogled na adresu zapisanu u svom blokčetu: Bej strit 322, Naso, ostrvo Nju Providens, Bahami.
Znala je da ne može doći do očevog novca sedeći za svojim laptopom. Već neko vreme je znala šta mora da uradi. Mora da uđe u samu banku.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:54 am





41.

Hari je hodala gore-dole po stanu dok u glavi nije uobličila prvu polovinu plana. O drugoj polovini će morati da brine kasnije, ali sada je morala da obavi jedan poziv.
Ponovo je pogledala na sat: 21.15 kod nje, znači 16.15 na Bahamima.
Podigla je slušalicu i okrenula broj.
Dobar dan, Rozenstok banka i trust.
Hari je zgrabila papir i olovku. – Halo, da li mogu s nekim da razgovaram o otvaranju računa, molim?
Sačekajte da vas prebacim.
Hari je nastavila da hoda po stanu dok je čekala da je povežu. Po prvi put je poželela da joj je stan veći, samo da bi imala više mesta za koračanje.
Halo, Novi računi, Hester na telefonu, kako mogu da vam pomognem? – Žena je govorila tiho i bez žurbe.
Dobar dan, Hester, želela bih da otvorim investicioni račun, moliću vas.
Naravno, gospođo. Mogu li da pitam da li živite ovde na Bahamima?
Ne, ali planiram da putujem tamo u sledećih nekoliko dana.
Pretpostavljam da to moram da obavim lično?
Da, moraćete da se sastanete s jednim od naših menadžera za odnose s klijentima ovde u Nasou. Oni će vas upoznati s dokumentacijom i pravnim zahtevima. – Njen spori pevajući karipski izgovor je činio da priča o bankarskim pravima skoro deluje opuštajuće.
To je u redu – rekla je Hari. – Da li bih mogla da ugovorim nešto za sutra po podne?
Sigurna sam da neće biti problema. Samo bih prvo prošla s vama nekoliko detalja, ako je to u redu?
Naravno. – Hari je osetila kako se ženini lepi maniri prenose na nju, i zapitala se da li je uvek ovako ljubazna. Iz Harinog iskustva, osobe koje rade s ljudima obično bi se ponašale kao da ih žuljaju čukljevi. Možda pomaže ako znaju da su njihovi klijenti većinom
milioneri.
Mogu li da pitam da li imate ličnu preporuku od nekoga povezanog s bankom?
Hari je prestala da korača na tren. – Da li je to neophodno?
Nije obavezno, ne, ali može da ubrza stvar.
Hari je taman krenula da kaže kako nema, kad se setila očevog prvog menadžera računa, Filipa Rusoa. Još uvek nije bila spremna da odigra tu kartu, ali će je iskoristiti ako bude morala.
Pa, zapravo imam – rekla je, ukrstivši prste. – Da li vam je ta informacija potrebna sada?
Ne, nije potrebno. O tome možete da razgovarate sa svojim menadžerom za kontakte kada dođete. Još nešto, naša banka ima politiku obaveznog minimalnog depozita za investicione račune, u zavisnosti od toga u kojoj zemlji živite. Za Kanadu, Evropu, pacifičku Aziju i Australaziju, najmanji depozit je trideset hiljada dolara.
Hari je progutala knedlu. Njena ušteda će pretrpeti ozbiljan udarac.
Ako živite u Sjedinjenim Državama, iznosi sto hiljada dolara – nastavila je Hester. A za ostale države je sto pedeset hiljada dolara.
Otkud tolika razlika?
Vidite, nama je neophodno da proverimo vaše biografske podatke, a s nekim zemljama je saradnja komplikovanija nego s drugima. – Njen meki glas je poprimio notu izvinjavanja. – Plašim se da ne prihvatamo investicije od klijenata iz Kolumbije ili Nikaragve.
To neće biti problem.
Takođe je potrebno da sa sobom ponesete neku ličnu identifikaciju; to je veoma bitno.
U redu, samo dozvolite da zabeležim to. – Hari je okrenula novu stranicu u blokčetu. – Dobro, recite.
Treba da ponesete original važećeg pasoša. Moram reći da kopija pasoša nije dovoljna, niti je dovoljna vozačka dozvola. I potrebno je da imate dva skorija računa za komunalne usluge kako biste dokazali svoju legalnu adresu.
Hari je podigla obrve. Kako čudno da je za otvaranje tajnog računa u banci potrebno nešto tako obično kao što su komunalije. Kao da se učlanjuje u video-klub. Zapisala je sebi podsetnik da spakuje svaki
komadić lične dokumentacije koji nađe: vozačku dozvolu, obračune plate i dohotka, izvode iz banke, kreditne kartice, izvode iz poreskog. Kad je morala da dokazuje svoj identitet, htela je da se osigura da neće biti nikakvih sumnji.
Takođe je potrebno da ponesete dokumente neophodne da utvrdimo vašu finansijsku pozadinu – rekla je Hester.
Hari je trepnula. – Hoćete da kažete da treba da dokažem poreklo novca?
Upravo tako. Bojim se da nam je to neophodno kako bismo ispoštovali Zakon o borbi protiv pranja novca. Tako da, u zavisnosti od izvora vaših sredstava, biće potrebno da nam dostavite, recimo, kopiju vašeg ugovora o radu, ili kupoprodajni ugovor, ili overenu potvrdu o nasledstvu i tako dalje. Naravno, sve informacije su zaštićene Zakonom o poverljivosti bankarskog poslovanja i strogo se čuvaju.
Naravno.
Ako je to sve u redu, gospođo, da li želite da vam zakažem sastanak?
Da, molim vas, to bi bilo odlično.
Hester joj je zakazala sastanak u 15.15 sledećeg dana, s Glenom Hamiltonom, jednim od viših bankovnih zastupnika. Hari se zahvalila Hester na pomoći i spustila slušalicu, shvativši kad je već bilo kasno da nije ostavila ime. Ali to je verovatno bilo uobičajeno s tim tajnim računima.
Hari je pronašla svoj pasoš u kuhinjskoj fioci. Bio je raskupusan i uskoro mu je isticao rok. Potom je uključila laptop i rezervisala let Kanada erlajnsom, s polaskom rano sledećeg jutra i stizanjem u Naso u
13.00 po lokalnom vremenu. Znala je da će biti tesno da stigne na sastanak u banci, ali ponestajalo joj je vremena. Njen tajmer je pokazivao da joj je ostalo još samo četrdeset osam sati.
Potom se ulogovala u svoj elektronski račun u banci i prebacila čitavu ušteđevinu na svoj tekući račun. Podići će novac s njega na aerodromu. U dolarima je imala preko osamdeset hiljada. To možda nije bilo dovoljno za ono što je planirala da uradi, ali je bilo sve što je imala. Trudila se da ne razmišlja o planiranoj kupovini stana. Taj deo svog života je zasada morala da otpiše, isto kao svoj voljeni mini.
Kada stigne na aerodrom, kupiće vodič za Bahame, s detaljnim mapama Nasoa. Njene veštine čitanja mape su je potpuno izneverile u poslednjih nekoliko dana, i ovog puta je nameravala da uradi domaći zadatak. Nikako joj nije trebao još jedan navigacioni fijasko.
Palo joj je na pamet da bi morala nekome da javi kuda ide i zašto. Pomisao da se možda neće vratiti živa stvarala joj je zagušenje moždanih procesa, kao radio koji prima statičke smetnje. Zavrtela je glavom kako bi rasterala efekat belog šuma, i zapitala se koga da pozove. Nije imala nameru da išta objašnjava svojoj porodici. Što manje znaju – to bolje. A i Dilon i Imodžen bi samo pokušali da je odgovore od toga. Bio joj je potreban neko ko nije bio emotivno vezan za nju.
Lupkala je prstima po stolu neko vreme, a potom je dohvatila telefon i okrenula broj.
Vuds. – Novinarka je bila odsečna kao i uvek.
Rut, ovde Hari Martinez. Jesi li još uvek zainteresovana za priču o mom ocu?
Usledila je pauza. Hari je čula saobraćajnu buku s druge strane žice.
Je l’ imaš nešto za mene? – rekla je Rut.
Imaću uskoro. Za koji dan. Ali u međuvremenu je bilo mnogo novih događaja. Da li želiš da čuješ?
Čekaj. – Papir je zašuštao u pozadini. – Dobro, reci.
Hari joj je ispričala sve što se desilo u poslednjih nekoliko dana. Rut je sve vreme ćutala, i tek kad joj je Hari rekla šta se desilo njenom ocu, reporterka je konačno progovorila.
Bože dragi. Hoće li biti dobro?
Ne znam.
Sranje.
Usledila je pauza dok je Rut povlačila dim iz cigarete. Potom je rekla: – Šta ćeš sad da radiš?
Prorok želi pare, tako da idem na Bahame da ih uzmem.
I daćeš mu ih tek tako?
Nisam sigurna da imam izbora. Ali ako bih uspela da saznam ko je on, možda bih mogla da ga raskrinkam.
Ili da pogineš zbog toga.
I opet joj je u ušima zašuštala bela buka. Hari je zažmurila i stegla
jače telefon.
Ti bi mogla da mi pomogneš – rekla je Hari naposletku.
Kako?
Vidi šta možeš da saznaš o Ralfu Ešfordu, generalnom direktoru KVC-a. Gde je bio u vreme kad je savez operisao? Možda je radio u Džej-Eks Vorneru.
Dobra ideja. A šta je s tim drugim bankarom kojeg si pomenula, Džudom Tirnenom? On je radio u Džej-Eks Vorneru, zar ne?
Da, ali to ne mora ništa da znači. Pomagao mi je sve ovo vreme, ali je možda to samo paravan. U ovom trenutku, ne verujem nikome.
Ja ću malo pritisnuti Leona. Poznaje me. Ne dopadam mu se, ali to je zato što ga plašim. Zvuči mi kao da se uvalio preko glave, pa se možda izlane.
Vredi pokušati.
Dobro. Videću šta mogu da uradim. – Rut je oklevala. – A reci mi, u kojoj bolnici je Sal?
Hari je podigla obrve. – Sent Vinsents. Zašto?
Oh, onako.
Hari se zamalo osmehnula. – Vreme posete je od tri do osam, ako je to od pomoći.
Oh. Dobro.
Rut je prekinula vezu bez pozdrava. Hari je spustila telefon na sto i skupila se u klupko, podigavši noge na stolicu. Grickala je donju usnu.
Nije pametno artikulisati svoje planove. Ideja koja bi ti se isprva činila genijalnom uvek bi zvučala glupo izgovorena naglas.
Hari je osetila kako joj žmarci prolaze niz kičmu i imala je jaku potrebu da se pribije leđima uza zid. U šta se to dođavola upušta, ide na ostrvo hiljadama kilometara daleko, gde je pitanje koliko će uspeti da se snađe? Za njene planove bi se, u ovoj fazi, u najboljem slučaju moglo reći da su sumnjivi, i falio je presudni sastojak. Još uvek nije znala lozinku očevog računa.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:54 am






42.

Kada je Hari stigla na ostrvo Nju Providens, prvo što je primetila bile su boje.
Spustila je prozor u taksiju. S njene desne strane se protezao red kuća živih boja mandarine, šafrana i plave boje različka. Grimizni cvetovi bugenvilije prelivali su se preko zidova kao pena. A s njene leve strane se prostirao okean, traka boje žada s belim čipkastim porubom. Osećala se kao Doroti, transportovana iz jednobojnog Kanzasa u blistavi tehnikolor Oza.
Prvi put ste u Nasou?
Taksista je nakrivio glavu kako bi je video u retrovizoru. Bio je mlad, možda nekih devetnaest ili dvadeset godina, s gustim jakim kovrdžama koje kao da su bile vodootporne. Rekao je da se zove Itan.
Hari je uspela nekako da se osmehne. – Da, prvi put.
Provela je skoro dvanaest sati u avionu, i u glavi joj je zujalo od umora. Čak je treptala teško i usporeno.
Itan je klimnuo glavom. – Postoje samo dva razloga zbog kojih ljudi dolaze na Bahame – zbog karakterističnog izgovora, „na Bahame“ je zvučalo kao jedna reč – posao ili ljubav. – Zaškiljio se u nju u retrovizoru. Oči su mu bile iznenađujuće svetle nijanse ćilibara. – Ne bih ja rekao da ste vi ovde zbog ljubavi.
Hari je odmahnula glavom. – Čisto poslovno.
Osetila je kako joj butine gore na vrelim, sintetičkim presvlakama. U taksiju nije bilo klima-uređaja, osim ako se ne računaju otvoreni prozori.
Bahami nisu mesto za posao, da vam ja kažem – rekao je Itan. Zatrubio je zbog nepomičnog saobraćaja ispred njih. – Ovde sve ide sporo, sporo, sporo.
Hari je posmatrala jarkoružičaste cvetove i elegantne palme. – Mislila sam da je to poenta.
Odmahnuo je glavom i udario rukom o volan. – Njujork, e to je mesto za posao. Tamo stvari mogu da se završe začas.
Hari je pogledala šta se dešava sa saobraćajem. Lake kočije s
konjskom zapregom skrenule su na glavnu saobraćajnicu ispred njih. Bile su ofarbane u veselu žutu i crvenu boju, kao cirkuska kola. Konji su mirno klepetali kopitama po putu, ne obazirući se na saobraćajnu gužvu koja ih je okruživala.
Itan je frknuo. – Vidite ove konje? Kako dugotrajan i naporan način da se nekud stigne. „Budući lepak“, tako ih ja zovem.
Nagazio je na gas i poleteo kao borbeni mlazni avion čim mu se ukazala prilika da se progura kroz prostor između kola. Već sledećeg trenutka je morao opet da uspori i zaustavio se ispred žene saobraćajca koja je usmeravala zagušeni saobraćaj. Nosila je uštirkanu belu uniformu i bele rukavice, i dirigovala vozilima graciozno poput balerine. Mesingani dugmići i vojničke pruge na boku njene suknje podsetile su Hari na britansko nasleđe Bahama.
Ako mene pitate, bolje da smo ostavili ovo mesto piratima – rekao je Itan.
Kakvim piratima?
Pogledao ju je u retrovizoru podignutih obrva. – Nikad niste čuli za Crnobradog? Pravo ime mu je Edvard Tič. Posedovao je maltene čitav Nju Providens pre nekoliko stotina godina. Ovde je vrvelo od pirata. – Dobovao je prstima po volanu. – Kako kažu, kad pirat spava, on ne sanja da je umro i otišao u raj, već sanja da se vratio u Naso. – Dao je gas kad mu je žena saobraćajac pokazala da krene. – Ako mene pitate, Naso je noćna mora u usporenom snimku.
Hari se namrgodila. Njegove reči su u njenom mozgu pokrenule varnicu koja se istog trena ugasila. Odmahnula je glavom i opet se zagledala u dugačku krivudavu plažu. Pesak je bio fin kao prosejano brašno. Plavozeleni talasi, veći nego što je očekivala, iznosili su nepažljive plivače natrag na obalu kao da neka džinovska ruka izliva okean kao vodu za kupanje.
Nekoliko minuta kasnije, zašli su za oštru krivinu levo i Itan je zaustavio auto. Okrenuo se k njoj u sedištu i mahnuo rukom. – Sve ovo je plaža Kejbl. A ovo je vaš hotel.
Hari je pogledala u fasadu šećernoružičaste boje. Hotel Sends u Nasou je bio sagrađen u raskošnom stilu, sa širokom verandom i pročeljem oivičenim korintskim stubovima. Izabrala ga je zato što je
hotel za goste sa srednjim budžetom, ali uživo je izgledao više kao velika kolonijalna kuća.
Zahvalila se Itanu, dala mu velikodušnu napojnicu i izašla iz kola. Vrelina ju je obmotala kao električno ćebe. Popela se na verandu i ušla u hotel, gde je istog trena promaja počela da je šiba po licu.
Foaje je bio veliki paviljon otvoren s jedne strane, gde se umesto nekadašnjeg zida pružao pogled na tirkizno more. Ogromni ventilatori su se vrteli iznad glava održavajući cirkulisanje vazduha. Ispolirani mermer je delovao hladan kao led, i jedva se suzdržala da se ne baci onako oznojena na njega. Prijavljivanje na recepciji je potrajalo, ali joj je njihova neužurbana usluga prijala posle vratolomne vožnje taksijem. Posle nekog vremena, recepcioner joj se široko osmehnuo i uručio ključ od sobe.
Dobro došli na Bahame, gospođice Martinez. Nadam se da ćete uživati u boravku.
Hvala.
Hari se polako navikavala na bahamski izgovor. Bio je drugačiji od stereotipnog jamajčanskog pevušenja koje je očekivala. Bio je mekši, tečniji; skladna mešavina britanskih i afričkih tonova.
Pronašla je svoju sobu i primetila da se raskoš otvorenog foajea nije nastavljao iza kulisa. Soba je bila ukrašena braon cvetnim dezenom u stilu sedamdesetih, dok se u vazduhu osećao miris koji je dopirao iz slivnika. Hari je slegnula ramenima. Foaje od pet zvezdica, sobe od dve. Nije ni bitno. Ako sve bude išlo po planu, već sutra odlazi iz hotela.
Bacila je kofer na krevet i odlepila sa sebe mokru odeću. Otišla je pod tuš kako bi se rashladila mlazom mlake vode. Potom je, umotana u peškir, sela na ivicu kreveta i izvadila svoj turistički vodič za Bahame. Kako je pisalo na mapi, Bej strit je glavna saobraćajna arterija kroz centar Nasoa, koja istočno izlazi na most Paradajs ajlend a zapadno na plažu Kejbl. Taksijem bi trebalo da stigne začas iz hotela.
Hari je prošlo kroz glavu šta se upravo sprema da uradi, kad su joj se usta osušila. Još uvek nije imala očevu šifru. Mogla bi da pokuša bez nje, ali bi tada njene šanse za uspeh bile znatno manje.
Bacila je vodič na krevet i pronašla list papira na kome je zapisala podatke očevog računa: 7-2-5-5-9-3-5-3-J. Na šta se slovo J odnosilo? Da
li je tu stajalo samo kao karta u partiji pokera, ili je imalo neko posebno značenje. Čvrknula ga je srednjim prstom. J kao šta? Kao Džek.11 Koji Džek? Pomislila je na ono što joj je otac rekao kada ga je posetila u zatvoru. Dopalo bi ti se ime koje sam izabrao. Zavrtela je glavom i uzdahnula.
Podigla je očevu plavu putnu torbu na krevet, i sada joj je bilo drago što ju je ponela sa sobom. Preturala je po njoj dok nije našla očevu knjigu o pokeru. Udubila se ponovo u njegove zabeleške na koricama dok nije našla gde se ta karta pominje. Jp – pub pik. Peta zajednička karta zvana river. Je li to bilo šifrovano ime njenog oca? Džek Pik. Ili Džek River. Namrštila se. Nijedno joj se nije činilo pravim. Zbog nečega je bila ubeđena da treba da bude više povezano s njom.
Zažmurila je i pomislila na svog oca. Kasno sinoć je opet otišla do bolnice. Sestre su joj rekle da mu se stanje nije promenilo, ali je Hari delovalo kao da se nekako skupio. Zamislila je svoju porodicu kako tamo sada sedi; njena majka distancirana, Amaranta nervozna, i prazna stolica na kojoj je trebalo da ona sedi. Hari je brzo otvorila oči i oterala tu sliku od sebe. Morala je da ode, nije imala izbora.
Pogledala je na sat. Vreme je da se spremi. Zbacila je peškir sa sebe i navukla haljinu koju je kupila na aerodromu u Dablinu. Našla je mali butik odeće sa skupim markama, kakve inače izbegava, i kupila svilenu haljinu boje slonovače s vezom, i uz nju odgovarajuću tašnu i cipele. Ukupno su koštali više nego odmor na Sejšelima od nedelju dana, ali je čitav ansambl izgledao skupo, u čemu je i bila poenta. Brigu oko duga na kreditnoj kartici koji je time napravila moraće da ostavi za kasnije.
Svila ju je gladila po koži kao hladna voda. Oko struka i grudi haljina joj se pripijala uz telo, a njene tanke bretele su otkrivale dovoljno kože da je morala da kupi kremu za sunčanje. Nanela je više šminke nego obično kako bi što više istakla oči i time skrenula pažnju s posekotina i modrica na licu. Podigla je kosu visoko i zategla je u punđu tako jako da su joj oči zasuzile. Obula je cipele i pogledala se u ogledalo. Meko presijavanje svile kao da se prenosilo na njenu kožu. Visoka punđa joj je povukla kožu lica nagore i podigla joj liniju obrva, što je njenom licu dalo izraz neusiljene arogancije. Po prvi put je na sebi
primetila sličnost sa svojom majkom.
Stavila je naočare za sunce, dograbila tašnu i krenula ka foajeu. Ispred hotela je zaustavila taksi i za manje od pet minuta je bila u Bej stritu, ispred vrata banke Rozenstok.
Hari je podigla pogled na plavu zgradu s kolonadama u kojoj se nalazilo sedište banke. Odjednom je osetila slabost u dnu stomaka. Nekoliko puta je duboko udahnula i ponovo pogledala na sat. Imala je još skoro sat vremena do ugovorenog sastanka. Odlučila je da pokuša da se neko vreme ponaša kao turista kako bi smirila živce. A ionako je imala da obavi još jednu stvar.
Krenula je na istok niz Bej strit, tiskajući se kroz gužvu turista i kancelarijskih radnika. Ulica je bila načičkana radnjama. Skupi butici u kojima su se prodavali Fendi i Guči stajali su rame uz rame s tezgama na kojima su se prodavale majice i piratski šeširi kao suveniri.
Sunce je delovalo kao letlampa po Harinoj koži i odlučila je da pređe na senovitu stranu ulice. Svuda oko nje su trubili taksiji i skuteri su jurili gore-dole. Pobegla je u natkrivenu pešačku ulicu, gde je pretraživala izloge radnji dok nije našla ono što je tražila: prodavnicu mobilnih telefona. Pet minuta kasnije, imala je mobilni telefon s pripejd bahamskim brojem. Stavila ga je u tašnu.
Prateći svoju putanju kretanja na mapi, Hari je prešla Roson skver i uputila se ka luci. Na pristaništu su bila usidrena dva bučna broda za krstarenje. Galebovi su kružili iznad njih cičeći i maltretirajući putnike koji su se iskrcavali. Uz obalu mora trgovci s brodića prodavali su ružičaste i zelene prazne školjke koje su Hari podsećale na lubenice.
Drveno pristanište joj je krckalo pod nogama a vazduh je mirisao na morsku travu i so. Prolazila je pored još jednog reda tezgi, na kojima su bili izloženi njihovi suveniri iz Nasoa: keramički ukrasi i slamnati šeširi, razglednice i piratske zastave s Jednookim Džekom.
Hari se skamenila. Složile su joj se kockice u glavi. Stajala je nepomično, u strahu da joj se ponovo ne izmešaju ako se pomeri. Voda je zapljuskivala ivicu pristaništa, a negde je brujao motor na čamcu. Polako se okrenula i pogledala bolje u suvenire na tezgama. Majice, privesci za ključeve, mape i knjige. Zastave s Jednookim Džekom podignute na štapove. Hari je posmatrala zastavu koja joj je bila
najbliža kako se vijori na vetru. Bela lobanja i dve ukrštene kosti na crnoj pozadini, jedna očna duplja sakrivena iza poveza.
Dvojke, kečevi, jednooka lica.12
Pala joj je na pamet detinjasta rima, pokeraški izraz koji znači da kečevi, dvojke i jednooke karte13 igraju kao džokeri, zamenjujući bilo koju drugu.
Jednooki Džekovi. Zamislila je puba pik, koji se u svakom špilu karata crta iz profila, zbog čega mu se vidi samo jedno oko. Bela lobanja ju je zlobno gledala. Pred očima joj je iskrsla jedna druga lobanja s ukrštenim kostima: logo Defkona, hakerskog kongresa kome je prisustvovala s ocem.
Svidelo bi ti se ime koje sam izabrao.
Džek pik. Jednooki Džekovi. Lobanja i ukrštene kosti. Pirati i hakeri.
Zažmurila je kada joj je još jedna reč pala na pamet, reč koja je povezivala sve prethodne. Hakerski pseudonim koji je koristila kao dete. Pirata. Španska reč za pirata.
Ovoga puta je lozinka i te kako bila povezana s njom, to je bila ona.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 8:55 am




43.

Dobar dan, zovem se Hari Martinez. Imam zakazano s Glenom Hamiltonom u tri i petnaest.
Hari se prebacivala s noge na nogu dok je recepcionerka proveravala u kompjuteru. Bilo joj je čudno da dâ svoje pravo ime kada se sprema da izvrši prevaru.
Onda se setila da sastanak nije bio zakazan pod njenim imenom i pomislila je kako se izbrukala. Pogledala je brzo oko sebe da vidi da li ju je neko čuo. Ljudi u odelima su završavali svoje poslove s bankarskim službenicima, koji su im se obraćali tihim, diskretnim glasovima. Klijenti su nečujno čekali u redovima ispred blagajne, kao vernici koji čekaju da se ispovede. Lična imena su bila svetogrđe na ovakvim mestima.
Recepcionerka je okrenula glavu od monitora i pogledala u Hari. Potom se nagla preko stola i pokazala na red blagajni sa svoje leve strane. Značka na njenom reveru je otkrivala da se zove Džulijana.
Prođite ovuda do kraja i skrenite levo, videćete tri lifta ispred vas. Uđite u onaj u sredini. On će vas odvesti na treći sprat i tamo će vas neko sačekati.
Hari joj se zahvalila i otišla do liftova. Sva tri su stajala na prizemlju otvorenih vrata. Ušla je u srednji i okrenula se da pritisne dugme za treći sprat. Takvog dugmeta nije bilo. Ostala je s prstom u vazduhu, pitajući se šta da radi. Jedini dugmići na metalnoj tabli bili su dugme za vrata i za alarm. Pre nego što je stigla da shvati o čemu se radi, vrata su se zatvorila i lift je krenuo. Mora da je u pitanju neki bezbednosni lift, koji se kontroliše s recepcije i koji je projektovan tako da spreči njuškala kao što je ona da slobodno tumaraju po banci. Osetila je golicanje na tabanima pomislivši da se odiže od zemlje prema tuđem nahođenju.
Lift se zaustavio i vrata su se otvorila. Čekala ju je mlada žena u teget odelu.
Ovuda, molim vas. – Dala je Hari znak da je prati.
Povela je Hari niz hodnik s neobeleženim bež vratima. Nije bilo nikakvih znakova koji su ukazivali na kom se spratu nalazi niti šta se
dešava iza kojih vrata. Žena je otvorila jedna vrata zdesna, ista kao i sva ostala. Kako je uspevala da ih razlikuje?
Sedite. – Žena se pomerila u stranu kako bi je propustila. – Glen će vam se pridružiti za koji trenutak.
Hari joj se zahvalila i ušla u prostoriju. Vrata su se zatvorila iza nje. Na sredini sobe nalazile su se četiri stolice u stilu kraljice Ane,
raspoređene oko stočića od mahagonija. Imale su belo tapacirano sedište i zakrivljene stope, i izgledale su neudobno za njena leđa. Hari je znala da treba da sedne i čeka. Umesto toga, otišla je do prozora na drugi kraj sobe. Ne zato što je htela da uživa u pogledu, već zato što je pored njega stajao moderan radni sto s papirima i uključenim laptopom.
Čisto privida radi, provela je neko vreme gledajući kroz prozor. Crveni i plavi krovovi protezali su se sve do luke, i na manje od kilometar od obale mogla je da vidi ostrvo Paradajs, koje je bilo mostom povezano s Nasoom. Horizontom ostrva je dominirala zapanjujuća ružičasto-plava konstrukcija, hibrid Diznija i Tadž Mahala. Hari je iz svog vodiča znala da je to Atlantis rizort, nekih 14 hektara ekstravagantnih hotela, kazina i laguna za plivanje.
Krajičkom oka je bacila pogled na laptop. Bio je uključen skrinsejver. Malo je gurnula sto kukom i ekran je trepnuo vrativši se u život, ali samo toliko da je upozori da je kompjuter zaključan. Šteta.
Preletela je pogledom po papirima koji su ležali na stolu, tražeći nešto što bi joj bilo od koristi. Kompanije su trošile milione na zaštitu poverljivih podataka, dok su zapravo svakodnevne stvari davale hakerima startnu poziciju koja im je bila potrebna.
Hari je primetila savršen primer toga prilepljen na zidu: lista internih telefona banke. Bacivši na brzinu pogled preko ramena, izvadila je telefon i uperila sočivo foto-aparata u zid. Bilo je potrebno nekoliko snimaka, ali je ubrzo imala fotografije koje su obuhvatale čitavu listu telefona. Ako bude bilo potrebno, kasnije će ih spojiti u jednu celinu.
Ponovo je usmerila pažnju na laptop. U pitanju je bio standardni Delov model. Mrežni kabl je bio svetložut i pogledom je ispratila njegovu putanju kroz rupu u stolu do mrežne utičnice u podu. Negde
na sredini, kabl je bio obeležen plavom plastičnom trakom, na kojoj je pisalo port 6-47. Hari je zurila u nju grizeći usnu. Odjednom je škljocnula brava na vratima. U dva koraka se vratila nazad do prozora. Okrenula se i videla muškarca i ženu kako ulaze u sobu. Žena joj je pružila ruku.
Dobar dan, ja sam Glen Hamilton. – Pokazala je na svog kolegu. – Ovo je moj zamenik, Rejmond Pikford.
Hari se predstavila i rukovala s njima. Glupo od nje što je očekivala da Glen bude muško. Ona, od svih ljudi, morala je da zna da ne treba pretpostavljati nečiji pol na osnovu imena.
Glen joj je pokazala da se udalji od radnog stola i priđe do stolica kraljice Ane. – Biće nam udobnije ovde.
Hari je sumnjala u to, ali je poslušala. Sela je nasuprot Glen, i posmatrala je kako otvara rajsferšlus svoje kožne fascikle i spušta blok na kolena.
Izgledala je kao da je u kasnim četrdesetim, koža joj je bila boje duvana, a pripijena kosa je isticala graciozne linije njene lobanje. Njeno poslovno odelo je bilo izrazito crno, i po Harinom mišljenju ne bi škodilo još malo boje tu i tamo. Njeno autoritativno držanje je podsetilo Hari na njenu poslednju direktorku škole, ženu sposobnu da namiriše laž s deset metara.
Borila se da ne skrene pogled. Na kraju krajeva, nije uradila ništa nezakonito. Bar ne još.
Glen je kliknula olovkom i krenula. – Pre nego što počnemo, da vam odmah kažem da je sve o čemu ovde budemo razgovarali strogo poverljivo. – Njen govor je bio spor i precizan. – Čak i ako odlučite da ne otvorite račun kod nas, ova poseta i sve informacije koje iznesete obuhvaćene su Zakonom o poverljivosti bankarskog poslovanja.
To je utešno znati.
Ako smem da pitam, zbog čega ste izabrali banku Rozenstok?
Znate, moj otac je godinama imao račun u ovoj banci. Preporučio mu ju je blizak porodični prijatelj, koji je posle čak neko vreme bio njegov bankovni zastupnik. Možda ga poznajete. Filip Ruso? – Hari je promatrala ženino lice, ali njen izraz nije ništa odavao. – Da li on još uvek radi ovde?
Glen je isturila bradu i izgledala je kao da neće odgovoriti, kada se Rejmond umešao.
Gospodin Ruso je potpredsednik Odnosa s inostranim klijentima – rekao je osmehujući se Hari. Bio je mlađi od Glen, u otprilike ranim tridesetim, i njegov blagi bahamski izgovor je odudarao je od njegove blede evropske kože. – Pre nekoliko godina je unapređen iz Menadžmenta računa.
Hari je pogledala u Glen očekujući da to potvrdi. Žena je spustila pogled i počela da čupka končić koji joj je visio s odela. Onda je podigla pogled i osmehnula se.
Da, Filip je nekada u stvari radio za mene. Do pre jedno osam godina.
Oh. – Hari se namrštila. – Da li to znači da ste vi od njega preuzeli račun mog oca?
Ako je to bio slučaj, kako se onda uklapao Oven Džonson? Ali se onda Glen uspravila.
Imala sam već više nego dovoljno sopstvenih klijenata, i bez preuzimanja Filipovih – rekla je. – Ne, raspodelila sam njegove klijente ostalim članovima tima. Sve kako bi Filip mogao da posveti svoje vreme zabavljanju prestižnih klijenata. – Usne su joj se razvile u širi osmeh. – Poslovanje na muški način, moglo bi se reći.
Hari je podigla obrvu i klimnula glavom. – Tako je, moj otac je pomenuo da ga je upoznao na partiji pokera. Ne mogu da se setim gde.
Paradajs ajlend, verovatno – rekao je Rejmond. – Najbolji kazino na Bahamima. – Brzo je pogledao u Glen i potom skrenuo pogled, provukavši ruku kroz kosu. Kosa mu je bila počešljana ka napred u špic na čelu, i prekrivena s toliko gela da je izgledala kao naftna mrlja.
Rejmonde, da li bi mogao da odeš i doneseš nam kafu? – Glenine nozdrve su se blago širile odajući ljutnju.
Naravno. – Spustio je olovku i blok na stočić i pokunjeno izašao iz sobe, nakrivivši glavu u stranu kao da izbegava niske grane.
Glen se ponovo okrenula ka Hari.
A sada bismo mogle da porazgovaramo o poreklu vaših sredstava. Zbog pravnih razloga, ne možemo da otvorimo račun ako ne znamo tačno odakle novac dolazi.
To razumem. – Hari je prekrstila noge a talasi svilene haljine su joj se obmotali oko nogu. Trudila se da deluje imućno. – Većinu novca sam stekla tokom ekspanzije internet kompanija. Softverska kompanija u kojoj sam radila izašla je na berzu početkom 2000, a ja sam kao zaposlena imala pravo na kupovinu akcija pod povoljnim uslovima. Sada je većina mojih sredstava angažovana u akcijama vezanim za nekretnine i bezrizičnim akcijama. Danas ću samo deponovati minimalni depozit, ali kasnije planiram da sva sredstva pretvorim u gotovinu i prebacim u ofšor-zone. – Pogledala je Glen s kiselim osmehom i slegla ramenima. – Otkrila sam da me muž vara i planiram uskoro da mu uručim papire za razvod, ali pre toga ću da sklonim svu imovinu van njegovog dohvata.
Glen je imala ravnodušan izraz lica. Ako se Hari nadala sestrinskom razumevanju s njene strane, bila je razočarana.
Glen je nešto zabeležila u svom bloku. – Kada prodate imovinu i odlučite da deponujete gotovinu, biće neophodno da nam obezbedite dokaz o prodaji.
U redu. – Hari je progutala knedlu i pročistila grlo. Zapravo, jedina njena imovina bio je njen mini, koji je u nekom smislu već bio deponovan, na deponiji. Morala je da se podseti da ne postoji način da Glen zna za to.
Dakle, želite maksimalnu anonimnost – rekla je Glen.
Da. Pretpostavljam da to podrazumeva numerisani račun?
Postoje i druge opcije, ali to bi verovatno naviše odgovaralo vašim potrebama. Na svim dokumentima vezanim za vaš račun, umesto vašeg imena stajaće broj. Osim mene i Rejmonda, niko u banci neće znati vaš identitet.
I preko ovog računa mogu da kupujem deonice u potpunoj privatnosti?
Naravno. Sve transakcije se vrše pod imenom banke. Vaše ime se nigde ne pojavljuje.
Zvuči odlično.
Naravno, numerisani račun sa sobom nosi i određena ograničenja kako bismo zadržali taj nivo zaštićenosti. Za numerisane račune ne izdajemo čekovne knjižice, niti su dozvoljene transakcije preko
bankovnih blagajni. Podizanje novca s računa, transfer novca ili isplate moraju se obavljati lično preko dodeljenog bankovnog zastupnika.
A to biste bili vi?
Glen je klimnula glavom. – Ili Rejmond, ako ja nisam dostupna. On je ovlašćen da deluje u mom odsustvu.
Kao da je čuo svoje ime, Rejmond je ušao u sobu noseći poslužavnik. Spustio ga je na stočić uz zveket kašičica. Hari je primetila da mu dlanovi izgledaju masno, da li zbog nervoze ili od gela za kosu kad je nameštao frizuru. Uhvatila je njegov pogled i uputila mu osmeh ohrabrenja.
Glen se nagnula napred. – Ako ste radi da nastavimo, mogli bismo početi s formalnostima.
Da, hajde to da obavimo. – Hari je otvorila tašnu i izvadila pasoš, dva skorija računa za gas i struju, svoj P-60 formular za prijavu poreza na prihod i izvod iz banke sa stanjem na štednom računu. Dala je sve to Glen, zajedno s bankarskim čekom na trideset hiljada dolara. Više od trećine svoje ušteđevine. Osetila je probadanje u grudima svesna da su joj male šanse da ikada povrati taj novac.
Glen je prostudirala sve papire i ispisala joj priznanicu za ček dok je Rejmond sipao kafu. Glen mu je prosledila papire ne pogledavši ga i rekla mu da ih iskopira. Kada je otišao, izvadila je obrazac iz svoje kožne fascikle i pružila ga Hari zajedno s olovkom.
Ako vam nije problem da ovo popunite dok čekamo. Možemo da prenesemo kafu do stola.
Glen je otišla do svog laptopa i pozvala Hari da primakne stolicu. Dok je Glen kucala po tastaturi, Hari je pregledala obrazac. Na prvi pogled je delovao kao običan zahtev za otvaranje standardnog računa u banci. Imao je sva uobičajena polja za popunjavanje ličnih podataka, i na kraju je stajao odeljak obeležen SAMO ZA SLUŽBENU UPOTREBU, koji je verovatno trebalo da popuni Glen. Druga strana formulara je bila prazna, osim drugog službenog polja za rezervnog potpisnika banke. Počela je da popunjava lične podatke, napisavši svoje ime kao „Hari (Henrijeta)“, kako joj je pisalo u pasošu.
Obećala sam ocu da ću potražiti Filipa dok sam ovde – rekla je, zaustavljajući se u poslednjem trenutku pre nego što je pod bračnim
statusom obeležila neudata. To je problem s lažima: okružuju vas kao minsko polje. – Mislite li da ga mogu naći večeras u kazinu?
Ne bih znala. – Glen se uspravila u stolici. – Zapravo, prema zakonu, na Bahamima kockanje nije dozvoljeno. Ali s druge strane, naš gospodin Ruso je pola Francuz i pola Britanac, tako da se na njega pravila ne odnose. – Nepotrebno jako je lupila taster enter.
Hari nije znala s kakvim predrasudama je Glen morala da se izbori u banci, ali o čemu god da se radilo, izgleda da je najviše bila kivna na Filipa Rusoa. Nastavila je da popunjava obrazac, označivši polje kojim oslobađa banku bilo kakvih poreskih obaveza u njeno ime. Onda je došla do odeljka pod naslovom Ovlašćenje za instrukcije putem telefona i faksa, ispod kojeg je stajalo prazno polje naslovljeno Šifrovano ime. Počela je da vrti olovku između palca i kažiprsta.
Ova lozinka za instrukcije putem telefona i faksa – rekla je. – Kako to funkcioniše?
Dakle, što se tiče numerisanih računa, očekujemo da većinu transakcija obavljate lično sa mnom ili s Rejmondom. Na taj način možemo da se osiguramo da neće doći do narušavanja bezbednosti i neće biti nikakvih nedoumica prilikom vaše identifikacije. Ali to, naravno, nije uvek moguće. Ne možete uvek biti na Bahamima, tako da je nekad potrebno da nam pošaljete instrukcije preko telefona ili faksa. Preporučujemo da u tim prilikama ne koristite svoje ime kako bismo mogli da garantujemo vašu anonimnost. Banku ćete obavestiti da izvrši vaše instrukcije tako što ćete navesti broj računa i šifrovano ime zabeleženo u formularu zahteva. – Glen ju je pogledala sa osmehom. – Tako da znamo da ste to stvarno vi.
Hari je klimnula glavom i pogledala u prazno polje na formularu. Osetila je kako su joj se prsti na nogama zgrčili, kao zadebljane stope na stolicama kraljice Ane. Potom je liznula usne i napisala Pirata.
Potpisala se na dnu obrasca, ali je oklevala oko datuma. Otac joj je rekao da je otvorio račun u banci Rozenstok otprilike šest meseci pre posla sa Sorohanom. Po njenoj računici, to bi značilo negde u aprilu 2000. Stegla je olovku i zapisala trenutni datum: 14. april 2009. Nažvrljala je poslednju cifru tako da glava devetke bude nesrazmerno velika. Uz malo sreće, lako će proći kao nula, što je detalj koji joj možda kasnije
bude od pomoći.
Pružila je Glen popunjen formular zahteva baš u trenutku kada se Rejmond vratio. Prišao je stolu i spustio hrpu papira ispred Glen, zajedno s praznim braon registratorom, veličine najdebljeg telefonskog imenika. Glen je prebirala po dokumentima, vraćajući Hari originale i organizujući ostatak u registratoru. Potom je potpisala službeni odeljak na kraju formulara zahteva. Zatim je dala Hari da se potpiše na poleđini kopije svoje slike iz pasoša, koju je onda priheftala za prednju stranu formulara. Glen se potpisala preko lica slike, a kako joj se potpis nastavljao na papir, slika je na taj način bila zapečaćena za formular. Rejmond je ispružio ruku kao da je i on hteo da se potpiše, ali mu je Glen odmahnula da se skloni.
Samo odnesi kafu – rekla je.
Rejmond je oklevao, ali je onda uradio šta mu je rečeno. Hari mu je pružila svoju šolju osmehnuvši se, i onda opet pogledala u Glen. Ona je pričvrstila papire u registratoru. Hari je pretpostavila da je list na vrhu gomile spisak dokumentacije koja se nalazi u registratoru. Posmatrala je Glen kako obeležava i potpisuje svaku stavku. Mora da je bila svesna Harinog pogleda, jer je iznenada podigla pogled.
Ovo je dosije s vašom ličnom identifikacijom – objasnila je. – On se čuva u našem trezoru. Samo Rejmond i ja znamo vaš identitet, i samo mi imamo ovlašćen pristup dosijeu.
A šta se dešava ako ste oboje odsutni?
Glen je podigla obrvu. – Teško da se to može desiti ali ako je to slučaj, vaš račun će biti prenet na novog bankovnog zastupnika, kome će biti omogućen pristup vašem dosijeu. On ili ona će moći da provere autentičnost vaših instrukcija putem faksa koristeći broj računa i šifru.
Rejmond je dodao. – I kako je vaša fotografija overena, biće u stanju da vas sa sigurnošću identifikuje kad dođete da podignete sredstva s računa.
Shvatam. – Hari se namrštila, upinjući se da otkrije nedostatke u njihovom sistemu. – A šta ako neko provali u trezor?
Glen je blago isturila bradu. – Uveravam vas da su naši trezori projektovani prema najvišim bezbednosnim standardima, i da su pod stalnom zaštitom naoružanih stražara. Ozbiljno sumnjam da bi iko i
pokušao da provali.
Hari je klimnula glavom, a zatim pokazala rukom na laptop. – A šta je s vašim kompjuterskim sistemom? Šta ako neko u njega pokuša da provali?
Glen je pogledala u Rejmonda, dajući mu prećutnu dozvolu da odgovori. On se nagnuo napred u stolici, sa živahnim izrazom lica.
U našoj banci koristimo najnaprednije strategije IT bezbednosti – rekao je. – Sarađujemo s nekima od najboljih stručnjaka za bezbednost. Mogu vam reći da naši momci iz Mrežnih operacija imaju prilično agresivan stav prema hakerima. Mnoge od njih smo uhvatili i izveli pred sud samo zbog toga što su pokušali da napadnu naše mrežne barijere.
Nije se nimalo iznenadila što to čuje, imajući na umu njihov ćup s medom.
U svakom slučaju, ništa od vaših identifikacionih podataka ne ide onlajn – nastavio je Rejmond. – Jedini način da se vaš identitet otkrije jeste preko ovog dosijea, a kako je Glen istakla, on je izuzetno dobro čuvan.
A šta sve ide u moj dosije?
Glen je ponovo preuzela. – Dokumentacija o svim trgovinskim instrukcijama koje primimo od vas. Faksovi, telefonski pozivi i slično.
Hari je klimnula glavom i povukla se nazad u stolicu. Ponestajalo joj je pitanja.
Glen je još nekoliko puta udarila po tastaturi svog laptopa, a zatim okrenula registrator tako da može da piše po hrbatu. Prepisala je broj od osam cifara s ekrana na registrator, a takođe i na belu karticu koju je dala Hari.
Ovo je vaš broj računa. Primićete zvanične papire u dogledno vreme, ali u međuvremenu čuvajte to. Obično savetujemo klijentima da zapamte broj, kao i šifrovano ime, naravno. Ili ako ne možete da ih zapamtite, onda ih zakamuflirajte među neke druge brojke, čisto radi dodatne bezbednosti.
Hari se setila koliko se njen otac potrudio da prikrije svoj broj računa i lozinku, i sada je razumela zašto.
Vaše podatke ćemo odmah skloniti u naš trezor, gde će biti sigurni.
Glen je predala registrator Rejmondu i potom ustala i pružila joj ruku.
Drago mi je što sam vas upoznala, gospođice Martinez. Ako budete imali ikakvih problema, slobodno pozovite. Direktni brojevi mog faksa i telefona su na kartici.
Hari se rukovala s njom, i dozvolila joj da je izvede iz prostorije. Ponovo su je sproveli kroz bezlični hodnik do lifta bez dugmića. Zavrtelo joj se dok je lift ponirao ka prizemlju, kako se bar nadala. Počela je da razmišlja o tome koliko su banke opsednute bezbednošću. Tajni liftovi i neobeležena vrata; čelični trezori i naoružani stražari; potpisi i kontrapotpisi; brojevi i šifre. A gde su pukotine, gde su ranjivosti? Zavrtela je glavom. Sistem je neprobojan. Uostalom, ona je haker, ne provalnik, bez obzira na moguće sličnosti.
Još uvek je držala karticu koju joj je Glen dala. Stavila ju je u torbu pored mobilnog telefona. Onda se setila liste telefona sa zida. Nakostrešile su joj se dlake na potiljku dok je gledala u svoj telefon. Lift se zaustavio i vrata su se otvorila ispred nje, ali ona je ostala u mestu.
Impulsivno je uslikala telefonsku listu, ali bi se moglo ispostaviti da joj je to jedino oružje. Sistem i tehnika mogu biti neprobojni, ali ona nije bila samo haker već i društveni inženjer. A društveni inženjer ne napada tehniku, već ljude koji je koriste.
Najslabija karika u bezbednosti: ljudska bića.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Insajder

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu