Ava McCarthy - Sakrij me

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Ići dole

Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 9:59 am

First topic message reminder :



Šta sve može da se dogodi kad se privatni detektiv s hakerskom prošlošću zatekne u čarobnom San Sebastijanu, baskijskom gradiću omiljenom među kockarima?

Henrijeta Hari Martinez, privatni detektiv i stručnjak za kompjutersku bezbednost rešila je da zaboravi traumatično iskustvo s krvavim afričkim dijamantima; otisnula se u San Sebastijan, rodni grad svog oca. No Hari nije došla u Španiju u potragu za svojim korenima. Odazvala se neobičnm pozivu da obavi naoko zanimljiv i nimalo zahtevan „poslić”. Glamurozna vlasnica gradskog kazina Riva Mils unajmila ju je da razotkrije grupu prevaranata koji svake večeri za stolom sa zelenom čojom ubiru kajmak na račun kuće. Ništa lakše za iskusnu Hari, pod uslovom da se drži isključivo poverenog joj posla. No Hari ne bi bila ono što jeste da nije prekoračila ovlašćenja i malo pronjuškala za svoj groš. Ovoga puta zamerila se zaista nemilosrdnim momcima...

U igri bez pravila, pobednik nosi sve.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:20 am






29.

Špijunaža. Tajne šifre.
Znači, Makardl je voleo igre u stilu Džejmsa Bonda.
Hari dobuje prstima po laptopu. Bole je oči od pretraživanja njegovih naizgled bezazlenih fajlova. Naslonila se na zid. Laptop joj greje noge i najednom je hvata neodoljiva želja za snom.
Pogledala je ka Džini. Leži nepomično ispod pokrivača, a u sobi se čuje samo tiho disanje i poneki automobil napolju.
Hari se vratila ekranu. Makardl je radio nešto za Franka, dakle, gde su, dovraga, svi ti fajlovi? Haker ne operiše u vakuumu. Provaljuje u sistem isto kao što kradljivac dijamanata planira pljačku. Lopov dobavi nacrte, projekte i šeme. Posmatra obezbeđenje i traži slabu tačku: čuvari, brave, alarmi, senzori, radari, video-nadzor. Zatim naoštri alat i smišlja tajnu strategiju provale.
Tako i haker. Istina, Makardl nije bio baš Indijana Džouns, ali svaki stručnjak vreba metu. Rezultat uspešne izvidnice jeste velika količina podataka. Podataka koji mora da su skriveni tu negde.
Hari je protrljala uglove očiju i pokušala da zamisli Makardla. Bledo lice, građen kao punački blizanaci iz Alise u Zemlji čuda. Šta zapravo zna o njemu? Povučen, svi su ga maltretirali. Možda društveno neprilagođen. Samo četiri godine stariji od nje. Oštroumni haker koji je radio za kriminalce. Onda se setila njegove sestre i ugrizla se za usnu. Zapravo, on nije imao izbora.
Džini je promrmljala nešto u snu i Hari je pogledala k njoj. Makardl je verovatno bio pomalo zaljubljen u nju, a izgleda da se i ona vezala za njega. Hari je otkucala nekoliko komandi na laptopu i našla Džinine fotografije koje je ranije videla. Neobavezni snimci, uglavnom napravljeni u stanu: Džini sedi na kanabetu; Džini jede špagete; Džini se smeje u objektiv. Izgledaju gotovo bezbrižni kao deca, što sugeriše da Franko verovatno nije u blizini.
Hari je pregledala fotografije, preskačući desetine snimaka reke, dok nije naišla na jednu Makardlovu. Stoji u kuhinji, stidljivo se smeši i gleda u objektiv, na sebi ima plavo-belu kecelju. Štrafte na kecelji su se iskrivile na njegovom punačkom telu, te izgledaju kao letvice na bačvi. Ogroman je i

raščupan, poput nekog neurednog, dobroćudnog psa ovčara.
Hari je brzo zatvorila fotografiju. Makardl je mrtav. Kasno je da sada počne da joj se dopada.
Uzela je olovku i papir i nažvrljala spisak činjenica: Makardl, mrtav; kazino i zakasneli ulozi; skladište pored pristaništa prepuno novca. Nacrtala je veliki znak za dolar, senčila ga i čekala da joj mozak proradi.
Ništa.
Hari je zgužvala papir, sišla s kreveta i otišla do prozora. Priljubila je nos uz okno. Svet je crn. Levo je most Zuriola s vatrenim loptama što gore u mraku.
Negde u blizini mašine za brojanje novca još uvek zuje. Hari je napravila špijunku na zamagljenom prozoru. Čudno, ali vrlo je lako prihvatiti Franka u ulozi nekoga ko se bavi pranjem novca na veliko. Reklo bi se da igra na mnoge uloge. Vara u kazinu, trguje novcem. Da li postoji još nešto?
Sudeći po informacijama sa slajdova, Zubiri verovatno zna za Frankovo pranje novca. Hari se setila neotesanog, namrštenog lica baskijskog policajca i stisla zube. Dobro, pokušao je da je odgovori, ali stoji da su je on i Vasko svesno iskoristili kao mamac. I to u svetu podzemlja gde jedna početnička greška može da je košta života.
Namrštila se i pogledala ka laptopu na krevetu. Očajnički je htela da ga pronađe i stupi u kontakt sa Zubirijem, ali istini za volju, ne zna šta bi mu rekla. Obećala je Hanteru da će izaći, pa ipak, da li je zaista spremna za to? Još uvek nema odgovor na jedno jedino Vaskovo pitanje: zašto je Franku Čavezu potreban haker?
Hari je uzdahnula i ponovo se okrenula ka prozoru. Tvrdoglava je kao mazga i nije spremna na neuspeh. Zurila je kroz prozor u reku. Onda je začkiljila i nakrivila glavu. Pogledala je u laptop, te ponovo kroz prozor. Puls joj se ubrzao.
U dva koraka je došla do kreveta i zgrabila laptop, isključila ga iz zida i donela do prozora. Držeći ga jednom rukom, prešla je preko Makardlovih fotografija dok nije došla do snimaka reke. Gledala je svaki i upoređivala s pogledom kroz prozor. Nema dileme. Sve fotografije slikane su odatle. Upravo s tog mesta gde ona sada stoji.
Ali zašto bi neko to radio? Ugao je loš, okno je prljavo. Neobično osvetljenje na mostu Zuriola vidi se tek delimično. Ako je Makardl želeo

lepu fotografiju, imao je bolji pogled dole sa ulice.
Ponovo se zagledala u fotografije. Većina je nejasna, slikana po danu, osim poslednje, slikane po mraku. Makardl ih je verovatno napravio mobilnim telefonom. Međutim, zašto ih je toliko mnogo? Zašto ga je zanimao most Zuriola?
Hari se zagledala u noćnu fotografiju, najsličniju njenom pogledu kroz prozor. Nebo i reka su dve crne trake, zlatne lopte na mostu su jedini kontrast. Čkiljila je u svetiljke. Najbliža je zamrljana, kao da je neko gumicom obrisao ivice. Pogledala je kroz prozor, zatim brzo prešla preko ostalih fotografija. Na svima je svetiljka netaknuta. Hari je pogledala datum na noćnom snimku. Dan kada je Makardl ubijen.
Hari netremice gleda u mrlju.
Špijunaža. Nevidljivo mastilo.
Požurila je ka krevetu, uzbuđena. Šanse su male, ali trenutno nema ništa drugo. Zgrabila je jedan USB, stavila ga u laptop i pretražila šta ima od programa.
Ništa.
Izvadila je USB i stavila sledeći. Mora da je tu negde.
Nevidljivo mastilo. Kako se toga ranije nije setila? Steganografija, na grčkom „skriveno pismo”. Nevidljivi podaci, prerušeni u nešto drugo.
Na primer, u fotografiju.
Našla je to što traži na trećem USB-u: Žmurke, često korišćen program za steganografiju. Otvorila je program i ubacila sve Makardlove fotografije. Zatim se nadvila nad tastaturu i čekala.
Ako ne greši, Makardl je ubacio fajlove u fotografije. Pomoću programa Žmurke izmenio je fotografije, piksel po piksel, zamenivši svaki delić digitalne boje delićem tajnih podataka. Rezultat je mikroskopska promena u nijansi piksela, nevidljiva golim okom.
Skrivanje podataka drugim podacima. Još malo iluzije.
Međutim, važno je upotrebiti pogodne fotografije, a neke su bolje od ostalih. Najbolje su one s mnogo detalja i različitih boja. Tako se teže mogu primetiti promene u nijansama koje skrivaju tajne podatke. Vodopad u šumi bi dobro poslužio. Plavo nebo bez oblaka iznad snežnog pokrivača ne bi. Kao ni potpuno crna noć.
Hari je otvorila fotografiju i zurila u razmrljanu svetiljku. Jedva primetna devijacija u odnosu na crnilo jedini je nagoveštaj da je fotografija

izmenjena. Makardl mora da je bio u žurbi, čim je nju upotrebio.
Pogledala je nazad u program Žmurke. Program je završio s pregledanjem fotografija i izbacio datoteku s rekonstruisanim fajlovima. Datoteku pod nazivom IZVIDNICA.
Hari se štrecnula. Odmah je znala da je u pravu. Uskočila je u datoteku i preturala po sadržaju. Dugački izviđački dosije. Krenula je od Makardlove početne tačke: imena i adrese mete. Nije joj trebalo mnogo vremena da ih pronađe. Obeležio je skoro svaki dokument:
Astek internešnal, Avenija slobode, San Sebastijan. Hari se namrštila. Ko je, dovraga, Astek internešnal?
Odmahnula je glavom i pregledala ostatak Makardlove izvidnice. Prvo je našla podatke o kompaniji: imena zaposlenih, odeljenja, imejl adrese. Onda planovi: IP adrese, domeni, mreže, ruteri. Zatim šema obezbeđenja: zaštitni zidovi, alarmi, sistemi za detekciju bespravnog ulaska. I najzad, svi njegovi napadi na barikade Asteka.
Hari je razrogačila oči. Makardl je nemilosrdno bombardovao metu. Ispaljivao je borbena sredstva i injekcije složenih kodova; oslobodio je višeglave crve i zlokobne viruse. Zapakovanog i spremnog, među njima je pronašla mali program po imenu puh, koji nije odmah prepoznala. Sve u svemu, Makardlovi napadi bili su iscrpni i složeni. Ipak, nijedan nije uspeo da probije Astekovu odbrambenu liniju.
Hari se vratila na čudan programčić zvani puh i upitala se čemu služi. Tražila je simbole ili tekst s nekim značenjem, ali u programu nema ničega sličnog. Mogla je da pročita samo nekoliko fragmenata: „detoniraj ”; „sad te imam ”; „mreža je bombardovana ”. Ali to joj je sasvim dovoljno.
Puh je logička bomba; smrtonosna šifra što drema u sistemu dok je specijalni okidač ne pokrene. Možda neki datum; ili neki određeni korisnik. Okidač će detonirati uspavanu bombu i ona će razneti ceo sistem.
Dakle, puh će uništiti Astek, a Hari može da se kladi da je vlasnik
Asteka Riva.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:21 am




30.

Pregledala sam Makardlove fajlove.
Hari je pogledala ka Franku, čekajući neku reakciju, ali on vozi pogleda prikovanog za put i žmirka zbog sunca. Odsutan je otkako su izašli iz stana i nije čak sigurna ni da li je čuje. Osvrnula se preko ramena u Makardlov laptop na zadnjem sedištu i nastavila:
Koliko sam videla, pokušavao je da prodre u kompaniju po imenu
Astek internešnal. Da li je to moja meta?
Franko je udario pesnicom po sireni i zatrubio vozaču ispred. Onda je opsovao i prešao rukom preko lica. Njegovo inače rumeno lice sada je sivo i bledo, a ruka mu malo podrhtava. Šta mu je, dođavola?
Harin instinkt joj govori da ćuti. Pa ipak, Dijegova nije tako saosećajna.
Pročistila je grlo.
Samo nagađam, da li Astek pripada Rivi Mils?
Franko je stisnuo usne na pomen njenog imena. – Mnogo pitaš, Dijegova. Opusti se. Rekao sam da ću ti pokazati. Otići ćemo tamo u povratku.
Kuda? – Hari je pogledala kroz prozor i učinilo joj se da je prepoznala strm, krivudav put. – Ne možeš da mi pokažeš sada?
Ne. – Franko steže volan kao da nije siguran da ga drži dovoljno čvrsto. – Moram najpre da se vidim s nekim.
S kim?
S potencijalnim klijentom.
Zbog njega si tako napet?
Franko ju je prostrelio crnim očima. – Samo pazi šta pričaš, važi?
Naglo je promenio brzinu, a Hari je inercija povukla unazad kada je automobil krenuo uzbrdo. Franko je najzad rekao:
Nije mi uobičajeni klijent, to je sve.
Šta to znači? Nije trgovac drogom?
Znaš, dileri, krijumčari, njih mogu da razumem. Kod njih je to čista pohlepa, jednostavno. To mogu da shvatim, znaš? Ali ovi drugi. – Odmahnuo je glavom. – Drugačija pravila. Ceo splet drugačijih krajnosti.
Hari se zabrinula i setila Zubirijevih slajdova. – Hoćeš da kažeš da je terorista?

Finansijski menadžer neke egipatske grupe. Prokleti teroristi, najgore mušterije. – Franko je mučio automobil. – Mnogi brokeri kao što sam ja neće više da rade s njima.
Zato što su suviše opasni?
Zato što su agencije koje ih istražuju suviše opasne. Oni se ne rukovode istim pravilima kao obični policajci, razumeš? Njih ne zanima dokazni materijal, već samo hoće da zaustave te gadove. – Pogledao ju je značajno. – Njihove tehnike ispitivanja mogu biti i smrtonosne, ako razumeš šta hoću da kažem.
Hari je klimnula glavom. Kada je ponovo progovorio, jedva ga je čula.
Međutim, bez obzira na to, opet ne bih voleo da radim za ovog tipa.
Hari je osetila talas panike. – Pa, kako to da si mene poveo? Zar ne možeš da me ostaviš u stanu?
Posle onoga što si videla sinoć? – Franko ju je sasekao pogledom. Toliko je sumnjičav da primaknute oči izgledaju razroko. – Sada mnogo znaš. Rekao sam ti da je to opasno. Tako da ćeš od sada biti sa mnom. I tačka.
Pre nego što je stigla da nešto pita, on je zaustavio automobil i pokazao joj da izađe. Zastala je i otvorenih usta posmatrala staru kamenu crkvu prekoputa. Cigle su na suncu poprimile žućkastu nijansu i Hari je videla poznati natpis na svodu: „Groblje De Polo”.
Izašla je iz automobila. – Nalaziš se s njim na groblju?
Franko je ušao u groblje i nije rekao ništa. Nosi dugačak kožni mantil, u kojem izgleda kao ratni komandant. Međutim, zabrinuto lice ne slaže se s vojničkim držanjem.
Hari je prošla ispod svoda za njim i usporila kada su došli do staze s velikim, dekorisanim grobnicama. Ima više ljudi nego pošli put. Stoje duž staze u grupicama i razgovaraju. Sveži venci i buketi prekrivaju grobove poput šarenih tapiserija. Hari je sustigla Franka. Očigledno je da su stigli na kraj neke ceremonije. Srce joj je brže zakucalo pri pomisli da bi mogla da naleti na Olivu.
Zašto smo ovde? – pitala je.
Da damo ponudu za gotovinu tog tipa.
Kupuješ njegov novac?
Franko je napravio nervozan pokret. – Jednostavna poslovna transakcija. Ima gomilu prljavog novca koji želi da opere te ga nudi u

manjim svotama brokerima poput mene. Svako daje svoju najbolju ponudu za otkup i pranje.
Dakle, on objavljuje tender za otkup gotovine? Kao javna nabavka kancelarijskog materjala ili nečeg sličnog?
Franko je odmahnuo rukom. – Čuj, to je posao kao i svaki drugi. Svi hoće da uštede i dobiju povoljnu cenu.
Pustio je korak, krećući se u cikcak preko pravougaonog groblja, kao da zna kuda ide. Hari je kaskala za njim u pokušaju da drži korak.
A ako dobiješ na tenderu?
Onda preuzimam rizik pranja njegovog novca, a zauzvrat, uzmem svoj deo.
Tako da on na kraju dobije manje.
Da, ali ono što dobije izgleda kao regularna zarada. Lažni zajam od neke nezavisne fiktivne kompanije. Naplata lažnih konsultantskih usluga od nekog ofšor preduzeća. Ili ću možda napraviti razmenu s uvoznikom frižidera na Bliskom istoku, koji će isplatiti njegovog lokalnog snabdevača oružjem. Mogu da uradim bilo šta. Prljav novac mogu da pretvorim u legalan ili da učinim da on nestane. – Franko je napravio pokret rukom kao da izvodi trik. – Kao mađioničar.
Hari ga je pogledala sumnjičavo, a zatim na brzinu pogledala na obližnje nadgrobne ploče. Ostavili su za sobom raskošne grobnice i došli do skromnijih grobova. U vazduhu se oseća miris tamjana i cveća. Hari je primetila da se približavaju mestu gde se nalazi grobnica njene porodice.
Bože, hoće li se Dijegova i Hari sudariti?
Zaustila je da ga još nešto pita, ali Franko ju je presekao. – Umukni, Dijegova. Suviše laprdaš, i to ti ne valja. Kada se budemo sreli s njim, neću da te čujem. Razumeš?
Hari je slegla ramenima i pokušala da izgleda uvređeno. – Mogu li da znam njegovo ime?
Ni ja ne smem da znam njegovo prokleto ime. – Franko je pružio korak. – Samo znam da ga zovu Pontije Pilat.
Kakvo je to ime?
Franko se počešao po bradi. Zbog tamne brade od nekoliko dana, čini se da mu je koža pepeljastosiva. Najzad je rekao:
Voli da razapinje ljude. Ako ne platiš dug, doći će ti u kuću, zabiti eksere kroz noge i ruke i zakovati te za tvoj sopstveni pod. U slučaju da

želiš da pomeriš glavu, zakucaće ti i ražnjić u mozak.
Hari je ustuknula. – Bože.
Da.
Čkilji u Frankovo napeto lice iz profila i najzad razume zašto je toliko nervozan. Zato što se uplašio. Ko bi rekao da se taj razjareni bik nekoga plaši?
Franko je skrenuo s glavne staze i pokazao joj da požuri. Grupice ljudi još uvek stoje duž ivica. Hari je rekla tiho:
Ne razumem. Ako ne želiš da ti taj ludak bude klijent, zašto smo uopšte ovde, dovraga?
Naglo se okrenuo prema njoj. – Šta je s tobom? Ne možeš jednostavno da se ne pojaviš kada te takav tip pozove na tender. Postoji protokol, moraš da ga se pridržavaš. – Nekoliko trenutaka je piljio u nju, a zatim produžio stazom. –Treba samo da mu ponudim visoku cenu.
Hodao je ispred nje, pričajući.
Možda neće želeti da ti budeš prisutna. Ne voli nepoznate ljude. Dakle, ako ti kažem, ti se udalji. – Prostrelio ju je pogledom preko ramena.
Ali nemoj da se gubiš. Nemoj da napraviš neku glupost.
Hari je promrmljala da se slaže. Onda je spazila poznatu fotografiju na nadgrobnom spomeniku, sedokosu ženu stidljivog osmeha. Steglo ju je u grudima. Pogledala je niz usku stazu zdesna. Grobnica Martinezovih je manje od sto metara niže. Međutim, tamo nema nikoga. Olive nema.
Požurila je za Frankom. Grobnica njenih predaka privlači je poput magneta. Franko se zaustavio nasred staze. Hari mu se pridružila i pogledala u istom pravcu. Zdepasti čovek korača prema njima. Dugački, nabrani mantil vijori mu se oko gležnjeva poput odore. Još dvojica stoje pored obližnje grobnice i prate ga pogledom.
Hari se unervozila. Pored nje, Franko je duboko udahnuo kroz nos. Zatim je povukao manžetne i pročistio grlo. Kada se nepoznati čovek približio, Franko je klimnuo glavom u znak pozdrava.
Pridošlica se zagledao u Hari. Potrudila se da ne ustukne. Lice mu je široko, sredovečno, s punačkim, mlitavim obrazima i punim, napućenim usnama. Oči su mu okrugle i setne. Pogledao je u Franka i rekao:
Mnogo pokojnika.
Pokazao je rukom ka grobovima. Malo raspeće visi mu s prsta. Hari je shvatila da u ruci drži brojanicu. Ponovo je pogledao u Hari. Ispod

ožalošćenog izraza lica izbija zloba, te se malo odmakla.
Okrenuo se ka Franku. – Imate li nešto da mi predložite?
Govori tiho, s naglaskom koji nije lako prepoznati. Franko je podigao dlanove i spustio glavu; kao što ljudi rade kada nameravaju da okolišaju.
Zapravo, moji troškovi su trenutno visoki – rekao je. – Imao sam neke nepredviđene poteškoće. Nekoliko neočekivanih gubitaka. Siguran sam da razumete, u ovom poslu rizik je sve veći.
Kao i u svakom poslu, prijatelju. Roba se kvari, prosipa, krade. Policija interveniše. – Mlitavi obrazi zadrhtali su jedva primetno. – To predvidite i izračunate zaradu u skladu s tim.
Naravno, naravno, to se podrazumeva. – Franko se počešao po bradi.
Vidite, zatražiću nekoliko usluga. Mogu da vam ponudim dvonedeljno pranje za četrnaest procenata.
Čovek po imenu Pontije Pilat je spojio dlanove kao da se moli, a brojanicu i dalje drži isprepletanu među prstima. Hari je osetila blag miris tamjana kako se širi oko njega.
To je veoma loše – rekao je. – Moji izvori su rekli da vi ovde vladate tržištem. Da mi možete ponuditi manje od jednog procenta za dvodnevni obrt.
Hari je osetila kako se Franko premešta s noge na nogu.
Pa, u uobičajenim uslovima bilo bi tako – odvratio je. – Kao što znate, većina drugih vam može ponuditi uslugu za manje od deset procenata. Međutim, trenutno jednostavno nemam sredstava.
Možda je vaša reputacija precenjena. – Čovek je vrteo brojanicu. – Ili ste, možda, lagali.
Hej, nemojte me pogrešno shvatiti, drago mi je što imam priliku da se takmičim, stvarno. Možda ovoga puta nećemo moći da sarađujemo, ali još uvek mogu da vam učinim uslugu. Kao jedan poslovni čovek drugom?
Franko je napravio pokret rukom i među prstima mu se najednom stvorio papirić. Hari je trepnula. Skrivao ga je u ruci sve vreme? Čovek s brojanicom je pogledao u papirić sumnjičavo.
Kakvu uslugu?
Daću vam insajdersku informaciju koja vam može pomoći da dobijete najbolju cenu. Informaciju koju mi, dileri novca, obično ne dajemo. – Zamahao je papirićem. – Onda bismo možda mogli ponovo da sarađujemo, kada se moj biznis oporavi.

Čovek s brojanicom je zatvorio oči na tren i klimnuo glavom kao da daje blagoslov. Franko je napravio pokret rukom kojom drži papirić.
Ovo je telefon mog glavnog konkurenta, već godinama pokušavaju da me podriju. U uobičajenim okolnostima, ne bih im dao posao, mada se ponekad pomažemo…
Ne zanimaju me vaše borbe za teritoriju.
Hoću da kažem da mogu da vam otkrijem kako da im spustite cenu.
Nastavite.
Znam da mogu da obave posao za pet procenata. U uobičajenim uslovima, ja mogu da dam bolju cenu. Međutim, ako pomisle da ja to ne mogu i da će za pet procenata ukrasti meni posao, onda će ga prihvatiti. Samo im recite da sam ponudio šest i oni će spustiti za jedan procenat. Franko mu je pružio papirić. – To je najbolja cena koju ćete dobiti na tržištu, bez mene u priči, i mislim da to znate.
Čovek s brojanicom je zurio u papir, ali ga nije uzeo. Franko je uporan.
Verovatno ste već radili s njima. Imaju sve uslove da udovolje vašim potrebama. Trista miliona, kao što ste rekli. Trećina vašem poslovnom partneru iz Port Saida, ostatak u legalnim američkim dolarima.
Lice njegovog sagovornika se smračilo. Pogledao je u Hari. – Ne volim da govorim o privatnim stvarima pred nepoznatim ljudima.
Hari je automatski krenula unatrag. Ponadala se da je zaboravio na nju. Franko ju je prostrelio pogledom i pucnuo prstima. Klimnula je glavom i pokazala palcem preko ramena.
Biću tamo.
Laknulo joj je, te je skrenula na stazu desno i donekle se odmakla od njih.
Oseća taj zluradi pogled na leđima kao žeravicu. Udaljila se još nekoliko metara i pogledala preko ramena. Franko je još posmatra. Tumarala je i stala pored velikog, izbledelog nadgrobnog spomenika s urezanim poznatim natpisom „porodica Martinez”.
Hari je zastala da pogleda, naizgled neobavezno, nespremna za oštar bol koji ju je celu prožeo. Njeni preci leže tu ispred nje, može da dotakne nadgrobnu ploču, pa ipak nikada nije bila ovako usamljena.
Pokušala je da ne razmišlja o onome što joj je Oliva rekla kada je poslednji put stajala tu. Možda će se kasnije vratiti na to i preispitati sve, ali sada ima druga posla kojima mora da posveti pažnju.

Preletela je pogledom preko nadgrobne ploče, preko svih imena koje zna: žilave, stare Baskijke, Iruna i Aginaga; njena baba Klara; zatim Kristos i Tobijas, stric i brat od strica. Duhovi starica kao da je prekorevaju. Došla je k njima da bi pronašla svoj identitet; našla je snagu u njihovim životima od kojih je potekla i zbog kojih je ono što jeste.
Šta onda, dođavola, radi ovde, pretvarajući se da je neko drugi?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:21 am






31.

Idemo odavde.
Srce joj je preskočilo. Franko stoji iza nje, na metar od groba. Iznuren i znojav, sa zebnjom gleda preko ramena.
Jeza me podilazi od ovog prokletog mesta.
Okrenuo se i pokazao joj da krene. Otkaskala je za njim, oduprevši se želji da još jednom pogleda ka grobnici. Umesto toga, našla je utočište u Dijegovoj za još neko vreme.
Pošla je za Frankom izvan groblja, do automobila. Unutra je zagušljivo od usijanih sedišta, te je malo otvorila prozor i pustila da uđe svež vazduh. Franko je upalio motor i ubacio u rikverc, prebacivši ruku preko Harinog sedišta da pogleda pozadi. Zapahnuo ju je reski vonj znoja; onog sirovog što potiče od straha.
Franko je oštro promenio brzinu. – Hajde da brišemo odavde pre nego što se onaj psihopata predomisli.
Šta se desilo tamo?
Taj gad mi nije poverovao, zamisli? – Franko je cimnuo volan i okrenuo automobil. – Zaradiće gomilu novca na informaciji koju sam mu dao, pa ipak je morao da me pritisne. Da me obaveže da mu dam tarifu manju od procenta sledeći put kada budemo sarađivali.
Hoće li biti sledećeg puta?
Ne, ako se ja pitam.
Hari se uhvatila za sedište dok su jurili nizbrdo. – Baš si se uplašio tog tipa, zar ne?
Baš tako. Čovek je umobolan. Počeo je da priča o raspeću. Rekao je da odatle potiče reč „agonija”. Dugi samrtni hropac. Bože, ko radi takva sranja?
Hari ga je pogledala ispod oka. Setila se krvave mrlje na zidu u skladištu i Frankove naredbe da nekoga probode nožem u baru. Na mernoj skali nasilja verovatno sebe vidi negde u prihvatljivim okvirima.
Možda je trebalo da povedeš Gideona da ti čuva leđa – rekla je.
Franko je odmahnuo glavom. – Rekao sam ti da Gideon ne zna za ovo. A ti da nisi pisnula, kao što sam ti rekao.
Hari je slegla ramenima i okrenula se ka prozoru. Koliko vidi, vraćaju

se istim putem kojim su došli.
Rekao si da ćemo ići u Astek internešnal.
Bićemo tamo za petnaest minuta. Nema više stajanja.
Nisi mi odgovorio na pitanje. Da li kompanija pripada Rivi Mils.
Naravno da pripada Rivi. Astek je sedište cele njene imperije. – Franko je oštro promenio brzinu. – Njen tron.
To je rekao kiselo. Hari se upitala šta mu je to Riva učinila, te je toliko mrzi. Ako ćemo pravo, trebalo bi da bude obrnuto, ako su istinite Rivine tvrdnje da joj je ubio brata. Možda Hari nije dobro razumela.
Dakle, jesam li dobro shvatila? Astek je tvoja meta?
Franko je klimnuo glavom i stisnuo zube. – Hoću da uništiš tu kučku. Hari je razrogačila oči. To je odlično razumela. Setila se puha,
Makardlovog mezimčeta što bezbrižno drema u hibernaciji. Sinoć je provalila šifru i ušla u program da pogleda. Bila je u pravu. To je prekidač za uništenje mreže. Za katastrofu koja će satrti srce kompanije. Hari je grickala donju usnu.
Shvataš li da ne mogu nepovratno da joj uništim kompaniju? Oni će imati rezervne kopije i procedure za povraćaj informacija. Mogla bih da je onesposobim na nekoliko dana, možda nedelju, ali to je sve.
Nekoliko dana je sve što mi treba.
Hari je čkiljila u njegov divlji profil. Na licu mu se ne može pročitati ništa. Rizikovala je i nastavila da zapitkuje.
Zašto želiš da prekineš njen kockarski posao?
Ko je spomenuo njen prokleti kockarski posao? Kockanje nije jedina njena igra. – Franko ju je prostrelio pogledom. – Ona pere novac, kao i ja.
Hari je izvila obrve. Zamislila je Rivu: žestoku poslovnu ženu otmenih, lisičjih crta lica; hrabru pobegulju s policijskim dosijeom u četrnaestoj. Ipak, pranje novca? Sasekla je Franka sumnjičavim pogledom. Uprkos gruboj spoljašnjosti, Riva joj se dopada. Uspešna autsajderka. Međutim, ako je verovati Franku, žena je kriminalac poput njega.
Franko ju je pogledao. – Šta?! Ne veruješ? Riva Mils, filantrop i poslovna žena godine? Nemoj da te zavara fasada, Dijegova.
Hari je slegla ramenima. – Meni je svejedno. Ženu gotovo i ne poznajem. Samo sam mislila da u ovom poslu nema mesta za još nekog pored tebe.
Misliš da se samo ja ovde bavim pranjem novca? Rekao sam ti,

Dijegova, da je ovo veliki posao. Svi hoće da operu novac. Prevaranti, korporacije, političari u vladi, šefovi država. Veruj mi, ima posla za sve nas.
Siguran si da je Riva u tome?
O, da! – Franko je polako klimnuo glavom i rekao tiho: – Ja sam je uveo u posao.
Stao je na semaforu i okrenuo glavu ka prozoru. Hari je pogledala u istom pravcu. Stigli su do reke. Na mostovima počinje saobraćajna gužva zbog pauze za ručak. Voda se razbija o zidove nasipa; izgleda gusto i masno, poput ulja. Hari se osmelila da pita:
Da li to znači da ste ti i Riva nekada bili partneri?
Naučio sam je svemu što zna. – On i dalje gleda kroz prozor. – Uvek je brzo učila. Počeli smo od karata, zatim smo prešli na krupne poslove. Prevare, varanje kazina. Bila je posebna. Mogla je da skupi špil karata, pretvara se da ih je promešala, podeli s dna i pogleda u vrh. Takvog majstora za karte još nisam sreo. Bolja je od Gideona.
Znači da je dobro poznaješ?
Zajedno smo putovali nekoliko godina. Ali to je bilo pre više od dvadeset godina.
Gideon je bio s vama?
Franko je odmahnuo glavom. – Samo ja, Riva i njena dva mlađa brata. Zapravo, jedan joj je bio brat. Drugi je bio neka lutalica kojeg je uzela u zaštitu, da tako kažem. Valjda joj ga je bilo žao. – Uzdahnuo je i protrljao bradu. – Tip je uglavnom bio smetalo.
A brat? – Hari se trudila da zvuči neobavezno. – Jel’ on sada radi s njom?
Franko je stegao volan, a profil mu je poružneo. – Brat je mrtav.
Svetlo na semaforu se promenilo i on je dao gas, gume su škripale dok je jurio preko mosta. Hari je promenila taktiku i prešla na manje opasan teren.
Dakle, nisi video Rivu dvadeset godina, ali sada hoćeš da je uništiš?
Mržnja može dugo da traje.
Valjda. Međutim, zar ne kažu da je to kao kada popiješ otrov i čekaš da onaj drugi umre?
Što se mene tiče, nije. – Franko ju je posmatrao netremice. Oči su mu hladne i mračne, kao reka. – Kada ja nekog mrzim, on umre.

Hari se stresla od hladnoće. Procenila je da je došlo vreme da zaćuti, te se šćućurila u sedištu kao da će tako popraviti njegovo raspoloženje.
Neko vreme vozili su se u tišini. Skrenuli su levo s mosta, ka novom delu grada. Jezdili su širokim ulicama s drvoredima i avenijama sličnim onima u Parizu, dok Franko najzad nije zaustavio automobil u zoni zabranjenog parkiranja. Ugasio je motor, upalio sva četiri žmigavca i pokazao prema elegantnoj kamenoj zgradi prekoputa.
Petospratnica s bledoružičastom fasadom i redovima balkona od kovanog gvožđa. Ulaz je diskretan, uvučen od širokog, šarenog pločnika. Koliko Hari može da vidi, nema natpisa, niti obeležja firme koji bi ukazivali na to šta se dešava unutra. Okrenula se ka Franku.
To je Astek internešnal?
Prepun računovođa, bankara i nepoštenih advokata.
Šta oni rade, zapravo?
Izgleda da vode njenu kockarsku imperiju.
A iza scene?
Šta god ti padne na pamet. Formiraju fiktivne kompanije i lažne bankovne račune. Prebacuju novac, prave lažne fakture, zajmove, kompanije. Provlače gotovinu kroz kockarske poslove. I sve to u jednoj zgradi. – Pogledao je u nju značajno. – Centrala. Velika greška.
Hari zuri u lepu kamenu zgradu. – Dakle, ovo je njen centralni nervni sistem.
Baš tako. I hoću da ga sabotiraš. Da joj uništiš infrastrukturu. Ukineš pristup bankovnim računima, protoku novca, transakcijama, dokazima o kretanju novca. – Franko je podigao prst. – Ali tek kada ti ja budem rekao. Ni ranije, ni kasnije. Moramo da je namamimo, malo-pomalo. Onda, na moj znak, krećemo da je dokrajčimo.
Hari se namrštila, još uvek ne shvatajući. Naravno, može da digne u vazduh Astekovu mrežu, ali kao što je rekla, oporaviće se za nekoliko dana. Šta li to Franko planira u međuvremenu?
Začkiljio je u nju. – Šta je bilo? Zar ne možeš to da uradiš? Makardl je rekao da je sve odradio.
Jeste, donekle. Videla sam njegove fajlove. Planirao je da Astek digne u vazduh logičkom bombom po imenu puh. Pokušavao je da se probije kroz njihovu mrežu i podmetne puha. Posle toga bi ga aktivirao s daljine. Puh proverava jednu internet stranicu svakih nekoliko minuta. Ako vidi poruku

„mišolovka”, aktiviraće se. Armagedon mreže.
I? Ti možeš da nastaviš tamo gde je on stao.
Odmahnula je glavom. – To je dobra osnovna strategija, ali nije mu uspelo. Videla sam njegove fajlove s napadima. Astekova odbrana je neprobojna. Naletao je na zaštitne zidove, koje puh nije probio.
Franko teško diše kroz nos. – A ti? Mislio sam da si ti neki vrhunski haker. Hoćeš da mi kažeš da ni ti ne možeš da ga ubaciš?
Hari se zgrčio želudac. Ovaj tip neće prihvatiti poraz. – O, ja mogu, samo ne onako kako je on pokušavao.
Pa, šta onda predlažeš, Dijegova? – upitao je tiho i preteći.
Hari zuri u uvučeni ulaz prekoputa ulice. Sunce se odbilo o staklena vrata kada je neki mladić izašao i ušao u kafe u susednoj zgradi. Osetila je žmarce na potiljku. Možda ima načina da se na neko vreme oslobodi Franka. Slegla je ramenima nehajno.
Hakovanje nije samo tehnologija. Ponekad nije dovoljno samo sedeti za laptopom i ispaljivati zloćudne kodove. – Klimnula je glavom ka Astekovoj zgradi. – Ponekad moraš da uđeš.
Franko je pogledao preko ulice, pa ponovo u nju. – Ideš tamo? Zašto?
Da hakujem ljudski zaštitni zid. Da prokrijumčarim puha. – Htela je da dobije na vremenu. – Najbolji hakeri su manipulatori ljudima, zar nisi to znao? Zaboravi na nekog neprilagođenog čudaka, to je mit. Pravi stručnjak je vešt društveni konstruktor. Malo oportunista, malo glumac, malo iluzionista.
E, to je moja igra. – Prostrelio ju je crnim očima. Bezmalo joj se divi.
Kako znaš toliko o svemu tome?
Hari je opet slegla ramenima. – Imala sam previše vremena kada sam bila dete. A ti? Kako ti znaš toliko o pranju novca?
To je lako. – Još uvek je gleda pravo u oči. – Nekada sam radio kao tajni agent.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:21 am




32.

Rafali fijuču kroz vazduh. Marti je zastenjao. Sakrio je glavu. Neko neprestano vrišti i doziva Endijevo ime.

Marti je naglo otvorio oči dahćući. Čaršav se zalepio za njega, potpuno natopljen znojem. Začkiljio je u nepoznate tapete na zidu. Potamneli, žuti cvetovi. Udaljavaju se, a zatim vraćaju k njemu. Kao da se neko poigrava objektivom u njegovoj glavi.
Budan si?
Vrat mu je krcnuo kada se okrenuo. Žena stoji naslonjena na prozor. Meke obline. Bakarnocrvena kosa. Progutao je pljuvačku i odmah zažalio. Kao da ima žeravicu u grlu.
Hej – uspeo je da izgovori. – Jesam li dugo spavao? Riđokosa je slegla ramenima. – Oko deset sati. Prošlo je podne.
Prišla je krevetu, ruku prekrštenih na mekim grudima. Parfem joj je sladunjav i Marti se ponadao da će uspeti da zamaskira njegov ustajali vonj. Pogledao je po sobi: mala je i otrcana, jeftin hotel. Ipak, bolja je nego njegova, tamo pored reke.
Riđokosa se prebacila s noge na nogu, pogleda prikovanog za pod. – Skoro celu noć si pričao u snu.
Jesam li? Izvini.
Zgrčio mu se želudac. Da li se onesvestio? Da nije ljuta što se ništa nije desilo kada ga je tako velikodušno pozvala u sobu?
Onda se prisetio: strast, spori pokreti, zagrljaji, bolno olakšanje.
Posmatrao je njeno lice, vatrenu grivu i setio se imena, Džozi.
Pogledala ga je ispod trepavica i nasmešila se lenjo. – Doneću ti vode.
Odmakla se i Martijev grč u stomaku je popustio. Možda prošle noći nije bilo tako loše. Povukao je vlažan čaršav nagore.
Odmah ću da se obučem. Da ti ne smetam više.
Podigao je glavu i oslonio se na laktove. Soba se zavrtela i nakrivila, a zatim ga je bacila nazad na krevet. Ostao je da leži u znoju.
Ostani tu, ne smetaš mi. – Džozin glas odjekuje u kupatilu. – Imaš visoku temperaturu.

Sklapaju mu se oči, s teškom mukom uspeva da ih drži otvorene. Ne želi da spava. Spavanje donosi snove. Samo to nisu snovi, zar ne? To su uspomene. Nepogrešivo, trodimenzionalno, prokleto sećanje što boli.
Evo. – Džozi se stvorila pored njega sa čašom vode u ruci. Čudno kako joj glas još uvek odzvanja. – Rekla sam ti, neće se vratiti još dva-tri dana.
Marti je pokušao da ne zamišlja žabolikog tipa čiji je krevet sinoć zauzeo. Uzeo je gutljaj vode. Kao led na vatru. Ustuknuo je i vratio joj čašu. Džozi ga ne gleda u oči.
Sklupčao se ispod pokrivača tresući se. – Daj mi koji minut. Ustaću čim prestane da mi se vrti u glavi.
Nema potrebe. Učinio si mi, sad ja činim tebi.
Ponestalo ti je gotovine. Samo sam pritekao u pomoć, to je sve.
Džozi je odložila čašu na noćni stočić i naslonila se na zid, s dlanovima ispod bedara. U toj pozi obline joj dolaze do izražaja, što je Martija podsetilo na prošlu noć. Namrštila se.
Ispala sam glupa. Stavila sam gomilu novca na rulet, a nije trebalo. Čekala sam taj veliki dobitak. Onaj što ti promeni život. – Kosa joj izgleda sveže u poređenju s posivelim, žutim cvetovima. – Što te povuče s dna, znaš?
Da, znam.
Džozi je zasukala dugačke rukave džempera i otkrila jedva primetne modrice, koje je sinoć video. Isturila je bradu.
Nisi me pitao zašto ga ne ostavim. Ljudi me pitaju.
Marti je uspeo da slegne ramenima. – Ljudi poput nas rade svašta da bi preživeli. Znam kako je to.
Posmatrala ga je netremice nekoliko trenutaka, a zatim je okrenula glavu. – Čekala sam više od sat vremena da se pojavi neko kao ti. Neko ko će mi platiti račun.
Da, shvatio sam.
Nasmešila se glupavo. Zatim je nakrivila glavu i pogledala ga. – Kako si se razboleo zapravo?
Bućnuo sam se u reku. Mora da sam se prehladio.
Zaćutala je. Telo joj izgleda zavodljivo. Meko i toplo. Ako se on malo uljudi, da li bi pristala da se vrati u krevet?
Džozi je uzdahnula i odgurnula se od zida, te krenula da se šeta tamo-

amo po sobi. Marti pilji u musave, žute cvetove tamo gde je do malopre stajala.
Približavaju se. I udaljavaju.
Imaš li još gotovine? – Džozi je čučnula pored kreveta i unela mu se u lice. Izbliza joj se vide duboke bore oko očiju.
Zar nisi već proverila? – rekao je Marti.
Nasmešila se podrugljivo. – Našla sam samo dvanaest evra.
To je sve što imam.
Smešak joj se zaledio na licu. Klimnula je glavom, ustala i obukla jaknu.
Izlazim nakratko. Naći ću apoteku i kupiću ti lekove.
Dobro. – Marti je prati pogledom do vrata. Čini se mala i daleka, kao da je gleda kroz pogrešan kraj teleskopa. – Stavi petaka za mene, važi?
Oklevala je i izašla iz sobe. Martijevi kapci su teški. Žuti cvetovi su se udaljili i smanjili na veličinu čiode. Ne može da izdrži. Zatvorio je oči i odlutao.

* * *

Šta kažeš, Marti? Misliš da će ovo izgledati dobro kad stignemo u Španiju?
Marti se okrenuo i video Rivu kako stoji pored vrata i drži jarkocrvenu haljinu. Boja izgleda prejako u poređenju s smeđesivim očima. Slegnuo je ramenima i okrenuo se nazad ka koferu na krevetu.
Samo ti fale kastanjete.
Ona ćuti, očigledno je ljuta, ali Marti ne obraća pažnju. Pored njega, Endi se muči da složi gomilu naslaganih košulja.
Daj, razvedri se – rekla je Riva. – Ovo bi trebalo da bude dobar provod.
Marti nije odgovorio. Sačekao je da Riva izađe iz sobe, a onda je zavrljačio džemper u kofer. To glupavo putovanje planirano je već nedeljama. Ujutru putuju avionom iz Vegasa za Madrid, a onda Franko planira da vozi kroz Španiju na sever, do grada po imenu San Sebastijan. Martiju bi bilo sasvim dobro da se švrćka po glavnom gradu i izbegne petosatnu vožnju. Međutim, Franko ne prestaje da priča o ribarskim lukama i brdima i mekim, peščanim plažama. Bože, toliko naklapa, kao da

namerava tamo da ostane doveka.
Marti je nabio patike u ugao kofera. Iznenadio se kada je Franko predložio da otputuju. Već dugo ga nisu uključivali u planove. Riva je rekla da je to za njegovo dobro, ali već mu je osamnaest, može da se brine o sebi. Zatvorio je kofer ljutito. Istina je da jednostavno nemaju poverenja u njega.
Povukao je patent-zatvarač. Endi stenje pored njega i još uvek se muči s košuljama. Riva je u pravu. Putovanje bi trebalo da bude dobar provod. Zašto ga onda steže u stomaku, dovraga? Kada bi samo otišli na neko drugo mesto. U Čikago, na primer. Zašto ne bi ostali u Americi? Međutim, čini se da ta španska vukojebina toliko znači Franku da se i Riva sva usplahirila. U neku ruku, to je Martija još više izopštilo.
Endi je najednom zaurlao i bacio košulje na pod. Marti ga je pogledao. Od besa su mu se pojavili crveni pečati na obrazima, oči su mu potamnele ispod teških kapaka. Marti je zavrteo glavom. Dečko u poslednje vreme pomahnita za svaku sitnicu. Izgleda baš onako kako se Marti oseća.
Riva je ušla u sobu, pokupila košulje i stavila ruku na Endijevu nadlakticu.
Hajde, pokazaću ti opet. Raširiš ih i onda složiš, ovako.
Glas joj je smiren; kao da sipa hladan mlaz na usijani bes. Marti bi voleo da se njemu nekada tako obrati. Endi je okrenuo glavu k njoj, upijajući svaku reč.
U susednoj sobi je zazvonio telefon. Riva je pošla da se javi i pogledala u Martija.
Pomozi mu, važi?
Sačekao je da ode i pogledao u Endija. Plavokosi dečak se nadvio nad krevet i pažljivo slaže košulju. Rivin glas mrmlja iz susedne sobe. Marti se približio vratima. Samo prisluškujući može nešto da sazna.
Nismo se tako dogovorili – čuo je Rivu.
Marti pretpostavlja da priča s kazinom. Tamo provodi veći deo vremena u poslednje vreme, mada ne radi kao krupije za ajnc. Ona i Franko su otišli za lestvicu više.
Brokeri novca, tako se nazivaju. Nezavisni preduzimači koji rade za mafiju. Do daljeg, posao obavljaju u klijentovom kazinu, međutim, uskoro nameravaju da oforme sopstvene prostorije za brojanje novca. Riva radi u sporednim prostorijama kazina, na prijemu novca koji dolazi iz nepoznatih izvora. Broji gotovinu i pakuje je. Deo novca se meša sa zaradom kazina;

ostatak provlači kroz niz trikova crne magije: ograničeni bankovni ulozi; međudržavna razmena; brza prodaja nekretnina. Marti zapravo ne razume ništa od toga, ali Riva je sve odlično savladala. Franko joj samo jednom nešto objasni i ona odmah shvati.
Ali zašto večeras? – rekla je Riva. – Očekujemo isporuku sledeće nedelje, kao što smo se dogovorili.
Marti pretpostavlja da se radi o još jednoj isporuci gotovine. Jednom ili dvaput su ga upotrebili kao štrumpfa i poslali da trčkara od banke do banke i stavlja desetine malih uloga. Ipak, zna da mu ne veruju. Setio se primamljivih svežnjeva novčanica i promeškoljio. Prokletstvo, verovatno su u pravu što mu ne veruju. Hej, ali nije on kriv. Skoro ceo život je siromašan, teško mu je da se navikne.
Marti se naslonio na dovratak. Već skoro godinu dana nisu izveli nijednu prevaru. Riva je rekla da više nema potrebe za tim, pošto su skupili dovoljno za početak operacije pranja novca. Ipak, Martiju nedostaju prevare. Nedostaje mu adrenalin, izazivanje sudbine. Uzbuđenje koje dolazi sa strahom. Često bi izvodili neku prevaru samo da bi videli da li može da prođe.
Riva je tresnula slušalicu o telefon i Marti se trgao. U jednom velikom koraku našao se pored Endija u trenutku kada je provirila kroz vrata.
Izlazim. – Na mršavom licu vidi se nervoza. – Kaži Franku da kamioni dolaze pre ugovorenog vremena.
Marti je klimnuo glavom, mada je ona već nestala. Endi se ispravio i piljio za njom, obema rukama čvrsto držeći košulju. Okrenuo se k Martiju.
Ostaje dogovor da idemo u Španiju, zar ne?
Marti je posmatrao oštre, špicaste crte lica toliko slične Rivinim. Dečko nije mnogo porastao za poslednjih godinu dana. Marti je već za glavu viši.
Da, ostaje – odgovorio je.
Endi ga gleda sumnjičavo. Gužva košulju praveći od nje loptu.
Hej, ne tako. – Marti mu je uzeo košulju. – Raširi je, kao što je Riva rekla. Zatim je složi ovako, vidiš?
Endi se namrštio. – Jel’ možeš da mi napišeš?
Šta da ti napišem?
Kako da je složim. Da ne bih zaboravio.
Hej, to je samo glupava košulja. Pa šta i ako zaboraviš? Riva će uvek da te podseti.

Ali Riva će možda umreti jednog dana. Ko će me onda podsećati? – Endi ga posmatra ozbiljnim, široko razmaknutim očima. – Ti nećeš biti tu, jel’ tako?
Marti zuri u njega. Osetio je zebnju kako mu se uvlači pod kožu i oborio pogled. Zatim je zgrabio gomilu naslaganih košulja s kreveta.
Daj mi to. Bože, što si tako mračan? Zašto ne bih bio tu? Ti si tri meseca stariji od mene, ionako ćeš verovatno umreti prvi.
Neko vreme su se pakovali u neprijatnoj tišini. Onda su se vrata naglo otvorila i Franko je uleteo u sobu.
Gde je Riva?
Marti se okrenuo. Bled je i pilji u njih crnim, razrogačenim očima.
Martija su podišli žmarci od njegovog pogleda.
Otišla je u kazino, rekla je da ti kažem da kamioni dolaze ranije.
Zašto? Nešto nije u redu?
Prokletstvo!
Franko je okrenuo leđa i prešao rukom preko lica. Zatim se naglo okrenuo k njima i pogledao u kofere na krevetu.
Upadajte u kola!
Ali…
Pokupite stvari i ulazite u kola, jebote!
Franko je došao na drugi kraj sobe i zalupio poklopac na Endijevom koferu. Dečak je trepnuo i odmahnuo glavom.
Ne može tako, moram da složim…
Upadaj u prokleti automobil!
Endi je ustuknuo. Marti se stresao. Franko nikada ne viče na Endija.
Franko je već izašao iz sobe, vukući Endijev kofer. Marti je zgrabio svoj, uhvatio Endija za ruku i odvukao ga iz stana.
Franko je zanemario lift i brzo krenuo niza stepenice. Marti je potrčao za njim, a Endi mu je za petama. Prati ih. Veruje im. Dok zajedno topću stepenicama, Marti je viknuo da nadjača buku:
Šta se dešava? Nešto se dogodilo Rivi? Franko nije odgovorio.
Došli su do automobila i ugurali se unutra. Franko je upalio motor i pojurio pre nego što su uspeli da zatvore vrata.
Martiju srce divlje lupa. Endi dahće na zadnjem sedištu pored njega.
Između dva udaha, dečak je rekao: – Mislio sam da avion poleće sutra.

Franko je pogledao Martija u retrovizoru. – Čini se da ćemo poleteti malo pre nego što smo planirali.
Martiju se prevrnuo želudac. Šta se dešava, zaboga? Gleda Franka u potiljak. Čvrsta, široka ramena; ruke što grozničavo stežu volan. Franko mu sigurno neće ništa reći. Marti bi hteo da ga ispita, ali Franko isijava opasnost; nešto preteće što je Martija odvratilo od te zamisli.
U to doba noći saobraćaj nije gust, te su stigli do kazina Meridijan za manje od pet minuta. Lokal je udaljen od glavne ulice, isto tako bleštav kao i konkurencija. Još jedna neonska eksplozija. Franko je parkirao kola i izašao.
Ostani tu.
Tresnuo je vratima pre nego što je Marti uspeo da se pobuni i potrčao iza zgrade. Marti gleda za njim.
Ako se desi nešto loše, hoću da se brineš o Rivi i Endiju.
Marti oseća kako ga podilaze žmarci. Posmatra Franka kako zamiče za zgradu i škrguće zubima, napušten i nemoćan. Uostalom, ko je rekao da Franko vodi glavnu reč? Otkad on postavlja sva pravila? Marti je otvorio vrata i izašao iz automobila. Neće više da izvršava naređenja. Neće da bude odbačen.
Prešao je preko kolovoza i krenuo za Frankom. Noć je sveža. Svetla pulsiraju, zrikavci zriču. Negde se čuje dizel-motor i Marti je krenuo za zvukom. Dotrčao je do ugla i ukopao se. Napred, na doku za isporuku, stoji ogroman kamion s prikolicom.
Marti se povukao u mrak i priljubio uza zid. Šestorica ljudi istovaruju kamion. Stenju dok stoje u redu i dodaju jedan drugom torbe i kutije, onako kao što se prenose kofe s vodom pri gašenju požara.
Marti je sebi dozvolio da za trenutak zamisli koliko se gotovina može prevesti u velikom kamionu s prikolicom. Gledao je ljude i pomislio da se vrati, kada je Franko izašao iz doka i krenuo prema njemu. Vuče Rivu za nadlakticu, smrknut i ozbiljan. Međutim, Riva zaostaje, pokušavajući da se oslobodi njegovog stiska.
Marti se unervozio. Nešto nije kako treba. Neonska svetla trepću na Frankovom licu. Onda su nova svetla blesnula kroz tamu iza kamiona. Gume su zaškripale, vrata automobila se zatvorila s treskom. Franko je potrčao, vukući Rivu za sobom. Marti je krenuo da se povlači. Začuli su se rafali i on je potrčao nazad.

Lezi! – Franko je povikao.
Metak mu je proleteo pored uveta i Marti je zastenjao. Franko se zakucao u njega i oborio ga na zemlju, držeći njega i Rivu blizu sebe.
Martijevo lice priljubljeno je za asfalt. Hici lete svuda oko njega. Čvrsto je zatvorio oči i ležao nepomično. Ne može da se pomeri. Onda je Riva vrisnula i počela da se batrga. Oseća kako Franko pokušava da je zadrži, ali ona se oslobodila. Marti se namrštio od bola i posmatra je kako trči prema parkingu. Zatim se bacila na zemlju preko tela plavokosog dečaka.
U glavi mu tutnji. Mozak mu je otkazao. Nešto je tu pogrešno. To ne može biti Endi. Endi je u kolima.
U grudima mu se steglo. Dečak je u kolima!
Zamaglilo mu se pred očima. Zatvorio je oči. U glavi mu se vrti. Meci paraju vazduh. Međutim, on čuje samo Rivu kako vrišti.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:22 am





33.

Hari zuri u Franka otvorenih usta. – Bio si policajac?
Klimnuo je glavom, zatim se okrenuo u sedištu i pogledao je pravo u oči.
Dvadeset pet godina radio sam na tajnim zadacima. Bio sam dublje nego mnogi. Posle nekog vremena, od toga može da se poludi. – Crne oči mu se cakle. – Sjeban si.
Hari posmatra njegovo koščato, ružno lice. Pokušala je da ga zamisli na pravoj strani. Nije joj uspelo.
Razmišljala je šta da odgovori. Jedna pogrešna reč i njegovo raspoloženje će se promeniti. Onda se setila Dijegove i namrštila se.
Ne radim s pandurima.
Ni ja. Nisam više pandur.
Jednom pandur, uvek pandur. Naročito posle dvadeset pet godina službe.
Misliš? – Stisnuo je usne. – Šta ako se tvoji okrenu protiv tebe?
Oteraju te na osnovu neke glupave optužbe?
To ti se desilo?
Posmatrao ju je nekoliko sekundi. – Recimo da im ne dugujem ništa, toliko o tome.
Hej, ti si načeo temu. Sad hoću da čujem još. Da sam znala da ću raditi za bivšeg policajca, ne bih prihvatila posao.
Hoćeš da kažeš da ne veruješ kontaktima u Belfastu? Jemčili su za mene, zar ne?
Jesu. Kao i za mene. Ali ti im nisi verovao, pa što bih ja?
Franko je i dalje netremice posmatra. Hari mu je uzvratila zureći u njega tvrdoglavo. Pokušala je da zanemari ubrzavanje pulsa i da ne razmišlja o mogućnosti da je profesionalni tajni agent još prvog dana prozreo njene početničke napore.
Žmigavci volvoa čuju se u tišini. Onda je Franko rekao tiho i ozbiljno:
Namestili su mi. Hteli su da me oteraju, te su smislili neku glupavu priču o paketu kanabisa koji je tobože nestao tokom pretresa.
Hari ga je pogledala sumnjičavo. – Zašto su hteli da te izbace?
Rekli su da donosim loše odluke. Da postajem nepredvidiv.

Jel’ to bilo tačno?
Franko je slegao ramenima. – Sudeći po glupavom policijskom psihoanalitičaru, predugo sam živeo pod previše različitih identiteta.
To je u opisu posla, rekla bih.
Baš tako. – Čini se da mu je drago što ga razume, kao da ga to na neki način opravdava i stavlja ih na istu stranu. – Imao sam na desetine imena. Različite torbe za svako od njih.
Torbe? Za šta?
Za prelazak iz jedne uloge u drugu. Isprazniš džepove u jednu torbu, pa se opremiš iz druge. Novčanik, kreditna kartica, sat, vozačka dozvola. Sve uredno složeno u posebnim odeljcima. Potpuna promena.
Hari je primetila kako je Frankovo grubo istesano lice živnulo. Tip ima više slojeva nego ona.
Vidim kako bi od toga mogao da poludiš.
Znaš, takav život svakako ima svoju cenu. Radio bih na tajnom zadatku po dve-tri godine. Samo hotelske sobe i izolacija. Ko može da živi normalno u takvim uslovima?
Rekla bih da nisi bio baš društven. Žena i porodični život ne idu u tom paketu.
To sam pokušao jednom, nije trajalo ni tri meseca. – Lice mu se smračilo, kao da ga je nešto zabolelo ispod te mačo fasade. – Izgubio sam porodicu, prijatelje. Jedino za to nisi obučen. – Za trenutak kao da se borio s nečim, a onda mu je lice opet živnulo. – Ali to je posao. Uspešna operacija može da traje godinama. Moraš da napraviš uvod, da polako namamiš ljude. Poput prevaranta. Trebaju ti iste veštine: gluma, manipulacija, umeće i sposobnost da prodreš kroz nečiji odbrambeni sistem. – Namrštio se i pucnuo prstima ka njoj. – Kako si rekla? Da hakuješ ljudski zaštitni zid?
Hari je klimnula glavom. Ne dopada joj se što se toliko uzbudio kada je shvatio da imaju nešto zajedničko.
I tako si pukao? – pitala je.
Glupost. Drugi ljudi pucaju, ne ja. Moraš biti jak kada radiš na tajnom zadatku. Disciplinovan, siguran u sebe. – Udario je po volanu kako bi naglasio. – Uglavnom si sam i treba ti ego koji će te hraniti. Ali šta je najvažnije?
Podigao je prst kao da želi da zadobije njenu pažnju, a zatim nastavio:

Nikada ne smeš zaboraviti ko si. Ti si agent koji radi na slučaju, to je najvažnije. Problem s većinom ljudi je što se previše užive u ulogu. Naviknu se na novac, na luksuzne automobile. Zaborave ko su. – Franko se uozbiljio. – Nikada ne zaboravi ko si, Dijegova.
Hari je trepnula; promeškoljila se u sedištu. – Dobro, nisi pukao. Zašto su te onda izbacili?
Franko je slegao ramenima. – Možda sam tu i tamo prekoračivao ovlašćenja. Ali kada sam radio, hvatao sam kriminalce. Samo nisam previše obraćao pažnju na tehničke detalje, to je sve.
Tehničke detalje. Harin puls se ubrzao. Kao na primer, da li će kriminalce uhvatiti žive ili mrtve?
Franko i dalje priča.
Partner me je upozoravao da se smirim. Rekao je da postajem opasan koliko i ta bagra koju smo hvatali. Ali me je razumeo, pokrivao me je dokle god je mogao.
Sinulo joj je. – Tvoj partner. Samo nagađam, da nije to bio Gideon?
Franko je nakrivio glavu u znak odobravanja. – Odlično, Dijegova. A sada dosta s glupim pitanjima. Angažovao sam te da obaviš posao.
Hari je prekrstila ruke. – Sada odjednom ispada da radim s dvojicom
policajaca.
Bivših policajaca. Gideon je napustio službu odmah posle mene.
Policajac, bivši policajac, koja je razlika? U Belfastu mi niko nije ništa rekao o tome. To mi se ne dopada.
Koga briga šta se tebi dopada? I poštedi me tog sranja, jednom policajac, uvek policajac. Ništa u životu nije zauvek. – Franko se namrštio.
Ništa.
Hari je posmatrala rumeno lice, a onda se okrenula prema Astekovoj zgradi prekoputa. To mesto je privlači kao magnet. Za nekoliko minuta će ući tamo. Ostaviće Franka pod izgovorom da treba da ubaci puha iza neprijateljske linije, a onda će pozvati Zubirija i izaći iz priče. Posmatrala je trojicu muškaraca kako izlaze i ulaze u kafe u susednoj zgradi. Onda se okrenula ka Franku. Još nekoliko pitanja i završila je.
A Riva Mils? Bio si policajac kada si je upoznao pre dvadeset godina?
Za trenutak je pomislila da neće odgovoriti. Na licu mu se više ne vidi ništa; izgleda kao da se zatvorio. Najzad je rekao:

Radio sam na tajnom zadatku u Vegasu. Organizovao sam pranje novca za mafiju. Hteli smo da ih udarimo tamo gde najviše boli. Da im zaplenimo kamione gotovine.
Riva je bila u mafiji?
Odmahnuo je glavom. – Bila je samo pion. Radila je kao krupije u njihovim kazinima, ponekad kao štrumpf. Ali mogla je da dođe do nekih glavnih mafijaša, te sam je upotrebio da se ubacim. Navukao sam je da misli da sam na njenoj strani.
Jel’ uspelo?
Franko je polako klimnuo glavom. – Trebalo je više od dve godine da sve pripremimo. Onda smo krenuli u pretres kamiona, kuća, lokala. Zaplenili smo više od osamdeset miliona dolara i uhapsili više od sto pedeset počinilaca.
I Rivu?
Franko je odmahnuo glavom. – Nju nisam prijavio. Kao što sam rekao, bila je samo pion. Planirao sam da je izvučem iz grada pre nego što je pretres počeo, ali to se izjalovilo. – Okrenuo je glavu i pogledao ispred sebe. – Akcija je otpočela pre nego što sam očekivao.
Kada je to izgovorio, Riva se setila Hanterovih reči: Brat, Endi Mils.
Ubijen u Las Vegasu. Prostrelna rana na glavi.
Rekao si da je njen brat mrtav. Da li je on bio umešan?
Franko je stegnuo volan. – Bio je samo dete. Pogodio ga je zalutali metak. Kao što sam rekao, izjalovilo se.
Franko je ubio mog brata.
Ne želeći da pokvari raspoloženje, Hari je rekla tiho: – A Riva je okrivila tebe?
Šta misliš? – iskrivio je usne. – Prezrela me je, pretila mi. Zaklela se da će me jednog dana ubiti. Mrzela me je što sam sve vreme lagao. Ništa čudno. Izdaja je deo posla kada si na tajnom zadatku.
To je izgovorio brzo, s prizvukom gorčine. Hari je pitala dalje.
Onda je posle toga započela sopstveni posao za pranje novca?
Franko je klimnuo glavom. – Krenula je od početka. Moje odeljenje je počelo da je prati tek pre šest-sedam godina. Nikada nisu pronašli neki čvrst dokaz.
Tada si još uvek bio policajac?
Samo što nisam otišao. Radio sam kao pomoćni obaveštajac. Znao

sam kako radi, te sam mogao da im pomognem u istrazi, da im ukažem na to gde da traže. Bezmalo smo je uhvatili. Bili smo veoma blizu. – Savio je prste oko volana, čvrsto stegnuvši vilicu. – Onda je odlučila da ostvari svoje pretnje.
Hari je razrogačila oči. – Krenula je da te ubije?
Pretila je da će me ubiti. Ostavljala anonimna upozorenja u odeljenju. Htela je da me zaplaši kako bih odustao od istrage. Slušaj, znao sam suviše o njoj. Mogao sam da im pomognem da pronađu čvrste dokaze protiv nje. Kada nisam odustao, pokušala je da me slomi preko nekog drugog. Ustremila se na nekog meni bliskog. – Franko teško diše. – Trebalo je da razmisli o tome. Kada neko udari po nečemu što je moje, ja ću se osvetiti. Neću odustati, ona bi morala to da zna. – Naglo se okrenuo i pogledao u Hari tamnim, zažarenim očima. – Zapamti to, Dijegova, već sam ti rekao. Ako neko postane pretnja, ja ga eliminišem.
Srce joj je stalo. Setila se krvave mrlje na zidu skladišta. Tip koji je suviše znao. Kao ona. Franko zuri u nju, ubilački. Sklonila je pogled. Da li je Riva ubila nekog njemu bliskog da bi ga upozorila? Zato hoće da je uništi?
Pomislila je na sve te godine koje je proveo radeći kao tajni agent: pažljivo planirane, dugoročne operacije. Zatim je pomislila na pranje novca, posao koji je izgradio u poslednjih pet godina. U glavi je presložila činjenice iz njegovog ugla. Onda ga je pogledala i rekla:
Ovo je samo još jedna složena operacija, zar ne? Skladišta, kamioni, pranje novca. Sve je paravan. Kao i ranije. Deo neke klopke za nju.
Izgleda da je ostavila utisak na Franka. Slegao je ramenima i rekao: – Naravno da je paravan. Ko bi poslovao s ovako malom maržom kao ja? Moram da dajem povoljne cene kako bih ostao na tržištu, a to jedva pokriva troškove. Oni ljudi što si ih videla u skladištu, sve njih moram da platim. Kao i štrumpfove, kurire, međugranične trgovce. Tu su i svi zvaničnici koje usput moram da potkupim.
Zvuči kao skup posao.
Naravno da je skup. Prevare u kazinu mi služe kao dodatni izvor prihoda kada mi zatreba novac. – Franko se nasmejao gotovo manijakalano.
Ima li išta slađe nego uništiti je njenim sopstvenim novcem?
Hari je opet presložila činjenice, te još malo izmenila ugao gledanja. – Onaj papirić. Što si ga dao onom tipu na groblju. Na njemu je bilo napisano

Rivino ime, zar ne?
Niko ne koristi pravo ime u ovom poslu. Uzmi Pontija Pilata. Ne znam njegovo ime, on ne zna moje. Tako je i s Rivom. Osim toga, njen finansijski direktor obavlja sve transakcije. Njegovo ime znam. Viktor Toledo.
Sinulo joj je. Rivin šef obezbeđenja? Franko još uvek priča.
Mene zovu Mohave. – Nasmejao se zlurado. – Ali da, dao sam mu Toledovo ime.
Ti si se, dakle, izvukao iz takmičenja jer si hteo da Rivina firma preuzme njegov novac. – Hari se namrštila, razmišljajući naglas. – Zatim ćeš joj prekinuti posao i ona neće moći da opere njegov novac. Primiće na sebe obavezu koju ne može da ispuni.
Franko klima glavom i posmatra je dok priča. Hari se setila čoveka s brojanicom koji ekserima zakucava ljudima ruke i noge kada ne mogu da vrate dug. Osušila su joj se usta.
Ali zar ne može samo da mu vrati novac? Možda da doda još malo, da ga odobrovolji? Ne razumem. Kako se to isplati?
Naravno, može da pokuša. Možda će joj i uspeti, ovaj put. – Franko je iskrivio usta. – A šta ako je prekasno? Šta ako više nema njegov novac?
Hari se namrgodila. O čemu on priča, dođavola? Šta namerava kada Rivina mreža padne? Nešto tu nedostaje.
Zurila je u Astekovu zgradu i shvatila da nije ni važno šta nedostaje. Ne mora da zna njegove planove. Zna ko mu je meta, a uglavnom zna i zašto. Što se nje tiče, to je sasvim dovoljno. Vreme je da se izvuče. Da se otarasi Franka, ispuni obećanje dato Hanteru i napusti sve.
Grozničavo razmišlja. To bi joj možda bila jedina prilika. Košulja joj se zalepila za telo. Otvorila je prozor kako bi ublažila osećaj teskobe u automobilu. Saobraćajna gužva joj se čini preglasnom, kao da je dugo ronila, pa izašla na površinu. Još jednom je pogledala ka Asteku i uzdahnula nervozno.
Slušaj, ne znam šta smeraš i, da budem iskrena, nije me briga. Ako treba da sabotiram onu centralu, onda je vreme da uđem tamo.
Franko je udahnuo čist vazduh i klimnuo glavom. – To mi se dopada, Dijegova. Poslovno. Bez okolišanja. Samo se usredsredi na svoj deo pogodbe i lepo ćemo se slagati. Koliko dugo će to trajati?
Hari je slegla ramenima. – Ne dugo. Trideset ili četrdeset minuta će mi biti dovoljno.

Dovoljno dugo da pronađe telefon, pozove pomoć. Ne previše dugo da bi izazvalo njegovu sumnju. Franko je opet klimnuo.
Dobro, zato što nemamo vremena ni za šta drugo. Dosta je bilo kašnjenja. S Makardlom je sve trajalo nedeljama. – Podigao je prst. – Samo još nešto.
Hari je srce preskočilo. – Šta?
Franko se nasmejao prepredeno. – Idem s tobom.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:22 am





34.

Hari je trepnula. Kao da je tresnula o zid.
Odmahnula je glavom. – Ne vodim nikoga.
Ovoga puta vodiš.
Radim sama, već sam ti rekla.
Kuda god ideš, ja idem s tobom.
Hari ubrzano diše. Franko kao da joj pogledom čita misli. Još uvek joj ne veruje. Urođena opreznost? Ili je shvatio da je Dijegova lažnjak?
Odugovlačila je. – Trebaće mi oprema. Falsifikovane identifikacione kartice zaposlenih, mesta s pristupom internetu…
Franko već odmahuje glavom. – Nema vremena za glupavu opremu. Ili si dovoljno sposobna da to uradiš sada ili nisi. Hoću da tu gadnu malu logičku bombu ubaciš tamo gde treba, spremnu za detonaciju.
To je ludost. Ako hoćeš da to uradim kako treba…
Hoću da to uradiš brzo. Zahuktava se. Ne mogu da dozvolim još odlaganja. – Začkiljio je. – Ponekad mi nisi jasna, Dijegova. Postavljaš sva ta pitanja, a onda ne slušaš šta ti govorim.
Hari se umirila, trudila se da se ne oda. Da li zna? Možda već neko vreme zna. Možda ju je zadržao zato što mu treba haker i trenutno mu ništa drugo nije važno.
Međutim, ako je tako, šta li će uraditi kada mu više ne bude potrebna?
Odagnala je tu pomisao i posmatrala Astekovu zgradu. Započela je to i sada mora da dovrši.
Dobro, ali upozoravam te da ništa ne mogu da garantujem. Da sam imala vremena da se pripremim, ubacila bih Makardlovog puha bez problema. Ali navrat-nanos, ovde i sada? – Hari je odmahnula glavom. – Najbolje šanse su nam pola-pola.
Samo začepi i radi.
Hari je slegla ramenima. Zatim je uzela Makardlov laptop sa zadnjeg sedišta i stavila torbu na kolena. Mozak joj je grozničavo radio tražeći rešenje. Zapravo, nema nikakvu strategiju. Do sada je razmišljala samo o tome kako da se otarasi Franka.
Izvadila je laptop i Makardlove USB-ove pa ih uključila u kompjuter. Može to da obavi na mnogo načina. Najjednostavnije je verovatno da obavi

telefonski razgovor s nekim od Astekovih zaposlenih. Društveni inženjering: hakerska velika prevara. Zbunite žrtvu mnoštvom ubedljivih laži i možete je navesti da uradi bilo šta: da klikne na zloćudni prikačeni fajl; skine neki opasan program s lažne internet stranice. Pomoću odgovarajućih trikova, Hari može da ubedi nekoga da ubaci puha, a on će se ugnezditi u Astekovom dvorištu.
Grickala je nokat na palcu. Telefonska prevara joj neće omogućiti da se otarasi Franka. Pogledala je u zgradu prekoputa. Mora da uđe. Da pronađe način da ga se tamo otarasi.
Laptop prede. Harin pogled je s Asteka prešao na kafe u susednoj zgradi. Sinula joj je ideja. Razradila je scenario u glavi. Gurnula je USB u laptop i kucala po tastaturi.
Možeš li nekome da ukradeš novčanik? – rekla je. – Ako mu ja odvučem pažnju?
Šališ se? Imam lake ruke. Prevare, trikovi s kartama, iluzija. Zato su me i regrutovali za tajne zadatke.
Da igraš karte?
Franko je slegao ramenima. – Moraš da imaš neku posebnu veštinu. Nikada se ne zna šta će im zatrebati. Vozači kamiona, hemičari, vodoinstalateri, piloti.
Šta je bila Gideonova specijalnost?
Franko dugo zuri u nju. – Neko vreme je služio u specijalnim jedinicama. Vlada mnogim korisnim veštinama.
Hari je osetila mučninu u želucu. O Gideonu Reju znamo samo da ubija.
Prsti joj lete po tastaturi. Franko čkilji u ekran i prati svaki njen pokret.
Šta radiš?
Moramo da ubacimo puha, zar ne? Da ga katapultiramo preko ograde, lansiramo preko barikade?
Da, pa?
Pa, pripremam praćku.
Pogledala ga je u oči. Sumnjičav je. Izvadila je USB i ubacila drugi.
Prsti joj opet lete po tastaturi.
Šta sad? – rekao je.
Dve praćke. Da povećamo šanse.
Osetila je da se malo odmakao. Čak malo opustio. Možda je pogrešila.

Možda nije prozreo Dijegovu. Naposletku, on ne veruje nikome, čak ni Gideonu.
Pogledala ga je i osmelila se da pita: – Šta Gideon misli, šta se dešava?
Misli da sam ovde da bih uništio Rivinu kazino imperiju.
Nema pojma šta radiš poslednjih pet godina?
Franko je slegnuo ramenima, prateći hijeroglife na ekranu. – Kada bih mu rekao, pokušao bi da me odgovori. Osim toga, nismo više bliski. Otišli smo svako na svoju stranu.
Pa zašto je onda ovde?
Frankov osmeh je neprijatan. – Recimo da mi koriste one njegove specijalne veštine.
Zgrčio joj se želudac. Dala je još nekoliko komandi i izvadila USB. Onda se vratila na Makardlove izviđačke fajlove i našla imena dva izvršna direktora: Riko Kardona, šef kadrovske službe, i Fabio Perez, šef operativne službe. Zatvorila je laptop i iz torbe uzela papir, olovku i nekoliko običnih koverti.
Franko se namrštio. – Sad pišeš pismo, jebote?
Hari ne obraća pažnju na njega. Iskoristila je laptop da nažvrlja kratku poruku na španskom. Franko gleda šta piše i po njegovom izrazu lica Hari zna da je razumeo. Još jednom je napisala istu poruku i stavila ih u dve odvojene koverte obeleživši ih s „privatno i poverljivo”. U svaki koverat je ubacila po jedan USB i zatvorila ih.
Hari je pogledala u Franka. Pažljivo je posmatra, na licu mu se smenjuju sumnjičavost i radoznalost. Spakovala je laptop, ubacivši dve koverte u torbu. Dlanovi su joj znojavi.
Pusti mene da pričam. U slučaju da nešto krene nizbrdo, brišemo.
Upotrebićemo tvoj znak za povlačenje.
Prešla je rukom preko kose da mu pokaže. Franko je iskrivio usta i pogledao je podrugljivo.
Gluposti. Ja rešavam probleme na svoj način. Evo mog znaka za povlačenje.
Posegao je u jaknu i izvadio veliki pištolj. Onda joj je nabio pištolj ispod brade i gurnuo joj glavu unazad. Hari je udahnula kratko. Sledila se. Pištoljem joj je pritisnuo grkljan i ona se zagrcnula. Nije mogla da proguta pljuvačku. Franko joj se uneo u lice.
Bolje nemoj da nešto pođe naopako. – Zakolutao je očima kao da je

pomerio pameću. – Biću tu, odmah pored tebe. Nemoj da ti padne na pamet neka glupost.
Hari pilji u njega razgoračenih očiju. Oseća kako joj puls bubnja u grlu, tik uz metal. Pokušala je da ne guta pljuvačku, da se ne zagrcne.
Onda se odjednom povukao. Hari je udahnula i uhvatila se za vrat. Oseća udubljenje od pištolja. Gleda ga kako vraća oružje u futrolu. Zatim je pucnuo prstima ka njoj i rekao:
Idemo.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:23 am






35.

Hari je gurnula staklena vrata na Astekovoj zgradi. Drhte joj ruke. Franko je toliko blizu iza nje da ga čuje kako diše.
Ušla je u prostrano predvorje i pogledala oko sebe. Pravo ispred nje je prijemni pult, gde sedi radnik obezbeđenja. S jedne strane su sofe, s druge čelična obrtna vrata. Iza njih se vidi kratak hodnik s toaletima i staklena vrata.
Hari je otišla do prijemnog pulta i stala u red iza punačke žene koja razgovara s radnikom obezbeđenja. Stala je bočno od nje i promatra je. Neformalna poslovna bluza i pantalone. Identifikaciona kartica s fotografijom visi joj oko vrata. Elektronski kodirani privesak zakačen je za gajku na kaišu.
Žena ju je primetila, klimnula glavom čuvaru i krenula prema obrtnim vratima. Hari gleda kako odlazi. Vidi kako je približila kodirani privesak senzoru na obrtnim vratima pre no što je prošla kroz barijeru. Isto to je uradila i pored vrata na kraju hodnika, samo je još i ukucala šifru. Kad su se staklena vrata otvorila, Hari je videla još jedna vrata.
Razočarala se. Zaključan prostor. Ćorsokak. Nema kuda da pobegne.
Stegla je torbu za laptop i prišla pultu. Franko se pomerio zajedno s njom i gurnuo ruku ispod jakne. Hari se nasmešila čuvaru i obratila mu se na španskom.
Izvinite, možete li mi reći da li sam na pravom mestu? Ovo je Astek internešnal?
Jeste.
Sjajno. – Hari se potapšala po grudima. – Uplašila sam se da sam pogrešila. Nema znaka na vratima.
Čuvar je posmatra bezizrazno. Sredovečan je, pivski stomak kao da ga drži prikovanog za stolicu. Znak firme ga ne zanima, te je nastavila.
Imamo uskoro sastanak s gospodinom Kardonom. Samo sam htela da budem sigurna da smo na pravom mestu, to je sve. Hvala na pomoći.
Počela je da se udaljava, ali čuvar je već podigao slušalicu.
Reći ću mu da ste ovde. Ime?
Hari je podigla ruku. – O, ne, došli smo prerano, ne želim da mu smetam. Sastanak je tek za četrdeset minuta. Vratićemo se. – Krenula je ka

vratima, a zatim se okrenula kao da se nečeg setila. – Jel’ ima neki kafe gde bismo mogli da sačekamo?
Čuvar je vratio slušalicu na mesto. – Zgrada do nas.
Hari mu je zahvalila i krenula napolje. Iza leđa je čula mrzovoljni glas.
Ne uzimajte pecivo. Bajato je.

* * *

Dobro, kako ćemo da prođemo koroz obezbeđenje? – Franko srče kafu. – Da uđemo za nekim?
Hari je odmahnula glavom. Posmatra ulaz u kafe. – To neće moći. Čuvar pazi na obrtna vrata, a sledeća vrata su klopka.
Stvarno?
Hari je klimnula glavom. – Dvoja vrata. Prva vrata moraju da se zatvore pre nego što se druga otvore. Zapečaćen prostor. Senzor pritiska u podu meri raspodelu težine i dozvoljava da uđe samo jedna osoba. Nema šanse da se za nekim uđe u taj zapečaćen prostor.
Franko trese kolenom ispod stola i gleda unaokolo po kafeu. – Pa, imaš li neku ideju, Dijegova? Kako da uđemo tamo, jebote?
Hari pokušava da ne obraća pažnju na njega i netremice gleda u ulazna vrata. Tip je tempirana bomba i eksplodiraće svakog trenutka. Iza nje, osoblje pravi buku iza pulta, aparati za espreso šište i grgolje. U omiljenom kafeu Astekovih zaposlenih je gužva. Prepoznaje ih po identifikacionim karticama i elektronskim privescima.
Hari procenjuje svaku pridošlicu. Treba joj neki usamljen zaposleni. Po mogućstvu mlađi, po mogućstvu muškarac. I da ne bude alfa mužjak.
Ugledala ga je pet minuta kasnije.
Nizak, u srednjim dvadesetim, uskih ramena. S naočarima i razdeljkom po sredini. Hari ga je posmatrala kako se provlači kroz vrata i pušta nekoga ispred sebe preko reda. Prišao je pultu sa strane, kao da je u svakom trenutku spreman da se skloni ako se pojavi neko važniji.
Hari je pogledala u Franka. – Onaj tip s naočarima. Možeš li neprimetno da mu ukradeš novčanik? Kada ti dam znak?
Franko je pogledao u tom pravcu i slegnuo ramenima. – Naravno.
Hari posmatra momka koji stoji u redu. Žao joj je što će ga možda uvaliti u nevolju, ali sada ne može da odustane. Uzela je Frankovu i svoju

šolju s kafom. Onda je ustala i stala u red iza momka, u obema rukama držeći po polupunu šolju kafe s mlekom. Sačekala ga je da plati i da se okrene. Zatim je naletela pravo na njega, podigla ruke i prosula sadržaj jedne šolje po njegovoj košulji, a druge po sebi.
Momak je udahnuo kratko, odskočio i zaneo se unazad, kao da ga je povukao neki nevidljiv konopac vezan oko struka. Raširio je ruke, držeći svoju netaknutu šolju kafe za poklopac. Otvorenih usta gleda dole, u košulju umrljanu kafom.
Hari je takođe raširila ruke, posmatrajući svoju natopljenu bluzu. Mlaka kafa joj se sliva niz stomak. Pogledala je u momka i rekla na španskom:
O bože, izvinite!
On je trepnuo i ćutao. Franko se stvorio iza njega, nagnuvši se da mu doda salvete s pulta.
Stvarno mi je veoma žao. – Hari je prstima odvojila mokru bluzu od kože. – Krenula sam ka delu s dodacima, nisam videla da ste se okrenuli.
Momak s naočarima je uspeo da se nasmeši neubedljivo. – Nema veze, osušiće se.
Ali vaša košulja je uništena.
Kao i vaša bluza. – Blago je pocrveneo. – Stvarno, nema veze.
Srediću se u kancelariji.
Hari se nasmešila tužno. Ponovo se izvinila. Uzvratio je osmeh i pokušao da se neprimetno izvuče ka vratima. Fin momak. Ne želi da joj bude neprijatno. Neko nabusitiji bi verovatno pobesneo.
Hari gleda kako odlazi. Franko je stao pored nje, zatim ju je bez upozorenja uzeo za ruku i poljubio u dlan. Smučilo joj se. Uložila je veliki napor da ne trgne ruku. On se smeši zavodljivo, prstima čvrsto drži njene.
Ko bi rekao da ćemo biti tako dobar tandem?

* * *

Čekali su još pet minuta, a onda krenuli nazad u Astek. Čuvar ih je prepoznao s izrazom dosade na licu, a onda je izvio obrve kada je primetio Harinu bluzu.
Napravila je tužno lice i pokazala palcem preko ramena. – Imala sam tamo sudar s vašim zaposlenim.
Vidim. Upravo je ušao. Sav prljav.

Bože. Toliko mi je neprijatno. Ne bih opet da ga uznemiravam, ali mislim da je ovo njegovo. – Pokazala je novčanik koji joj je Franko dao. – Na kreditnoj kartici piše da se zove Ramirez, jel’ tako?
Čuvar je uzdahnuo. – Pozvaću ga.
Pričao je telefonom i dva minuta kasnije momak s naočarima je izašao iz zapečaćenog prostora i prošao kroz obrtna vrata.
Iznenadio se kada ju je video. Hari je klimnula glavom.
Da, opet ja. Izvinite što smetam, ali mislim da je ovo vaše.
Ispružila je novčanik. Momak se namrštio. Uhvatio se za zadnje džepove. Zuri u novčanik bled kao krpa. Onda ga je uzeo i pregledao. Hari je sklopila dlanove.
Nadam se da je sve tu?
Da. Da, jeste. Hvala vam.
Čini se da je malo ošamućen. Hari je primetila da je pokušao da se osuši, ali košulja mu je i dalje umrljana. Prstima je protresla svoju kafom polivenu košulju.
Moram negde da se očistim. Imam gore sastanak s gospodinom Kardonom za deset minuta.
Krenula je unatrag i stidljivo mu se nasmešila. Trepnuo je i jezik mu se zavezao. Toliko je spetljan da nije shvatio da je na njega red da vrati uslugu. Ipak, na vreme se trgao i pokazao iza sebe.
Zašto se ne poslužite toaletom ovde?
Hari mu se široko osmehnula. Da nije ponudio, ona bi pitala. Momak s naočarima je pogledao u radnika obezbeđenja.
To je u redu, zar ne?
Čuvar gleda u njega. – Niko ne može tamo bez propusnice.
Onda je pogledao u Hari. Na licu mu se vidi da se premišlja. Nepoznatu osobu s ulice bi sigurno odbio. Međutim, za nju već ima neku podlogu. Neki društveni milje. Već ju je video ranije. Ima sastanak s Kardonom, što je odobrenje samo po sebi. A upravo je vratila mladićev novčanik netaknut. Šta mu još treba?
Čuvar je pritisnuo taster za oslobađanje obrtnih vrata. – Samo nemojte dugo.
Hvala, mnogo ste mi učinili. – Hari je pogledala ka Franku i primetila stisnutu vilicu. – Vraćam se odmah.
Prošla je kroz okretna vrata pre nego što je mogao da se pobuni i

gurnula vrata s natpisom „toalet”. Puls joj se ubrzao. Ušla je. Prvi put u poslednjih ko zna koliko dana našla se van Frankovog domašaja.
* * *

Vrata su se zatvorila i Hari se obrela u predsoblju s dva ulaza: muški i ženski.
Drhte joj ruke i noge. Ušla je u ženski toalet i pogledala po prostoriji. Tri prazne kabine. Pločice boje kafe. Osveživač vazduha s mirisom cveća.
Nema prozora.
Prokletstvo.
Hari je ušla u prvu kabinu. Pregledala je zidove i tavanicu. Nema prozora, nema otvora.
Pregledala je ostale dve kabine. Isto, sve zatvoreno. Ćorsokak.
Vrti joj se u glavi, oseća kako se klati. Spustila je torbu s laptopom i pokrila lice rukama. Hvata je panika. Gubi kontrolu.
Nema izlaza. Nema kuda da ode.
Okrenula se prema umivaonicima i oslonila dlanovima na hladne pločice, sagnuvši glavu. Zašto je započela sve to? Šta je mislila da će rešiti time što će promeniti identitet i sakriti se?
Na ivici suza je. Stavila je ruke na usta i piljila u odraz u ogledalu. Kosa joj je raščupana masa gustih kovrdža iznad belog lica. Duboko diše kroz nos. Mora da se smiri. Mora da smisli kako da se izvuče.
Polako je sklonila ruke s usta. Možda će joj puh pomoći. Možda treba da ga ubaci, baš kao što Franko želi. Onda, ako želi da ga aktivira, mora da joj dozvoli pristup internetu. Da joj dozvoli vezu sa spoljašnjim svetom.
Zapljusnuo ju je talas adrenalina. Zgrabila je laptop, našla koverte i ušla u srednju kabinu. Ostavila je jedan koverat na kazančetu, gde ga svi mogu lako uočiti, zatim istrčala iz ženskog toaleta i ušla u muški. Nema nikoga, sve izgleda gotovo isto, samo vazduh nije ni izdaleka tako mirišljav. Ni tamo nema prozora, ali Hari nije ni očekivala. Laktom je otvorila najbližu kabinu i ostavila drugi koverat na kazančetu.
Neko će ih naposletku naći i verovatno otvoriti. Poruka u koverti namenjena je Kardoni u kadrovskoj službi, od Fabija Pereza, šefa operative. Fabio u poruci kaže da se na USB-u u prilogu nalazi spisak

zaposlenih koji će biti otpušteni u prvom krugu. Fabio kaže da, iz bezbedonosnih razloga, spisak šalje po kuriru, a ne mejlom.
Hari razmišlja o svom naumu. U ovim nesigurnim vremenima, ko ne bi poželeo da baci pogled na taj spisak?
A kada neko bude dovoljno radoznao, te ubaci USB u kompjuter, skriveni projektil će katapultirati puha pravo u Astekovu mrežu. Puh će poslati imejl Hari i objaviti da je sigurno sleteo, a onda će se šćućuriti negde u uglu i dremati do detonacije.
Hari je izašla iz muškog toaleta i stala u predsoblje, skupljajući hrabrost da se vrati napolje. Udahnula je duboko, zatim gurnula vrata i krenula odlučnim korakom prema prijemnom pultu. Franko zuri u nju s one strane obrtnih vrata. Prošla je kroz vrata i došla do njega. Zgrabio ju je za lakat i izveo napolje.
Napolju vrvi od kupaca. Franko ju je vodio prema ulici, ka automobilu, kada je najednom osetila da se povukao. Pustio joj je ruku.
Okrenula se. Franko se povlači niz ulicu razrogačenih očiju. Pogledao ju je preteći, zatim je gurnuo ruku ispod jakne, a drugom se pogladio po kosi.
Znak za povlačenje.
Šta se dešava, dođavola?
Hari je pogledala na drugu stranu, u gomilu užurbanih prolaznika. Onda se sledila. Riva prelazi ulicu, u pravcu Astekove zgrade, i ide pravo na nju. Visoki, plavokosi muškarac je s njom.
Hari gleda netremice. Kada ga je prepoznala, nešto kao da ju je udarilo u grudi i izbilo joj sav vazduh iz pluća.
Proseda kosa ošišana na kratko poput školarca. Vitak, atletski građen.
Hari je začkiljila i odmahnula glavom. Hanter ide prema njoj.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:23 am




36.

Hari je skamenjena. Pilji u Hanterovo lice. Tako bolno poznato. Šta radi u San Sebastijanu, dovraga?
Ipak, zna odgovor na to pitanje. Došao je da je nađe.
Zakoračio je na ivičnjak i spazio Hari u istom trenutku kada i Riva. Razrogačio je oči i zastao. Za trenutak se činilo da je suviše zapanjen da bi se pomerio.
Iza njega, Rivino koščato lice se uozbiljilo. – Šta vi radite ovde?
Hari je pogledala preko ramena. Franko je nestao u gužvi, ali instinkt joj govori da je odnekud posmatra i čeka njen pogrešan korak. Pokazala je palcem u pravcu Astekove zgrade i improvizovala.
Došla sam da vas vidim.
Nemam ništa više da vam kažem. Samo se držite dalje od mene.
Šta? Ne razumem…
Istražitelj Hanter će vam objasniti. Izgleda da traži vas.
Hanter se približio. Toliko da je mogla da ga dodirne. Podigla je glavu i čežnjivo ga pogledala u oči. On ju je netremice gledao. Iz pogleda mu čita mnoštvo neizgovorenih poruka. Napravio je pokret kao da hoće da posegne za njom, ali je stavio ruke u džepove.
Upozorio sam vas da ću vas naći, gospođice Martinez.
Hari je zadrhtala kada je čula Hanterov glas. Zastala joj je knedla u grlu. Upija smeđe oči, svetlu bradu od nekoliko dana, umorne bore na čelu. Pažljivo ispituje njegovo lice, pokušavajući da pogodi kakvu je priču složio Rivi. Ona se približila.
Ne radim s prestupnicima – rekla je Riva. – Tako da naš dogovor možete smatrati nevažećim.
Prestupnicima?
Hari je otvorila usta da joj odgovori, kada je s druge strane ulice spazila odblesak sunca o metal. Začkiljila je. Zastao joj je dah. Franko zuri u nju iz volvoa, cev pištolja je diskretno naslonio na otvoreni prozor. Smeši se kao ludak.
Puls joj bubnji u ušima. Uputila je Hanteru pogled pun očajanja. Kao odgovor, u njegovom ispitivačkom pogledu vidi strah. Rivino ozbiljno, mršavo lice je blizu njegovog.

Hari okleva. Na čijoj je Riva strani? Ubila je Makardla. Da li bi i nju ubila, da zna da je povezana s Frankom? Mozak joj grozničavo radi. Kao da je ubačena u neku kobnu igru „ćorave bake” i pipa po mraku tražeći ostale igrače.
Hanter ju je zgrabio za nadlakticu. – Vodim vas nazad. Idemo odavde. Žmarci je podilaze od njegovog dodira i za trenutak uživa u njemu.
Snažan. Topao i siguran. Onda je pogledala u Frankovom pravcu i ukočila se. Pištolj se kreće tamo-amo kao da prati zalutale prolaznike. Oponaša kako puca u ljude, jednog po jednog. Gleda u nju da proveri da li ga posmatra. Zatim se nasmešio i nanišanio cev pištolja u njene grudi.
Stresla se. Utrnula je. Zatim joj je izletelo:
Našla sam ga. – Obratila se Rivi, ali reči su namenjene Hanteru. – Čoveka koga tražite. Krije se pored reke. Stan trista deset, Urumea.
Hanter joj steže ruku. Riva ju je sasekla pogledom, ne obraćajući pažnju na telefon koji je zazvonio u torbi. Zatim je zažmurila na sekund i slegla ramenima.
Možda mi to više nije važno. – Riva se odmakla i izvadila telefon. – Prepuštam je vama, istražitelju.
Riva se okrenula da odgovori na poziv i pokrila uvo dlanom zbog saobraćajne buke. Hari je brzo pogledala u Hantera i rekla tiho:
Ne mogu da idem s tobom.
Šta…?
S one strane ulice, ne gledaj, ne gledaj. Ima pištolj. Moram da idem. Hanter pilji u nju. – Zaboga, Hari.
Stan trista deset, reci Zubiriju.
Hanter je stisnuo zube i snažno joj stegao nadlaktticu. – Ne možeš da ostaneš! Pođi sa mnom. Samo potrči.
Pucaće. Lud je, nije ga briga koga će ubiti. Mene, tebe, Rivu. Ove ljude.
Briga me za ove ljude. – Kivan je. Zbunjen. – Došao sam da nađem
tebe.
Hari je osetila vrelinu u grudima. Zatim je pogledala prekoputa. Franko se zlurado smeši. Udahnula je duboko i brzo izgovorila.
Bavi se pranjem novca. Riva takođe. Hoće da je uništi. Reci Zubiriju.
Pođi sa mnom i reci mu sama.
Hari je zatvorila oči. – On je bivši policajac, radio je kao tajni agent u

Vegasu. Možeš kod njih da se raspitaš. Bio je deo operacije u kojoj je poginuo Endi Mils.
Hanter ju je protresao. – Baš me briga. Izlaziš.
Hari je odmahnula glavom. S druge strane ulice Franko izgleda nervozno.
Ne mogu da pođem s tobom – prošaptala je.
Zaboga, Hari, nemoj to da radiš. Odmakla se. – Moram nazad.
Gluposti.
Hanter teško diše kroz nos i vrti glavom. Hari bezmalo može da vidi kako grozničavo razmišlja, očajnički tražeći drugo rešenje.
Džek. – Tiho je izgovorila njegovo ime. To joj godi. – Ne možeš mi pomoći.
Izgleda da ga je ošamarila. Onda se namrštio i ona je osetila kako mu se celo telo ukočilo. Osetila je njegovu želju da joj se suprotstavi. Pogledom je prešao preko gužve oko njih, tražeći izlaz. Molila se da ne uradi nešto nepromišljeno. Da shvati da ne može uvek glavom kroza zid. Najzad, polako, kao da je shvatio. Pogled mu je odjednom hladan. Pustio joj je ruku. Hari je osetila nalet panike. Kao iznenadan strah kada se nađete na pučini. Hanter je gleda u oči. Pogledala ga je za trenutak i zavrtelo joj se u glavi. Svuda oko nje je žamor svakodnevnog života. Čuju se sirene. Ljudi se
češu o nju. U nekom baru harmonika svira laki džez.
Odvojila je pogled od njega i oteturala preko ulice prema Franku.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:23 am





37.

Ne mogu da verujem da si potegao pištolj na mene. Nasred ulice?
Hari posmatra Franka i čeka da joj odgovori. Dao je gas i poleteo preko avenije. Grubo istesano lice mu je ozbiljno. Hari je cimnula kopču sigurnosnog pojasa i zabila je u kućište pa tako opravdanom srdžbom pokušala da sakrije da joj se tresu ruke i klecaju noge.
Šta ako te je neko video? – rekla je. – Ko će meni platiti ako tebe strpaju u zatvor?
Teško je uzdahnula, oduprevši se osećaju u grudima i želji da se okrene i pogleda u Hantera. Sedi pogleda prikovanog za put. On zna gde da je nađe. Verovatno već zove Zubirija i diktira mu adresu stana i registarski broj volvoa. Sada mora još samo da odigra poslednji čin te predstave.
Izgledala si kao da ti je bilo baš fino tamo. – Franko je rekao tiho, kipteći od besa, spreman da prasne.
Hari je začkiljila. – Fino?! Šališ se? Ta žena je kao santa leda. Poslednji put kada smo se srele, varala sam na ruletu u njenom kazinu. Veruj mi da joj nije bilo drago što me vidi.
Šta je rekla?
Šta misliš? Htela je da zna šta ću ja ispred sedišta njene korporacije.
I?
I pokušala sam da joj prodam priču da sam tu slučajno. Da nemam pojma kako je to njena firma, da sam bila u kafeu u zgradi do njih pa sam se sudarila s nekim tipom i vratila mu novčanik.
Franko ćuti i kao da u glavi gleda taj scenario, sliku po sliku, tražeći i najmanji propust. – Jel’ progutala priču?
Nije.
Franko ju je sasekao pogledom. Škrgutao je zubima: samo što nije pomahnitao od gneva. Hari je rekla ogorčeno:
Hajde opusti se, molim te. Dala sam joj Ramirezovo ime i rekla da ga pozove ako mi ne veruje. Pozvala ga je odmah, video si je kako priča telefonom.
Znači, potvrdio je tvoju priču?
Naravno. Zašto ne bi?
Frankovi prsti izgledaju kao mali planinski vrhovi na volanu. – Ko je

bio onaj tip?
Hari je slegla ramenima. Najednom ju je uhvatila panika. Da li bi jedan iskusan policajac mogao da nanjuši drugog? Od te pomisli se promeškoljila u sedištu.
Nije nas upoznala. Neki Rivin potrčko. Jesi li video kako me je uhvatio za ruku? Mislila sam da će me odvući nazad u zgradu.
Franko je zaćutao. – Imaš objašnjenje za sve, Dijegova, zar ne?
Opet je slegla ramenima, trudeći se da ništa ne pokaže. Franko je nastavio.
Reći ću Gideonu da ga proveri.
Hari je steglo u grudima te je naslonila glavu na naslon sedišta, naprežući se da pohvata sve te laži. Setila se priče koju je Hanter ispričao Rivi kako bi pronašao Hari. Zna da je ona umešana, te je morao da pazi šta joj govori. Odbegli prestupnik. Nije loše. Sličnu laž bi i ona smislila navrat-nanos.
Najednom joj se Hanter pojavio pred očima: kratka, svetla kosa; oči koje je uvek gledaju tako prodorno. Osetila je tup bol u grudima.
Franko je skrenuo levo u usku sporednu ulicu. – Dijegova, dobra si bila tamo. Priprema terena, uvod, naplata. Dopada mi se. – Klimnuo je glavom za sebe. – Sad mi ispričaj za koverte. Pretpostavljam da si ih ostavila u toaletu, šta će biti dalje?
Video si poruku. Neko će biti radoznao i ubaciti USB. A onda će se
puh ubaciti u mrežu. Misija završena, logička bomba postavljena.
Niko neće znati?
Hari je zavrtela glavom. – Na USB-u se vidi samo prazan dokument.
Nema nikakve naznake da se nešto dešava iza scene.
Šta ako ga ne ubace? Šta ako naletimo na nekog savesnog kretena koji će koverat samo predati obezbeđenju?
Onda smo najebali.
Franko ju je prostrelio crnim očima, a Hari je podigla ruke s ispruženim dlanovima.
Hej, rekla sam ti da ne mogu ništa da garantujem. Ako me požuruješ, ovo je najbolje što mogu da izvedem.
To nije dovoljno dobro, Dijegova.
Naglo je skrenuo desno, oštro menjajući brzine. Ugledala je vijugavu reku, a to znači da su blizu stana. Hari posmatra Frankov profil. Samo da ga

ne rasrdi, da izdrži dok Zubiri ne dođe da je izbavi. Ispružila je dlanove u nadi da će ga umiriti.
Slušaj, postoje šanse da će uspeti, a ako uspe, to će biti uskoro. Možda se već desilo. Možda me već čeka imejl s porukom da je puh na mestu. Možemo da uništimo Rivinu mrežu kad god budeš hteo.
Franko je klimnuo glavom i uputio joj smešak od kojeg se naježila. Pomislila je na njegov plan za Rivino uništenje: dugoročno planiranje; pažljivi šahovski potezi. Opsesija.
Ako je toliko mrziš – rekla je najzad – zašto je tamo nisi jednostavno ubio kada si imao priliku?
Prezrivo se nasmejao. – Šta ti znaš o mržnji, Dijegova?
Ako nekog mrziš, ne želiš samo da ga nema. Želiš da pati. Da vidiš patnju na njegovom licu, u očima. – Podrugljiv osmeh na njegovim usnama je skaredan. – Hoću da posmatram kako sve što je sagradila nestaje u plamenu. E, onda ću da je ubijem, jebote.
Hari je razrogačila oči i ćutala do kraja vožnje. Pet minuta kasnije parkirali su se ispred zgrade i Hari je izašla iz automobila. Zastala je pored ivičnjaka, gledajući levo i desno. Laki povetarac je miluje po koži, dok gleda niz pustu ulicu.
Rano je za Zubirija.
Franko joj je rukom pokazao da uđe u zgradu. Polako se popela do stana, s Frankom za petama. Otključao je vrata i ušao ispred nje u dnevni boravak. Onda se ukopao.
Ispružio je ruku i Hari se zaustavila odmah iza njega.
Stoj.
Hari se namrštila i provirila iza njegovih leđa.
Džini leži na podu pored kanabeta, kao da traži nešto što se otkotrljalo ispod.
Džini?
Na sebi ima helanke i dugačku košulju. Verovatno je i ta Makardlova. Kosa joj je nehajno skupljena u punđu, suviše tešku za nežan vrat. Onda je Hari primetila nešto tamno, lepljivo i zgrudvano u kosi.
Jebote. – Franko je izvadio pištolj. – Jebote!
Hari je udahnula kratko i prekrila usta rukama. Zatvorila je oči čvrsto, pripala joj je muka.
Franko je potrčao niz predsoblje, nogom otvorio sva vrata i proverio

ostale sobe. Hari diše kroz nos. Otvorila je oči. Preznojava se u talasima. Prišla je Džini, okrenuvši glavu od onoga što je ostalo od njenog potiljka. Hari je kleknula pored nje. Dotakla je gladak beo zglob, tako tanak da je mogao biti dečji.
Skloni se od nje! – Franko je uleteo u sobu s pištoljem uperenim u Hari. – Ne diraj ništa!
Hari se zateturala unatrag. Oči su mu dve crne rupe.
Idi u spavaću sobu. Spakuj sve. Smesta!
Hari je ustuknula, a zatim požurila u spavaću sobu koju je delila s Džini. Pod kao da je nestabilan, kao da hoda po palubi broda. Franko je prati pogledom dok otvara orman i uzima kofer i pregršt odeće.
Ko je ovo uradio, Franko?
Zaveži! Pakuj se!
Hari je nagurala odeću u kofer i oteturala se do ormana po još. Vešalice zvekeću, i u glavi joj zvekeće. Zveket joj odvlači pažnju od slike Džinine raznete lobanje.
Hari je nagurala odeću u kofer. Makardlovu omiljenu jaknu s amblemom Defkona stavila je na vrh. Osetila je ustajali miris: stara koža i cigarete. Videla je Džini, ušuškanu u jaknu, kako puši i seća se mrtvog drugara. Hari oseća kako joj se sinusi pune suzama. Džini je bila nešto najbliže savezniku što je tu imala.
Požuri!
Hari je poskočila i povukla patent-zatvarač na koferu. Franko ju je otpratio do sobe s druge strane hodnika i nadgledao kako uzima odeću i stvari iz njegove sobe. Onda je zgrabio jedan kofer i pokazao pištoljem ka vratima.
Idemo.
A Džini?
Gideon će se pobrinuti za nju.
Zavrtelo joj se u glavi. Ne želi da razmišlja o tome šta bi to moglo da znači. Franko ju je izgurao napolje, prema belom kombiju parkiranom pored ivičnjaka. Pogledala je u pravcu volvoa s druge strane ulice.
Uzimamo drugi automobil?
Drugi automobili i drugi stan.
Hari se oduzela od straha. Franko je grozničavo gleda pravo u oči.
Neko zna gde smo.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:23 am





38.

Ispostavilo se da je nov stan otrcaniji od starog. Izanđali tepisi. Plesniv vonj, kao pokisao pas. Stan je na drugoj strani reke, ušuškan u sporednoj ulici, daleko od nasipa.
Daleko od Džinine glave raznesene metkom.
Hari se zgrčila na kanabetu i posmatra Franka kako se vrzma po kuhinji. Već su dvadeset četiri sata u stanu. Hari sedi sklupčana i klati se napred- nazad, nadajući se da će se smiriti. Franko viče svaki put kada ga pita za Džini. Još više viče jer i dalje nema vesti od puha.
Zatvorio je fioku s treskom, pribor za jelo je zazvečao. Zatim se okrenuo i posegnuo za laptopom na pultu između njih.
Proveri opet.
Hari se s mukom pridigla na noge. Telo joj je teško, kao da su joj kosti otežale od šoka. Sačekala je da Franko ubaci USB modem u laptop, te proverila imejl Dijegove, praćena njegovim budnim pogledom.
Ništa.
Franko je tresnuo pesnicom o pult, Hari je odskočila. – Jebote, Dijegova?! Tražio sam od tebe da uradiš jednu jedinu prostu stvar, a ti zabrljaš.
Hej, nije još gotovo. Možda se taj što je našao koverat pritajio i čeka priliku. Kada je tako nešto u pitanju, ne želiš da te šef uhvati na delu, zar ne?
Nemamo više vremena, Dijegova. Ti nemaš više vremena.
Izvukao je modem i drži ga u stisnutoj pesnici. Celo jutro kipti od besa, usijan gnev samo što nije eksplodirao i opekao nekoga.
Hari se vratila na kanabe. Puhova ćutnja će možda pokvariti Frankove planove, ali verovatno je samo puh i drži u životu. Kada Astekova mreža padne, Franku ona više neće trebati.
Sklupčala se na ustajalom kauču, oči joj se sklapaju. Džinin lik ju je progonio u snu, kao i agonija zbog mogućnosti da je i sama doprinela njenoj smrti. Šta ako je Riva ubila Džini? Hari joj je rekla za nju. Hari je Rivi dala adresu stana. Čvrsto je zatvorila oči pred naletom kajanja.
Gde je Gideon, jebote? – Franko korača tamo-amo po kuhinji.
Pozvao je juče Gideona iz kombija, kada su odlazili iz starog stana.

Naredio mu je da nađe Klejtona i raščiste stan, sklone sve što je ostalo.
Da li se to odnosilo i na Džinin leš?
Hari je obgrlila kolena u pokušaju da se zagreje. Možda su Zubirijevi ljudi već u stanu. Možda su naleteli na Gideona i uhvatili ga kako prikriva tragove.
Ili su možda naišli na prazan stan.
Franko je ponovo gurnuo modem u laptop. – Još jednom.
Hari je dobauljala do pulta i opet proverila imejl. Ovoga puta puls joj se ubrzao. Jedna nova poruka. Otvorila je mejl.
Puh je ušao.
Franko gleda čas u ekran, čas u nju. – Jel’ to imejl koji čekamo?
Hari je klimnula glavom. Na širokom licu pojavio se divljački osmeh.
Zatim je napravio pištolj od palca i kažiprsta i uperio ga u ekran.
Detoniraj ga.
Misliš sada?
Već smo mnogo vremena izgubili. Hajde.
Hari okleva, diže joj se kosa na glavi. Onda je otišla na Makardlov sajt, koji se sastojao od samo jedne prazne strane. Franko se približio i prati svaki njen potez. Ušla je na stranicu i polako, pažljivo unela reč
„mišolovka” u gornji levi ugao.
Šta sad? – Franko je oblizao usne nestrpljivo.
Sad čekamo da puh dobije novu komandu. Brzo će.
Hari se vratila na imejl, čekajući poslednju poruku od puha. Stigla je dva minuta kasnije.
Sudnji dan otpočeo.
Franko se glasno nasmejao. – Počelo je?
Hari je klimnula glavom. Zamislila je kako puh diže u vazduh Astekovu mrežu, raznosi komunikacije, podatke; Molotovljev koktel koji šalje vatrene lopte u Astekovo središte.
Pakao unutar mreže.
Frankove oči se cakle, kao da i on to vidi.
Dobro, Dijegova. – Uznemiren je. Grozničav. – Gotova si.

* * *

Međutim, ništa se nije promenilo.

Franko već satima hoda tamo-amo po stanu, unezvereno. Hari je sklupčana na kanabetu i pokušava da odagna hladnoću zbog straha i neizvesnosti. Kada su se Gideon i Klejton najzad pojavili, Hari se sledila. Toliko o Zubiriju.
Gde ste bili, jebote?
Franko je odvukao Gideona na stranu i neko vreme ga ribao. Zatim je izleteo iz stana i ostavio Gideona da pazi na nju.
Hari se još više zgrčila na kanabetu. Prvi put posle dva dana Franko se odvojio od nje. Da li je završio s njom? Završio s Rivom? Osetila je mučninu.
Franko se nije pojavio ni sutradan.
Šta on to radi?
Hari je spustila noge s kauča i čeka Gideona da joj odgovori. Posmatra ga kako na stočiću deli karte za poker sebi i Klejtonu. Igraju karte već pet sati neprekidno.
Gideon ne obraća pažnju na nju. U sobi se čuje samo deljenje karata i zveckanje leda u Klejtonovoj čaši. Hari se protegla, noge i ruke su joj kvrcnule poput grančica.
Bože, što je dosadno. Zar ne možemo napolje?
Franko je rekao da čekamo ovde.
Ti uvek radiš ono što on kaže?
Gideonove pege su potamnele. Klejton je bacio karte i ustao.
Ne mogu više.
Teškim korakom je otišao do kuhinje, ponevši piće sa sobom. Flastera više nema, vidi mu se pomodrela nateklina na nosu. Uključio je radio. Čuje se isprekidano šuštanje dok traži stanicu na engleskom jeziku.
Hari se zgrbila i protrljala nadlaktice. Zašto ne može da se ugreje? Otišla je do spavaće sobe da potraži jaknu i pogledala na mali prozor što gleda u dvorište. Stan je na šestom spratu. Nema balkona, nema odmorišta. Samo dvadesetak metara slobodnog pada i dole beton. Obukla je Makardlovu jaknu i privila je uz telo. Zapahnuo ju je miris kože i duvanskog dima. Trudila se da ne razmišlja o Džini.
Hej, ti! Dolazi ovamo da mogu da te vidim, jebote.
Hari je zatvorila oči nakratko i onda se vratila na kanabe. Gideon ju je posmatrao, a onda počeo da deli sebi karte za ajnc. U kuhinji radio isprekidano šušti i krči. Gideon je bacio karte na sto.

Zaboga, Klejtone, hoćeš li ugasiti to?
Klejton ga je pogledao. Zatim je ugasio radio i odneo čašu i flašu s viskijem u svoju sobu.
Gideon je odmahnuo glavom i vratio se kartama. Ispod zavrnutih rukava vide se snažne podlaktice, još pegavije nego lice. Hari posmatra oštru vilicu. Nekako joj je lakše da ga zamisli kao policajca nego Franka.
Opazio je njen uporni pogled. – Šta gledaš?
Hari je slegla ramenima i odlučila da kaže istinu. – Franko mi je rekao da ste obojica bili tajni agenti. Pitam se zašto si napustio službu.
Začkiljio je. – To ti je rekao?
Čini se da je on pukao. – Hari se naslonila na kanabe. Osetila je nešto tvrdo na leđima, te se pomerila. – A ti?
Gledaj svoja posla, jebote.
Možda si otišao kada si video šta se desilo Franku. – Hari je rukom opipala jaknu na donjem delu leđa. Opipala je nešto tvrdo u postavi. – Završio je kod psihoanalitičara, zar ne?
Zaveži.
Zar nije neko njemu blizak poginuo? Možda je to prevagnulo.
Gideon je tresnuo špil karata na sto. – Šta ti znaš o tome, dođavola? Franko je posvetio život tom poslu, a šta je dobio zauzvrat? Tapšanje po ramenu i nameštaljku? Naravno da sam napustio službu, dovraga.
Hari opipava tvrdi predmet na leđima. Da nije Makardl sakrio nešto u jakni? Grozničavo razmišlja dok priča s Gideonom.
Tako si otišao iz policije. Šta si radio onda?
Za trenutak je pomislila da joj neće odgovoriti. Onda je rekao:
Isto što i poslednjih dvadeset godina. Samo sada stvarno. Hari se namrštila i on je nastavio.
Moja najbolja uloga na tajnom zadatku. Plaćeni ubica. – Tiho je dodao: – Ako igraš ulogu dovoljno dugo, ona postane stvarnost.
Nešto ju je steglo u grudima. Pilji u Gideona, dok joj zuji u ušima. Zatim se nagnula i ustala sa kanabeta.
Kuda ćeš, jebote?
Hari se ispravila. – Ako te baš zanima, moram u toalet. Jel’ smem?
Imaš dva minuta.
Hari je otišla u kupatilo i zaključala vrata. Onda je skinula jaknu i položila je na pod da je pregleda.

Ruke su joj se tresle. Opipavala je postavu i naišla na tvrd predmet. Mali. Četvrtasti. Prešla je preko šavova, tražeći kako da mu priđe. Prsti su joj upali u mali otvor na rukavu, te je počela da kida šavove i odvaja postavu. Zatim je obema rukama izvadila predmet.
Vrećica s uzicom. Crna, somotska. Tajnovita. Hari je raširila otvor i prosula sadržaj na pod. Oseća nalet adrenalina dok zuri u predmete iz Makardlovog tajnog spremišta.
USB i mobilni telefon.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:24 am






39.

Hari je uzela telefon.
Okrenula ga je i uhvatila pažljivo obema rukama, plašeći se da joj ne ispadne na pod jer joj se ruke tresu. Drži palac iznad tastera za uključivanje i okleva.
Ko zna kakav zvuk može da proizvede ako ga uključi? Verovatno neku veselu pozdravnu melodiju. Osmotrila je prljavo kupatilo, procenjujući akustiku pločica. Mogla bi da uključi i požarni alarm, isto bi joj bilo.
Priljubila je telefon na grudi. Onda ga je vratila u somotsku vrećicu, zajedno s USB-om. Uvukla je vrećicu nazad u postavu Makardlove jakne. Ustala je i obukla jaknu, dok joj je srce lupalo toliko snažno da je osećala pulsiranje na vratu. Otvorila je vrata i vratila se Gideonu.
On je još uvek sedeo za stočićem i delio karte. Potiljak mu je snažan i mišićav, sa sjajnim, tek izraslim dlačicama. Hari je prošla pored njega zaputivši se u spavaću sobu.
Moram da se istuširam. Gadim se ove rupe.
Zgrabila je čistu odeću iz kofera na krevetu i krenula nazad, svrativši u kuhinju da uzme radio s pulta.
Ne zaključavaj vrata – rekao je Gideon jednoličnim glasom.
Hari je naglo okrenula glavu. On se okrenuo u stolici i uputio joj ledeni pogled.
Jesi li poludeo? – rekla je. – Naravno da ću da zaključam glupa vrata.
Neću da mi ti ili Klejton upadnete.
Rekao sam, nemoj da zaključavaš.
Hari ga je gledala u oči koliko god je mogla, a zatim se okrenula i otrčala do kupatila. Tresnula je vratima i pustila tuš, jednostavni model ugrađen iznad prljave kade. Nema kabine, nema zavese. Ali pritisak je dobar i mlaz vode je glasan. Stavila je radio na umivaonik i našla muzičku stanicu. Onda je pojačala radio toliko da su zvučnici zakrčali.
Hari se naslonila na vrata i osluškivala ne dišući. Čuje se samo zvuk vode i zaglušujući bas. Tiho je zaključala vrata. Zatim je skinula jaknu i istisnula telefon iz postave, kao pastu za zube iz tube.
Uključila je telefon. Oživeo je uz zvuk koji je ugušila između dlanova. Sva je drhtala od straha. Ako je uhvate, ovoga puta neće moći da se izvuče.

Pogledala je u ekran. Signal je dobar, ali baterija je pri kraju.
Znojila se od pare koja kulja svuda oko nje. Drhtavim prstima ukucala je broj i on se javio posle drugog zvona.
Zubiri.
Hari je zatvorila oči odahnuvši. – Ja sam. Hari Martinez. Ćutao je. – Jainko maitea! Gde ste? Mislili smo…
Nemam mnogo vremena, baterija je pri kraju. U stanu sam u sporednoj ulici u koju se ulazi iz Ulice Hoze Marija, kako se zvaše, istočno od reke, šestospratnica, stan šeststo jedan.
Čula je prigušene glasove kada je Zubiri pokrio slušalicu i povikao nešto na baskijskom. Hari je zamislila tamnu, rundavu kosu i namrštene, spojene obrve. Rekao je:
Koliko ih je tu s vama?
Dvojica. Gideon Rej i Klejton Džejms.
Franko?
Franko je otišao još juče, ne znam gde je.
Jeste li dobro? Niste povređeni? – Naglasak kao da je drugačiji, više je španski nego prekookeanski.
Samo me izbavite odavde.
Mislili smo… – Zubiri je zaćutao. Pokušao je ponovo. – Vaš prijatelj Hanter nam se javio. Našli smo krvave tragove u stanu.
Stavila je ruku oko struka. – To je Džinina krv. – Znači, nisu našli telo. Harina leđa su odjednom potpuno mokra, lepljiva je od znoja i pare. – Mrtva je. Neko joj je pucao u glavu, ne znam ko.
Ostanite smireni. Izbavićemo vas.
Saznala sam šta ste tražili. Zašto je Franku potreban haker. Hoće da uništi Rivu. On se bavi pranjem novca, kao i ona. – Setila se slajdova. – To verovatno već znate.
Ispričala mu je sve u kratkim crtama i navela ono što zna: kako je Franko navukao Rivu u veoma opasan posao s čovekom po imenu Pontije Pilat; kako je uništio njenu mrežu i tako je sprečio da ispuni sklopljen dogovor.
Hari se namrštila. Čini joj se da je klopka nekako nepotpuna. Kao da joj nedostaje poslednji deo slagalice.
Odmahnula je glavom i odagnala tu pomisao. – Ne znam šta Franko radi sada i nije me briga. Uradila sam šta se od mene očekivalo, samo hoću da

izađem.
Nisu vas otkrili?
Hari se setila Frankovih testiranja, sumnjičavosti. Imaš objašnjenje za sve, Dijegova, zar ne?
Nisam sigurna – prošaptala je.
Ako se Franko vrati, samo ga se klonite. Tip je opasan.
Mislite da ne znam?
Našli smo njegov dosije u Vegasu. Pravo ime mu je Franko Santojo. Pre dvadeset godina je bio uspešan tajni agent. Povezao se s Rivom i njenim bratom. I s još jednim momkom, Martijem Larozom. Iskoristio ih je da se približi mafiji i izvede operaciju gotovo sam. Sada je na crnoj listi, obeležen kao neupotrebljiv.
Rekao mi je da su mu njegovi priredili nameštaljku, da su hteli da ga se otarase.
Zubiri je uzdahnuo. – Ko zna? Već neko vreme je bio nestabilan, ali je potpuno izgubio kontrolu posle istrage pre šest godina.
Šta se desilo?
Dobijao je pretnje smrću, upozorenja da odustane od slučaja. Kada to nije uspelo, pretnje su se ostvarile na nekom drugom.
Na kome?
Na bivšoj ženi, Sari Kovalski. Ubijena je pucnjem u potiljak. Kažu da je od toga poludeo.
Ubijena pucnjem u potiljak. Kao Džini. Hari je pogledala ka vratima i rekla još tiše:
Da li je bio blizak s bivšom ženom?
Zubiri je ponovo uzdahnuo. – Brak se raspao pre nego što je počeo. Ali bila je u sedmom mesecu trudnoće. Nosila je njegovo dete.
O, bože. – Glava joj je mokra, bičevi mokre kose lepe joj se za vrat. – Da li znaju ko ju je ubio?
Ne.
Možda je Riva. Ubila je Makardla, možda i Džini. Kažite Hanteru da je se kloni, opasna je.
Zubiri je zaćutao. – Ne mogu.
Šta ne možete?
Ne mogu da mu kažem. – Oklevao je. – Hanter je nestao. Kao da joj je neko izbio vazduh iz pluća. – Molim?!

Ne znam gde je. Stigao je u stan pre nas i kada je video krv, potpuno je poludeo, rasturio je skoro sve tamo.
Hari se zavrtelo u glavi. – Nestao? Kako može da nestane?
Juče je trebalo da dođe kod mene, ali se nije pojavio. Ne javlja se na telefon, sinoć nije spavao u hotelu. Vodi se kao da je napustio dužnost. Van kontrole je. – Prvi put Zubiri zvuči nesigurno. – Ne sviđa mi se to.
Grlo joj se osušilo, guši se. Šta je to Hanter uradio? Da li je učinio nešto nesmotreno, izložio se opasnosti? Sela je na pod i stavila ruku preko grudi. Trudi se da ne zamišlja Hantera s metkom u glavi.
Zubiri ju je trgao iz misli. – Izbavićemo vas. Za nekoliko sati, budite spremni.
Hari je zatvorila oči i dozvolila sebi da zamisli kako je Zubiri odvodi u neobeležen automobil, odvozi do poznatog sivog bloka zgrada gde se nalazi stanica policije.
Na sigurno.
Za trenutak je osetila olakšanje, mišići su joj se opustili. Onda je otvorila oči i polako odmahnula glavom.
Ne.
Šta?
Neću da izađem.
Zubiri okleva. – Šta pričate?
Čuli ste me, neću da izađem. Moram da nađem Hantera.
Slušajte me…
Kako da ga nađem ako izađem?
To nije vaš posao. Ostavite to nama, mi ćemo ga naći.
Kao što ste našli mene?
Zubiri dugo ćuti. – Ne možete to da radite.
Ostajem, Zubiri. U ovom svetu. Neko od ovih ljudi ovde zna šta mu se dogodilo. Samo ga tako mogu pronaći.
Vrata kupatila su zatandrkala i Hari je poskočila. Neko se uhvatio za kvaku.
Skočila je na noge i prošaptala: – Neko dolazi.
Gurnula je telefon ispod čiste odeće na podu. Čula je udarac pesnice o vrata. Preplavio ju je talas adrenalina, izula je cipele, strgla košulju sa sebe. Neko je šutnuo vrata s one strane i šarke samo što nisu popucale. Hari je skinula sve sa sebe i brzo ušla u kadu.

Udarci su prestali. Mlazevi vruće vode je bockaju po koži i natapaju joj kosu. Onda je razrogačila oči. Telefon viri ispod košulje na podu.
Posegnula je k njemu. Začuo se prasak i ona je odskočila. Drvo je puklo, brava se raspala. Vrata su se naglo otvorila i Franko je upao u kupatilo.
U jednoj ruci drži pištolj s neobično dugačkom cevi. Prigušivač? Spustio je ruku s pištoljem pored tela i zagledao se u Hari. Odmerio ju je celu. Polako.
Želudac joj se grči. Hladan vazduh je ušao u kupatilo i rashladio joj golu kožu. Htela je da se pokrije; da se šćućuri i okrene. Umesto toga, zategla je ramena, stavila ruke pored tela i ispravila leđa. Onda ga je pogledala izazivački, onako kako bi to učinila Dijegova. Sve, samo da ne pogleda u pod.
Franko je ugasio radio. Tišina je prostrujala između njih poput vetra.
Progutao je knedlu, još uvek pogledom lutajući po njenom telu.
Gideon ti je rekao. Nema zaključavanja, jebote. Onda je izašao i zatvorio vrata za sobom.
Hari se zgrčila i pokrila rukama grudi. Kolena su joj otkazala, tresu joj se noge i ruke. Skliznula je na pod kupatila i prepustila se drhtavici.
Pored nje, telefon je ispustio tih iznemogao zvuk i javio da je baterija prazna.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:24 am




40.

Marti se pogledao u ogledalo u kupatilu.
Koža mu je mlitava, oči upale. Ipak, istuširao se i obukao, a šta god da je zakačio u toj smrdljivoj reci najzad je prošlo. I odnelo sa sobom snove, hvala bogu. Nema više noćnih mora. Nema uspomena što mu paraju utrobu i remete san.
Okrenuo se i pošao ka spavaćoj sobi. Već je predugo u tom trećerazrednom hotelu. Vreme je da ide. Da donese odluku.
Obukao si se.
Džozi stoji pored vrata, iznenađena što ga vidi van kreveta. Izgleda sveže u odnosu na sumornu sobu: bakarnocrvena kosa, jarkožuta haljina. Možda pomalo jeftino, ali haljina ističe njene obline i Marti joj ne može zameriti.
Nasmešio se, uživajući u pogledu. – Hej, bio sam ti na teretu dovoljno dugo.
Nema predstavu o vremenu, ali mora da je tu već nekoliko dana. Seća se Džozi kako dolazi i odlazi, proverava kako mu je i daje mu aspirin. Međutim, vidi da joj je već dosadilo da izigrava medicinsku sestru.
Posegnuo je za jaknom. Našla se pored njega u dva koraka i stavila mu ruku na nadlakticu.
Odlaziš odmah?
Marti je izvio obrve. Mislio je da će joj laknuti.
Vreme je da idem, ali hvala ti na prenoćištu. – Pogledao ju je u oči i nasmešio se. – Ozbiljan sam.
Džozi se namrštila i sklonila pogled. Onda ga je stisla za ruku i približila mu se toliko da je osetio njene grudi. Nesumnjivo ga mami. Ali nekako mehanički. Hladno. Ništa od one iskrene, senzualne topline kojom je zračila pre neko veče.
Marti je dozvolio da ga gurne na krevet, u sedeći položaj. Pogledao je gore, iznad tih mekih, velikih grudi, u oči koje izbegavaju njegov pogled. Za trenutak je pomislio da će ga zajahati. Onda kao da se predomislila. Popela se na krevet iza njega i počela da mu masira vrat.
Verovatno vidi da je pretvaranje uzaludno. Tako ne mora da ga gleda u oči. Masira mu mišiće.

Bože, što si napet.
Marti je sagnuo glavu i pustio njene prste da lutaju, pitajući se zašto toliko želi da ostane. Možda ne želi da bude sama kada se žaboliki tip vrati.
Prstima pravi male kružne pokrete po njegovom vratu. – Pa, jesi li odlučio?
Šta?
U vezi s onim ljudima koje si izbegavao. Znaš, onda kada smo se sreli u baru? – Kružni pokreti su prešli na ramena. – Rekao si da moraš nešto da odlučiš.
Rekao sam.
Marti je zatvorio oči. Odluči da ne odlučiš. Džozini prsti ga pritiskaju i greju mu mišiće. Koga prodati? Rivu ili Franka. Pismo ili glava. Uzdahnuo je polako i duboko.
Odlučivanje mi nije jača strana.
U čemu je problem?
Odanost je u pitanju.
Šališ se. Odanost? Ne novac?
Pa, dobro, i to. – Najednom je osetio gorak ukus u ustima.
Džozin pritisak se pojačao. – Odanost je precenjena. Ljudi se menjaju.
Za to si u pravu.
Svi su se promenili. Riva, Franko, on. Možda Riva više nego drugi. Uvek je bila uporna. Odlučna. S Frankom je bila živahnija, manje u sukobu sa celim prokletim svetom. Srećna, Marti bi rekao. Međutim, posle Endijevog ubistva, jednostavno je postala nemilosrdna. Opsednuta građenjem kazina, uništavala je svakog protivnika koji bi joj se našao na putu.
Martiju se srce cepalo dok ju je gledao kako pati za Endijem. Ipak, ne može više da je gleda istim očima, ne posle onoga što je uradila Franku. Endijeva smrt je barem bila nesrećan slučaj.
Džozi šara prstima po njegovim ramenima. – Moraš biti odan jedino samom sebi, to ja kažem. Jebeš druge.
Judin pristup. Da, to sam naučio. To je moja životna priča.
Izdaja, potkazivanje, proćerdano poverenje. Kratak je put do policijskog doušnika, što je Marti postao tokom godina posle Endijeve smrti.
Franko je njega prvi pozvao. Marti ga nije video tri godine, od zasede u

kazinu. Tip je ostario. Činilo se da je razdražljiv, grublji nego inače, kao manijak. Neprestano zlovoljan. Marti se setio čoveka koji je bio njegov uzor; čoveka koji ga je izneverio.
Kako možete voleti nekoga i mrzeti ga istovremeno?
Franko je hteo da stavi Martija na platni spisak policije. Ne da potkazuje Rivu, već ostale na rubu zakona. U Vegasu ima mnogo ološa. Martiju je trebao novac, te je rekao sebi da je to samo još jedan način da sastavi kraj s krajem.
Loša odluka broj tri miliona pedeset pet.
Riva je saznala za njegovu vezu s Frankom i više nije htela ni da čuje za njega, što je i očekivao.
Džozi ga masira kružnim pokretima i napetost u njegovim mišićima nestaje. – Možeš izdati samo nekoga ko ti veruje, zar ne?
Valjda.
Da li ti veruju ti ljudi za koje misliš da im duguješ odanost?
Verovatno ne.
Eto, vidiš.
Meke grudi je naslonila na njegova leđa i topao talas mu je prožeo celo telo. Prinela je usne njegovom uvetu i prošaptala:
Da li veruješ meni?
Od vrelog daha osetio je uzbuđenje u predelu međunožja. Okrenuo se, uvukao joj prste u kosu i privukao je k sebi. Kapci su joj teški, obrazi zažareni.
Verovatno ne – rekao je.
Samo malo je otvorila usta, deluje pohotno. – Vidiš? Znamo na čemu smo.
Marti se okrenuo na krevetu, sada je na njega red da masira meko, toplo telo. Zatvorila je oči, zabacila glavu i zastenjala.
Onda je neko pesnicom udario o vrata.
Marti se ukočio. Džozi je udahnula kratko i sišla s kreveta. Pogledao je u nju upitno, ali ona ga nije gledala u oči. Došla je do vrata i odškrinula ih. Onda ih je otvorila širom i sklonila se.
Dvojica stoje u hodniku, jedan pored drugog. Krupni. Bezizraznih lica. Iskoračili su u stranu, a iza njih se pojavio treći čovek: stariji, mršav, sa štapom u kvrgavim, ostarelim rukama.
Viktor Toledo, Rivin šef obezbeđenja.

Martijev puls se ubrzao. Pogledao je ka Džozi. Stoji naslonjena na zid s druge strane kreveta. Uzvratila mu je pogled i blago slegla ramenima, na licu joj se čita izvinjenje i prkos istovremeno.
Prodala ga je. Znala je da beži od nekog. Videla je kako su ga odvukli u pomoćne prostorije, čula ga je kako priča u snu. Poznaje ljude u kazinu. Nije joj mnogo trebalo da pretpostavi da će možda platiti da bi ga pronašli.
Ponovo je pogledao prema vratima. Pa, dobro. Preživljavanje, zar ne?
Ko je on da joj to uzme za zlo? On bi verovatno isto postupio.
Osim toga, vreme je.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:24 am






41.

Kada je Hari izašla iz kupatila, Franka više nije bilo. Gideon sedi u dnevnoj sobi. Kada ju je video, uzeo je jaknu.
Uzmi kaput, idemo nešto da obavimo.
Hari drži pregršt odeće iz kupatila i stoji ukopana. Kao da ju je neko udario po glavi, čula su joj usporena, a kretanje joj predstavlja napor.
Da li je Hanter stvarno nestao? Ili nešto gore od toga?
Rekao sam, uzmi kaput.
Hari je poskočila i prošla pored njega zaputivši se u svoju sobu. Bacila je odeću na krevet i uzela Makardlovu jaknu s vrha gomile. Onda je otišla u dnevnu sobu, pokušavajući da napabirči malo adrenalina.
Šta to imamo da obavimo?
Videćeš. Neće dugo trajati.
Gideon je izašao i Hari je krenula za njim, osvrnuvši se još jednom. Da li je Zubiri na putu ka stanu? Možda bi trebalo da nađe neki izgovor da ostane tu; da iskoristi priliku da zauvek izađe iz uloge Dijegove.
Zatvorila je oči na tren, a zatim pošla za Gideonom niza stepenice. Ne može da prekine, ne još. Mora da ostane u ulozi; da pokuša da pronađe Hantera. Ne može da prihvati mogućnost da je možda prekasno za to.
Napolju se tama valja ulicom poput magle. Udahnula je hladan vazduh i osetila kako je reže u plućima. Izašla je iz stana prvi put posle dva dana.
Gideon ju je smestio na suvozačevo sedište crne limuzine, seo za volan i krenuo. Hari ga je pogledala. Sav je u crnom, na elegantnoj silueti jedino se kosa sjaji.
Stisnutih usana, znalački vozi u cikcak kroz mrežu sporednih ulica. Hari je naslonila glavu na naslon sedišta. Tip je možda osoran, ali bolje on nego Franko sa eksplozivnim raspoloženjima.
U to kasno doba noći saobraćaj nije gust, te su jurili ulicama koje Hari ranije nije viđala. Pomislila je na Hantera. Obuzela ju je panika.
Da li je uradio nešto nepromišljeno? Možda previše pritisnuo Rivu? Rekao joj ko je? Ako je pomislio da je krv u stanu njena, ko zna kako je reagovao?
U glavi joj vrvi od mnoštva raznih mogućnosti. Setila se kako je Franko pitao za Hantera; kako je planirao da kaže Gideonu da ga proveri. Hari je

krišom pogledala u Gideonov profil. Možda je to već učinio.
Šta Franko radi sve ovo vreme? – upitala je. – Šta je rekao tebi da radiš?
Gideon nije odgovorio. Pokušala je ponovo.
Zar ti ne dosadi nekad da mi izigravaš dadilju?
Okrenuo je glavu. Oči su mu bezizrazne i prazne. – Ne dopadaš mi se, Dijegova.
Da, shvatila sam, već si mi rekao.
Onda da budemo poslovni. Profesionalci. – Vratio je pogled na put. – Ti ne pričaš, ja ne moram da slušam. Što pre obavimo posao, pre ćemo se rastati.
Koji posao?
Zaboga, jel’ ti nekada zaklopiš?
Zaćutao je i gledao napred. Hari je pogledala kroz prozor. Kada su skrenuli levo na glavnu magistralu, učinilo joj se da je prepoznala deo grada. Idu na most Zuriola.
Okrugle svetiljke sjaje se kao meseci u nizu i ogledaju u crnoj, nemirnoj vodi. Gideon je projurio preko mosta i skrenuo desno, duž nasipa, prema uzburkanom ušću.
Hari čkilji u prazan put. Ovo je put za Frankovo skladište. Tamo idu?
Ali Gideon ne zna za skladište, zar ne?
Voze se putem duž nasipa, udaljavajući se od grada, prema turobnom, vetrovitom rtu. Talasi udaraju o litice, voda prska visoko iznad nasipa. U daljini, more izgleda gusto i olovno, džinovski talasi valjaju se na pučini.
Obišli su oko poluostrva. Morska voda pršti po putu ispred njih i po krovu automobila. Hari se grčevito drži za sigurnosni pojas. Gideon čvrsto drži volan, a dva minuta kasnije naglo je zaustavio kola pored šetališta.
Izlazi.
Šta? Ovde?
Gideon je izašao iz automobila ne progovarajući ni reč. Hari je osetila tračak nelagode kada je otvorila vrata i izašla na pločnik. Pobesneli talas je snažno udario o nasip i ona se skupila da se zaštiti od vode i vetra prepunog soli. Čkilji u Gideona.
Šta radimo ovde? – Mora da viče da bi je čuo od grmljavine vode.
Divlje, zar ne? – Gideon je pogledao u okean. – Kada sam raščišćavao stan, ovde sam bacio Džinin leš.

Hari je zastao dah. Ukočila se. Iza nje voda udara i huči. Pokušala je da odagna tu jezivu sliku, ali nije uspela: Gideon baca Džini preko zida i prepušta je talasima koji nestrpljivo čekaju.
Hari je oblizala usne. Slane su. Netremice posmatra Gideona i odjednom joj je jasno da ju je doveo tu da je ubije.
Krenula je da se povlači. Onda, kao da ju je neko uključio u struju, dala se u beg. Potrčala je mokrim šetalištem, ali Gideon joj je presekao put i nasrnuo na nju. Zgrabio ju je za rukav. Vrisnula je i otrgla se, koprcajući se da izvuče ruke iz prevelike jakne. On je naglo pustio jaknu, a Hari je izgubila ravnotežu i pala na pločnik. Gideon joj je prišao u jednom koraku i stao iznad nje. Bacio je jaknu u stranu i obema rukama uperio joj pištolj pravo u lice.
Hari je osetila mučninu. Gideonovo lice je bezizrazno. Bezosećajno.
Profesionalac na delu. Podigla je ruke i polako se osovila na noge.
Šta se dešava? – Glas joj zvuči isprekidano zbog jakog vetra. – Jel’ ovo Franko smislio?
Franku više nisi potrebna.
Pa je rešio da me ubije? Kakav je to bezvezni poslovni dogovor? – naslonila se na zid koji joj dopire do struka. Ledena morska voda ju je zapljusnula i natopila joj košulju. – Angažovao me je da obavim posao i ja sam ga obavila.
Niko ti ne veruje, Dijegova. – I Gideon viče. Lice i jakna mu se sjaje od kapljica vode. – Osim možda Džini, ali ona ti više ne može pomoći.
Iz grla joj se oteo jauk. Rizikovala je i pogledala iza sebe. Plima je visoka, talasi se pene preko ogromnih stena u podnožju litice. Do dole ima najmanje dvadeset metara, a more izgleda ledeno kao smrt.
Okrenula se nazad ka Gideonu. – Nisam pretnja za Franka. Može da mi veruje. Hej, ne mora čak ni da mi plati.
Suviše znaš. – Vetar šiba kroz Gideonovu kratku, svetlu kosu i udara ga po jakni. – A lagala si kada sam te u kazinu pitao za onaj telefonski poziv. Zvala si nekog drugog, zar ne?
Hvata je panika, kao da čuje zavijanje sirena. Odmahnula je glavom i zamislila Hanterovo lice; umorne, smeđe oči koje je preklinju da izađe. Iza sebe čuje okean kako urla i razbija se o stene. Onda se vodena masa izdigla iznad zida, zasula je s leđa i gurnula je unapred. Udahnula je kratko. Morska voda je zapljusnula Gideonovo lice i on je zatreptao kako bi izbacio vodu iz

očiju. Zatim je ponovo pogledao u Hari.
Ona se povlačila duž zida, drhteći mokra do gole kože, pogleda prikovanog za pištolj; i za pusto šetalište. Nema kuda da beži. Pogledala je u nemirno more. Još jedan džinovski talas kreće ka obali i polako uzima zalet.
Gotovo je – vikao je Gideon. – S tobom je gotovo. Franko ti ne veruje.
Misliš da tebi veruje?
U Gideonovim očima je sevnuo sjaj. Da li bi mogla da odugovlači?
Povikala je da nadjača buku talasa.
Zar ti nekad ne dosadi da budeš izopšten iz njegovih planova?
Zaveži, Dijegova.
Tamo, na pučini, talas raste. Valja se, izvija.
Ma hajde, Gideone, zašto si mu ti toliko odan? – Setila se Olive kako je to pita. Hari je nastavila.
Franko tebi nije odan, zar ne vidiš to?
Rekao sam ti da zavežeš.
Hari se osvrnula preko ramena. Talas raste, velikom brzinom približava se litici. Povikala je Gideonu.
Zašto bi stalno radio ono što Franko kaže? Tip je bezmalo lud!
Tim pre moram da budem tu i da povedem računa o njemu.
Gideon je učvrstio položaj i namestio nišan. Hari je utrnula. Imaće sekund, možda i manje. Vidi kako mu se prsti stežu oko obarača. Onda je vodena lavina navrla preko zida.
Jedan delić sekunde Gideon ne vidi ništa. Hari se izvila i pogledala u podivljalu vodu. Popela se na zid i razrogačila oči, skamnjena zbog visine i ogromnih talasa ispod sebe.
Onda je skočila.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:24 am





42.

Okean je progutao Hari.
Povukao joj glavu unazad, ušao joj u nozdrve. Zatim ju je uvukao u duboki vrtlog.
U glavi joj tutnji. Čvrsto je zatvorila usta i zadržala vazduh. Okean je nosi tamo-amo. Ušao joj je u uši, pritisnuo pluća. Vuče je nadole.
Ne diši! Ne diši!
Vir ju je zavrteo i bacio na hridi, lomeći joj kosti. Pluća su joj sputana.
Pucaju.
Onda je odjednom izašla na površinu. Udahnula je, a slana voda joj je ušla u usta i ona se zagrcnula. Oko nje divljaju talasi. Tamo gore, Gideonova tamna prilika naginje se preko zida.
Okean ju je ponovo poklopio i povukao u još jedan crni vrtlog. Voda joj bubnji u glavi. Otvorila je oči. Ne vidi ništa u tamnoj vodi. Onda je pored nje proleteo beli trag u obliku strele.
Metak?
Harin grudni koš se nadima, bori se za vazduh. Mlatara nogama u panici. Struja ju je zgrabila i tresnula o stenu. Pokušala je da se uhvati za nešto, ali podvodni deo hridi je sluzav.
Vrti joj se u glavi. Zanela se. Davi se. Ne može da izdrži. A da otvori usta? Da udahne?
Ne diši!
Hanterovo lice joj se pojavilo pred očima. Da li je već mrtav? Mozak joj grozničavo radi.
Možda će videti Džinin leš. Možda je ona tu negde.
Okean je povukao Hari za ruke i noge i ponovo je tresnuo o stenu. Bol joj je sevnuo kroz celo telo i ona je klonula. Zakolutala očima.
Majčino lice. Majci uvek lakne kada Hari ode. Šta će pomisliti kada Hari bude mrtva?
Harin mozak lebdi. Pluta. Laka je. Gotovo euforična. Želja za disanjem je neodoljiva.
Ne može više da izdrži. Otvorila je usta. Udahnula. Hladna morska voda ušla joj je u pluća i ona se zagrcnula. Progutala.
Pokušala je da prekine trudnoću.

Najednom se u njoj rasplamsao bes. Kao da je neko probudio usnulo čudovište.
Dovraga s Mirjam! Zar je preživela majčinu potrebu da je se otarasi, samo da bi završila ovako?
Voda je nadošla i opet je bacila na hridi. Izbacila je ruke, zagrebala tražeći oslonac i ovoga puta pronašla pukotinu u steni. Uhvatila se vrhovima prstiju, dok joj pluća pucaju. Batrgala se i pronašla oslonac za noge. Onda se izdigla kroz vodu. Ruke je bole, noge joj proklizavaju. Upinjala se naviše dok joj se glava najzad nije našla iznad vode.
Udahnula je, pluća joj se raspadaju. Grčevito se drži za stenu. Kašlje i guši se. Onda je priljubila lice uz hladan kamen. Može li Gideon da je vidi? Nema snage da pogleda. Najzad je podigla glavu. Stena je sprečava da vidi zid, ali je skriva od Gideona.
Zatvorila je oči i pritisla obraz uz vlažan kamen. Okean udara oko nje i preko nje. Drži se za oslonac, udiše slan miris, ruke joj drhte. Na obrazima joj se osušila so i zateže joj kožu. Vetar je šiba po mokroj odeći.
Čuje grmljavinu u daljini. Okean? Ili automobil koji odlazi? Ne može da odredi. Ostaće tu gde je. Čekala je dok se plima nije povukla. Dok se talasi nisu smanjili i dosegli joj tek do kolena. Dok joj se telo nije ukočilo od bola.
Onda je podigla glavu i pogledala prema nasipu. Gideonova prilika je nestala.

* * *

Hari se polako verala uz stene, prelazeći s jednog klizavog oslonca na drugi, dok nije stigla do zida.
Povređena je i drhti. Pipa po klizavom zidu u mraku, tražeći oslonac, dok voda prska i peni joj se oko nogu.
Napipala je nešto čvrsto. Hrapav metal. Uhvatila se za predmet i pogledala nagore u niz geometrijskih oblika: zarđale prečke pričvršćene za zid poput obruča za kriket.
Krenula je da se penje, boreći se protiv vrtoglavice i tek delimično se uzdajući u zarđale čivije da izdrže njenu težinu. Vetar ju je besomučno šibao sve dok nije stigla do vrha zida. Poslednjom snagom prebacila se preko i skliznula na zemlju s druge strane.

Hari se sklupčala pored zida. Ledeni vetar joj duva kroz mokru odeću. Nešto se pomerilo u mraku, pored ivičnjaka. Srebrno-crna lobanja zasjala je na mesečini i Hari je zastao dah. Makardlova jakna s amblemom Defkona.
Bacila se na jaknu i uronila u nju. Telesna temperatura porasla joj je za nekoliko dragocenih stepeni. Onda je ustala i pogledala niz pust put.
Kuda sad?
Levo je put koji vodi do grada. Do svetlosti i toplote. Do Zubirija. Zamislila ga je kako pretresa Frankov stan. Pomislila je na svoju hotelsku sobu koju je napustila tek pre nekoliko dana. Može da se vrati. Da povrati svoj život. Uzme avionsku kartu i ode odatle.
Pogledala je desno, niz put koji krivuda oko rta i vodi do pristaništa. Do Frankovog skladišta.
Hari se obujmila rukama i pokušala da savlada drhtaje. Franko: prevarant, perač novca, policajac, osvetnik.
Ubica.
Kako jedan čovek može biti sve to?
Ako igraš ulogu dovoljno dugo, ona postane stvarnost.
Odmahnula je glavom, setivši se Gideonovih reči. Tvrd oklop Dijegove odavno ju je napustio. Sve što ima jeste Hari.
Hladne kapljice bockaju je po obrazima. Pogledala je ka rtu; ka uzburkanom moru, neravnom poput površine nekog tamnog meseca. Možda je Franko u skladištu. Možda će on znati gde je Hanter.
Hari se zgrčila da se zaštiti od vetra i krenula ka pristaništu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Mustra taj Uto Jun 12, 2018 10:25 am





43.

Nemate više vremena, Rozeli.
Konopac se usekao u Martijevo meso. Toledovi ljudi su ga vezali za stolicu u Džozinoj sobi, pošto su riđokosoj dobacili koverat i rekli joj da nestane.
Toledo stoji ispred Martija; iskrivljene, ostarele ruke drži na štapu.
Dao sam vam dva dana. To je bilo pre četiri dana.
Marti je pokušao da slegne ramenima, ali nije mogao zbog konopca, te je zaključio da je pokušaj uzaludan. Umesto toga, pokušao je da se tužno nasmeši. Bitno je da to prekine pre nego što počne. Već je dobio previše batina zbog Franka.
Hej, priznajem da nisam došao kod vas. – Marti je pogledao prema mišićavim momcima pored sebe. Tip s naočarima za sunce ga je onda bio odvukao u sporedne prostorije u kazinu. – Od ovih vaših siledžija me hvata nervoza. Već sam naletao na njih. Trebalo bi da im kažete da radim za vas.
Toledo je prezrivo iskrivio tanke usne. – To što ste doušnički ološ ne znači da radite za mene.
Marti je okrenuo glavu. Prezriv pogled nije ništa neuobičajeno. Viđao ga je u Frankovim očima svaki put kada bi mu plaćao za informaciju.
Toledovi prsti stegnuli su štap. Zatim ga je podigao iznad glave s obe ruke i udario Martija po glavi.
Marti je zaurlao. Bol je sevnuo niz kičmu. Bože, ko bi rekao da matori ima toliko snage? Čvrsto je zažmurio od pulsirajućeg bola, a zatim otvorio oči i ugledao štap kako ga vreba odozgo.
Čekajte! Spreman sam da progovorim! Spreman sam, spreman! Toledo je spustio ruke polako. – Znam da ste spremni.
Oslonio se na štap i nagnuo, te se uneo Martiju u lice. Starčeve oči se jedva vide između kapaka.
Vidite Luisa tu pored vas? Sedam godina već radi za mene. Dobro ga pogledajte u lice, Rozeli. Jer ako on čuje kako mene može da zavitlava neki ološ poput vas, moraću da ubijem i njega i svakoga ko posumnja u to ko je ovde gazda.
Bez upozorenja, Toledo je štapom odalamio Martija po licu. Martijeva glava je odletela u stranu, vrat mu se iskrivio. Jauknuo je, ali štap ga

nemilosrdno udara iznova po glavi.
Bol prodire iza Martijevih očiju. Spušta se do stomaka i Marti oseća mučninu. Nekoliko sekundi mozak mu lebdi, pluta kroz agoniju. Skoro da je pozdravlja. I to je bolje nego samoprezir.
Udarci su prestali.
Glava mu je pala na grudi, misli mu dolaze i odlaze poput radija koji traži stanicu.
Franko ili Riva. Pismo ili glava.
Ne mogu prema tebi da se odnosim kao prema odraslom čoveku sve dok se ponašaš kao dete, mali.
Čuje sebe kako stenje. Štap je zazviždao kroz vazduh i odalamio ga po uvetu. U glavi su mu se razletele zbrkane slike.
Tople Rivine ruke dok mu lepi parče svetlucavog papira na prst.
Način na koji Franko ulazi u sobu, poput nekog ponosnog indijanskog ratnika.
Nepobedivi trio.
Ne možeš stalno da nas podrivaš, mali.
Nepodnošljiv bol mu pulsira u glavi. Ošamućen je. Opijen. Slike se smenjuju u kolažu.
Riva neprekidno vrišti Endijevo ime.
Frankovo lice iskrivljeno od bola dok priča o smrti nerođenog deteta. Devetogodišnji Marti posmatra očev leš na smrdljivom đubrištu.
Diže mu se želudac. Bilo bi tako lako ispričati Toledu sve do tančina. Uputiti ga u sve Frankove planove. S teškom mukom je otvorio oči. Starčevo sparušeno lice nadvilo se nad njim.
Jednostavan izbor, Marti. Prevareni ili prevarant. Vođa ili žrtva.
Marti je zaječao. Toledo je spustio štap i udario metalnim vrhom o pod.
Pričajte. Recite mi o Čavezu. O njegovoj grupi za rulet.
Marti je oblizao usne. Jezik mu je naduven i suv. Kucnuo je čas da mu da nešto vredno. Nije mogao Toleda da pogleda u oči.
Mogu vam dati više od njegove grupe prevaranata u kazinu.
Starac ga je prodorno pogledao. Marti je nastavio, svestan da zapliće jezikom.
Šta ako vam otkrijem kako pere novac?
Toledo se ukočio. U žmirkavim očima vidi se nedoumica. Marti je hteo da proguta pljuvačku, ali usta su mu suva. Udahnuo je i nastavio.

Franko nije samo prevarant. On je perač novca. Najveći. Radi pod imenom Mohave. Vaš kazino koristi kao izvor prihoda za taj biznis. Verovatno vam se podsmeva.
Toledo je prebledeo i Marti je primetio kako mu kvrgave ruke drhte.
Čkilji od bola koji mu još uvek pulsira u glavi.
Pazite, ako ste mu dali neki novac, moj savet je da pokušate da ga vratite. – Pažljivo posmatra starca. – Franko ovde ne radi na duge staze.
Šta to znači?
To pranje novca je samo paravan. Priprema za nešto drugo. To mu je specijalnost.
O čemu pričate, dođavola? – Toledov glas pretvorio se u promukli šapat.
Hej, stvarno ima vaš novac, zar ne? – Marti oseća vrtoglavicu, bez obzira na pulsiranje. – Pa, kako god da je došao do novca, verovatno vas je prevario. Razmislite. Kladim se da vas je naveo da mu date novac. Jel’ tako?
Posmatra kako se Toledov pogled gubi dok u glavi vrti neki film. Neki usporeni snimak vešto smišljene iluzije. Marti može da vidi kako starac prepoznaje mađioničarski potez. Kod Franka uvek postoji potez.
Marti se tobože snuždio. – Žao mi je što moram ovo da vam kažem, ali verovatno nećete videti svoj novac.
Toledova vilica je zadrhtala ispod mlitave kože. Onda je zamahnuo štapom i tresnuo Martija po obrazu. Soba se smračila za trenutak. Marti se zaneo i stolica se prevrnula. Snažne ruke su ga zgrabile i podigle. Naterao se da otvori oči. Toledo zuri u njega stisnute vilice, van sebe od besa. Međutim, u očima mu se vidi još nešto. Strah?
Đubre jedno! – Starac je podigao štap. – To je sve što imaš da mi kažeš? Kako da ga nađem? Kaži mi gde da ga nađem!
Marti je vrteo glavom. – Promenio je stan, ne znam gde je.
Štap je zazviždao kroz vazduh i isekao Martija po licu. Obraz mu gori i nešto toplo mu se sliva niz vrat. Toledo je ponovo zamahnuo štapom i Marti je povikao.
Čekajte! Novac! Znam gde drži novac!
Toledove ruke su se zaustavile u vazduhu. – Nastavi.
Ima skladište u pristaništu. Treće s kraja. Brojačnicu.
Toledo je spustio ruke. Marti je klimnuo glavom, progutao knedlu i

oblizao usne. Mrzi izraz nestrpljenja na sopstvenom licu.
Nije samo vaš novac tamo. – Marti priča brzo. – Već svih njegovih klijenata. Možete udvostručiti zaradu, utrostručiti čak. Možete ga uništiti.
Toledo je trepnuo, smežurani kapci su mu na pola koplja. Marti je nastavio.
Gotovina se prebacuje svake noći, verovatno nemate mnogo vremena. Žmirave oči ga netremice posmatraju. – Kako znaš toliko o njemu?
Marti je pogledao u pod. Ono malo pljuvačke što mu je ostalo ima kiseli ukus. – Nekada sam radio s njim. Davno.
Toledo kao da je razmislio o tome nekoliko sekundi. Onda je uzeo telefon iz džepa i izašao iz sobe. Njegovi saradnici se nisu pomerili, svaki drži po jednu ruku na Martijevoj stolici. U hodniku, starac govori tiho i preteći.
Kiseli ukus u Martijevim ustima proširio se na želudac. Glava mu pulsira i voleo bi samo da se onesvesti.
Toledo se najzad vratio. Izgleda potreseno, lice mu je sivo. Dao je znak Luisu i ovaj je izvadio nož pa počeo da reže konopac. Marti oseća oštar bol u rukama. Toledo je prišao i bacio mu koverat u krilo. Marti nije podigao glavu. Ne želi da vidi prezir na tom sasušenom, gušterskom licu.
Toledo je pucnuo prstima i izašao iz sobe, Luis i njegov drugar za njim.
Marti sedi nepomično, koverat mu je u krilu. Pustio je da mu glava padne. Želi da izgubi svest, da ne razmišlja. Setio se svih ostalih koverti; Franko bi mu ih davao s rečima „javi se” i Marti bi mrzeo sebe jer je znao da hoće.
Ako se nešto loše desi, hoću da se brineš o Rivi i Endiju.
Nepobedivi trio.
Negde napolju čuje crkvena zvona. Zatvorio je oči. Više nego išta želi da ode iz tog grada s kapelama i statuama pobožnih svetaca. Nedostaje mu Vegas. Taj lažni grad gde se niko previše ne raspituje o njemu, zato što svi varaju.
Oštar bol u glavi je otupeo. Posle nekog vremena je ustao, ne obraćajući pažnju na koverat, koji je pao na pod, i prišao prozoru da udahne svež vazduh. Naslonio je čelo na hladno okno i pogledao dole na ulicu. Toledo još uvek stoji ispred hotela.
Marti se namrštio i nakrivio glavu. Onda je razrogačio oči. Uhvatila ga je panika.

Odmahuje glavom. To je nemoguće. Zurio je u pločnik, a onda je naglo ustuknuo, da ga ne vide. Želudac mu se prevrnuo.
O, bože, šta je uradio?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ava McCarthy - Sakrij me

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu