Londonski mostovi - Džejms Paterson

Strana 2 od 9 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći

Ići dole

Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 12:49 pm

First topic message reminder :



Dva najveća zlikovca koja je smislio Džejms Paterson sada u istoj knjizi!

Samo nekoliko minuta pošto su vojnici evakuisali naselje u Nevadi, bomba ga je sasvim uništila. Aleks Kros, agent FBI-ja, na odmoru dobija poziv: za bombu je odgovoran Vuk. Nadmoćni zločinac i jedan od Krosovih najvećih smrtnih neprijatelja preti da razori velike gradove, među kojima su i London, Pariz i Njujork. Dokazni materijal otkriva da je u zločin umešan nemilosrdni ubica poznat pod nadimkom Lasica. Je li moguće da ta dva mračna genija rade zajedno? S rokom od samo četiri dana da spreči nezamislivu propast, Kros se upušta u zapanjujuće opasnosti. Sve vreme se primiče razornoj istini o Vukovom identitetu, što možda neće preživeti.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:01 pm






Petnaesto poglavlje




DŽEFRI ŠEFER je punom brzinom vozio tamnoplav oldsmobil katlas kroz pustinju. Nije bio u onom džetu koji je odleteo iz Velsa u Nevadi. To bi bilo prelako. Lasice uvek imaju nekoliko izlaza za bekstvo.
Dok je vozio, razmišljao je kako je onaj neobično genijalan plan u pustinji uspeo i da su svakako, u slučaju da sve ne ide kako treba, imali rezervni plan. Saznao je i da se doktor Kros, sad pri FBI-ju, pojavio u Nevadi.
Je li i to deo opšteg plana? Nadao se da jeste. Samo zašto Kros? Šta je Vuk naumio s njim?
Lasica se konačno zaustavio u Falonu u Nevadi, gde je trebalo da nađe sledeću vezu. Nije znao ko mu je veza, ni za šta ni kuda ova operacija vodi. Znao je samo svoju kockicu - i izričito naređenje da se javi iz Felona kako bi dobio nova uputstva.
Stoga je postupio po naređenju, prijavio se u hotelu Best in i otišao pravo u sobu. Poslužio se mobilnim telefonom, za koji je dobio uputstva da ga uništi čim završi razgovor. A razgovor je bio kratak, bez trošenja vremena na ljubaznostii nepotrebne reči. Samo predstojeći posao.
„Ovde Vuk“, čuo je glas čim je dobio vezu, pa se upitao je li to zaista on. Načuo je kako Vuk koristi imitatore, pa i dvojnike. Svakog sa po kockicom mozaika.
Zatim je čuo nepovoljnu vest.
„Pukovniče Šeferu, videli su te. Videli te i slikali kod Sanrajz Velija. Jesi li to znao?“ Šefer je to pokušao da porekne, ali ga je onaj glas presekao. „Upravo gledamo te slike. Tako su pratili bronko do Velsa. Stoga smo ti rekli da promeniš vozilo pred gradom i odvezeš se do Falona. Za svaki slučaj.“
Šefer nije znao šta da kaže. Ko je mogao da ga vidi usred one nedođije? Zašto je tamo došao i Kros?
Vuk se na kraju nasmejao.
„Ne zamaraj lepu glavu, pukovniče. I trebalo je da te vide. Onaj što je slikao radi za nas.
Ujutro produži do sledećeg mesta gde te čeka veza, a večeras se provedi u Falonu. Razmrdaj varoš. Hoću da odeš i ubiješ nekog u pustinji. Onako kako ti umeš. Ovo je naređenje.“





_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:01 pm







Šesnaesto poglavlje




IZ SATA U SAT sam se osećao sve poraženije i napetije, a i opšta zbrka u ovom slučaju je sve više rasla. Nikad dosad nisam doživeo ovakvu zbrku, ni brzinu kojom se ona stvara.
Gotovo čitav dan posle bombardovanja, ništa nismo imali do rupe u pustinji i dva-tri sumnjiva traga. Razgovarali smo s trista i nešto stanovnika Sanrajz Velija, ali niko od preživelih nije ništa znao. Ništa neobično se nije događalo pre bombardovanja, niko nepoznat nije nailazio. Nismo pronašli vojna vozila niti smo otkrili odakle su došla. Ono što se dogodilo u Sanrajz Veliju uopšte nije imalo smisla. A nije imalo smisla ni to što je tamo bio Šefer. No to nas je, naravno, uzdrmalo.
Još niko nije dojavio da je odgovoran za taj napad.
Dva dana kasnije nisam imao šta više da radim u pustinji, pa sam se odvezao kući, u Vašington.
Kad sam stigao, na prednjem tremu su me čekali Nana, deca, čak i mačka Rouzi.
Svuda pođi, kući dođi. Što li se nisam uzeo u pamet i ostao ovde?
„Baš lepo“, rekao sam, ozareno se penjući uz stepenice. „Komitet za doček. Izgleda da sam svima nedostajao? Otkad sedite napolju i čekate me?“
Nana i deca su zavrteli glavama gotovo istovremeno, pa sam nanjušio neku zaveru.
„Naravno da nam je drago što te vidimo, Alekse", progovorila je Nana i konačno se nasmešila.
Zapravo, svi su se nasmešili. Sigurno su se zaverili.
„Prešli smo te!“, uzviknula je desetogodišnja Dženi. Na glavi je imala heklani šeširić ispod kog su joj visile pletenice. „Naravno da smo ti komitet za doček. Naravno da si nam nedostajao, tatice. Kome ne bi nedostajao?"
„Gadno smo te prešli!“, ubacio se Dejmon s ograde. Imao je dvanaest godina i tako i izgledao.
Nosio je majicu „šon džon“, farmerke uskih nogavica, moderne patike.
Upro sam prst u njega.
„Daću ja tebi što mi lomiš ogradu na tremu.“ Onda sam se i ja nasmešio i rekao: „Prešao sam te!“
Zatim sam morao da odgovorim na svakakva pitanja o malom Aleksu i da im na foto-aparatu pokazujem desetine slika našeg voljenog čovečuljka.
Sad su se svi već smejali, što je bolje, a meni je zaista bilo drago što sam stigao kući iako sam iščekivao vesti u vezi sa bombardovanjem u Nevadi i o Šeferovoj umešanosti.
Nana mi je priredila večeru, a posle divnog pečenog pileta s belim i crnim lukom, limunom, tikvom i pečurkama, čitava porodica je prionula na sređivanje, pa na činije sladoleda. Dženi se pohvalila crtežom u tušu svojih idola Venus i Serene Vilijams. Bio je zaista sjajan. Na kraju smo na televiziji gledali Vašington vizardse. Kasnije smo jedno po jedno polako krenuli u krevet, prvo se izgrlivši i izljubivši. Prelepo. Neuporedivo bolje od jučerašnjeg dana i, mogao sam se opkladiti, lošije od sutrašnjeg.






_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:02 pm





Sedamnaesto poglavlje




OKO JEDANAEST sam se konačno i ja popeo uz stepenice do radne sobe na tavanu. Dvadesetak minuta sam iščitavao podatke koje sam skupio o Sanrajz Veliju pripremajući se za sutra, pa sam pozvao Džemilu u San Francisko. Poslednja dva dana pokušao sam da je dobijem nekoliko puta, ali uglavnom sam bio prezauzet. Pretpostavio sam da se sad vratila s posla. Ipak sam samo dobio poruku automatske sekretarice. Ne volim da ostavljam glasovne poruke, pogotovo pošto sam ih već nekoliko ostavio, ali ipak sam rekao: „Ćao, ovde Aleks. Još se trudim da te ubedim da mi oprostiš za ono što se dogodilo na aerodromu u San Francisku. Ako budeš uskoro htela da dođeš na istok, kupiću ti avionsku kartu. Uskoro ću te opet zvati. Nedostaješ mi, Džem. Ćao.“
Prekinuo sam vezu pa uzdahnuo. Opet sam uprskao. Još kako. Zašto bih to radio?
Sišao sam i pojeo ogromno parče kukuruznog hleba koji je Nana napravila za sutra. Zbog toga sam se osećao još gore, pekla me je savest zbog neumerenog jela. Seo sam na stolicu s mačkom Rouzi u krilu i gladio je.
„Ti me voliš, jelda? Jelda, Rouzi? Baš sam dobar?“
Telefonski pozivi nisu prestali te večeri. Samo što je prošla ponoć, javio mi se agent Fred Vejd s kojim sam radio u Nevadi. Smatrao je da ima nešto što bi me zanimalo.
„Upravo nam je ovo stiglo iz Felona. Pre dve noći je službenica na recepciji Best ina silovana i ubijena. Telo joj je nađeno u žbunju blizu motelskog parkirališta. Kao da je namerno ostavljeno da ga nađemo. Dobili smo opis gosta koji odgovara tvom pukovniku Šeferu. Nema potrebe da napominjem kako je odavno otišao iz Felona.“
Tvom pukovniku Šeferu. To je sve kazivalo, zar ne? Odavno je otišao iz Felona. Naravno da je otišao.






_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:02 pm






Osamnaesto poglavlje




TE NOĆI se nisam naspavao. Mislim da sam imao grozne košmare s Lasicom. I uništenjem Sanrajz Velija.
Rano sledećeg jutra trebalo je da potpišem odobrenje da deca idu na izlet u Nacionalni akvarijum u Baltimoru. Potpisao sam ga u pola pet, mnogo pre nego što su poustajali, dok je kućom još vladao mrak. Zatim sam se išunjao na posao. Nisam se pozdravio s njima, što mi se nije dopalo, ali ostavio sam im poruke. Kakav sjajan ćale, zar ne?
Odvezao sam se do posla uz pesme Ališe Kiz i Kalvina Ričardsona s diska, što je dobro društvo za put i sve ono što me čeka.
Tih dana su iz sedišta FBI-ja u Vašingtonu isterani dinosaurusi. Od jedanaestog septembra Biro se izuzetno promenio - od onog što su ljudi smatrali za istražnu organizaciju koja uglavnom reaguje na nešto, do mnogo aktivnije i efikasnije. Najveća novina u Huverovoj zgradi, softverski paket vredan šest miliona dolara, obuhvatao je i bazu podataka od četrdeset miliona stranica o terorizmu, i to još od podmetanja bombi u Svetskom trgovinskom centru devedeset treće.
Zasuti smo informacijama, kucnuo je čas da proverim vredi li išta od toga.
Tog jutra okupilo nas se desetak oko slučaja Sanrajz Veli na petom spratu u upravi Centra za strateške informacije i operacije. Uništenje naselja zavedeno je kao „velika pretnja“, mada nismo mogli da procenimo je li to zaista tako. Trenutno nismo imali nijedan trag o tome šta se to zapravo dogodilo u Sanrajz Veliju.
Još ništa nismo čuli od napadača, ni jedne jedine reči.
Sasvim čudno. Verovatno i strašnije nego da su nam se obratili.
Ova sala za konferencije je luksuznija i udobnija od ostalih: fotelje su presvučene plavom kožom, tu je sto od tamnog drveta, tepih boje vina. Tu su i dve zastave - američka i Ministarstva pravde - a za stolom mnogo krutih belih košulja i prugastih kravata.
Ja sam bio u farmerkama i tamnoplavoj vetrovci na kojoj je pisalo: FBI JEDINICA ZA BORBU PROTIV TERORIZMA. Smatrao sam da sam jedini odgovarajuće obučen. Ovaj slučaj neće biti uobičajen posao.
Sala je bila puna uticajnih ljudi. Najviši rang je imao Bert Maning, jedan od pet izvršnih pomoćnih direktora u Birou. Bili su tu i stariji agenti Nacionalnih združenih snaga za borbu protiv terorizma, kao i vrhunski analitičar nove Obaveštajne kancelarije, u kojoj su bili stručnjaci Biroa i CIA.
Tog prepodneva partner mi je bila Moni Doneli, vrhunska analitičarka i dobra prijateljica iz vremena kad sam sedeo u Kvantiku.
„Vidim da si dobila ličnu pozivnicu", rekoh kad sam seo do Moni. „Dobro došla na zabavu.“
„Ovo ne bih ni za šta propustila. Podseća me na naučnu fantastiku ili tako nešto. Alekse, mnogo je uvrnuto."

„Bogami jeste.“
Na ekranu u prednjem delu prostorije pojavila se nadležna specijalna agentkinja iz terenske kancelarije u Las Vegasu. Agentkinja je izveštavala o pokretnoj zločinačkoj laboratoriji koja je smeštena unutar granica nekadašnjeg naselja Sanrajz Veli. Doduše, nije znala ništa novo, pa je sastanak ubrzo prerastao u procenjivanje pretnji.
Tad je postalo zanimljivije.
Prvo se pokrenula rasprava o domaćim terorističkim grupama, kao što su Nacionalna alijansa i Arijevska nacija. Samo niko nije poverovao da bi ti tupavci mogli biti odgovorni za nešto tako dobro organizovano kao što je ovo. Sledeće su na redu bile najnovije vesti o Al Kaidi i Hezbolahu, radikalnim pokretima džihada. Te grupe su izazvale bar dva sata užarene rasprave. Svakako su bile sumnjive. Zatim je Maning podelio zvanične zadatke.
Nisam dobio nikakav zadatak, zbog čega sam se zapitao hoću li se uskoro čuti s direktorom Bernsom. Nisam baš želeo da o tome s njim razgovaram. Nisam hteo ponovo da se vraćam u Vašington, a naročito ne u Nevadu.
A tad se sve zakuvalo.
Istovremeno su se oglasili svi pejdžeri u sali!
Svima je bilo potrebno samo nekoliko sekundi da ih pogledaju, pa i meni. Poslednjih nekoliko meseci sve terorističke pretnje su dojavljivane starijim agentima, bilo da je reč o sumnjivom paketu u njujorškom metrou, bilo da je pretnja antraksom u Los Anđelesu.
Na pejdžer sam dobio sledeću poruku:

IZ VAZDUHOPLOVNE BAZE KIRTLAND U ALBUKERKIJU NESTALA DVA PROJEKTILA ZEMLJA-VAZDUH. ISTRAŽUJE SE POVEZANOST SA SITUACIJOM U SANRAJZ VELIJU.
BLAGOVREMENO ĆEMO VAS OBAVEŠTAVATI.







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:04 pm






Devetnaesto poglavlje




ZA PRAVEDNIKE NEMA ODMORA, pisalo je na zidnom plakatu blizu trpezarije i automata sa bezalkoholnim pićima. U peti pedeset tog popodneva, ponovo smo pozvani u konferencijsku salu na petom spratu. Ista uvažena grupa bila je na okupu. Neki od nas nagađali su da je Biro konačno stupio u vezu s onima koji su odgovorni za bombardovanje Sanrajz Velija. Drugi su smatrali da bi to trebalo da ima veze s kra-đom projektila iz Kirtlanda.
Nekoliko minuta kasnje došlo je šest agenata CIA. Svi u odelima i s akten-tašnama. Auh. Za njima su stigla šestorica budžovana iz Domovinske bezbednosti. To je značilo da je situacija zaista ozbiljna.
„Postaje sve smutljivije", šapnula mi je Moni. „Jedno je priča o međuagencijskoj saradnji, ali CIA je zaista ovde.“ Osmehnuo sam joj se. „Ti si baš raspoložena.“
Slegnula je ramenima.
„Kao što je general Paton umeo da kaže o bojnom polju: ’Bože me sačuvaj, obožavam ovo!’“ Tačno u šest u salu je ušao direktor Berns. Pratili su ga Tomas Vir, direktor CIA, i Stiven Bouen iz
Domovinske bezbednosti. Izgledalo je da je svoj trojici glavešina neprijatno. Možda samo zato što su zajedno tu - a to je za posledicu imalo da se svi unervozimo.
Moni i ja smo se zgledali. Nekoliko agenata nastavilo je da razgovara iako su direktori zauzeli mesta u prednjem delu sale. Tako veterani pokazuju da su već doživeli ovako nešto. Jesu li zaista? Je li iko to doživeo? Ne verujem.
„Molim vas za pažnju", rekao je direktor Berns i svi u sali su se odmah utišali. Sve oči su bile uprte napred.
Berns je sačekao da nastane tišina pa je nastavio.
„Želim da vas informišem o svemu. Prvu naznaku o ovoj situaciji dobili smo dva dana pre bombardovanja Sanrajz Velija u Nevadi. Poruka se sastojala od reči ’nadamo se da niko neće stradati u nasilju’. Priroda ’nasilja’ nije otkrivena, čak ni izdaleka naznačena. Osim toga, upućeni smo da to nikome ne pominjemo. Upozoreni smo da će, ne poslušamo li, biti ozbiljnih posledica, mada nije navedeno kakvih."
Berns je zastao i pogledao po prostoriji. Mene je pogledao pravo u oči, klimnuo glavom pa produžio. Zapitao sam se koliko li on zna o nečemu što mi ne znamo. Ko je još uključen? Bela kuća? Verovatno.
„Otad kontaktiraju s nama svakodnevno. Jedna poruka je stigla gospodinu Bouenu, jedna direktoru Viru, jedna meni. Do danas nije otkriveno kakve su posledice. Međutim jutros smo sva trojica primila film o bombardovanju u Nevadi. Film je montiran. Sad ću ga pustiti i vama.“
Brzim, kružnim pokretom ruke dao je znak, pa je krenuo snimak na šest monitora raspoređenih po sali. Beše to crnobeli film, krupnog zrna i kao da je sniman iz ruke, slično snimcima za vesti. Zapravo, slično ratnim snimcima za vesti. Dok smo gledali film, u prostoriji je vladao tajac.

S udaljenosti od kilometar i po ili dva snimljeni su vojni kamioni i džipovi kako stižu u Sanrajz Veli. Nekoliko trenutaka kasnije vojnici su sproveli zblanute stanovnike iz prikolica u kamione.
Jedan čovek je potegao pištolj i ubijen je nasred ulice. Znao sam da je to Daglas Puslovski. Zatim se konvoj brzo udaljio u oblacima prašine.
U sledećem kadru prikazan je velik taman predmet kako pada s neba. Dok je još bio u vazduhu, dogodila se neverovatna eksplozija.
Deo filma o samom bombardovanju takođe je montiran, ali je to snimak samo jedne kamere. U montaži je uglavnom ostavljen niz isprekidanih kadrova. Iseckano, ali ostavlja utisak.
Onda je usledio dug kadar eksplozije. Avion iz kog je izbačena bomba uopšte nije snimljen.
„Snimili su ceo događaj“, rekao je Berns. „Hteli su da znamo da su bili tamo, da su oni uništili naselje. Za nekoliko minuta će nam reći i zašto. Pozvaće telefonom.
„Čovek koji zove koristi kartice telefona na javnim mestima. Prosto, ali delotvorno. Dosad se javljao iz piljarnica, bioskopa, kuglana. Teško im je ući u trag, to svi znamo.“
Sedeli smo još minut-dva u tišini. Samo njih nekoliko razgovaralo je među sobom. Tad je tišinu prekinulo zvono telefona u prednjem delu sale.







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:04 pm





Dvadeseto poglavlje




„STAVIĆU NA RAZGLAS da svi čuju“, kazao nam je Berns. „Rekli su mi da je dozvoljeno, čak i preporučljivo da svi budete ovde. Drugim rečima, očekuju publiku. Videćete da imaju silna pravila."
„Ko su to oni?" šapnula mi je Moni u uho. „Vidiš da je zaista naučna fantastika. Možda vanzemaljci? Trenutno se kladim na njih.“
„Uskoro ćemo saznati, zar ne? Neću da se kladim s tobom.“ Direktor Berns je pritisnuo taster na postolju, a sa zvučnika se začuo muški glas. Bio je višestruko filtriran.
„Dobro veče. Ovde Vuk“, začulo se.
Istog trena mi se vrat naježio. Znao sam Vuka, jurio sam ga skoro godinu dana. U stvari, nisam naišao na nemilosrdnijeg ubicu.
„Ja sam odgovoran za uništenje Sanrajz Velija. Želim da vam to objasnim - barem onoliko koliko zaslužujete da znate. Bolje rečeno, onoliko koliko želim da zasad znate.“ Moni me je pogledala i zatresla glavom. I ona je znala Vuka. Ne bi nam bilo gore ni da je poziv stigao pravo iz pakla.
„Lepo je što mogu da razgovaram sa svima vama, s toliko nadobudnih ljudi okupljenih na jednom mestu samo da bi slušali šta ja trtljam. FBI, CIA, Domovinska bezbednost“, nastavio je Vuk.
„Impresioniran sam. Zapravo sam pun uvažavanja."
„Želite li da govorimo ili da slušamo?", upitao je Berns.
„S kim razgovaram? Ko je to sad bio? Hoćete li mi se predstaviti?"
„Berns, direktor FBI-ja. Uz mene su direktor CIA Vir i Stiven Bouen iz Domovinske bezbednosti.“
Iz zvučnika se čulo pucketanje koje je moglo da bude smeh. „Gospodine Bernse, velika mi je čast. Mislio sam da ćete zadužiti nekog svog lakeja da razgovara sa mnom. Barem u početku. Nekog poput doktora Krosa. Ali bolje je, znate, da razgovaramo na vrhu. To je najbolje, zar i vi ne mislite tako?“
Vir je progovorio:
„U ranijim javljanjima ste izričito zahtevali ’prvi tim’. Verujte da je ovo prvi tim. Ozbiljno smo shvatili bombardovanje u Nevadi."
„Stvarno ste me poslušali. Zadivljen sam. Čuo sam tako nešto o vama, gospodine Vire. Mada u budućnosti predviđam određene sukobe među nama.“
„Čemu sukobi?“, upitao je Vir.
„Vi ste iz CIA. Ne može vam se verovati. Ni na tren... Zar niste čitali Grejema Grina? Ko je još u prvom timu?“, raspitivao se Vuk. „Izjasnite se.“
Berns je prošao prostorijom navodeći ko je prisutan. Preskočio je dva-tri agenta što mi je bilo čudno.
„Uglavnom odličan izbor“, kazao je Vuk kad je Berns završio prozivku. „Sigurno znate kome možete verovati, a kome ne, na koga možete da se oslonite - kome možete da poverite život. Lično nisam oduševljen sa CIA, ali to je moj stav. Smatram ih lažovima i nepotrebno opasnim. Ima li nekog

tu ko se ne slaže?“
Niko se nije oglasio, a iz zvučnika je opet zapucketao Vukov smeh. „Baš zanimljivo, i vi smatrate tako? Čak se i CIA slaže s mojim kritičkim napadom.“
Iznenada je Vuk promenio ton.
„Slušajte pažljivo šta ću vam reći, morončine obične. To je važno i morate me poslušati. Ako učinite to, mnogi životi će biti spaseni. Morate se povinovati.
„Shvataju li svi to? Da poslušate i povinujete se? Hoću da vas čujem. Govorite. Jebi ga, jeste li svi razumeli?"
Svi smo progovorili uglas, pa iako je to bilo smešno i detinjasto, razumeli smo da nam Vuk pokazuje kako upravlja svime.
Berns je najednom uzviknuo:
„Otišao je! Prekinuo je vezu! Skotina više nije na vezi!“







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:05 pm




Dvadeset prvo poglavlje




ČEKALI SMO KAO BUDALE U sali za konferencije, ali ruski mafijaš se više nije javio. Dobro sam znao skota i nisam očekivao da će nas opet zvati. Sad se poigravao s nama.
Na kraju sam otišao u kancelariju, a Moni Doneli se uputila u Virdžiniju. Još nisam dodeljen ovom slučaju - bar nisam zvanično. Međutim, Vuk je znao da ću biti u kriznom štabu. Izdvojio me je ne bi li me nepotrebno uvredio. Sasvim u njegovom stilu.
Šta li je smislio? Mafijaš koristi terorističke taktike? Započinje rat? Ako je to mogla da uradi grupica ljudi u pustinji, što ne bi mogla i ruska mafija? Za to je potrebno samo naći dovoljno nemilosrdnog predvodnika i novac.
Čekao sam i pitao se je li ta strašna neizvesnost koju sam osećao deo ruskog plana da poveća pritisak i napetost. Da upravlja nama? Da nam iskuša strpljenje?
Naravno, razmišljao sam i o Džefriju Šeferu i tome kako je on povezan. O čemu se ovde radi? Već sam izvukao sve najnovije podatke o Šeferu. Pod prismotru smo stavili njegovu nekadašnju devojku Elizabet Kesidi - njegovu psihoterapeutkinju. Pokušao sam da proučim njene beleške sa Šeferovih terapija.
Kasnije sam se javio kući i razgovarao s Nanom. Optužila me je da sam jeo kukuruzni hleb, pa sam krivicu prebacio na Dejmona, a to je nju izazvalo da se raskokodače i izgrdi me:
„Moraš biti odgovoran za ono što učiniš.“
„De, de, preuzimam punu odgovornost", rekoh joj. „Pojeo sam hleb i baš mi je milo. Bio je divan.“
Ubrzo pošto sam završio razgovor, pozvali su me na sastanak u krizni štab. Toni Vuds iz direktorove kancelarije obratio se skupu agenata.
„Došlo je do novog razvoja situacije“, počeo je svečanim glasom. „U Evropi vlada pravi pakao.“ Zastao je, pa nastavio: „Pre otprilike jedan sat desila su se dva strašna napada vakuumskom bombom. I jedan i drugi u zapadnoj Evropi.
„Jedan na severu Engleske, u Nortamberlandu, blizu granice sa Škotskom. Selo Midlton Hol - stanovnika nešto više od četiristo - više ne postoji.“ Ućutao je. „Ovog puta stanovnici nisu evakuisani. Ne znamo zbog čega. Ima blizu stotinu stradalih. Strašna klanica. Čitave porodice su stradale - muškarci, žene, čak i deca.
„Već smo od Skotland jarda dobili film. Mesni policajac ga je snimio sa Čeviota, obližnjeg pobrđa. Pustiću vam ga.“
Sedeli smo i gledali taj kratki film u potpunom, zaprepašćenom muku. Na kraju je onaj mesni policajac progovorio u kameru: „Zovem se Robert Vilson i odrastao sam u Midlton Holu, koji više ne postoji. Selo je imalo samo jednu ulicu, nekoliko pabova i prodavnica, kuće ljudi koje sam poznavao. U mestu je bio stari most kraljevske inženjerije, ali i on je dignut u vazduh. Našeg paba nema. Dok stojim ovde i gledam ovu pustoš, preslišavam se zbog čega sam hrišćanin. Smatram da nema nade za

naš svet.“
Posle filma nam je Toni Vuds ispričao za bombu u Nemačkoj. O tom slučaju još nije imao video- zapis.
„Ishod u Libeku nije tako stravičan, ali je ipak loš. Grupa đaka je izbegla smrt, poginulo ih je jedanaestoro. Libek je u nemačkoj oblasti Šlezvig-Holštajn, uz dansku granicu. To je zemljoradnička oblast. Izolovana je. Vuk nas nije zvao u vezi s tim bombama. Nije nas ni upozorio. Znamo jedino da se ovo širi.“







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:05 pm






Dvadeset drugo poglavlje




ŠTA ĆE SE JOŠ DESITI? I kad će se desiti?
Napetost čekanja bila je pravo mučenje. Neki ludak diže naselja i sela u vazduh i ne objavljuje razloge niti javlja hoće li nastaviti s napadima i još ih pojačati.
Trenutno sam se usredsredio na proučavanje psihopate Lasice - iščitavao sam više puta sve iz njegovog podebelog dosijea. Iako to nisam želeo, jasno sam mu video lice i čuo glas. Želeo sam da ga uhvatim. Pregledao sam beleške psihoterapeutkinje koja ga je lečila dok je bio u Vašingtonu. Doktorka Elizabet Kesidi nije bila samo njegov psihijatar, već i ljubavnica.
Beleške su, najblaže rečeno, bile mračne, posebno kad se ima u vidu njihova veza i kako se ona razvijala - a i to kako je pogrešila u vezi sa Šeferom. Dok sam čitao, zapisivao sam svoja zapažanja nastala na osnovu beležaka doktorke Kesidi.

PRVI SUSRET
Muškarac x godina, samosvestan, sa žalbom: „Imam tegobe da se usredsredim naposao.“Rekao je da se bavi „poverljivim poslom “. Uz to je kazao kako mu Ijudi na poslu govore da se ponaša „čudno“. Pacijent rekao da je oženjen i ima troje dece: bliznakinje i jednog sina. Izjavio da je „srećan“ kod kuće i u braku.

ZAPAŽANJA
Lepo obučen, vrlo zgodan, pismen, pomalo nemiran i veoma samouveren.Donekle razmetljivo opisuje pređašnja dostignuća.

ODBACILA
Šizoafektivni poremećaj Deluzije
Poremećaj raspoloženja izazvan psihoaktivnim supstancama (prvenstveno alkoholom ili lakim drogama)
Nedostatak pažnje i hiperaktivnost Granični poremećaj ličnosti Unipolarna depresija

3.TERAPIJA
Zakasnio 10 minuta na terapiju. Nervirao se kad sam ga za to pitala. Izjavio da se oseća
„spektakularno“, a ipak na terapiji izgledao neopušteno i anksiozno.

6. TERAPIJA
Kad sam pitala o životu kod kuće i ranijim raspravama o problemima seksualnih funkcija, ponašao se donekle neprilično: kikotao se, hodao po sobi, pričao lascivne viceve i raspitivao se o mom privatnom životu. Izjavio da fantazira o meni kad je sa ženom, što izaziva preranu ejakulaciju.

9. TERAPIJA
Danas tih, slaba emotivna reakcija, ali poriče depresiju. Oseća da ga Ijudi oko njega "ne razumeju. Nastavio da opisuje seksualne tegobe sa ženom. Izjavio da je s njom prošle nedelje doživeo trenutnu impotenciju iako je fantazirao o meni. Seksualne fantazije je iznosio do pojedinosti i odbio da ih preskoči kad sam ga zamolila. Priznao da je
„opsednut“ mnome.

11. TERAPIJA
Danas upadljiva promena ponašanja. Vrlo energičan, euforičan i gotovo preterano harizmatičan (mogućnost sociopatskog poremećaja). Preispitivao potrebu za daljom terapijom, pa izjavio: „Osećam se fenomenalno.“ Kad sam upitala za tegobe sa ženom, izjavio: „Ne može biti bolje. Znaš, obožava me. “Razgovarali smo o epizodi opasnog ponašanja prošle nedelje u kojoj je prebrzo vozio i namerno naveo policiju da ga juri. Posredno pomenuo seks s drugom partnerkom, moguće s prostitutkom, i pričao o
„grubom seksu“. Danas se odnosio prema meni udvarački, gotovo otvoreno zavodnički. Ubeđen je da ga „želim“.

14.TERAPIJA
Nije došao na prošlu terapiju, nije se ni javio. Danas se izvinjava, ali se kasnije razgnevio i unervozio. Izjavio kako oseća potrebu „da se nagradi". Raspravljali i o njegovom ponovnom porastu libida, pomenuo da je zvao nekoliko skupih agencija za pratnju da bi došao do seksa, pa pričao o želji da se okuša u sadomazohističkom seksu.
Rekao da je verovatno „zaljubljen“ u mene. Nije pokazao nikakvu reakciju kad mi je to otkrio. Baš nikakvu. Moram reći da sam ostala bez reči. Pukovnik Šefer, izgleda, dolazi na terapiju gotovo isključivo da bi me zaveo. Nažalost, to mu uspeva.







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:06 pm




Dvadeset treće poglavlje




POŠTO SAM PROČITAO beleške doktorke Kesidi, moram priznati da sam i sam donekle ostao bez reči. Zapravo, ne samo donekle. Posle njegove šesnaeste posete počela je u beleškama da se stavlja na njegovu stranu. Više nije beležila njegova osećanja koja mora da su dovela do veze.
Zatim je doktorka Kesidi sasvim prestala da piše o terapiji. Neverovatno, a i da ne pominjem kako je to neprofesionalno. Pretpostavio sam da im je u to vreme počela veza. Kad bi mi bio potreban dokaz o tome kako je Šefer pametan i veoma poremećen psihopata, imao sam ga u beleškama doktorke Kesidi.
Te večeri, znatno kasnije, opet su me pozvali u krizni štab. Rekli su mi da će se Vuk ubrzo javiti.
To mora da je nešto. Krenulo je odbrojavanje.
Kad se javio, počeo je uzdržano.
„Hvala vam što ste se opet okupili zbog mene. Potrudiću se da vas ne razočaram i da vam ne trošim dragoceno vreme. Direktori Bernse, Bouene i Vire, imate li nešto da kažete pre nego što počnem?"
„Rekli ste nam da slušamo", kazao je Berns. „Dakle, slušamo.“ Vuk je prasnuo u smeh.
„Dopadaš mi se, Bernse. Slutim da ćeš biti vredan protivnik. Uzgred, je li gospodin Mahoni u sobi?“
Šef Tima za spasavanje talaca i moj prijatelj pogledao je Rona Bernsa, a ovaj mu je dao znak glavom da se javi.
Ned Mahoni je sedeo nagnut napred i pokazao Vuku srednji prst. „Da, ovde sam. Slušam." I dalje je držao podignut prst. „Šta mogu da učinim za tebe?“
„Gospodine Mahoni, sad možete da odete. Bojim se da nećete biti potrebni. Suviše ste nestabilni za moj ukus. Suviše opasni. Da, sasvim sam ozbiljan.“
Berns je dao znak Mahoniju da ode.
„Neće biti potrebe za Biroovim Timom za spasavanje talaca“, nastavio je Vuk. „Ako dotle dođe, sve je izgubljeno, to vam jamčim. Nadam se da polako shvatate šta hoću. Ne želim da se taj Tim pokrene i ne želim dalju istragu. Opozovite pse.
Slušate li me? Niko ne sme da proba da okrije ko sam - ili ko smo. Razumete li me zaista? Molim vas odgovorite ako razumete."
Svi su viknuli:
„Da.“ Razumeli su. Ponovo mi se učinilo kako se Vuk trudi da se osećamo kao deca ili je možda samo uživao ponižavajući FBI, CIA i Domovinsku bezbednost.
„Svi koji nisu upravo odgovorili, molim vas da napuste prostoriju“, rekao je Vuk. „Ne, ne, sedite nazad. Samo se zabavljam na vaš račun. Ja sam vam ono što se zove ’kreativan’. Ali ozbiljan sam što se tiče Mahonija i toga da neće biti zvanične istrage. Zapravo, smrtno sam ozbiljan.

Nego, da se mi latimo današnjeg posla. Ovo je u stvari zanimljiva prekretnica. Nadam se da neko hvata beleške."
Zaćutao je na oko petnaest sekundi. Zatim je nastavio: „Želim da vam otkrijem ciljane gradove.
Došlo je vreme za to.
Ima ih četiri - a savetujem da se ti gradovi pripreme za najgori mogući scenario. Ti gradovi treba da se pripreme za potpuno razaranje."
Opet je ućutao, pa rekao:
„Ciljani gradovi su... Njujork... London... Vašington... Frankfurt. Oni treba da se pripreme za najgoru propast u istoriji. Samo ni reči javnosti. Inače ću odmah napasti.“
Zatim je prekinuo vezu. I opet nam nije dao rok.






_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:07 pm






Dvadeset četvrto poglavlje




TOG JUTRA JE predsednik Sjedinjenih Država ustao u pola šest. Nažalost, već je bio na sastancima skoro dva sata. Pio je već četvrtu šolju crne kafe.
Savet za nacionalnu bezbednost zasedao je od pola četiri. Među prisutnima bili su i šefovi FBI-ja i CIA, a osim njih i nekoliko obaveštajnih stručnjaka. Svi su ozbiljno govorili o Vuku.
Predsednik je smatrao da je dovoljno obavešten za naredni naporan sastanak, ali nikad nije siguran u ovakvim situacijama, posebno kad se umeša politika u zaista hitnim slučajevima.
„Hajde da krenemo s ovim nesrećnim cirkusom. Uradimo to.“ Na kraju je rekao šefu osoblja.
Nekoliko minuta kasnije već je razgovarao s nemačkim kancelarom i britanskim premijerom. Bili su na vezi, pomalo nesinhronizovani u neobičnom svetu video-konferencijskog sporazumevanja.
Predsedniku je bilo teško to da zamisli, ali nijedna obaveštajna služba u zemlji nije imala ništa konkretno o tome ko je Vuk, ni gde bi mogao da živi. Rekao je to ostalima.
„Konačno da se oko nečeg složimo“, kazao je nemački kancelar.
„Svi znaju da postoji, ali niko nema predstavu gde je“, složio se premijer. „Smatramo da je bivši član KGB-a. Smatramo da je u poznim četrdesetim godinama. Ali sve što znamo jeste to da je vrlo pametan. Da čovek poludi.“
Svi su se u tome složili, ali i u još nečem. S teroristima nema pregovaranja.
Nekako moraju da uhvate Vuka - i konačno ga zaustave.








_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:07 pm






Drugi deo

POGREŠNA UPUTSTVA










Dvadeset peto poglavlje




SVI VELIKI GRADOVI postajali su sve dosadniji i čistiji za Vuka, kako su se kapitalizam i multinacionalni poslovi širili na sve strane a za njima i veliki kriminal. Vuk je proveo deo noći šetajući se po jednom od najznačajnijih gradova sveta. Nije važno koji je to grad, budući da se Rus jednako neugodno osećao u skoro svima.
Međutim te noći bio je u Vašingtonu. Snovao je sledeći korak.
Niko ga nije razumeo, ni jedan jedini čovek na svetu. Doduše, ko još nekog razume, je li tako? Svako razuman to zna. Samo što niko ne bi mogao da pojmi Vukovu izuzetnu paranoju, nešto što mu je odavno urezano u dušu, i to nigde drugde do u Parizu. Nešto gotovo fizički, otrov u organizmu. Ahilova peta, kako je slutio. A ta paranoja, izvesnost prerane smrti, dovela ga je do određene strasti - ne može se reći baš ljubavi prema životu, već pre do potrebe da u njemu igra surovo, da pobeđuje po svaku cenu ili barem da nikad ne gubi.
Tako je Vuk išao ulicama Vašingtona i smišljao nova ubistva.
Sam. Uvek sam. Često stežući crnu gumenu lopticu. Je li to amajlija? Nije. Ali je ironično što je ta crna loptica ključ za sve oko njega.
Vreme je za razmišljanje, za planiranje, za pogubljenje, podsetio se. Bio je ubeđen da one vlade neće poslušati njegove zahteve, nisu mogli da se povinuju. Ni na vreme, ni tako lako.
Potrebno je da im da još jednu pouku. Možda i više od pouke.
I tako se kasno uputio kolima do kraja u kom je živeo direktor FBI-ja Berns. Izgleda da je taj čovek vodio lep porodičan život. Vuk je to iskreno osećao.
Lepa, dobro održavana kuća - sasvim skromna, u skladu s američkim snom. Plavi merkuri na prilazu kući. Stalak za bicikle sa tri dvotočkaša. Koš sa staklenom tablom i blistavobelim kvadratom iznad obruča.
Treba li ta porodica da bude zatrta? Sasvim jednostavan zadatak. Na izvestan način i prijatan.
Sasvim zaslužen.
No je li to najdelotvornija pouka?
Nije bio siguran. Stoga odgovor mora da je negativan. Osim toga, treba razmisliti i o drugoj meti.
Treba izmiriti račune. Šta je bolje od toga?
Osveta, jelo koje je najslađe hladno, pomisli Vuk neprekidno stiskajući gumenu lopticu.







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:08 pm





Dvadeset šesto poglavlje




DOBRO DOŠLI U FEDERALNU VLADU koja radi kao podmazana, mada ima sasvim čudan način delanja. U poslednje vreme ponavljam tu mantru. Govorim to sebi svaki put kad ulazim u Huverovu zgradu. A poslednjih nekoliko dana ona je tako istinita.
Ono što se sledeće dogodilo bilo je u skladu s propisanim protokolom i pod uticajem nedavnih predsedničkih odluka koje su uticale na Biro. Odgovor Vuku mogao bi da se svrsta u dve različite kategorije: „istraga“ i „obrada posledica“. FBI će voditi istragu, Federalna agencija za hitne slučajeve (FEMA) obrađivaće posledice.
Sve uredno i sređeno, a nemoguće. Bar po mom mišljenju.
Budući da se pretnje odnose na veliku gradsku oblast u Americi - zapravo na dve, na Njujork i Vašington - Domaći tim za podršku u hitnim slučajevima bio je u pripravnosti, pa smo se sastali s njima na petom spratu Huverove zgrade. Osećao sam da radim mimo kriznog centra. Svejedno, uopšte nije bilo dosadno.
Prva tačka dnevnog reda bila je procena pretnje. Prema podacima iz tri bombardovana mesta, svakako smo ozbiljno shvatili „teroriste". Raspravu je vodio zamenik direktora Biroa, čovek po imenu Robert Kembel Mekilvejn Mlađi. Direktor ga je nedavno odgovorio od penzionisanja u Kaliforniji zato što je dobro radio svoj posao. Neko vreme se govorilo o lažnim uzbunama, pošto ih je poslednjih godina zaista bilo. Svi su se složili da ovo nije lažna uzbuna. Bob Mekilvejn je u to bio ubeđen, što je većini nas bilo dovoljno.
Druga tačka je bila obrada posledica, pa je FEMA preuzela zasedanje. Doveli su u pitanje sposobnost zdravstvenih ustanova da se uhvate u koštac s velikom eksplozijom u Vašingtonu i Njujorku ili u oba grada istovremeno. Opasnosti iznenadne evakuacije sad su glavni problem zato što bi hiljade ljudi stradale od same panike da što pre izađu iz grada.
Teoretisanje, mada otvoreno, bilo je nešto najstrašnije u čemu sam ikad učestvovao, a postajalo je sve gore. Posle polučasovne pauze za ručak - za one koji su mogli da jedu - i prekida za telefonske pozive, bacili smo se na procenu sumnjivih.
Ko je odgovoran? Je li to Vuk? Ruska mafija? Može li biti neka druga grupa? I šta hoće?
Prvobitni spisak mogućih sumnjivih bio je dugačak, ali je brzo sveden na Al Kaidu, Hezbolah, egipatski islamski džihad i možda na grupu slobodnih strelaca koja radi za novac i možda sarađuje s nekom od organizovanih terorističkih jedinica.
Konačno je razgovor prešao na „korake koje treba preduzeti" u Birou. Nadzor, pokretan i stalan, to jest statičan, već je obezbeđen za nekoliko sumnjivih lica u Sjedinjenim Državama, ali i u Evropi i na Bliskom istoku. Već smo pokrenuli opsežnu istragu, jednu od najvećih u istoriji.
Sve to je preduzeto uprkos jasnim i pretećim nalozima koje smo dobili od Vuka.
Kasno te večeri još sam pregledao najnovije podatke o Džefriju Šeferu, ovde i u Evropi.
Evropa?, pomislio sam. Da li odatle potiče ova zavera? Možda iz Engleske, gde je Šefer živeo

dobar deo života? Možda iz Rusije? Ili nekog ruskog centra u Sjedinjenim Državama?
Pročitao sam nekoliko izveštaja o Šeferovom višegodišnjem radu s plaćenicima u Africi. Tad mi je nešto palo na pamet.
Kad je nedavno išao u Englesku, maskirao se: otišao je u invalidskim kolicima. Izgleda da se kretao Londonom u kolicima. Nisam verovao da zna kako mi znamo za to.
To je već trag, pa sam ga odmah ubacio u sistem. Obeležio sam ga kao značajno. Možda se Lasica služi invalidskim kolicima i u Vašingtonu.
A možda smo odjednom korak ispred njega, umesto dva iza.
S tim sam konačno završio posao za taj dan. To jest, nadao sam se da sam konačno završio.





_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:09 pm








Dvadeset sedmo poglavlje




VRLO RANO SLEDEĆEG DANA Lasica se probijao zakrčenom i bučnom stanicom Junion u crnim rasklopivim invalidskim kolicima i s vedrim mislima. Voleo je da pobeđuje, a pobe-đivao je na svakom koraku.
Džefri Šefer je u Vašingtonu imao dobre vojne veze, zbog čega je bio dragocen za operaciju. Imao je veze i u Londonu, još jednom ciljanom gradu, ali to Vuku nije toliko značilo. No, opet je bio u igri i voleo je da ga smatraju važnim.
Osim toga, želeo je da povredi mnogo ljudi u Americi. Prezirao je Amerikance. Vuk mu je pružio mogućnost da tu napravi zaista veliku štetu. Zamočit. Lomljenje kostiju. Masovno ubistvo.
U poslednje vreme Šefer se kratko šišao i farbao u crno. Nije mogao da prikrije visinu od metar i osamdeset osam, ali učinio je nešto sjajno - zapravo, ideju je dobio od jednog starog saradnika. Barem po danu, išao je po Vašingtonu u invalidskim kolicima, sjajnoj spravi koju može da ubaci u prtljažnik saba koji je vozio. Ako ga povremeno primete - a primetili su ga - razlozi su pogrešni.
U šest i dvadeset tog jutra, Šefer se sastao s vezom na stanici Junion. Obojica su stali u red - veza iza Šefera - u Starbaksu. Zapodenuli su naizgled nehajan razgovor.
„Krenuli su“, rekao je čovek za vezu, koji je radio kao asistent jednog višeg čina u FBI-ju. „Niko nije poslušao upozorenje da nema istrage. Već su postavili nadzor u ciljanim gradovima. Naravno, traže i tebe. Agent Kros je zadužen za tebe.“
„Ništa bolje ne bih ni poželeo“, kazao je Šefer i iskrivio lice u osmeh, kao što je obično radio. Nije se iznenadio zbog nadzora. Vuk je i to predvideo. A i očekivao je to. Ostao je u redu i kupio kafu s mlekom. Srkao je vrelu kafu dok je birao lokalni telefonski broj.
„Imam za tebe sitan poslić. Dobro plaćam“, rekao je ženi koja se javila. „Pedeset hiljada dolara za samo sat i nešto.“
„E pa prihvatam“, rekla je žena, inače jedan od najboljih snajperista na svetu.







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:09 pm




Dvadeset osmo poglavlje




SASTANAK SA „PODUGOVARAČEM“ održan je nešto pre dvanaest sati u tržnom centru Tajsons korner.
Pukovnik Šefer se sreo s kapetanom Nikol Vilijams za stočićem naspram Burger kinga.
Pred sobom su imali hamburgere i sokove, ali ni jedno ni drugo nisu okusili ono što je Šefer nazvao „gnusnim jenkijevskim začepljivačima arterija".
„Lepa kolica", primetila je kapetan Vilijams s prezrivim osmehom kad je on naišao. „Besraman
si.“
„Niki, radim sve što može da upali.“ Uzvratio joj je osmeh. „Već me dobro poznaješ. Sve što je
potrebno da se posao obavi, ja uradim.“
„Da, znam, pukovniče. Nego, hvala ti što si me se setio.“
„Čekaj da čuješ šta treba da se uradi pre nego što mi zahvališ.“
„Zato sam ovde. Da slušam.“
Međutim, Šefer se već malo zabrinuo kad je, s iznenađenjem, video da se Niki Vilijams zapustila od vremena kad su radili zajedno. Verovatno nije visoka ni metar i šezdeset sedam, a sad mora da je teška blizu sto kilograma.
Ipak je Niki odisala samouverenošću vrlo veštog profesionalca, a Šefer je znao da je oduvek bila takva. Radili su šest meseci zajedno u Angoli, a kapetan Vilijams je bila veoma dobra u svojoj profesiji. Uvek bi obavila ono što se od nje tražilo.
Ispričao joj je samo koji je njen deo posla i ponovio da će za samo sat posla dobiti pedeset hiljada dolara. Kod Niki je najviše voleo što se nikad ne žali na teškoće zadatka, pa ni na opasnosti.
„Koji je moj sledeći potez? Kad krećemo?“ Imala je samo ta dva pitanja pošto joj je dao osnovne podatke, ali joj još nije otkrio metu.
„Sutra u jedan treba da budeš na Regionalnom aerodromu Manasas u Virdžiniji. U jedan i pet će tamo sleteti helikopter MD-530. U njemu će te čekati puška HK PSG-1.“ Vilijamsova se namrštila i zavrtela glavom.
„Uh, ako nemaš ništa protiv, više bih volela da ponesem svoje oružje. Volim vinčesterku M70 sa šupljim metkom 300 vin magnum. Isprobala sam ih na terenu, znam da su najbolje za ovaj posao. Kažeš da treba da probije staklo, je li tako?“
„Tako je, kapetane. Treba da pucaš u poslovnu zgradu.“ Šefer nije imao primedbe na promenu oružja. Radio je s mnogim snajperistima i znao da oni imaju neke lične sklonosti, posao obavljaju na svoj poseban način. Očekivao je da ona zatraži i neke izmene, pa se iznenadio što ih u stvari nije bilo.
„Pa ko će to sutra umreti?“, upita Niki na kraju. „To, naravno, treba da znam.“
Šefer joj je rekao ko je meta i u sebi joj odao priznanje što nije ni trepnula. Jedino je rekla:
„Cena mi je upravo porasla. Duplirala se.“ Šefer polako klimnu glavom.

„Dogovoreno. To će biti u redu, kapetane.“ Tad se Niki osmehnula.
„Jesam li pristala na premalo?“ Opet je klimnuo glavom. „Jesi. Ali svejedno ću ti dati sto pedeset. Samo ga nemoj promašiti.“







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Mustra taj Čet Jul 05, 2018 1:09 pm





Dvadeset deveto poglavlje




IZGLEDA DA SMO pristojno napredovali u slučaju - konačno da naiđemo na nešto, a sve je počelo od mog nagoveštaja o invalidskim kolicima! Naišli smo na trag.
U deset pre podne jurio sam Vašingtonom do stambene zgrade Faragat na Aveniji Katedrala. Pre tri godine, moja partnerka Petsi Hempton ubijena je u podzemnoj garaži u Faragatu. Ubio ju je Džefri Šefer. U Faragatu je živela njegova nekadašnja psihoterapeutkinja.
Poslednjih trideset šest sati držali smo doktorku Elizabet Kesidi pod prismotrom i izgleda da se to isplatilo. Lasica se pojavio. Parkirao se u podzemnoj garaži blizu mesta gde je okrutno ubio Petsi. Zatim se popeo do stana 10D na vrhu zgrade, gde je doktorka Kesidi živela.
Došao je u invalidskim kolicima.
Ušao sam u lift sa još četiri agenta. Izvukli smo pištolje na gotovs. „Izuzetno je opasan. Molim vas da to shvatite vrlo ozbiljno", podsetio sam ih kad smo izašli iz lifta na poslednjem spratu.
Hodnik je okrečen, za razliku od prošlog puta kad sam bio tu. Toliko mi je sve bilo poznato i neprijatno. Ponovo sam se razgnevio zbog smrti Petsi Hempton, zbog Lasice. Zazvonio sam na vratima stana 10D.
Zatim sam povikao:
„FBI, otvarajte. FBI, doktorka Kesidi.“ Vrata su se otvorila i ja sam zurio u visoku, privlačnu plavušu koju sam znao.
Elizabet Kesidi me je prepoznala.
„Doktore Krose“, rekla je. „Kakvo iznenađenje. Mada zapravo i nije.“
Dok je govorila, iza nje su se začula invalidska kolica. Digao sam pištolj i u stranu odgurnuo doktorku Kesidi. Nanišanio sam.
„Stoj, smesta! Stoj!“, povikao sam.
Pojavila su se kolica sa čovekom u njima. Zatresao sam glavom i polako spustio pištolj. Uzdržao sam se da ne opsujem. Shvatio sam podvalu koju nam je Lasica pripremio.
Čovek iz kolica je progovorio.
„Očigledno nisam pukovnik Džefri Šefer. Čak ga nisam ni upoznao. Pozorišni glumac sam i zovem se Fransis Nikolo, a osim toga zaista sam i psihički nestabilan, zato vas molim samo bez grubosti.
Rečeno mi je da dođemo ovamo, i za to mi je lepo plaćeno. Naloženo mi je da kažem kako vas pukovnik pozdravlja i kako je trebalo da slušate jasna uputstva koja ste dobili. Budući da ste ovde, niste ih poslušali.“
Zatim se poklonio.
„Ovo je moja uloga, moja kockica. To je sve što znam. Kako sam to odigrao? Prihvatljivo?
Možete mi tapšati ako želite.“
„Uhapšeni ste“, rekao sam. Zatim sam se okrenuo Elizabet Kesidi. „I vi ste uhapšeni. Gde je on?

Gde je Šefer?“
Zavrtela je glavom i izgledala neverovatno tužno. „Godinama nisam videla Džefrija. Iskoristio me je, kao i vas. Naravno, za mene je to teže - volela sam ga. Savetujem vam da se na to naviknete. Tako mu um radi i trebalo je da budem spremna."
Trebalo je da i ja budem spreman, razmišljao sam. Trebalo je da i ja budem spreman.







_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 65572
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Londonski mostovi - Džejms Paterson

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 9 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu