Londonski mostovi - Džejms Paterson

Strana 9 od 9 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Ići dole

Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 12:49 pm

First topic message reminder :



Dva najveća zlikovca koja je smislio Džejms Paterson sada u istoj knjizi!

Samo nekoliko minuta pošto su vojnici evakuisali naselje u Nevadi, bomba ga je sasvim uništila. Aleks Kros, agent FBI-ja, na odmoru dobija poziv: za bombu je odgovoran Vuk. Nadmoćni zločinac i jedan od Krosovih najvećih smrtnih neprijatelja preti da razori velike gradove, među kojima su i London, Pariz i Njujork. Dokazni materijal otkriva da je u zločin umešan nemilosrdni ubica poznat pod nadimkom Lasica. Je li moguće da ta dva mračna genija rade zajedno? S rokom od samo četiri dana da spreči nezamislivu propast, Kros se upušta u zapanjujuće opasnosti. Sve vreme se primiče razornoj istini o Vukovom identitetu, što možda neće preživeti.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 2:33 pm






Sto dvadeseto poglavlje




POBEDILI SMO!
Sledećeg jutra sam odleteo helikopterom u Kvantiko, zajedno s Nedom Mahonijem i nekolicinom članova njegove blistave ekipe. Dok su tamo slavili Vukov sunovrat, ja sam samo hteo da se vratim kući. Nani sam već bio poručio da ne vodi decu u školu, jer svi smo slavili.
Pobedili smo!
Vožnju autom od Kvantika do Vašingtona iskoristio sam da koliko-toliko dođem k sebi. Od onog časa kad sam se najzad približio kući, pogotovo kad sam je već video pred sobom, ako ništa drugo, barem sam počeo da prepoznajem samog sebe.
Niko nije izašao na verandu da me dočeka. To znači da me Nana i klinci nisu primetili. Rešio sam da ih iznenadim.
Pobedili smo!
Ulazna vrata nisu bila zaključana, pa sam ušao unutra. Neka svetla su bila upaljena, ali nikog nisam video.
Možda su oni mene hteli da iznenade?
Vrlo tiho sam se došunjao do kuhinje. Svetlo je bilo upaljeno, sto je bio postavljen za večeru, ali ni tu nije bilo nikoga.
Malo sam se začudio. Ovo nije uobičajeno. Odnekud je iskrsla mačka Rouzi i, mjaučući, počela da se češe o mene.
Najzad sam počeo da dozivam:
„Stigao sam! Tata je došao kući! Gde ste svi? Vratio sam se iz rata.“
Pohitao sam uz stepenice, ali ni gore nikog nisam zatao. Potražio sam cedulju s nekakvom porukom. Nije je bilo.
Sjurio sam se dole, pogledao u zadnje dvorište, zatim spreda, levo i desno po Petoj ulici. Nigde žive duše. Gde su Nana i deca? Znaju da treba da dođem.
Vratio sam se unutra i telefonirao na nekoliko mesta na kojima bi mogli da budu. Nana uvek ostavlja poruku, čak i kad odu na kraće od sata, a sad su me i očekivali.
Odjednom mi je pozlilo. Sačekao sam još pola sata pre nego što sam se javio nekim ljudima u Huverovoj zgradi. Počeo sam od Tonija Vudsa i direktorove kancelarije. U međuvremenu, opet sam pretražio kuću, ne našavši ništa neobično.
Stigao je tim tehničara. Ubrzo mi je jedan od njih prišao u kuhinji.
„U dvorištu smo otkrili otiske stopa, izgleda muških. U kuću je nedavno uneto nešto zemlje.
Mogao je biti neki majstor za popravke ili dostava hrane, ali svakako je sveže.“ To je sve što su našli tog popodneva. Nikakvog drugog traga.
Sampson i Bili su došli uveče. Sedeli smo zajedno i čekali. Makar da neko pozove, nešto za šta bismo mogli da se uhvatimo. Nešto što bi mi dalo izvesnu nadu. Sampson je prvi otišao. Bili je

sedela sa mnom do deset.
Svu noć sam probdeo. Ništa se nije desilo, niko me nije pozvao. Ni reči o Nani i deci. Razgovarao sam sa Džemilom preko mobilnog telefona, i pomoglo je, ali ne dovoljno. Te noći mi ništa nije moglo pomoći.
Konačno, rano izjutra, našao sam se pred ulaznim vratima, odakle sam mutnim pogledom zurio levo i desno po ulici. Prisetio sam se da sam se ovoga uvek najviše plašio. Da ne ostanem sam, bez igde ikoga, dok su oni koje najviše volim u užasnoj opasnosti.
Izgubili smo.






_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 2:33 pm





Sto dvadeset prvo poglavlje




PETOG DANA STIGAO je imejl. Jedva sam uspeo da ga pročitam. Dok sam gledao u njega, činilo mi se da ću povraćati. Aleks, pisalo je,

Iznenađenje, dragi dečko.
Nisam ja u stvari tako surova i bezdušna osoba kao što, može biti, zamišljaš. Oni stvarno surovi, oni stvarno nerazumni, oni kojih svi valja da se plaše, uglavnom se nalaze u tvojim Sjedinjenim Državama i u Zapadnoj Evropi. Novac koji sad imam pomoći će da ih zadržimo, njih i njihovu pohlepu. Veruješ li ti u to? Trebalo bi da veruješ. Zašto ne bi verovao?
Hoću da ti zahvalim za ono što si učinio za mene, ali i za Hanu, Danijelu i Jozefa. Dugujemo ti nešto, a ja plaćam svoje dugove. Za mene „ti si običan komarac, ali si barem komarac". Porodica će ti se danas vratiti. Sad smo kvit. Nikad me više nećeš videti. Ni ja tebe više ne želim da vidim. Ako se vidimo, umrećeš. To ti obećavam.
Klara Černohoska, Vuk







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 2:34 pm







Sto dvadeset drugo poglavlje




NISAM MOGAO DA pređem preko toga, a nisam ni hteo. Vuk mi je upao u kuću, oteo mi porodicu. I nema veze što su se vratili neozleđeni. Moglo bi opet da se desi.
Narednih nekoliko nedelja proveravao sam, uzduž i popreko, nove poslovne veze između Biroa i CIA. Nagovorio sam i Rona Bernsa da ih još više pritisne. Petnaestak puta sam putovao do sedišta CIA u Langliju, razgovarao sa svakim na koga bih naišao, od nižih analitičara do samog novog direktora Džejmsa Dauda. Pokušavao sam da saznam sve u vezi s Tomasom Virom i agentom KGB-a kome je pomogao da napusti Rusiju. Bilo mi je potrebno da saznam sve što i on zna. Da li je tako nešto uopšte moguće? Nisam verovao, ali me to nije sprečilo da pokušam.
Onda su me jednog dana pozvali gore u Bernsovu kancelariju. Kad sam stigao, zatekao sam Bernsa kako me čeka u sobi za konferencije s novim direktorom CIA. Nešto se krčkalo. Moglo je da bude nešto dobro, ali je moglo da bude i nešto veoma loše.
„Samo izvoli, Alekse“, obratio mi se Berns srdačno, kao i uvek. „Moramo da porazgovaramo."
Ušao sam i seo naspram ove dvojice budža. Obojica su bila samo u košuljama, kao da su upravo priveli kraju neki dug i zamršen zadatak. O čemu se radi? O Vuku? O nečem drugom, o čemu ne bih ni voleo da znam?
„Direktor Daud bi voleo da ti saopšti nešto“, počeo je Berns.
„Tako je, Alekse“, prihvatio je Daud, njujorški advokat koji je neočekivano izabran za direktora CIA. Karijeru je počeo u Njujorškoj policiji, a potom se na nekoliko godina otisnuo u vode privatne prakse. „Još se privikavam na novi posao. Trudim se da se snađem u Langliju. Izgleda da je istraga donela ploda. Mnogo truda i vremena ulažemo u istragu svega što ima veze s direktorom Virom.“
Daud je pogledao Bernsa i nastavio:
„Sve je tu uglavnom dobro, odlična službena biografija. Takvo kopanje po arhivima ne dopada se svim ’starim ratnicima’ tamo u Virdžiniji. Ali iskreno, boli me dupe šta oni misle.
Rusa po imenu Anton Hristjakov regrutovali smo i izveli iz Rusije 1990. godine. Taj čovek je Vuk. U to smo prilično sigurni. Prebačen je u Englesku, gde se upoznao s nekoliko naših agenata, uključujući i Martina Lodža. Potom je preseljen u kuću pored Vašingtona. Samo šačica ljudi znala je njegov identitet. Većina ih je sad mrtva, među njima i Vir.
Na kraju smo ga prebacili u grad koji je sam izabrao, u Pariz. Tamo se našao sa svojom porodicom - majkom i ocem, ženom i dva sina, od devet i dvanaest godina.
Stanovali su na dva bloka od Luvra, u jednoj od ulica koje su pre nekoliko nedelja uništene. Cela porodica mu je devedeset četvrte ubijena, ali je on preživeo. Može biti da je napad izvela ruska vlada, ali nismo sasvim sigurni. No, neko je svakako otkrio njegovo boravište onima koji nisu želeli da on živi. Napad se verovatno odigrao baš na onom mostu preko Sene koji je sada uništen.“
„On je za to okrivio CIA i Toma Vira“, ubacio se Berns. „Krivio je i vlade nekih država. Možda je od toga poludeo, đavo će ga znati. Uključio se u mafiju i brzo napredovao. Ovde u Americi, verovatno u Njujorku.“

Berns se zaustavio. Daud ništa nije dodao. Gledali su u mene.
„To znači da nije Klara. Šta još znamo u vezi s Hristjakovom?“
Daud je digao ruke. „Imamo neke beleškice u arhivi, ali bezmalo nikakve. Znali su ga neki od glavešina mafije, ali izgleda da su svi oni sad mrtvi. Može biti da sadašnji vođa mafije u Bruklinu zna nešto. U Parizu postoji još jedan mogući kontakt. Radimo na dva fronta u Moskvi.“
Zavrteo sam glavom.
„Ne zanima me koliko će trajati. Moram da ga se dočepam. Kažite mi sve što imate.“
„Bio je blizak sa sinovima. Možda ti je zato poštedeo porodicu, Alekse“, kazao je Berns, „kao i moju.“
„Poštedeo mi je porodicu da bi pokazao koliko je jak, koliko je nadmoćan nad svima nama.“
„Stiska gumenu lopticu“, rekao je Daud. „Crnu lopticu.“ Nisam odmah shvatio.
„Molim, šta ste to rekli?“
„Jedan od sinova pred smrt mu je poklonio gumenu lopticu za vežbu. Za rođendan. U jednoj od naših beležaka stoji da Hristjakov pritiska tu lopticu kad se naljuti. Isti izvor navodi da voli da nosi bradu. Ako je verovati glasinama, nije više u vezi ni sa jednom ženom. Sve su to parčići, Alekse. To je sve što imamo. Žao mi je.“
Bilo je i meni žao, ali nema veze. Uhvatiću ga nekako.
Stiska gumenu lopticu. Nosi bradu.
Porodica mu je pobijena.




_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 2:34 pm







Sto dvadeset treće poglavlje




POSLE ŠEST NEDELJA otputovao sam u Njujork. Peto putovanje van grada zaredom. Tolja Bikov je tokom poslednjih nekoliko godina bio na vrhu ili pri vrhu bandi Crvene mafije u Njujorku, naročito u okolini Brajton Biča. Pre toga je bio na čelu moskovske mafije i kao takav bio je najjači ruski gangster koji se doselio u Ameriku. Krenuo sam da se vidim s njim.
Po sunčanom, za ovo doba godine neobično toplom vremenu, Ned Mahoni i ja uputili smo se do Mil Neka na Zlatnoj obali Long Ajlenda. Prolazili smo kroz gusto pošumljeni predeo, uskim putem bez trotoara.
Stigli smo na Bikovljevo imanje nenajavljeni, s još dvanaestoricom agenata. Imali smo nalog. Sve je vrvelo od telohranitelja što me je navelo da razmišljam o tome kako neko može tako da živi. Valjda je to bio jedini način da ostane u životu.
Sama kuća je vrlo velika, trospratna kolonijalna vila, s predivnim pogledom na moreuz koji je preko vode dosezao sve do Konektikata. Uz nju je bio ukopan ogroman bazen s vodopadom, kućicom za čamce i sopstvenim dokom. Nadnica za greh?
Bikov nas je čekao. Iznenadilo me je to što je izgledao kao umoran starac. Imao je sitne oči na rošavom, gojaznom licu. Bio je odvratno debeo, mora da je imao blizu sto četrdeset kilograma. Teško disanje često je prekidano razdirućim kašljem.
Rekli su mi da uopšte ne govori engleski.
„Hoću da saznam sve o čoveku koga zovu Vuk“, rekao sam čim sam se smestio preko puta njega za prostim drvenim stolom. Prevodio je jedan od naših agenata iz Njujorka, mladi Amerikanac ruskog porekla.
Tolja Bikov je protegao vratinu, zaklimatao glavom napred-nazad, dok nije najzad kroz stisnute vilice procedio nekoliko reči na ruskom.
Prevodilac je slušao, pa se okrenuo meni.
„Kaže da samo traćite vreme, i sebi i njemu. Zašto odmah ne odete? On samo zna za Peću i vuka.
Druge vukove ne zna.“
„Nećemo otići. I FBI i CIA će se vrzmati oko njega i njegovih poslova dok god ne pronađemo Vuka. Tako mu reci.“
Agent je preveo na ruski, a Bikov mu se nasmejao u lice. Odgovorio je nešto pomenuvši Krisa Roka.
„Kaže da ste smešniji od Krisa Roka. Voli Krisa Roka i uopšte voli političku komediju."
Ustao sam, klimnuo Bikovu i izašao iz sobe. Od prvog susreta nisam više ni očekivao. Tek smo se upoznali. Doći ću ja opet, pa opet i opet ako treba. Ovo mi je sad bio jedini posao. Umeo sam da budem veoma, veoma strpljiv.







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 2:34 pm




Sto dvadeset četvrto poglavlje




NEKOLIKO MINUTA KASNIJE izašao sam iz velike kuće, rame uz rame s Nedom Mahonijem. Smejali smo se našem prvom razgovoru s domaćinom. Dovraga, ništa nam drugo nije preostalo.
Tad sam nešto opazio. Pogledao sam malo bolje i - nisam se prevario.
„Zaboga, Nede. Pogledaj."
„Šta to?“ Osvrtao se levo-desno, ali nije video ono što sam ja video. Potrčao sam, a noge su mi klecale.
„Šta? Alekse, šta ti je? Alekse!“, vikao je za mnom.
„To je on!“
Oči su mi bile prikovane za jednog od telohranitelja. Crni sako i košulja, bez kaputa. Stajao pod velikim zimzelenim drvetom i gledao kako ga gledamo. Spustio sam pogled na njegovu šaku.
Držao je crnu lopticu, dosta pohabanu. Stiskao ju je. Tad mi je bilo jasno. Prosto sam znao da to mora biti gumena loptica koju je Vuku poklonio sin pred smrt. Čovek je imao bradu i gledao me je u oči.
Zatim je potrčao.
Opet sam viknuo Nedu:
„To je naš čovek! To je Vuk!“
Trčao sam preko travnjaka, brže nego što sam mislio da mogu. Računao sam da je Ned iza mene. Video sam kako Rus uskače u crveni kabriolet. Upalio je motor. Ne, zaboga ne, pomislio sam.
Sručio sam se na prednje sedište pre nego što je ubacio menjač u brzinu. Pogodio sam ga kratkim, snažnim direktom u nos. Krv mu je pokuljala po sakou i košulji. Znao sam da sam mu slomio nos. Udario sam još jednom, u vilicu.
Širom sam otvorio vozačka vrata. Pogledao me je. Iz očiju mu je izvirala hladna inteligencija. Takve oči nikada nisam video. Potpuno prazne. Neljudske. Tako je za njega rekao francuski predsednik.
Da li je on bio pravi Tolja Bikov? To mi sad nije bilo važno. Bio je to Vuk. Videlo se to u tim očima, samopouzdanju, aroganciji, ali više od svega u mržnji prema meni i svakome.
„Loptica“, progovorio je. „Znao si za lopticu. Dobio sam je od sina. Čestitam ti.“
Čudno mi se osmehnuo, a onda je zagrizao nešto što mu je već bilo u ustima. Činilo mi se da znam šta se upravo dogodilo. Očajnički sam pokušao da mu otvorim usta. Čvrsto je stisnuo vilice. Odjednom je nenormalno iskolačio oči pune bola. Otrov. Progutao je otrov.
Najzad je otvorio usta i zaurlao iz sveg glasa. Bela pena pomešana s pljuvačkom slivala mu se niz bradu. Ponovo je zaurlao. Telo je počelo da mu se grči. Nisam više mogao da ga držim. Odgurnuo sam se i odvojio od njegovog malaksalog tela.
Pokušao je da nabije šaku u grlo, da izazove povraćanje. Grčevi, samrtni ropac, potrajali su još nekoliko groznih minuta. Nisam mogao, a ni hteo, ništa da učinim, samo sam ga posmatrao.

Na kraju se desilo. Vuk je umro na prednjem sedištu svog kabrioleta, jednog od mnogobrojnih skupocenih automobila.
Kad se sve završilo, sagnuo sam se i uzeo gumenu lopticu. Stavio sam je u džep. Ubice koje sam hapsio zvale bi to trofej.
Bilo je gotovo i bilo je vreme da idem kući. Valjda. Imao sam o čemu da razmišljam, valjalo je štošta promeniti u životu. Tu me je stigla jedna neprijatna misao: Počeo sam i trofeje da skupljam.
Ali imao sam još jednu, mnogo važniju misao: Dejmon, Dženi, mali Aleks, Nana. Kuća.
Vuk je mrtav. Video sam ga kako umire.
Ponavljao sam to sebi dok najzad nisam poverovao.











_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 2:34 pm

O autoru



Džejms Paterson je prema Ginisovoj knjizi rekorda pisac s najviše bestselera na listi Njujork tajmsa. Otkad je za svoj prvi roman dobio nagradu „Edgar Alan Po“ 1977, Džejms Paterson je prodao preko 240 miliona primeraka svojih knjiga. Autor je romana o Aleksu Krosu, liku iz najpoznatijeg detektivskog serijala u poslednjih četvrt veka, u koji se ubrajaju i Poljubi devojke i Prikrade se pauk. Gospodin Paterson takođe piše izuzetno čitane romane o Ženskom klubu za rešavanje ubistava u San Francisku, i najprodavaniji njujorški detektivski serijal svih vremena o detektivu Majklu Benetu.
Džejms Paterson piše i za mlađe čitaoce, a među nagrađivanim delima jesu serijali Maksimum Rajd, Danijel Iks i Veštice i čarobnjaci. Knjige iz sva tri serijala bile su ukupno preko 220 nedelja na listi najprodavanijih knjiga u zemlji, a nastavci su pretočeni u holivudske serije.
Životna strast koju Džejms Paterson oseća prema knjigama i čitanju ponukala ga je da otvori internet stranicu ReadKiddoRead.com, kako bi roditeljima pomogao da što lakše dođu do najboljih knjiga za svoju decu. Paterson živi s porodicom u Floridi i izdržava se od pisanja.


1 Strategic Information and Operations Center - Centar za strateške informacije i operacije. (Prim. prev.)

2 Hostage Reserve Team - Tim za spasavanje talaca. (Prim. prev.)

3 London Bridge is falling down... Engleska pesmica za decu, nastala krajem srednjeg veka. (Prim. prev.)

4 Istoimena kratka pripovetka Hermana Melvila, pisca Mobi Dika. (Prim. prev.)
5 Franc.: Dobro veče, gospodine. (Prim. prev.)
6 Franc.: Volim te... I ja tebe volim. (Prim. prev.)
7 Franc.: Doviđenja, prijatelji. (Prim. prev.)
8 Franc.: direktor javne bezbednosti. (Prirn. prev.)

9 Franc.: traganje, podrška, posredovanje i zastrašivanje. (Prim. prev.)
10 Franc.: svečana sala. (Prim. prev.)
11 Drug Enforcement Administration - služba za borbu protiv narkotika. (Prim. prev.) 12 Mešavina vode, šećera i marihuane. (Prim. prev.)

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65857
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 9 od 9 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu