Bludni sin - Čarls Bukovski

Strana 2 od 5 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Ići dole

Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 3:36 pm

First topic message reminder :



U ovom svom, po mnogima, najboljem od svih romana koje je napisao, Čarls Bukovski pripovijeda o dugim i samotnim godinama sopstvene mukotrpne mladosti, pregovarajući sirovim glasom svog alter ega Henrija Kinaskog. Pokrivajući period od djetinjstva glavnog junaka, lišenog svake radosti, u Njemačkoj, preko njegovih srednjoškolskih dana obliježenih aknama i čirevima svuda po licu i tijelu, pa sve do adolescentskog otkrivanja alkohola, žena i kolekcije djela D. H. Lorensa u gradskoj losanđeleskoj biblioteci, Bludini sin, donosi sirov, brutalan i gotovo nastrano zabavan portret sazrijevanja jednog izgnanika tokom beznadežnih godina Velike krize.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:13 pm






15
Otac je uvek terao komšijsku decu od naše kuće. Rečeno mi je da se ne igram s njima, ali sam ja svejedno izlazio na ulicu i posmatrao ih.
„Ej, Hajnezi[1]„ vikali su. „Što se ne vratiš u Švabenzi?“
Provalili su nekako gde sam rođen. Što je najgore, bili su sve moji vršnjaci i družili se ne samo zato što su iz istog kraja već su išli i u istu katoličku školu. Nezgodni klinci, igrali su satima ragbi i svaki dan se međusobno tukli pesnicama. Četiri glavna mangupa bili su Čak, Edi, Džin i Frenk.
„Ej, Hajnezi, goni se u Švabenzi!“ Bili su nerešiva enigma za mene…
Onda se u kuću pored Čakove doselio riđokosi dečak. Išao je u neku vrstu specijalne škole. Sedeo sam na zidiću jednog dana kad se pojavio i seo pored mene. „Zdravo, ja sam Red[2].“
„Ja sam Henri.“
Sedeli smo i gledali kako oni mangupi igraju ragbi. Pogledao sam u Reda.
„Šta će ti ta rukavica na levoj ruci?“
„Imam samo jednu ruku“, reče on.
„Ta šaka izgleda prava.“
„Lažna je. To je veštačka ruka. Pipni.“
„Šta?“
„Pipni. Lažna je.“
Pipnuo sam. Bila je tvrda, tvrda kao kamen.
„Otkud to?“
„Tako sam rođen. Lažna je skroz do lakta. Zakačim je. Imam male prste na laktu, s noktima i sve, ali ničemu ne služe.“
„Je l’ imaš neke drugove?“ upitah.
„Ne.“
„Ni ja.“
„Oni tamo neće da se igraju s tobom?“
„Ne.“
„Ja imam loptu za ragbi“, reče on.
„Umeš da hvataš?“
„Zezaš me?“
„Donesi je.“
„Evo idem…“
Red je otišao do svoje garaže i izašao s loptom. Dobacio mi je. Onda je stao malo dalje od mene, na travnjak ispred kuće.
„Ajde, baci…“
Bacio sam je. Ispružio je i pravu i veštačku ruku, i uhvatio loptu. Ona ruka je malko cijuknula.
„Alal vera“, rekoh. „Zvizni sad meni jednu!“
Zamahnuo je onom rukom i lopta polete; stigla je kao metak i jedva sam je smotao kad me bubnula u stomak.
„Mnogo si blizu“, rekoh. „Udalji se malo.“
Najzad, pomislih, malo istinskog bacanja i hvatanja. Baš je bilo dobro.
Onda sam zaigrao beka. Prevrnuo sam se, odbio ramenom nevidljivog protivnika i bacio frljoku. Kratka je ispala. Red je poleteo, bacio se, ulovio je i prevrnuo se tri-četiri puta, ne ispuštajući je iz ruku.
„Živi si majstor, Rede.“
„Otac me učio. Često igramo.“
Red se uspravio i sevnuo je kroz vazduh. Šibnula mi iznad glave i ja poleteh za njom. Između Re- dove i Čakove kuće bila je živa ograda. Pao sam u nju jureći za loptom. Lupila je u vrh ograde i od- bila se preko. Krenuo sam u Čakovo dvorište da je uzmem. Čak mi je dobaci. „Sad imaš nakazu za druga, a, Hajnezi?“
Posle nekoliko dana, Red i ja smo bacali i šutali loptu na travnjaku pred njegovom kućom. Čaka i njegovih kompanjona nije bilo u blizini. Red i ja smo postajali sve bolji. Malo vežbe, i to je sve. Svakome treba šansa u životu. Izgleda da neko ipak pazi da li si već dobio svoju šansu ili još čekaš na nju.
Uhvatio sam jednu visoku loptu, obrnuo se i šibnuo je Redu a on se bacio visoko u vazduh i pao zajedno s njom. Ko zna, možda jednog dana zaigramo za ekipu Kalifornije. Onda ugledah petoricu de- čaka kako idu ka nama. Bili su naših godina i kao da su obećavali neko sranje. Red i ja smo nastavili da se dobacujemo, a oni stali posmatrajući nas.
Onda je jedan stupio na travnjak. Najveći.
„Baci mi loptu“, reče on Redu.
„Što?“
„Da vidim je l’ mogu da je uvatim.“
„Boli mene da l’ ti možeš da je uhvatiš.“
„Baci mi loptu!“
„On ima jednu ruku“, rekoh. „Ostavi ga.“
„Ti se ne mešaj, majmunko!“ Pogledao je u Reda. „Baci mi loptu.“
„Jedi govna!“ reče Red.
„Vataj loptu!“ reče veliki ostalima. Jurnuli su na nas. Red se okrenuo i zavitlao loptu na krov svoje
kuće. Krov je bio kos i lopta je krenula naniže, a onda se ipak zaustavila kod oluka. Bili smo njihovi. Pet prema dva, pomislih, nemamo šanse. Dobio sam pesnicu preko uveta, zamahnuo i omašio. Neko me šutnuo u dupe. Precizan šut, ožario me duž čitave kičme. Onda sam čuo praskav zvuk, kao pucanj, i jedan od njih poče da se valja po zemlji držeči se za teme.
„Jao majko!“ čuo sam ga. „Puče mi lobanja!“
Video sam Reda nasred travnjaka. U zdravoj ruci držao je veštačku ruku visoko u vazduhu, kao bu- džu. Ponovo je zamahnuo. Novi prasak oborio je drugog deliju. Osetio sam hrabrost 1 kucnuo jednog pesnicom preko usta. Video sam kako mu usna puca i krv kaplje niz bradu. Preostala dvojica su pobe- gli. Onda onaj veliki, što je pao prvi, i onaj drugi ustadoše. Držali su se za glave. Onaj moj s krva- vom usnom je samo stajao. Zatim su se svi zajedno povukli niz ulicu. Kad su dovoljno daleko odma- kli, onaj veliki se okrenu i povika: „Naći ćemo mi vas!“
Red je jurnuo ka njima a ja za njim. Počeli su da beže i mi prestali da ih gonimo kad su zašli iza ćoška. Vratili smo se, našli merdevine u garaži. Skinuli smo loptu i počeli nanovo da se dobacuje- mo…
Jedne subote Red i ja smo rešili da idemo na bazen u Bimini stritu. Red je bio čudan dečko. Nije mnogo govorio, ali nisam ni ja, pa smo se slagali kako treba. Ionako nije bilo ništa za priču. Jedina stvar koju sam ga ikad zaista pitao bila je u vezi s njegovom školom, ali je on samo rekao da je to specijalna škola i da njegov otac plaća neku lovu za to.
Stigli smo na bazen rano popodne, uzeli kabinu i svukli se. Kupaće smo već imali na sebi. Onda sam video kako Red otkačinje ruku i stavlja je u svoju kasetu. To je bilo prvi put posle one tuče da sam ga video bez veštačke ruke. Trudio sam se da ne gle-dam u tu ruku koja se završavala u laktu. Krenuli smo do jednog mesta gde smo morali da umočimo noge u neki rastvor hlora. Zaudaralo je, ali sprečavalo je širenje gljivica, tako nešto. Onda smo došli do bazena i ušli u vodu. I voda u bazenu je zaudarala. Čim sam ušao, popišao sam se unutra. U bazenu je bilo ljudi svih uzrasta, ljudi i žena, de- čaka i devojčica. Red je zbilja uživao u vodi. Poskakivao je gore-dole. Onda je zaronio i izronio. Is- pljunuo je vodu iz usta. Probao sam da plivam. Nisam mogao da ne primetim Redovu polu-ruku, ni- sam mogao da je ne gledam. Pazio sam da gledam samo kad sam mislio da je zauzet nečim. Završava- la se u laktu, nekako zaobljenom, i video sam male prstiće. Nisam baš hteo da buljim, čini mi se da ih je bilo samo tri-četiri, sasvim sićušni, skupljeni na laktu. Bih su veoma crveni i svaki je imao mali nokat. Ništa tu više nije moglo da raste; sve je prestalo. Nisam želeo da razmišljam o tome. Zaronio sam. Krenuo sam da prepadnem Reda. Krenuo sam da ga ćapim za nogu otpozadi. Naleteo sam pravo u nešto mekano. I to licem. Bilo je to debelo žensko dupe. Osetio sam kako me grabi za kosu i izvlači iz vode. Nosila je plavu gumenu kapu za kupanje čiji su krajevi bih tesno stegnuti oko njene brade, usecajući se u meso. Imala je plombe po zubima a iz usta joj bazdilo na beli luk.
„Đubre balavo! Ćapišeš pod vodom, a?“
Odgurnuo sam je i ustuknuo. Išla je na mene kroz vodu, njene oklembešene sise stvarale su plimu i talase.
„Kurajberu mali. Oćeš da mi sisaš sise? Oćeš da mi grickaš sise? Imaš prljavu maštu, a? Oćeš da mi papaš govno? Odi papaj malo, drkopišu!“
Uzmicao sam dalje, u duboku vodu. Stajao sam još samo na prstima, idući unazad. Progutao sam
malo vode. Ona se i dalje primicala, žena parobrod. Nisam više mogao da se povlačim. Prišla mi je sasvim blizu. Oči su joj bile blede i bez izraza, nisu imale nikakvu boju. Osetio sam kako njeno telo dodiruje moje.
„Pipni me za pičku“, reče ona. „Znam da želiš da je pipneš, ajde onda, pipni pičku. Pipni je, pip- ni!“
Čekala je.
„Ako nećeš, kazaću spasiocu da si me vatao, za to ćeš u aps! Ajde, pipni!“
Nisam mogao. Iznenada, gurnula je ruku pod vodu, ščepala me za organe i cimnula. Zamalo da mi otkine miška. Pao sam unazad u duboku vodu, potonuo, bacakao se i izronio. Bio sam na dva metra od nje i počeo da plivam ka plićaku.
„Vikaću spasioca!“ ciknula je.
Onda je neki čovek zaplivao između nas. „Bitanga mala“, dreknula je i uperila prst u mene. „Apio me za pičku!“
„Gospođo“, reče čovek, „mali je možda mislio da je to rešetka na slivniku.“ Otplivao sam ka Redu.
„Slušaj“, rekoh, „moramo da brišemo odavde! Ona debela žena će da kaže spasiocu da sam joj pi- pao pičku!“
„Sto si to radio?“ upita Red.
„Hteo sam da vidim kako je.“
„I kako je?“
Izašli smo iz bazena, otišli pod tuš. Red je opet namestio svoju ruku, pa smo se obukli. „Stvarno si to uradio?“ upita me.
„Čovek mora jednom da počne.“
Posle nekih mesec dana Redova porodica se odselila. Jednog dana su nestali. Tek tako. Red mi ni- kada nije ništa unapred govorio. Nestao je, lopta za ragbi je nestala, i oni sićušni crveni prstići, svi su nestali. Bio je dobar dečko.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:16 pm




16
Ne znam tačno zbog čega, ali su me Čak, Edi, Džin i Frenk pustili da im se pridružim u nekim igra- ma. Mislim da je počelo kad se pojavio još jedan klinac, pa su im trebala po trojica na svakoj strani. Još mi je falilo malo vežbe da stvarno zaigram, ali bio sam sve bolji. Subota je bila glavni dan. Tada smo igrali velike mečeve, dolazili su i drugi klinci, pa smo svi igrali ragbi na ulici. Po travnjacima smo igrali ragbi na otimanje lopte, a na ulici smo igrali na dodir.
Kod kuće je bila muka živa, mnogo svađe između majke i oca, zato su donekle i zaboravili na me- ne. Mogao sam da igram ragbi svake subote. U toku jednog meča uleteo sam u prazan prostor iza po- slednjeg igrača u protivničkoj odbrani i video Čaka kako mi baca loptu. Letela je visoko kroz vazduh a ja trčao dalje. Osvrnuo sam se, video je kako pada, pravo meni u ruke, i ja je čvrsto zadržah do nji- hove linije gola.
Onda sam čuo oca kako viče: „HENRI!“ Stajao je pred kućom. Lobovao sam loptu jednom od na- ših da može lepo da je šutne i pošao prema mestu gde je otac stajao. Izgledao je besan. Gotovo sam osećao njegov bes. Uvek je stajao isturivši jednu nogu, crvenog lica, i mogao sam da vidim kako mu se trbuh diže i spušta pri disanju. Bio je visok oko 190 i, kao što rekoh, sav je bio uši, usta i nos kad je besan. Nisam mogao da mu gledam u oči.
„U redu“, reče on, „dovoljno si mator da počneš s košenjem trave. Dovoljno si velik da je poko- siš, izravnaš i zaliješ, i da zaliješ cveće. Dosta si plandovao. Vreme je da mrdneš tu lenju guzicu!“
„Ali sada igram ragbi s drugovima. Jedino subotom imam neke šanse.“
„Je l’ ti to meni odgovaraš?“
„Ne.“
Mogao sam da vidim majku kako posmatra iza zavese. Svake subote pravili su veliko spremanje. Usisavali su tepihe i glancali nameštaj. Dizali su tepihe i voštili parket, zatim ponovo vraćali tepihe. Nije se čak ni videlo gde su voštili.
Kosilica i sekač ležali su na zemlji. On mi ih pokaza. „Evo, uzimaj kosilicu i kreni travnjakom go- re-dole i nemoj negde da promašiš. Istresi je kad god se napuni travom. Kad pokosiš u jednom smeru, ima da pokosiš i u drugom, jesi razumeo? Prvo kosiš severno i južno, onda kosiš istočno i zapadno. Razumeo?“
„Da.“
„I nemoj, boga ti poljubim, da mi praviš tu nesrećnu facu da ti ne priredim nešto što će stvamo da te unesreći! Kad završiš sa košenjem, uzimaj sekač. Okresaćeš ivice travnjaka. Zavuci ga ispod ogra- de, skreši svaku travku! Onda… s ovim kružnim sečivom izravnaj sve ivice. Mora da bude savršeno ravno duž ivica travnjaka! Razumeo?“
„Da.“
„Kad završiš s tim, uzećeš ovo…“ Pokazao mi je neke makaze.
„… i ima da klekneš na kolena i zađeš naokolo da posečeš svaku travku koja štrči. Onda uzimaš
crevo i zaliješ oko ograde i leje s cvećem. Onda okreneš raspršivač i pustiš ga 15 minuta na svaki
delić travnjaka. Uradićeš sve to na travnjaku pred kućom i u baštici s cvećem, a onda ponoviti stvar na travnjaku iza kuće i u baštici s druge strane. Ima li pitanja?“
„Ne.“
„U redu, da kažem ja tebi nešto. Ima da izađem posle i proverim sve šta si uradio, i kad završiš NEĆU DA VIDIM NIJEDNU TRAVKU KAKO ŠTRCI NITI ISPRED NITI IZA KUCE! NIJEDNU TRAVKU! AKO LI NAĐEM SAMO JEDNU…“
Okrenuo se, prešao preko staze i preko svog trema, otvorio vrata, tresnuo ih i nestao u svojoj kući. Uzeo sam kosilicu, odgurao je na travnjak i počeo da je teram u prvom smeru, severno i južno. Čuo sam društvo dole na ulici kako igra ragbi…
Završio sam košenje, ravnanje i seckanje travnjaka ispred kuće. Zalio sam leje s cvećem, namestio raspršivač i otvorio sebi put ka travnjaku iza kuće. Po sredini staze za zadnji deo dvorišta pružala se uska travnata traka. Sredio sam i nju. Nisam znao da li sam nesrećan. Osećao sam se suviše jadno da bih bio nesrećan. Bilo je kao da se sve na svetu pretvorilo u travu i ja samo probijam svoj put kroz to. Nastavio sam da guram i radim, a onda se najednom predao. Trebaće mi sati i sati, čitav dan da završim, a igra će biti gotova. Društvo će da ode kućama na večeru, suboti će biti kraj, a ja ću i dalje kositi.
Kad sam počeo da kosim travnjak iza kuće, primetio sam majku i oca kako stoje na zadnjem tremu posmatrajući me. Samo su stajali ćuteći, nepomično. U jednom trenutku, kad sam prošao kosilicom pored njih, čuo sam majku kako govori ocu: „Vidi, on se ne znoji kao ti kad kosiš. Vidi kako smireno izgleda.“
„SMIRENO? NIJE ON SMIREN, ON JE MRTAV!“
Kad sam opet prošao, čuo sam ga: „BRŽE GURAJ TU STVAR! VUCES SE KO PUŽ!“
Gurnuo sam brže. Bilo je teško, ali mi se dopalo. Gurao sam sve brže i brže. Skoro sam trčao za kosilicom. Trava se povijala preda mnom tako jako da kosilica nije stizala da je zahvati. Znao sam da će ga to razbesneti.
„JEBO TE BOG!“ dreknuo je.
Video sam kako je jurnuo s trema u garažu. Izašao je s kratkom debelom motkom. Krajičkom oka snimio sam kako je baca. Video sam kako leti na mene, ali nisam načinio nikakav pokret da je izbeg- nem. Pogodila me pravo u desnu nogu. Bol je bio užasan. Noga se sva zgrčila i jedva sam hodao da- lje. Nastavio sam da guram kosilicu, trudeći se da ne ćopam. Kad sam je okrenuo da pokosim novi deo travnjaka, ona motka mi se našla na putu. Podigao sam je, sklonio u stranu i nastavio da kosim. Bol je postajao sve gori. Onda se otac pojavio iza mene.
„STOJ!“
Stao sam.
„Hoću da se vratiš i ponovo pokosiš travu svuda gde je nisi zahvatio kosilicom! Jesi razumeo?“
„Da.“
Otac se vratio u kuću. Video sam njega i majku kako stoje na zadnjem tremu i posmatraju me. Završni deo posla bio je da se počisti sva trava koja je popadala po stazi i onda staza opere. Naj-
zad sam bio gotov, osim raspršivanja vode 15 minuta na svaki delić zadnjeg travnjaka. Odvukao sam crevo pozadi da postavim raspršivač kada se otac pojavio iz kuće.
„Pre nego što kreneš sa raspršivanjem, hoću da proverim šta si uradio ovde.“
Otišao je nasred travnjaka, spustio se na ruke i kolena i sagnuo glavu sasvim nisko u visini trave, istražujući da li ima neki vršak da štrči. Gledao je i gledao, izvijajući vratom, škiljeći naokolo. Če- kao sam.
„AJ JAJ!“
Skočio je i jurnuo prema kući.
„MAMA! MAMA!“
Utrčao je u kuću.
„Šta je sad?“
„Našao sam travku!“
„Jesi li?“
„Dođi, pokazaću ti!“
Žustro je izašao iz kuće a majka za njim.
„Ovamo! Ovamo! Pokazaću ti!“ Spustio se na ruke i kolena.
„Vidim je! Vidim dve!“
Majka se spustila pored njega. Pitao sam se jesu li oni normalni.
„Vidiš?“ kazao je. „Dve travke. Vidiš?“
„Da, tata, vidim…“
Oboje su ustali. Majka je ušla u kuću. Otac me pogledao.
„U kuću…“
Krenuo sam do trema i u kuću. On je išao za mnom.
„U kupatilo.“ Zatvorio je vrata.
„Smakni pantalone.“
Čuo sam ga kako skida onaj remen. Desna noga me još bolela. Ništa nije pomagalo što sam već to- liko puta osetio remen. Čitav je svet napolju bio ravnodušan prema tome, ali ni to nije pomagalo. Mi- lioni ljudi bili su tamo napolju, psi i mačke i pacovi, zgrade, ulice, ali to nije imalo nikakvog značaja. Ovde smo bili samo otac i remen i kupatilo i ja. Oštrio je svoj brijač na tom remenu i u rana jutra sam ga mrzeo s njegovim licem belim od pene dok se brijao pred ogledalom. Onda me ošinuo prvi udar remena. Zvuk remena bio je tup i glasan, sam zvuk bio je gadan skoro kao i bol. Remen se ponovo spustio. Bilo je kao da je otac mašina, mašina koja vitla remenom. Osećao sam se kao u grobnici. Re- men se ponovo spustio i ja pomislih: ovo mora da je poslednji. Ali nije stao. Opet se vratio. Nisam ga mrzeo. Bio je prosto neverovatan, želeo sam samo da se sklonim od njega. Nisam bio u stanju da
plačem. Bilo mi je suviše muka da bih plakao, bio sam suviše zblanut. Remen se spustio još jednom. Onda se zaustavio. Stajao sam i čekao. Čuo sam ga kako kači remen o kuku.
„Sledeći put“, reče on, „neću da vidim nijednu travku.“
Čuo sam ga kako izlazi iz kupatila. Zatvorio je vrata za sobom. Zidovi su bili divni, kada je bila divna, lavabo i zavese od tuša bili su divni, čak je i klozetska šolja bila divna. Moj otac je otišao.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:17 pm





17
Od svih dečaka koji su preostali u kraju, Frenk je bio najbolji. Postali smo prijatelji, muvali se za- jedno, drugi nam nisu trebali. Oni su manje-više ionako šutnuli Frenka iz društva, zato što se druži sa mnom. On nije bio kao Dejvid. Frenku je štošta polazilo za rukom mnogo bolje nego Dejvidu. Ja sam čak prišao katoličkoj crkvi zato što Frenk ide tamo. Moji su voleli što idem u crkvu. Nedeljne mise bile su ubibože dosadne. A morali smo da idemo i na crkvenu nastavu. Morali smo da učimo katehi- zis. Sve sama dosadna pitanja i odgovori.
Jednog popodneva, sedeli smo na tremu moje kuće i ja sam naglas čitao Frenku katehizis. Pročitao sam tekst: „Bog ima telesne oči i sve vidi.“
„Telesne oči?“ upita Frenk.
„Da.“
„Ovakve misliš?“
Skupio je šake u pesnice i stavio ih ispred očiju.
„On ima oči ko flaše od mleka“, reče Frenk držeči pesnice na očima kao dvogled i okrečući se meni. Onda je počeo da se smeje. I ja sam se zasmejao. Dugo smo se smejali. Onda je Frenk prestao.
„Šta misliš, je l’ nas čuo?“
„Moguće. Ako On sve vidi, onda verovatno i sve čuje.“
„Bojim se“, reče Frenk. „On može da nas ubije. Šta misliš, oće da nas ubije?“
„Nemam pojma.“
„Bolje da sedimo ovde i čekamo. Nemoj da se osvrćeš. Sedi mimo.“ Sedeli smo na stepenicama i čekali. Dugo smo čekali.
„Možda On to neće sada učiniti“, rekoh.
„Ostaviće Sebi vremena“, reče Frenk.
Čekali smo još čitav sat, onda otišli kod Frenka. Pravio je novi model aviona a ja išao da gle- dam…
Došao je i dan kad smo rešili da odemo na našu prvu ispovest. Krenuli smo u crkvu. Znali smo jednog popa, glavnog čoveka. Sreli smo ga u jednoj poslastičarnici i on je pričao s nama. Išli smo jednom čak i kod njega kući. Živeo je blizu crkve s jednom babom. Ostali smo dosta dugo i pitali ga masu stvari o Bogu. Kao: koliko je visok? I da li On sedi na stolici po ceo dan? I da li ide u klozet kao svi drugi? Pop nam nikada nije direktno odgovorio na pitanja, ali je ipak izgledao dobar neki čo- vek, imao je lep osmeh.
Išli smo prema crkvi misleći na ispovest, misleći na šta će to da liči. Kad smo stigli blizu crkve, pridružio nam se neki kucov. Izgledao je vrlo mršavo i izgladnelo. Stali smo i mazili ga, češkali ga po leđima.
„Baš je glupo što psi ne mogu na nebo“, reče Frenk.
„Što ne mogu?“
„Treba da si kršten ako hoćeš na nebo.“ „Moramo da ga krstimo.“
„Misliš da smemo?“
„Zaslužio je i on šansu da ode na nebo.“ Uzeo sam ga na ruke pa smo svi ušli u crkvu. Poneli smo ga do kamene krstionice i ja sam ga držao dok mu je Frenk prskao svetu vodicu po glavi.
„Ja te ovim krštavam“, reče Frenk. Izneli smo ga napolje i vratili na ulicu.
„Sad čak i izgleda drukčije“, rekoh.
Pas je izgubio interesovanje i otišao niz ulicu. Vratili smo se u crkvu i zastali prvo kod svete vodi- ce, umačući prste i krsteći se. Obojica smo klekli na klupicu pored ispovedaonice i čekali. Debela žena se pojavila iza zavese. Zadah tela. Mogao sam da osetim jak zadah njenog tela. Njen miris je bio pomešan s mirisom crkve, koja je zaudarala na mokraću. Svake nedelje ljudi su dolazili na misu i osećali taj miris mokraće, i niko se nije bunio. Hteo sam da kažem popu za to, ali nisam mogao. Mo- žda je to bilo od sveća.
„Idem da uđem“, reče Frenk.
Ustao je, prošao iza zavese i iščezao. Dugo je ostao unutra. Kad se pojavio, cerio se.
„Moćno je bilo, ludnica živa! Uđi sad ti!“
Ustao sam, pomerio zavesu i ušao. Bilo je mračno. Kleknuo sam. Ispred sebe sam video samo neki paravan. Frenk je rekao da je Bog tamo pozadi. Klečao sam i trudio se da mislim na nešto loše što sam učinio, ali ništa nisam mogao da smislim, Samo sam klečao i trudio se i trudio da smislim nešto,
– ali ništa. Nisam znao šta da radim.
„Ajde“, reče glas. „Reci nešto!“
Glas je zvučao ljutito. Nisam mislio da će tu biti neki glas. Mislio sam da Bog ima vremena na pretek. Uplašio sam se. Rešio sam da lažem.
„Dobro“, rekoh. „Ja sam… šutnuo oca. Onda sam… ovaj… opsovao majku… ukrao sam pare iz njene tašne. Kupio sam čokoladice za te pare. Izduvao sam Čakov fudbal. Gledao sam jednoj devoj- čici pod suknju. Šutnuo sam majku. Jeo sam mice iz nosa. Ne znam više. U stvari, danas sam krstio psa.“
„Krstio si psa?“
Propao sam. Smrtni Greh. Ništa više nije imalo svrhe. Ustao sam i krenuo. Ne znam da li mi je glas propisao da kažem neke zdravomarije ili glas ništa nije rekao. Odmaknuo sam zavesu i ugledao Frenka koji me čekao. Izašli smo iz crkve i našli se ponovo na ulici.
„Osećam se očišćeno“, reče Frenk, „a ti?“
„Ne.“
Nikada više nisam otišao na ispovest. Bilo je gore od nedeljne mise.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:17 pm




18
Frenk je voleo avione. Davao mi da čitam masu žurnala o prvom svetskom ratu. Najbolji je bio Asovi neba. Borbe lovaca bile su glavna stvar, s upadima „spedsova“ i „fokera“. Pročitao sam sve epizode. Nije mi se dopalo što Nemci uvek gube, ali je sve drugo bilo baš uzbudljivo.
Voleo sam da idem kod Frenka kuči, da vratim žurnale i uzmem nove. Frenkova majka je nosila ci- pele s visokom štiklom i imala neviđene noge. Sedela je u fotelji prekrštenih nogu, visoko zadignute suknje. Frenkov otac je sedeo u drugoj fotelji. Frenkovi roditelji su uvek pili. Otac mu je bio pilot u prvom svetskom ratu i jednom se srušio. Imao je žicu provučenu kroz ruku umesto kosti. Dobijao je penziju. Ali bio je dobričina. Kad god bismo ušli u kuću, razgovarao je s nama.
„Kako ste, dečaci? Šta mi radite?“
Onda smo saznali za aeromiting. Spremao se veliki miting. Frenk je proučio plan grada i rešili smo da odemo autostopom. Mislio sam da verovatno nikada nećemo stići do aeromitinga, ali je Frenk rekao da hoćemo. Njegov otac nam je dao pare.
Izašli smo na bulevar s našim planom grada i odmah su nam stala jedna kola. Unutra je bio jedan matori veoma vlažnih usana, stalno je lizao jezikom usne, a na sebi imao neku ofucanu kariranu košu- lju zakopčanu do guše. Nije nosio kravatu. Imao je čudne obrve koje su se kovrdžale pravo u oči.
„Ja sam Danijel“, reče on.
Frenk reče: „Ovo je Henri. A ja sam Frenk.“
Danijel je vozio dalje. Onda je izvadio paklo „laki strajka“ i zapalio cigaretu.
„Vi momci živite s roditeljima?“
„Da“, reče Frenk.
„Da“, rekoh ja.
Danijelova cigareta je bila već sva mokra od njegovih usta. Zaustavio je kola na semaforu.
„Bio sam juče na plaži kad su ćapili dva momka ispod keja. Panduri ih ukebali i strpali u zatvor.
Jedan momak je sisao onom drugom. Kakve veze imaju panduri s tim? Popizdeo sam zbog toga.“ Signal se promenio i Danijel krenu dalje.
„Zar ne mislite da je to kretenizam, a, momci? Da panduri ometaju te momke u sisanju?“
Ćutali smo.
„I…“, reče Danijel, „zar ne mislite da dva momka imaju prava na jedno solidno pušenje?“
„Valjda“, reče Frenk.
„Aha“, rekoh ja.
„Gde ste vi momci pošli?“ upita Danijel.
„Na aeromiting“, reče Frenk.
„A, aeromiting! Volim aeromitinge! Znate šta, vi me lepo povedite s vama a ja ću vas voziti sve donde.“
Ćutali smo.
„I, šta mislite o tome?“
„U redu“, reče Frenk.
Frenkov otac nam je dao pare za prevoz i ulaznice, ali smo mi rešili da pare za prevoz sačuvamo stopiranjem.
„Možda bi vi momci radije išli na kupanje“, reče Danijel.
„Ne“, reče Frenk, „hoćemo da gledamo miting.“
„Kupanje je veća uživancija. Možemo da igramo šugice u vodi. Znam jedno mesto gde možemo da budemo sami. Nikad ne bih išao ispod kejova.“
„Mi hoćemo na aeromiting“, reče Frenk. „U redu“, reče Danijel, „idemo na miting.“
Kad smo stigli na parking ispred aeromitinga, izašli smo iz kola i, dok ih je Danijel zaključavao, Frenk reče: „BEGAJ!“
Potrčali smo ka ulaznoj kapiji i Danijel vide kako bežimo.
„EJ, FUNJARE! VRACAJTE SE! VRACAJTE SE OVAMO!“
Trčali smo dalje.
„Isuse“, reče Frenk, „taj čilac je lud!“ Bili smo skoro na kapiji.
„ULOVIĆU JA VAS!“
Platili smo i uleteli unutra. Miting još nije počeo, ali se več skupila velika masa sveta.
„Aj’ se skembamo ispod tribina da ne može da nas nađe“, reče Frenk.
Tribine su bile privremeno podignute od dasaka da ljudi imaju gde da sede. Zašli smo ispod njih. Ugledali smo dva dečaka kako stoje duboko ispod tribina i gledaju uvis. Imali su oko 13 –14 godina, dve-tri godine stariji od nas.
„Šta gledaju?“ upitah.
„Aj’ da vidimo“, reče Frenk.
Pošli smo ka njima. Jedan vide kako dolazimo.
„Šta je, glodari, brišite odavde!“
„Šta gledate?“ upita Frenk.
„Pacove, reko sam ‘briši’!“
„Jebi ga, Marti, pušti ih da vide!“
Prišli smo do mesta gde su stajali. Pogledali smo uvis.
„Šta je to?“ upitah.
„Jebote, zar je ne vidiš?“ upita jedan veliki.
„Koga?“
„Pičku.“
„Pičku? Gde?“
„Gledaj, pravo tamo! Vidiš?“ Pokazao je prstom.
Tamo je sedela žena, skroz zadignute suknje ispod sebe. Nije imala nikakve gaćice i, gledajući
uvis kroz praznine između dasaka, mogla se videti njena pička.
„Vidiš?“
„Joj, vidim je. To je pička“, reče Frenk.
„Dobro, klinci, kidajte sad i nikom ni reči.“
„Al’ mi bi da gledamo malo“, reče Frenk. „Pustite nas da gledamo još malo.“
„Dobro, al’ nemojte dugo.“ Stajali smo tako gledajući uvis.
„Vidim je“, rekoh.
„To je pička“, reče Frenk.
„To je stvamo pička“, rekoh ja.
„Aha“, reče jedan veliki, „takva je ona.“
„Uvek ću ovo pamtiti“, rekoh.
„Dobro, klinci, vreme je isteklo.“
„Što?“ upita Frenk. „Što ne bi gledali još malo?“
„Zato“, reče jedan veliki, „što ću sad da radim nešto. Briši kad kažem!“ Otišli smo.
„Pitam se šta li će taj da radi?“ rekoh.
„Nemam pojma“, reče Frenk, „možda će da baca kamen u nju.“
Izašli smo ispod tribina i gledali naokolo da nema Danijela. Nigde ga nismo videli.
„Možda je otišao“, rekoh.
„Takvi tipovi ne vole avione“, reče Frenk.
Popeli smo se na tribinu i čekali da počne miting. Gledao sam u sve žene oko nas.
„Pitam se koja je od ovih?“ rekoh.
„Mislim da je teško pogoditi kad si gore“, reče Frenk.
Onda je počeo aeromiting. Neki tip u „fokeru“ izvodio je akrobacije. Dobar je bio, pravio je lu- pinge, krugove, padao, leteo iznad tla, dizao se u visinu, a prikazao je i pad oborenog aviona. Najbo- lji štos izvodio je s kukama na svakom krilu. Dve crvene maramice bile su zakačene za motke čoveč- jeg rasta pobodene u zemlju. „Foker“ je sleteo naniže, iskrenuo krilom, i pokupio maramicu s motke onom kukom na krilu. Onda je napravio krug, vratio se, iskrenuo drugim krilom i pokupio drugu mara-
micu.
Zatim su došle na red igre sa slovima po nebu koje su bile dosadne i neke trke balona koje su bile glupave, a onda nešto pravo – trka oko četiri stuba, nisko iznad zemlje. Avioni su trebali da obiđu oko stubova dvanaest puta, i onaj koji bi to izveo prvi, osvajao je nagradu. Pilot koji zađe iznad stu- bova bio bi automatski diskvalifikovan. Avioni za trku stajali su na zemlji zagrevajući motore. Svi su bili različito konstruisani. Jedan je imao dugačak tanak trup gotovo bez krila. Drugi je bio debeo i na- pumpan, ličio je na ragbi-loptu. Treći je bio sav u krilima a nigde trupa. Svaki je bio drukčiji i svi su bili svečano ofarbani. Nagrada za pobednika bila je sto dolara. Stajali su zagrevajući mašine, i svako je znao da će zaista videti nešto uzbudljivo. Mašine su zaurlale kao da će se otkinuti od aviona, star- ter mahnuo zastavicom i avioni se pokrenuše. Bilo ih je šest i nije bilo mesta za sve kad su pošli oko stubova. Jedni su krenuli nisko, drugi uvis, treći po sredini. Jedni su krenuli brže i napustili tle, kruže- ći oko stubova; drugi su išli sporije, uz oštrije zaokrete. Bilo je i divno i užasno. Onda je jedan izgu- bio krilo. Avion je tresnuo nekoliko puta o tle, iz motora je kuljao plamen i dim. Prevrnuo se na krov, a vatrogasci i hitna pomoć jurnuše ka njemu. Ostali su avioni nastavili da kruže. Onda je motor dra- gog aviona jednostavno eksplodirao, otkačio se od trupa, a ostatak aviona pao kao neki otpadak. Lu- pio je o tle i sav se rasturio. Ali desila se čudna stvar. Pilot je samo podigao poklopac nad sedištem, izvukao se napolje i čekao hitnu pomoć. Mahnuo je masi i svi su tapšali kao ludi. Veselo, nema šta.
Iznenada se desilo najgore. Dva aviona su ukrstila krila kružeći oko stubova. Zavrteli su se naniže, grunuli o zemlju i buknuli. Hitna pomoć i vatrogasci opet pojuriše. Videli smo kako vade ona dva pi- lota i meću ih na nosila. Bilo je tužno, dva hrabra čoveka, obojica verovatno osakaćeni za ceo život, ili mrtvi.
Tako su ostala samo dva aviona, broj pet i broj dva, u trci za veliku nagradu. Petica je bio onaj tanki avion gotovo bez krila i taj je bio mnogo brži od dvojke. Dvojka je bio ragbi-lopta, nije imao neku brzinu, ali pravio je dosta krugova na samom tlu. To mu nije mnogo pomoglo. Petica mu je stal- no bežala.
„Avion broj pet“, reče spiker, „ima sada dva kruga prednosti na dva kruga pre kraja.“
Izgledalo je da će petica osvojiti veliku nagradu. Onda je avion uleteo u stub. Umesto da ga obiđe, prosto je uleteo u stub i zakucao ga o tle. Nastavio je da leti, pravo ka zemlji, s motorom u punoj br- zini, a onda se skršio. Lupio je točkovima i odbio se visoko u vazduh, prevrnuo se i suljao naopačke po tlu. Hitna pomoć i vatrogasci imali su dug put pred sobom.
Dvojka je samo nastavila da kruži oko tri preostala stuba i onog oborenog, zatim se spustila. Osvojila je veliku nagradu. Pilot se izvukao iz aparata. Debeo čovek, isti kao avion. Očekivao sam da se pojavi neki filmski glumac, šta li. Imao je sreće. Malo ko je tapšao.
Za kraj mitinga ostavih su takmičenje padobranaca. Na zemlji je bio nacrtan krug, velika meta, i pobeđivao je onaj koji se spusti najbliže. To mi je bilo dosadno. Nije bilo ni buke ni akcije. Pado- branci su samo iskakali iz aviona i ljuljah se ka krugu.
„Ovo i nije nešto“, rekoh Frenku.
„Jok“, reče on.
I dalje su padah prema krugu. Novi padobranci iskočiše iz aviona. Onda masa poče sa oohanjem i aahanjem.
„Gledaj!“ reče Frenk.
Jedan padobran se samo delimično otvorio. Malo je bilo vazduha u njemu. Padao je brže od osta- lih. Svi su mogli da vide čovečuljka kako se rita nogama i radi rukama pokušavajući da odreši pado- bran.
„Isusa ti boga“, reče Frenk.
Čovečuljak je nastavio da pada, sve niže i niže, mogao se videti sve bolje i bolje. I dalje je trzao konopce trudeći se da raspetlja padobran, ali uzalud. Udario je o tle, odskočio malo, a onda se složio i ostao da leži. Poluotvoreni padobran se spustio odozgo, prekrivši ga.
Iskakanje je obustavljeno.
Izašli smo zajedno s masom, i dalje gledajući da nema negde Danijela.
„Nećemo da stopiramo kući“, rekoh Frenku.
„Dobro“, reče on.
Izlazeći s ljudima, nisam znao šta je bilo uzbudljivije: trka aviona, neuspeli padobranski skok, ili pička.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:17 pm




19
Peti razred je bio malo bolji. Ostali đaci kao da su bili manje neprijateljski nastrojeni, a ja sam postajao sve veći. Još me nisu birali u ekipe razreda, ali manje su se kačili sa mnom. Dejvid i njego- va violina su nestali. Odselio se. Išao sam kući sam. Često su za mnom išli jedan ili dvojica mangu- pa, od kojih je Huan bio najgori, ali ništa nisu započinjali. Huan je pušio. Išao je iza mene pušeći ci- garetu, svaki put s drugim pajtašem pored sebe. Nikad me nije pratio sam. To me plašilo. Želeo sam da odu na svoju stranu. Istovremeno, nije me bilo briga. Nisam voleo Huana. Nisam voleo nikoga u školi. Mislim da su to i znali, biće da me zato nisu trpeli. Nisam voleo način na koji hodaju ili gleda- ju ili govore, ali nisam voleo ni mog oca niti majku. I dalje sam osećao kao da sam okružen praznim belim prostorom. Stalno sam imao laku mučninu u stomaku. Huan je bio tamnoput i nosio metalni la- nac umesto kaiša. Devojčice su ga se bojale, a i dečaci. On i neki od njegovih drugara išli su za mnom do kuće skoro svakog dana. Ulazio sam u kuću, a oni ostajali napolju. Huan bi pušio, opakog izraza na licu, a pajtaš mu pravio društvo. Posmatrao sam ih iza zavese. Na kraju, odlazili su.
Misis Freteg je bila naša učiteljica engleskog. Prvog dana u školi pitala je svakog od nas za ime.
„Hoću sve da vas upoznam“, rekla je. Nasmešila se.
„A sad, svako od vas ima oca, verujem. Mislim da bi bilo zanimljivo otkriti šta svaki od vaših
očeva radi u životu. Počećemo sa klupom broj jedan i tako obići čitav razred. Reci, Marija, šta radi tvoj otac u životu?“
„On je baštovan.“
„O, baš lepo! Klupa broj dva… Endrju, šta tvoj otac radi?“
Jeziva stvar. Svi očevi u mom najbližem komšiluku bili su izgubili posao. Moj otac je izgubio po- sao. Džinov otac je sedeo na tremu po ceo dan. Svi su očevi bili bez posla, osim Čakovog koji je ra- dio u klanici. Vozio je crvena kola s firmom klanice na vratima.
„Moj otac je vatrogasac“, reče klupa broj dva.
„O, baš zanimljivo“, reče misis Freteg. „Klupa broj tri.“
„Moj otac je advokat.“
„Klupa broj četiri.“
„Moj otac je… policajac…“
Šta ja da kažem? Možda su samo očevi iz mog komšiluka bili bez posla. Čuo sam za krah berze. To je značilo nešto loše. Možda je berza krahirala samo u mom komšiluku.
„Klupa broj sedamnaest.“
„Moj otac je filmski glumac…“
„Osamnaest…“
„Moj otac je violinista u orkestru…“
„Devetnaest…“
„Moj otac radi u cirkusu…“
„Dvadeset…“
„Moj otac je šofer autobusa…“
„Dvadeset jedan…“
„Moj otac peva u operi…“
„Dvadeset dva…“
Dvadeset dva. To sam bio ja.
„Moj otac je zubar“, izgovorio sam.
Misis Freteg je i dalje kružila kroz razred dok nije stigla do broja trideset tri.
„Moj otac nema posao“, reče broj trideset tri. Jebi ga, pomislih, što se nisam toga setio.
Jednog dana misis Freteg nam je dala domaći zadatak.
„Naš cenjeni Predsednik, predsednik Herbert Huver, dolazi ove subote u posetu Los Anđelesu da održi govor. Želim da svi pođete i čujete našeg Predsednika. I želim da napišete jedan sastav o tom doživljaju i o tome šta mislite o govoru predsednika Huvera.“
Subota? Nije bilo nikakve šanse da odem tamo. Morao sam da kosim travu. Morao sam da čupam travke. (Nikad nisam uspeo da počupam sve travke.) Gotovo svake subote dobijao sam remenom ba- tine, jer je otac nalazio travku. (Remenisao me i radnim danom, jednom ili dvaput nedeljno, zbog dru- gih stvari koje sam propustio da uradim ili ih nisam dobro uradio.) Nije bilo nikakvog načina da ob- jasnim ocu kako treba da odem i vidim predsednika Huvera.
I tako, nisam otišao. U nedelju sam uzeo list papira i seo da pišem o tome kako sam video Pred- sednika. Njegova otvorena limuzina, sa zastavicama na vetru, ušla je na ragbi stadion. Jedan automo- bil pun tajnih agenata išao je ispred, a dvoja kola odmah iza njegove limuzine. Agenti su hrabri ljudi s pištoljima, koji štite našeg Predsednika. Masa je ustala na noge kad je Predsednikova limuzina ušla na teren. Nikada ranije nije se desilo nešto slično. Predsednik. To je bio on. Mahao je. Klicali smo. Orkestar je svirao. Galebovi su kružili nad nama kao da i oni znaju da je to Predsednik. Pojavili su se i avioni što pišu po nebu. Ispisivali su po nebu reči kao: „Blagostanje je tu iza ugla“. Predsednik se uspravio u limuzini i, baš u tom trenutku, oblaci su se razišli i sunčev zrak je pao na njegovo lice. Bi- lo je skoro kao da i Bog zna. Automobili su stali i onda se naš veliki Predsednik, okružen tajnim agentima, popeo na binu. Dok je stajao iza mikrofona, jedna tica je doletela s neba i spustila se na bi- nu pored njega. Predsednik je mahnuo tici i nasmejao se, a mi smo se svi nasmejali zajedno s njim. Onda je počeo da govori, i ljudi su slušali. Nisam baš dobro čuo govor, jer sam sedeo blizu mašine za pečenje kokica koja je pravila dosta buke kokajući kukuruz, ali mislim da sam čuo kad je rekao da problemi u Mandžuriji nisu ozbiljne prirode, i da će kod nas sve biti u redu, nema razloga za brigu, potrebna je samo naša vera u Ameriku. Biće dovoljno posla za svakoga. Biće dovoljno zubara da po- vadi dovoljno zuba, dovoljno požara, i dovoljno vatrogasaca da ih pogasi. Mlinovi i fabrike biće po- novo otvoreni. Naši prijatelji u Južnoj Americi platiće svoje dugove. Uskoro ćemo svi mimo spavati, punih stomaka i prepunih srca. Bog i naša moćna država zadojiće nas ljubavlju i zaštitiće nas od zla, od komunista, probudiće nas iz naše nacionalne more, jednom zauvek…
Predsednik je saslušao aplauz, mahnuo rukom, onda se vratio do svoje limuzine i ušao u nju, pa su ga odvezli u pratnji kola krcatih agentima, dok je sunce zalazilo, popodne prelazilo u veče, crveno i zlatno i magično. Videli smo i čuli predsednika Herberta Huvera.
Predao sam sastav u ponedeljak. U utorak misis Freteg je stala pred razred.
„Pročitala sam sve vaše sastave o poseti našeg cenjenog Predsednika Los Anđelesu. Bila sam ta- mo. Neki od vas, primetila sam, iz ovog ili onog razloga, nisu mogli da prisustvuju. Za one koji nisu mogli da prisustvuju, htela bih da pročitam ovaj sastav Henrija Kinaskog.“
U učionici je nastala užasna tišina. Bio sam ubedljivo najnepopularniji član razreda. Ovo je bilo kao nož koji im svima para srca.
„Veoma kreativno“, reče misis Freteg i poče da čita sastav. Reči su dobro zvučale u mojim ušima. Svi su slušali. Moje reči ispuniše učionicu, od jednog zida do drugog, od table do prozora, udarale su o plafon i odbijale se, prekrivale cipele misis Freteg i gomilale se po patosu. Neke od najlepših de- vojčica u razredu počele su krišom da gleduckaju u mene. Svi oni mangaši bili su popišani. Mogli su dupe da obrišu svojim sastavima. Gutao sam moje reči kao žedan čovek vodu. Čak sam počeo i da verujem u njih. Snimio sam Huana kako sedi kao da sam mu zalepio šamar. Ispružio sam noge i zava- lio se unazad. Onda je odjednom bio kraj, šteta.
„Ovom blistavom poentom“, reče misis Freteg, „raspuštam razred kućama…“ Ustali su i počeli da se pakuju. „Ne i tebe, Henri“, reče misis Freteg. Sedeo sam u klupi a misis Freteg stajala gledajući u mene.
Onda je progovorila: „Henri, jesi li bio tamo?“
Sedeo sam pokušavajući da smislim neki odgovor. Ništa nisam smislio. Rekoh: „Ne, nisam bio ta- mo.“
Nasmešila se. „To čini sve ovo još značajnijim.“
„Kako vi kažete.“
„Možeš da ideš, Henri.“
Ustao sam i izašao. Polako sam išao kući. Tako znači, to je ono što žele: laži. Čarobne laži. To je ono što im treba. Ljudi su baš budale. Biće mi lako u životu. Pogledao sam oko sebe. Huan i njegov pajtaš nisu me pratili. Svet je postajao vedriji.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:18 pm





20
Bilo je perioda kad bismo se Frenk i ja družili sa Čakom, Edijem i Džinom. Ali uvek bi se nešto dogodilo (obično zbog mene) i onda bi me izbacili iz društva, a i Frenka bi ignorisali jer se družio sa mnom. Lepo je bilo lunjati s Frenkom. Stopirali smo na sve strane. Jedno od naših omiljenih mesta bio je neki filmski studio. Provlačili smo se ispod ograde zarasle u visoki korov. Unutra je bio ogro- man zid i stepenice iz King Kongovog filma. Videli smo lažne ulice i lažne zgrade. Lažne zgrade su imale samo fasade iza kojih nije bilo ničega. Cunjali smo mnogo puta uzduž i popreko tim filmskim gradom, sve dok nas čuvar ne b i isterao.
Išli smo autostopom dole na obalu, u Kuću smeha. Ostajali smo po tri-četiri sata u Kući smeha. Upamtili smo to mesto. Ništa naročito, u suštini. Ljudi su šorali i kenjali unutra, a prazne flaše se va- ljale na sve strane. U klozetu je bilo kurtona po patosu, skorelih i smežuranih. Bamovi[3] su spavali u Kući smeha kad je zatvore za posetioce. U stvari, nije bilo ničeg smešnog u Kući smeha. Soba s ogle- dalima bila je zgodna samo u početku. Ostajah smo unutra sve dok ne upamtimo kako se ide kroz zbr- ku od ogledala, a onda više nije bilo zanimljivo. Frenk i ja nikad se nismo svađah. Interesovale su nas razne stvari. Na dokovima se prikazivao film o carskom rezu, pa smo išli da gledamo. Krvava stvar. Svaki put kad zaseku u ženu, šiknula bi krv, u mlazevima, a onda bi joj izvukli bebu. Išli smo da pecamo s keja i, kad nešto ulovimo, prodavali smo to jevrejskim babama koje su sedele po klupama. Otac me više puta lešio zato što se vučem s Frenkom, ali znao sam da bih ionako dobio te batine, pa mogu bar da priuštim sebi i neko zezanje.
Međutim, nikad kraja nevoljama s ostalom decom iz kraja. Otac mi je samo odmagao. Recimo, ku- pi mi indijansku odeću i luk i strelu onda kad su svi drugi nosili kaubojsku opremu. Bilo je isto kao u školskom dvorištu – svi protiv mene. Opkoljavali bi me u svojim kaubojskim odelima, s pištoljima u rukama. Ipak, kad postane gusto, samo bih postavio strelu na tetivu, zategao luk i čekao. To bi ih uvek oteralo. Nikad nisam oblačio to indijansko odelo sem kad me otac terao da ga nosim.
I dalje sam se kačio sa Čakom, Edijem i Džinom, onda bismo se mirili i družili neko vreme, a za- tim se ponovo svađah i razilazili.
Jednog popodneva visio sam pred kućom kao i obično. Nisam stajao ni dobro ni loše s društvom, samo sam bezveze čekao na njih da zaborave poslednju stvar kojom sam ih iznervirao. Nije bilo šta drugo da se radi. Samo beli vazduh i čekanje. Dosadilo mi, pa sam rešio da odem uzbrdo do Vašing- ton bulevara, prema bioskopu, onda nizbrdo do Vest Adamsa. Možda bih prošao usput i pored crkve. Kad sam krenuo, čuo sam Edija:
„Ej, Henri, dođi ovamo!“
Društvo je stajalo na stazi između dve kuće. Edi, Frenk, Čak i Džin. Posmatrali su nešto, nagnuti nad jednim velikim žbunom.
„Dođi ovamo, Henri!“
„Šta je?“
Prišao sam do mesta gde su se nagnuli.
„Pauk se sprema da pojede muvu!“ reče Edi.
Pogledao sam. Pauk je razapeo mrežu među grančicama žbuna i muva se ulovila u njoj.
Pauk je bio veoma uzbuđen. Muva je tresla čitavu mrežu pokušavajući da se oslobodi. Zujala je divlje i bespomoćno dok je pauk omotavao njena krila i telo novim i novim nitima. Pauk je kružio i kružio, omotavajući čitavu muvu dok je ona zujala. Pauk je bio veoma debeo 1 ružan.
„Sad će da je smota!“ viknu Čak. „Sad će joj zabije kljove!“
Ugurao sam se među njih, ritnuo nogom i išutirao pauka i muvu iz mreže.
„Šta si jebo te uradio?“ reče Čak.
„Kretenu!“ viknu Edi. „Sve si pokvario!“
Uzmaknuo sam. Sad me je čak i Frenk čudno gledao.
„Drž‘te ga!“ dreknu Džin.
Preprečili su mi put ka ulici. Poleteo sam stazom u dvorište neke nepoznate kuće. Gonili su me. Protrčao sara kroz dvorište, iza garaže. Naišao sam na zidić čovečje visine obrastao bršljanom. Pre- bacio sam se preko. Jurnuo sam kroz novo dvorište i niz stazu ka ulici. Osvrnuo sam se i ugledao Ča- ka na vrhu onog zidića. Smandrljao se i pao na leđa. „Mamu ti jebem!“ čuo sam ga. Skrenuo sam ude- sno i nastavio da trčim. Trčao sam jedno sedam-osam blokova, a onda se skljokao na nečiji travnjak da dođem sebi. Nikoga nije bilo u blizini. Pitao sam se da li će Frenk da mi oprosti. Pitao sam se da li će ostali da mi oproste. Rešio sam da ih izbegavam jedno nedelju dana…
Tako su i zaboravili. Ništa se posebno nije dešavalo neko vreme. Proteklo je mnogo bezličnih da- na. Onda je Frenkov otac izvršio samoubistvo. Niko nije znao zašto. Frenk mi je rekao da mora da se seli s majkom u manji stan, u neki drugi kraj. Rekao je da će mi pisati. I jeste. Samo, nismo se dopisi- vah. Crtali smo slikice. O ljudožderima. Njegovi su crteži bih o nevoljama s ljudožderima, a onda bih ja nastavio slikice tamo gde je on prekinuo, sve o nevoljama s ljudožderima. Majka je našla jednu Frenkovu slikicu, pokazala je ocu i naše dopisivanje je okončano.
Peti razred je postao šesti a ja počeo da razmišljam o bekstvu od kuće. Ali, smislio sam, ako veći- na naših očeva ne može da nađe posao, kako će jebi ga tip od metar i po da ga nade? Džon Dilinger je bio svačiji heroj, i dece i odraslih. Otimao je bankama pare. Pročuli su se i Lepi dečko Flojd i Mama Barker i Mitraljez Keh.
Ljudi su počeli da zalaze na puste placeve gde je džikljao korov. Provalili su da neki korovi mogu da se kuvaju i jedu. Makljali su se po praznim placevima i uličnim ćoškovima. Svako je bio besan. Pušili su „bul darem“[4] i jebali majku svakom ko im se obrati. Iz džepova na košulji virio im je du- van i svi su motali cigarete jednom rukom. Kad biste videli čoveka kome viri „bul darem“ iz džepa, to je govorilo: pazi šta radiš. Ljudi su išli naokolo pričajući o dvostrukim i trostrukim hipotekama. Jedne noći otac je došao sa slomljenom rukom i modricama preko oba oka. Majka je radila negde za mizernu platu. Svaki dečak u kraju imao je jedne praznične pantalone i jedne za svaki dan. Kad bi se cipele raspale, nije bilo novih. U robnim kućama su prodavah đonove i štikle zajedno s lepkom za 15
–20 centi i to se lepilo odozdo na cipele. Džinovi roditelji držali su jednog petla i kokoške u dvorištu i, kad neka kokoška ne nosi dovoljno jaja, oni bi je pojeli.
Što se tiče mene, bilo je sve po starom – u školi,i sa Čakom, Edijem i Džinom. Nisu samo odrasli postali zli, i deca su postala zla, čak su i životinje postale zle. Kao da su se zarazile od ljudi.
Jednom sam stajao pred kućom čekajući nešto kao i uvek, u lošim odnosima s društvom, nisam vi- še ni imao neku želju za njima, kada je Džin rupio pred mene: „Ej, Henri, dođi ovamo!“
„Šta je?“
„DOĐI!“
Džin je potrčao a ja za njim. Trčao je ka dvorištu Džibsonovih, koje je bilo opasano debelim zi- dom od cigala.
„GLEDAJ! ZAROBIO JE MAČKU! UBIĆE JE SAD!“
Mala bela mačka skupila se u ćošku dvorišnog zida. Nije imala kud. Povila je leđa u luk i frktala, isukanih kandžica. Ali bila je veoma mala, a Čakov buldog Barni, režao je i prilazio sve bliže i bliže. Stekao sam utisak da su oni doneli mačku i onda doveli buldoga. Bio sam gotovo siguran u to, zbog načina na koji su Čak i Edi i Džin gledali: imali su pogled krivca.
„To ste vi namestili“, rekoh.
„Ne“, reče Čak, „mačka je kriva. Došla je ovamo. Pusti je sad nek se čupa sama.“
„Mrzim vas, gadovi“, rekoh.
„Barni će da ubije mačku“, reče Džin.
„Iskidaće je na parčiće“, reče Edi. „Boji se kandži, ali kad uleti u nju, biće kraj.“
Barni je bio krupan žućkasti buldog balavih čeljusti. Tupav i debeo, žutih očiju bez izraza. Potmu- lo je režao i primicao se sve bliže, nakostrešene dlake po vratu i duž kičme. Poželeo sam da ga šut- nem u degensko dupe, ali pomislih da bi mi smesta otkinuo nogu. Bio je totalno obuzet ubistvom. Bela mačkica nije čak dobila ni šansu da poraste. Frktala je i čekala, stisnuta uza zid, divno stvorenje, tako čista.
Buldog je lagano napredovao. Šta im je to trebalo? Ovo nije bila stvar hrabrosti, samo prljava igra. Gde su bili odrasli? Gde su ti autoriteti? Uvek su se motali oko mene optužujući me. Gde su bili sad?
Palo mi je na pamet da uletim, zgrabim mačku i pobegnem, ali nisam imao snage za to. Bojao sam se da me buldog ne napadne.
Svest o tome da nemam petlje da uradim ono što je neophodno učinila je da se osetim užasno. Fi- zički mi se smučilo. Postao sam slab. Nisam želeo da se to dogodi, a ništa nisam mogao da smislim kako bih to sprečio.
„Čak“, rekoh, „pusti mačku, molim te. Zovni psa.“ Čak je ćutao. Samo je gledao dalje.
„Onda je viknuo: „Barni, drž’ je! Drž’ tu mačku!“
Barni se pokrenuo i mačka najednom skočila. Pomamna zbrka beline i frktanja, kandži i zuba. Ba- mi je ustuknuo a mačka se opet stisnula uza zid.
„Drž’ je, Bami“, ponovi Čak.
„Ćuti, jebo te!“ rekoh.
„Pazi kako govoriš sa mnom“, reče Čak. Barni poče opet da se primiče.
„Vi ste sve ovo namestih“, rekoh.
Čuo sam neki zvuk iza nas i osvrnuo se. Ugledao sam matorog Džibsona kako posmatra iza stakla na prozom spavače sobe. I on je želeo da mačka bude ubijena, kao i dečaci. Zašto?
Matori Džibson s veštačkim zubalom bio je naš poštar. Imao je ženu koja je po ceo dan sedela u kući. Izlazila je samo da baci đubre. Misis Džibson je uvek nosila mrežu preko kose i uvek išla u spa- vačici, šlafroku i papučama.
Tada ugledah i nju, odevenu po običaju, kako prilazi i staje pored svoga muža, čekajući na umor- stvo. Matori Džibson je bio jedan od retkih muškaraca u kraju koji imaju posao, ali je ipak osećao potrebu da vidi ubijanje te mačke. Džibson je bio isti kao Čak, Edi i Džin.
Bilo ih je previše u igri.
Buldog se primakao. Nisam bio u stanju da gledam kako je rastrže. Osetio sam užasan stid što ostavljam mačku na cedilu. Još je postojala šansa da će mačka možda pokušati da pobegne, ali znao sam da će oni to sprečiti. Ta mačka nije bila suočena samo sa buldogom, bila je suočena s Čovečan- stvom.
Okrenuo sam se i otišao, kroz dvorište na ulicu. Hodao sam prema kuči i tamo, u dvorištu svoje kuće, otac je stajao čekajući. „Gde si bio?“ upita me. Ćutao sam.
„Ulazi u kuću“, reče on, „i nemoj da mi praviš tu nesrećnu facu da ti ne priredim nešto što će
stvarno da te unesreći!“

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:18 pm




21
Prešao sam u srednju školu, Maunt Džastin. Oko pola rulje iz moje osnovne škole došlo je tamo, sve oni najveći i najopasniji. Ostali divovi stigli su iz drugih škola. Naši sedmi razredi bili su veći od devetih. Kad bismo se postrojili na fizičkom, bilo je smešno, mnogi od nas bili su veći od nastav- nika. Stajali smo čekajući na prozivku, mlitavi, isturenih trbuha, oborenih glava, šlogiranih ramena.
„Isuse Hriste“, govorio je Vagner, nastavnik fizičkog, „isprsite se, stanite pravo!“
Niko ne bi promenio stav. Bili smo onakvi kakvi smo i nismo hteli da budemo drukčiji. Svi smo mi proživeli vreme velike krize i većina je odrasla na nikakvoj hrani, pa ipak smo postali tako ogromni i jaki. Mnogi su od nas, mislim, dobili vrlo malo ljubavi u porodici, i mi nismo tražili ljubav ili pažnju ni od koga. Bili smo živa komika, ali su ljudi izbegavali da se smeju u našem prisustvu. Kao da smo prerano odrasli jer nam je dojadilo da budemo deca. Nismo nimalo poštovali starije od sebe. Bili smo kao šugavi tigrovi. Jednom Jevrejinu, Semu Feldmanu, rasla je crna brada i morao je svako jutro da se brije. Do podne bi bio sav crn oko usta. Imao je i masu crnih dlaka po grudima i užasno smrdeo iz pazuha. Neki drugi tip bio je pljunuti Džek Dempsej[5]. Neki Piter Mendželor imao je karu od 25 cm u mlohavom stanju. A kad smo otišli pod tuševe, provalio sam da imam najveća muda.
„Ej! Gle muda kod onog tipa, keve ti!“
„Bog te mazo, sine! Nije neka kita, ali koja su to jaja!„
„Bog te mazo!“
Nemam pojma šta je to bilo u vezi s nama, ali imali smo nešto i osećali smo to. Moglo se primetiti u načinu na koji hodamo ili razgovaramo. Nismo mnogo pričali, samo smo izvodili zaključke, i baš je to izluđivalo svakoga, način na koji smo uzimali stvari kao da se podrazumevaju.
Ekipa sedmih razreda igrala bi posle škole ragbi protiv osmaka i onih iz devetog razreda. Tu nije bilo borbe. Drali smo ih kao od šale, rasturali ih, imali smo stila u tome, neku nonšalanciju. Kod rag- bija na dodir, mnogi su igrali samo na dodavanje, ali su naši češće igrali na trčanje. Pravili smo na- šem igraču blok tako što smo uletali u njih i rušili ih na zemlju. To je bio samo izgovor da budemo ži- votinje, bolela nas patka za onog što trči. Protivnici su se uvek radovali kad pređemo malo na doda- vanje.
Devojčice su ostajale posle škole i gledale nas kako igramo. Neke su već izlazile sa studentima, takve nisu interesovali srednjoškolski dripci, ali ostajale su da gledaju sedmake. Bili smo čuveni. Ostajale su posle časova i posmatrale nas i divile se. Ja nisam bio u ekipi, ali visio sam pored linije i kradom pušio, osećajući se kao trener ili tako nešto. Sve ćemo vas jebati, mislili smo, posmatrajući devojčice. Ali većina nas je samo drkala.
Onanija. Sećam se kako sam to naučio. Jednog jutra Edi je grebucnuo na prozor moje sobe.
„Šta je?“ upitah.
Podigao je epruvetu na čijem je dnu bilo nešto belo.
„Šta je to?“
„Jeb“, reče Edi, „to je moj jeb.“
„Je l’?“
„Aha, treba samo da pljuneš na dlan i trljaš karu, nije loše, i onda brzo počne da ti štrca ovaj beli sok iz glavića. To se zove ʻjebʼ.“
„Je l’?“
„Aha.“
Edi je otišao sa svojom epruvetom. Razmišljao sam malo o tome i onda rešio da probam. Mali mi se ukrutio i bilo je stvarno dobro, bilo je sve bolje i bolje, nastavio sam i osetio se kao nikad ranije, nikad nisam doživeo nešto slično. Onda mi je iz glavića šiknuo sok. Posle toga sam češće upražnja- vao tu stvar. Postajalo je još žešće kad zamišljaš da to radiš s devojom dok ga voštiš.
Jednog dana stajao sam pored aut linije i gledao kako naši razvaljuju neke jadnike. Potajno sam vukao dimove i posmatrao. Pored mene, s leva i desna, stajala je po jedna devojčica. U trenutku kad su naši krenuli u proboj, opazio sam profana iz fizičkog, Loknu Vagnera, kako ide prema meni. Skem- bao sam pljugu i počeo da tapšem.
„Bacite ih na kolena, sinovi!“
Vagner mi je prišao. Samo je stao i zverao u mene. Odgajio sam već izraz opakog mangupa na licu.
„Naučiću ja sve vas pameti!“ reče Vagner. „Tebe prvog!“
Okrenuo sam glavu i ovlaš ga odmerio, zatim vratio pogled na teren. Vagner je stajao i zijao u me- ne. Onda se udaljio.
To mi je baš prijalo. Voleo sam da me izdvoje kao rđavog. Voleo sam da se osećam rđav. Svako je mogao da bude dobar, za to ne trebaju muda. Dilinger je imao muda. Mama Barker je bila sila od že- ne kad je učila one tipove kako se rukuje mašinkama. Nisam želeo da budem kao moj otac. On se sa- mo pravio da je rđav. Kad si rđav, nema šta da foliraš, takav si. Voleo sam što sam rđav. Muka me hvatala od dobrote.
Devojčica pored mene reče: „Ne bi smeo da dozvoliš Vagneru tako nešto. Zar ga se bojiš?“ Okrenuo sam se i pogledao je. Dugo samzurio u nju, nepomično.
„Šta ti je?“ upita ona.
Pogledao sam na drugu stranu, otpljunuo i okrenuo se. Lagano sam prošao duž ivice terena, izašao kroz kapiju i otišao kući.
Vagner je stalno nosio sivu trenerku, i gornji i donji deo. Imao je okruglu malu trbu. Uvek se nešto kurčio. Godine su bile jedina njegova prednost. Pokušavao je da nas blefira, ali sve bezuspešnije. Mene je konstantno jebavao neko ko nije imao prava da me jebava. Vagner i moj otac. Moj otac i Vagner. Šta su hteli? Šta sam im ja smetao?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:18 pm





22
Jednog dana, isto kao u osnovnoj školi Dejvid, prikačio mi se neki dečak. Bio je mali i žgoljav, s vrlo malo kose na temenu. Zvali su ga Ćela. Njegovo pravo ime bilo je Eli la Kros. Sviđalo mi se njegovo pravo ime, ali ne i on. Bukvalno se zalepio za mene. Toliko je bio jadan da nisam bio u sta- nju da ga oteram. Kao neki džukac, izgladneo i išutiran. Nije mi bilo prijatno da se družim s njim. Ali, znao sam kako se džukac oseća, pa sam ga tolerisao. Svaka druga reč bila mu je psovka, ali sve je to bio fol, bio je uplašen a ne mangup. Ja nisam bio uplašen, ali bio sam zbunjen, pa smo u neku ru- ku bili solidan par.
Pratio sam ga kući posle škole, svakog dana. Živeo je s majkom, ocem i dedom. Imali su malu ku- ću preko puta jednog parkića. Sviđao mi se njegov kraj, bio je pun drveća s velikim senkama, a pošto su mi neki ljudi rekli da sam ružan, uvek mi je bila milija senka od sunca, tama od svetlosti.
Dok smo se tako vraćali iz škole, Ćela mi je pričao o svom ocu. Otac mu je bio lekar, poznati hi- rurg, ali je izgubio dozvolu za rad zbog pijanstva. Jednog dana upoznao sam Ćelinog oca. Sedeo je na stolici ispod drveta, samo je sedeo.
„Tata“, reče Ćela, „ovo je Henri.“
„Zdravo, Henri.“
To me podsetilo na ono kad sam prvi put video mog dedu kako stoji na stepenicama svoje kuće. Samo, Ćelin otac je imao crnu kosu i crnu bradu, ali oči su mu bile iste onakve – sjajne i užarene, ta- ko čudne. A tu je stajao i Ćela, sin, koji nimalo nije žario.
„Dođi“, rekao je Ćela, „ajde sa mnom.“
Sišli smo u podrum, ispod kuće. Bilo je mračno i vlažno i neko vreme smo samo stajali dok nam se oči nisu privikle na tamu. Onda sam primetio mnogo buradi unutra.
„Puna su raznog vina“, reče Ćela. „Ajde, probaj jebeni gutljaj.“
„Ne.“
„Što?“
„Ne.“
„Jesi ti jebeni čovek, šta si?“
„Nisam pizda“, rekoh.
„Probaj onda gutljaj, jebo te.“
Preda mnom je stajao mali Ćela, zezajući me. Nema problema. Prišao sam jednom buretu i sagnuo glavu.
„Otvori jebeni pipac! Otvori jebena usta!“
„Je l’ ima ovde paukova?“
„Ajde! Ajde, jebo te!“
Namestio sam usta ispod pipe i odvrnuo je. Tečnost čudnog vonja počela je da mi kaplje pravo u usta. Ispljunuo sam.
„Nemoj da si pička! Gutaj, što te boli đoka!“
Odvrnuo sam pipu skroz i otvorio usta. Tečnost čudnog vonja potekla je u mlazu. Progutao sam, za- vrnuo pipu i uspravio se. Povraćalo mi se.
„Pij sad ti“, rekoh Ćeli.
„Normalno“, reče on, „nemam prpu, jebi ga.“
Spustio se ispod bureta i potegao dobar gutljaj. Neće taj žgebac mene da sjebe, pomislih. Sagnuo sam se ispod drugog bureta, odvrnuo i otpio malo. Uspravio sam se. Počeo sam da se osećam bolje.
„Ej, Ćelo“, rekoh, „sviđa mi se ovo.“
„Dobro, jebo te, probaj još.“
Probao sam još. Sada je ukus postao bolji. Sada sam se osećao bolje.
„Ovo je od tvog ćaleta, ćelo. Nije zgodno da popijem sve.“
„Boli njega uvo. Ne pije više.“
Nikada se nisam osećao tako dobro. Bilo je bolje od onanije.
Išao sam od bureta do bureta. Volšebna stvar. Zašto mi niko nije ranije rekao? S ovim, život je bio pun, čovek je bio savršen, nedodirljiv.
Uspravio sam se i pogledao Ćelu.
„Gde ti je keva? Oću da ti jebem kevu!“
„Ubiću te, pederu, samo pipni moju kevu!“
„Ti znaš da mogu da te zgazim, Ćelo.“
„Da.“
„Dobro, neću da ti diram kevu.“
„Ajmo onda, Henri.“
„Samo još gutljaj… „
Prišao sam buretu i pošteno cugnuo. Onda smo se popeli uz stepenice. Kad smo izašli iz podruma, Ćelin otac je još sedeo na stolici pod drvetom.
„Bili ste u podrumu, a, dečaci?“
„Da“, reče Ćela.
„Rano ste počeli, a?“
Ćutali smo. Izašli smo na bulevar i ušli u dragstor. Kupili smo gomilu žvaka i strpali ih u usta. Će- la se brinuo da li će keva da ga provali. Ja se nisam nizašta brinuo. Seli smo na klupu u parkiću i žva- kali žvake, i onda pomislih: eto, otkrio sam nešto, nešto što će mi pomoći u dugom, dugom vremenu koje dolazi. Trava u parkiću činila se zelenija, klupe su bolje izgledale, a i cveće kao da je živnulo. Možda ta stvar ne valja za hirurge, ali mora da već u startu nešto nije u redu s ljudima koji žele da budu hirurzi.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:19 pm





23
U Maunt Džastinu biologija nije bila problem. Imali smo mister Stenhoupa za nastavnika, čovu od jedno 55 godina, i uglavnom smo mu radili šta smo hteli. Lili Fišmen je išla u moj razred i bila stvar- no razvijena. Imala je ogromne sise i vrckala čarobnim dupetom, hodajući na visokim štiklama. Bila je glavna, pričala je sa svim dečacima i trljala se o njih za vreme razgovora.
Svakog dana je bilo isto na času biologije. Nikad nismo otvarali knjigu. Mister Stenhoup bi pričao jedno deset minuta, a onda bi Lili rekla: „Jao, nastavniče, ajmo da pravimo šou!“
„Ne može!“
„Ajmo, nastavniče!“
Prilazila bi katedri, mazno se naginjala nad njim i šaputala nešto.
„A… dobro, u redu…“ govorio je.
Onda bi Lili počela da peva i ljulja kukovima. Uvek bi otpevala prvo „Brodvejsku uspavanku“, zatim ređala ostale numere. Bila je zanosna, sva uspaljena, a bili smo i mi. Bila je kao odrasla žena, nabacujuči se Stenhoupu, nabacujući se nama. Koja predstava. Matori Stenhoup je samo cvileo i ba- lavio. Smejali smo mu se i vikali Lili: bis! To je potrajalo sve dok direktor, mister Leisfild, nije jed- nog dana uleteo u razred.
„Šta se to radi ovde?“ Stenhoup je samo sedeo, okamenjen.
„Čas je završen!“ dreknu Leisfild.
Dok smo praznili učionicu, Leisfild reče: „A vi, mis Fišmen, javićete se smesta u moju kancelari- ju!“
Normalno, nikada nismo radili domaći iz biologije i sve je bilo kako treba dok nam Stenhoup nije dao prvi pismeni.
„Jebo te“, glasno reče Piter Mendželor, „šta ćemo sad?“ Piter je bio onaj s patkom od 25 cm u kilavom stanju.
„Ti nikad nećeš morati da radiš u životu“, reče mu Džek Dempsej. „Ovo je naš problem, a ne tvoj.“
„Možda bi trebalo da zapalimo školu“, reče Red Kirkpetrik.
„Sranje“, reče jedan iz zadnje klupe, „kad god dobijem keca, ćale mi iščupa nokat.“
Svi smo buljili u svoje zadatke. Setio sam se mog oca. Onda sam mislio na Lili Fišmen. Lili Fi- šmen, pomislih, kurvo nad kurvama. Baš si zloća, kad uvijaš telom pred nama i onako pevaš, sve nas šalješ u pakao.
Stenhoup nas je posmatrao.
„Zašto niko ne piše? Zašto niko ne odgovara na pitanja? Imate li svi olovke?“
„Majku mu, imamo li svi olovke?“ reče jedan tip.
Lili je sedela u prvoj klupi, uz katedru. Videli smo kako otvara udžbenik biologije i traži odgovor na prvo pitanje. Tako znači. Svi smo otvorili udžbenike. Stenhoup je samo sedeo i blenuo u nas. Nije
znao šta da učini. Počeo je da muca nešto. Sedeo je dobrih pet minuta, onda skočio. Jurio je gore-do- le između redova.
„Ljudi, šta radite? Zatvaraj udžbenike! Zatvaraj udžbenike!“
Kad sune pored njih, učenici su zatvarali knjige, da bi ih ponovo otvorili čim on prođe. Ćela je sedeo sa mnom u klupi i smejao se. „Al, je ispao guzica! Jao, matore li guzice!“
Bilo mi je pomalo žao Stenhoupa, ali ovde je bila u pitanju i moja koža. Onda je stao iza katedre i
dreknuo: „Zatvarajte udžbenike ili ću svima kečeve!“
Lili Fišmen je ustala. Podigla je suknju i zategla svoju svilenu čarapu. Namestila je halter, videli smo belu butinu. Onda je ponovo zadigla suknju i namestila drugu čarapu. Nikad nismo videli takav prizor, niti je Stenhoup ikada video nešto slično. Lili je sela i svi smo dovršili pismeni otvorenih udžbenika. Stenhoup je samo sedeo za katedrom, totalno slomljen.
Drugi čova koga smo jebavali bio je Pop Femsvort. Počelo je već prvog dana na praksi tehničkog. Kazao je: „Ovde učimo radom. Počinjemo odmah. Svaki od vas ima da rastavi mašinu na delove i onda je ponovo sastavi, tako da bude u ispravnom stanju i radi tokom semestra. Na zidu imate šeme a ja ću odgovariti na vaša pitanja. Biće vam prikazani i filmovi o radu mašina. Ali sada, molim, počni- te s remontom vaših mašina. Alat vam je na policama.“
„Ej, Pope, pusti nam prvo film!“ reče neko.
„Rekao sam: ‘počinji remont’!“
Nemam pojma gde su pokupili tolike mašine. Bile su masne i crne i zarđale. Žalosno su izgledale.
„Jebo te bog“, reče jedan tip, „ova moja je ko gvozdena gromada govana.“
Stajali smo nad svojim mašinama. Većina je uzela one majmunske alatke. Red Kirkpetrik je uzeo francuski ključ i lagano strugao njime povrh svoje mašine pažljivo guleći crnu traku masti dugu pola metra.
„Ajde, Pope, pusti nam film! Došli smo pravo s fizičkog, muda nam otpala! Vagner nas terao u skok i čučanj ko gomilu žaba!“
„Počinji sa zadatkom kako je rečeno!“
Počeli smo. Bilo je besmisleno. Gore od muzičkog. Čuo se zveket alatki i poneko teško dahtanje.
„JAO, JEBO TE!“ zaurla Heri Henderson. „ZGULIO SAM KURCEVI ZGLOB! JEBEM TI OVO BELO ROBOVANJE!“
Oprezno je omotao maramicu oko desne šake i posmatrao krv kako probija. „Sranje“, reče.
Mi ostali nastavismo da se kao trudimo. „Radije bih turnuo glavu u mindžu od slonice“, reče Red Kirkpetrik.
Džek Dempsej odbaci svoju alatku na pod. „Puko sam“, reče on, „radite mi šta oćete, ali meni je dosta. Ubijte me. Uštrojite me. Dosta mi je.“
Prešao je preko radionice i naslonio se na zid. Skrstio je ruke i oborio pogled u cipele.
Situacija je bila zbilja zaguljena. Nigde nijedne devojčice. Kroz zadnja vrata radionice videlo se veliko školsko dvorište, sve ono sunce i prazan prostor napolju gde ništa nije moralo da se radi. A
ovde unutra bili smo mi, iskrivljeni nad kretenskim mašinama koje čak nisu bile ni spojene s automo- bilima, bile su neupotrebljive. Samo prokleta gvožđurija. Bilo je tupavo i bilo je teško. Trebalo nam je malo poštede. Životi su nam bili već dovoljno tupavi. Nešto nas je moralo spasti. Čuli smo da je Pop dobričina, ali nije izgledao tako. Bio je džinovska somina s pivskim škembetom, u masnom rad- nom mantilu, s kosom koja mu je padala u oči i bradom što se sijala od ulja.
Ami Vajtčepl je odbacio svoj majmunski ključ i prišao mu. Nabacio je široki kez preko čitavog li- ca. „Ej, Pope, dokle, majku mu?“
„Vraćaj se mašini, Vajtčepl!“
„Ajde, Pope, zajebi zezanje.“
Arni je bio malo stariji od nas ostalih. Proveo je nekoliko godina u nekom popravnom domu. Ali, iako stariji, bio je niži od nas. Imao je zift-crnu kosu zalizanu vazelinom. Često je stajao u muškom klozetu cedeći bubuljice pred ogledalom. Bio je bezobrazan sa devojčicama i nosio „šeik“ kurtone po džepovima.
„Znam fazon za tebe, Pope!“
„Je l’? Vraćaj se mašini, Vajtčepl.“
„Ovaj je ludnica, Pope.“
Stajali smo pored mašina i posmatrali kako Ami priča Popu neki masan vic. Glave su im se dodi- rivale. Kraj vica. Pop je počeo da se smeje. Ogromna telesina se previjala, uhvatio se za škembe.
„Sveca ti jebem! Jao, ljudi moji, sveca ti jebem!“ smejao se. Onda je prestao.
„Dobro, Arni, vračaj se svojoj mašini!“
„Ne, čekaj Pope, znam još jedan!“
„Je l’?“
„Aha, slušaj…“
Svi smo ostavili mašine i prišli. Skupili smo se oko njih, slušajući Amija kako priča novi fazon.
Na kraju fazona Pop se presamitio. „Sveca ti jebem, o bože, sveca ti jebem!“
„Čuj ovaj, Pope. Frajer vozi kroz pustinju i vidi golog tipa kako skače ko zec pored puta, vezanih ruku i nogu. ‘Ej, burazeru, koj’ ti je?’ pita ga frajer. ‘U pizdu materinu’, kaže golać, ‘uzeo sam nekog stopera u kola a degenerik izvadio pucu i skinuo me golog. Onda me vezao i ojadio u bulju, mamu mu jebem pedersku!’ ‘Ama nije moguće’, kaže frajer i izađe iz kola. ‘Života mi’, kaže golać, ‘zguzio me ko majmuna, jebem li mu familiju!’ ‘Šta ćeš’, kaže frajer i otvori šlic, ‘danas si se baš usrećio.’„
Pop je počeo da se krivi, zamalo da padne pod sto. „Jao, ne! Jao, NE! JAO… SVECA TI… JE- BEM, ISUSE… SVECA TI JEBEM…!“
Najzad se smirio.
„Bog te jebo“, prigušeno reče, „Ljudi moji…“
„Da vidimo film, a Pope?“
„Pa dobro, u redu.“
Neko je zatvorio zadnja vrata a Pop izvadio štrokavo belo platno. Uključio je projektor. To je bio
neki idiotski film, ali bolji od akanja s onim mašinama. Benzin se palio svećicama, eksplozija aktivi- rala glavu cilindra koja je pokretala polugu i ventili se otvarali i zatvarali a glave cilindara išle gore- dole pokrećući poluge. Nije baš bilo interesantno, ali unutra je bila hladovina i mogao si da se zava- liš u stolici i misliš o bilo čemu što ti padne na pamet. Nisi morao da jebavaš zglobove po prokletom gvožđu.
Nikada nismo rastavili te mašine, a kamoli sastavili, i ne sećam se više koliko smo puta gledali is- ti film. Ami je pričao sve nove i nove viceve i svi smo se cerekali, iako je masa tih fazona bila imbe- cilna, osim Popu Femsvortu, koji je nastavio da se previja i smeje: „Sveca ti jebem! Jao, ne! Jao, ne, ne, ne!“
Dobar neki čova. Svi smo ga voleli.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:21 pm




24
Naša nastavnica engleskog, mis Gredis, držala je apsolutni primat. Plavuša sa dugim šiljatim no- sem. Nije bio neki nos, ali gubio se kad čovek vidi ostalo. Nosila je tesne haljine s dubokim dekolte- om, crne cipele s visokim štiklama i svilene čarape. Bila je sva zmijasta, divnih dugačkih nogu. Se- dela je za katedrom samo dok traje prozivka. Ispred table je uvek držala praznu klupu i sedela na njoj posle prozivke, okrenuta nama. Smestila bi se na klupi, prekrštenih nogu i visoko zadignute haljine. Nikada još nismo videli takve članke na nogama, takve noge, takva bedra. Jeste, bila je tu i Lili Fi- šmen, ali Lili je bila devojčica-žena, dok je mis Gredis bila u punom cvatu. A mogli smo da parimo oči na njoj po čitav čas svakog božjeg dana. Nije bilo nijednog učenika kojeg nije hvatala tuga kad zazvoni za kraj časa engleskog. Često smo razgovarali o njoj.
„Šta misliš, je l’ bi se pojebala?“
„Jok, samo nas loži. Zna da nas izluđuje, samo je to pali, drugo je ne zanima.“
„Znam gde stanuje. Ima da odem jedne noći.“
„Nemaš ti muda za to!“
„Je l’? Je l’? Ubiću je od kurca! Sama to traži!“
„Znam jednog osmaka koji kaže da je bio kod nje jedne noći.“
„I? Šta je bilo?“
„Izašla mu na vrata u spavaćici. U suštini, sise joj bile ispale. Reko joj da je zaboravio šta je dala za domaći. Onda ga pozvala da uđe.“
„Bez zezanja?“
„Ozbiljno. Ali ništa nije bilo. Skuvala mu čaj, rekla mu za domaći, pa je otišao.“
„Jebo te, da sam ja ušao, svašta bi bilo!“
„Idi? Šta bi ti radio?“
„Prvo bi je satro kurcem, onda bi joj jeo pičke, onda bi je karao među sise i na kraju bi morala da mi puši.“
„Pun si mašte, dečko. Nema zezanja s tobom. Jesi jebo nekad u životu?“
„Fala kurcu da sam jebo. Iks puta.“
„Kako je bilo?“
„Bezveze.“
„Nisi mogo da svršiš, a?“
„Svršavo sam svuda ko manijak, nisam mogao da stanem.“
„Svršavo svuda po dlanu ko manijak, a?“
„Ha, ha, ha, ha!“
„A, ha, ha, ha, ha, ha!“
„Ha, ha!“
„Svuda po dlanu, a?“
„Jebite se, kreteni!“
„Ne verujem da je iko od nas jebo nešto“, reče neko. Svi su ćutali.
„Kenjaj. Jebo sam ja još u prvom razredu.“
„Nije to ništa. Ja sam jebo kad sam imao četri godine.“
„Alal vera, Rede. Jebi to i dalje!“
„Jebo sam tu klinku u podrumu kod mene.“
„Digo ti se?“
„Normalno.“
„Svršio si?“
„Aha, mislim. Štrcnulo je nešto.“
„Lepo bogami. Šorao si joj u pičku, Rede.“
„Jedi govna!“
„Kako se zvala?“
„Beti En.“
„Dokurca“, reče onaj što je tvrdio da je jebo u prvom razredu. „I moja se zvala Beti En.“
„Koja kurvica“, reče Red.
Jednog vedrog prolećnog dana, na času engleskog, mis Gredis je sedela na klupi ispred table, okrenuta nama. Suknja joj je bila zadignuta kao nikad, bilo je potresno, divno, volšebno i bludno. Ko- je noge, koja bedra, bili smo opčinjeni. Bilo je neverovatno. Ćela je sedeo u klupi pored moje. Nagnuo se i počeo da me gurka prstom u nogu.
„Potukla je sve rekorde!“ šapnuo je. „Gledaj! Gledaj!“
„Jebo te bog“, rekoh, „ćuti, spustiće suknju zbog tebe!“
Ćela je povukao ruku a ja čekao. Nismo prepali mis Gredis. Suknja joj je ostala visoko kao nikad. To je bio zbilja dan za pamćenje. Nije bilo nijednog učenika kome se nije digao, a mis Gredis je pri- čala dalje. Siguran sam da nijedan od nas ni reč nije čuo. Devojčice su, pretpostavljam, pogledima govorile jedna drugoj: ova kurva je baš preterala. Mis Gredis nije mogla da pretera. U neku ruku, kao da među njenim nogama nije bila pička nego nešto mnogo bolje. Koje noge. Sunce je sijalo kroz pro- zor i lilo svoje zrake na te noge i bedra, poigravalo je na toploj svili pripijenoj oko nogu. Suknja joj se tako visoko popela, svi smo molili boga za tren gaćica, tren nečega, Isuse Hriste, bilo je kao smak sveta i novo stvaranje i novi smak, sve je postalo stvarno i nestvarno, sunce i bedra i svila, tako glat- ka, topla, razbludna. Čitav je razred podrhtavao od žudnje. Pogled se mutio i bistrio, a mis Gredis i dalje sedela kao da se ništa ne dešava i pričala kao da pojma nema ni o čemu. To je činilo sve tako divnim i užasnim: što se pravila kao da se ništa ne dešava. Za trenutak, oborio sam pogled na klupu i video žilice u drvetu tako uveličano kao da je svaka šara lokva tečnih vrtloga. Smesta sam vratio po-
gled na one noge i bedra, ljut na sebe što sam gledao drugde i možda nešto propustio.
Onda je počeo da dopire zvuk: „tipa, tupa, tupa, tupa… „
Ričard Vejti. Sedeo je u zadnjoj klupi. Imao je ogromne uši i debele usne, monstruozne otekle usne na golemoj glavi. Oči su mu bile gotovo bezbojne, nisu odavale nikakvu radoznalost ili inteligenciju. Imao je slonovska stopala a usta su mu uvek zjapila otvorena. Kad je govorio, reči su izlazile jedna po jedna, mučno, u dugim pauzama. Nije bio čak ni pizda. Niko nije nikada govorio s njim. Niko nije znao otkud on u našoj školi. Ostavljao je utisak da nešto vrlo bitno nedostaje njegovom imidžu. Nosio je čistu odeću, ali bi mu košulja uvek ispala pozadi, falila su mu dugmad na košulji ili pantalonama. Ričard Vejti. Živeo je negde i dolazio u školu svaki božji dan.
„Tupa, tupa, tupa, tupa, tupa… „
Ričard Vejti je drkao kurac: zdravica nogama i bedrima mis Gredis. Nije izdržao. Možda nije ka- pirao društvene manire. Sada smo ga svi čuli. Mis Gredis ga je čula. Devojčice su ga čule. Svi smo znali šta on radi. Bio je toliko jebeno tup da čak nije ni osećao da treba malo da utiša. A uzbuđenje mu je raslo sve više i više. Tupkanja su postajala sve glasnija. Njegova stisnuta šaka tupkala je o unutrašnju stranu klupe.
„TUPA, TUPA, TUPA… „
Gledali smo u mis Gredis. Šta će učiniti? Oklevala je. Preletela je pogledom po razredu. Nasmeši- la se, pribrano kao i uvek, zatim nastavila:
„Verujem da je engleski jezik najznačajniji i najprijemčiviji oblik sporazumevanja. Pre svega, tre- ba da budemo zahvalni što smo dobili ovaj jedinstveni poklon velikog jezika. Ako ga ikad zloupotre- bimo, zloupotrebljavamo sami sebe. Zato slušajmo, obratimo pažnju, spoznajmo nasleđe naše prošlo- sti, a istovremeno istražujmo i prihvatajmo rizike koje jezik nosi u sebi… „
„TUPA, TUPA, TUPA… „
„Moramo zaboraviti Englesku i njihov način svakodnevnog govora. I pored toga što je engleski na- čin sasvim na svom mestu, naš američki govor sadrži mnoge duboke izvore neistraženih sredstava iz- ražavanja. Ova nam sredstva stoje na raspolaganju. U pravom trenutku i kod pravih pisaca doći će jednog dana do literarne eksplozije… „
„TUPA, TUPA, TUPA… „
Da, Ričard Vejti je bio jedan od retkih sa kojima nikada nismo razgovarali. U stvari, bojali smo ga se. Nije bio neko koga biste prebili na mrtvo ime, to ne bi nikad nikog usrećilo. Želeo si samo da se skloniš što je moguće dalje od njega, nisi želeo da ga vidiš, da gledaš u te debele usne, u ta velika razjapljena usta kao usta zgnječene žabe. Izbegavao si ga, jer ne možeš pobediti Ričarda Vejtija.
Čekali smo i čekali dok je mis Gredis i dalje govorila o engleskom jeziku u američkoj kulturi. Če- kali smo, a Ričard Vejti drkao i drkao. Ričardova pesnica zumbala je o unutrašnju stranu klupe, de- vojčice se krišom zgledale među sobom, a mi mislili: šta će ovaj kreten kod nas u razredu? Sve će da pokvari. Dovoljan je jedan kreten da mis Gredis povuče svoju suknju zauvek.
„TUPA, TUPA, TUPA… „
A onda je prestalo. Ričard je samo sedeo. Svršio je. Potajno smo bacali poglede na njega. Izgle- dao je isto. Da li mu je sperma ležala u krilu ili ostala u šaci?
Zazvonilo je. Čas engleskog bio je završen.
Posle toga, predstava je dobila mnoge reprize. Ričard Vejti je često tupkao dok smo mi slušali mis Gredis kako govori sa svog trona ispred table, visoko prekrštenih nogu. Mi frajeri prihvatili smo situ- aciju. Posle nekog vremena čak nas je i uveseljavala. I devojčice su je prihvatile, ali im nije prijala, pogotovo Lili Fišmenovoj, koja je gotovo pala u zaborav.
Osim Ričarda Vejtija, za mene je postojao još jedan problem u tom razredu: Hari Volden. Hari Volden je bio lep, po mišljenju devojčica, imao je duge zlatne uvojke i nosio čudnu, prefinjenu odeću. Izgledao je kao monden iz XVIII veka, mnogo čudnih boja, tamnozelena, tamnoplava, nije mi bilo ja- sno gde su, majku mu, njegovi iskopali svu tu odeću. A uvek je veoma mirno sedeo i pažljivo slušao na času. Kao da sve razume. Devojčice su govorile: „On je genije.“ Meni nije ličio ni na šta. Ono što nisam mogao da shvatim bilo je zašto se mangupi ne kače s njim. To me baš mučilo. Kako se tako ola- ko izvukao?
Jednog dana naišao sam na njega u hodniku. Preprečio sam mu put.
„Koj’ si mi ti kurac“, rekoh. „Otkud svima ideja da si ti neki kurac?“
Volden je pogledao nadesno i, kad sam se osvrnuo da pogledam u tom pravcu, kliznuo je pored mene kao da sam nešto iz kanalizacije i u sledećem trenutku ponovo sedeo u klupi.
Gotovo svakog dana mis Gredis je pokazivala sve i Ričard tupkao do besvesti i taj Volden sedeo bez reči i držao se kao da veruje da je genije. Muka me hvatala od toga.
Pitao sam neke: „Slušaj, je l’ stvarno misliš da je Hari Volden genije? Samo sedi u svojoj lepoj odeći i ništa ne govori. Koji je to dokaz? Svi mi to možemo.“
Nisu mi odgovarali. Nisam shvatao njihova osećanja u vezi s tim jebenim tipom. A onda je postalo još gore. Proneo se glas da Hari Volden viđa mis Gredis svake noći, da je njen ljubimac, i da vode ljubav. Smučilo mi se. Mogao sam da ga zamislim kako se izvlači iz svoje prefinjene zeleno-plave odeće, slaže je na stolicu, iskoračuje iz svojih narandžastih satenskih gaća i onda klizne pod čaršave gde mis Gredis mazi njegovu glavu punu zlatnih uvojaka na svom ramenu i grli ga i sve ostalo.
O tome su šuškale devojčice koje kao da uvek sve znaju. Čak i pored toga što devojčice nisu po- sebno simpatisale mis Gredis, smatrale su da tu nema ničeg lošeg, da je sasvim razumljivo, jer ta- kvom prefinjenom geniju kakav je Hari Volden treba da pripadne sva naklonost ovog sveta.
Ulovio sam Harija Voldena još jednom u hodniku.
„Zgaziću te ko pičku, pederu, druge ti zezaj!“
Hari Volden je pogledao u mene. Onda je pogledao preko mog ramena, pokazao prstom i rekao:
„Šta je ono?“
Okrenuo sam se. Kad sam vratio pogled, njega nije bilo. Sedeo je u razredu bezbedno okružen klinkama koje su mislile da je genije i bile zaljubljene u njega.
Sve češće se šuškalo o odlascima Hari Voldena u kuću mis Gredis preko noći, a nekih dana Hari uopšte ne bi došao u školu. To su bih najbolji dani za mene, jer sam tada imao posla samo sa tupka- njem, a ne i sa zlatnim uvojcima i obožavanjem takvih budalaština od strane devojčica u njihovim suknjama i bluzama i uštirkanim šarenim haljinama. Kad Hari ne bi došao, šaputale su: „On je jedno- stavno preosetljiv… „
A Red Kirkpetrik je govorio: „Ona ga ubija od pičke.“
Jednog popodneva ušao sam u razred a klupa Harija Voldena bila je prazna. Pomislio sam da je odjebao po običaju. Onda se proneo glas od klupe do klupe. Uvek sam bio onaj koji sve poslednji sa- zna. Na kraju je stiglo i do mene: Hari Volden je izvršio samoubistvo. Prethodne noći. Mis Gredis još nije znala. Bacio sam pogled na njegovu klupu. Nikada više neće sedeti u njoj. Sva ona raznobojna odeća fuknuta u pakao. Mis Gredis je završila s prozivkom. Sela je na klupu ispred table i prekrstila noge kako samo ona ume. Imala je na sebi svilene čarape boje mesa, svetlije nego ikad. Suknja joj se zadigla sasvim nazad, otkrivajući bedra.
„Naša američka kultura“, govorila je, „predodređena je da bude velika. Engleski jezik, sada tako ograničen i ukalupljen, biće izmenjen i usavršen. Naši pisci koristiće jezik koji volim da nazivam, u mislima, amerikanskim… „
Čarape mis Gredis bile su boje kože. Činilo se da uopšte nema čarape, kao da je gola pred nama, ali fakat da nije, i da samo tako izgleda, činio je sve boljim nego ikad.
„Otkrivaćemo sve više i više naše sopstvene istine i sopstveni način govora, i taj novi glas neće pomutiti stari istorijati, stara ponavljanja, stari mrtvi i besmisleni snovi…“
„Tupa, tupa, tupa… „

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:21 pm




25
Lokna Vagner se naoštrio da sredi Morisa Moskoviča. Desetak nas je čulo o tome posle časova i skupilo se iza škole da gleda. Vagner je utvrdio pravila: „Bijemo se dok neko ne vikne dosta.“
„Slažem se“, reče Moris. Moris je bio visok i mršav frajer, pomalo tupav, ali nikad nije mnogo govorio niti je gnjavio bilo koga.
Vagner je pogledao u mom pravcu. „Kad sredim ovoga, ti si na redu!“
„Ja, treneru?“
„Ti, ti, Kinaski.“ Podrugljivo sam ga gledao.
„Poštovaćete vi mene, jebi ga, makar morao da vas šibam jednog po jednog!“
Vagner se baš kurčio. Stalno je biflao na razboju, ili radio kolutove po strunjačama, ili pravio kru- gove oko terena. Šepurio se kao ćuran, šetajući svoju okruglu trbu. Voleo je da stane i dugo zvera u čoveka kao da gleda u govno. Nisam znao šta ga muči. Mi smo ga mučili. Verujem da je mislio kako jebemo sve klinke kao sumanuti i da nije baš uživao u takvim mislima.
Borba je počela. Vagner je demonstrirao neke uvežbane pokrete. Poigravao je u mestu, klatio se, petljao nogama, muvao pesnicama kroz vazduh i ispuštao neke šištave zvuke. Bio je impresivan. Smestio je Moskoviču tri leva direkta. Moskovič je samo stajao opuštenih ruku. Nije znao ništa o boksu. Onda ga Vagner odvalio desnicom preko usta. „Dokurca!“ reče Moris i zavitla rukom. Vagner je eskivirao i uzvratio levom i desnom po Moskovičevom licu. Morisu je prokrvario nos. „Dokurca!“ ponovio je i počeo da vitla obema rukama. I pogađa. Jeknuli su udarci, pukli po Vagnerovoj glavi. Vagner je pokušao da parira, ali njegove pesnice nisu imale snagu i bes Moskovičevih.
„Bog te mazo! Sjebi ga, Mori!“
Moskovič je bio rođeni bokser. Zabo je levicu u onu trbu. Vagner je izgubio dah i posrnuo. Pao je na kolena. Lice mu je bilo posečeno i krvavo. Brada mu se spojila sa grudima i izgledao je bolesno.
„Dosta“, reče on.
Ostavili smo ga iza zgrade i pošli za Morisom Moskovičem, našim novim idolom.
„Bog te mazo, Mori, idi u profesionalce!“
„Jok, tek sam napunio trinaest.“
Prošli smo iza one radionice s mašinama i stali na stepenice. Dve-tri cigarete kružile su iz ruke u ruku.
„Šta ima taj čovek protiv nas?“ upita Mori.
„Jebi ga, Mori, kako ti nije jasno? Zavidi nam. Misli da karamo sve pičke u školi!“
„Što, ja nisam čak ni ljubio neku.“
„Zezaš, Mori?“
„Keve mi.“
„Probaj jednom peting, Mori, obeznaničeš se!“
Onda smo ugledali Vagnera kako prolazi. Udešavao je facu maramicom.
„Ej, treneru“, viknu jedan, „kad ćemo revanš?“ Stao je i pogledao u nas. „Bacite cigarete!“
„Jao, nemoj tako, treneru, ne možemo bez duvana!“
„Dođi vamo, treneru, izbaci nam pljuge!“
„Aha, dođi, treneru!“
Vagner je stajao i zverao u nas. „Još ja’nisam završio s vama! Srediću ja svakog od vas, kad-tad!“
„Kako to misliš, treneru? Nešto su ti skromni talenti.“
„Aha, treneru, kako to misliš?“ Otišao je preko terena ka svojim kolima. Bilo mi ga pomalo žao.
Kad je čovek tolika zloća, morao bi da ima snage da vrati udarce.
„Verovatno misli da ćemo da probušimo sve đane do mature „, reče jedan frajer.
„To je ono“, reče drugi, „sto-posto mu neko svišio u uvo, pa sad ima jeb umesto mozga.“ Posle toga smo se razišli. Sasvim pristojan dan.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:21 pm




26
Majka je svakog jutra išla na svoj mizerno plaćeni posao, a za njom i otac, koji nije imao posao. Iako je većina suseda bila nezaposlena, nije želeo da pomisle kako ništa ne radi. Zato je ulazio u kola svakog jutra u isto vreme i vozio nekud kao da ide na posao. Vraćao se tek uveče, uvek u isto vreme. To mi je baš dobro došlo, jer mi ostajao čitav stan na raspolaganju. Zaključavali su kuću, ali sam ja znao kako da uđem. Parčetom kartona uklanjao sam kuku na spoljnim vratima sa zaštitnom mrežom. Vrata na zadnjem delu kuće zaključavana su ključem koji je ostajao iznutra u bravi. Gurnuo bih novi- ne ispod vrata i izbacivao ključ iz brave. Izvukao bih novine s ključem na njima, otključavao i ulazio. Kad sam odlazio, vraćao sam kuku na ona vrata s mrežom i zaključavao vrata na koja sam ušao, osta- vljajući ključ u bravi. Onda sam izlazio na prednji ulaz, a brava se automatski zatvarala za mnom.
Voleo sam da budem sam. Jednog dana igrao sam neku od mojih igara. Imali smo budilnik sa se- kundarom, pa sam se takmičio u nedisanju. Svaki put bih obarao sopstveni rekord. Prolazio sam bu- kvalno kroz agoniju, ali zato bio ponosan kad bih dodao neku sekundu starom rekordu. Toga dana do- dao sam čitavih pet sekundi i najzad uzimao vazduh pored prozora koji je gledao na ulicu. To je bio veliki prozor zastrt crvenim zavesama. Između zavesa je bila pukotina, pa sam virnuo napolje kroz nju. Isuse Hriste! Prozor je gledao pravo na trem kuće Andersonovih. Misis Anderson je sedela na stepenicama i mogao sam da joj gledam direktno pod suknju. Imala je možda 23 godine i bogovski oblikovane noge. Mogao sam da joj vidim gotovo sve pod suknjom. Onda sam se setio očevog vojnog dvogleda. Stajao je na gornjoj polici njegovog plakara. Poleteo sam i dočepao ga, jurnuo natrag i uperio ga na noge misis Anderson. Poneo me pravo među njih! A bilo je drukčije od gledanja u noge mis Gredis: nisam morao da se pretvaram da ne gledam. Mogao sam da se koncentrišem. I jesam. Bio sam među njenim nogama. Bio sam napaljen kao životinja. Ljudi moji, koje noge, koja bedra! Svaki put kad bi se pomakla, bilo je neizdržljivo, prosto da ne veruješ.
Kleknuo sam na parket i držao dvogled jednom rukom a izvukao miška drugom. Pljunuo sam na dlan i počeo. Za trenutak, učinilo mi se da su sevnule gaćice. Malo je falilo da svršim. Zastao sam. Gledao sam kroz dvogled, zatim ga opet pridavio. Kad mi je došlo da svršim, ponovo sam stao. Če- kao sam malo, onda ga nanovo bacao u nesvest. Ovoga puta znao sam da neću moći da se zaustavim. Bila je preda mnom. Video sam je skroz do pičke! Bilo je kao jebanje. Svršio sam. Isprskao sam sav parket ispod prozora. Belo i gusto. Ustao sam i otišao u kupatilo, uzeo toalet-papira i vratio se. Po- brisao sam parket, odneo papir do klozetske šolje i pustio vodu.
Misis Anderson je izlazila i sedela na tim stepenicama gotovo svakog dana, a ja uzimao dvogled i voštio karu.
Ako Anderson ikad dozna za ovo, mislio sam, ubiće me…
Moji su roditelji išli u bioskop svake srede uveče. U tom je bioskopu svaka ulaznica bila loz, a moji su želeli pare. Jedne srede uveče otkrio sam nešto novo. U kući ukoso od naše živeli su Piroci- jevi. Između naše i njihove kuće vodila je staza, i to baš pored prozora koji gleda u njihovu dnevnu sobu. Prozor je bio zaklonjen tankom zavesom. Na dnu staze bio je neki zid, kao svod obrastao žbu- njem. Kad stanem između tog zida i prozora, usred sveg tog žbunja, niko me nije mogao videti s ulice, pogotovo noću.
Došunjao sam se tamo. Bilo je neviđeno, daleko iznad mojih očekivanja. Misis Piroci je sedela na
kauču i čitala novine. Noge su joj bile prekrštene, a na drugom kraju sobe sedeo je mister Piroci i či- tao novine. Misis Piroci nije bila tako mlada kao mis Gredis ili misis Anderson, ali imala je dobre noge i visoke štikle i, skoro svaki put kad okrene stranu svojih novina, nanovo je ukrštala noge, pa joj se suknja pela uvis i ja bih ugledao još.
Ako moji dođu iz bioskopa i nađu me ovde, pomislih, mom životu biće kraj. Ali vredelo je reski- rati.
Stajao sam krajnje tiho iza prozora i kibio noge misis Piroci. Imali su i krupnog ovčarskog psa, Džefa, koji je spavao u sobi kod vrata. Gledao sam u noge mis Gredis na času engleskog toga dana, onda drkao na noge misis Anderson, a sada je bilo još. Zašto mister Piroci nije gledao u noge misis Piroci? Samo je čitao svoje novine. Očigledno je bilo da misis Piroci pokušava da ga napali jer se njena suknja pela sve više i više. Onda je okrenula stranu i vrlo žustro prekrstila noge a njena suknja šibnula naviše otkrivajuči pogledu snežnobele butine. Bila je sva kao mleko! Neverovatno! Bila je najbolja od svih!
Tada sam krajičkom oka snimio pokret nogu mister Pirocija. Naglo je ustao i krenuo ka vratima. Počeo sam da trčim, kršeći žbunje ispred sebe. Čuo sam kako otvara ulazna vrata. Uleteo sam u naše dvorište, sunuo iza garaže. Zastao sam za trenutak, osluškujući. Onda sam se popeo na ogradu i pre- skočio preko bršljana i žbunja u novo dvorište. Sjurio sam se niz stazu i izbio na ulicu, a onda počeo da trčkam kao tip koji trenira za neki kros. Nikoga nije bilo iza mene, ali sam ja i dalje trčkao.
Ako zna da sam to ja, ako kaže ocu, mrtav sam. Ali možda je samo izvodio kera na kenjanje?
Trčkao sam niz ulicu sve do Vest Adams bulevara i seo na klupu kod autobuske stanice. Sedeo sam
jedno pet minuta, onda polako krenuo kući. Kad sam stigao, mojih još nije bilo. Ušao sam, svukao se, pogasio svetla i čekao na jutro…
Neke druge srede uveče Ćela i ja smo prolazili našom uobičajenom prečicom između dveju zgra- da. Išli smo ka vinskom podrumu njegovog oca kad Ćela zastade pored jednog prozora. Roletna je bi- la spuštena, ali ne sasvim. Ćela je stao, sagnuo se i gvirio unutra. Mahnuo mi je da priđem.
„Šta je?“ prošaputah.
„Gledaj!“
Unutra su bili čovek i žena u krevetu, goli ispod zarozanog čaršava. Čovek je pokušavao da polju- bi ženu, a ona ga gurala od sebe.
„Boga mu ljubim, Mari, što si takva, opusti se malo!“
„Ne!“
„Ah, molim te, ne mogu više!“
„Sklanjaj te odvratne ruke s mene!“
„Ah, Man, ja te volim!“
„Ti i tvoja izdrkana ljubav…“
„Mari, molim te.“
„Ućuti već jednom!“
Čovek se okrenuo prema zidu. Žena je podigla neki časopis, namestila jastuk pod glavom i počela da čita.
Uklonih smo se s prozora.
„Isuse“, reče Ćela, „smučilo mi se od ovog!“
„Mislio sam da ćemo videti nešto“, rekoh.
Kad smo stigli do vinskog podruma, našli smo samo veliki katanac koji je Ćelin matori postavio na vrata.
Vraćali smo se na taj prozor nanovo i nanovo, ali nikad u stvari nismo videli da se nešto desilo.
Bilo je uvek isto.
„Mari, dosta je već prošlo. Mi živimo zajedno, zar ne shvataš? U braku smo!“
„Jaka stvar, jebao te brak!“
„Samo ovaj put, Mari, i neću više da te masiram, časna reč!“
„Ćuti! Muka mi je od tebe!“ Udaljili smo se.
„Sranje“, rekoh.
„Sranje“, reče Ćela.
„Ne verujem da on ima kurac“, rekoh.
„Kao da ga i nema“, reče Ćela. Prestali smo da idemo tamo.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:21 pm





27
Vagner nije završio s nama. Stajao sam u dvorištu za vreme fizičkog kad mi je prišao.
„Kinaski, šta radiš tu?“
„Ništa.“
„Ništa?“ Ćutao sam.
„Kako to da nisi ni u jednoj igri?“
„Jebeš ga, to je za dečicu.“
„Odsad si redar za đubre do daljnjeg.“
„Zbog čega? Koja optužba?“
„Vatanje zjala. Pedeset ukora.“
Učenici su morali da odrađuju ukore uklanjanjem đubreta. Ako imaš preko deset ukora a nisi ih odradio, nisi mogao da maturiraš. Briga me bilo da li ču da maturiram. Njihov problem. Što se mene tiče, mogao sam lepo da ostanem i postajem sve stariji, sve veći i veći. Pokupiću sve ribe u školi.
„Pedeset ukora?“ rekoh. „Samo? Što ne bih dobio sto?“
„Dobro, sto. Dobio si ih.“
Vagner se udaljio, živi ćuran. Piter Mendželor je imao petsto ukora. Sada sam ja bio na drugom mestu i sustizao ga…
Prvo đubretarenje obavljalo se pred kraj užine. Sledećeg dana nosio sam kantu za đubre s Piterom Mendželorom. Bilo je prosto. Svaki je imao štap s oštrim ekserom na vrhu. Kupili smo papire štapom i gurali ih u kantu. Klinke su nas gledale dok smo išli pored njih. Znale su da smo rđavi. Piter je iz- gledao kao da umire od dosade a ja kao da me boli patka za ceo svet. Devojčice su znale da smo rđa- vi.
„Znaš Lili Fišmen?“ upita Piter dok smo se tako vukli.
„O, da, da.“
„Eto, ta nije nevina.“
„Otkud znaš?“
„Rekla mi.“
„Ko je probušio?“
„Njen ćale.“
„Mmmmm… Šta ćeš, nije on kriv.“
„Lili je čula da imam veliki kurac.“
„Aha, cela škola zna.“
„Eto, Lili ga želi. Izjavila je da može da ga primi.“
„Ima da je raščerečiš.“
„Aha, oću. Šta se može kad ga želi.“
Spustili smo kantu za đubre i šmekovali neke klinke koje su sedele na klupi. Piter je krenuo ka nji- ma. Ja sam ostao. Prišao je jednoj i nešto joj šapnuo na uvo. Počela je da se kikoće. Piter se vratio kanti za đubre. Podigli smo je i krenuli dalje.
„Eto“, reče Piter, „čerečim je danas u četiri.“
„Je l’?“
„Znaš onaj krš od kola iza škole odakle je Pop Femsvort vadio motor?“
„Aha.“
„Lepo, dok ne odvuku tu kršinu, imaću sobicu za karanje. Uzeću Lili na zadnjem sedištu.“
„Neki ljudi stvarno žive.“
„Diže mi se već kad pomislim na to“, reče Pit.
„I meni, a nisam čak ni onaj koji će da jebe.“
„Ima možda jedan problem“, reče Pit.
„Ne možeš da svršiš?“
„Ne, nije to. Treba neko da mi čuva stražu. Da pazi na radoznale.“
„Je l’? Evo, ovaj, mogu ja.“
„Stvamo oćeš?“ upita Pit.
„Normalno. Ali falio bi još jedan da držimo obe strane na oku.“
„Važi. Je l’ znaš nekog?“
„Ćelu.“
„Ćelu? E, jebi ga, nije neki štih.“
„Ne, ali pouzdan je.“
„Dobro. Znači vidimo se u četiri.“
„Bićemo tamo.“
Tačno u četiri našli smo Pita i Lili kod kola.
„Ćao!“ reče Lili. Izgledala je popaljeno. Pit je pušio. Izgledao je kao da umire od dosade.
„Zdravo, Lili“, rekoh.
„Ćao, Lilika“, reče Ćela.
Na susednom terenu neki su igrali ragbi, ali ispalo je baš zgodno, kao neka kamuflaža. Lili se sva uzvrtela, teško dišući, sise su joj poskakivale gore-dole.
„Dobro“, reče Pit i odbaci pljugu, „aj’ se malo družimo, Lili.“
Otvorio je zadnja vrata, poklonio se, i Lili se uvukla unutra. Pit je ušao za njom i skinuo cipele, a onda pantose i gaće. Lili je pogledala nadole i videla Pitovu mesinu kako visi.
„O bože“, reče ona, „ne znam baš…“
„Ajde, maco“, reče Pit, „kratak je život.“
„Ovaj, u redu je, mislim…“
Pit je pogledao kroz staklo. „Ej vi napolju, je l’ pazite na radoznale?“
„Aha, Pite“, rekoh, „pazimo.“
„Gledamo, gledamo“, reče Ćela.
Pit je zadigao Lilinu suknju skroz povrh kukova. Pojavilo se belo meso iznad njenih dokolenica i videle joj se gaćice. Mati mila.
Pit je dograbio Lili i poljubio je. Onda se odmaknuo.
„Kurvo!“ kazao je.
„Budi dobar sa mnom, Pite!“
„Kurvetino!“ reče on i opali joj šamarčinu. Počela je da jeca. „Nemoj, Pite, nemoj…“
„Ćuti, pičko!“
Pit je počeo da svlači Liline gaćice. Nije mu bilo lako. Gaćice su bile tesno stegnute oko njenog velikog dupeta. Žestoko je cimnuo i iskidao ih a onda smaknuo niz njene noge i preko cipela. Bacio ih je pod sedište. Onda je počeo da je mažnjava za pičku. Vatao je i vatao za pičku i ljubio je i ljubio u usta. Onda se zavalio unazad. Budža mu se samo upola digla.
Lili je pogledala nadole u njega.
„Šta je, da nisi možda peškir?“
„Ne, nije to, Lili. Mislim da ovi napolju uopšte ne paze na radoznale. Oni paze na nas. Nije zgod- no da nas neko ulovi ovde.“
„Nema radoznalih, Pite“, rekoh. „Pazimo.“
„Pazimo, pazimo!“ reče Ćela.
„Ne verujem ja njima“, reče Pit. „Oni paze samo na tvoju mindžu, Lili.“
„Pizdo jedna! Nisi u stanju da digneš tu kobasu!“
„Bojim se da nas ne ulove, Lili.“
„Znam ja šta treba“, reče ona.
Lili je sagnula glavu i kliznula jezikom duž Pitove surle. Papala je monstruozni glavić. Onda ga uzela u usta.
„Lili… joj Isuse“, reče Pit, „volim te…“
„Lili, Lili, Lili… oh, oh, oooh, ooooh…“
„Henri!“ ciknu Ćela. „GLEDAJ!“
Osvrnuo sam se. Vagner je grabio preko terena ka nama a za njim oni ragbisti, plus i neki navijači.
„Pite!“ dreknuh. „Evo Vagnera s pedeset ljudi!“
„E, jebi ga!“ prostenja Pit.
„Jao, jebi ga“, reče Lili.
Ćela i ja smo utekli. Izleteli smo na kapiju i zbrisali jedno sto metara niz ulicu. Pogledali smo una- zad kroz ogradu. Pit i Lili nisu imali šanse. Vagner je dojurio i razjapio vrata od kola nadajući se da ih uhvati na jebalu. Onda su svi opkolili kola i ništa se više nije videlo…
Posle toga nikada više nismo videli Pita i Lili. Pojma nismo imali šta se desilo sa njima. Ćela i ja smo dobili svaki po hiljadu ukora i time sam izbio na prvo mesto, ispred Mendželora, sa ukupno hi- ljadu sto. Nije bilo nikakvog načina da ih odradim. Suđeno mi je bilo da ostanem doživotno u Maunt Džastinu. Normalno, informisali su naše roditelje.
„Ajde“, reče otac, i ja uđoh u kupatilo. Skinuo je remen.
„Smakni pantalone i gaće.“
Nisam to učinio. Ispružio je ruku i cimnuo mi kaiš, otvorio mi šlic i srozao pantalone. Smaknuo mi je gaće. Remen se spustio. Kao i uvek, isti praskav zvuk, isti bol.
„Ubićeš svoju majku!“ vikao je.
Opet me ošinuo. Ali suza nije bilo. Oči su mi bile neobično suve. Mislio sam kako bih ga ubio. Mora da je postojao način da se on likvidira. Za koju godinu mogao bih da ga gazim do smrti. Ali hteo sam ga sad. Ništarija. Sigurno me usvojio. Opet me ošinuo. Bol je bio tu, ah strah od njega je ne- stao. Remen se ponovo spustio. Kupatilo se nije više mutilo pred očima. Sve sam jasno video oko se- be. Otac mora da je osetio promenu u meni i počeo jače da me šiba, fijuk za fijukom, ah što me više tukao, manje sam osećao. Bilo je tako reći kao da je on taj koji je bespomoćan. Dogodilo se nešto, nešto se izmenilo. Otac je stao, dahćući. Čuo sam ga kako kači remen. Pošao je ka vratima. Okrenuo sam se.
„Ej“, rekoh.
Otac se osvrnuo i pogledao me.
„Udri još malo“, rekoh, „ako ti čini zadovoljstvo.“
„Kako se usuđuješ da tako govoriš sa mnom!“ reče on.
Gledao sam ga. Primetio sam kako mu meso visi ispod brade i oko vrata. Zapazio sam bore i pu- kotine. Lice mu je bilo umorna crvenkasta maska. Bio je u potkošulji, a trbuh mu visio stvarajući na- bore na njoj. Nije više bilo one jarosti u očima. Gledale su u stranu da se ne sretnu s mojima. Nešto se dogodilo. Peškiri u kupatilu su to znali, zavesa od tuša je znala, ogledalo je znalo, kada i klozetska šolja su znale. Otac se okrenuo i izašao iz kupatila. Znao je. Poslednje batine koje sam dobio. Od nje- ga.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:22 pm




28
Srednja škola je brzo prošla. Negde u osmom razredu, na prelazu u deveti, buknule su mi akne. Mnogi su učenici to imali, ali ne takve. Moje su bile zaista užasne. Bio sam najgori slučaj u gradu. Imao sam bubuljice i gnojne čireve po čitavom licu, leđima, vratu, a neke i po grudima. To se dogodi- lo baš kad su počeli da me prihvataju kao pravog mangupa i vođu. I dalje sam bio čvrst, ali nije bilo isto. Morao sam da se povučem. Posmatrao sam ljude sa distance, kao u pozorištu. Samo, oni su bili na bini a ja jedini u publici. Uvek sam imao problema sa devojkama, ali s aknama je postalo nemogu- će. Devojke su mi bile dalje nego ikad. Neke su bile prave lepotice – njihove haljine, kosa, oči, po- kreti. Samo jedna popodnevna šetnja niz ulicu s nekom od njih, tek onako, razgovarajući o svemu i svačemu, mnogo bi mi značila tada.
Osim toga, bilo je još nešto u vezi sa mnom što me neprestano uvaljivalo u nevolju. Mnogi mi na- stavnici nisu verovali ili me nisu voleli, pogotovo nastavnice. Nikad nisam rekao nešto nezgodno, ali one su proglasile da mi je to „običaj“. Nešto u vezi s mojim iskrivljenim sedenjem u klupi i „tonom u glasu“. Stalno su me optuživali za „podrugljiv pogled“, iako toga nisam bio svestan. Često su me te- rali da stojim u hodniku za vreme časa ili slali kod direktora. Direktor je uvek radio isto. Imao je te- lefonsku govornicu u kancelariji. Terao me da stojim zatvoren u njoj. Proveo sam
mnoge časove u toj govornici. Jedina stvar za čitanje unutra bio je Magazin za dame. Promišljena tortura. Svejedno, čitao sam taj Magazin za dame. Čitao sam svako novo izdanje. Nadao sam se da ću možda naučiti nešto o ženama.
Mora da sam imao jedno pet hiljada ukora pred maturu, ali izgleda da se to ignorisalo. Hteli su da me se reše. Stajao sam u koloni učenika koji su, jedan po jedan, punili svečanu salu. Svaki je od nas nosio jeftinu malu kapicu na glavi i mantiju koja se milion puta selila s jedne na drugu generaciju ma- turanata. Bili smo napolju i odatle mogli da čujemo ime svakog ko je prelazio preko bine. Pravili su čitavu izdrkanu paradu od male mature. Orkestar je svirao školsku himnu:
O Džastine, O Džastine Istina je prava,
Srca divlje pevaju
Sva neba su nam plava…
Stajali smo u koloni i čekali da prodefilujemo preko jebene bine. U publici su bili naši rođaci i prijatelji.
„Dođe mi da povraćam“, reče jedan tip. „Do njonje smo u govnima“, reče drugi. Devojčice kao da su to ozbiljnije tretirale. Zato u stvari nisam imao poverenja u njih. Kao da su pripadale pogrešnim stvarima. One i škola kao da su pevale istu pesmu.
„Baca me u komu ovo sranje“, reče neko. „Bar da imam pljugu.“
„Drži…“
Dodah su mu cigaretu. Kružila je između nas nekoliko. Povukao sam dim i ispustio ga kroz nozdr- ve. Onda ugledah Loknu Vagnera. „Skembaj!“ rekoh. „Ide bljuvoglavi!“
Vagner je išao pravo ka meni, u svojoj sivoj trenerki, isti kakvog sam ga video prvi put i svaki put
u životu. Stao je ispred mene.
„Slušaj ti“, reče, „sad misliš da si zbrisao zato što izlaziš odavde, ali varaš se! Ima da te pratim do kraja života. Pratiću te do kraja sveta, sve dok te jednom ne naučim pameti!“
Odmerio sam ga bez komentara, pa se udaljio. Vagnerov mali maturski govor samo me uzdigao u očima ostalih. Mislili su da sam napravio neko teško sranje kad toliko pizdi. Ali nije bilo tako. Vag- ner je jednostavno bio dilea.
Bili smo sve bliže i bliže ulazu u salu. Mogli smo da čujemo kako prozivaju imena, čuli smo apla- uze, čak smo i videli publiku.
Onda je došao red na mene.
„Henri Kinaski“, reče direktor preko mikrofona. I ja pređoh preko bine. Ništa od aplauza. Onda je neka dobra duša u publici tapnula par puta.
Na bini su bih postavljeni čitavi redovi stolica za maturante. Seli smo i čekali. Direktor je održao svoj govor o mogućnostima za uspeh u Americi. Onda je sve bilo gotovo. Orkestar je grunuo školsku himnu Maunt Džastina. Učenici i njihovi roditelji i prijatelji ustali su i pomešali se jedni s drugima. Krenuo sam naokolo, gledajući. Moji nisu bili tu. Dobro sam proverio. Prošao sam svuda naokolo i otvorio oči.
Baš dobro. Mangupu to i ne treba. Skinuo sam praistorijsku kapu i mantiju i predao ih čoveku u dnu sale – domaru. Spakovao ih je za sledeću priliku.
Izašao sam. Bio sam prvi napolju. Ali kuda da krenem? Imao sam jedanaest centi u džepu. Vratio sam se tamo gde sam i dotad živeo.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Mustra taj Čet Jun 14, 2018 4:22 pm




29
Tog leta, jula 1934, izrešetali su Džona Dilingera pred bioskopom u Čikagu. Nije imao nikakve šanse. Namestila ga Dama u crvenom. Banke su kalirale još godinu dana pre toga. Prohibicija je uki- nuta i otac ponovo pio „ist-sajd“ pivo. Ali najgore je bilo ovo s Dilingerom. Mnogi su se ljudi divili Dilingeru i to je bio užasan šok za sve njih. Ruzvelt je bio predsednik. Držao je Ćaskanja uz kamin preko radija i svi su ga slušali. Stvarno je umeo da govori. Počeo je da proklamuje programe za za- pošljavanje. Ali stvari su i dalje stajale veoma loše A i moji su čirevi postali gori, bili su neverovat- no veliki.
Tog septembra rasporedili su me u Višu školu Vudhevn, ali je otac insistirao da idem u Čelzi.
„Slušaj“, kazao sam, „Čelzi nije u ovom kraju. Mnogo je daleko.“
„Uradićeš kako ti ja kažem. Upisaćeš se u Čelzi.“
Znao sam zašto hoće da idem u Čelzi. Tamo su išla bogata deca. Moj otac je bio lud. Još je sanjao o bogatstvu. Kad je Ćela provalio da idem u Čelzi, rešio je da i on ide tamo. Nisam mogao da se ota- rasim ni njega ni bubuljica.
Prvog dana stigli smo biciklima do Čelzija i parkirali ih. Užasno osećanje. Većina tih učenika, bar svi oni stariji, imali su automobile, mnogi najnovije modele, ne crne ili teget, kakva je većina kola, već jarkožute, zelene, narandžaste i crvene. Sedeli su u njima ispred škole a devojke se skupljale oko njih i ulazile da se provozaju. Svi su bili lepo obučeni, mladići i devojke, u puloverima živih boja, s ručnim satovima i poslednjim modelima cipela. Izgledali su vrlo odraslo, uravnoteženo i superiorno. A tu sam stajao ja, u jeftinoj konfekcijskoj košulji, izlizanim pantalonama, raspadnutim cipelama, i uz to sav prekriven bubuljicama. Picani u kolima nisu brinuli o bubuljicama. Bili su veoma zgodni, viso- ki i uglancani, blistavobelih zuba, i nisu prali kosu sapunom. Činilo se da znaju nešto što meni nije poznato. Opet sam pao na dno.
Pošto su svi učenici imali kola, Ćelu i mene je bilo sramota naših bicikala. Ostavljali smo ih kod kuće i išli peške do škole i natrag, četiri kilometra u jednom pravcu. Nosili smo užinu ;u žućkastim kesama od papira. Međutim, mnogi učenici nisu čak jeli ni u školskom kafeu. Vozili su se u pabove s devojkama, puštali džuboksove i smejali se. Sve je njih čekao USC[6] !
Stideo sam se svojih bubuljica. U Celziju si mogao da biraš između fizičkog i obuke. Izabrao sam obuku jer nisam morao da se skidam u majicu za fizičko i niko nije mogao da mi vidi čireve po telu. Ali mrzeo sam uniformu. Košulje su bile vunene i iritirale mi bubuljice. Uniforma se nosila od pone- deljka do četvrtka. Petkom smo mogli da nosimo običnu odeću.
Učili smo iz Vojnog priručnika. Nešto o ratovanju i sličnim govnarijama. Morali smo da polažemo ispite. Marširali smo po terenu. Sprovodili smo Vojni priručnik u život. Nošenje puške kroz raznora- zne vežbe bilo je pogubno za mene. Imao sam čireve i po ramenima. Ponekad, kad tresnem puškom o rame, i čir bi pukao i procurio kroz košulju. Krv bi probila, ali je košulja bila debela i vunena, pa mr- lja nije bila tako vidna i nije ličila na krv. Kazao sam majci šta se dešava. Postavila je ramena na ko- šuljama belim platnom, ali slaba vajda od toga.
Jednom je došao neki oficir u inspekciju. Dograbio mi pušku iz ruke i digao je uvis, gvireći kroz otvor da nađe prašinu u cevi. Bacio mi je natrag, zatim snimio krvavu mrlju na mom desnom ramenu.
„Kinaski!“ skresao je. „Iz puške ti curi ulje!“
„Razumem.“
Provukao sam se kroz tromesečje, ali su akne postajale sve gore i gore. Prekrivale su mi lice, krupne kao lešnici. Bilo me užasno sramota. Kod kuće bih često stajao pred ogledalom u kupatilu i provaljivao poneki čir na licu. Žuti gnoj bi prsnuo po ogledalu. I mali beli grumenčić. Na neki grozan način bilo je fascinantno što sve to postoji unutra. Ali znao sam kako je teško drugim ljudima da me gledaju takvog.
Sigurno je škola upozorila oca. Na kraju tromesečja uzeo sam ispisnicu. Prešao sam u krevet a moji su me namazali melemom. To je bila neka smrdljiva mrka mast. Otac ju je odabrao za mene. Pe- kla je. Insistirao je da je ostavljam duže na sebi, mnogo duže od saveta u uputstvu. Jedne noći me na- terao da je ostavim satima. Počeo sam da ječim. Poleteo sam do kade, napunio je vodom i na jedvite jade sprao mast. Izgoreo sam, po licu, leđima i grudima. Tu noć sam presedeo na ivici kreveta. Nisam mogao da legnem.
Otac je ušao u sobu.
„Čini mi se da sam ti kazao da ne skidaš mast!“
„Gledaj šta se desilo“, rekoh. Majka je ušla u sobu.
„Ova strvina neće da ozdravi“, reče joj otac. „Ko me usreći takvim sinom?“
Majka je izgubila posao. Otac je i dalje odlazio kolima svakog jutra kao da ima posao. „Ja sam in- ženjer“, govorio je ljudima. Oduvek je želeo da bude inženjer.
Sredili su da odem u Gradsku bolnicu. Dobio sam dugački beli karton. Uzeo sam beli karton i ušao u tramvaj broj sedam. Za 25 centi dobijalo se četiri žetona. Ubacio sam žeton i prošao u zadnji deo tramvaja. Bilo mi je zakazano u 8 i 30.
Posle dve-tri stanice u tramvaj su ušli dečak i žena. Žena je bila debela a dečak imao oko četiri godine. Seli su iza mene. Gledao sam napolje kroz staklo. Klizili smo dalje. Voleo sam tu sedmicu. Jurila je zaista brzo i cimala se napred-nazad dok je sunce sijalo kroz prozore.
„Mama“, čuo sam klinca, „šta je tom čoveku s licem?“ Žena je ćutala.
Ponovio je pitanje.
Ćutala je.
Onda je počeo da se dernja: „Mama! Šta je tom čoveku s licem?“
„Ćuti! Ne znam šta mu je s licem!“
Javio sam se na prijemno u bolnici pa su me uputili na četvrti sprat. Tamo mi je sestra za pultom upisala ime i rekla mi da sednem. Sedeli smo u dva dugačka reda zelenih metalnih stolica, jedni na- spram drugih. Meksikanci, belci i crnci. Nije bilo Azijata. Nije bilo ničeg za čitanje. Neki su pacijen- ti čitali jučerašnje novine. Bilo je tu svakojakih ljudi: mršavih i debelih, malih i velikih, starih i mla- dih. Niko nije razgovarao. Svi su izgledali vrlo umorno. Bolničari su prolazili gore-dole, ponekad bi
naišla neka sestra, ali nikada doktor. Prošlo je sat vremena, dva sata. Niko nije prozvan. Ustao sam da pijem vodu. Zavirio sam u sobice gde je trebalo da pregledaju ljude. Nikoga nije bilo ni u jednoj, ni doktora ni pacijenata.
Prišao sam pultu. Sestra je buljila u veliku debelu knjigu s upisanim imenima. Zazvonio je telefon.
Javila se.
„Doktor Menen još nije došao.“ Spustila je slušalicu.
„Pardon“, rekoh.
„Da?“ reče sestra.
„Doktori još nisu došli. Je l’ mogu da navratim kasnije?“
„Ne.“
„Ali ovde nema nikog.“
„Doktori su na sastanku.“
„Meni je zakazano u pola devet.“
„Svima je zakazano u pola devet.“ Čekalo je jedno pedesetak ljudi.
„Kad sam već na listi čekanja, što ne bih došao za dva-tri sata, možda će dotle da se pojave neki
doktori.“
„Odeš li sad, automatski gubiš zakazani pregled. Moraćeš da se vratiš sutra ako ti je još do leče- nja.“
Vratio sam se i seo. Ostali se nisu bunili. Slabo se šta dešavalo. Povremeno bi prošle dve-tri se- stre smejući se. Jednom su progurale čoveka u kolicima. Obe su mu noge bile debelo ufačlovane a ono uvo s moje strane odrezano. Umesto uveta je bila crna rupa izdeljena na sitna polja, kao da se unutra uvukao pauk i ispleo mrežu. Podne je došlo i prošlo. Zatim još sat. Dva sata. Sedeli smo i če- kali. Onda neko reče: „Evo ga doktor!“
Doktor je ušao u jednu ordinaciju i zatvorio vrata. Svi smo napeto gledali. Ništa. Ušla je i sestra.
Čuli smo njen smeh. Onda je izašla. Pet minuta. Deset minuta. Doktor se pojavio s kartonima u ruci.
„Martinez?“ prozvao je. „Hoze Martinez?“
Ustao je jedan mršavi stari Meksikanac i krenuo ka doktoru.
„Martinez? Martinez, kuko stara, kako si mi?“
„Bolestan, doktore… mislim da umreti… „
„Dobro de… uđi ovamo…“
Martinez je dugo ostao unutra. Pokupio sam neke odbačene novine i pokušao da čitam. Ali svi smo mislili na Martineza. Ako Martinez ikad izađe odatle, neko će biti sledeći.
Onda je Martinez vrisnuo. „AAAAAA! AAA AAA! DOSTA! DOSTA! AAAAA! MILOST! BO- ŽE! MOLIM VAS! NEMOJTE!“
„De, de, ništa to ne boli…“ čuli smo doktora.
Martinez je ponovo kriknuo. Sestra je utrčala u ordinaciju. Nastala je tišina. Mogli smo da vidimo samo crnu senku poluotvorenih vrata. Onda je jedan bolničar uleteo u ordinaciju. Martinez je zakr- kljao. Izvukli su ga na krevetu s točkićima. Sestra i bolničar ga odguraše niz hodnik i kroz neka po- kretna vrata. Martinez je ležao ispod čaršava, ali nije bio mrtav jer mu nisu navukli čaršav preko li- ca.
Doktor je ostao novih deset minuta u ordinaciji. Onda je izašao s kartonima.
„Džeferson Vihjems?“ prozvao je. Niko se nije javio.
„Je li tu Džeferson Vilijems?“
Nije bilo odgovora.
„Meri Blektom?“ Ćutanje.
„Heri Luis?“
„Da, doktore?“
„Uđite, molim…“
Vrlo sporo je išlo. Doktor je primio još pet pacijenata. Onda je napustio ordinaciju, stao pored pulta, zapalio cigaretu i pričao oko 15 minuta sa sestrom. Delovao je prilično inteligentno. Imao je tik na desnoj strani lica, stalno se trzalo, i riđu kosu sa sedim pramenovima. Nosio je naočare i stalno ih skidao i ponovo stavljao. Pojavila se nova sestra i donela mu šolju kafe. Srknuo je i, držeći šolju u jednoj ruci, gurnuo pokretna vrata drugom i nestao.
Sestra je izašla iza pulta s dugačkim belim kartonima u ruci i prozvala naša imena. Svakom ko se javi vraćala je njegov karton. „Za danas je gotovo. Molim vas, vratite se sutra ako želite. Na kartonu vam je otisnuto zakazano vreme.“
Pogledao sam u moj karton. Na njemu je bilo otisnuto 8 i 30.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 63479
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bludni sin - Čarls Bukovski

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 5 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu