Ava McCarthy - Sakrij me

Strana 2 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Ići dole

Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 9:59 am

First topic message reminder :



Šta sve može da se dogodi kad se privatni detektiv s hakerskom prošlošću zatekne u čarobnom San Sebastijanu, baskijskom gradiću omiljenom među kockarima?

Henrijeta Hari Martinez, privatni detektiv i stručnjak za kompjutersku bezbednost rešila je da zaboravi traumatično iskustvo s krvavim afričkim dijamantima; otisnula se u San Sebastijan, rodni grad svog oca. No Hari nije došla u Španiju u potragu za svojim korenima. Odazvala se neobičnm pozivu da obavi naoko zanimljiv i nimalo zahtevan „poslić”. Glamurozna vlasnica gradskog kazina Riva Mils unajmila ju je da razotkrije grupu prevaranata koji svake večeri za stolom sa zelenom čojom ubiru kajmak na račun kuće. Ništa lakše za iskusnu Hari, pod uslovom da se drži isključivo poverenog joj posla. No Hari ne bi bila ono što jeste da nije prekoračila ovlašćenja i malo pronjuškala za svoj groš. Ovoga puta zamerila se zaista nemilosrdnim momcima...

U igri bez pravila, pobednik nosi sve.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:05 am





14.

Izdavati se za nekog drugog nije tako lako kao što vam se čini.

Zubirijeve reči odzvanjale su u Harinoj glavi dok je provlačila iznajmljeni fijat kroz mračnu, usku uličicu u potrazi za gostionicom Kanala. Obliva je hladan znoj.
Poslednjih nekoliko dana osećala je grozničavu teskobu. Hodala je tamo-amo po hotelskoj sobi i pitala se šta je to zaboga uradila. Ponadala se da se ništa neće dogoditi; da Zubiri neće dobiti vest od doušnika iz Belfasta; da Čavezu, ili kako se god zvao, neće trebati zamena za Makardla. Pitala se da li bi trebalo samo da ode kući.
Onda bi joj se vraćale Olivine reči, mozak bi joj utrnuo i mučio se u pokušaju da obradi ono što je rekla. Gotovo je mogla da ga čuje kako se napreže. Tada ju je pozvao Zubiri i rekao da je kucnuo čas.
Hari čvrsto steže volan. Već sat vremena se vozi. Po Zubirijevim uputstvima, odvezla se van San Sebastijana, na zapad. Najpre je išla duž obale, zatim je ušla u zaleđe i kilometrima vozila preko brda i dolina. Hari zna da bi je po danu bujni, zeleni pašnjaci podsetili na Konemaru. Međutim, u tami, pod svetlošću farova, brda su poprimila avetinjsku, ispranu nijansu sive. Vozila je gore-dole po sablasnim seoskim predelima, dok najzad nije došla do usamljenog zaseoka na obali reke Debe.
Ušla je fijatom u još jednu sporednu ulicu. S obe strane su oronule zgrade. Kao da se oslanjaju jedna na drugu da se ne bi srušile. Grafiti ruže prljave fasade, farba se ljušti s popucalih kapaka. Napred je ugledala svetleći natpis:
Gostionica Kanala.
Nešto hladno joj je prošlo niz kičmu. Zaustavila se na livadi koja izgleda služi kao stajalište. Onda je ugasila farove i odmah zažalila. Progutala ju je tama, poput crne lavine. Čula je kako joj srce snažno udara.
Dođavola, zašto je Čavez izabrao za sastanak to mesto gde je i bog rekao „laku noć”?
U tišini se čuje pucketanje šasije automobila. Izašla je, držeći torbu za laptop u jednoj ruci. Sitna kiša joj je prekrila kožu poput gaze. Pogledala je

preko ramena. Mesečina je prošarala vlažnu kladrmu, osvetljavajući stazu koja kao da je zove da se vrati tamo odakle je došla.
Možete otići kad god želite – rekao je Zubiri kada su se videli na poslednjem dogovoru. Streljao ju je pogledom ispod čupavih obrva. – Trebaće nam lozinka.
Šta?
Ugovorena tajna reč. Ako je upotrebite preko telefona, znaću da moram da vas izvučem.
Hari je trepnula. – Kakva reč?
Bilo šta. BMV, spajalica. Nešto što lako možete da ubacite u razgovor kada vas drugi slušaju.
Ali rekli ste da će mi uzeti telefon?
Nađite načina da upotrebite njihov telefon. Zapamtite ovaj broj.
Iscepao je list papira iz bloka na radnom stolu i zatim preturao tražeći olovku. Harini dlanovi su se oznojili. Lozinka. Bože. Mozak joj je utrnuo dok je pokušavala da ne razmišlja o okolnostima u kojima treba upotrebiti lozinku. Poželela je da pobegne. Hodala je tamo-amo po sobi.
Zar to nije dobar razlog da me ozvučite? Da biste mogli sve vreme da čujete šta pričam?
Ne ide to tako. Morali bismo stalno da budemo u dometu da bismo imali prijem. A to neće uvek biti moguće. – Zubiri je bacio gomilu papira na pod. – Kažem vam, uhvate li vas ozvučenu, gotovi ste.
Cimnuo je fioku toliko snažno da je tresnula na pod. Dreknuo je na baskijskom i šutnuo je. Hari je pomislila kako je Zubiri napet kao i ona.
Posmatrala je njegovo tamno, namršteno lice. Da li ju je namerno pustio da vidi one slajdove? Vasko ih je verovatno cenzurisao i naredio mu da ne govori sve, da je ne bi uplašio. Ipak, možda Zubiri misli da ona ima pravo da zna, ali bi se kompromitovao da joj je rekao. Možda se zainatio i pronašao sopstveni način da izbegne pravila, taktiku koju verovatno obilato koristi u ovom poslu. Istini za volju, to radi i ona.
Negde je vetar tresnuo kapak o zid. Hari se skupila da se zaštiti od depresivnog rominjanja i krenula prema gostionici Kanala. Neki pas lutalica je prati, čuje kandže kako zveckaju po kaldrmi. Osim što čuje neprekidno cvrčanje cvrčaka, ima utisak da je u nekom turobnom irskom gradu.
Hodala je prema gostionici i usput zagledala grafite po zidovima: Gora

ETA, Gora Euskadi. Slova su avetinjski razlivena, kao u nekoj parodiji filma strave i užasa. Ramena su joj zadrhtala. Pokušala je da se sabere. Katalina Dijego, tako se sada zove; ime koje je sebi smislila u detinjstvu da se zaštiti, izdajući se za nekog drugog. Mislila je da je to mnogo lakše nego biti Hari. Obuzdala je još jedan drhtaj. Pretvaranje da je neko drugi sada nema onaj uobičajeni smirujući efekat.
Hari je stigla do gostionice i oklevala. Na otrcanoj fasadi ističe se mural u prirodnoj veličini: vojnik u radnoj uniformi i crnoj beretki s maramom preko pola lica. Automatska puška uperena je pravo u nju.
Setila se nekih drugih murala: u vestima je viđala grafite u Belfastu, na skladištima s detonatorima i narandžastim semteksom; zidovi prepuni militanata sa skijaškim maskama što vitlaju mašinkama, zaleđeni u sopstvenom vremenskom procepu ubijanja i krvavih odmazdi.
Sličnost je sablasna.
Videla je slogan nažvrljan iznad vrata. Bietan jarrai. Ne zna šta to znači, ali naslućuje suštinsku sličnost s parolom Ire: Tiocfaidh ár lá. Naše vreme dolazi.
Prstima steže kaiš torbe. Njen pas drugar je još uvek posmatra nakrivljene glave. Onda se najednom okrenuo i nestao u noći.
Bićete sami. Više nego ikada.
Osetila je žmarce na potiljku. Udahnula je duboko. Zatim je isturila bradu i gurnula teška, drvena vrata.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:05 am




15.

Hari je ušla u gostionicu. Topao vazduh ju je zapahnuo, a duvanski dim zagolicao joj grlo. Drvene stolice su škripale kako su se ljudi okretali i piljili u nju.
Prešla je pogledom preko gostionice. Gosti su uglavnom kvrgavi starci koji igraju karte, mada nekoliko mlađih ljudi stoji za šankom i pije. Svi je posmatraju s neskrivenom radoznalošću. Želudac joj se stegao. Da li je neko od njih Čavez?
Hari se zaputila prema šanku. Reklo bi se da je gostionica nekada bila nečija kuća, glavni deo nije veći od prosečne dnevne sobe, mali separei su ušuškani s jedne strane. Cela prostorija obložena je daskama od neobrađenog drveta; od izdubljenih zidova i prljave tavanice do prašnjavog poda prepunog rupa. Iznad šanka vise fotografije u nizu: portreti namrštenih ljudi. Baskijska zastava zakačena je za čvornovatu gredu iznad njih.
Katalina Dijego?
Hari se okrenula. Vitka brineta je posmatra kroz krugove dima od cigarete. Nosi uske pantalone i nešto nalik na mušku košulju stegnutu u struku kaišem. Debeli sloj šminke joj umrtvljuje kožu, ali crte lica su upadljive i neobične. Džini Von, žena na Zubirijevim slajdovima.
Hari je stegla torbu i uspela da klimne glavom. Žena stoji nepomično. Jednu ruku drži oko struka i njom pridržava lakat druge, da bi joj cigareta bila blizu usana. Začkiljila je i dugo uvlačila dim.
Možda je to zbog duge i naporne vožnje, ali Hari odjednom nije raspoložena za igre. Da li je žena došla da pričaju ili će samo stajati i piljiti u nju? Možda postoji neki protokol za ovakvu vrstu susreta, ali trenutno joj se mrzovoljan pristup čini jednako dobrim kao i svaki drugi.
Treba mi piće. – Hari je krenula ka šanku. – Vožnja je bila užasna. Na polovini putokaza španska imena su precrtana, a ko zna da čita baskijski?
Čekaj!
Hari je stala i nervozno je pogledala kao da kaže „šta sad?”. Džini ju je posmatrala za trenutak škiljeći, a zatim je bacila cigaretu na pod.
Pođi sa mnom.
Krenula je ne sačekavši odgovor. Hari je oklevala, a zatim pošla za njom besno, pretvarajući se samo donekle. Kolena joj pomalo klecaju.

Džini ju je povela u ženski toalet. Mali i osvetljen, iznenađujuće čist. Sudeći po pólu gostiju, Hari je pretpostavila da se ne koristi često. Džini je pokazala na pult ispod ogledala.
Stavi torbe ovde.
Hari je poslušala, primetivši irski naglasak, kao kada ste dugo u inostranstvu, pa razvijete istančan osećaj za prepoznavanje sunarodnika. Džini je izručila sadržaj Harine torbe na pult.
Hej!
Nije obratila pažnju na nju dok je prebirala po stvarima: ključevi, metalni novac, novčanik, telefon. Prešla je na torbu s laptopom i zastala. Prstima je dotakla srebrni logo utisnut na prednjem džepu. Sumnjičavo je pogledala u Hari, a zatim petljala oko kopči, izvadila laptop i ispraznila sve bočne pregratke. Za tren oka, pult se pretvorio u zmijsko gnezdo od zamršenih kablova i hardvera.
Skini se.
Hari je zinula. – Šta?
Skini se. Sve.
Džini se naslonila na zid i uzela iz džepa na košulji paklu cigareta i upaljač. Upalila je polako, nekoliko puta palcem kresnuvši upaljač pre nego što je prinela cigaretu plamenu. Nije ispuštala Hari s vidika.
Hari je prekrstila ruke. – Slušaj, zašto dođavola…?
Ako želiš da radiš za nas, skini se. Ako ne, idi. – Džini je slegla ramenima i otpuhnula dim prema tavanici. – Kako hoćeš.
Nekoliko sekundi su se gledale. Ženino otezanje u govoru odgovara njenom tromom držanju i ukazuje na privilegovanu Dablinku: skupe škole, poniji za rođendane, možda porše kada je napunila osamnaest. Hari je primetila da joj se oči cakle i pretpostavila da se opušteno držanje može delimično pripisati alkoholu.
Džini je pokazala cigaretom prema Hari i izvila obrve upitno. Hari se unervozila. Zatim je izula patike i otkopčala farmerke.
Skinula je farmerke i uredno ih složila na umivaonik, zatim je skinula majicu preko glave. Stajala je u čarapama i donjem vešu stežući pesnice da joj ruke ne bi zadrhtale. Bože, Zubiri je bio u prvu. Šta bi se sada dogodilo da je ozvučena?
Džini je posmatra netremice. – Rekla sam sve.
Hari je zažmurila na tren i onda skinula čarape i donji veš. Stoji bosa na

hladnim pločicama, cela se naježila. Oseća kako joj Džinin pogled luta po telu i kako se zaustavlja na ožiljku od prostrelne rane na desnoj ruci.
Harini obrazi su se zažarili. Pogledala je u svoj odraz u ogledalu: bledožućkasta koža, neobuzdane kovrdže preteške za njenu laku građu. Drži se zabrinjavajuće pokorno. Ispravila je leđa i stisnute pesnice stavila sa strane, oduprevši se potrebi da rukama pokrije nagost. Zašto je svlačenje čini tako prokleto ranjivom?
Džini je ispružila ruku i pucnula prstima. – Minđuše. Sat.
Hari je poslušala i dala joj. Džini je i to bacila na pult i odmakla se od zida. Prišla je Hari, prošla suviše blizu nje, zatim se sagla i uzela torbu iza vrata jedine kabine pa je spustila pored Harinih nogu.
Možeš ovo da obučeš.
Hari je pogledala unutra: bela pamučna letnja haljina, tamnoplavi džemper, donji veš, japanke. Sve izgleda za dva broja veće. Zanemarila je prsluče, obukla je široke gaćice, zatim je navukla haljinu preko glave, dva puta obmotavši traku oko struka. Džemper joj doseže gotovo do kolena. Zavrnula je rukave i nazula japanke. Ako podigne nožne prste, možda joj neće spasti.
Hari je pogledala u svoje stvari na pultu.
A šta s mojim stvarima?
Neko će ih čuvati.
I pregledati, pretpostavila je Hari. Od te pomisli se uzvrpoljila, mada zna da ne mogu ništa naći. S laptopa je obrisano sve osim hakerskog alata. Nov telefon joj je dao Zubiri. Ubacio je nekoliko pažljivo odabranih brojeva, kontakte u Belfastu koji će podržati njenu priču, ako neko bude pitao. Ključevi su od iznajmljenog fijata parkiranog napolju, koji im ne može otkriti njen identitet, ni pravi ni lažni. Zubiri joj je rekao da ne nosi sa sobom nikakav dokument.
U stvarnom svetu kriminalci putuju s malo stvari – rekao je. – Imaju gotovinu, cigarete i ključeve. Ako imate ličnu kartu, izgledaćete kao neko ko mora da opravda neku laž.
Hari se obujmila rukama i stresla od hladnoće iako je bila u prevelikom džemperu. Džini se ponovo naslonila na zid i čini se da nikud ne žuri. Povukla je dugačak dim i otpuhnula prema tavanici, zatim je lenjo otresla pepeo na pod. Hari je počela da se živcira zbog namerno dugačkih pušačkih rituala.

Džini je posegnula za praznom torbom za laptop. – Šta je ovo?
Moja torba za laptop.
Mislim na logo.
A!
Posmatrala je Džini kako prelazi rukom preko izbledelog amblema. Na koži je srebrnim slovima ugravirano Defkon, a u slovu O je mrtvačka lobanja s ukrštenim kostima.
Držite se istine koliko god je moguće.
Defkon – rekla je Hari. – To je hakerski kongres koji se održava svake godine u Las Vegasu. Osvojila sam torbu kao nagradu na takmičenju kada sam imala trinaest godina.
Džini je ćutala. – Stivi je imao kožnu jaknu s istim amblemom na leđima.
Stivi? Stiven Makardl. Harin puls se malo ubrzao. Džini je rekla tiho, još uvek gladeći logo:
Voleo je tu glupavu jaknu. I on je rekao da ju je osvojio u Vegasu.
Davno, rekao je. Mislila sam da ju je dobio na pokeru.
Hari je zamislila punačkog Makardla; zamislila ga je mlađeg, rumenog od ponosa, kako se penje na podijum uz bodrenje hakera. Još jedna slika joj se javila: Makardl leži na Staroj koridi, razrogačenih očiju i prerezanog vrata.
Hari je stegla ruke preko grudi i odagnala to sećanje. Najzad je rekla:
Ta jakna je prilično veliko priznanje.
Džini je posmatra sa zanimanjem i prvi put se čini da je zaboravila na cigaretu.
Kako bi mogao da je osvoji? Na kakvom takmičenju?
Hari je slegla ramenima. – Moglo je biti svašta. Takmičenje „Uhvati zastavu” i ulazak u neki živi sistem. Ili neka vrsta društvenog izazova.
Džini ju je upitno pogledala. Hari je nastavila.
To je kada hakeri varaju ljude da im daju poverljive informacije. Potrebno je malo glume i talenta za laganje. Kao što rade prevaranti, zapravo.
Džini je pogledala u torbu. – Tako si ti osvojila svoju?
Hari je klimnula glavom. – Morala sam da pozovem nekog nepoznatog čoveka telefonom i da od njega izvučem broj računa u banci i PIN.
Samo tako? Nasumični poziv?

Hari je još jednom slegla ramenima. – Bilo je lako.
Džini je zurila u nju nekoliko sekundi. Zatim je spustila pogled, čačkajući amblem noktom.
Da li si poznavala Stivija?
U glasu se oseća nesigurnost, njena ležernost se raspršila. Hari se upitala šta je uzrok toj osećajnosti i pokušavala da zamisli nju i Makardla zajedno. Princeza i žabac. Delovi slagalice se nisu uklopili.
Srela sam ga jednom ili dvaput – rekla je Hari držeći se scenarija koji je razradila sa Zubirijem. – Radili smo zajedno jednom, provalili smo u neke državne baze podataka. Dobro su nam platili da im vratimo podatke.
Džini se namrštila. – Rekao mi je da najradije radi sam.
Hakeri obično rade sami. To je pitanje sujete. Ipak, ponekad priznamo da nam treba pomoć.
Džini i dalje gladi amblem Defkona. Pepeo cigarete sada već preti da padne. – Bio je pametan, zar ne?
Hari se podsetila Makardlovih uspeha koje joj je Zubiri detaljno opisao: internet iznuđivanje, sajber terorizam, armije zombija, sajber otmice s ucenom.
Da, bio je dovoljno pametan – rekla je.
Džini je brzo podigla ruku. – Ali ti misliš da si pametnija, zar ne?
Hari je trepnula. Nije nameravala da tako ispadne, ali ne bi joj bilo prvi put da prikriva strah arogancijom. Bolje da izgledate nadobudno nego uplašeno.
Nemarno je slegnula ramenom. – Verovatno.
Zadrži to za sebe. – Džini je bacila cigaretu u umivaonik, gde se ugasila i pretvorila u mokri trag od pepela. – Mene ne moraš da zadiviš. – Okrenula se i pošla prema vratima. – Idemo. Franko te čeka napolju.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:05 am



16.

Hari je krenula za Džini iz nužnika nazad u glavni deo gostonice. Noge su joj klecnule, kao da mora da kroči na zategnuto uže.
Pogledala je u pravcu ostarelih kartaša koji su je zainteresovano posmatrali. Šljapkanje njenih japanki čini se pomalo nepristojnim, kao da je neka nevaspitana izletnica upala u lokalnu gostionicu u odeći za plažu.
Pogledala je ka grupi muškaraca za šankom i upitala se da li su Zubirijevi agenti među njima. Ne veruje. Izgleda da je gostionica mesto okupljanja meštana, Baska čije se porodice verovatno poznaju već generacijama. Čak ni Zubiri tu ne bi mogao da ubaci stranca.
Ovuda.
Džini je krenula ka izlazu. Hari se namrštila, nesigurno gledajući oko sebe.
Ali mislila sam da…
Džini ne obraća pažnju na nju. Izašla je napolje, a Hari za njom. Neka jeza joj je prošla niz kičmu.
Noćni vazduh osvežava posle zagušljive, zadimljene gostionice. U uskoj ulici vide se farovi tamnog, zlokobnog volvoa s upaljenim motorom parkiranog pored ivičnjaka. Džini je otvorila zadnja vrata.
Upadaj.
Hari se sagnula da bi pogledala u vozača. Kožna jakna, visok. Ne može da mu vidi lice. Pogledala je preko ramena na tu lokalnu jazbinu gde sasvim sigurno nema nijednog saveznika. Pa ipak, i to joj izgleda bezbednije nego da uđe u nepoznati automobil.
Mislila sam da je Franko u baru.
Džini je lenjo podigla rame. – Upadaj ili odlazi, meni je svejedno.
Hari prebira mogućnosti, dok joj srce bije u grlu. Onda je odlučila i ušla na zadnje sedište. Unutra smrdi na cigarete i staru kožu. Pogledala je u vozačev potiljak, u podšišanu, svetlu kosu na vratu. Džini je zatvorila vrata i sela na suvozačevo sedište. Kada se vozač okrenuo ka njoj, Hari ga je prepoznala.
Bore oko usta, izbeljene obrve.
O Gideonu Reju znamo samo da ubija.
Jeza joj je prošla kroz celo telo.

Džini je još jednom slegnula ramenima ravnodušno. – Nisam ništa našla. Čovek po imenu Gideon je klimnuo glavom. Onda je nagazio gas i automobil je poleteo. Hari se zalepila za naslon sedišta. Gideon juri uskim ulicama, bledi insekti roje se u snopu svetlosti farova, kao sneg koji pada
po vetrobranu.
Kuda idu, dođavola?
Gideon je vrludao tamnim krivinama, čak je i Džini morala da se pridrži za tablu.
Bože, Gideone, smanji doživljaj!
Gideon se nasmejao i ubrzao. Leteli su putem još nekoliko minuta, zatim je naglo okrenuo volan nalevo, zaneo se i skrenuo na neasfaltiranu stazu. Malo su se truckali po neravnom putu, dok Gideon nije opet cimnuo volan i naglo skrenuo pod uglom od sto osamdeset stepeni. Hari se okrenuo želudac. Automobil se polako kotrljao unazad po stazi, a zatim je Gideon ugasio motor i farove, te se zavalio u sedište i posmatrao put.
Zavladala je neprijatna tišina. Najzad, Hari je progovorila.
Šta se dešava, zaboga?
Niko nije odgovorio. Čula je još jedan automobil u daljini i zagledala se u put. Svetlost farova probijala se kroz tamu i polako približavala iz pravca odakle su došli. Automobil je protutnjao pored njih, sa stop- svetlima poput dve crvene zvezde padalice u noći.
Hari gleda za njim. Da li je to bila Zubirijeva podrška? Da li je neko imao uputstvo da čeka ispred gostionice, spreman da je prati ako izađe? Naježila se. Možda je sve vreme imala anđela čuvara. To bi bilo utešno, da ga upravo nije izgubila.
Gideon je upalio motor i krenuo ka putu, tamo odakle su došli. Za pet minuta bili su ponovo ispred gostionice Kanala. Hari se iskobeljala iz automobila i krenula unutra za Džini. Srce joj još uvek snažno udara od vožnje.
U baru se čuju tihi glasovi. Primetila je kako Gideon pogledom traži nešto u dnu gostionice. Zajedno su prošli pored kartaša i ušli kroz vrata malog separea pored šanka. Separe nije veći od dva kvadratna metra, s tri strane ograđen neprovidnim staklom, koje ga skriva od pogleda gostiju. Klaustrofobične dimenzije podsetile su Hari na ispovedaonicu. Međutim, čovek koji sedi za stolom nimalo ne liči na sveštenika.
Sedi.

Krpuno koščato lice i ponosan profil s velikim nosem kao na nekom totemu. Reklo bi se da je u ranim pedesetim. Tamna kosa mu je skupljena u debeli konjski rep koji mu doseže do pola leđa. Neko bi rekao da će zbog repa izgledati ženstveno, međutim, zbog visokih, istaknutih jagodica, izgleda kao ratnik plemena Komanči.
Hari i dalje stoji trudeći se da joj glas zvuči ozlojeđeno. – Šta je, dovraga, bilo ono malopre?
Posmatra je crnim očima postavljenim suviše blizu na vrhu nosa. – Hemijsko čišćenje.
Šta?
Tehnika zaštite od praćenja.
Misliš da te prate?
Ne, ali možda prate tebe. – Govori američkim naglaskom, bez traga španskog. – Rekao sam da sedneš.
Hari je poslušala. Prodornost tih primaknutih očiju nimalo joj se ne dopada. Tip verovatno neće tolerisati preteranu drskost. Džini se spustila naspram nje i sipala vino iz boce na stolu.
Bio je jedan automobil – rekla je Džini.
Hari se unervozila. Pogledala je u njega, ali s lica mu se ne može pročitati ništa. Džini je otpila veliki gutljaj vina, a zatim nastavila:
Ali lako smo ga se otarasili, zato mislim da nije profesionalac. Čini se da je na mestu, Franko.
Ja ću da odlučim ko je na mestu.
Hari je progutala pljuvačku, dok joj je duvanski dim nadraživao nos i grlo. Franko je začkiljio. Kao i Gideon, nosi crnu kožnu jaknu, komotnu i meku, preko crnog džempera bez kragne.
Katalina Dijego. – Izgovorio je ime kao da ga odmerava i proverava da nije neka greška. – Ne izgledaš mi kao Katalina.
Hari se ukočila. On je dugo netremice posmatra.
Zvaću te Dijegova.
Olakšanje ju je preplavilo kao prijatan, topao tuš, ali se naprezala da to ne pokaže. Franko je još uvek pažljivo posmatra.
Špankinja? – rekao je. – Ili samo tamnoputa Irkinja?
I jedno i drugo.
Mešanac, dakle.
Misliš kao ti?

Lice mu je potamnelo, primaknute oči samo što se nisu dotakle. Džini se ukočila, čaša vina joj je ostala na pola puta do usta. Hari je osetila kako se Gideon promeškoljio iza nje. Od sada će morati da pazi šta priča.
Franko je onda zabacio glavu i nasmejao se. – U pravu je. Dijegova je u pravu.
Džini je laknulo, te je iskapila čašu. Franko je nastavio, obraćajući se Hari.
Moj matori je bio kopile, mešavina Španca i Irokeza. Namučio je i sebe i mene. – Podigao je prst. – Ali matora je bila čista Baskijka. Rodom je iz ovog kraja.
Široko je raširio ruke pozivajući je da pogleda unaokolo. Ona je prihvatila igru, ne želeći da mu kvari raspoloženje. Džini je pažljivo nasula još jednu čašu vina, a Gideon se smirio pored vrata. Možda ni oni ne žele da kvare raspoloženje.
Franko nastavlja:
Nekada davno u selu su živeli lovci na kitove, zatim je selo spavalo trista godina i probudilo se kao Etino uporište. – Pokazao je kroz otvoren zid separea prema šanku i fotografijama koje je Hari primetila ranije. – Etini zatvorenici. Sve meštani koji služe zatvorsku kaznu zbog političkih zločina.
Hari je proučavala stoička lica na fotografijama. Primetila je teglu s novcem na šanku. Prilog za njihove porodice? Tegla je pri dnu obmotana baskijskom zastavom. Nacionalne boje, crvena, bela i zelena, predstavljaju boje Baskije: crveno ukrašene kuće, beli zidovi, tamnozelena brda.
Ponovo je pogledala u fotografije. Smotra oslobodilaca ili ubilački nastrojenih terorista, u zavisnosti od stava. Stresla se od hladnoće i upitala da li je neki od njih digao u vazduh njenog petnaestogodišnjeg brata od strica.
Gledala je u Franka netremice. – Dakle, ti si terorista?
To su ti rekli u Belfastu?
Ništa mi nisu rekli u Belfastu. – Još jedna stavka koji je usaglasila sa Zubirijem. – Oni nikad ništa ne govore.
Franko je klimnuo glavom. Hari se setila Zubirijevih slajdova: trgovina drogom, trgovina oružjem, kolumbijski karteli.
Šta si onda? – rekla je. – Terorista? Diler?
Njegov osmeh deluje opasno. – Ko kaže da sam bilo šta od toga?

Hari proučava gotovo ružno lice. Ne sviđa joj se fanatični sjaj u očima. Zamislila ga je u vojnoj uniformi, s beretkom u stilu Če Gevare, ali je odagnala tu sliku.
Brza akcija. Saznajte ko im je meta. Onda možete nestati.
Nagnula se i obratila mu se u svom najboljem poslovnom stilu.
Slušaj, kako god bilo, zabole me za to. Došla sam da obavim posao, pa hajde onda da pređemo na stvar. Rečeno mi je da ti treba haker. Šta treba da radim?
Osmeh je nestao s Frankovog lica, kao kad ugasite sveću. Posegao je iza sebe, izvadio nož i tresnuo ga o sto. Hari se trgla kao da ju je pogodio metak. Franko je stavio dlan preko drške. Sečivo je dugačko barem dvadeset pet centimetara, široko i glatko, kao mesarska alatka.
Srce samo što joj nije izletelo iz grudi. Džini je okrenula glavu na drugu stranu i otpila još vina. Franko strelja Hari pogledom.
Ja odlučujem o tome kada će ti se reći šta ćeš da radiš. Razumeš? Ti ne odlučuješ ni o čemu.
Harino srce još uvek divlje tuče. Franko se nagnuo preko stola prema njoj.
Tako se ne radi. To bi trebalo da znaš. Šta je s tobom? Da sam diler droge, misliš da bih dao svežanj novčanica dobavljaču s kojim nikada ranije nisam sarađivao? Da bih kupio kilogram koke od tipa kojeg sam tek upoznao? – Udario je dlanom o sto. – Ne. Krenuo bih polako. Napravio probu. Kupio bih možda desetak grama, ili još bolje, uzeo bih gram besplatno. Onda bih proverio robu, video da li je čista. Moraš da gradiš vezu, malo-pomalo. Tako se stiče poverenje.
Znoj joj curi niz leđa. Jebiga. Kako je mogla da zna da će on okolišati?
Možda je u tome caka. Možda bi Katalina Dijego znala.
Franko je uzeo nož i vrteo ga u rukama, posmatrajući kako se svetlost odbija o sečivo.
Uspostavljanje poverenja je veoma pipav posao. Kao zavođenje žene.
Odmerio je Hari od glave do pete. – Sve se računa. Sitni utisci, mala testiranja, prećutna razumevanja. Tako će biti s tobom i sa mnom.
Hari je progutala pljuvačku. Mora da se iskupi nekako, ali nešto joj govori da bi bilo pogrešno da sada odustane. Ustala je.
Hoćeš da proveriš moju robu? Imaš moje preporuke, pogledaj ih. Moja stručnost govori za sebe. A samo da znaš, tvoja prijateljica mi je

oduzela laptop, tako da neću moći da hakujem, probno ili ne, dok ga ne dobijem nazad.
Uzvratila mu je pogled. Hvala bogu, te ne može da vidi koliko se oznojila. Ustao je polako i stegnuo nož u ruci.
Koristićeš Makardlov laptop. Tako znam da je oprema čista.
Džini je naglo podigla glavu i gledala u njih naizmenično. Hari je pogledala u sečivo. Setila se Makardlovog vrata. Franko je uhvatio nož s obe ruke.
Ali prvo, mali test. – Onaj zlokoban osmeh se vratio. – A za to ti neće trebati kompjuter.
Podigao je ruke i zabo nož u sto. Hari je odskočila. Džini takođe. Franko je pustio nož i ostavio ga da stoji uspravno; vrh je ušao u drvo oko centimetar. Grohotom se nasmejao, a indijansko ratničko lice se smračilo i zarumenelo. Zatim se nagnuo, oslonivši se prstima o sto.
Hoću da probodeš nekog.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:16 am





17.

Hari zuri u nož. U manijački izraz na Frankovom licu. Sečivo stoji između njih kao smrtonosan kolac zabijen u zemlju.
Zamutilo joj se u glavi. – O čemu pričaš?
Čula si me. Hoću da probodeš nekog nožem. Nekoga u gostionici.
Ja sam haker, zaboga, nisam plaćeni ubica.
Ako hoćeš da radiš za mene, bićeš šta god ti kažem. – Frankovo široko lice se namrgodilo. – I sada ti kažem da probodeš nekoga u gostionici.
O, bože, jel’ ovaj lud?!
Hari je očajnički pogledala ka šanku. Barmen je nestao, a svi gosti su odavno okrenuli leđa i drže se na diskretnoj udaljenosti. Mozak joj grozničavo radi dok pokušava da sagleda realnost.
Slušaj, nisam ti ja za to. Ako hoćeš nekog da ubiješ, neka to obavi tvoj drugar Gideon.
Ovde nije u pitanju Gideonova lojalnost. Već tvoja. – Franko zuri u nju primaknutim očima. – Nazovi to testom odanosti.
Jebiga. Da li on to pokušava da je razotkrije, računajući na to da policajac na tajnom zadatku ne bi uradio nešto protivzakonito? To su gluposti, naravno; oni verovatno stalno krše pravila. Ipak, većina bi povukla granicu kada je u pitanju ubistvo.
Hari je pogledala ka vratima. Gideon stoji tamo s podrugljivim osmehom na licu. Franko još uvek stoji oslonjen na sto. Pored njega, Džini polako pije vino; lice joj je posivelo ispod šminke.
Hari je isturila bradu. – A šta ako odbijem?
Onda ideš na još jednu vožnju s Gideonom. Samo, ovog puta se možda nećeš vratiti.
Srce joj je poskočilo. Džini ju je načas pogledala, a zatim okrenula glavu. Mikrotalasna rerna je odzvonila negde u šanku, ali od barmena još uvek ni traga.
To je ludost. Kako mogu da probodem nekog u prostoriji punoj ljudi?
Neko će me videti.
Franko je odmahnuo glavom. – Mi ćemo se pobrinuti za to. Kad ti ja kažem. Neće biti problema.

Hari je pogledom preletela po gostionici. Svi gosti se ponašaju kao da su nevidljivi. Verovatno bi tako i ostalo, ma šta se desilo.
Šta je s Makardlom? – rekla je. Džini je naglo podigla glavu kada je čula njegovo ime. Hari je pročitala strah u njenim očima. – Jesi li i njegovu odanost proveravao?
Nije bilo potrebe. Njegove preporuke bile su mnogo bolje od tvojih, Dijegova.
Hari se premestila s noge na nogu. Džini je spustila pogled i igrala se čašom, a Hari se opet upitala kakav li je bio njen odnos sa Stivenom Makardlom. Franko se ispravio i pokazao na nož.
Uzmi nož.
U grudima joj se steglo od panike. Setila se staraca koji tamo igraju karte i onih mlađih što stoje pored šanka, građenih poput dobro uhranjenih radnika na imanju.
Koga bi konkretno trebalo da probodem?
Nije važno.
Molim?
Izaberi bilo kojeg od onih tupana tamo. Misliš da me zabole kojeg ćeš?
Hari ga gleda otvorenih usta. Da li je on lud? Realnost kao da se raspala u paramparčad, a parčići se razleteli svuda unaokolo. Uhvatila se za naslon stolice, kao da će joj to pomoći da se sabere.
Hajde, Dijegova, učini to.
Ovo je ludilo.
Jel’ ti to mene nazivaš ludim?
Hari je odmahnula glavom. Mozak joj je preopterećen, prigušeni žamor u baru preglasan.
Ti ljudi nisu kao vi i ja.
Zubirijeve reči probijaju se kroz zastoj u mozgu. Gleda Franka pravo u oči, utroba joj se prevrće od njihovog fanatičnog sjaja. Crvena armija, FARK, Islamski džihad.
Uzmi nož, Dijegova – glas mu je tih, naređivački. – Čuješ me? Uzmi ga ili se ovde sve završava.
Pokušala je da ne ustukne. Taj tip zna šta je snaga. To je njegov jezik.
Pokazati i najmanju slabost bila bi greška.
Učini to, Dijegova.

Polako, Hari je posegnula ka nožu. Uhvatila ga je obema rukama i izvukla iz stola. Usta su joj suva kao da je u peščanoj oluji. Da li je iko ikada odbio Franka?
Čvrsto je stegnula dršku noža. Onda je podigla sečivo i zarila ga u Frankovu nadlakticu.
Za trenutak, svi su skamenjeni. Onda je Džini kratko udahnula, a Hari je pustila nož. Prsti joj još vribriraju od mesta gde je nož udario u nešto čvrsto. Mišić? Kost? Stomak joj se zgrčio. Franko je posmatra divljim očima, otvorenih usta, dok mu sečivo noža viri iz ruke. Zastenjao je, ustuknuo. Ukočena, Hari zuri u krv koja se sliva kroz jaknu.
Gideon ju je zgrabio za ručne zglobove i zavrnuo joj ruke iza leđa povlačeći ih naviše, dok joj ramena nisu sevnula od bola. Onda ju je gurnuo napred i tresnuo o sto. Boca s vinom je poletela i razbila se o pod. Gideon joj je svojom težinom pritisnuo grudi i izbio sav vazduh. Vrisnula je jedva čujno.
Jesi li ti normalna? – Franko jedva kontroliše glas. – Jesi li normalna, jebote?
Krv tutnji kroz Harinu vratnu žilu. Čvrsto je zažmurila zbog bola u rukama. Ko zna zašto, Hanterovo lice joj iskrsava pred očima.
Izvila se gledajući nagore u Franka. Krupno lice kao da se uvećalo od neverice i navirućeg gneva.
Probola sam nekog, Franko. – Pritisnuto o sto, Harino srce toliko snažno udara da jedva diše. – Mislim da sam položila tvoj glupi test.
Franko je začkiljio. Lajanje je verovatno neće sada spasti, ali zapravo nije znala kako drugačije da se ponaša.
Vodi je odavde – rekao je.
Gideon ju je povukao i gurnuo prema vratima separea. Čula je kako je Džini skočila na noge, verovatno da bi se pobrinula za Frankovu ruku. Hari se bori protiv Gideonovog stiska, okupana u znoju, dok je on jednom rukom drži za zglobove, a drugom poseže ka vratima. Setila se lozinke koju je ugovorila sa Zubirijem. Majka. Glupo. Zar je mislila da će je majčino ime jednom ipak spasti? Kao talisman koji je čuva?
Gideon je naglo otvorio vrata i Hari se spremila da vrišti. Onda je čula Džininin glas kako se razvlači preko male prostorije.
Čini mi se da je pošteno položila tvoj test, Franko. Možda ne onako kako si ti očekivao, ali bez obzira… Osim toga, mislila sam da ti je

potrebna?
Gideon je stao, njegovi prsti stežu Harine zglobove poput klešta. Iz šanka se začuo zvuk kase koja se otvara. Hari je zaustavila dah.
Odjednom, Gideon je pustio Harine ruke, kao pas koji sluša komandu.
Okrenula se i protrljala zglobove.
Franko još uvek stoji, nož je sada na stolu, a Džini mu pregleda ranu.
Posmatra Hari besno i sumnjičavo. Onda polako klima glavom.
Dobro, Dijegova. – I dalje klima glavom. U glasu mu još kipti gnev, ali u pogledu se pojavljuje iznenadno, nesumnjivo zanimanje. – Dobro.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:17 am




18.

Martiju je bilo šesnaest godina kada je od Franka naučio veštinu krupnih prevara. Do tada su sitne prevare bile njihova specijalnost, njegova i Rivina: brzi zahvati, brza bekstva. A da, možda i mali plen. Međutim, kada su upoznali Franka, on je počeo da ih priprema za sledeći nivo.
Onoga dana kada je Marti položio ispit, boravio je u jednom motelu u Vegasu, s Rivom i njenim bratom Endijem.
Otvori prozor, Marti, budi dobar dečko. – Riva je posegnula preko stola za još jednom bočicom acetona za nokte. – Od ovoga me boli glava.
Plava kosa padala joj je preko ramena kao svilena marama. Marti je primetio da pušta kosu, možda hoće da izgleda ženstvenije. S devetnaest je još uvek bila mršava kao dečak, mada se malo zaoblila. Voleo bi da ona dugu kosu pušta zbog njega, ali je dovoljno pametan da zna da nije tako.
Riva je sipala aceton za nokte u plitak tiganj na stolu. Reska isparenja ispunila su Martijeve nozdrve. Zajedno su već upotrebili pet bočica te smrdljive tečnosti.
Prozor, Marti.
Endi im se nasmejao. – Ja ću.
Skočio je na noge, kao što je Marti znao da će učiniti, ako bude dovoljno odugovlačio. Posmatra Endija kako ide ka prozoru. Sitniji je od Martija, mada je stariji tri meseca. Dečakova kosa je svetla kao Rivina. I njegove crte lica su špicaste, kao u neke male, neuhranjene lisice. Međutim, oči su mu drugačije. Manje, previše razmaknute, s debelim kapcima što padaju kao poluzatvoreni zastori.
Nema naziva za to od čega Endi boluje. Ako ima, Marti ga ne zna. Ljudi ga uglavnom nazivaju „retardom”, barem onda kada nema Martija da ih izudara. Kako god se to zvalo, Riva je rekla da je majka kriva. Žena je alkoholičarka i drugu trudnoću iznela je neprestano se opijajući votkom. Devet meseci dečakov mozak je sve vreme plivao u alkoholu.
Endi stenje pored prozora, pokušavajući da ga otvori na silu. Marti je uzdahnuo i ustao da mu pomogne. Bez obzira na to koliko puta mu se kaže, dečko nikada ne može da zapamti. Njegovo lišce će se uskoro ukočiti i on će zaplakati, sav zbunjen.
Marti ga je sklonio u stranu i otvorio prozor. U sobu je ušao topao

vazduh; suva, zagušljiva vrelina pustinje Mohave. Vazduh nije ublažio reski miris hemikalije. Marti je ponovo seo i otvorio koverat s gomile na stolu. Nasmejao se kada je izvukao još jedan ček.
Franko to ne bi odobrio, ali Marti i Riva peru čekove već godinama. Riva je volela da stalno ima dodatni priliv novca i njime je plaćala zakupninu i Endijeve lekove. Marti je jednostavno voleo lakoću s kojom se tako brzo zaradi novac.
Pregledao je ček u ruci. Dvesta dolara, ispisan na ime primaoca Vegas ketering s potpisom kontrolora neke velike inženjerske kompanije.
To je šesti ček iz današnjeg plena koji su pokupili obigravajući biznis- parkove i vrebajući poštu nekih većih korporacija. Kraj meseca je uvek dobro vreme za lov na čekove kojima se plaćaju računi.
Marti je uzeo parče lepljive trake, prelepio njime potpis i stavio drugi komad lepljive trake na pozadinu čeka, na isto mesto. Onda je bućnuo ček u tiganj s acetonom za nokte i potopio ga vrhom olovke.
Slatkasto isparenje mu je zaparalo nos i on se odmakao da ne udiše smrad. Za dvadeset minuta, aceton će oprati ček. Hemijska olovka; slova kucana na mašini; dot matriks štampa. Sve što nije osnovna štampa nestaće. Samo naziv banke i broj čeka će ostati netaknuti, kao i potpis zaštićen lepljivom trakom.
Marti je posmatrao tamne tragove mastila kako vijugaju u rastvoru. Uskoro će imati potpisan blanko ček, koji će popuniti na trista-četiristo dolara i unovčiti ga u lokalnoj banci. Više novca bi privuklo pažnju. To je saznao na teži način, još kada mu je Riva prvi put pokazala ovaj trik. Uprkos njenom upozorenju, pokušao je da unovči ček na dve hiljade dolara. Međutim, šalterski radnik ga je prozreo i zamalo da ga uhvate. Posle toga Riva mu nije verovala mesecima.
Bacio je pogled na njen oštar profil. Posmatrala je Endija kako stavlja stari koverat u vodu i kako mu se obrve spajaju u naporu da shvati zašto mastilo nije nestalo. Nešto toplo i udobno preplavilo mu je grudi, poput udobnog pokrivača. Kao u stara dobra vremena; samo njih troje. Kao pre nego što se pojavio Franko.
Franko sada provodi sve vreme s njima. Čak je i njegov pegavi drugar nestao, kao da mu se nije dopalo što se Franko toliko vezao za Rivu. Ni Marti baš nije srećan zbog toga, ali ponekad moraš da se povučeš pred boljim muškarcem, zar ne?

Začuo se ključ u bravi i Franko je ušao u sobu kao na znak. Riva se uzvrpoljila, kao da su je uključili u struju. Endi je skočio i bacio se na Franka kao razdragani pas. Franko se nasmejao i razbarušio mu kosu. Onda je bacio naočare za sunce na sto i Martiju „bacio kosku”. Marti se nacerio, ustao i pokušao da oponaša Frankovo šepurenje. Soba je odjednom postala naelektrisana.
Franko je uzeo Rivinu ruku i poljubio je u dlan. Zatvorila je oči i obuzdala drhtaj. Marti je okrenuo glavu.
Spremna? – pitao je tiho.
Naravno.
Riva je ustala i Marti je tek tada primetio da nosi jednostavnu suknju umesto uobičajenih izbledelih farmerki. Primetio je Frankovu odeću, diveći se sivom odelu od tanke tkanine, elegantnoj košulji i kravati. Niko ne zna da nosi moderno odelo kao Franko. Tamnu kosu je skupio pozadi, diskretno skrivajući konjski rep.
Kuda ćete?
Presvuci se, mali. – Franko je prešao na drugi kraj sobe do prljavog ormara i sagnuo se da bi otvorio sef. – Moraš da se uključiš.
U šta da se uključim? – Marti je posmatrao mali sef, srce mu je brže zakucalo u panici.
U isplatu, u šta drugo? Učestvovao si u pripremi, igraćeš i u završnoj igri.
Franko je uzeo veliki, debeli koverat iz sefa. Marti je piljio, usta su mu se osušila. U glavi su mu se ređale skorašnje prevare koje su izveli, ali zna šta je Franku sada na umu.
Misliš na Prognostičara? – obigravao je oko Franka, dok se stariji muškarac vraćao prema stolu. – Ali s njim smo završili, zar ne? Uzeli smo mu novac, više puta.
Tri puta.
Da, tačno. – Marti se nasmejao, nadajući se da zvuči nehajno. – Tako da smo završili s njim. Zašto bismo rizikovali još jednom?
Franko ga je dugo posmatrao. Marti se uzvrpoljio. Te primaknute oči uvek ga gledaju tako prokleto prodorno. Franko je pocepao koverat.
To ti ne valja, mali. Ti vidiš samo sitnu prevaru. Moraš da gledaš širu sliku, da razmišljaš dugoročno. Da, tri puta smo ga prevarili, ali to je bio samo uvod. – Bacio je sadržaj koverte na sto: pet debelih svežnjeva

novčanica od pedeset dolara. – Sada idemo da ga dokrajčimo.
Franko je seo i počeo da prebrojava novčanice u svežnjevima. Marti je potonuo u stolici i pokušao da se opusti, da ne bi izgledao zabrinuto.
Franko je došao do kraja poslednjeg svežnja i namrštio se. – Nešto nedostaje.
Riva je ošinula Martija pogledom oštrim kao britva. Onda je uzela jedan svežanj.
Evo, ja ću da prebrojim.
Marti sedi nepomično. Jebiga. Jebiga. Jebiga. Nameravao je da vrati novac pre nego što Franko otkrije. Kako je mogao da zna da će tako brzo doći po nov ulog?
Kažem ti da nedostaje. – Franko je udario rukom o sto i Martiju se zgrčio stomak. Pogledom je preleteo po sobi, kao da bi negde mogao da pronađe rešenje. Zaustavio se na Endiju.
Tu bi trebalo da bude petnaest hiljada. – Franko je uzeo jedan svežanj i bacio ga nazad na sto. – Nedostaje nam petsto dolara.
Riva ne obraća pažnju na njega. Isključila se i broji novac. Endi je posmatra otvorenih usta, zapanjen brzinom kojom prelazi preko novčanica. Marti pilji u njega, u oči s teškim kapcima. Dlanovi mu se znoje.
A da kaže da je Endi uzeo novac? Niko ne bi krivio dečka; on je kao dete. Svi ga vole; nepoznati ljudi ga sažaljevaju. „Jadan dečko”, govorili bi i vrteli glavom. Ali vidi kako je srećan. Dođavola, on je najsrećnija osoba koju Marti poznaje. Trebalo bi Martija da sažaljevaju. Endi nikad ne mora da vara na ulici; ne mora da poraste i preuzme odgovornost, niti da plaća za svoje greške, kao što se Martiju sve češće dešava u poslednje vreme.
Riva je završila s brojanjem. – U pravu si, nedostaje nam petsto dolara.
U sobi je zavladala tišina. Franko i Riva pogledali su Martija sumnjičavo. Izgledao je tobože ogorčeno a onda pogledao u Endija. Dečak ga posmatra kao kučence. On je jedini u sobi koji mu veruje, zaboga. Martiju je pripala muka. Bože gospode, kako je mogao to da pomisli?
Podigao je ruke. – Dobro. Pobogu, ne morate da pravite toliku dramu. Dobro, pozajmio sam novac. Evo. – Ustao je, posegnuo u zadnji džep od pantalona i bacio zgužvani zamotuljak novčanica na sto. – Uzmi. Ionako sam hteo da vratim sutra ujutru.
Riva je zakolutala očima. – Bože, Marti.
Franko je naglo ustao i oborio stolicu na pod. – Šta je s tobom?! Šta je s

tobom, jebote?! Hoćeš da upropastiš sve? Znaš koliko dugo spremam ovo? Mesec i po dana, eto toliko.
Ali već smo mu uzeli novac, zašto jednostavno ne zapalimo?
Ti uvek misliš samo na brzu zaradu, jel’ tako? Hoćeš da protraćiš život na sitne prevare? Pranje čekova, opklade u barovima, ulične prevare? To želiš? – Franko mu se uneo u lice. – Kada ćeš da shvatiš, jebote?
Dobro, dobro. Istrčao sam pred rudu.
Naravno da si istrčao pred rudu. Zar ne razumeš? – Franko je tresnuo rukom o sto da bi naglasio. – Velika prevara zahteva strpljenje. Planiranje. Moraš da uvučeš žrtvu malo-pomalo. Moraš da planiraš velike stvari, ali da počneš od malih. Izgradiš poverenje. Budeš ubedljiv. A onda se ustremiš na plen i dokrajčiš ga. – Netremice je gledao u Martija, zatim je odmahnuo glavom i teško uzdahnuo. Ljutnja na njegovom licu postepeno iščezava, poput mastila na Martijevim čekovima. – Ne možeš stalno da nas podrivaš, mali.
Martijevi obrazi gore. Izbegava Frankov pogled. Može da se nosi s prekom naravi i nepredvidljivim promenama raspoloženja. Ipak, razočaranje u Frankovim očima teško podnosi.
U pravu si, izvini – rekao je Marti. – Prognostičar je dobar posao, trebalo je da sačekam.
Ne pričam samo o Prognostičaru, Marti. Govorim o većim poslovima. Mnogo većim. Riva i ja radimo. Pokrenuli smo nešto. Sada imamo kontakte u Vegasu. Napravili smo neke ustupke koji će nas odvesti lestvicu više. Sada se postavlja pitanje da li možemo i tebe da uključimo.
Marti je pogledao u Rivu, ona mu je uzvratila tajanstvenim pogledom. Kontakti u Vegasu. Zna šta to znači; čuo ih je već da pričaju o tome. Italijanska mafija još uvek drži delove grada, ali Marti ju je već opomenuo u vezi s njima. Jednom kada se spetljaš s tim ljudima, nema nazad. On to najbolje zna, jebiga. Kada je Martiju bilo devet godina, otac je radio za njih nekoliko puta. Onda je matori hteo da prestane. Marti je našao njegov leš na đubrištu.
Međutim, Riva je bila tvrdoglava. Rekla je da za sebe i Endija želi nešto više od prevara. Hej, on to razume. Ali mafija, zaboga! Mafija mu je uzela oca.
Posmatra Franka kako slaže svežnjeve novčanica nazad u koverat i oseća čvor u grudima. Zašto je, dovraga, uzeo novac? Mogao je da sačeka,

čak i da traži. Kakva svinjarija. Kako sada može da očekuje da ga Franko poštuje, da razgovara s njim kao sa sebi ravnim?
Franko ga je pogledao i kao da mu je pročitao šta misli. – Ne mogu prema tebi da se odnosim kao prema odraslom čoveku sve dok se ponašaš kao dete, mali.
Zatim je otišao i otvorio vrata Rivi. Ona je izašla iz sobe žustrim korakom, ne pogledavši Martija. Zastala je samo da bi dala uputstva Endiju.
Uobičajena pravila, Endi. Stavi lanac, ne otvaraj vrata i ne govori nikome kuda smo otišli.
Endi je klimnuo glavom i skočio na noge. Marti stoji pored njega i oseća se napuštenim. Riva je nestala u hodniku, a onda se Franko okrenuo i uperio prst u Martija.
Imaš dva minuta da se presvučeš i da nas stigneš kod ulaza. – Stavio je naočare za sunce. – Posmatraj i uči, mali. Posmatraj i uči.
* * *

Taksijem su se odvezli do Istočne avenije. Marti sedi na zadnjem sedištu i sluša kako se Riva i Franko prepiru oko plena.
Moramo da tražimo više od trideset pet. – Rivina drska brada je odlučna. – Treba nam novac, Franko, dobro to znaš, kao i ja. Neću da propustim ovu priliku.
Ako tražiš previše, samo ćeš preplašiti jadnika. U pitanju je ravnoteža. – Franko ju je uzeo za ruku. – Slušaj, ostaćemo u igri u onom drugom poslu, oni tipovi će se uključiti. Imamo vremena. Veruj mi, nećemo izgubiti ništa.
Ti misliš da smo mi jedini s kojima pregovaraju? – Povukla je ruku i ledeno ga posmatra smeđesivim očima. – Ozbiljno ti kažem, Franko. Neću propustiti ovu priliku.
Franko je bespomoćno podigao ruke u vazduh. Čovek je talentovan da pridobije odanost ljudi u svom okruženju, ali koliko je Martiju poznato, Riva je jedina koja sme da mu se suprotstavi.
Marti je okrenuo glavu ka prozoru, ne želeći da se meša. Što se njega tiče, ceo taj posao s mafijom može da ide dođavola.
Sunce se kuva na nebu, vrelo i žuto, kao da zemlja prži sebi jedno veliko jaje za doručak. Marti posmatra luksuzne hotele; vodopade,

džakuzije, bujnu vegetaciju; oazu napravljenu da bi gosti zaboravili da je grad podignut na pesku. Ipak, pustinja je uvek blizu, s kojotima i zvečarkama i onom suvom vrelinom koja može čoveka da ubije za jedan dan.
Riva se uvek žalila na vrućinu i Franko bi joj pričao o Španiji, odakle potiče njegova majka. Ne iz sprženih ravnica na jugu, za koje kaže da su pustinja kao i Mohave, već iz severne Španije, prepune zelenih brda i šuma, gde kiša pada često. Po njegovoj priči, to je oaza.
Taksi je najzad stao ispred Poslovnih kancelarija, luksuznog bloka nebodera gde Franko već dva meseca iznajmljuje kancelariju. Marti je ušao za njim, Riva na kraju. S brojnim fontanama i jukama, prostor više liči na hotel nego na radno mesto. Marti je ustuknuo kada je čuo cenu zakupa. Međutim, Frankov odgovor je bio predvidiv: – Bez ambijenta nema ni zarade. Kada ćeš to shvatiti, mali?
Franko hoda kroz predvorje ispred njih, koraci odzvanjaju na mermernom podu. Crne kose i prodornog profila, izgleda kao indijanski ratnik koji se sprema da osvoji korporativni svet. Marti pokušava da ga oponaša, prseći se kao da je to neki plemenski kodeks zahvaljujući kojem će zadobiti naklonost poglavice.
Kancelarije su na četvrtom spratu, na vratima je mesingana pločica na kojoj piše „Morhampton berzansko posredovanje”. Franko je otključao vrata prijemne prostorije, a Marti je ušao za njim. Druga vrata vode u unutrašnju kancelariju, bogato dekorisanu u pozlati i tamnom drvetu.
Riva je sela za prijemni sto, a Franko je stao pored prozora da bi posmatrao ulaz u blok nebodera. Marti je povukao kragnu košulje, nenaviknut da ga nešto steže oko vrata. Srce mu divlje lupa. Ovako se verovatno osećaju glumci pred nastup.
Žrtva se zove Džed Sanders. Upecali su ga pre mesec i po dana, kada se Franko sprijateljio s grupom tipova koji se kockaju na veliko u MGM Grand hotelu. Džed je gojazan sredovečan biznismen, verovatno prezadužen na pokeru, ali ne želi to da prizna da se ne bi obrukao. Uz piće i ekstravagantne mačo gubitke, Franko je naizgled usput spomenuo da je berzanski posrednik te da ima firmu za investiranje. Pri kraju večeri, odvojio je Džeda na stranu.
Džede, druže, ti si dobar momak i učiniću ti jednu uslugu. Poslušaj savet onoga ko se razume: kupi akcije Pari banke, poskupeće. – Podigao je

ruke da se ogradi od Džedove sumnjičavosti. – Nemoj da mi daješ novac, ne želim ga. Samo sam mislio da ti dam savet. Obrati pažnju na Pari banku, proveri da li sam u pravu.
U sledećih nekoliko dana, cena akcija Pari banke je porasla, baš kao što je Franko rekao. Kada je ponovo sreo Džeda kasnije te nedelje, on je prvi spomenuo akcije.
Hej, onaj tvoj savet je na mene ostavio priličan utisak. Trebalo je da te poslušam. – Nasmejao se izveštačeno. – Imaš li još takvih saveta?
Franko je slegao ramenima, tvrdeći pazar. Naposletku je rekao: – U poverenju, čuo sam da će Digikorpove akcije pasti. Prodaj, ako ih imaš. Ali ne pričaj okolo, važi?
Začudo, akcije Digikorpa sutradan su pale, tačno kako je Franko prognozirao. Džed zapravo nije imao te akcije, ali je svakako bio zadivljen Frankovim poznavanjem berze.
Franko je tipu dao ukupno četiri nepogrešiva saveta. Njegova prognoza je bila gotovo natprirodno tačna. Ipak, nijedanput Džedu nije tražio novac. Umesto toga, Džed se obratio njemu.
Pazi, ne znam u kakvu to kristalnu kuglu gledaš, ali kako bi bilo da se i ja uključim u posao? Dođavola, četiri dobra saveta od površnog poznanika, pitam se šta li još propuštam, ako me razumeš?
Tako su se dogovorili da Franko odradi neke kratkoročne uloge za Džeda. Krenuli su od male sume od pet hiljada dolara koju je Franko uzeo i kasnije vratio sa zaradom od dvadeset posto. Nazvao je to „predviđanjem kretanja berze”, dok je profit zapravo poticao iz Frankove ušteđevine. Ponovili su transakciju još nekoliko puta, pri čemu su Džedov profit i smelost rasli sa svakom novom akcijom. Martija je bolelo dok je posmatrao kako im novac promiče kroz prste. Kada su uzeli Džedovih petnaest hiljada, bio je siguran da će to biti poslednji put.
Franko je pucnuo prstima i odmakao se od prozora. – Svi na mesta. Evo
ga.
Martiju se zgrčio želudac. Požurio je za Frankom u drugu prostoriju i
zatvorio vrata, čekajući Rivin znak. Franko je seo za sto i povukao manžetne, što je jedini pokazatelj da je nervozan. Dva minuta kasnije telefon na stolu je zazvrčao i Riva je uvela Džeda Sandersa u kancelariju.
Čovek izgleda kao mali Buda, okrugla glava mu je glatka poput bilijarske kugle. Nasmejao se Martiju, a on mu je pokazao da sedne. Ljudi

se uvek nasmeju Martiju. Kažu da ima simpatično lice.
Marti se pretvarao da prebira po fasciklama, dok su Džed i Franko razmenili nekoliko fraza. Najzad, Franko je prešao na stvar.
Pretpostavljam da želiš novac u kešu, kao i obično?
Džed je krišom bacio pogled ka akten-tašni pored nogu. Pogled mu stalno luta, nikada se ne smiruje dovoljno dugo da bi pogledao nekoga u oči. Slegnuo je ramenima.
Jednostavnije je za sve, zar ne?
Franko je otvorio fioku i izvadio svežnjeve novčanica koje je ranije brojao, dodavši još jedan koverat preko. – Tvojih petnaest hiljada, plus dobar profit od tri hiljade dolara.
Marti je listao papire u lažnoj fascikli i pokušao da sakrije reakciju kada je toliki novac otišao preko stola u pogrešnom smeru. Džed se nasmejao i posegnuo za svežnjevima.
Nije mi jasno kako to radiš, stvarno. Da ne znam, pomislio bih da imaš insajderske dojave. – Na tren je pogledao Franka u oči i onda opet sklonio pogled, smejući se svojoj šali. – Hej, šta mene briga kako dolaziš do informacija, dokle god zarađujem novac, jel’ tako?
Franko se nasmejao i napravio dugu pauzu, kao i uvek navodeći Džeda da napravi prvi korak. Tip je oblizao usne.
Spomenuo si preko telefona da imaš još nešto? Nešto veće?
Franko je slegao ramenima. – Možda je previše novca za tebe, ali mislio sam da prvo tebi dam šansu.
Mogao bih da probam. Šta je u pitanju?
Imam ponudu da kupim na veliko akcije Medilaba po najnižoj ceni. Stvar je u tome što znam da će te akcije skočiti. Zarada može biti pedeset- šezdeset procenata.
I koja je cena?
Franko okleva. Marti je podigao pogled s papira i čeka da tipu odrapi trideset pet hiljada dolara. Franko je pogledao ka vratima, gde Riva verovatno stoji i prisluškuje. Povukao je manžetne. Marti se namrštio, piskarajući nešto po fascikli. Šta čeka, dođavola?
Sedamdeset pet hiljada dolara.
Marti je razrogačio oči. Šta on to radi, jebote?
Džed je ošamućen. Kao da ga je neko tresnuo maljem po glavi.
Oho! Moraću da razmislim o tome.

Franko je zavrteo glavom. – Nema vremena za to, u tome je stvar. Moramo da zaključimo posao danas ili ćemo ga izgubiti. Ako te akcije sutra poskupe, ponuda će sigurno biti povučena.
Marti je prepoznao klasičnu taktiku s rokom za transakciju, no da li je to dovoljno? Džed se promeškoljio u stolici.
Možemo li da podelimo trošak s još nekim?
Franko ga je snuždeno pogledao. – Dou kemkal je trebalo da kupi, ali su odustali u poslednjem trenutku. Zato je sve ovako na brzinu. Slušaj, to je dobra kupovina. Možda ćeš i udvostručiti novac.
Džed je progutao pljuvačku i prešao rukom preko sjajne ćele. Franko je još jednom povukao manžetne.
Još ti nisam dao loš savet, Džede, zar ne?
Znam, znam. – Čovek se naslonio u stolici i zavrteo glavom. Sumnja mu izbija iz pora poput znoja. – Možda bih mogao da dam pola uloga, ali, čoveče, sedamdeset pet hiljada. To je mnogo novca.
Marti je ustuknuo. Prokletstvo. Frankov prvobitni plafon od trideset pet hiljada bi bio taman. A sudeći po Frankovom izrazu lica, nije mu drago što je sada dobio i potvrdu za to.
Marti pretura po papirima u fascikli. Kako stvari stoje, dogovor s mafijom se neće sklopiti uskoro. Trebalo bi da mu lakne. Međutim, jedino o čemu može da razmišlja jeste Riva. Oklevao je i onda pročistio grlo.
Gospodine Morhempton?
Franko se namrštio zbog upada. Marti mu je dodao list papira s vrha svoje lažne fascikle.
Ovaj faks je stigao malopre, gospodine. Ja… Trebalo je da vam kažem ranije.
Franko se razbesneo. – O čemu pričaš?
O Dou kemkalu, gospodine. Žele da se vrate u posao.
Frankovo čelo se opustilo te mu je i lice smekšalo, dok je pogledom pitao: „Šta hoćeš, jebote?” Polako je klimnuo glavom, a zatim se okrenuo ka Džedu. – To je dobro, možemo da podelimo ulog i smanjimo tvoj deo.
Džed se zainteresovao. Marti je zamislio Rivu priljubljenu uz vrata, njenu zgrčenu, mršavu priliku, spremnu za napad. Ona nikada neće odustati; on to zna bolje nego bilo ko. Ipak, možda još postoji način da Marti postane heroj.
Zakoračio je napred i pokazao prstom ka papiru u Frankovoj ruci. –

Izvinite, gospodine. Kao što možete videti u faksu, Dou kemkal ne želi da deli ulog. Izričiti su. Hoće da uzmu celu sumu. Bojim se da neće biti moguće uključiti gospodina Sandersa.
Franko ga je prostrelio pogledom i Marti je pročitao razumevanje u njegovim očima. I još nešto. Možda poštovanje? Marti je zadovoljan zbog sopstvene domišljatosti. U poslu se to naziva „crvenim mastilom” i uspeva kod neodlučnih žrtava. Zapretiš mu da će biti izbačen iz nagodbe i njegova motivacija raste. Zaboga, niko ne voli da bude izostavljen kad se sprema žurka.
Džed je zavitlao prstom po vazduhu. – Hej, ko su oni da mene izbacuju iz ovoga? Imali su svoju priliku. Šta ako se predomislim? Šta ako hoću da uzmem sve?
Franko okleva, kao da razmatra moralnu stranu okolnosti. Ipak, Marti zna da je posao završen. Pet minuta kasnije, Džed je vratio svežnjeve gotovine preko stola i ispisuje ček na ostatak sume.
Marti se okrenuo da bi sakrio osmeh. Oseća se kao pajac iz kutije koji samo što nije izleteo. Najzad, Franko je otpratio Džeda iz kancelarije, onda je podigao ruku i prišao prozoru. Svi ćute. Martiju krv šiba kroz vene, a Rivine sive oči se sjaje poput vlažnog granita. Onda se Franko okrenuo od prozora i nacerio.
Otišao je.
Marti je uskliknuo i zamahnuo pesnicom kroz vazduh. Franko ga je potapšao po ramenu.
Majstorski potez, mali. Uvek sam govorio da si odličan glumac.
Marti oseća kako crveni. Riva ga je čvrsto zagrlila i šapnula mu na uvo
„hvala”. Njen dah je vruć. Nalet adrenalina prošao je kroz njega kao plamen. Kao da vidi vrelinu kako mu prolazi kroz telo. Uživa u tom naletu, u tom opojnom savezništvu. Nedodirljivi su. Nepobedivi. Odan, vatren trio.
Franko je u pravu. Razmišljaj dugoročno. Krupna prevara je recept za uspeh.
* * *

Prošlo je nekoliko sati dok se ushićenje nije smirilo. Čak i uveče, u Martijevim venama pršti elektricitet. Ipak, opojno uzbuđenje jenjava i on razmišlja o detaljima prevare zvane Prognostičar. Nešto mu i dalje nije

jasno.
Pogledao je u Franka. Sede na terasi jednog od najboljih hotela na Stripu. Vreo vazduh je suv i pun prašine, ali niko od njih nije hteo da uđe u hotel. U baru je suviše bučno. Tu napolju barem mogu da se izdvoje od graje. Da uživaju posle uspešne prevare.
Marti pijucka pivo. Prvo pivo koje mu je Franko ikada kupio. Riva je gore s Endijem, tako da su zasad sami; dvojica muškaraca piju badvajzer.
U vezi s prevarom – počeo je Marti najzad – nešto mi i dalje nije jasno.
Franko ga je pogledao upitno i Marti je nastavio.
Kada si prvi put dao Džedu one nepogrešive savete. Znaš, da ga namamiš? Kako si znao kako će se cene akcija kretati?
Franko se nasmejao. – Nisi još shvatio, mali? Nisam znao. Kako sam mogao da znam? Zaboga, da znam, ja bih sam kupovao akcije.
To mi je palo na pamet.
Misliš da je Džed bio jedina žrtva koju sam imao u igri? Krenuo sam od šezdeset mogućih žrtava, Marti. Šezdeset.
Zašto, dođavola?
Oni su bili genski fond, mali. Samo najjači su ostali. Marti se namrštio. – Ne razumem.
Slušaj, nisam taj prvi savet dao samo Džedu. Dao sam ga svakom od njih šezdesetorice. Ali sam polovini rekao da će akcije ići nagore, a dugoj polovini da će ići nadole. Svakako su morale ići gore ili dole, zar ne?
Marti je slegnuo ramenima. – Valjda.
I tako akcije se kreću, a ja imam trideset tipova koji misle da sam imao sreće. Onda opet igram s tom tridesetoricom. Izaberem neku akciju, kažem polovini da će pasti, drugoj polovini da će rasti. Akcija se kreće i šta imam sada? Petnaest ljudi koji misle da sam stvarno pametan baja.
Kada je shvatio, Marti je otvorio usta iznenađeno. Franko je nastavio.
I tako dalje, igra za igrom. Prirodna selekcija smanjuje genski fond. Na kraju, imam tri opčinjena čoveka koja su veoma zadivljena mojim poznavanjem berze. Verovatno će bar jedan od njih hteti da ulažem novac za njega.
I to je bio Džed.
Franko se nacerio i nazdravio čašom piva. – Ukačio si, mali.
Marti vrti glavom, diveći se koliko je sve to jednostavno. Neko vreme

su sedeli u prijatnoj tišini. Zujanje noćnih insekata nadjačava žamor u baru. Onda se Marti okrenuo ka Franku, dok mu se u glavi malo vrti od piva.
Sjajna prevara, najbolja za koju sam dosad čuo. Hoćemo li to da izvedemo opet uskoro?
Franko je okrenuo glavu i nije rekao ništa. Stegnuo je vilicu i Marti se zapitao šta li je to rekao da pokvari raspoloženje. Jebiga. Trebalo je da začepi. Čini se da ga priča o budućnosti uvek unervozi.
Franko je spustio pivo i pogledao Martija u oči. – Bio si dobar danas, mali. Napredovao si.
Hvala.
Sada hoću da mi nešto obećaš.
Naravno. – Marti je trepnuo. Frankovo lice se smrklo.
Ako se desi nešto loše, hoću da se brineš o Rivi i Endiju.
Marti zuri u njega. Frankovo lice izgleda napeto, kao da ga nešto boli.
Marti je odmahnuo glavom.
Neće se desiti ništa loše. O čemu pričaš?
Obećavaš, mali?
Ma hajde! Ništa se neće dogoditi. – Podigao je ruke ugledavši Frankov izraz lica. – Dobro de, naravno da ću se brinuti o njoj. Mada, znaš Rivu, ona više voli da se sama brine o sebi.
Franko ga je dugo posmatrao. Zatim je klimnuo glavom i zavalio se u stolicu. Marti se uzvrpoljio. Prodornost tog čoveka uvek ga unervozi. I kako to sad on zna šta ih čeka sutra?
Marti je posegnuo za pivom i pokušao da povrati raspoloženje.
Dođavola s Frankom. Uvek brine zbog nečega.
Osim toga, šta bi sada uopšte moglo da pođe naopako?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:17 am





19.

Volvo tutnji preko potpuno crnih brda. Hari se grčevito drži za sigurnosni pojas kao planinar za planinarski konopac. Pogledala je ka Gideonu u vozačevom sedištu. Čvrsto drži volan potpuno ispruženih ruku. Izbliza se vidi da mu je koža ispucala i oštećena od sunca, a zbog spojenih pega deluje kao da je blago preplanuo.
Pa, Dijegova – rekao je Franko sa zadnjeg sedišta. – Iz kog dela Španije si dobila taj svoj pedigre mešanca?
Hari se okrenula i zapiljila u njega. Njegova razgovorljivost čini se nestvarnom, kao da je ošamućen od gubitka krvi iz rane. Pokušala je da bude ležerna kao on.
Preci su mi baskijski lovci na kitove, tako su mi bar rekli.
Vidi, vidi, još jedan član plemena. – Ustuknuo je kad je Džini krenula da mu previja ranu.
Skinuo je jaknu i džemper. Gole grudi prekrivene su mu tamnim dlakama. Krupan je, na neki starinski način, onako kako su muškarci izgledali pre depilacija i pumpanja gvožđem.
Govoriš baskijski? – rekao je iznad Džinine pognute glave.
Ne.
Ni ja. Najstariji evropski živi jezik, govorila je moja matora. Baski misle da su prvi Evropljani. Verovatno se lože na to što su došli ovamo pre svih ostalih.
Hari se promeškoljila u sedištu. Razgovor deluje uvrnuto, budući da je upravo ubola čoveka u ruku. Posmatrala je kako Džini seče gazu koju su dobili od šankera. Dao im je gazu bez reči, a Hari se zapitala šta li se još tamo dešava kada je ubod nožem uobičajena stvar.
Franko je pogledao kroz prozor. – Baski su možda stari koliko i ova njihova neobična brda, ali nisu toliko jedinstveni koliko misle. Zapravo, imaju dosta toga zajedničkog s Ircima, jesi li znala to, Dijegova?
Hari je odmahnula glavom i još jednom pogledala ka Gideonu, pokušavajući da na njegovom licu pročita da li je takvo ćaskanje na mestu. Izgleda da mu je vilica tvrda kao kamen. Okrenula se ka Franku, koji i dalje priča.
Po nekim genetskim istraživanjima, Baski bi trebalo da imaju neku

posebnu DNK. Ispalo je da i Irci imaju takvu. Možda i nisi toliki mešanac kao što si mislila, Dijegova.
Zaćutao je i uvukao vazduh kroz zube od bola, odgurnuvši Džini. Ona je slegla ramenima i okrenula se ka prozoru nezainteresovano. Ipak, Hari se čini da je napeta i spremna za povlačenje pri sledećoj promeni raspoloženja.
Franko je navukao džemper preko glave, a Hari je iskoristila priliku da se okrene i nastavi da gleda u put ispred sebe. Franko je nastavio:
Kažu da Baski svaki dan sebi postave tri pitanja: odakle potičemo, ko smo i kuda ćemo na večeru. – Franko je frknuo prezrivo. – Sva ta nacionalistička naklapanja o identitetu. Kakva je svrha, dovraga?
Hari se setila da je i sama bez korena i doma, a zatim skrenula misli od razloga koji se kriju iza toga. Slegla je ramenima i osmelila se da kaže: – Možda je osećaj identiteta bitan samo onda kada identitet ne postoji.
Gideon ju je sumnjičavo pogledao dok je Franko oklevao.
To je veoma duboka misao, Dijegova. Jebeno duboka. A sada umukni i pusti Gideona da se usredsredi na vožnju.
Hari je uzdahnula tiho i pomislila kako mora da zapamti da razgovor s Frankom nije timski rad.
Sledećih pola sata sedela je pogleda prikovanog za put i posmatrala kako se svetlost farova probija kroz tamu. Ne zna kuda idu i tek kada je ugledala plažu u obliku polumeseca, shvatila je da su se vratili u San Sebastijan.
Zurila je kroz prozor pokušavajući da se orijentiše i primetila da je njen zbrkani unutrašnji kompas najzad uspeo da zapamti poneko obeležje: plaža La Konča, zakrivljena poput ogrlice u moru; dva okrugla brda formiraju kopče s obe strane; gradska kuća je na promenadi, s tornjevima i ukrašenim kolonadama. Iza nje je Stari grad. Tamo gde je ubijen Stiven Makardl.
Hari je trepnula i spustila prozor. Osetila je nalet hladnog, slanog vazduha i čula šum talasa. Taj napad na čula odagnao je Makardlov lik.
Gideon je cimnuo volan nadesno i naglo skrenuo ka unutrašnjosti. Hari se uhvatila za sedište. Čovek vozi kao da je na reliju i svaki ma i najmanji manevar je dramatičan. Pojurio je sporednom ulicom, a Hari se štrecnula kada je prepoznala Ulicu Svete Kristine, gde je sedište lokalne policije.
Želudac joj se zgrčio. Prošli su pored poznatog trostranog bloka zgrada. Da li je Zubiri tamo i viče u telefon, besan što su je agenti izgubili? Želi da

viče, da mu da do znanja da je tu. Znoj joj curi niz leđa, čvrsto je stisla usne. Gideon je prošao pored zgrade. Bole je mišići od napora da ostane mirna. Nepomično je sedela gledajući napred, dok su se vozili preko grada. Petnaest minuta kasnije parkirali su se ispred bloka zgrada blizu ušća.
Na Gideonov znak, Hari je izašla iz automobila. Pogledala je u skromnu četvorospratnicu. Da li se Makardl tamo zaputio onog dana kada ga je pratila kroz Stari grad? Sa zebnjom je pomislila na njega. Stara korida nije daleko. Makardl je bio nadomak cilja.
Franko se popeo do stana na trećem spratu. Hari je ušla za njim, s Gideonom za petama. Dnevni boravak je slabo osvetljen i miriše na prženje. Smeđa farba umrtvila je zidove, a nameštaj presvučen tvidom izgleda kao da pecka. Hari je izvila obrve. Čisto je i prostrano, pa ipak, budući da se bavi poslom koji mu donosi devetsto miliona, očekivala je nešto bolje.
Okrenula se kada su se vrata za njom zalupila. Gideon stoji tamo, skrštenih ruku. Crvenkastozlatna kratka kosa sjaji se na prigušenom svetlu. Hari je osmotrila sobu i primetila tamne zidove i prozore zaštićene zatvorenim kapcima. Gideon joj je prišao i obratio joj se prvi put.
Od sada radiš šta ti mi kažemo – rekao je tiho, ali u glasu se jasno čula pretnja. – Ne ideš nikud bez nas. Ne izlaziš, ne telefoniraš, ne komuniciraš ni sa kim. Neko od nas biće s tobom u svakom trenutku.
Usta su joj se osušila. Htela je da klimne glavom i da se povuče, ali joj je palo na pamet da Dijegova možda ne bi pognula glavu na tako nešto. Okrenula se prema Franku.
Šta priča ovaj? Da li sam ja ovde zatvorenik? – Mrzovolja joj ide od ruke. Širom je otvorila taj ventil za napetost da bi prikrila strah od koga joj se diže kosa na glavi. – Ne treba mi bezvezna dadilja. Moram da pričam s ljudima, imam posla koja se vas ne tiču, dođavola.
Gideon je koraknuo k njoj, pegavo lice mu je potamnelo. Franko je izvio obrvu i pogledao je pronicljivo.
Ako hoćeš da radiš za mene, slušaćeš Gideona. Najpre da steknemo poverenje, pa ćemo kasnije videti. – Okrenuo se ka Džini. – Pokaži joj sobu, upoznajte se. Počinjemo za deset minuta.
Džini se namrštila kao da joj je to sve dosadno. Onda je pošla hodnikom, ne pogledavši da li Hari ide za njom. Hari ju je pratila, srećna što može da izbegne usijanu atmosferu koja vlada u sobi, i obrela se u

maloj, sumornoj spavaćoj sobi s dva kanabeta pored zida. Džini se spustila na jedan i preturala po fioci dok nije našla paklu cigareta.
Bićemo cimerke. – Nakrivila je glavu da upali cigaretu, a tamna kosa pala joj je preko ramena. Muška košulja joj se smakla s vrata i otkrila krhku ključnu kost. Otpuhnula je dim ka tavanici. – Ne brini, uglavnom ne spavam ovde.
Hari je htela da pita gde spava, kad joj je sinulo. Džini i Franko. Pre bi mogla da zamisli njih dvoje nego Džini i Makardla. Ipak, njena pokornost Franku kao da se ne uklapa u tu sliku.
Duvanski dim zagolicao je Hari nozdrve i ona je prišla prozoru i otvorila kapke. Ulična svetlost ušla je u sobu, senke su se izdužile. U daljini je videla most Zuriola s okruglim svetiljkama nalik na svetionike koji se nižu s obe strane. Grad joj deluje ohrabrujuće posle jezovite izolovanosti brdovitog kraja. Okrenula se ka Džini.
Da li bi me stvarno pustio da probodem nekog tamo u baru?
Džini je okrenula ruku i pogledala u vrh cigarete. Tako našminkana, na svetlu izgleda kao avet.
Možda bi, a možda i ne. Malo je nepredvidljiv, ako nisi primetila.
Da, razumela sam. Bože, ne znam kako trpiš takve svinjarije.
Hari se bacila na kanabe gradeći lik Dijegove na licu mesta. Do sada, njena druga ličnost pokazala se kao ratoborna i razdražljiva, što je bilo oslobađajuće. Podigla je noge na krevet i naslonila se na jastuke.
Šta je s Gideonom? Franko mu cimne lanac i on skače?
Tako nešto. – Džini je načas pogledala ka vratima. – Samo ga se pazi.
Hvala na savetu. – Hari je oklevala. – I hvala što si se umešala tamo u baru. Moglo je da bude čupavo.
Nisam to učinila zbog tebe. – Džini se ispružila na krevetu, njeno sitno telo izgubilo se u ogromnoj košulji. – Sve mi je to bilo glupo i zamorno, da budem iskrena. Franku si potrebna i on to zna. Potrebna si mu da zameniš Stivija.
Najednom je trepnula i okrenula glavu, dugo uvlačeći dim. Hari je pitala neobavezno.
Zašto je Franko angažovao Stivija? Šta je moj posao?
Pitaj Franka.
Pitala sam.
Džini je lenjo slegnula ramenom ne odgovorivši. Nozdrve su joj se

blago zarumenele oko rubova, a Hari je odlučila da promeni taktiku.
I šta je to bilo između tebe i Stivija?
Nije ništa bilo. Bilo mi ga je žao, to je sve.
Zašto?
Džini ju je nestrpljivo pogledala. – Šta misliš, zašto?
Nešto ju je žignulo u stomaku. Zaboravila je da bi trebalo da ga poznaje.
Ipak, Džini je nastavila, ne obraćajući pažnju na njen ispad.
Bio je čudak, zar ne? Stidljiv, bubuljičav, gojazan. Kao neki nezgrapan tinejdžer. Franko ga je stalno maltretirao zbog toga. – Otresla je pepeo na pod kao da tera muvu. – Ali Stivi je bio dobar prema meni.
Malo je ćutala i pušila, a onda se nasmešila zajedljivo.
Volim da pijem. – Pogled joj je bio pun prezira, ruga se samoj sebi. – Mnogo, ako baš hoćeš da znaš. Dosadno mi je kad sam trezna. Ne znam kako to ljudi podnose. Svaki dan im je isti. Bože.
Uvukla je dim, zabačene glave, i uživala u njemu kao što se neko naslađuje morskim vazduhom. Zatim ga je nerado izbacila. – Međutim, ponekad preterujem, pijem previše. Stivi me je uvek pazio, pobrinuo bi se za mene. Nije mu smetalo. Kazao mi je da se nekada tako brinuo o sestri. – Džini je skupila ramena kao da joj je hladno i obavila ruke oko grudi. – Pitam se kako se snalazi bez njega.
Hari se prisetila slike koju joj je nametnuo Zubiri: Makardlova sestra leži mrtva, igla joj je još uvek zabodena u venu.
Sestra mu je umrla – rekla je Hari. – Davno.
Džini je trepnula. Šminka joj izgleda bajato, otpada s lica poput krečnjačke prašine. Stresla se i protrljala nadlaktice. Odnekud iz hodnika Franko je povikao:
Dijegova, dolazi ovamo!
Hari se unervozila, zatim je spustila noge na pod. – Ko je ubio Stivija?
Šta je to radio za Franka pa je stradao?
Džini je vrtela glavom i zurila uprazno. Da se nije isključila? Alkohol je najzad učinio svoje? Hari je ustala i došla u njen vidokrug.
Hej, trebalo bi da zauzmem njegovo mesto. Zar nije vreme da mi neko kaže šta se ovde dešava?
Franko je opet zagrmeo, ali Hari se nije pomakla. Mahala je Džini kao brodolomnik što šalje signale avionu. Ratoborna Dijegova. Međutim, Harino srce divlje tuče. Trebaju joj odgovori, a što pre ih se dokopa, pre će

moći da ode.
Džini se najzad promeškoljila i pokazala glavom ka vratima. – Pitaj njega. Jedino on zna.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:18 am





20.

Hari je krenula niz hodnik za Frankovim glasom i obuzdavala se da ne potrči. Dijegova sigurno ne bi dotrčala samo zato što je ovaj tako rekao.
Vrata od dnevne sobe su odškrinuta, snop svetlosti pada u mali hodnik. Hari je obrisala dlanove o butine. Onda se nečija ruka pojavila i zgrabila je za ručni zglob.
Hej!
Jake ruke povukle su je unatrag u zamračenu sobu. Spotakla se i otvorila usta da vrisne. Iznad nje se pojavila visoka prilika i pritisla je uza zid, a zatim joj se Gideon uneo u lice.
Ne dopadaš mi se, Dijegova. – Dah mu je vruć, zapahnuo ju je vonj svežeg, muškog znoja. – Ne dopadaš mi se nimalo. Možda si obmanula Franka onim trikom u baru, ali mene nisi.
Hari je okrenula glavu. Prsti su mu poput gvozdenih lisica koje joj stežu zglobove. Kada joj je prišao još bliže, uhvatila ju je panika.
Franku sam potreban da ga čuvam – rekao je tiho, gotovo prošaptao. – To mi je posao, uvek bio. Čuvam mu leđa, vidim ono što on ne primećuje. A nešto kod tebe nije kako treba.
Hari je osetila njegov dah na vratu i stresla se. Prsti je stežu sve više.
Onda je dozvala Dijegovu i naterala se da ga pogleda u oči.
To boli, klipane! Tvoja odanost Franku je stvarno dirljiva, no da li misliš da mu treba haker sa slomljenim zglobovima?
Piljio je u nju još trenutak, a onda se odgurnuo i oslobodio joj ruke. Trljala je zglobove, pokušavajući da proceni da li je bezbedno pomeriti se. Oči su mu tamne senke. Viši je od Franka, ali nije tako razvijen. Crte lica koje Hari može da vidi lepše su, finije, ali teže ih je pročitati.
Koraknuo je k njoj iz tame, pogleda prodornog i sumnjičavog.
Posmatram te. Tebe i onu pijanduru tamo. – Pokazao je bradom u pravcu Džinine sobe. – Ne vredi ti da se sližeš s njom, neće ti biti saveznik. Žene u Frankovom životu nikad ne opstanu toliko dugo.
Hari je frknula prezrivo. – Šta će mi saveznici? Sve što meni treba jeste da obavim posao i da se čistim odavde. Možda ćeš se iznenaditi, Gideone, ali ni ja nisam luda za tobom. Što se mene tiče, što pre se budemo rastali, to bolje.

Okrenula se i izletela iz sobe. Srce joj tuče kao ludo. Gideonov prigušeni smeh prati je niz hodnik. Donekle je očekivala da pođe za njom. Požurila je u dnevnu sobu za Frankovim glasom, te do još jedne sobe u koju se ulazi iz dnevne. Ukopala se na pragu.
Ceo vidokrug zauzima sto za rulet u punoj veličini. Dugačak barem dva i po metra, sto odskače od monotone sobe šarenilom; jarkozelena čoja; crveni i crni brojevi; gomilice žetona veselih boja. Zurila je u točak i setila se Stivija Makardla kako trlja oči.
Dijegova, gde si dosad, jebote? – Franko je bacio nekoliko žetona i oni su zazvečali na stolu. Pokazao je na čoveka iza sebe. – Ovo je Klejton. Klej, ovo je Dijegova. Vas dvoje ćete raditi zajedno.
Hari se naježila kada ga je pogledala u oči: Klejton Džejms, Amerikanac s busenom sede kose koji je pokupio dobitak na Rivinim ruletima. Osetila je mučninu. Da li postoji mogućnost da je prepozna?
Klejton je začkiljio. Dežmekast i nabijen, punih obraza poput hrčka koji se snabdeo za zimu. Piljio je u nju dugo i prodorno. Zatim se okrenuo da uzme piće s kolica pored zida, dobacivši komentar preko ramena.
Jebiga, nadam se da bolje igra rulet nego debeli Stivi.
Hari je pogledala u Franka. U uglovima usana vidi se napetost, na ivici je strpljenja. Pokazala je palcem ka Klejtonu.
O čemu on priča? Nisam ovde da bih se kockala. Mislila sam da ti treba haker.
Kao što sam već rekao, ako hoćeš da radiš za mene, radićeš šta ja kažem. Zamenićeš Makardla za ruletom.
Ma, daj. Prvo mi tražiš da probodem nekoga, sad hoćeš da igram rulet? Šta se ovde događa, dođavola?
Frankove oštre jagodice su potamnele. – Šta je s tobom?! Zar nisam bio jasan u gostionici? Ja ću odlučiti kada ću ti reći šta se događa, razumeš?
Hari ga posmatra sumnjičavo. Pocrveneo je, lice mu je splet izbočina i ravnina. Jedino on može da joj kaže zašto je angažovao hakera. Džini i Gideon nisu raspoloženi za priču, a sudeći po njegovom izgledu, nije ni Klejton. Pod uslovom da iko od njih zna. Stivi je verovatno jedini znao zašto je angažovan, a on joj ne može reći ništa.
Hari je trepnula. Ili će možda moći.
Slegla je ramenima. – Dobro, neka bude po tvom. Reci mi kada budeš spreman. Samo te upozoravam, ako moram da koristim Stivijev laptop,

trebaće mi vremena da se upoznam s mašinom.
Zašto, dovraga?
Izvila je obrvu u nadi da će izgledati nadmeno.
Mi nismo vodoinstalateri, znaš. Hakovanje je umetnost, a svi umetnici ne koriste isti alat. Moram da vidim šta ima, da isprobam njegove trikove. – Ponovo je slegla ramenima. – Mogu to da uradim sada ili da gubimo vreme kasnije. Kako god hoćeš.
Franko ju je posmatrao nekoliko sekundi. – Najpre da vidimo kakva si u ruletu.
Hari je uzdahnula. – Šta je to? Opet neki test?
Varamo u kazinima. Tako zarađujemo za troškove.
Hari je prekrstila ruke gledajući ga s nepoverenjem. Klejton ne obraća pažnju na njih. Stoji pored prozora zabavljen svojim pićem. Franko je obišao oko stola i zavrteo točak. Svetlost se odbija o uglačanu površinu, polja su se pretvorila u psihodelični vrtlog crvene i crne.
Šta znaš o ruletu? – pitao je.
Hari je slegla ramenima. – Znam pravila.
Franko je bacio kuglicu, koja je uz čangrljanje upala u točak.
Šta bi rekla ako ti kažem da svaki put kada se kuglica zaustavi na brojevima između dvadeset pet i trideset šest, mi sigurno dobijamo sedamnaest i po hiljada?
Sedamnaest i po hiljada. Suma koju je Klejton svaki put dobio kod Rive ulažući petsto evra. Kuglica se vrti u točku. Hari je odmahnula glavom.
Rekla bih da to nije moguće. Osim ako točak nije namešten ili ako se ne kladite na svih dvanaest brojeva svaki put.
Klejton je, pored prozora, prezrivo frknuo. – To bi bilo mnogo glupo.
Svaki spin bi nas koštao šest hiljada, jebote.
Franku se nije dopalo što ga je prekinuo. Usredsredio se na Hari poput učitelja koji čeka da njegov najbolji učenik shvati šta priča.
Nema nameštaljke.
Kuglica zvecka u točku. Hari se zagledala u nju. Da li je Riva u pravu?
Da li koriste kompjutere da bi predvideli gde će kuglica stati?
Pogledala ga je sumnjičavo. – Imate neku kompjuterizovanu spravu?
Franko je zastao, razočaran. Onda je izvadio telefon iz džepa i stavio ga na sto. – Uspeva svaki put. Ugrađeni laserski skener meri brzinu kretanja kuglice i predviđa gde će se zaustaviti. Pogađanje sektora. Tehnika postoji

već dugo.
Hari je čkiljila u njegovo lice. Nešto je blesnulo u tamnom, prodornom pogledu. Polako je zavrtela glavom.
Kako sereš.
Franko je zurio u nju, zatim je zabacio glavu i nasmejao se. – Bravo, Dijegova, provalila si. Ne koristimo ta sranja od spravica. Mi operišemo na starinski način.
Vratio je telefon nazad u džep. Štrecnulo ju je u grudima kada je videla kako telefon nestaje i setila se da je potpuno odsečena od Zubirija. Kuglica je upala u polje, a Franko je ponovo okrenuo točak.
Jesi li čula za zakasneli ulog?
Hari je klimnula glavom. – Naravno. Kladiš se kada već znaš rezultat. Kao kada se kladiš na konja koji pobeđuje posle objave da nema više opklada.
Baš tako. Isto je i u ruletu. Čim vidiš koji broj će dobiti, staviš veliki ulog na njega. Najstariji trik, zato ga i koristimo. Gomila ovih današnjih uobraženih novajlija nemaju pojma. Većina su napumpani hvalisavci.
I ne uhvate vas?
Do sada nijednom.
Klejton se okrenuo od prozora, znojav i svadljiv. – Uvek postoji prvi
put.
Franko nije obratio pažnju na njega, samo po grču u vilici videlo se da
je čuo šta je rekao. – U kazinima ne vole da premotavaju snimke. Moraju da prekinu klađenje, tako da tu odmah gube novac. A to je i loša reklama. Zaustavi igru svaki put kada kockar dobije i ljudi će misliti da ne voliš da isplaćuješ dobitke.
Hari se namrštila, još uvek ne shvatajući mehanizam zakasnelog uloga na dobitnu kombinaciju. Setila se onog što je videla: Stivi trlja oči, Klejton galami zbog dobitka, supervizor nerado odobrava isplatu. Vrtela je glavom.
Još uvek ne razumem. Kako možete to da izvedete krupijeu ispred nosa?
Franko se nasmejao sebi u bradu. – Proračun vremena. Pojedinosti. Nekoliko umetničkih pokreta. Preciznost u deliću sekunde i kreativna iluzija. – Načas su je zajedljivo pogledao. – Prevaranti u kazinu su umetnici takođe.
Hari je nakrivila glavu. – Dobro. Razumela sam. Ali zašto ja? Zašto ne

Džini?
Ona je već u igri, kao i Gideon i Klejton. Hari je trepnula. – Koliko ljudi je potrebno?
Četvoro. – Franko ih je nabrojao na prste. – Dva igrača, to ste ti i Džini. Majstor, to je Gideon, on izvodi potez. Hitre ruke, brže od mađioničarevih. Zatim, tu je dobitnik koji uzima dobitak. To je Klejton. Najbolji glumac među nama.
Klejton je iskapio čašu. Čini se da nije dirnut komplimentom. Hari je izvila obrve i pogledala u Franka.
A ti?
On je odmahnuo glavom. – Ja ne učestvujem. Trenutno ne smeju da me vide.
Klejton je opet frknuo s prezirom i oteturao se do kolica s pićem. Ko ne sme da ga vidi, pita se Hari. Obezbeđenje u kazinu? Riva? Franko je nastavio.
Osim kockanja, ti si zadužena da daš znak grupi. Džini to ne može, treba nam oštro oko, a Gideon mora da se usredsredi na potez.
Hari se naslonila na sto za rulet. Zebnja je obuzima. Propustila je gomilicu žetona kroz prste uz zveket.
Ne znam. Još uvek mi nije jasno kako to ide.
Shvatićeš. Vežbaćemo celu noć dok ne shvatiš. Onda sutra izvodimo potez u Gran kazinu.
Harine ruke su se sledile na čoji. Rivin kazino. Prokletstvo. Šta ako je vidi? Šta ako joj priđe i otkrije njen pravi identitet?
Klejton se naglo okrenuo i tresnuo čašu na kolica. – Zaboga, Franko, već sam ti rekao, taj kazino smo izmuzli. Ako izvedemo prevaru opet, obezbeđenje će nas spaziti čim se budem pojavio da uzmem dobitak.
Franko je stegnuo pesnice. – Nemoj da mi protivrečiš, Klejtone.
Hej, ti ne učestvuješ u zahvatu. Ja sam taj koji se smeši svim kamerama tamo. Debeli Stivi je sigurno nešto primetio. Dao nam je znak da bežimo, sećaš se?
Hari se složila s Klejtonom. – Slušaj, možda je Klejton u pravu. Ako ste već radili tamo, zar ne bi trebalo da pokušamo negde drugde?
Franko je tresnuo pesnicom po čoji, žetoni su zazvečali. – Radićemo u
Gran kazinu!
Hari je ustuknula, zatim je zamaskirala reakciju tako što se namrštila. –

Zaboga, zašto je Gran kazino toliko poseban?
Franko nije odgovorio. Klejton je prišao bliže, na obrazima su mu se pojavili crveni pečati nalik na fleke od voćnog soka.
Diže mu se na to da se osveti vlasnici. Otmena neka gospođa, ali on valjda ima svoje razloge.
Franko se nasmejao ozlojeđeno. – Da, baš je otmena. Taj njen lanac kazina pokrenula je pomoću mafijaškog novca. Eto koliko je otmena.
Hari se setila Rivine elegancije i hladnog, poslovnog držanja. Mafijaški novac se ne uklapa u tu sliku. Sa zanimanjem je posmatrala Frankov zlobni izraz lica.
Zato hoćeš da opljačkaš njen kazino?
Crne oči su je prostrelile. – Previše pitaš, Dijegova.
Klejton je odmahnuo rukom. – Sve ovo je ludost. Ti si lud, jebote. Franko se munjevito okrenuo i posegnuo za Klejtonovim vratom.
Ti, govnaru jedan!
Stavio je podlakticu ispod Klejtonove brade i prikleštio ga uza zid.
Onda ga je pritisnuo dok Klejton nije iskolačio oči.
Da me više nikada nisi nazvao ludim. – Franko dahće, glas mu je promukao. – Trebalo je da te ostavim tamo gde sam te i našao. Da ostaneš samo gubitnik koji je prokockao ceo svoj život.
Zabacio je glavu i udario Klejtona čelom u nos. Hari je pozlilo od tog zvuka. Klejtonova glava tresnula je o zid, krv je već krenula da mu se sliva iz nozdrva. Hari je krenula unazad, izvan dometa Frankovog gneva. Ponovo je vikao.
Ja sam ovde gazda, bedniče!
Franko je udario Klejtona u stomak i izbacio mu vazduh iz pluća. Klejton je kratko udahnuo, izbacivši jezik. Franko je odmakao pesnicu i udario ga ponovo. Ruka mu radi poput pomahnitalog klipa.
Hari se drži uza zid. Bože, ubiće ga. Zaustila je da vrisne, kada je Gideon ušao u sobu i protutnjao pored nje.
Franko?
Stavio je ruku na Frankovo rame neobično nežno, s obzirom na sav taj kipteći gnev. Franko se otrgnuo i izgledao kao da će krenuti na Gideona.
Nije vredan toga. – Gideon je smiren, a njegova ruka na Frankovom ramenu čvrsta. – Pogledaj ga, zaboga.
Klejton je pao na pod. Leži sklupčan kao probušena vreća pasulja i tiho

ječi sebi u bradu. Franko je klimnuo glavom i povratio samokontrolu.
Samo mi ga skloni s očiju.
Gideon je podigao Klejtona na noge i odvukao ga iz sobe. Franko pilji u Hari kao da je zaboravio da je tu. Još uvek teško diše, primaknute oči izgledaju unezvereno. Nekoliko neobuzdanih sedih dlaka ispalo mu je iz konjskog repa, te izgleda kao da je poremetio pameću.
Ova grupa se raspada, jebote. – Lice mu se kupa u znoju. – Jedino Gideon nešto vredi. Mi se dugo poznajemo, Gideon i ja. Od detinjstva. On razume šta je odanost. Prijateljstvo za ceo život.
Stavio je pesnicu na grudi i naglasio svaku reč. Onda je prišao i prošaptao.
Nego, znaš šta? Da Gideon napravi ijedan pogrešan korak, ubio bih ga. Bez oklevanja.
Hari je osetila nešto ledeno i grudima.
Zapamti to, Dijegova. Ako neko pređe granicu sa mnom, bilo ko, mrtav je.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:18 am





21.

Pokaži mi znakove.
Hari je zastala na pola puta izlazeći iz automobila i okrenula se ka Gideonu. – Daj, pa vežbali smo sto puta.
Hajde.
Uzdahnula je i zatvorila vrata. Vežbali su celu noć i veći deo dana i sada joj je glava puna pokreta sa žetonima i ugovorenih znakova.
Gideon se okrenuo k njoj, jednu ruku prebacivši preko volana. Žućkaste pege na licu su naglašene zbog crnog smokinga koji je obukao.
Šta se dešava kada kuglica padne na broj između dvadeset pet i trideset šest? – rekao je.
Protrljam oči.
Zašto?
Da bi Klejton znao da dođe do stola i uzme dobitak.
Na šta paziš sve vreme dok igramo?
Da krupije ne posumnja. Da supervizor ne provali prevaru. Na svaki korak obezbeđenja.
I ako primetiš nešto?
Dam znak za povlačenje.
Pokaži mi.
Hari je poslušno zagladila rukom kosu, onako kao što je to uradio Stivi Makardl onda kada ju je primetio kako ga posmatra u kazinu.
Šta onda? – rekao je Gideon.
Onda svi smesta napuštamo brod.
Sa čvrsto stisnutim usnama Gideon izgleda kao da mu se nije dopao njen šaljiv odgovor, ali nije je briga. Jedino tobožnjom drskošću može da prikrije strah koji je obuzima. Prevrnula je očima.
Dobro, dobro. Na znak za povlačenje ostavljamo sve, napuštamo kazino i nalazimo se u stanu. Daj, Gideone, znam sve.
Polako je klimnuo glavom, odsutan uprkos tom direktnom ispitivanju. Ceo dan je zabrinut. Bdeo je nad Frankom pre nego što su izašli iz stana, kao da ga nerado ostavlja samog. Hari vidi i zašto. Istina, Frankova epizoda razjarenosti je prošla i danas je prijatan, mada pomalo nepredvidljiv. Međutim, Hari je primetila uznemiravajući obrazac ponašanja: izlivi besa

praćeni intervalima neizvesne staloženosti. Kao da ga nasilje smiruje.
Posmatrala je Gideonovu zaokupljenost i setila se Frankove izjave da bi ubio drugara iz detinjstva ako bi morao. Šta li se krije iza Gideonove odanosti. Zar ne vidi koliko je pogrešna?
Najzad se trgao i okrenuo ka vratima. – Idemo.
Izašli su iz automobila. Noćni vazduh je hladan, jak vetar duva preko zaliva ka kopnu. Parkirali su se u sporednoj ulici kod Bulevara Alameda. Hari posmatra prometni bulevar ispred sebe. Nešto ju je preseklo u grudima. Zatočenik je u Frankovom stanu već skoro dvadeset četiri sata. To bi joj mogla biti jedina prilika da pobegne.
Gideon joj se pridružio na pločniku i stavio joj ruku na leđa kao da je poseduje, a zatim ju je poveo preko bulevara. Osetila je nešto tvrdo ispod revera njegovog sakoa, podsetnik da beg ne bi bio dobra zamisao. Videla ga je kako puni pištolj pre nego što su pošli.
Probijaju se kroz prepune ulice Starog grada. Hari oseća kvrgavu kaldrmu kroz tanke đonove cipela. Džini joj je pozajmila cipele s visokom petom i crnu haljinu bez leđa s izrezom napred i pozadi predubokim za Harin ukus. Oseća Gideonov laki dodir na koži, ali to nije zbog kavaljerstva, niti želje da je dodirne. To je samo njegov način da je drži na oku.
Došli su do Gran kazina i Gideon ju je sproveo kroz ulaz do salona za velike igrače. Sa svih strana dopire zveckanje žetona, pomešano s prigušenim žamorom. Hari se provlači kroz grupice imućnih kockara. Kada je pogledala ka međuspratu, stomak joj se zgrčio.
Rive nema.
Gideonova ruka pritiska joj donji deo leđa i vodi je ka dnu prostorije. Džini i Klejton su već tamo, ali ne pozdravljaju se, niko ne sme posumnjati da su u dosluhu.
Hari je sela za sto za rulet naspram Džini, Gideon je seo na kraj stola, najdalje od krupijea. Tamo gde će izvesti potez.
Još jednom je pogledala ka međuspratu. Želudac joj se stegao od pomisli da bi Riva mogla da otkrije njen pravi identitet pred Gideonom. Zubiri je rekao da je Riva čak možda i umešana. Hari ne zna šta to zapravo znači, ali instinkt joj grozničavo govori da mora da ostane neprimećena.
Uzela je gomilicu jeftinih, tamnoplavih žetona. Začudo, ruke joj ne drhte. Džini se već snabdela žutim žetonima male vrednosti, a Gideon negde

u džepu ima kombinaciju tamnoplavih i crnih. Boje žetona su važne. Od njih zavisi zahvat, one će krupijeom upravljati kao marionetom.
Klejton je odnekud došetao do stola i stavio crni žeton na broj trideset dva. Široko se osmehnuo ostalim igračima. Njegova uloga druželjubivog američkog turiste malo trpi zbog otekline oko nosa prekrivene flasterom.
Krupije je video ulog i pogledao pravo u Klejtona. Zove se Dario, tako kaže bedž na prsluku. U ranim dvadesetim je i izgleda kao novajlija, a to je jedan od razloga što su seli za njegov sto.
Dario je dao znak supervizoru koji je prišao stolu. Krupijei moraju da prijave sve velike uloge šefu, koji će onda nadgledati spin i odobriti dobitak, ako ga bude. Supervizor je posmatrao Klejtona kao da hoće da ga zapamti u slučaju da kasnije treba da ga identifikuje u policiji. Zatim je klimnuo Dariju da počne.
Kuglica se zavrtela. Hari se igra žetonima. Igrači se guraju oko nje u dva reda i stavljaju uloge, trkajući se s točkom. Kuglica se zaustavila u polju.
– Quinze, negro, impar.
Dario je stavio plastični marker na dobitni broj petnaest.
Klejton je slegnuo ramenima i nekud otišao. Izgubio je, ali to nije važno. Važno je da su ga Dario i supervizor zapamtili da stavlja crne žetone pre spina.
Harin puls se ubrzao. Igra počinje. Stavila je po tri plava žetona na svako polje od dvadeset pet do trideset šest. Naspram nje, Džini je stavila nekoliko žutih žetona na treće tuce koje obuhvata te iste brojeve, samo s mnogo manjim dobitkom. Međutim, dobitak nije bitan. Bitna je boja Džininih žetona.
Hari ju je pogledala preko stola. Bela haljina bez bretela otkriva mršava ramena i ključnu kost koja štrči poput vešalice. Kosu je skupila u punđu navrh glave, naglašeno je našminkana, kao za nastup. Hari ne može da joj vidi oči. Da li se već cakle od alkohola?
Kuglica se zaustavila uz zveket. Crveno šesnaest. Hari i Džini su izgubile.
Dario je pokupio uloge, a Hari je odmah stavila na čoju istu kombinaciju tamnoplavih žetona. Dok radi prstima, pogledom prelazi po prostoriji, tobože pazeći na obezbeđenje, a zapravo razmišlja o tome da li je Zubiri postavio tim u kazinu.

Kuglica se vrti u točku. Ruke se pružaju preko stola i bacaju žetone po čoji. Dario bi trebalo da prati svaki ulog, međutim, pri ovakvoj gužvi na stolu, to nije moguće.
Hari i Džini i dalje gube i stavljaju žetone na sto. Hari je pogledala prema Gideonu i osetila neizdrživu želju da pobegne. A da samo priđe obezbeđenju? Da pozove upomoć? Srela je Gideonov ledeni pogled. Želudac joj se prevrnuo od pomisli na pištolj ispod sakoa.
Poređala je još jedan istovetni šablon uloga. Iznova i iznova razrađuje mogućnosti za beg. Pored svih tih kamera i obezbeđenja, ipak je Frankov zatočenik.
Nešto ju je preseklo kada je pomislila na Franka. Kada će joj reći zašto je angažovao hakera? Ako sada pobegne, neće nikad saznati. Vratiće se Zubiriju praznih ruku. Promeškoljila se u stolici. To joj se ne dopada. Tako je prokleto blizu. Setila se Stivijevog laptopa, sigurna je da se tamo kriju tajne. Tvrdoglavost je tera da ostane i pronjuška po njemu. Ipak, instinkt joj kaže da beži ako dobije priliku.
Kuglica se zaustavila u polju na točku.
– Veintiséis, negro, par.
Dario je stavio marker na broj dvadeset šest, tačno preko Harinih tamnoplavih žetona.
Koža joj je lepljiva. Ona i Džini su dobile. Hari je protljala kapke pitajući se da li Klejton može da opazi znak među svim tim ljudima. Ipak, ima dosta vremena. Krupije mora najpre da pokupi uloge koji su izgubili pa da isplati dobitke.
Dario je grabuljao po šemi i ubacivao žetone u mašinu za sortiranje. Kada je čoja ostala čista, krenuo je da isplaćuje nekoliko igrača na sredini stola.
Uskoro će doći do Džinine gomilice žutih žetona. Da bi je isplatio, moraće da uzme dve gomilice žutih žetona iz kutije sa žetonima pored sebe. Žuti žetoni nalaze se poslednji u kutiji. Što znači da će, za delić sekunde, Dario delimično okrenuti leđa stolu.
Krupijei su obučeni da nikada u potpunosti ne okreću leđa, međutim, skoro svi to čine. Nijedan krupije se ne okreće na isti način, ali Franko kaže da majstor poput Gideona može da izvede potez kod većine.
Hari ne diše. Znaju da će Dariov okret biti brz. Gideon neće imati mnogo vremena i ona još uvek ne veruje da će uspeti da ostane neprimećen.

Videla je potez desetak puta u stanu. Vešt je, nema govora. Ali u prostoriji prepunoj igrača i kamera?
Dario je pogledao ka Džininoj gomilici žutih žetona. Okrenuo se ka kutiji. U istom trenutku Gideonove ruke krenule su ka plastičnom markeru. Desnom rukom je pomerio tri Harina plava žetona ulevo, marker je ostao preko njih. Na njihovo mesto spustio je četiri žetona koja je skrivao u šaci. Onda je stavio marker preko njih, a levom rukom pokupio Harine žetone sa stola. Potez je elegantan, okretan; jedan jedini virtuozan zahvat. Sve je trajalo manje od sekunde. Dok se Dario okrenuo ka Džini, Gideon je već nestao u gužvi.
Hari posmatra ubačenu gomilicu žetona: tri tamnoplava poput njenih, ali s jednim crnim na dnu. Dariju će izgledati kao da je Hari stavila svoja tri plava žetona preko nečijeg uloga.
– Oho! Zaboga, vidi ti ovo! – Klejton se pojavio na drugoj strani stola.
Petsto evra na dvadeset šest! Dobio sam džekpot!
Dario je naglo podigao glavu i načas pogledao u pravcu markera. Prebledeo je kada je video crni žeton. Po očajnom izrazu lica vidi se da misli da je zbog tamnoplavih žetona jednostavno prevideo crni. Nešto je promrmljao sebi u bradu i zatim pozvao supervizora.
Klejton je već izazvao komešanje kod igrača. Vikao je kao kauboj koji tera stoku, dok su ljudi pokušavali da ga potapšu po ramenu. Namerno je stao na drugu stranu stola, što dalje od zahvata. Niko ne može da ga optuži da je odatle stavio zakasneli ulog. Osim toga, jednom je već stavio crni žeton na sto pre spina, što je pokazalo njegovu igračku taktiku i dobitak učinilo uverljivijim.
Supervizor je dugo i prodorno gledao u Klejtona, zatim je klimnuo glavom i odobrio isplatu. Dario je gurnuo dve gomile žetona preko čoje. Sedamnaest i po hiljada evra.
Harini prsti bride. Poređala je još jednu kombinaciju uloga. Džini takođe. Ako bi sada otišle, privukle bi pažnju i ukazale na to da su u dosluhu. Klejton je kod Darija razmenio dobitak za regularne žetone, a Hari je pogledala gore ka međuspratu. Ruke su joj se sledile na čoji.
Riva zuri pravo u nju.
Harino srce je poskočilo. Žena izgleda van sebe od besa. Na tren su im se pogledi sreli. Onda se Riva naglo okrenula i odmarširala iz Harinog vidokruga.

Prokletstvo. Da li dolazi ovamo da se suoči s njom? Da li zove obezbeđenje? Hari je preletela pogledom po prostoriji. Gideon je van Darijevog vidnog polja i vrzma se oko stola.
Oduzela se od straha. Ne sme da dozvoli da se suoči s Rivom, ne pred ostalima. Mora da nestane odavde, ali Frankova prokleta grupa je drži prikovanu.
Nešto joj je kvrcnulo u glavi. Polako je spustila žetone na čoju, osetivši zebnju pri pomisli da je poslednji koji je uradio to što se ona sprema završio mrtav. Ali trenutno nema izbora.
Ispravila se, a zatim prešla rukom preko kose i tako dala nepogrešivi znak za povlačenje.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:18 am






22.

Svi su odmah reagovali; sinhronizovana akcija.
Džini je krenula prva. Ustala je i pošla ka vratima. Zatim se Klejton odvojio i krenuo ka blagajni da unovči ulog. Hari je pogledala preko ramena. Gideon je zaostao i već je krenuo ka izlazu. Međutim, svakog trena će se okrenuti da proveri da li Hari ide za njim.
Hari je skočila na noge kao da ima ugrađene opruge. Krenula je na suprotnu stranu od izlaza, probijala se kroz gužvu i povećavala razdaljinu između sebe i Gideona. Dahćući, grozničavo je prelazila pogledom oko sebe. Mora da postoji još neki izlaz.
Zdesna je ugledala neobeležena vrata, zamaskirana na zidu obloženom lamperijom. Gurnula je svom snagom i okrenula kvaku, zatim je upala u prazan hodnik. Brzo je zatvorila vrata i pogledala levo, pa desno. Neobeležen hodnik. Goli zidovi. Kroz njih se čuje prigušeni zveket žetona. Noge joj klecaju. Kuda sad?
Krenula je nalevo i potrčala hodnikom, zaustavivši se naglo pored vrata s natpisom V. Toledo. Odnekud joj je sinulo. Viktor Toledo. Tip iz obezbeđenja koji je dobio dojavu u vezi s Frankom. Hari je cimnula kvaku, udarila o vrata. Zaključano, nema nikoga.
Zastenjala je. Potrčala je do kraja hodnika i izašla na stepenište. Hladno je, zbog zidova obloženih belim pločicama čini se da je još hladnije. Zagledala se u stepenice koje idu u cikcak. Vode samo nagore.
Pela se stepenicama, prelazeći po dve odjednom. Zvuk potpetica odzvanja o pločice na zidu. Gurnula je vrata na sledećem odmorištu i našla se na međuspratu.
Hari se naglo povukla unatrag i zadržala dah. Prešla je pogledom duž pasarele koja gleda na kazino. Prigušeno osvetljenje, na zidovima su slike, kao u nekakvom dvorcu. Rive nema.
Na vrhovima prstiju Hari je prišla balkonu i pogledala dole, tražeći među glavama Gideonovu kratku, svetlu kosu. Ugledala ga je pored izlaza kako se izvija tražeći pogledom po gužvi, s telefonom na uvetu. Lice mu je napeto. Zatim je prošao kroz izlaz i nestao s vidika. Hari je izdahnula i krenula unatrag. Kolena samo što je nisu izdala.
Možete se smatrati otpuštenom, gospođice Martinez.

Okrenula se. Riva je posmatra s vrata kancelarije. Usne su joj stisnute, kao da obuzdava srdžbu, te joj špicasto lice izgleda kao da ga je neko uštinuo.
Dođite u moju kancelariju. Smesta.
Harini obrazi su se zažarili. Riva se vratila u kancelariju, a Hari je pošla za njom na još klecavim nogama. Žena stoji za stolom. Nosi plavosivi komplet jednostavnog kroja koji se slaže s njenom hladnoćom. Odmerava Harinu duboko izrezanu haljinu. Hari se oseća kao dete koje su uhvatili u odeći za odrasle.
Isturila je bradu. – Možda bi trebalo da objasnim.
Sumnjam da možete. Niste me pozvali duže od nedelju dana, niste odgovarali na moje pozive. – Riva je pritisla taster na laptopu i negde u uglu je oživeo štampač. – Angažovala sam vas da otkrijete ko vara u mojim kazinima, a ne da igrate rulet.
Hari se ugrizla za usnu. Najpre je poželela da se brani, da popravi profesionalni ugled. Ipak, suzdržala se. Ako je Zubiri u pravu i ako je Riva umešana, koliko bi Hari smela da joj kaže?
Leđa su joj znojava. Mozak kao da joj se raspolutio, uhvaćen u vrtlog između istine i laži; između realnosti i iluzije. Između Hari i Dijegove.
Samo što sada nije Hari. Nije čak ni Dijegova. Sada je Hari prerušena u Dijegovu, koja mora da se vrati u Harin lik. Kao babuška s nekoliko njih unutar sebe. Vrti joj se u glavi od svih tih slojeva.
Riva je zgrabila papir iz štampača i nažvrljala potpis u dnu strane. Usne su joj stisnute. Nežnoplava kosa sjaji se na svetlu, ali kratak paž je suviše zaobljen za srcoliko lice. Gurnula je papir preko stola prema Hari. S mesta gde stoji Hari može da pročita zacrnjen naslov: „Obaveštenje o raskidu ugovora”.
Riva je udarila olovkom po papiru. – Angažovala sam vas da obavite posao i očekivala sam da me obaveštavate. Da mi se barem javite na telefon.
Hari munjevito razmišlja. Zasad mora da igra tu igru. Možda bi čak mogla da iskopa neki podatak o Franku. Okrenula je glavu ka prozoru koji gleda na kazino.
Morala sam da se uklopim dole. Da izgledam kao igrač. Šta mislite, dokle sam mogla da stignem špijunirajući varalice u sakou i pantalonama? – Pozajmila je malo nadmenosti od Dijegove. – Ne želim da budem

nepristojna, ali kada radim ovakve poslove, ne primam pozive.
Rivin pogled je leden. Hari se trudi da ne trepne. Pita se koliko li je poruka Riva ostavila na njenom telefonu. Telefon je u hotelu, zajedno s ostalim njenim ličnim stvarima; s identitetom koji je skinula, da bi postala Dijegova. Štrecnulo je u grudima kada se zapitala ko je još mogao da je zove. Hanter? Majka? Pogled joj se zaustavio na telefonu na Rivinom stolu. Mora da pozove Zubirija što pre.
Riva je piljila u nju za trenutak, zatim je bacila olovku. – Nemojte mi prodavati tu priču. Niste otkrili ništa. Zašto jednostavno ne priznate?
Pronašla sam vaše varalice. To se ne računa?
Riva se namrštila. U pogledu joj se vidi neverica, mada joj se tračak sumnje nazire u pogledu. Pogledala je kroz prozor.
Hoćete li da mi kažete da su sada ovde?
Hari razmišlja o opcijama koje su joj na raspolaganju. Ako kaže da je Frankova grupa bila u kazinu, Riva će proveriti snimke kako bi ih identifikovala. Što opet znači da će videti da je i Hari učestvovala u zahvatu. Videće Dijegovu. A to će biti teško objasniti. Ko zna na čijoj je Riva strani?
Hari je odmahnula glavom. – Čekam ih da se pojave.
I kako varaju na ruletu?
Rivine hladne, sive oči gledaju je izazivački. Hari grozničavo razmišlja. Da li da joj kaže za zakasneli ulog? Verovatno će i za to proveriti snimke. Harin mozak je utrnuo. Mora da odvrati Rivu od gledanja snimaka.
Nešto se probilo kroz zastoj u mozgu, nešto što je Franko rekao. Hari je pročistila grlo.
Pogađanje sektora.
Riva je zastala, zatim je odmahnula glavom. – To nije pouzdano. Koju opremu koriste?
Telefone, satove. Sve u šta se može ugraditi laserski skener i što nije zabranjeno u kazinu.
Ali pogađanje sektora postoji već godinama. To jednostavno nije precizno.
Čini se da je tehnologija napredovala. Mogu da snime brzinu kuglice, urade proračun smanjenja orbite i predvide mesto gde će se zaustaviti. – Hari sada već uveliko improvizuje, nadajući se da zvuči uverljivo. – Povećava izglede za dobitak za osamdeset procenata. To vam sigurno pravi

štetu.
Riva je prekrstila ruke. Prstima dobuje po rukavu. Proučava Harino lice.
Kako ste to saznali?
Imala sam sreće. Primetila sam neke znakove među ljudima koji se naizgled ne poznaju. Dosluh među neznancima.
U ovakvoj gužvi? To je veoma teško. Čak i za iskusnog agenta.
Hari je slegla ramenima. – Otac me je učio da obraćam pažnju na to još otkad sam imala šest godina. Kad to primetiš u pokeru, odmah napuštaš igru. Riva je posmatra s novim zanimanjem, kao da preispituje njene veštine.
Onda je pogledala u obaveštenje o otkazu na stolu. Hari vidi kako se bori s mišlju da je možda pogrešila. Ipak je na kraju pobedila njena nezgodna tvrdoglavost.
Vaš otac ima dobar instinkt. Ali moj šef obezbeđenja će sada preuzeti istragu. – Riva je sela za sto i pokazala Hari da sedne. – Ako možete da ih identifikujete na snimcima, mi ćemo ih goniti zakonskim puetm.
Harino srce je preskočilo. Ti prokleti snimci. Spustila se u stolicu i sumnjičavo pogledala u Rivu.
Pa, mogu da pokušam. Ali mislim da u poslednje vreme nisu dolazili ovde. Većinu toga sam saznala u baru, ne bih sada ulazila u detalje.
Stisla je usne i čekala, nadajući se da to zvuči kao da je koristila nemoralne metode. Predoseća da joj neko poput Rive to neće uzeti za zlo.
Riva je odobrila taj mali greh lakim pokretom glave i podigla slušalicu.
Imamo kamere i u baru. Možda smo ih snimili. Koliko ljudi?
Četvoro. Tri muškarca i žena. – Harin mozak se napreže. – Ali glavni igrač, Čavez, neće biti na vašim snimcima. S njim se sastaju napolju i, koliko vidim, on se nikada ne pojavljuje u kazinima.
Riva je ukucala broj, usredsređena na razgovor koji sledi. Hari se nagnula. Ili će joj reći da ima neke informacije o Franku ili je vreme da se kupi odatle.
Pred očima vidi Frankovo lice: primaknute oči, visoke jagodice; bes na pomen Rivinog imena. Osveta, tako je rekao Klejton. Hari se nalaktila na sto.
Možda ga poznajete. Visok tip, razvijen. Dugačak, crn konjski rep.
Izgleda kao ratoborni Indijanac.
Riva se umirila. Sedi zagledana u telefon. Kao da je najednom nekud

odlutala. Hari je čula muški glas kako se javlja s druge strane. Riva ćuti.
Hari je nastavila da opisuje. – Kako sam čula, on je neka mešavina Španca i Irokeza.
Riva je naglo podigla glavu i zagledala se u Hari. Oči su joj olovnosive, vilica joj se malo opustila. Tiho je rekla u telefon:
Izvini, Viktore. Pogrešila sam.
Polako je vratila slušalicu na mesto i zatim sklopila ruke ispred sebe na stolu. Pokreti su joj kratki i precizni, držanje pravo. Gleda u Hari.
Šta još znate o tom Čavezu?
Glas joj je promukao, kao da je dugo ćutala pre nego što je progovorila.
Hari je pažljivo posmatra.
Prevrtljiv – rekla je. – Čak i opasan. Čini se da vas baš ne voli.
Čkilji u Rivu, pokušavajući da nasluti njene misli. Jasno je da se Riva i Franko dobro poznaju. A pošto Franko tvrdi da zna kako je finansirala svoju imperiju, poznanstvo verovatno datira još odavno. Ipak, šta se krije iza tih naelektrisanih emocija?
Odlučila je da ide dalje. – Da li ga poznajete?
Riva se zagledala u prostor iza nje. Najzad je rekla:
Mislila sam da je mrtav.
Udahnula je duboko, ustala i prišla prozoru. Kretala se polako, kao neko ko se oporavlja od bolesti. Zatim je prstom razmakla kapke na venecijanerima i pogledala dole na kazino. Najzad je rekla:
Volela sam one stare pasarele. – Raširila je kapke još više. – Uvek su bile tako mračne, s tim crnim, neprovidnim staklima. Nekada sam se tuda šetala satima i dvogledom posmatrala igrače. Posmatrala svoju imperiju. – Preko usana joj je preleteo smešak. – Ponekad još uvek tumaram ovuda kasno noću.
Zagledala se u kazino. Izgleda kao da je odlutala, kao da je jedna uspomena dozvala druge i sada je nadolazeća prošlost vuče sa sobom poput plime. Hari se nije pomerila, nije htela da kvari trenutak.
Čavez. – Riva je odmahnula glavom. – To mu nije pravo ime. Ili, barem, nije ime pod kojim sam ga ja znala. Ali to valjda nije ni važno.
Iznenada je pustila venecijanere koji su zazvečali i vratili se u prvobitan položaj. Stisla je pesnice, kao da se teško kontroliše. Onda se okrenula i domarširala do stolice, povrativši malo od ranije žustrine. Zagledala se u Hari.

Kako znate toliko o Franku? O njegovim operacijama?
Sprijateljila sam se s devojkom. Kaže mi ponešto, izleti joj.
Kakva je? – Riva gleda u ruke. – Da li je bliska s Frankom?
Mršava i privlačna, tamnokosa. Džini Nešto. I verovatno spava s njim, ako me to pitate.
Možda su Franko i Riva nekada bili ljubavnici, ali Hari ne namerava da je poštedi. Stara ljubomora joj je trenutno poslednja briga.
Riva je isturila bradu. – I nikada nije kročio u moj kazino?
Samo diriguje spolja, koliko ja vidim. – Hari je oklevala. – Ako mene pitate, mislim da je varanje kazina samo sporedan posao.
Šta hoćete da kažete?
Nešto se tu ne slaže. Tehnika im je gotovo nepogrešiva, ali ne idu na velike dobitke. Mogu da vas udare još jače. Više dobitaka, veći ulozi. Kao da se poigravaju vama. Kao da čekaju nešto.
Čekaju šta?
Ne znam. Nadala sam se da ćete vi moći meni da kažete.
Hari posmatra Rivino lice, ali s njega se ne da pročitati ništa. Žena se nagnula preko stola i gleda Hari pravo u oči.
Kako da ih pronađem?
Glas joj se promenio. Hari je odmahnula glavom.
Ne znam. Ali verovatno mogu da saznam. Mogu da iskoristim Džini da im se približim, možda ću stupiti u kontakt s Frankom. Međutim, moram da znam o čemu se ovde radi.
Riva je posmatra dugo i prodorno. Dobovala je prstima po stolu, a onda je zgrabila obaveštenje o raskidu i pocepala papir na dva dela.
Učinite to. Približite se tim ljudima. Hoću da znam ko je umešan i šta smeraju. Ali najvažnije, hoću da znam kako da ih nađem.
Hari se zavrtelo u glavi. Ako je dobro shvatila, Riva ju je upravo angažovala da radi na tajnom zadatku u Frankovoj grupi. Lažni identiteti počinju da se ređaju unedogled. Kao odrazi u ogledalima što stoje jedno naspram drugog. A još uvek nema pojma šta se dešava.
Odmahnula je glavom. – Rekla bih da su ti ljudi opasni. Nemojte me pogrešno shvatiti, ne smeta mi malo opasnosti tu i tamo. Ali prethodno moram da znam u šta se upuštam.
Riva je slegla ramenima. – Varaju u mojim kazinima. Šta vam još treba?
Molim vas, obe znamo da tu ima još nečega. Šta Franko ima protiv

vas? Zašto vas goni?
Riva je raširila ruke. – Stvarno ne znam.
Ali kako ste povezani s njim? Zašto toliko želite da ga pronađete?
Riva je ćutala neko vreme, a onda ju je sasekla pogledom. – To vam već mogu reći. Vidite, Franko je ubio mog brata.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:19 am




23.

Hari nabada potpeticama niza stepenice, zvuk se odbija o tvrde, bele pločice. Naježila se. Mora da zove Zubirija.
Polako je otvorila vrata hodnika u prizemlju. Nadala se da će iskoristiti Rivin telefon, ali žena je prekinula sastanak tako što je prihvatila neki poziv i smesta odmahnula rukom prema Hari, dajući joj do znanja da su završile razgovor. Hari je iskoristila priliku da šmugne dok je još mogla.
Oklevala je na vratima. Hodnik u prizemlju je slabo osvetljen, kroza zid se čuje prigušeno okretanje točkova za rulet. Puls joj se ubrzao pri pomisli da se osmeli i izađe u otvoreni prostor kazina. To što je pobegla Frankovoj grupi znači da je verovatno pobegla i Zubirijevim agentima. Pod uslovom da su uopšte bili tamo.
Hari je ušla u hodnik premotavajući u glavi razgovor s Rivom. Pokušala je da izvuče od nje još nešto o smrti brata, ali žena se nije upecala.
Franko ga je ubio – rekla je. – To je sve što treba da znate.
Vrata što vode ka stepenicama zatvorila su se i Hari je krenula hodnikom. Nešto se promenilo. Na podu ispred sebe vidi snop svetlosti u obliku trougla. Vrata kancelarije Viktora Toleda su otvorena.
Polako je krenula i zavirila u kancelariju. Izgleda da u kancelariji nema nikoga. Jako fluorescentno svetlo osvetljava snežnobeli nameštaj – beli sto, bele zidove, beli pod.
Beli telefon.
Puls joj je podivljao. Sprava blešti poput svetionika. Pogledala je na hodnik, zatim ušla u kancelariju, podigla slušalicu i počela da okreće broj. Prsti su se zaustavili na trećoj cifri. Mozak je otkazao. Ne može da se seti Zubirijevog broja.
Prokletstvo! Kako, dovraga, ide? Stisla je pesnice.
Misli!
Urezala ga je u pamćenje. Danima je mogla da ga izrecituje kad god je htela, jedan broj ređao se za drugim poput pevljive pesmice. Pokušava da dozove ritam, ali joj izmiče. U glavi joj je zbrka. Pamćenje je otkazalo.
Dođavola!
Hari je udahnula duboko. Možda će kiseonik pokrenuti mozak. Onda se setila nečeg i drugi broj joj se pojavio pred očima. Bez razmišljanja je

okrenula broj drhtavim prstima. Onda je čekala da se neko javi.
Hanter.
Glas mu zvuči napeto, kao da mu je fitilj kratak. Zastala joj je knedla u grlu. Hari je to pripisala olakšanju zbog toga što čuje poznati glas.
Ja sam – rekla je.
Hari, bože! Gde si, dođavola?! Pokušavam da te dobijem već dva dana.
Progutala je knedlu, nije mogla odmah da progovori. Hanter nije primetio. Po njegovom tonu je zaključila da ima dosta toga da joj kaže.
Potražio sam ona imena što si mi tražila. Premda to nije baš pametno, moram da dodam.
Čula je tapkanje po tastaturi i zamislila ga kako ozlojeđeno čkilji u ekran zato što je prikovan za radni sto. Kako bi volela da ga vidi.
Džini Von – rekao je. – Iz jedne od najbogatijih dablinskih porodica. Jedriličari, uzgajivači konja, operski znalci, kolekcionari umetničkih dela.
Nema policijski dosije? – Hari želi da Hanter nastavi da priča. Sad joj je i sam njegov glas uteha.
Ne. Ali Klejton Džejms ima. Najnoviji su pronevera i pokušaj ucene.
Čitao je spisak hapšenja dvadeset godina unazad. Hari upija tu uverljivost u njegovom glasu. Onda je naterala sebe da ga prekine.
Hanteru…
Kada se vraćaš?
Zatvorila je oči za tren, držeći slušalicu obema rukama, kao da će ga to na neki način približiti. – Uskoro.
Ja… – Hanter je oklevao, zatim pokušao ponovo. – Momci iz tehničkog odeljenja, trebaš im. Neće da rade ni sa kim drugim. Čini se da si veoma tražena tamo.
Stvarno? – Hari je uspela da izgovori. Htela je da ga zadrži na vezi, te je rekla: – Kako si došao do tih podataka o Klejtonu?
Veruj mi, bolje da ne znaš. Recimo da to ne bih radio ni zbog koga drugog.
Napravio je značajnu pauzu, a zatim pročistio grlo, kao da se zbunio onim što je upravo izgovorio. Možda ni on ne razume tu vezu ništa bolje nego ona.
Hari je pogledala ka vratima. – Da li je tvoj izvor našao nešto o Gideonu Reju? On je Frankov drugar. Ponaša se kao da mu je anđeo čuvar.

Ne mogu da budem vaš anđeo čuvar.
Slučajno podsećanje na Zubirijeve reči izazvalo je spoj u njenoj glavi. Negde se neka siva ćelija promeškoljila i rekla: Aha! A onda je izbacila Zubirijev broj telefona. Ceo i nedirnut. Hari je zatvorila oči i ćutke zahvalila. Onda je obišla oko stola slušajući kliktanje Hanterove tastature. Zna da mora da prekine razgovor.
Izvini, Hanteru, nešto mi je iskrslo. Moram da prekinem.
Čekaj, imam još. Ovo moraš da čuješ. Nemam ništa o Gideonu Reju, ali sam iskopao još nešto o Rivi Mils.
Hari se umirila. – Stvarno?
Jel’ znaš da je povezana s organizovanim kriminalom?
Čula sam da je imala podršku mafije kada je počinjala s kazinima.
To je bilo osamdesetih. Ovo je nešto skorije. Nema nikakvih dokaza, ali FBI sumnja da je umešana u reketiranje i kriminalne radnje protiv države.
Hari se setila Zubirijevih slajdova: trgovina drogom, oružane pljačke, iznuđivanje, korupcija.
Hanter je nastavio. – Možda njeni poslovi nisu bitni. Ti goniš Čaveza, zar ne? Možda ne postoji veza između njega i Rive Mils.
Veza postoji. Rekla mi je da je on ubio njenog brata. Hanter je zaćutao. – Čekaj sekund.
Hari je još jednom nervozno pogledala ka vratima i premestila se s noge na nogu. Hanter se javio.
Brat, Endi Mils. Ubijen u Las Vegasu 1989. Prostrelna rana na glavi.
Osamnaest godina.
Zaćutao je, verovatno čitajući dalje. Hari se sledila, pokušavajući da zamisli Franka kako puca u glavu osamnaestogodišnjaku. Jel’ stvarno toliko lud?
Hanter se vratio. – To je sve što imam o njegovoj smrti. Izgleda da je imao oštećenje mozga od rođenja. Pretpostavljaju da je fetalni alkoholni sindrom. Drugim rečima, majka je bila pijanica. Sudeći po onome što ovde piše, Riva ga je manje-više sama odgajila.
Bože. Majke. Ko zna kakvu sve štetu mogu da naprave? Hari je dozvolila sebi da pomisli na Mirjam, kao da dira u svežu ranu da bi videla koliko još uvek boli. Zarila je nokte u dlan. Da s jednog bola skrene pažnju drugim.

Nema više ništa o bratu – Hanter je završio. – Videću šta još mogu da iskopam, pošto je to veza s Čavezom.
Zapravo, postoji još jedna veza. Organizovani kriminal. Verovatno nije samo Riva umešana.
Najzad ga je obavestila o onome što je saznala iz Zubirijevih slajdova: transnacionalne kriminalne organizacije; globalni terorizam; prihod od kriminala od devetsto miliona dolara za šest meseci.
Kada je završila, Hanter je dugo ćutao.
Kolumbijski karteli? – rekao je naposletku. – Trijade i Islamski džihad? Jebote, Hari. Šta, dovraga, rade ti baskijski policajci? To je ogromno. To su globalne organizacije, opasne, jebote. Kako smeju da regrutuju amatera poput tebe? Samo se drži dalje od Vaska, zaboga, i nemoj slučajno da se predomisliš. Ne smeš da uđeš tamo.
Hari gleda u pod i ćuti. Tišina je sve napetija, poput struje između njih.
Kada je Hanter ponovo progovorio, jedva ga je čula.
Već si ušla, zar ne? Zatvorila je oči. – Jesam.
O, bože, Hari.
Dlanovi su joj se oznojili. Čeka da počne da viče, ali on zvuči suviše uplašeno da bi se rasrdio. Rukom je pritisla usne i shvatila da je bila isključena; da se zavaravala kako je sve to samo potera za varalicama u kazinu. Zna da to nije tačno; slajdovi su bili dovoljno jasni. Međutim, ona ih je zanemarila, pokušavajući da se sakrije među slojevima.
A u kom je sloju sada? Ponekad se čini da uvek igra neku ulogu. Ako ne pripazi, prava Hari može uskoro nestati. Možda će se jednog dana pogledati u ogledalu i u njemu videti beskraj.
Odmahnula je glavom. Od straha čuje žamor u glavi.
Steže slušalicu kao da se drži za Hantera. Hantera, koji nikada ne igra uloge, nikada ne koristi mađioničarske trikove. Hanter je stvaran.
Gde si sada? – Zvuči kao da mu se grlo steglo.
U Rivinom kazinu.
Jesi li dobro?
Dobro sam.
Upoznala si Čaveza? Jel’ ti poverovao?
Mislim da jeste. Ali me proverava. – Setila se nelagodnog primirja između sebe i Franka. Koliko je krhko. – Mislim da voli da ga se ljudi

plaše.
Hanter je zastenjao. – Hari, moraš da izađeš. Molim te.
Znam. Hoću. – Vežbala je Zubirijev broj recitujući ga neprestano u glavi. – Evo, sad ću.
Hanter je teško uzdahnuo. Zatim je skoro naredio. – Samo spusti slušalicu i idi. Zovi me kad budeš izašla. Ako me ne budeš zvala, kunem ti se da ću doći tamo da te nađem. Ozbiljno ti kažem.
Hari je progutala pljuvačku. Vratila joj se knedla u grlu. Prošaptala je obećanje da će ga zvati, zatim je polako prekinula vezu, nerado se odvojivši od njegovog glasa. Obrisala je dlanove o haljinu i ponovo posegnula za telefonom da pozove Zubirija.
Onda se zaustavila. Krajičkom oka videla je pokret i podigla pogled. Gideon stoji na vratima.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:19 am




24.

Šta to radiš, jebote?
Gideon ju je prostrelio pogledom. Niz kičmu joj je prošao drhtaj.
Koliko dugo već stoji tu?
Isturila je bradu i tresnula slušalicu nazad na mesto. – Dobro, kud si ti
nestao, dođavola? Mene uhvati obezbeđenje, a vi pobegnete. Kako to?
Krenula je ka vratima, ali Gideon se nije pomerio. Posegnuo je za njom i zgrabio je za ručni zglob.
Koga si htela da pozoveš?
Prsti su mu se zarili u njenu ruku. Pokušala je da se otrgne, ali kao da je drži čeljustima. Zaškrgutala je zubima.
Mogla sam da pozovem tebe ili Franka, da ste imali poverenja da mi date neki broj i telefon.
Gideon joj se uneo u lice, ona čkilji u njegovu išaranu kožu, koja je između pega bela kao alabaster. Stegnuo ju je za zglob i ona je ustuknula.
Ako baš hoćeš da znaš – rekla je – htela sam da pozovem svoj broj. Pretpostavljam da je kod nekog od vas, pa sam mislila da će se neko javiti. Kako bih inače mogla da vas nađem, jebote?
Gideon je zaškiljio, a na licu mu se urezao izraz sumnje. – Šta se desilo tamo? Zašto si dala znak za povlačenje?
Niste je videli?
Koga?
Ženu na balkonu. Piljila je pravo u mene, odmah posle zahvata. Lice mu se načas izobličilo. – Plavokosa žena? Sivi komplet?
Dakle, i on je video Rivu. Hari je klimnula glavom.
Kažem ti, gledala me je pravo u oči. Znala je. Rekao si mi da pazim ako neko posumnja, jel’ tako?
Ali onda si nestala. To nije bio deo plana.
Tvoj plan je bio sranje. Obezbeđenje me je uhvatilo odmah pošto sam ustala od stola i dovuklo me u njenu kancelariju. Ispostavilo se da je to vlasnica, Riva Mils.
Hari je odmeravala Gideonovo lice. Nije se promenilo. Pomno ju je posmatrao, kao lav gazelu, čekajući pograšan korak.
Šta si joj rekla? – pitao je.

Ma, daj. Samo sam se pravila luda. Pustila me je i rekla da se ne vraćam više. – Hari je istegla vrat da bi pogledala u hodnik. – Slušaj, možemo li da brišemo odavde, molim te? Samo treba da pogleda glupave snimke i provaliće nas.
Gideon ju je stegao za zglob toliko jako da je pomislila da će joj polomiti kosti. Kratak jauk joj se oteo s usana. Zagledao se u nju za trenutak, a onda joj je odgurnuo ruku i pomakao se u stranu da prođe.
Hari je krenula niz hodnik, trljajući zglob. Oseća Gideonov pogled na leđima kao žeravicu. Zna da nije u potpunosti progutao njenu priču, ali barem se čini da nije čuo njen razgovor s Hanterom.
Našla je vrata koja vode u kazino i ušla, s Gideonom za petama. Nakratko je pogledala na međusprat dok se probijala kroz gužvu, ali gore nije bilo nikoga. Da li je Riva u kancelariji i posmatra kroz venecijanere?
Hari je požurila kroz izlaz i obrela se u mračnoj ulici. Zgrčila se od hladnoće i zagledala u prometnu uličicu. Nepoznata muzika tutnji iz nekog bara. Ljudi govore španski svuda oko nje, ali čak i to se čini nepoznatim. Baskijski naglasak joj zvuči jednolično. Pogledala je u nazive ulica: baskijsko ime na jednom zidu, špansko na drugom. U grudima joj se steglo, izgubljena je. Kao da je skrenula s puta. Odsečena od saveznika.
Kako će, dođavola, sada kontaktirati sa Zubirijem?
Gideon je spustio čvrstu ruku na njena leđa. Dozvolila mu je da je izvede iz Starog grada i odvede do prometnog bulevara. Pet minuta kasnije bili su u automobilu, na putu ka reci.
Hari je krišom pogledala Gideona. Kosa mu je nakostrešena, kao bakarne niti koje mu se pomoću magneta drže na glavi. Pošto se čini da ga vožnja malo smiruje, odlučila je da neko vreme ne koristi svađalački ton Dijegove. Uzdahnula je i naslonila glavu na naslon.
I gde su ostali?
Odvezili su se Klejtonovim kolima.
Kako to da nismo putovali zajedno? Suviše rizično?
Gideon je odmahnuo glavom. – Ne podnosim smrad duvana koji ta žena ostavlja u mom volvou.
Hari je izvila obrve. Ne bi pomislila da ubica može biti pedantan.
Ti baš ne voliš Džini, zar ne?
Šta tu ima da se voli? Ona samo pije i puši.
Hari se namrštila, kao da razmišlja o tome. – Moram da priznam da mi

nije lako da zamislim nju i Franka.
Gideon je prezrivo frknuo. – Franko je kao ja. Žilav, s ulice. Ali ona. – Iskrivio je usne. – Cilindri i dijademe, to je njeno društvo.
I kako su se našli?
Gideon je slegao ramenima. – Radila je neku prevaru s antikvitetima u Nevadi. Skulpture, lepa umetnost, tome slično. Franko ju je provalio, proverio. Smatrao je da bi mogao da je iskoristi.
Za šta?
Videla si.
Ma daj, Gideone, nisam glupa. Ovde se dešava nešto mnogo veće od zakasnelih uloga na ruletu. Šta on zapravo namerava?
Gideon se namrštio i nije rekao ništa. Naglo je okrenuo volan i skrenuo prebrzo. Hari se uhvatila za sedište i primetila da je stegao vilicu. Izgleda da mu je krivo zbog nečega, kao da ga je ta tema zabolela. Onda joj je najednom sinulo da Gideon možda ne zna. Možda Franko svom starom prijatelju ne govori sve. A to boli.
Pokušala je da pročačka po rani. – A ti? Zbog čega si ti ovde? Da bi Franko i tebe mogao da koristi?
Franko i ja smo partneri, uvek smo bili.
Osim za zamenu žetona, za šta mu još trebaš? Za ubijanje?
Gideon ju je podrugljivo pogledao. – Pa šta i da je tako? Još nikoga nisam ubio bez rezloga.
Hari je osetila kako joj se želudac steže i odlučila da prekine tu temu. Neko vreme su se vozili u tišini duž puste rečne obale. Voda udara o zidove nasipa, praveći talase dovoljno velike za surfovanje. Opazila je nešto prepoznatljivo: most Zuriola i bleštavu staklenu dvorana u pozadini. Nisu daleko od stana.
Nekoliko minuta kasnije parkirali su se ispred zgrade. Hari je pogledala u redove tamnih prozorskih kapaka i zamislila stan uređen u smeđim tonovima, tamo gde je zatočenik već ceo dan. Setila se Hantera i obećanja da će izaći odatle. Grlo je boli.
Pošla je za Gideonom do stana na trećem spratu. Džini se odmara na kanabetu. Pozdravila ih je lenjo izvivši obrvu. Haljinu je zamenila helankama i širokom majicom sa širokim okovratnikom, koji joj otkriva ramena. Čak i tako obučena izgleda elegantno i nije teško zamisliti je u svetu lepe umetnosti.

Džinin pogled je s njih prešao na vrata. Hari se okrenula i videla Franka kako ulazi u sobu. Orlovsko lice izgleda mračno i opasno. Ustremio se na Gideona.
Šta se desilo tamo, jebote?
Gideon je podigao ruke da ga smiri i ispričao. S obzirom na nepoverenje prema Hari, njegovo viđenje događaja bilo je iznenađujuće objektivno. Verovatno bi svaki nagoveštaj da mu je pobegla doveo u pitanje njegov rad.
Gideon je završio i Hari je zadržala dah. Franko se okrenuo k njoj i pogledao je natmureno i odsutno. Osetila je kako se Džini skupila na kanabetu poput puža koji se uvukao u kućicu. Hari se setila Rivinog brata. Prostrelna rana na glavi. Osamnaest godina. Zarila je nokte u dlanove. Na koju stranu će Frankovo raspoloženje sada prevagnuti?
I? kako je izgledala?
Hari je trepnula. Nekoliko trenutaka joj je trebalo da shvati da je pita za Rivu. Zvučao je kao da okleva, kao da se priprema za odgovor. Tako se čovek raspituje za staru ljubav ili najljućeg neprijatelja. Mada, što se Hari tiče, razlika je često zanemarljiva.
Kakvo je to pitanje? – rekla je. – Bila je van sebe od besa, kakva bi bila? Sumnjala je da varam u njenom kazinu. Pitam se kako vas, dovraga, nisu ranije provalili.
Franko joj se zagonetno osmehnuo. – Možda hoću da nas uhvate. Na kraju.
Hari se namrštila i primetila zbunjenost na Gideonovom licu. Franko je zakoračio prema njoj, dok je elektromagnetno polje agresije lebdelo oko njega.
Mogla si da nestaneš – rekao je. – Da pobegneš.
Zašto, jebote? Još uvek nisam obavila posao, zar ne?
Posmatrao ju je prodorno nekoliko trenutaka, a zatim pokazao glavom prema kuhinji. Hari je otpratila njegov pogled. Na pultu se lepo vidi torba za laptop.
Stivijev. – Franko se nasmejao i ispružio dlanove velikodušno. – Sada je tvoj.
Džini je naglo podigla glavu. Hari je osetila žmarce, svesna da je upravo uznapredovala. Zvanično je primljena u njihove redove. Pogled joj je prikovan za crnu torbu na pultu, u glavi joj se roje razne varijante onoga

što bi tu mogla pronaći.
Gideon se unervozio. – Hej, Franko. Jesi li siguran? Još uvek nije isključeno da laže.
Ali Franko ga ne sluša. Klimnuo je glavom ka Hari.
Možeš da ga pregledaš kasnije. Nastaviš tamo gde je on stao. A sada, presvuci se. Ideš sa mnom. – Pucnuo je pristima. – Nema više testiranja. Vreme je da ti pokažem nešto.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:19 am





25.

Marti se još više skupio u haustoru, pogleda prikovanog za ulaz u zgradu s druge strane ulice.
Drhti u mraku. Tu je tek pet minuta, a već mu je hladnoća ušla u kosti. Pogledao je na sat. Franko u to vreme obično kreće u akciju. Marti samo hoće neki znak da je čovek u istom stanu.
Naslonio se na zid, vlaga mu prodire kroz jaknu. Ulice su tihe, čuje se samo divlji huk reke u blizini. Marti se stresao. Na tren se ponovo našao na mostu: ledeni talasi mu zapljuskuju usta i nos, voda mu ulazi u grlo. Obrisao je znoj sa čela. Od proklete reke se prehladio.
U ulazu prekoputa se upalilo svetlo. Marti se ispravio i prislonio leđa uz vrata. Franko i tamnokosa devojka nalik na Špankinju izašli su iz zgrade i ušli u obližnji automobil. Marti gleda kako odlaze i neko vreme pogledom prati stop-svetla. Posmatra kako se polako kreću uz reku i zatim skreću ka promenadi duž grebena u zalivu.
Da li to Franko vodi devojku u skladište?
Marti se namrštio, izvukao se iz haustora i nesigurnim korakom krenuo od reke ka dobro osvetljenim gradskim ulicama. Franko joj verovatno veruje, ali Marti nije baš ubeđen. Planirao je da iznese svoje sumnje Franku, a onda je video Debeljkovo lice na televiziji. Jadniku je neko prerezao vrat. Marti je progutao pljuvačku, grlo ga boli. Gazdarica mu je prevela reportažu. U vestima nisu spomenuli nikakvu vezu s Rivinim kazinom, ali to ga je naplašilo i instinkt mu je naložio da se primiri neko vreme.
Osvrnuo se prema putu kojim se automobil odvezao i zamislio prizor koji će devojka zateći kada tamo stignu. Marti je već video skladište. Franko je svaka dva-tri dana pravio istu maršrutu i Marti bi ponekad čekao u zasedi pored pristaništa i posmatrao.
Uvek je znao da je tu ulog mnogo veći nego varanje u ruletu. Franko tako samo navlači Rivu, isto kao što je Marti navukao Engleza na početku prevare s pokerom. Priprema terena, mamac za žrtvu.
Marti je još više zategao jaknu preko grudi. Setio se skladišta i ljudi s kojima se Franko tamo uhvatio: nasilnici s ličnim obezbeđenjem; okoreli momci koji zahtevaju poštovanje i ubijaju kada ga ne dobiju.

Nešto je šušnulo u senci iza njega i Marti je naglo pogledao preko ramena. Ulica je prazna. Pružio je korak. Otkad mu je Toledo pripretio na mostu, ima utisak da ga neko uhodi.
Marti se vratio do starogradskih ulica, tražeći toplotu nekog bara koji još radi. Ne planira da se vraća u iznajmljenu sobu. Toledo bi tamo suviše lako mogao da ga pronađe.
Znoj mu se sliva niz leđa. Toledo mu je dao tri dana da mu isporuči Franka. Možda bi samo trebalo da mu kaže gde se tip krije. Kad je izdaja u pitanju, ništa lakše od toga. Marti je ustuknuo, glava mu pulsira. Ili da ne kaže ništa? Da zaštiti Franka. Da ga pusti da odigra igru po planu i da umesto toga proda Rivu.
Bože, koga od njih dvoje da ocinkari?
Tiho je zaječao. Zašto bi ga bilo briga za oboje posle svega što su uradili, dovraga? Uspomene su počele da naviru. Odagnao ih je, ne želeći da razmišlja o davnašnjoj lojalnosti. Umesto toga, usredsredio se na njemu bližu stranu problema: brza lova ili šira slika. Sitna ili krupna prevara.
Pažnju mu je privukao odjek glasova, te je pošao za njima do obližnjeg bara na Trgu Ustava. Gosti žamore ispod senovitog zasvođenenog prolaza, glasovi odzvanjaju usled prirodne akustike trga. Marti je zašao u prolaz, pogledao levo i desno, a zatim ušao u ušuškani bar.
Toplota i svetlost obavili su ga poput ćebeta. Došao je do šanka. Ponovo ga je oblio znoj zbog groznice. U glavi mu se vrtelo te se pridržao za pult. Bože! Ta jebena reka. Treba mu piće. Ima dovoljno novca da pregura noć, ali posle toga će biti go kao pištolj. Zatvorio je oči. Možda će sutra imati snage da nabavi malo gotovine.
Podilaze ga žmarci, jedva je otvorio oči. Neko ga posmatra. Siguran je u to; kao da su ga potapšali po ramenu. Pogledao je udesno. Privlačna riđokosa sedi za šankom i posmatra ga preko ruba čaše. Trebalo mu je nekoliko trenutaka, ali prepoznao ju je. To je ona riđokosa s kojom je flertovao prošle nedelje u Rivinom kazinu.
Nasmejala mu se stidljivo i podigla čašu u znak pozdrava. – Sećaš se mene?
Hej, naravno da se sećam. – Marti je pogledao okolo, tražeći čoveka s kojim je bila, onog žabolikog što mu je Marti ukrao žeton. Nema ga. Marti se smestio pored nje i nasmešio.
Pa, kakve si sreće ovih dana?

Eh, znaš. – Pogledala je u piće. – Nekad dobiješ, nekad izgubiš. Ali dobro sam.
Nasmešila mu se još jednom, mada ovoga puta nekako neubedljivo. Starija je nego što je mislio, možda u kasnim tridesetim, kao on. Već joj se vidi oko očiju. Međutim, kosa joj je mlada: griva lokni tople bakarnocrvene boje. Dobro, boja verovatno dolazi iz tube, ali Martiju nije važno. Divi joj se zbog truda.
Iskapila je čašu, a onda pokazala glavom ka vratima. – Uvukao si se ovde kao neki prestupnik. Kriješ se od nekog?
Ima blagi naglasak južnjačke lepotice, od kojeg mu struja prolazi niz kičmu. Odmahnuo je glavom i primakao joj se.
Samo od nekih ljudi s kojima trenutno ne želim da razgovaram. – Zastao je i pogledao unaokolo po baru. – Gde ti je… ovaj… muž?
Riđokosa se nasmejala. – On mi nije „ovaj, muž”. – Pogledala je u ruke.
Ali plaća račune.
Martijev pogled se zadržao na onome što se da videti od njenih oblina. Prvi put je primetio zelenkaste modrice po rukama. Vragolasto ga je pogledala ispod trepavica.
Zapravo, otputovao je na nekoliko dana.
Neka toplina je prošla Martijevim venama, delujući kao iznenadni anestetik za hladnoću u bolnim kostima. Pre nego što je stigao da odgovori, barmen se pojavio s računom za riđokosu i Marti je iskoristio priliku da se pogleda u ogledalu iza šanka. Izgleda užasno. Posiveo je, oko očiju ima kolutove tamnije od plavog patlidžana. Ako ništa drugo, kosa mu je gusta, još uvek uglavnom plava. Ljudi mu uvek govore da ima dopadljivo lice.
Barmen brblja nešto na španskom. Kada se Marti okrenuo, video ga je kako drži račun u ruci i mršti se na njih dvoje. Riđokosa je čvrsto stezala novčanik, jarkoružičastih obraza. Marti je pogledao u njen račun. Nije mnogo, samo nekoliko pića, ali novčanice koje drži u ruci nisu dovoljne da pokriju trošak.
Riđokosa ga je pogledala ponizno. – Veoma mi je žao što moram da pitam, da li bi mogao…?
Hej, biće mi zadovoljstvo. – Marti je preturao po džepovima i našao novčanik. Uspeo je da pokrije njen nedostatak i da im kupi još po jedno piće.
Hvala – kazala je riđokosa slabašnim glasom. – To mi znači. Baš si

me uhvatio bez pare.
Čini se da ti ipak nije išlo na ruletu.
Pogledala ga je zahvalno, a Marti je odložio skoro prazan novčanik. Nije naivna. Ako neko zna kako se vara, onda je to on. Možda je čekala celo veče da se pojavi neka naivčina. Posmatrao je užarene obraze, vatrenu kosu. Pa šta i ako kupi nekoliko pića u zamenu za njeno društvo? Trenutno mu to izgleda kao veoma povoljna ponuda.
Barmen je stavio pića na šank i riđokosa je s osmehom kucnula čašu o Martijevu.
Za kavaljera. – Otpila je gutljaj vina i pogledala ga radoznalo. – Onda, ti ljudi što ih izbegavaš. Hoćeš li se zauvek skrivati od njih?
Možda hoću. Moram prvo da donesem jednu odluku. – Marti je pogledao u čašu s viskijem. – Valjda nisam još spreman za to.
Onda odluči da ne odlučiš. Meni to uvek uspeva.
Marti se nasmejao i pijuckao piće. Viski mu žari utrobu. Potiljak mu je mokar od znoja i blago mu se muti pred očima. Riđokosa je stavila hladnu ruku na njegovu nadlakticu.
Jesi li dobro? Ne izgledaš baš najbolje.
Marti je trepnuo i nasmejao se nemarno. – Nisam mnogo spavao prošle noći. Nekoliko viskija i biću kao nov.
Nategao je iz čaše. Možda će alkohol da sagori toksine iz te proklete reke. Celu noć se preznojavao i sanjao grozničave snove o Endiju. Pojavila mu se slika pred očima: opšta panika, ljudi vrište; Endijevo mršavo telo sklupčano na zemlji, s tamnom rupom na glavi. Marti je sabio ostatak pića.
Riđokosa ga je stegla za nadlakticu i tako ga vratila u sadašnjost.
Imam bolju ideju. – Glas joj je tih i zavodnički. – Zašto ne pođeš sa mnom? Možda nemam novca, ali još uvek imam sobu u hotelu, plaćenu za još nekoliko dana.
Toplota mu prožima celo telo. Pogledao ju je u oči i pročitao velikodušnost i glad u pogledu. Traži utehu. Neki privremen ventil, isto kao i on. Šta tu ima loše, dovraga?
Sišla je sa stolice. Odmerio je njene obline i krenuo za njom iz bara. Pomislio je na Toleda i na to da bi mu njena hotelska soba mogla ponuditi utočište. Još malo će se skrivati.
Odlučiće da neće da odluči.
Njegov život je uvek bio dugačak spisak pogrešnih odluka. Možda će

uspeti da ne doda još jednu. Bar ne odmah.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:19 am




26.

Kuda ćemo?
Franko nije odgovorio. Udaljavaju se od reke. Hari je krišom pogledala k njemu. Pri uličnom svetlu na licu mu se ocrtavaju visoke jagodice, te sada još više podseća na indijanskog poglavicu. Hari se ugrizla za usnu. Trenutno je smiren, skoro bezopasan. Poslednje što želi jeste da ga razdraži mnoštvom pitanja.
Skrenuli su levo prema aveniji koju Hari sada već prepoznaje kao Bulevar Alameda. Obujmila se rukama i osetila kako joj srce tuče u grudima. Instinkt joj govori da će sada videti nešto važno, ali misli joj lete ka Makardlu. Znao je previše. Podilaze je žmarci. Kada joj Franko izloži svoje planove, hoće li ikada moći da je pusti?
Polako su se zaustavili ispred semafora i Franko je pokazao glavom ka prozoru. – Nisi baš mnogo videla od grada otkad si došla, zar ne?
Hari je zurila u njega. To je rekao sažaljivo, kao da je, zaboga, bila samo previše zaposlena da bi razgledala grad. Odmahnula je glavom, diveći se njegovoj sposobnosti da s lakoćom začini realnost nečim smešnim.
Ne, nisam.
Imaš li rodbinu ovde?
Hari se setila grobnice na groblju De Polo. – Ne.
Ne izgledaš kao Baskijka, znaš?
Rekli su mi da u lozi postoji neki ribar iz Kadiza. On je kriv.
Franko je klimnuo glavom, kao da je time stvar razjašnjena. Svetlo na semaforu se promenilo i on je ubacio u brzinu. – Moja stara je bila oličenje žene iz srednjeg veka. – Izdužena brada, krupno lice. – Odmahnuo je glavom. – Opasna žena. Jedini put kad ju je otac pobedio u prepirci bilo je onda kada mi je nadenuo ime Franko, po svom ocu.
Hari se promeškoljila u sedištu, ne znajući šta da misli o njegovom ljubaznom ćaskanju. Približiti se njemu izgleda opasno, kao da igrate
„Koliko je sati, gospodine vuče?”. Približavate se sve bliže, dok se vuk najzad ne okrene i zgrabi vas.
Franko je iznenada skrenuo levo pa vozio ulicama tamo-amo, dok se Harina unutrašnja mapa grada nije potpuno zbrkala. Pogledao ju je krajičkom oka.

Često si radila s Makardlom?
Ne baš. – Gledala je kroz prozor. Sve te ulice prepune kafea počinju da liče jedna na drugu. – Provalili smo u nekoliko korporativnih baza podataka, tražili otkup, ali to je sve. Ja uglavnom više volim da radim sama, kao i Makardl.
Da, i ja. – Franko je klimnuo sam sebi, kao da se premišlja. – Ipak, ponekad ti je potrebna pomoć, sviđalo ti se to ili ne.
Možda. – Hari se okrenula i posmatrala njegov natmureni, grubi profil. – Ali da se ja pitam, ipak ne bih rekla sve saradnicima.
Pogledao ju je prepredeno. – Pametna devojka. Nikome ne govori ništa što ne mora da zna. Naročito nekome ko je ispod tebe u lancu ishrane, jel’ tako? Da mu ne bi palo svašta na pamet.
Misliš na Gideona?
Hej, volim ga kao brata, nemoj pogrešno da me shvatiš. Ali jednostavno, nešto mu ne govorim. – Gleda je prodornim crnim očima. – A ni ti mu nećeš reći ništa što večeras budeš videla.
Podigla je dlanove kao da se brani od te pomisli. – Veruj mi, što manje pričam s Gideonom, to bolje. On i ja se baš ne mirišemo.
Nemoj da ga kritikuješ, dobar je momak. Takvog treba imati u nevolji.
Franko je promenio brzinu. – Ali ne mora da ima uvid u celu priču. Niko ne mora.
Zvonjava Frankovog telefona spasla ju je od odgovora. Iskopao ga je iz košulje i gledao u identifikaciju poziva pre nego što je odgovorio kratko. Namrgodio se dok je slušao glas s druge strane. Zatim je rekao:
Imam posla, Gabino. Plaćam ti da sam rešavaš takva sranja.
Slušao je dalje i okrenuo glavu. Odgovarao je kruto i kratko, verovatno umnogome skraćujući zbog Hari.
Najzad je opsovao i prekinuo vezu, a zatim pogledao u Hari ljutito.
Vodim te nazad Gideonu. Nešto mi je iskrslo.
Pozvao je memorisan broj i čekao da se neko javi. Kada niko nije odgovorio na poziv, tresnuo je pesnicom o volan.
Prokletstvo! Gde je on, jebote?
Okrenuo je automobil za sto osamdeset stepeni i krenuo nazad odakle su došli.
Slušaj, nema potrebe da me Gideon čuva. Samo me odvezi do stana, mogu da čekam sama – rekla je Hari nestrpljivo.

Možda ćeš moći, možda i nećeš. Ali Gideon je u pravu. – Pogledao ju je pravo u oči. – Još uvek je moguće da lažeš.
Ali…
Ideš sa mnom.
Vozili su se u tišini nekoliko minuta. Franko je često gledao u retrovizor. Najzad su se vratili do reke, staklena dvorana je blistala preko vode. Vozio je duž nasipa, udaljavajući se od gradskih svetala, i krivudao prema pustom rtu, tamo gde se reka spaja s morem.
Put pored grebena je mokar i klizav od morske vode. Moćni talasi snažno udaraju o stene i prelivaju se preko ograde na promenadi. Franko je promenio brzinu i pripremio se da obiđe oko poluostrva. Onda se vodena lavina obrušila na automobil i zanela ga. Hari se ukočila. Franko je ispravio automobil i prošao kroz vodu.
Hari je posmatrala divlji okean. Ogromni talasi su se valjali blizu obale, čekajući na red da se oprobaju na stenama. Stresla se. Nikada nije mnogo volela okean, bez obzira na sve pomorce od kojih potiče.
Franko se dovezao do, kako se činilo, kraja puta. Stao je i ugasio motor.
Hajdemo.
Srce joj divlje tuče. Izašla je iz automobila. Kapljice vode je bockaju po obrazima, a buka talasa je zaglušujuća. Krenula je za Frankom prema kopnu. Vetar joj prodire kroz pozajmljeni džemper i farmerke. Koračali su mokrim stazama, preprečivši preko rta, dok se huka talasa nije postepeno stišala. Hari je razaznala lepršanje cirada na vetru. Došli su u malu ribarsku luku.
Franko se okrenuo k njoj i zaustavio je u mestu. Pesnice su mu stisnute a oči mu se sjaje preteći.
Ovde ćeš videti nešto. Nešto što je opasno znati, zbog čega bi mogla da me držiš u šaci. – Zakoračio je k njoj. – Nikome nećeš reći, ni Gideonu ni Džini, nikome. Razumeš, Dijegova?
Hari je isturila bradu. – Da li je ovo još jedan test?
Možeš to tako nazvati. Ako ovaj test ne prođeš, mrtva si.
Zgrčio joj se želudac. Okrenuo se, te su nastavili da hodaju kroz mračno pristanište. Jarboli i vezovi tandrču na vetru. U vazduhu se oseća jak vonj ustajale ribe. Bez nekog valjanog razloga, Hari je zamislila svoje pretke kako love kitove. Pomislila je kako oni sada možda bde nad njom.
U tami se začulo brundanje. Zvuk vibrira duž pristaništa. Onda se iz

senke pojavilo nešto ogromno i kockasto. Hari je razrogačila oči. Težak oklopni kamion. Farovi su ugašeni, vozačka kabina mračna. Gotovo liči na avet dok se naizgled sam od sebe kotrlja duž pristaništa.
Kamion se kreće prema grupi neosvetljenih skladišta, dok mu gume šljiskaju po vlažnom terenu. Zaustavio se uz zvuk hidrauličnih kočnica. Onda je vozač sišao iz kamiona i Franko je krenuo k njemu, pokazaviši Hari da sačeka. Zgrčila se da se zaštiti od vetra i pokušala da pogodi šta je u kamionu.
Dvojica muškaraca tiho su razgovarala. Zatim je Franko krenuo prema najbližem skladištu i rukom pozvao Hari da dođe. Kaskala je za njim preko pristaništa, a onda naglo stala kada se iz senke ispred nje pojavio čovek s automatskom puškom. Stao je na vrata skladišta i zauzeo borbeni stav. Na Frankov znak, čovek je spustio pušku i okrenuo se da pritisne polugu iza sebe.
Vrata skladišta su zatutnjala i skliznula u stranu, obasjavši pristanište svetlošću iznutra. Hari se približila i čula ritmičko šuškanje, poput hiljada lepršavih krila. Namrštila se i pokušala da odgonetne šta bi to moglo biti. Zatim je ušla za Frankom.
Prvo su joj za oko zapale mašine. Stotine njih. Kao faks-mašine uredno poređane po klupama. Zuje kao mehanički skakavci, brzo izbacujući gomile papira, dok timovi radnika ubacuju nove svežnjeve s druge strane.
Samo to nije papir. Hari je pogledala malo bolje. To je novac. Hiljade novčanica izlaze iz mašina toliko brzo da joj se muti pred očima. Frrrrrr! Kao da mešaju karte.
Osmotrila je unaokolo po skladištu. Svežnjevi gotovine su svuda. Gomile su visoko naslagane po podu i poređane po industrijskim policama. Viljuškari pište po skladištu i premeštaju blokove vakuumiranih novčanica kao da su bale sena.
Hari se okrenula prema Franku, koji posmatra radnike kako istovaruju kamion. Pilji u stvari koje su već dovukli: kutije, koferi, sportske torbe, kese za đubre. Drugi tim radnika odnosi stvari i stavlja ih na klupe. Hari otvorenih usta zuri u sadržaj: gomile svežnjeva prljavih, izgužvanih novčanica.
Šta se dešava? – Pogledala je u pravcu mašina koje još uvek izbacuju novčanice. – Ovo je neka operacija falsifikovanja novca?
Franko je prezrivo odvratio: – Nema ovde lažnog novca, Dijegova. Ovo

je prava stvar. Ili barem, bolje da jeste. – Klimnuo je glavom prema grupi ljudi koji su prelazili preko novčanica svetlećim spravama u obliku olovke.
Nasumična provera ultraljubičastim zracima. Samo nam treba da nas uhvate zbog neke škrtice što okolo deli lažnjake.
Hari čkilji u tanke, zgužvane svežnjeve iz kamiona. Svežnjevi sadrže novčanice male vrednosti, uglavnom deset evra, a pričvršćeni su novčanicom obmotanom po sredini.
Dilerski zamotuljci – rekao je Franko, spazivši njen pogled. Sada kada je to pregurao i pustio je unutra, ponovo je bio gotovo razgovorljiv. – Ulični novac, direktno od narkomana. Verovatno umrljan visokim sadržajem droge.
Hari se namrštila. – Rekao si da nisi diler.
Hej, nisam. Zašto bih prljao ruke tim govnima? – Izgleda da je uvređen. Onda je raširio ruke s dlanovima nagore i slegao ramenima prenaglašeno. – Naravno, neki od mojih klijenata su dileri. Ali ja imam ugovore s mnogim organizacijama: krijumčari, utajivači, korumpirani državnici. Šta oni svi imaju zajedničko? Kamare gotovine koje žele da sakriju.
Pred Harinim očima ređaju se Zubirijevi slajdovi. Najednom je onih devetsto miliona uspela da stavi u kontekst. Franko se okrenuo i pošao između klupa ka vratima na drugoj strani skladišta. Hari je pogledala u gomile mašina za brojanje novca, u prepune police s naslaganim paketima novčanica koje se prostiru od poda do plafona. Požurila je za Frankom.
Ovo nije tvoj novac?
Ne, zaboga. Ja sam broker. Moderator. – Franko je ponovio sebi tu reč kao da mu se sviđa kako zvuči. Došao je do vrata i Hari ga je sustigla.
Dakle, ti skrivaš tuđ novac?
Okrenuo se k njoj s rukom na kvaki. – Moji klijenti su s mukom zaradili ovu gotovinu. Nije dovoljno samo sakriti je. Oni hoće da je troše. – Na licu mu je zaigrao smešak. – Međutim, ne možeš trošiti prljav novac dok se ne opere, zar ne?
Zuji joj u ušima. Svuda oko nje šapuću lepršave novčanice, dok prolaze kroz mašine za brojanje. U glavi joj bruji.
Dakle, ti pereš novac? Jel’ tako?
Franko joj se široko osmehnuo. Zatim je raširio ruke i naklonio se.
Dobro došla u moju kuću za brojanje novca, Dijegova.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:20 am






27.

Čekaj me ovde. Imam nešto da obavim.
Franko je otvorio vrata i upalio svetlo, te uveo Hari unutra. Neonska svetla zatreptala su s tavanice. Franko je izašao i zatvorio vrata za sobom. Hari je pogledala oko sebe.
Soba je opremljena kao kancelarija, mada je enterijer oskudno uređen, isti betonski zidovi i pod kao napolju, u skladišnom delu. Opšti utisak je asketski i hladan.
Ni traga od telefona.
Pogledala je ka zatvorenim vratima, zatim otrčala do radnog stola, otvorila fioke, preletela po papirima. Iz dokumentacije nije saznala mnogo: fakture, računi, carinski papiri; papirologija za kargo pošiljke.
Ponovo je pogledala ka vratima. Čuje Franka kako se glasno raspravlja napolju. Prešla je na drugi kraj sobe, do reda kartoteka, i pokušala da otvori fioke, jednu po jednu. Sve su zaključane.
Pogledala je u zid iza stola. U veliku mapu sveta izbockanu mnoštvom crvenih rajsnedli. Približila se da pogleda bolje.
Moja poslovna imperija.
Okrenula se i videla Franka kako je posmatra s vrata. Prešao je preko sobe i seo za sto.
Ponestaje mi rajsnedli – rekao je. – Sedi.
Hari je poslušala, i dalje posmatrajući mapu na zidu. Franko se naslonio i podigao noge na sto.
Znaš li koliko se prljavog novca opere u svetu godišnje? Tri biliona dolara, možda i četiri. To je ogromno more novca, Dijegova.
Posmatra je kao da očekuje da joj vilica padne. Prihvatila je igru.
Opa, tri biliona. Ne znam ni koliko tu ima nula. – Zamislila je okeane zelenih novčanica. Zapravo, nije teško izgledati zadivljeno.
Napolju su zatandrkala vrata skladišta. Mora da su završili s istovarom kamiona. Hari je pokazala palcem preko ramena.
Otkuda dolaze sve one sportske torbe i kese za đubre?
Pripadaju mom klijentu. Donosi ih na određena mesta koja sam uspostavio duž obale. Lažne prodavnice, restorani i slično. Moji kamioni skupljaju novac i donose ga ovamo.

Hari je trepnula. Franko kao da uživa gledajući kako to to sve deluje na nju. Napolju se čuju viljuškari kako pište i lupaju. Okrenula je glavu ka zvuku, međutim, nešto na zidu naspram nje joj je odvuklo pažnju.
Tamnosmeđa mrlja na cigli prostire se od visine glave do poda. Raspršila se preko zida kao da se nešto razbillo o njega. U centru mrlje je nekoliko rupica.
Hari je piljila u mrlju nekoliko trenutaka, a zatim se okrenula ka Franku. Pogledao ju je bezizrazno. Krvava mrlja očigledno ne iziskuje objašnjenje i, s obzirom na okolnosti, Hari ne namerava da se raspituje. Vratila se na bezbedniju temu.
Kuda novac tvojih klijenata ide odavde?
Aha. – Franko se nasmejao kao da je na to pitanje čekao ceo dan. – Vraćamo ga u sistem. Postaje legalan. Nešto najgore što čovek može imati jeste gomila gotovine čije poreklo ne može da objasni.
Ali tamo je sigurno naslagano bezmalo milion evra. Kako sakriješ toliki novac?
Malo umetnosti i malo hokus-pokusa. Lažne finansije. Sve je u iluziji, Dijegova.
Hari se namrštila. Čula ga je već kako izgovara te reči. – Misliš kao zamena žetona?
Pogledao ju je prodorno. – Da. Kao zamena žetona. Najbolje mesto za skrivanje novca je u gomili drugog novca, zar ne? Kao kasno stavljanje žetona. Proturi ga negde krišom i niko ne može dokazati da tu ne pripada.
Još uvek mi nije jasno. Kako može tolika količina novca da izgleda legalno?
Franko je spustio noge na pod i ispravio se u stolici. – Pazi, prvo stavimo novac u banke. Tako prestaje da bude ulični novac i postaje broj na ekranu.
Zar banke ne bi ispitale tako velik ulog?
Dobro pitanje, Dijegova. – Napravio je pištolj od kažiprsta i palca i uperio ga u nju. – Za svaki ulog veći od deset hiljada banka traži papire. Mi onda razbijemo ulog.
Razbiješ milion evra na uloge od deset hiljada?
Razmisli. Dvadeset pet tipova, zovemo ih „štrumpfovi”, uloži devet hiljada devetsto evra u deset banaka dnevno. Zaboga, tako mogu da uložim milion u toku jednog prepodneva.

Hari je klimnula glavom, složivši se s njegovom računicom. – Dobro, šta onda?
Onda promešamo novac, premeštamo ga tamo-amo. Prebacujemo u druge banke, druge zemlje, druge valute. Ubacujemo i vadimo iz fiktivnih kompanija i raznih investicija. Obveznice, akcije, nekretnine, šta god. Sve promešamo i napravimo toliko papirologije da praćenje kretanja novca jednostavno postane nemoguće.
Franko se naslonio i sa smeškom proučavao mapu. – Taj novac tamo, na primer. Večeras ga kuriri nose štrumpfovima po celoj pokrajini, a sutra će biti u bankama. Posle toga, prebaciću ga na račun na Gibraltaru, zatim u London preko Banke za savezne rezerve u Njujorku. U Londonu ću ga oročiti i upotrebiti kao dodatna sredstva za zajam od banke na Bahamima…
Hari je ukrstila očima. Franko i dalje priča:
… onda ću poslati potvrdu o zajmu nazad na Gibraltar, odatle u kompaniju u Čileu, zatim iz Čilea klijentu u Kolumbiju.
Hari je odmahnula glavom. – Izvini, ne mogu da te pratim.
U tome je caka, Dijegova. Suština je u tome da ne možeš da ispratiš. – Franko se nasmejao ležerno. – Za jednog klijenta sam oformio trideset različitih kompanija i otvorio osamdeset računa u bankama širom sveta. Fiktivne kompanije, jedna unutar druge. Stvoriti zabunu i pometnju. Deluje zamršeno, ali sve se može obaviti za nekoliko dana.
Hari je zapela nekoliko rečenica ranije, pokušavajući da pohvata detalje. – Mislila sam da su banke danas strože kada je to u pitanju. Da pooštravaju propise kako bi sprečile pranje novca.
Većina jeste. Kajmanska ostrva svakako više nisu oaza kao nekada. Ali kome trebaju banke? Postoji mnogo drugih načina da se novac premešta i pere istovremeno. – Pokazao je glavom ka vratima. – Ovaj ulični novac pripada jednom Kolumbijcu. Namenjen je za isplatu uzgajivača i druge lične troškove u zemlji. Njemu je taj novac potreban u Kolumbiji, u čistim, legitimnim pezosima. To mogu da izvedem bez ikakvog bankarskog traga.
Hari je primetila prezriv osmeh na licu. Tip se pravi važan, pa šta? Može da mu povlađuje celu noć ako će ga to držati u dobrom raspoloženju.
Dobro – rekla je. – Kaži mi kako?
Lako. Kupiću nekoliko hiljada frižidera za ove njegove evre, zatim ću ih prodati uvozniku bele tehnike u Kolumbiji. Uvoznik plaća legalnim pezosima koji ležu na kolumbijski račun mog klijenta. Moj klijent dobije

svoje oprane pezose, a uvoznik uštedi na kursu. – Franko se široko nasmejao i raširio ruke. – Odjednom sam postao trgovac valutom. Imam još mnogo takvih trikova.
Sudeći po njegovom samozadovoljnom nastupu, Hari ne sumnja da je tako. Pogledala je po kancelariji.
Sve to radiš odavde?
Osmeh mu se izgubio s lica, a vilica jedva primetno zadrhtala. Hari je osetila kako promena raspoloženja nadolazi poput iznenednog talasa vreline i požurila da se iskupi.
Hej, nije da kritikujem, ali zvuči kao obimno preduzeće.
Franko zuri u nju. Zastao joj je dah. Razgovor s njim je kao da pokušavate da pomazite zvečarku. Najzad je trepnuo i malo vreline je iščezlo.
Radim na mnogo strana – rekao je. – Ne postoji centrala, gde bi nešto moglo da pođe naopako, u tome je ključ uspeha. Razbijanje rizika. Različita skladišta, različiti kamioni, različita mesta za skupljanje novca. Menjam vozače, kurire, štrumpfove, advokate. – Nagnuo se i prostrelio je crnim očima. – Suština je u tome, Dijegova, da je ovo velika operacija. Trebalo mi je pet godina da je uspostavim. Mogu da se setim samo još jedne koja može da joj parira.
Pocrveneo je i poružneo. Podsetnik da se negde unutra brzi ciklus promene raspoloženja još uvek vrti ukrug.
Hari je čula tiho škljocanje brave. Franko je pogledao iza nje, ka vratima. Okrenula se preko ramena. Visok, pogrbljen čovek ušao je u sobu vukući noge. Franko se namrštio i zlovoljno mu se obratio na španskom.
Šta hoćeš, Gabino?
Čovek po imenu Gabino je pogledao u pod. – Nedostaje nam jedan kurir.
Kako, jebote?!
Gabino se premestio s noge na nogu i pogledao ka sablasnoj mrlji na zidu. – Čiko…
Nije završio rečenicu. Franko je pogledao u krvavu fleku kao da je prvi put vidi. Zatim je pucnuo prstima i pokazao k njemu.
Ti odradi, Gabino. Duplu smenu, nazad u Bilbao. Smislićemo sutra drugu zamenu za Čika. – Pokazao je palcem ka zidu. – I očisti to.
Gabino je za trenutak promenio izraz lica, a onda je klimnuo glavom i

izašao iz sobe. Hari se okrenula nazad ka Franku. Sada mora da ga pita.
Šta se desilo sa Čikom?
Njuškao je okolo, previše znao. Onda smo ga uhvatili na delu, krao je.
Franko je slegnuo ramenima. – Da ga ja nisam ubio, neko od mojih klijenata bi to učinio pre ili kasnije.
Hari je obuzdala drhtaj. Znanje je opasno kad je ovaj tip u pitanju. Već zna previše, ali mora da pita još nešto.
A Makardl? Šta se s njim dogodilo? Znaš li ko ga je ubio?
O, da. Znam. – Franko je stisnuo usne. – To se može pripisati Rivi Mils.
Hari je začkiljila u njega upitno pre nego što je mogla da nađe reči. – Šta? Ali to je besmislica. Zašto bi ga ubila? Da li je uopšte znala ko je on?
Franko ćuti. Oči su mu izgubile sjaj, kao da se zamislio. Najzad je rekao: – Kasnije ćemo o tome. Makardl je sam kriv, verovatno je bio neoprezan. – Frankove bezizrazne crne oči je posmatraju izazivački. – Nadam se da si ti pametnija.
Zaboga, i ja se nadam. Međutim, nećemo nikada saznati, ako mi ne kažeš šta je to što želiš da hakujem, dođavola.
Pogledao je na sat. – Mislio sam da to uradim večeras, ali već je kasno.
Ostaćemo ovde neko vreme. – Ustao je. – Pokazaću ti sutra.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:20 am




28.

Kada se Hari vratila u stan, bilo je skoro četiri ujutru i mračno kao u lagumu.
Zastala je u predsoblju da bi joj se oči privikle na mrak, dok je Franko iza nje zaključavao vrata. Oseća se miris pice. Kutije od naručene pice stoje naslagane na pultu u kuhinji. Hari se setila gomila naslaganih novčanica u skladištu. Teško je povezati te hrpe novca sa skromnim životom koji Franko vodi.
Hari je začkiljila u kutije, a zatim ponovo pogledala ka pultu.
Makardlovog laptopa nema.
Okrenula se ka Franku. – Laptop…
Ujutru. – Stavio je ključeve u džep i krenuo predsobljem ka svojoj sobi.
Hari je gledala za njim. Dok su se vozili kući, uglavnom je ćutao. Razgovorljivost je nestala kao da ju je neko isključio. Pogledala je prema dnevnoj sobi, pipajući po mraku da nađe prekidač, i pokušala da razazna oblike i senke. Trenutno je laptop njen jedini spas; dragocena veza sa spoljašnjim svetom. Sa Zubirijem.
Ugledala je krupan obris na kanabetu i ruka na zidu joj se ukočila. Gideon leži pokriven ćebetom do struka. Podišli su je žmarci. Leži nepomično i Hari zna da je posmatra u mraku.
Nerado je spustila ruku i otišla niz predsoblje. Potragu za laptopom u četiri ujutru možda ne bi bilo lako objasniti. Čak ni Dijegovoj to ne bi pošlo za rukom.
Ušla je u sobu koju deli s Džini i zatekla je kako sedi na rubu kreveta s paklom cigareta u ruci. Pored nje zuji laptop uključen u struju. Hari se zagledala u kompjuter.
To je Makardlov laptop?
Džini je slegla ramenima. – Mislila sam da bi volela da ga pogledaš kad se vratiš.
Džini je izvadila cigaretu i nervozno je pripalila. Još uvek ima na sebi istu preveliku majicu, ali je prebacila veliku kožnu jaknu preko ramena da se ugreje. Više nema punđu, tamna kosa joj je puštena i blago izlomljena zbog skorašnje sputanosti.

Hari je sela na krevet naspram nje i stavila laptop u krilo, terajući rukom zagušljiv duvanski dim. Podesila je ekran. Računar čeka Makardlove podatke za logovanje.
Pretpostavljam da ne znaš njegovu lozinku?
Džini se nasmejala. – Mora da se šališ. Stivi je bio paranoičan kad je to u pitanju.
Osmeh joj je nestao s lica. Podigla je okovratnik jakne do usana i držala ga tu kao da se pokrila ćebetom. Skinula je debeo sloj šminke i koža joj izgleda nežno i isprano. Hari je primetila tamne kolutove oko velikih, umornih očiju. Da li je čekala celu noć samo da bi gledala Hari kako radi na laptopu?
Zašto je bio toliko paranoičan? – pitala je Hari.
Kod Stivija je sve bilo zagonetka. Voleo je špijunažu. Tajne šifre, nevidljivo mastilo. – Džini se uhvatila oko struka ispod jakne i klatila polako napred-nazad. – Kada je uhvatio Klejtona kako njuška oko njegovog laptopa, postao je još gori. Posle toga nije verovao ni sopstvenoj senci.
Klejton? Zašto bi njega zanimao laptop?
Džini je slegla ramenima. – Klejton to radi. Pokušava da iskopa informacije pa da ih kasnije zluoptrebi. Jednom je to pokušao sa mnom, ali ja od Franka ne krijem ništa.
Naslonila se na zid i podvila noge, i dalje držeći okovratnik kožne jakne na usnama. Bez šminke izgleda mlađe, istrošena kabaretska igračica je nestala. Sada izgleda kao sveže umivena studentkinja lepih crta lica.
Lozinka – rekla je Džini. – Jel’ to problem?
Zavisi.
Hari je proučavala njeno lice i pitala se zašto je toliko radoznala. Onda je uzela torbu za laptop s poda i preturala po njoj. Njena torba je prepuna opreme: CD-ovi, odvijači, antene, memorije, kablovi. Međutim, osim papira, koverata i olovki, Makardl je imao samo pet neobeleženih USB memorija.
Rasporedila ih je po krevetu. – Ovo je sve što je imao od opreme?
Koliko ja znam.
Hari se namrštila, ubacila jedan USB u laptop i restartovala kompjuter. Makardl je možda nosio malo toga sa sobom, ali svaki haker koji drži do sebe nosi alat za otkrivanje lozinki.
Pratila je dizanje sistema, prekinula ga i preusmerila laptop da uzme

naredbe s USB-a, onako kao što je uradila sa Zubirijevim laptopom. Ali USB ne reaguje. Hari ga je izvukla i stavila sledeći. Ništa.
Prokletstvo.
Izređala je ostale USB-ove i poslednji je upalio. Izdao je naređenja. Mašina je načuljila uši. Onda se izvrnula poput kučenceta i pustila da je Hari pomazi po stomaku.
Uzdahnula je duboko. Džini se nagnula i izvila vrat da bi bolje videla, a sladunjav miris kože pomešao se sa smradom nikotina.
Šta radiš?
Brišem njegovu lozinku.
Hari je petljala oko Makardlovih ulaznih podataka kao oko Zubirijevih i restartovala mašinu. Glatko se ulogovala i ušla u Makardlove fajlove.
Džini se osmehnula. – Oho! Tako lako.
Hari je kucala po tastaturi, tražeći spoljne veze. Ništa. Nema ni bežičnog interneta, ni otvorenih kanala. Laptop je odsečen kao i ona.
Hari je zatvorila oči na tren, svesna da je Džini posmatra. Zatim je vratila USB-ove i pregledala sadržaj. Dva su prazna, dok su ostali nakrcani arsenalom poznatih oružja: skeneri, njuškala, provaljivači, pratioci, botnet mreže, trojanci, najnoviji virusi. Hakerski projektili, postrojeni i spremni za napad.
Međutim, nijedan od njih je ne može povezati sa Zubirijem.
Hari se suzdržala da ne opsuje. Noge su joj se unervozile od želje za akcijom. Bacila je laptop na krevet i šetala se tamo-amo po sobi, zagledajući zidove i iza kreveta. Nema štekera za telefonsku liniju, nema kablova.
Ako tražiš konekciju za internet – rekla je Džini – Stivi je koristio onu stvarčicu, USB modem.
Hari se okrenula prema njoj. – Gde je?
Franko ga je uzeo. – Džini je ubacila noge pod pokrivač i naslonila se na zid, jakna joj je još uvek na ramenima. – Rekao je da ti još neko vreme neće biti potreban.
Sranje!
U grudima joj se steglo od panike. Videla je Džini kako se mršti i pokušala da se ispravi praveći se da je ljuta.
Kako Franko očekuje da radim ako ne mogu da skinem alat s interneta?

Stivi bi uspeo.
Aha. Pa, Stivi je verovatno imao telefon. Slušaj, zašto mi ne pozajmiš svoj telefon? Pomoću njegovog modema mogu da se nakačim na internet. – Ili još bolje, samo da pozove Zubirija.
Džini je posegnula za pepeljarom i ugasila cigaretu kao da ubija bubu. – Žao mi je. Nemam telefon. I da imam, Franko je dao izričitu naredbu. Odsečena si dok god on ne kaže drugačije.
Hari je zastenjala i sela nazad na krevet. Umor je vuče za ruke i noge poput morske trave, ali mozak joj grozničavo radi. Vratila je laptop na krilo. Možda će joj Makardlovi fajlovi ipak nešto otkriti.
Uronila je u hard-drajv i tražila svuda: podaci, sistemski fajlovi, aktivnosti, instalirani programi. Setila se svog laptopa s moćnim forenzičkim programima za istraživanje i analizu hard-drajva. Bez njih, to može da potraje.
Pogledala je ka Džini, koja ju je pažljivo posmatrala. – Gideon je rekao da si se nekada bavila krađom antikviteta. Umetničkih dela ili nešto slično.
Džini je izvila obrvu. – Kladim se da je to rekao s prezirom.
Ne voli te baš, jel’ tako?
Ako nisi primetila, dolazimo iz različitih sredina i to ga veoma ljuti. Ništa ne izaziva ogorčenost kod ljudi kao bogatstvo. – Džini se nasmešila lenjo. – Kad god mogu, ja mu mahnem time ispred nosa.
Potičeš iz bogate porodice?
Aristokratske.
Razumeš se u umetnost?
Odrasla sam s tim. Majka se smatrala poznavaocem. – Džini se nagla i preko ćebeta obuhvatila rukama potkolenice, naslonivši obraz na kolena. – Znam kako se treba ponašati u velikim aukcijskim kućama. Bilo je lako varati ih.
Kako?
Glumila bih bogatu klijentkinju da steknem njihovo poverenje. Onda bih uspela da ih ubedim da mi daju slike i porodične dragocenosti pre no što moji čekovi prođu. A oni nisu prolazili, naravno.
Ali zašto bi se bavila prevarom? Zašto nisi bila zadovoljna porodičnim bogatstvom, ako ga je bilo toliko?
Džini je podigla glavu i namrštila se. – Gde je tu zabava, dođavola? Hari se snuždila kao da saoseća s njom. Onda se usredsredila na ekran i

pregledala još neke fajlove: putna dokumenta; muzički fajlovi; desetine fotografija, uključujući i neke Džinine. Ona se promeškoljila na krevetu.
Šta tačno radiš?
Samo proveravam šta Stivi ima od alata, u slučaju da moram da ih upotrebim za Franka. – Hari je pogledala ka njoj. – Zašto si se spetljala s njim, zapravo? Tip je lud.
Šta te briga?
Samo pitam onako. Znaš. Ženski razgovor.
Džini se snuždila i spustila u krevet. – Isprva nije bio tako loš. Strastven, opasan. Dozlaboga privlačan. Međutim, mušičavost postaje sve gora.
Meni se čini da bi morao da pije lekove.
Džini je ravnodušno slegla ramenima. – Čak i Gideon kaže da nije uvek bio ovakav. Gideonu mogu da odam priznanje za trezvenost. Može da obuzda Franka.
Hari se setila krvavog zida u skladištu. Čak ni Gideon ne može uvek da kontroliše Frankov gnev. Odagnala je tu sliku i okrenula se ekranu, grickajući usnu. Nešto s tim fajlovima nije kako treba.
Džini joj je prekinula tok misli. – Franko je maltretirao Stivija. Kao i Klejton. Gideon ga je barem ostavljao na miru. Ali on jedino meni nedostaje. – Ponovo je prinela kožnu kragnu usnama. – Ponekad nosim njegovu odeću. Onda imam utisak da je još uvek ovde. Glupavo, zar ne?
Hari ju je pogledala u oči. Zato nosi muške košulje. Odmahnula je glavom i rekla: – Zapravo, nije.
Džini kao da se zamislila. Onda joj se pogled usredsredio na Hari.
Pazi se Franka – rekla je. – Još uvek te proverava.
Pogledala ju je iskosa. – Možda bi on trebalo da pripazi. Prošli put kada me je proveravao, dobio je nož u ruku, sećaš se?
Džini ju je posmatrala nekoliko sekundi. – Znaš, u početku mi se nisi dopala. Mislila sam da si nadobudna. Zapravo, još uvek to mislim. – Pustila je da joj jakna spadne s ramena na pod i okrenula se prema zidu. – Ali nisi tako loša.
Pa, hvala ti. Dobro je znati.
Hari je spustila pogled na odbačenu jaknu. Koža je ispucala i naborana kao lice neke starice. Na leđima je poznati amblem Defkon s izbledelim slovom O u kome se nalazi crna mrtvačka lobanja s kostima. Nagrada koju

priželjkuje svaki mladi haker. Uprkos tome što je stara, jakna izgleda meko. Hari je zamislila Makardla kako je tokom godina održava šamponom za kožu i sprejevima.
Pogledala je Džini kako se namešta u krevetu i setila se Rivinog interesovanja za nju. Hari jednostavno mora da ih uporedi: Džini, krhka i troma, zavisna od Makardla; Riva, nepokolebljiva, odlučna. Hari je pogledala u listu fajlova na ekranu. Da li je Riva zaista ubila Makardla? Da li je Zubiri na to mislio kada je rekao da je možda umešana?
Hari je još jednom prošla kroz njegove aktivnosti i upitala se šta je to uradio pa je stradao. Uzdahnula je i zatvorila fajl. Šta god to bilo, dokaza nema. Zapravo, sve ukazuje na to da je retko koristio laptop. Mašina je očišćena. Nema internet istorije, oskudni pregledi aktivnosti, nema privremenih fajlova. Ničega što bi ukazivalo na to da pripada profesionalnom hakeru. Nema strategija napada, tragova izviđanja, rezultata pokušaja upada.
U svakom praktičnom smislu, hard-drajv je čist. A sama ta činjenica ukazuje na to da nešto krije.
Pitanje je gde.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu