Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Strana 5 od 5 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5

Ići dole

Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 7:57 am

First topic message reminder :



Ovo je priča o dvoje ljudi koji su oličenje potpune suprotnosti, a izmedju kojih se rasplamsala neverovatna ljubav. On je boem, a ona umetnica žestoke naravi. Niki će uneti nešto potpuno novi u Sebastijanov savršeno organizovani život. Ubrzo, oni će se venčati i dobiti blizance- Kamilu i Džeremija.Ali priča se ovde ne završava. Brak im neminovno kreće ka gorkom kraju: afere, optužbe, prezir.. Nakon teškog razvoda, oboje dobijaju starateljstvo nad jednim detetom. Sebastijan Kamilu odgaja vrlo strogo, dok se Niki drži popustljivosti prema Sebastijanovim nestašlucima.

Godine su prolazile. Oboje su daleko jedno od drugog izgradili nove živote.Jednog dana Džeremi iznenadno nestaje. Da li je pobegao od kuće? Ili je kidnapovan? Niki nije imala izbora - morala je da se obrati za pomoć bivšem mužu koga skoro da nije videla sedam godina. Kako bi spasili njihovo najdragocenije dete, Niki I Sebastijan moraće da ujedine snage i zajedno krenu u potragu za izgubljenim detetom. Tokom potrage, blizina čini svoje. Oni će ponovo osetiti bliskost I zapitaće se da li je zaistva sve zauvek nestalo..


Poslednji izmenio Mustra dana Uto Jul 03, 2018 8:01 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 8:30 am






58.

Toplota, prašina, umor, strah.
Niki i Sebastijan hodali su duže od jednog sata pre nego što su naišli na taksistu. On je bez ustručavanja iskoristio njihov položaj i iznudio im 200 reala za vožnju do hotela. Kada su najzad otvorili vrata svoje sobe, bili su iznureni i okupani u znoju.
Dok se Niki tuširala, Sebastijan je pozvao recepciju i zatražio da mu donesu punjač za Kamilin telefon. Mladi poslužitelj zadužen za njihov sprat stiže nakon pet minuta. Sebastijan priključi mobilni na struju, ali, kako je baterija bila potpuno prazna, bilo je potrebno da prođe nekoliko minuta da bi mogao da upali telefon.
Grickao je nokte čekajući i podesio klima-uređaj na polarno hlađenje. Zatim je uzeo telefon u ruke da bi ukucao šifru, čestitajući sebi što je bio savestan roditelj. Njegovo višemesečno proveravanje i špijuniranje kćerke pokazivalo je sve svoje pozitivne strane. Odjednom se namrštio osetivši probadanje u grudima. Dugotrajno pešačenje pri povratku u hotel probudilo mu je stare ožiljke. Imao je čvoruge, nije mogao da se pomeri od bolova, ušinuo je leđa i ukočio mu se vrat. Još se sećao kako su ga Jusef i njegovi pajtosi udarali po rebrima. Podigao je pogled i sa izvesnim gađenjem osmotrio svoj odraz u ogledalu. Brada mu je bila neuredna, kosa se lepila od znoja, zloba tinjala u zenicama. Košulja mu je bila vlažna, lepljiva i požutela od znoja. Pobeže od svog odraza i gurnu dvokrilna vrata kupatila.
Niki je izašla iz tuš-kabine s peškirom obmotanim oko grudi. Vlažna i zamršena kosa padala joj je niz ramena kao duge izuvijane lijane. Zadrhtala je.
Sebastijan preduhitri nalet prigovora:
„Hej! Ne stidi se!”;
„Mogao si da kucaš!”
„Ponašaj se kao kod svoje kuće!”
Umesto toga, ona mu priđe korak bliže gledajući ga netremice.
Zelene oči boje apsinta presijavale su se kao prosuti benzin. Vodena para isticala je mlečnu belinu njenog lica prošaranog jedva primetnim pegama rasutim poput zvezdane prašine.
Naglim pokretom, Sebastijan je uhvati za vrat i poljubi; u zanosu, peškir skliznu s Niki na pod, ostavivši je potpuno nagu.
Niki nije pružila nikakav otpor već se prepustila divljačkom poljupcu. Sebastijana preplavi talas požude, goreći mu u želucu kao rana od ujeda. Dok su im se dahovi mešali, pronašao je ukus usana svoje žene i sveži miris njene kože. Prošlost je sustizala sadašnjost. Stari osećaji probijali su se na površinu oslobađajući gomilu protivurečnih sećanja, koja su izletala kao varnice.
Oboje su se hvatali jedno za drugo u užurbanoj borbi telima, brutalnoj bici u kojoj se uteha borila sa strahom, povezivanje s begom. Mišići su im se grčili, srca su im udarala. Obuzeti vrtoglavicom, rušili su zabrane, razvezivali čvorove koji su ih godinama držali kao zatvorenike, koji su ih mučili nezadovoljstvom i ogorčenjem. Malo-pomalo, popuštali su, gubeći kontrolu, idući ka…


Jasan, zvonak, gotovo melodičan zvuk dopre do njihovih tela, prekidajući naglo njihov zanos.
Kamilin mobilni telefon!
Zvuk koji je najavljivao prijem SMS poruke naglo ih je vratio u realnost.
Začas su se pribrali. Sebastijan je zakopčao košulju, a Niki podigla peškir. Jurnuli su u sobu i oboje klekli nad telefon. Kružić na ekranu pokazivao je da su stigle dve poruke.
Dve slike poslate u porukama sporo su se otvarale.
U dva krupna plana, pojavili su se Kamila i Džeremi, vezani i zapušenih usta.
Odjednom se sa istog broja pojavi i treća poruka:
Da li želite da vidite svoju decu živu?
Šokirani, razmenili su užasnute poglede. Pre nego što su uspeli da smisle bilo kakav odgovor, novi SMS ih je požurio:
Da ili ne?
Niki zgrabi mobilni telefon i odgovori:
Da
Virtuelni razgovor se nastavi:
U tom slučaju, sastaćemo se u 3 ujutru, u trgovačkoj luci u gradu Manaus, u jezerskom naselju. Ponesite kartu. Dođite sami. Ne obaveštavajte nikoga o ovome. Inače…
„Kartu? Kakvu kartu? Na šta su mislili?”, povika Sebastijan.
Niki otkuca na tastaturi:
Kakvu kartu?
Odgovora nije bilo. Dugo. Isuviše dugo.
Skamenjeni od straha, Niki i Sebastijan ostali su nepomični u nesvakidašnjoj svetlosti koja je obasjavala sobu. Padao je mrak. Nebo, plaža i zgrade uranjali su u simfoniju boja koje su promenile sve nijanse, od svetloružičaste do tamnocrvene. Nakon dva minuta, Niki ih ponovo upita: Na kakvu kartu mislite?
Sekunde su se razvukle. Ne dišući, čekali su odgovor koji nije stizao. Uskoro se s plaže odjednom digla galama. Kao i svake večeri, turisti i Karioke aplaudirali su iz sve snage kada je sunce zalazilo iza Dva brata.
Bio je to jedinstven običaj zahvaljivanja vatrenoj zvezdi na još jednom prelepom danu.
Sebastijan je, besan, pokušao da pozove broj koji je zvonio u prazno. Očigledno se očekivalo da oni znaju nešto čega nisu bili svesni. Razmišljao je naglas:
„Ali o čemu oni govore? Karta s čipom? Kreditna? Geografska karta? Razglednica?”
Niki je već na svom krevetu razvila mapu Brazila koju je hotel davao svim gostima. Flomasterom je nacrtala krstić na mestu sastanka koje su naznačili otmičari. Manaus je bio najveći grad u Amazoniji, gradsko naselje usred najvećeg šumskog prostranstva na svetu, udaljeno više od tri hiljade kilometara od Rija.
Sebastijan pogleda na zidni sat. Bilo je već skoro osam sati. Kako bi mogli da stignu do Manausa pre 3 ujutru?
Ipak je pozvao recepciju da bi se raspitao za raspored letova od Rija do glavnog grada Savezne Države Amazonije. Nakon nekoliko minuta čekanja, recepcioner ga je obavestio da je naredni let predviđen za 22 h i 38 min.
Bez oklevanja su rezervisali dve karte i pozvali taksi da ih odmah odveze do aerodroma.



_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 8:30 am





59.

„Boa noite senhoras e senhores. Govori vaš glavni pilot Žoze Luis Mašado. Srećan sam što mogu da vam poželim dobrodošlicu u erbas A-320, na letu za Manaus. Trajanje leta se prema današnjim vremenskim uslovima procenjuje na 4 sata i 15 minuta. Ukrcavanje je sada završeno. Prvobitno planirano vreme poletanja u 22 h i 38 min biće odloženo tridesetak minuta zbog…”
Niki uzdahnu i pogleda kroz prozorčić. U susret predstojećim međunarodnim sportskim takmičenjima, terminal za domaće letove bio je usred radova. Na pisti je desetak velikih aviona s već upaljenim motorima čekalo na dozvolu za poletanje.
Uslovljena refleksom, Niki zatvori oči i namesti slušalice. Po treći put za tri dana letela je avionom, a njen strah ne samo da nije popuštao, već je sa svakim putovanjem postajao za stepen jači. Pojačala je ton na ajpodu i prepustila se muzici. U mislima joj je vladao zastrašujući haos. Pred naletom fizičke i mentalne iscrpljenosti, mozak joj je bio opterećen slikama i osećajima koji su se međusobno sudarali još živo sećanje na nakratko obnovljeni zanos sa Sebastijanom, nepoznata opasnost koja je lebdela nad njihovom decom i zebnja pred onim što ih je čekalo u Amazoniji.
Dok je avion čekao poletanje, Niki otvori oči uznemirena muzikom koja joj je odzvanjala u slušalicama. Poznavala je tu melodiju… Mešavina elektronske i brazilske hip-hop muzike. To je čula i u faveli! Brazilski baile fank odjekivao je kroz prozore. Brazilska muzika… Pregledala je nazive pesama. Bila je to mešavina sambe, bosa nove, remiksi regea i rep pesama, sve s nazivima na portugalskom.
To nije bio ajpod njenog sina! Zašto to ranije nije primetila?
Uzrujana, skinula je slušalice i pritiskajući točkić komande pregledala sadržaj foldera na aparatu: muzika, video, fotografije, igrice, kontakti… Ništa značajno. Sve dok nije otvorila poslednji folder u kojem se nalazio prilično veliki dokument u PDF formatu.
„Mislim da sam nešto otkrila!”, reče pokazujući Sebastijanu svoje otkriće.
Gledao je u ajpod, ali nije mogao da čita dokument na tako malom ekranu.
„Trebalo bi da ga priključimo na neki računar”, potvrdi on.
Odvezao je pojas i krenuo između sedišta sve dok nije stigao do jednog poslovnog čoveka koji je kuckao na laptopu. Uspeo je da ga ubedi da mu
pozajmi računar i kabl na nekoliko minuta. Po povratku na svoje mesto, priključio je ajpod na laptop. Ugledao je PDF dokument na ekranu i kliknuo.
Prve fotografije bile su zastrašujuće. Videla se olupina jednokrilca sa elisama zarivenim u amazonsko rastinje. Avion se očigledno srušio usred džungle. Sebastijan nastavi da prelistava slike. Verovatno su bile snimljene mobilnim telefonom jer baš i nisu bile kvalitetne, ali ipak su bile dovoljno jasne da prepozna DC-3, dvomotorni avion metalne konstrukcije, s dva turbomlazna motora. Kao dete, napravio je nekoliko maketa tog slavnog aviona. Čelična ptica bila je simbol Drugog svetskog rata i obeležila je istoriju avijacije. Prevozila je vojsku na sve frontove (u Indokinu, Severnu Afriku, Vijetnam…) pre nego što je prerađena za civilne potrebe. Snažan, jednostavan i lak za upravljanje, proizveden je u više od deset hiljada primeraka, koji su i dan-danas leteli u Južnoj Americi, Africi i Aziji.
Nakon rušenja, nos aviona i rep bili su veoma oštećeni. Vetrobransko staklo razbilo se u paramparčad tokom prinudnog sletanja. Konstrukcija krila je otpala i slomila se, a lopatice elisa zaglavile su se uplevši se u lijanu. Jedino je središnji deo trupa, na čijoj su utrobi bila dvokrilna vrata, ostao gotovo netaknut.
Naredna fotografija bila je morbidna. Videli su se leševi pilota i kopilota. Kombinezoni su im bili tamni od krvi, a lica u poodmaklom stadijumu raspadanja.
Sebastijan kliknu da bi pogledao ostatak. Avion je bio preuređen u teretni nosač. Na mestu putničkih sedišta stajali su drveni sanduci poredani jedni na druge i metalni u kojima se nalazilo oružje velikog kalibra automatske puške i bombe. I neverovatno veliki tovar kokaina. Na stotine pravougaonih paketa prekrivenih providnim najlonom i lepljivom trakom. Koliko ih je bilo? Četiristo kilograma? Petsto? Bilo je teško proceniti, ali vrednost tovara mora da se merila desetinama miliona dolara.
Naredne slike otkrivale su još više. Autor snimaka slikao je samog sebe držeći telefon u ispruženoj ruci. Bio je to visoki, mršavi tridesetogodišnjak s gustom grivom upletenom u dredove. Na ispijenom licu, mokrom od znoja i obraslom u nekoliko dana staru bradu, videlo mu se zadovoljstvo. Sijale su mu se zakrvavljene oči s proširenim zenicama. Po svemu sudeći, častio se s nekoliko crta. U ušima su mu bile slušalice, na leđima veliki ranac, a za pojasom bermuda kamperska čuturica.
Bilo je očigledno da nije slučajno nabasao na olupinu aviona.
„Svakog časa treba da poletimo, gospodine. Molim vas, vežite pojas i isključite računar.”
Sebastijan podiže pogled i klimnu glavom stjuardesi koja ga je opomenula.
Užurbano je nastavio da pregleda dokument da bi saznao kraj priče. Na poslednjim stranicama bila je i satelitska karta amazonske šume, s GPS podacima, detaljnim uputstvima i precizno iscrtanom putanjom do avionske olupine.
Prava mapa potrage za blagom…
„Evo te karte koju su nam tražili da donesemo! Nju su tražili od samog početka!”
Niki je već shvatila. U žurbi je izvadila telefon i napravila nekoliko snimaka ekrana računara: aviona, mape, čudaka s rege frizurom.
„Šta to radiš?”
„Moram da pošaljem ove informacije Konstansi. Ona će možda uspeti da identifikuje krijumčare.”
Avion se već kretao stazom koja vodi do piste. Stjuardesa se ljutito vratila do njihovih sedišta i oštrim tonom izričito naredila da isključe telefon.
Pre nego što ju je poslušala, Niki je na brzinu obeležila slike koje je snimila i poslala ih Konstansi. U trenutku kad je popunjavala polje s adresom primaoca, iskoristila je Sebastijanovu raspravu sa stjuardom da pored Konstansine doda i adresu Lorenca Santosa.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 8:31 am






60.

Prošlo je devet kada se avion Lorenca Santosa spustio na pistu malog aerodroma u Rio Branku. Trebalo mu je više od trideset sati da stigne u glavni grad brazilske države Akre. Naporno putovanje s dva sletanja u Sao Paulu i Braziliji i to još na uskom sedištu lou kost avio-kompanije, usred bučnih putnika.
Ispred pokretne trake protrlja kapke besneći na glavnog stjuarda koji ga je primorao da preda kofer i prtljag. Dok je čekao svoju torbu, uključio je telefon da bi pregledao poruke. Ugleda Nikin mejl.
Nije bilo nikakve poruke. Nije bilo čak ni naslova poruke, nikakvog tekstualnog objašnjenja. Samo desetak fotografija. Kako su slike pristizale, Santosa je zahvatalo sve veće uzbuđenje. Proučavao je svaku sliku. Nije sve bilo jasno, ali postepeno je u mislima složio nekoliko delića slagalice, samo potvrđujući svoje ranije slutnje. Koliko je samo bio u pravu što je sledio instinkt koji ga je doveo u Brazil!
Primetio je da mu se blago tresu ruke.
Uzbuđenje, groznica, opasnost, strah…
Omiljeni policijski koktel.
Pokušao je da pozove Niki, ali uključila se sekretarica. Mogao je da se kladi da je ovaj mejl bio poziv u pomoć. Nije ni sačekao da preuzme kofer, već je odmah počeo da se raspituje za helikopterske terminale. Napokon je vetar promenio pravac. Ove noći jednim udarcem ubiće dve muve: rešiće najveći slučaj u svojoj karijeri i povratiće ljubav žene koju voli.


U istom trenutku u Parizu, Konstansa Lagranž nije imala predaha. Radila je od jutra, koristeći sva svoja poznanstva kako bi pomogla Larabijevima. Sa Sajmonove Fejsbuk stranice preuzela je Flavijine fotografije i poslala ih svojim kontaktima u različitim policijskim službama. Dobila je zastrašujuće podatke.
Oči su joj bile suve. Trepnula je nekoliko puta da bi oterala peckanje, svakodnevnu prateću pojavu onih koji na poslu sede ispred ekrana. Bacila je pogled na digitalni sat na računaru: bilo je tri sata ujutru. Odlučila je da napravi pauzu i otišla do kuhinje gde je namazala nutelu na parče hleba. Dok se krepila užinom, gledala je u svoj vrt, pronalazeći u svakom zalogaju ukus
detinjstva. Povetarac kasnog oktobra milovao joj je lice. Zatvorila je oči i osetila neočekivani unutrašnji mir, kao da je uspela da se oslobodi besa, da se pomiri sa užasom smrti. Osećala je treperenje vetra koji je kroz prozor donosio i slatkasti miris jesenjih kamelija. Ispunjena tim čudesnim spokojstvom, proživljavala je sadašnjost neverovatnim intenzitetom. Možda je bilo besmisleno, ali svi strahovi su nestali, kao da kraj više nije bio neizbežan.
Veštački odjek zvona označio je dolazak nove elektronske poruke.
Konstansa otvori oči i vrati se do ekrana svog računara.
Stigao je mejl od Niki! Kliknula je i otvorila slike u prilogu, koje su se prikazale gotovo istog trenutka. Olupina aviona koji se srušio usred džungle; tovar automatskih pušaka M-16 i AK-47 i stotine kilograma kokaina; prilično udareni kamper; karta Amazonije…
U naredna tri sata, Konstansa nije dizala pogled s monitora. Poslala je na desetine mejlova svim mrežama, kako bi pokušala što više da sazna o fotografijama.
Bilo je skoro pola sedam ujutru kada je zazvonio telefon.
Bila je to Niki.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 8:31 am







61.

Betonsko ostrvo u srcu Amazonije.
Grad Manaus nalazi se na severozapadu Brazila i širi svoje gradske metastaze duboko unutar džungle.
Nakon više od četiri sata, Niki i Sebastijan iskrcaše se na dolazni terminal. Ne obazirući se na gomilu divljih taksista, koji su presretali potencijalne mušterije u holu za preuzimanje prtljaga, dođoše do šaltera zvaničnih kompanija kako bi dobili potvrdu rezervacije.
Padala je kiša.
Po izlasku s terminala, grlo im se steglo od tropske vrućine i omorine. Vazduh je bio prljav i zasićen vlagom. Kišne kapi mešale su se s prašinom, prljavim isparenjima i masnim otpadom, što im je otežavalo disanje. Prođoše pored niza taksija i pokazaše svoju rezervaciju radniku kompanije koji ih uputi na mercedes 240D, koji je bio prelakiran u crvenu i zelenu boju. Model je bio s kraja sedamdesetih godina XX veka.
U kabini je bazdilo na ustajalost, nešto kiselo, užasan smrad pokvarenog jajeta, sumpor i povraćku. Žurno su spustili stakla pre nego što su pokazali putanju vozaču, mladom melezu ravne kose i pokvarenih zuba, u žuto-zelenom dresu nacionalne fudbalske selekcije. S radija se čula nepodnošljiva, zaglušujuća Makarena na brazilski način.
Niki je uključila telefon i pokušala da dobije Konstansu u Francuskoj, dok je Sebastijan odlučno zatražio od vozača da utiša muziku. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja uspostavljanja veze, Konstansa se najzad javi. Niki ju je u nekoliko reči obavestila o situaciji.
„Bacila sam se u potragu za informacijama i imam loše vesti”, najavi mlada policajka.
„Imamo veoma malo vremena”, upozori je Niki uključujući spikerfon kako bi i Sebastijan mogao da čuje njihov razgovor.
„Dobro, slušajte me pažljivo. Poslala sam Flavijine fotografije svim mojim kontaktima. Pre nekoliko sati, pozvao me je kolega iz Centralnog odeljenja za suzbijanje ilegalne trgovine narkoticima. Prepoznao je devojku. Ne zove se Flavija. Reč je o Sofiji Kardozi, koju takođe zovu i Narko Barbika. Ona je kćerka jedinica Pabla Kardoze, moćnog brazilskog narko-bosa, šefa kartela Seringeiros.”
Niki i Sebastijan se unezvereno pogledaše. Seringeiros... Već su čuli tu reč
u Riju.
„Pablo Kardoza već mesec dana leži u visokoobezbeđenom federalnom zatvoru”, nastavi Konstansa. „Kartel je zvanično razbijen prilikom masovne akcije koju su sprovele brazilske vlasti, a vaša Flavija trenutno pokušava da preuzme kormilo nad carstvom svoga oca. Njen posao konobarice na plaži Ipanema samo je zavesa. Nikada nije živela u favelama… Vaša pustolovina u Rosinji bila je izrežirana.”
Uprkos smradu, Niki podiže prozorsko staklo da bi utišala gradsku buku. Vrućina je bila teška. Sve je bilo vlažno i zagađeno. Ružni oblakoderi smenjivali su se sa starim spomenicima, ostacima bogatog grada iz prošlosti, kada je glavni grad Amazonije bio svetska prestonica proizvodnje kaučuka. Čak i usred noći, ulice su bile žive, pretrpane i bučne.
,,A avion?”, upita ona.
„Pokazala sam fotografije aviona DC-3 svom kolegi iz Centralne službe za suzbijanje ilegalne trgovine narkoticima. Po njemu, nema sumnje da letelica pripada kartelu, a tovar s drogom trebalo bi da je iz Bolivije. Ima najverovatnije četiri ili pet stotina kilograma čistog kokaina, u vrednosti oko pedeset miliona dolara. Avion mora da je pretrpeo kvar pre nego što se srušio usred džungle, pre dve-tri nedelje. Verovatno ga Flavija i svi članovi kartela koji su izbegli hapšenja uporno traže.”
„Zar je tako teško pronaći toliki avion?”, upita Sebastijan.
,,U Amazoniji jeste. Ako se sruši duboko u prašumi, prosto je nemoguće. Većina naseljenih mesta je veoma udaljena, nema ni puteva, ni prilaza, ničega. Avion verovatno nije imao uređaj za lociranje u slučaju nesreće. Na osnovu mog pretraživanja, prošle godine je brazilskim vojnicima bilo potrebno više od mesec dana da pronađu avion Crvenog krsta koji se srušio u šumi. Štaviše, ne bi ga ni našli da im nije pomoglo jedno indijansko pleme.”
Francuskinja zastade nekoliko trenutaka, a onda nastavi:
„Međutim, najzanimljiviji je identitet čoveka koji je pronašao avion…”
„Ne razumem.”
„Slike letelice napravljene su mobilnim telefonom”, objasni Konstansa. „Na osnovu kamperske opreme koja se vidi na pojedinim slikama, reklo bi se da je planinar koji je slučajno naleteo na olupinu. Međutim, ja ne mislim tako. Mislim da je on planski tražio letelicu i u tome pretekao kartel. Takođe, mislim da je bio sam jer je fotografije na kojima se pojavljuje slikao ispruženom rukom. Pošto nosi majicu s američkom zastavom, bila sam sigurna da nije Brazilac pa sam pregledala za svaki slučaj Interpolovu bazu podataka. Udahnite duboko! Njujorška policija traži ga već pet godina. Napustio je Bruklin nakon što je osuđen na tešku kaznu zatvora, a zove se Memfis Deker i rođeni je brat Drejka Dekera, vlasnika Bumeranga…”
Niki i Sebastijan primiše vest sa zgražavanjem. Otkad su napustili aerodrom, vozač je išao istim putem: Avenijom Konstantina Nerija, nekom vrstom magistrale koja je preko istorijskog centra grada povezivala severozapadni deo Manausa s lukom. Odjednom, skrenuše s avenije na auto-put, da bi izašli ispred niza pristaništa do kojih se dolazilo asfaltnim putem. Iznad crnih voda Rio Negra, ogromna luka Manausa pružala se unedogled.
„Tip koji je otkrio DC-3 je brat Drejka Dekera? Jeste li sigurni?”, upita Sebastijan.
„Sigurna sam”, potvrdi Konstansa. „Prebacio je slike i kartu na svoj ajpod pre nego što je poslao uređaj bratu u Njujork. A Drejk nije našao bolje mesto da ga sakrije nego baš u kofer za poker, koji mu je posle ukrao Džeremi…”
„Da li znate gde je Memfis Deker?”, upita Niki.
„Da, na groblju. Njegov leš pronađen je na parkingu autobuske stanice u Koariju, gradiću na amazonskoj obali. Prema izveštaju policije, bio je natenane mučen i sakaćen.”
„Flavijini ljudi?”
„Očigledno. Verovatno su pokušali da iz njega izvuku gde se tačno nalazi avion.”
Taksi je prošao pored prvih brodova: bila su to ogromna plovila, na čijim palubama je visilo na stotine raznobojnih ležaljki. Zatim je prešao zonu s teretnim brodovima, koji saobraćaju do glavnih luka amazonskog basena do Belema, Ikitosa, Boa Viste ili Santarema. Onda su stigli i do ogromne čelične hale. Ispod monumentalne metalne konstrukcije, trgovačke tezge obilovale su ribom, lekovitim biljem, goveđim polutkama, kožom i tropskim voćem. Vazduh je bio gust i zasićen mirisom manioke. Obojena i anarhična, ova najveća amazonska pijaca pucala je od živahnosti. U toj zbrci, na desetine ribara snabdevalo je tezge, izručujući ljuskare koji su se još trzali.
Dok se taksi kretao duž zarđalog pristaništa, Sebastijan protrlja oči pokušavajući da rekonstruiše redosled događaja. Nakon što su ubili Memfisa, članovi kartela poslali su jednog od svojih verovatno onog Maora da stupi u kontakt s Drejkom Dekerom. Drejk je morao pod pretnjom da prizna da mu je ajpod ukrao tamo neki klinac Džeremi.
Međutim, kao što je i Sajmon primetio, Drejk nije znao ni Džeremijevo prezime ni adresu. Jedina informacija koju je imao bila je njegovo ime i ljubav prema Šutersima, čiju je majicu stalno nosio. Tako je Flavija preko Fejsbukove fan-stranice te rok grupe uspela da pronađe Džeremija i da ga zavede, sa nadom da će doći u Brazil s ajpodom...
Potpuno sulud plan. Naopak i makijavelistički potez.
,,Aqui e a cidade ci beira do lago“, upozori ih vozač dok su posle hangara i kontejnera sve više zalazili u divlja naselja.
Grad na jezeru bio je neka vrsta favele na obali Crne reke. Kartonski grad na stubovima, sastavljen od drvenih straćara s limenim talasastim krovovima, bio je bara masnog mulja i lepljivog blata, u kojoj je automobil u svakom trenu mogao da se zaglibi.
„Moram da prekinem, Konstansa. Hvala na pomoći.”
„Ne idite na taj sastanak, Niki! To je ludost! Ne znate na šta su sve spremni ti ljudi…”
„Nemam izbora, Konstansa, oni drže moju decu!”
Policajka napravi kratku pauzu pre nego što im uputi ozbiljno upozorenje:
„Ukoliko im predate podatke o položaju aviona, ubiće vas istog časa, i vas i vašu decu. To je izvesno.”
Odbijajući dalje da sluša, Niki prekide vezu. Pogleda svog bivšeg muža ne trepnuvši. Ovoga puta bili su svesni da igraju poslednju rundu igre u kojoj nikako ne mogu da pobede.


Vozač zaustavi vozilo, uze novac za vožnju i požuri da što pre pobegne odatle, ostavivši putnike usred pustog pejzaža. Niki i Sebastijan dugo su samo stajali, preplašeni. U mrklom mraku, sitna kiša i magla natapale su pustu zemlju i pretvarale je u ogroman glib okružen šibljem. Tačno u tri sata, dva ogromna hamera pojaviše se iz mraka i popeše do njih. Zaslepljeni svetlošću farova, razdvojiše se da ih monstruozni terenci ne bi zgazili. Vozila se zaustaviše, ali nisu gasili motore.
Vrata se otvoriše. Tri teško naoružana muškarca iskočiše iz noći, luđaci u maskirnim uniformama, opasani redenicima, s pešadijskim IMBEL automatskim puškama preko ramena. Gerilci transformisani u narko-dilere.
Držeći ih na nišanu, iz jednog džipa nasilno su izvukli Kamilu i Džeremija, ruku vezanih na leđima, usta začepljenih lepljivom trakom.
Videvši svoju decu, i Sebastijan osetiše kako im se steže u stomaku. Srca su počela ubrzano da im tuku. Najzad su pronašli Kamilu i Džeremija negde na kraju pakla.
Žive!
Ali još koliko?
Mlada i mršava plavuša najzad zalupi vrata hamera i pobednički stade ispred farova.
Sofija Kardoza, alijas Narko Barbika.
Flavija.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 8:32 am







62.

Privlačna kao mačka, tanka kao oštrica.
Flavijina izdužena silueta jasno se ocrtavala kroz sitnu kišu ispred svetlosti farova. Plava talasasta kosa uvijala joj se na ramenima, a u očima se prelivao odsjaj duginih boja.
„Vi imate nešto što pripada meni!”, povikala je kroz noć.
Ukopani na deset metara od nje, Niki i Sebastijan ostali su nepokretni i nemi. Odsjaj automatskog pištolja zasijao je u Brazilkinim rukama. Uhvatila je Kamilu za kosu i prislonila joj cev na slepoočnicu.
„Hajde! Dajte mi tu prokletu kartu!”
Sebastijan priđe korak bliže, tražeći pogledom oči svoje kćeri, kako bi je umirio. Video je njeno lice, ispresecano uvojcima koji su se lepili na vetru, prebledelo od straha. Sav prestravljen, tiho je požurio svoju bivšu ženu: „Daj joj ajpod, Niki.”
Olujni vihor pomešan s kišom pokosi šipražje na nasipu.
„Budite razumni!”, bila je nestrpljiva Flavija. „Dajte kartu i za dva minuta ćete poći u Sjedinjene Američke Države sa svojom decom!”
Predlog je bio primamljiv, ali lažan. Niki je u glavi još odzvanjalo Konstansino upozorenje: „Ako im date podatke o položaju aviona, ubiće vas istog trena, i vas i vašu decu. To je sigurno.”
Trebalo je da dobiju na vremenu, po svaku cenu.
„Nije više kod mene!”, viknula je Niki.
Tišina.
„Kako to više nije kod tebe?”
„Bacila sam je.”
„Zašto si uradila nešto tako glupo?” upita Flavija.
„Kad bih vam dala kartu, kakve biste koristi imali od toga da nas ostavite u životu?”
Flavijine crte lica se slediše. Pokretom glave, naredi svojim ljudima da pretresu Amerikance. U istom času, tri gerilca baciše se na njih, izvrnuše im džepove, opipaše odeću i ne nađoše ništa.
„Znam tačno gde se nalazi olupina!”, potvrdi Niki pokušavajući da prikrije strah. „Jedino ja mogu tamo da vas odvedem!”
Flavija je oklevala. U planovima koje je pravila, nije predvidela da će imati nevolje s taocima, ali više nije imala izbora? Pre dve nedelje mislila je da će mučenjem razvezati jezik Memfisu Dekeru. Amerikanac je, međutim, umro ne otkrivši položaj aviona. Zbog ove neprijatnosti, sada je saterana uza zid. Gledala je na sat pokušavajući da sačuva pribranost. Uskoro će se završiti odbrojavanje. Svaki izgubljeni sat povećavao je šanse da policija pronađe DC-3 pre nje.
„Leva-los!”, viknu svojim ljudima.
Istim pokretom, gerilci gurnuše Larabijeve i njihovu decu ka vozilima. Niki i Sebastijana grubo baciše u zadnji deo jednog džipa, a Džeremija i Kamilu u drugi. Zatim su oba terenca napustila luku jednako brzo kao što su se i pojavili.
Vozili su pola sata ka istoku. Konvoj je prolazio kroz noć pustim putevima pre nego što se zaputio blatnjavim zemljanim putem. Staza se pružala duž jezera oivičenog nasipom, sve do prostrane poljane na kojoj je stajao impozantan blek houk helikopter. Narko-dileri i njihovi taoci bili su očekivani. Tek što su kročili na zemlju, pilot je pokrenuo motor. Pod pretnjom puškama, porodica Larabi pope se u letelicu, a za njima Flavija i njeni ljudi.
Devojka stavi slušalice i sede na mesto kopilota.
„Tiramos!”, naredi.
Pilot potvrdi klimanjem glave. Usmeri blek houk prema vetru i povuče palicu kako bi poleteli. Flavija sačeka da helikopter dostigne brzinu letenja, a zatim se okrenu ka Niki.
„Kuda ćemo?” upita je odlučno.
„Najpre prema Tefeu.”
Flavija ju je gledala prodorno, trudeći se da deluje smireno, ali je snažni sjaj njenih zenica odavao nestrpljenje i nervozu. Niki više ništa nije rekla. Tokom čitavog leta od Rija do Manausa, pomno je proučavala kartu i putanju koja je vodila do olupine aviona s kokainom. U mislima je iscepkala put na brojne delove koje je nameravala što sporije da otkriva.


U zadnjem delu letelice, Sebastijan nije imao nikakvog kontakta sa svojom decom. Tri gorile sedele su tako da naprave zaklon koji je onemogućavao bilo kakvu razmenu pogleda i komunikaciju.
Tokom drugog sata leta, Sebastijan je osetio prve simptome. Nalet groznice, mučninu, bolove u nožnim zglobovima. Kičma mu je bila ledena, vrat ukočen, bolela ga je glava.
Tropska groznica? Razmišljao je o komarcima koji su ga izujedali u faveli. Oni su prenosioci denga groznice, ali mu se vreme inkubacije učinilo isuviše kratkim. Onda je bilo u avionu? Setio se da je od Pariza do Rija baš ispred njega sedeo bolestan čovek. Čitav let je drhtao ispod pokrivača. Možda mu je preneo neku boleštinu…
Nije zgodan trenutak da se razboliš.

Međutim, nikako nije mogao da spreči rast temperature. Zgrčio se trljajući grudi da bi se ugrejao, moleći se da mu se stanje ne pogorša.


Tefe se nalazio na više od petsto kilometara od Manausa. Helikopter je tu razdaljinu prešao za manje od tri sata, nadlećući šumsko more, beskrajno tamno prostranstvo koje je ispunjavalo čitavo vidno polje. Flavija je naredila Niki da tokom čitavog putovanja ostane u pilotskoj kabini, kako bi na ekranu pratila kretanje helikoptera.
,,A sada?”, upita je krijumčarka dok se sunce dizalo na ružičasto plavom nebu.
Niki zavrnu rukav na džemperu. Olovkom je, poput srednjoškolke,
na podlaktici ispisala niz brojeva i slova:
J 4 3 2 1

Z 64 48 30

Dobro je upamtila Sebastijanovu lekciju o geografskim koordinatama. Širina i dužina. Stepeni, minuti i sekunde.
Flavija začkilji očima i zatraži od pilota da unese podatke u navigacioni sistem.
Blek houk je leteo još pola sata pre nego što se spustio na mali proplanak usred šume.
Svi su užurbano sišli iz helikoptera. Gerilci su se opremili mačetama, čuturama i teškim rančevima. Svim članovima porodice spreda su vezali ruke lisicama od zategnute plastične trake i okačili oko struka po čuturu. Zaputiše se u džunglu.



_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 8:32 am





63.

„Jesi li dobro, tata?”, zabrinu se Džeremi.
Sebastijan odgovori umirujućim namigivanjem, ali njegov sin se nije dao prevariti. Otac je bio sav mokar, drhtao je od groznice, a vrat i lice pokrili su mu crveni pečati.
Bauljali su već dva sata. Naoružani mačetama, dva gerilca krčila su prolaz dok je treći držao zatvorenike na nišanu. Niki je na začelju bila pod Flavijinim nadzorom. Prenosila je mladoj krijumčarki nove koordinate, koje bi ova odmah ubacila u ručni GPS prijemnik. Niki je koristila što je blizu Flavije da povremeno baci pogled na aparat i pratila napredovanje grupe na ekranu. Prema karti koju je proučila u avionu, od olupine ih je delilo još dosta kilometara.
Sada su bili daleko od civilizacije, izgubljeni u gustom šumskom lavirintu. Opasnost je vrebala sa svih strana. Trebalo je izbegavati stabla, korenje, rupe pune vode. Trebalo je umaći zmijama i tarantulama, podneti umor, vrućinu i najezde komaraca, koji su ujedali čak i kroz odeću.
Što su više odmicali, vegetacija je bivala sve nepristupačnija, gušća i lepljivija. Kao u danteovskom kotlu, vrela, šuma je treperila i hučala kroz hiljade dahova. Vazduh je bio zasićen mlakim mirisom u kojem su pulsirale zagušljive note fermentisane zemlje.
Dok su prolazili kroz tunel ispod krošnji, iznenadni tropski pljusak obruši se na džunglu, ali Flavija odbi da stanu. Kiša je potrajala dvadesetak minuta, natopila tlo vodom i dodatno otežala kretanje.
U podne su napravili pauzu, prvu nakon pet sati hoda. Sebastijan se zanosio i samo što se nije onesvestio. Vlaga je sve natapala. Udružena s groznicom, izazivala je gušenje. Popio je svu svoju vodu i umirao od žeđi. Kamila to primeti i pruži mu svoju čuturu, ali on je odbi. Naslonio se na stablo, a zatim podigao glavu da bi video vrhove drveća, koji su dostizali više od četrdeset metara. Vidljivi delovi neba delovali su mu umirujuće.
Udaljeni parčići raja…
Iznenada, oseti snažan svrab: kolonija crvenih mrava uspuzala mu se uz ruku i zavukla u rukav košulje. Pokušao je da ih se oslobodi trljajući se o drvo; sićušni insekti gnječili su se pod pritiskom, ispuštajući crvenu tečnost.
Jedan od čuvara dođe do njega i podiže uvis mačetu. Sebastijan se u panici sklupča. Čovek poseče drvo i pokaza Sebastijanu da popije sok. Iz stabla je curila bela gusta tečnost, koja je imala ukus biljnog mleka, sličan kokosu. Gorila mu preseče traku da bi mogao da napuni čuturu.
Hodali su još sat pre nego što su stigli do mosta koji je Memfis Deker označio na karti.
Ništa.
Nije bilo ničeg posebnog.
Samo isprepletane biljke.
Zelene nijanse množile su se u beskraj.
„Voce acha que eu sou um idiota!”, viknu Flavija.
„Trebalo bi da je ovde neka reka!”, branila se Niki.
Uznemirena, Amerikanka proveri koordinate na ekranu GPS aparata. Kvalitetan prijemnik radio je čak i ispod krošanja. Lampica je pokazivala da je satelitski prijem odličan. U čemu je onda problem?
Posmatrala je pejzaž koji ih je okruživao. Plave ptice s gustim perjem kreštale su kao papagaji. Grupa lenjivaca tražila je osunčane grane da bi osušila krzno posle kiše. Odjednom, Niki pokaza na stablo obeleženo strelicom. Da bi obeležio put, Memfis je mačetom zasekao drvo. Flavija naredi grupi da promeni pravac. Hodali su još desetak minuta pre nego što su stigli do jednog blatnjavog vodenog toka.
Uprkos sušnom periodu, nivo reke nije bio toliko nizak da bi mogli da je pređu peške. Hodali su duž vode ka severu, penjući se postojano i držeći na oku nepomične kajmane koji su opušteno plutali na površini.
Iako je na obalama bilo šiblja, teren je bio daleko prohodniji nego do tada, što im je olakšalo put do jednog visećeg mosta.
Velike lijane bile su vezane jedna za drugu u čvor razapete između dva drveta. Ko je napravio most? Memfis? Malo verovatno. Bilo bi mu potrebno vreme. Možda Indijanci?
Flavija se prva zaputila preko prelaza, zatim su ga, redom, oprezno prešli i ostali članovi grupe. Most se lelujao na dobrih desetak metara iznad reke. Prilikom svakog prelaska, krhka građevina bi se dodatno izlomila, preteći da se sruši. Nakon ove prepreke, hodali su više od jednog sata, zalazeći ponovo u smaragdnu šumu, da bi se probili do novog svetlosnog tunela, retkih mesta u džungli koja su dovoljno otkrivena da sunčevi zraci mogu da zagreju tlo.
„Ovde je!”, reče Niki. „Prema karti, olupina se nalazi na manje od trista metara severoistočno od proplanka.”
„Siga a seta!”, povika jedan od gerilaca pokazujući novo drvo s urezanom strelicom.
„Vamos com cuidado!”, preporuči Flavija vadeći pištolj.
Bilo je malo verovatno da će mesto vrveti od policajaca, ali Flavija je od očevog hapšenja živela u paranoičnom strahu. Prešla je na čelo kolone i preporučila svojim ljudima da budu krajnje obazrivi.
Sebastijanu je bilo teško da pređe preostalih nekoliko metara. Kapci su mu se lepili i curila mu je krv iz nosa. Obuzet drhtavicom, znojio se i svakog časa je mogao da se onesvesti. Ovoga puta ga je migrena, od koje mu je pucala glava, primorala da popusti. U trenutku slabosti, pao je na kolena.
„Levante se!”, urlao je jedan od ljudi prilazeći mu.
Sebastijan obrisa znoj s lica i s mukom se podiže. Popio je nekoliko gutljaja iz svoje čuture, tražeći pogledom Niki i njihovo dvoje dece. Slike su se mutile, ali je mogao da uoči članove porodice priljubljene jedne uz druge, još pod pretnjom oružja Flavijinih plaćenika.
Džeremi je ocu davao znake da pogleda ka odblesku svetlosti. Napola skriveni predmet u šiblju sijao je kao hiljadu baklji. Mladić ga neprimetno podiže uprkos vezanim rukama. Bio je to upaljač od belog zlata u kožnoj futroli. Pregledavši ga, primetio je ukrštene inicijale L. S. na srebrnom poklopcu.
Lorenco Santos…
Bio je to upaljač koji je njegova majka poklonila Santosu! Ubacio ga je u džep, pitajući se otkud on usred džungle.
Zatim je grupa nastavila dalje, provlačeći se stazom koju je Memfis Deker jedva prosekao nekoliko nedelja ranije.
Nakon deset minuta hoda, Flavija još jednom zamahnu mačetom i ukloni poslednju granu.
Ispred njih se ukaza olupina aviona.
Ogromna, neobična i zastrašujuća.



_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 8:33 am





64.

Nastavili su oprezno.
Srebrni trup aviona, dužine preko dvadeset metara, sijao se ispod rastinja. Sletni točkovi otkačili su se od siline udarca, a pilotska kabina zarila se u veliko oboreno stablo, koje je zdrobilo nos letelice. Zaobljeni trup bio je ulubljen, a bočni delovi probušeni oko desetak prozora, koji su se razleteli u paramparčad. Što se tiče krila, slomila su se oba i otkinula od čelične konstrukcije. Avion je sada bio samo stara olupina koju će uskoro pojesti rđa.
Jedino što se u njoj nalazilo 50 miliona dolara.
Najzad, droga…

Bezobrazni osmeh olakšanja ozari Flavijino lice. Potpuno se opustila.
Najzad je uspela da pronađe kokain. Milioni koje će da izvuče prodajom tovara omogućiće joj da oživi kartel Seringeiros! Nije sve to uradila samo zbog novca, već i da bi spasla čast porodice. Pablo Kardoza nikada je nije ozbiljno shvatao. Imao je ljubavi samo za njena dva imbecilna brata, koji će ostatak života provesti u zatvoru zajedno s njim. Jedino je ona bila dovoljno lukava da umakne policiji. Jedino je ona bila dovoljno pametna da pronađe avion. Njenog oca često su zvali Imperatorom. Od sada će ona biti Imperatorka! A njeno carstvo protezaće se od Rija do Buenos Ajresa, preko Karakasa i Bogote…
Dva pucnja odjeknuše u vlažnoj tišini džungle, budeći naglo Flaviju iz njenih snova o veličini. Dvojica gerilaca, koji su krčili put, srušiše se na zemlju pogođeni u glavu, pre nego što su uspeli da načine i najmanji pokret. Skriven u olupini, snajper ih je držao na nišanu kroz jedan prozorčić! Treći metak prozvižda kroz vazduh i okrznu mladu Brazilku, koja se baci na zemlju, prema pušci jednog od članova čete. Larabijevi i sami legoše na zemlju, kotrljajući se po rastinju, sklupčavši se kako bi izbegli zalutale metke.
Odgovor je bio nečuveno žestok. Flavija i njen telohranitelj osuše rafale po trupu aviona, uhvativši ga u unakrsnu vatru. Iz pušaka su izletali plamenovi i varnice. Meci su zviždali na sve strane odbijajući se po kabini uz zaglušujuću lomnjavu.
A onda je, nakon grmljavine, usledila tišina.
,,Eu matei ele!43“, reče vojnik.
Flavija je bila sumnjičava. Siguran u sebe, gerilac neoprezno jurnu preko bočnih vrata koja su vodila u trup. Nakon nekoliko sekundi, izađe veseo i pun ushićenja:
„Ele est morto!44“, objavi pobednički.
S prstom na okidaču, Flavija okupi porodicu Larabi na gomilu.
„Mata-los!45“, naredi svom plaćeniku.
„Todos os quatro?”46
„Sim, se apresse!47“, reče i uđe u kabinu.
Gerilac izvadi pištolj ii futrole i ponovo napuni šaržer. Očigledno mu nije bilo prvi put da izvršava ovu vrstu zadatka. Ne trepnuvši, naredi svojim taocima da kleknu jedni pored drugih u šiblje.
Sebastijan, Niki, Kamila, Džeremi…
On prisloni Džeremiju hladnu cev na potiljak. Dok se nekontrolisano tresao, s prestravljenog mladića cedile su se krupne kapi znoja. Usta mu se iskriviše. Utučen zbog osećaja krivice, užasnut posledicama svojih postupaka, briznu u plač. Hteo je da pomiri svoje roditelje, ali se njegov naivni idealizam pretvorio u horor. Sestra, otac i majka umreće zbog njega.
Gušio se u jecajima.
„Izvinite”, promucao je u trenutku kada je ubica stavio prst na okidač.



_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 8:33 am





65.

Flavija požuri u kabinu aviona. Trup je smrdeo na barut, humus, gorivo i smrt. Prolazila je između sanduka s kokainom, krčeći prolaz do Santosovog tela. Policajac je bio skroz izrešetan. Iz usta mu je curila tamna gusta krv.
Flavija hladno pogleda leš, pitajući se ko je taj čovek i kako je uspeo da pronađe DC-3 pre nje. Kleknula je, izborila se s gađenjem i pretražila unutrašnji džep mrtvačeve jakne. Tražila je novčanik, ali nađe kožnu futrolu u kojoj je bila značka Njujorške policije. Uznemirila se i krenula da ustane kada je primetila metalnu narukvicu oko policajčevog desnog zgloba.
Lisice?
Prekasno. Poslednjim delićem snage, Santos otvori oči, uhvati Flaviju za ručni zglob, zakači joj lisice i zaključa ih jednim potezom.
Uhvaćena u zamku, Brazilka je uzalud panično pokušavala da se oslobodi. Bila je vezana za leš!
„Aurelio! Salva me!48“, urlala je pozivajući svog plaćenika u pomoć.
Povici Narko Barbike prekinuše gerilca u poslu. Spremao se da ubije Džeremija, međutim, sklonio je s njega oružje i požurio u avion da pomogne šefici. Prošao je kroz kabinu i krenuo ka Flaviji.
„Me Uvre!49“, zadihano je govorila.
Aurelio odmah shvati koliku će korist izvući iz te situacije. U očima mu zasja sumanuti plamen. Sve može da bude njegovo! Droga i milioni dolara, moć i poštovanje! Život bez ograničenja…
Podiže glok i stavi cev Flaviji na čelo.
„Sinto muito50“, promrmlja i opali.
Žestina pucnja pokri zvuk dvokrilnih vrata koja je Sebastijan zatvorio na trupu.
Okrenu se ka Niki i glavom joj dade znak da skloni decu u zaklon. Zatim, upali Santosov upaljač i baci ga kroz jedan prozorčić. Rafalna paljba iz pušaka izbušila je trup i probila glavni rezervoar. Natopljen benzinom, dvomotorac odmah buknu u pakleni oganj, čiji se plamen brzo izdigao do najviših grana drveća. Zatim je eksplodirao. Kao bomba.



_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 8:33 am






Dve godine kasnije


Sve je počelo u krvi.
Sve će se završiti u krvi.
Krici.
Nasilje.
Strah.
Bol.
Mučenje je trajalo već nekoliko sati, ali vreme se razvuklo, brišući odrednice kao u grozničavom delirijumu.
Iscrpljena, napeta, zadihana, Niki je otvorila oči i s naporom došla do daha. Opružena na leđima, osećala je zamarajuću toplotu koja joj je klizila po koži, otkucaje srca koje je udaralo u grudima i znoj kako joj obliva lice.
Krv joj je pulsirala u slepoočnicama, pritiskajući lobanju i muteći joj vid. Ispod bleštećeg neonskog svetla razaznavala je, u delićima, zastrašujuće slike: špriceve, metalne instrumente, maskirane dželate koji su igrali predstavu bez reči, razmenjujući samo saučesničke poglede.
Novi talas iz dubine podiže joj stomak. Na ivici gušenja, ona proguta krik. Bilo joj je potrebno da predahne, da uhvati kiseonik, ali sada je morala da ide do kraja. Uhvatila se za rukohvate pitajući se kako je izdržala šok prvi put, pre sedamnaest godina. Sebastijan je pored nje izgovorio nekoliko reči utehe, ali ona ih nije čula.
Pukao joj je vodenjak, a zatim su se kontrakcije ubrzale i pojačale. Ginekolog joj je opipao stomak. Babica joj je pomogla da dođe do vazduha, podsećajući je da zadrži dah kada se pojavi kontrakcija. Niki sačeka da prođe bol, a zatim se nape iz sve snage. Doktor je izvukao bebinu glavu, zatim polako i ramena i ostatak tela.
Dok je novorođenče puštalo svoj prvi krik, Sebastijan se široko osmehnu stežući ženi ruku.
Lekar baci pogled na ekran za praćenje otkucaja Nikinog srca.
Zatim se nagnu da proveri da li je drugi blizanac okrenut glavom nadole. I da pripremi Niki za drugi porođaj.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Mustra taj Uto Jul 03, 2018 8:34 am


Objašnjenja


[←1] Strad mesečni magazin usko specijalizovan za gudačke instrumente
[←2] Orig. preppy kolokvijalizam koji 15 SAD označava izgled i životni stil učenika elitnih privatnih škola (nastalo od preparatory school) ili učenika privatne škole, budući da za njih važe stroga pravila odevanja. (Prim. prev.)
[←3] BWAC skr. od Brooklyn Waterfront Artists Coalition, odnosno Koalicija umetnika s Bruklinskog keja. (Prim. lekt.)
[←4] U trkama motocikala s prikolicom, suvozača u prikolici zovu akrobata jer on u krivinama mora da se izvija i pravi akrobacije da bi održao motocikl u ravnoteži
[←5] CARD skr. od Child Abduction Rapid Deployment odnosno Odeljenje za brzo reagovanje na otmice dece. (Prim. prev.)
[←6] Lat. in extremis na kraju, u poslednjem času. (Prim. prev.)
[←7] Lat. Scientia potestas est Znanje je moć. (Prim. prev.)
[←8] Uslov bez kog se ne može, neophodan uslov.
[←9] Orig. My Fair Lady.
[←10] RATP skr. od Regie Autonome des Transports Parisiens odnosno preduzeće za javni transport u Parizu. (Prim. lekt.)
[←11] Fr. La Langue au chat izraz kojim označava odustajanje od pogađanja zagonetke, odgovara srpskom Predajem se! (Prim. prev.)
[←12] Žan Renoar.
[←13] Mesto zločina zabranjen pristup
[←14] IAFIS skr. od Integrateđ Automated Fingerprint Identification System Integrisani sistem za automatsku identifikaciju otisaka prstiju. (Prim. prev.)
[←15] Nije pronađeno podudaranje
[←16] Orig. melting pot doslovno laboratorijski tigl, lonac za topljenje supstanci. Termin za naselja u gradu gde se slivaju doseljenici sa svih strana i gde se mešaju kulture i jezike, kao u loncu, obično s vremenom dajući neki prepoznatljiv kulturni ambijent nastao stapanjem različitih elemenata. (Prim. lekt.)
[←17] Zovem se Sebastijan Larabi. Ovo je slika mog sina Džeremija. Kidnapovan je ovde pre dva dana. Da li ste čuli bilo šta o njemu? (Prim. Prev.)
[←18] Da li ste sigurni? Pogledajte video-snimak! (Prim. prev.)
[←19] Da li ste videli ovog momka? Da li ste videli ovog momka? (Prim. prev.)
[←20] To je Džeremi, zar ne? (Prim. prev.)
[←21] To je Džeremi, zar ne? / Da! To je moj sin! Da li ste ga videli? (Prim. prev.)
[←22] Zovem se Jusef. / Ja sam iz Tunisa. Da li ste videli mog sina? Da. Mislim da jesam. Pre dva dana… / Gde? (Prim. prev.)
[←23] Divna si! Tako seksi! Tako glamurozna… (Prim. prev.)
[←24] Posao kao i uvek; ili: Ništa novo. (Prim. prev.)
[←25] Moj rođak? O čemu govorite? (Prim. prev.)
[←26] Mislim da vam je vaš rođak uzeo pasoš. (Prim. prev.)
[←27] Orig. WASP skr. od White Anglo-Saxon Protestant beli anglosaksonski protestant (BASP). (Prim. prev.)
[←28] Vi ste tako divan par! (Prim. Prev)
[←29] U SAD je prodaja alkohola maloletnicima zabranjena, kao i konzumiranje alkohola na javnim mestima.
[←30] Nisam očekivala da ću te ovde sresti!
[←31] Mislim da ste mepomešali sa nekim…
[←32] Šališ se! Hoćeš da kažeš da me se ne sećaš?
[←33] Smirite se. / Šta vi, dođavola, radite u mojoj kući!
[←34] Grad u departmanu Sena i Marna, u kojem se nalazi Visoka škola za policijske oficire.
[←35] Jedna od najvećih južnoameričkih avio-kompanija.
[←36] Aluzija na pesmu Garota de Iponema kompozitora Antonija Karlosa Hobima. Englesku verziju teksta The Girlfrom Ipanema, koja je postala poznata širom sveta, napisao je Norman Gimbel.
[←37] Favela sirotinjske i obično divlje četvrti u velikim gradovima Latinske Amerike. (Prim. lekt.)
[←38] Port. Cidade maravilhosa, nadimak Rio de Zaneira i naziv nezvanične himne grada. (Prim. prev.)
[←39] Zdravo, ja sam Betina. Mogu li da vam pomognem? (Prim. prev.)
[←40] Orig. ca’ipirinha koktel od kašase (rum od šećerne trske), šećera i limete. (Prim. prev.)
[←41] U Riju se terminom asfalt nazivaju četvrti u blizini mora, u kojima žive bogatiji slojevi stanovništva, dok se pod terminom brda (morros) podrazumevaju siromašni delovi grada na padinama brda favele.
[←42] Mešavina repa i fanka sa sirovim tekstovima, tipičnim za siromašna naselja u Riju. Naziva se još rio fank i favela fank.
[←43] Ubio sam ga!
[←44] Mrtav je!
[←45] Ubij ih!
[←46] Sve njih!
[←47] Da, požuri!
[←48] Aurelio! Spasi me!
[←49] Oslobodi me!
[←50] Žao mi je.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gijom Muso - Sedam godina kasnije

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 5 od 5 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu