Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Strana 1 od 7 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Ići dole

Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:16 pm



Nagrade za najbolju satiričnu knjigu:

„Radoje Domanović“ 2014.
„Tipar“ 2015.


Uputstvo za upotrebu

Sadržaj: ova knjiga sadrži stotinu satiričnih i duhovitih pisama koja Ljubenovićev izmišljeni stranac piše svojima negde u inostranstvu, opisujući današnju Srbiju.

Dejstvo: knjiga je namenjena obolelima od mitomanije, egomanije, povišenog nacionalizma, galopirajućeg globalizma i ostalih teških zaraznih bolesti.

Način upotrebe: knjigu čitati dva puta dnevno, posle ručka i pre spavanja, do poboljšanja opšteg stanja. Po potrebi, ponoviti postupak.

Neminovni efekti: ova knjiga kod većine čitalaca izaziva maksilofacijalni grč, u narodu poznat kao osmeh.

Način čuvanja: čuvati na sobnoj temperaturi ili morskoj plaži, van domašaja osoba bez smisla za humor.

Rok trajanja: dok je Srba i Srbije.

Bojan Ljubenović
Z.P. Srbija

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:18 pm





DOLAZAK

Dragi moji,
Ovo je prva nedelja mog boravka u Srbiji. Ako niste znali, Srbija je zemlja koja se nekada nalazila u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Veliko je pitanje gde se sada nalazi. Neki kažu da je na Zapadnom Balkanu, drugi da je u Jugoistočnoj Evropi, jedni tvrde da je pred vratima Evropske unije, drugi da je na korak do Orijenta. Neki Srbi tvrde da je Srbija do Tokija, drugi da nije veća od Beogradskog pašaluka. Geografska karta strancu poput mene ništa ne pomaže.
Pokušao sam da saznam s kim se Srbija graniči, ali nisam uspeo. To je ovde vrlo škakljivo pitanje. Jednog poznanika sam neoprezno zamolio da mi na karti pokaže gde je granica Srbije i Crne Gore i zamalo nisam izgubio glavu. Tada sam naučio da Srbi ne priznaju većinu svojih granica. Naročito je opasno pitati ih za granice prema Kosovu, Republici Srpskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Srbija ima dve autonomne pokrajine, ali je izgleda jedna malo autonomnija od druge. Postoji i nešto što se zove Nebeska Srbija, ali još nisam dokučio šta to znači. Sva je prilika da je ova zemlja bezgranična.
Ništa više sreće nisam imao ni sa glavnim gradom. Na Vikipediji piše da je glavni grad Srbije Beograd, ali i to je izgleda sporno. Neki Srbi tvrde da je to Vašington, drugi da je Brisel, a treći da je Moskva. Ima i onih koji kažu da je to Hag ili Banjaluka. Sretao sam i one koji se kunu da je to Čikago. Čudno, zaista. Mnogo je još stvari koje me ovde zbunjuju. Na primer jezik. U Srbiji se zvanično govori srpskim jezikom, ali je u stvarnosti malo drugačije. Srbi izgleda ne vole svoj jezik i svojski se trude da ga što pre zaborave.
Ako ne verujete, dođite i videćete da su nazivi većine restorana, kafića i butika na engleskom. Televizijske emisije takođe. Mladi se pozdravljaju na italijanskom, stariji se svađaju na turskom, domaćice natucaju španski, a svi auto-mehaničari govore nemački. Političari ubrzano uče arapski i kineski.
Što je Srbin učeniji, on manje govori srpski. Ovde se stranim rečima dokazuje učenost. Dok je Srbin mlad, on se srpskim još i služi, ali završi li i najmanje škole ili, ne daj Bože, fakultet, srpske reči namah krene da zaboravlja i umesto njih počne da koristi tuđice. Vrhunac obrazovanja i učenosti dosegne tek kad iz svog vokabulara srpski jezik sasvim istisne, toliko da ga ni rođena majka više ne razume. Jedva čekam da naučim srpski, valjda će mi mnoge stvari biti jasnije. Međutim, neki iskusniji prijatelji mi kažu da sam optimista i da sa Srbima još niko nije našao zajednički jezik.
Ništa bolje nije ni sa pismom. Srpsko pismo je ćirilica, ali većina Srba piše latinicom. S vremena na vreme Srbi zakukaju da im ćirilica nestaje i izumire, dignu dreku do neba, pa se može pomisliti da im je neko silom otima, a ne da je sami zatiru i zaboravljaju. Za ćirilicom najviše nariču novine koje izlaze na latinici i čuvari tradicije koji su zaspali na straži. Inače, ovdašnje novine izlaze na oba pisma, ali su na oba podjednako nepismene.
U srpskom jeziku postoji sedam padeža. U centralnoj Srbiji koriste se svi padeži, ali kad čovek krene ka jugu zemlje, padeži, jedan za drugim, počnu da se gube. Kad stigne do samog juga, ostanu tek jedan ili dva.
Ćirilica ima trideset slova. Ko uspe sve da ih nauči obično postane novinar. Oni koji ovladaju i gramatikom postaju pisci.
Primetio sam da Srbi ne vole da čitaju, ali da obožavaju da pišu. Zato ovde ima više pisaca nego čitalaca. Srbin koji za života nije objavio makar jednu knjigu, i dobio književnu nagradu pride, smatra se običnim zgubidanom i lenjivcem, jer kako drukčije nazvati čoveka koji ni nekoliko dana nije mogao da odvoji i da postane ugledan književnik. I pored toga u Srbiji zvanično ima više od milion nepismenih, a nezvanično mnogo više. Svejedno, Srbi ionako najbolje čitaju između redova.
Većina Srba su hrišćani pravoslavne vere. Sem u slučajevima kada su ateisti komunističkih uverenja. Pobožni su i veoma često se krste. Najčešće dok gledaju vesti i kad uđu u samoposlugu. U crkvu idu redovno, kad god ih neko pozove na venčanje ili krštenje. Bogu se mole rado, naročito pred ispit i u sportskim kladionicama. Manastire smatraju svojim nacionalnim blagom i ponosni su na njihovu lepotu. Jeste da su ih poslednji put posetili u šestom razredu osnovne na ekskurziji, ali svejedno. Novu godinu i Božić slave po julijanskom kalendaru, ali ni za živu glavu ne umeju da objasne zašto.
Građani Srbije se oblače po poslednjoj modi. Ruske kape, turske jakne, rumunske gaće, kineske cipele, to je danas srpska narodna nošnja. Posebno su na ceni uniforme, nema Srbina koji ne nosi bar neku, izviđači, poštari, policajci, portiri, hostese, lovci, bankari, stjuardese, sveštenici, konobari, celo srpstvo se uniformisalo i maskiralo, niko više ne želi da liči na sebe, svi bi radije da liče na sve.
U Srbiji malo-malo pa proglase vanredno stanje. No ne brinite, vanredno stanje je ovde redovna pojava. Srbi su se već toliko svikli na vanredna stanja da će uskoro uvesti sirene koje će ih upozoravati kad iznenada izbije normalan život.
Ali to i nije mnogo važno, bitno je da su ovde ljudi veseli i ljubazni prema strancima. Ponekad mi se čini da strance više vole od svojih sunarodnika. Zato nameravam da ostanem neko vreme.
Redovno ću vam pisati.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:18 pm





NOVAC

Dragi moji,
Pokušaću još kojim retkom da vam dočaram zemlju u kojoj sam već dve nedelje. Ne znam da li znate, ali zvanična moneta u Srbiji je dinar. Nezvanično to je evro, ali većina Srba još pati za nemačkom markom. To je teško objasniti.
Dinari su lepe novčanice. Na njima su likovi znamenitih Srba. Mali problem je to što ima manje znamenitih Srba nego što Narodna banka može da naštampa novih novčanica. Zato ovde postoji posebna komisija koja izmišlja znamenite Srbe i čuva ih u rezervi za slučaj inflacije.
A sa inflacijom Srbija ima mnogo iskustva. Pre dvadesetak godina Srbija je postavila svetski rekord u visini inflacije koji će teško neko prestići. Šanse za to ima još jedino sama Srbija. Inače, u Srbiji ima više vrsta inflacija. Najpoznatije su inflacija morala, inflacija znanja i inflacija reči…
Dinarske novčanice su najzaštićenije na svetu. Nikome ne pada na pamet da ih falsifikuje jer dok izađu iz štamparije već se toliko obezvrede da se trud ne isplati.
Ako me pitate koliko dinar vredi, to ne umem da vam kažem. Neki ekonomisti tvrde da je precenjen, dok drugi kažu da je stabilan, a treći da vrtoglavo pada. Danas je na istorijskom minimumu, a već sutra se istorija ponovi. Kurs dinara je plivajući, pa se dinar valjda zato tako često davi. Ono što pouzdano znam jeste da za jedan dinar ne može ništa da se kupi. Dobro, sem nekih državnih preduzeća, ali to je već druga priča. Manja novčana jedinica od dinara jeste para, ali za nju niko ne daje ni pet para.
Srbi obožavaju da menjaju dinar za drugu valutu. Zato ovde postoji više menjačnica nego bilo gde u svetu. Čim primi platu, građanin Srbije menja dinar za evro i odlazi kući uveren da je nešto uštedeo. Posle nekoliko dana menja evro za dinar i tada ga ne treba dirati jer hoće da se bije.
Srbi su pedantan narod. Posebno vole da peru novac. Skoro da nema srpskog privrednika koji nije oprao neku količinu novca. Tek da se zna, srpske devizne rezerve su među najsigurnijima na svetu. Čuvaju se u čarapama i slamaricama, a te sefove još niko nije obio.
Srbi sve manje kupuju, a i kad kupuju ne koriste dinare. Kupuju na obraz. To je specifično platežno sredstvo i služi za odloženo plaćanje. Nekad su ga imali svi, danas ga ima tek poneko jer se u ovoj zemlji obraz brzo i nepovratno gubi.
U Srbiji je odloženo plaćanje razvijeno do savršenstva. U bakalnicama, na primer, niko ne plaća novcem već se dug upisuje u svesku. Sve dok se sveska ne pretvori u knjigu žalosti. Srpski biznismeni odloženo plaćanje takođe rado koriste. Zaposle vas danas, a plate vam za šest meseci. Robu uzmu odmah, ali je ne plate nikad.
Ali to u Srbiji nije ništa čudno jer ovde svako svakom duguje. Jedna srpska izreka kaže da je dug zao drug, ali Srbi boljeg nemaju.
Srbi kupuju i na crtu. Ta crta se vrlo brzo pretvori u minus, pa su danas svi Srbi u minusu.
Ne pokušavajte da shvatite kako to funkcioniše jer to niko ne shvata.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:19 pm



GEOGRAFIJA

Dragi moji,
Pišem vam u želji da sa vama podelim još nekoliko zapažanja o Srbiji, u kojoj boravim već treću nedelju. Primetio sam da Srbi vrlo slabo poznaju geografiju. Osim što svi kao papagaji ponavljaju kako njihova zemlja ima izuzetno povoljan geografski položaj, o geografiji više ništa ne znaju.
Na primer, kada prosečnog građanina ove zemlje pitate koji je najviši vrh Srbije, kao iz topa će vam reći: „Triglav“! Kad mu kažete da Triglav nije u Srbiji, prvo će vas sumnjičavo pogledati, a onda se počešati po glavi i priznati da pojma nema koja je planina najviša u njegovoj zemlji.
Slično je i sa morem. Kad Srbina pitate kuda će na odmor, on najčešće kaže: „Idem na naše more!“ Ako ste dovoljno neoprezni da mu skrenete pažnju da njegova zemlja više nema more, on će vas neko vreme smatrati budalastim, ako ne i sasvim ludim. Prosečan Srbin nikako ne može sebi da prizna da Srbija više nema izlaz na more, nije mu jasno kako se onoliko more preko noći moglo izgubiti, niti kako je moguće da se njegova vikendica odjednom našla u inostranstvu.
Reku Savu građanin Srbije smatra svojom, a to što ova reka izvire u Sloveniji i protiče kroz Hrvatsku smatra čistom slučajnošću, zamalo pa i nepravdom. Isto je i sa Dunavom. Kune se da je Velika Morava najlepša reka na svetu, o njoj peva pesme, za njom pati, ali od nje beži glavom bez obzira. Možete se kladiti da najveći zaljubljenici u Moravu žive u Beogradu.
U Srbiji postoji mnoštvo lekovitih banja. Svake godine ih je sve više. Skoro da nema mesta koje nema lekovitu banju. Kad negde pukne vodovodna cev, meštani je više i ne krpe, već samo vodu proglase lekovitom i otvore banju. Uskoro će ovde biti više lekovitih banja nego bolesti. Srbi obožavaju da idu u banje, piju lekovitu vodu, mažu se blatom i pešače do besvesti. A kad se vrate kućama, čine sve da se ponovo razbole kako bi opet otišli u banju.
Primetio sam da Srbi o stranama sveta pojma nemaju. Kada Srbina pitate da vam pokaže neku stranu sveta, on misli da ga zavitlavate. Ipak, pažljiv posmatrač može naslutiti da Srbi istok vole bezrezervno, da zapadu zavide, a da se jugu podsmevaju. Prema severu su nostalgični jer im tamo žive deca i unuci.
Možda zato Srbi uvek poslednji saznaju odakle vetar duva.
Srbi misle da su centar sveta i da se sve vrti oko njih. Tvrde čak da je Srbija raskrsnica svih puteva, mada ja te puteve do sada nisam video. Ubeđeni su da iz Srbije ne treba putovati u svet jer će pre ili kasnije svet doći u Srbiju. Umesto geografskih karata, koriste GPS uređaje i strašno se nerviraju kad zalutaju. Sve u svemu, čini mi se da su Srbi totalno izgubili kompas.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:20 pm





STANOVNIŠTVO

Dragi moji,
Srbija je građanska država u kojoj većinsko stanovništvo čine Srbi. Srbi su stari evropski narod nastao od Južnih Slovena i Jugoslovena, već u zavisnosti od toga na kom su popisu stanovništva učestvovali.
U Srbiji žive i drugi narodi, ali se Srbi prema njima odnose kao prema dragim gostima koji su se zapričali pa nikako da odu.
Pitali ste me koliko Srba živi na svetu i moram vam reći da – ne znam. Zvanično, na našoj planeti ima oko osam miliona Srba, ali ja verujem da je taj broj daleko veći. Mislim da Srbi namerno kriju koliko ih zapravo ima, a da li je u pitanju neki vojni ili strateški razlog teško je reći.
Uglavnom, tvrdim da Srba mora biti više od osam miliona i za tu tvrdnju nudim ubedljive dokaze. Pogledajte na primer bilo koji međunarodni incident, problem, ili čak lokalni ili svetski rat i videćete da nijedan ne može da prođe bez učešća Srba.
Ukoliko se negde u svetu, bilo gde, dogodi neka pronevera, lažiranje utakmice ili pljačka decenije možete se kladiti da je u to umešan neki Srbin. U isto vreme, kad neki čuveni svetski univerzitet bira studenta generacije, obično biva izabran student iz Srbije.
Nema fudbalskog ili košarkaškog kluba na svetu a da se bar dvojici njegovih igrača prezime ne završava na „ić“. Nema kolektivnog sporta u kojem Srbi ne uzimaju medalje, niti filma na čijoj odjavnoj špici ne promiče neko ovdašnje ime. Iranaca, na primer, ima oko osamdeset miliona, a ni približno nisu zastupljeni kao Srbi.
Nije da svet nije pokušao da smanji broj građana Srbije, kroz vekove ih je asimilovao, streljao i bombardovao ko god je stigao, ali je ovaj narod izgleda neuništiv!
Posetite li na primer Beč, Cirih, Berlin ili Stokholm, ili sletite u NJujork, Čikago ili Melburn, shvatićete da sam potpuno u pravu i da Srba ima daleko više nego što ste mislili. Čim vidite dva tipa kako se krvnički pljeskaju po ramenima, znajte da su to Srbi koji su se pronašli u belom svetu.
U dalekom Japanu jednom su Srbinu, fudbaleru, podigli spomenik, slično je i u Madridu, a nedavno je jednom srpskom naučniku postavljen spomenik ispred sedišta Ujedinjenih nacija! Kad Amerikanci jednom u sto godina odluče da smene nekog svog guvernera, to onda bude – Srbin!
Srbi nastanjeni izvan Srbije nekad su se zvali gastarbajteri, a danas se zovu dijaspora. U Srbiji postoji i Ministarstvo za dijasporu, čiji je zadatak da Srbe u inostranstvu podseća da su Srbi. Ne postoji mesto na kugli zemaljskoj gde se iseljeni Srbin može sakriti a da ga ovo ministarstvo ne nađe i ne proveri da li još zna ćirilicu i užičko kolo.
Svaki susret Srba iz Srbije i Srba iz dijaspore veoma je emotivan. Srbi iz dijaspore plaču što ne žive u Srbiji, a Srbi iz Srbije plaču što ne žive u dijaspori. Srbin u dijaspori nikada se ne može dovoljno odužiti svojoj materi Srbiji što ga je rodila, pa je zato dužan da joj svake godine šalje pozamašne novce za crne dane. A crnih je dana u Srbiji tušta i tma, pa doznake nikad ne prestaju.
Nikad ne prestaje ni srpska kuknjava da je Srba sve manje i da u njihovoj napaćenoj zemlji vlada „bela kuga“, koja svake godine broj građana ove zemlje smanji za tridesetak hiljada. Istovremeno Srbi tvrde da su njihove žene najlepše na svetu, pa ja postavljam logično pitanje – zašto onda ne spavaju sa njima?!
Zbog svega toga tvrdim da Srbi lažu i da ih je daleko više od osam miliona. Zašto kriju pravu cifru nije mi jasno. A možda je tako i bolje.
Moguće je da svet ne bi izdržao da zna celu istinu o Srbima.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:20 pm





DRUŠTVENO UREĐENJE

Dragi moji,
Iako sam u Srbiji već više od mesec dana, mnoge stvari mi nisu jasne. Nikako ne uspevam da shvatim u kakvom društvenom uređenju žive građani Srbije.
Kada ih pitate, Srbi kažu da su do juče živeli u socijalizmu, a sanjali komunizam. Danas sanjaju socijalizam, a žive u kapitalizmu. Neki kažu da to i nije pravi kapitalizam, već neka samonikla, divlja verzija koja uspeva samo u ovim krajevima.
Radnici se kunu da žive u robovlasništvu, intelektualci da ovde vlada prosvećeni feudalizam, opozicija tvrdi da je ovo diktatura, a vlast da se radi o vrhuncu demokratije. Strancu poput mene ipak se čini da Srbi žive u anarhiji.
Srbija je republika, ima predsednika, vladu i parlament. Teorijski vlast je podeljena na sudsku, zakonodavnu i izvršnu, a u praksi između rođaka, kumova i prijatelja.
To nije sve jer Srbija ima i princa prestolonaslednika. Pre neku godinu stigao im je iz Londona, gde je rođen i odrastao. Neki sumnjaju u njegovo srpstvo, ali ja tvrdim da je on pravi Srbin. Podstanar je, sa rodbinom se tuži oko dedovine i niko ne zna od čega živi, ako on nije pravi Srbin, onda ja ne znam ko jeste.
Srbi inače veoma cene svoje monarhe. Nakon što ih proteraju ili ubiju i otmu im imovinu, prave im velike i dirljive sahrane. Ulicama daju njihova imena i mrmljaju kako bez kralja ne valja.
Najviši pravni akt u Srbiji je ustav. Ustav Srbije je jedna vrlo duhovita knjiga u kojoj, na primer, piše da su svi građani ravnopravni i da je štampa slobodna. I još mnogo takvih simpatičnih stvari. Srbi obožavaju da čitaju svoj ustav i neretko ga nose sa sobom na godišnji odmor. Kad vidite nekog čoveka na morskoj plaži kako se kida od smeha, znajte da je u pitanju Srbin koji čita svoj ustav.
Srbi imaju višepartijski sistem, ali još uvek pate za jednopartijskim. Zato, čim neka partija pobedi na izborima, svi se masovno učlanjuju u nju. Nema Srbina koji nije bio član bar tri partije, od kojih je barem jednu sam i osnovao.
Ovdašnji parlament ima dvesta pedeset poslanika. Oni se biraju na izborima, ali za njih niko ne glasa jer poslanike biraju stranke. Za stranke se glasa, ali izbor nije baš neki. Sednice Skupštine Srbije direktno se prenose na državnoj televiziji, ali ne na zahtev gledalaca, već na zahtev poslanika.
Srpska skupština donosi zakone i rezolucije. Zakone uglavnom donosi iz Brisela, a rezolucije iz Vašingtona. Specifičnost srpskih zakona jeste u tome što ih niko ne poštuje, naročito poslanici i sudovi. Poslanici imaju imunitet, a sudovi preča posla.
Srbija ima svoje državne praznike. Polovina građana Srbije rado ih proslavlja, a druga polovina radi kod privatnika.
Kao i svuda u svetu, i u Srbiji vladu čine ministri. Srbija je demokratska zemlja, pa ovde ministar može da bude svako. I nikad se ne zna kad to može da ga zadesi. Nisu retki slučajevi da čovek zaspi kao običan zgubidan, lezilebović ili probisvet, a probudi se kao ministar. Natovare ti na vrat kakvo ministarstvo prosvete ili finansija, pa se ti češi! Sva je sreća što ministar ne mora da se razume u resor koji vodi, u suprotnom bi bilo strašno. Srpski ministri ne odgovaraju premijeru, već predsedniku. I to ne predsedniku države već predsedniku svoje stranke. Ministarstva su striktno podeljena po stranačkom principu i jedno drugom se ne mešaju u rad. Kažu da je jednom neki ministar slučajno zalutao u tuđe ministarstvo i od tada mu se gubi svaki trag. Mandat ministara u Srbiji traje četiri godine. Posle toga neki odlaze u penziju, a većina u zatvor.
Vlada Srbije se sastavlja kada se stranke slože oko zajedničkog programa. A zajednički im je program da budu na vlasti. Zato sve imaju širok koalicioni potencijal. Svaka nova vlada je najbolja u istoriji Srbije, a ona prethodna je lopovska i rasipnička.
Građani inače jedva čekaju da vlada padne jer se tada raspisuju vanredni izbori, a izbori su ovde vanredna zabava. Ali o tome neki drugi put.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:21 pm





EKONOMIJA

Dragi moji,
Tri meseca sam već u Srbiji, ali još ne mogu da dokučim kako ova zemlja preživljava. Uvek kad nekog poznanika Srbina pitam šta se proizvodi u njegovoj zemlji, on kaže – ništa! Kad pitam kako je moguće živeti u zemlji u kojoj se ne proizvodi ništa, on samo slegne ramenima i lukavo se nasmeši.
Srbi su inače veoma vredni, ali svoj posao ne vole da rade. Sve druge poslove vole, ali, eto, baš svoj – ne vole! Nema Srbina koji ne misli da bi svaki drugi posao mnogo bolje radio nego onaj koji trenutno radi. Što je i logično jer je baš njegov posao najteži, dok su svi drugi jednostavniji i lakši. Na nesreću, nijedan drugi ne može da nađe, pa je zato primoran da radi ovaj koji ima. Dok ne nađe „nešto bolje“, naravno.
Upućeni u ovdašnje ekonomske tokove tvrde da u Srbiji cvetaju trgovina i usluge. Kad pitam čime najčešće Srbi trguju, oni kažu – informacijama. Pitao sam da li to znači da je Srbija informatičko društvo, oni kažu, ne, nego doušničko! Nema Srbina koji nešto zna a da to njegov komšija, nadređeni, lokalni žbir ili tiražni tabloid ne bi hteli da saznaju.
Interesovao sam se kod stručnjaka šta Srbija najčešće izvozi i oni kažu – fudbalere! To je najjači srpski izvozni produkt, za koji se čulo čak do Južne Koreje, Farskih Ostrva i Rta dobre nade. Svake godine iz Srbije se izveze na stotine golobradih fudbalera, koji se posle dalje preprodaju po svetu. Iz Srbije se, doduše, izvoze i inženjeri, lekari, naučnici, ali ih Srbi ne naplaćuju, njih daju gratis.
Srbi kažu da je i poljoprivreda njihov veliki adut i da bi mogli da hrane pola Evrope. Pitao sam zašto to i ne čine, oni kažu da ne mogu da se dogovore koja je to polovina.
Kad pitam šta Srbija najčešće uvozi, Srbi kažu – sve! Nema toga što Srbija nije u stanju da uveze, svinjsko meso iz Argentine, čačkalice iz Poljske, plastične gaće iz Kine, papriku iz Bugarske, ajvar iz Turske, TV serije iz Meksika…
Srbi su u uvozu otišli toliko daleko da uvoze i – Srbe! Uvek kad pomisle da među njima nema nikog dovoljno pametnog, oni malo pročešljaju svet i nađu. Tako su pre neku godinu pronašli saveznog premijera, malo zatim i ministarku kulture, a poslednjih godina su navalili da uvoze ministre finansija.
Pitao sam i kakve to usluge Srbi pružaju, oni kažu – međusobne! Nema Srbina kome ne treba neka usluga i koji ne može i sam da „završi“ nešto drugome. Uz pomoć usluga Srbin nalazi zaposlenje, posao na tenderu, sto u restoranu ili grobno mesto za večni počinak.
Srpska ekonomija se dalje deli na burazersku i dogovornu. Burazerska ekonomija uglavnom se sprovodi putem mobilnih telefona uz živopisni „brate–brate“ razgovor. Najčešće se odvija po principu „usluga za uslugu“, a vrlo često i „usluga za pare“.
Srpska dogovorna ekonomija realizuje se u kafanama. Ne postoji posao koji srpski biznismeni ne mogu sklopiti u kafani, nema toga što jedni drugima ne mogu prodati. Polovne fabrike, malo korišćene poslanike, skoro nove diplome… A najviše vole da prodaju maglu, tačnije ono što nije njihovo. Kad im skreneš pažnju da je to korupcija, oni ti kažu da preteruješ i ponude ti mito da ne širiš priču.
Ipak, najviše me zanimalo zašto se u Srbiji ništa ne proizvodi. Rekli su mi da je to zato što nemaju fabrike. Kad sam ih pitao gde su im fabrike, rekoše da su ih prodali ili pretvorili u tržne centre i kafiće. Kad sam dalje pitao šta će im toliki tržni centri i kafići, rekoše da je to zato što ovde cvetaju trgovina i usluge.
Logično, zar ne?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:23 pm




BOGATSTVO

Dragi moji,
Srbi baš ne ljube istinu. Evo, na primer, kad bi kakvog slepog čoveka doveli u Srbiju i pustili ga među Srbe da samo sluša šta oni govore, verujem da bi od njihove kuknjave brzo ogluveo. Verujte, Srbi malo šta rade sa većim oduševljenjem nego što kukaju.
Žale se na vlast, roditelje, decu, komšije, kumove, šefove, sudbinu! Tvrde da su jadni, čemerni, opljačkani, siromašni… Otkad sam došao u Srbiju, nisam sreo Srbina koji mi se nije požalio na krizu i besparicu.
Ja pak čvrsto verujem da sve to nije tačno i da su Srbi mnogo imućniji nego što tvrde, a za to nudim i čvrste dokaze. Stranac poput mene se malo gde u svetu može provesti lepše nego u Srbiji. U pola dana, u pola noći, sebi može da nađe društvo za razonodu i razbibrigu, kafići i kafane uvek su puni, a o splavovima da i ne govorim. Kad čovek sa Srbima sedne za sto, podrazumeva se da će biti primoran da sluša kako su im plate male, a dugovi veliki, kako su svi odreda pred bankrotom i bez dinara u džepu, ali kad na kraju pokuša da plati kafanski račun, biće svedok ogorčene bitke prisutnih oko toga čija će banknota završiti u rukama konobara.
Šetajući ovdašnjim ulicama stranac ne može a da ne primeti da se u Srbiji voze podjednako dobri automobili kao i u mnogo razvijenijim zemljama. Ako stranca put nanese ispred zgrade srpske vlade ili parlamenta, uveriće se da je državni vozni park u Srbiji bolji nego onaj ispred Bundestaga ili Vestminsterske palate. Na beogradskom sajmu automobila najskuplji primerci prodaju se dok trepneš, a podrazumeva se da svaki viđeniji Srbin ima jahtu od po nekoliko stotina hiljada evra. Svi se neprestano žale na cenu benzina, a vozikaju se kao da su vlasnici naftnih bušotina.
Čak i prosečno imućan građanin ove zemlje ima stan i vikendicu od sto pedeset kvadrata podno neke planine, koju posećuje dva puta godišnje, jednom da je provetri pred leto, a drugi put da je zaključa pred zimu. Srbin koji nema lokal za izdavanje smatra se promašenim čovekom i socijalnim slučajem.
U vreme godišnjih odmora nemoguće je u Srbiji rezervisati aranžman za neku od egzotičnih lokacija jer su sva mesta odavno razgrabljena. Srbi već odavno više ne odlaze u bioskope i pozorišta, svoj Narodni muzej davno su zaključali, ali ih zato po tržnim centrima ima tušta i tma. Kad kakav belosvetski velemarket u Srbiji otvara svoju prodavnicu, red se formira od rane zore, Srbi jedni drugima rebra lome ne bi li prvi ušli i kupili makar lubenicu po neverovatno niskoj ceni.
I uopšte, nema toga što se prosečnom Srbinu ne može prodati. U Srbiji nema kuće na čija vrata poštar nije zazvonio dvaput, jednom noseći preparat za mršavljenje, a drugi put za gojenje. Prosečna Srpkinja, koja imalo drži do sebe, ispod bračnog kreveta ima bar dva stepera i stomak-eliminatora, a njen muž u garaži najmanje po jedan kompresor i uređaj za krečenje bez muke. Podrazumeva se da njihova deca imaju najmodernije mobilne telefone i računare.
Koliko su Srbi bogati svedoči i činjenica da su svoje fabrike rasprodali za evro ili tri po komadu, a ovih dana ispod cene nude i svoju najveću telekomunikacionu kompaniju. Svoje istaknute sportiste Srbija od malih nogu obasipa stanovima i novčanim nagradama, a zaslužne umetnike nacionalnim penzijama. Ako pročitate novine, videćete da Srbija penziju isplaćuje čak i bivšem predsedniku susedne države.
Pa kako posle čovek da im veruje da pas nema za šta da ih ujede?!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:24 pm




POLJOPRIVREDA

Dragi moji,
Proučite li kartu Srbije videćete da ova zemlja ima izuzetno povoljan geografski položaj, posvuda su plodne ravnice, bogate reke i raskošne šume, već na prvi pogled reklo bi se idealno mesto za poljoprivredu i poljoprivrednike. I zaista, Bog ili veliki prasak nisu bili štedljivi prema Srbiji, podarili su joj rodnu zemlju u kojoj nikne sve što čovek posadi. Svako bi pomislio da su Srbi zbog toga veoma srećni i da ne prođe dan a da ne zahvale svojim dalekovidim precima koji su krenuvši iz okoline Karpata odlučili da se nastane baš na ovom blagorodnom području.
I prevario bi se!
Naprotiv!
Srbe ništa tako duboko ne unesrećuje kao činjenica da žive na plodnoj zemlji! Nesrećni su svi: seljaci, građani, država, čovek prosto ne zna ko više i grđe!
U celoj Srbiji ne možeš naći nijednog zadovoljnog seljaka, makar ga svećom tražio. Srpski je seljak povazdan zlovoljan, razočaran i besan. Smatra da je prevaren, što od prirode, što od države, što od sudbine. Ubeđen je da su svi drugi na Planeti bolje prošli i da se svi bave nekim lakšim i lagodnijim poslom, a da je jedino njemu zapalo da radi ono što niko neće.
Zato seljak ovdašnji smatra da su mu svi dužni. Od države očekuje da mu dug vrati besplatnim đubrivom, gorivom, kreditima, otkupom svega što proizvede po ceni koju sam odredi. Od mušterija traži da kupe sve što iznese na tezgu, žmure kad ih potkrada na kantaru i da mu budu zahvalni što ih „’lebom ’rani“. Podrazumeva se da je ogorčeni protivnik svakog poreza, radije će ići u zatvor nego da nešto plati državi.
Drznu li se država ili građani da sve to ne ispune srpski poljoprivrednici namah horski zakukaju, blokiraju puteve, prolivaju mleko, gnječe maline, gađaju se šljivama…
I psuju da te bog sačuva! Kad je godina rodna, psuju što je rodna i što je cena proizvoda niska, kad suša ili grad unište letinu, psuju Boga i državu i traže da ih ona obešteti. Čim stanu pred kamere, obese nosine i počnu da se kunu kako rade bez interesa i kako su na ivici propasti, a kad ih neko pita da prodaju zemlju i manu se ćorava posla, hvataju se za sekire i hoće da bodu vilama.
A tek što je vlada nesrećna zbog poljoprivrede! Ništa joj veću glavobolju ne zadaje! Nema srpske vlade koja se nije nosila mišlju da poljoprivredu dekretom ukine, a ratarstvo stavi van zakona. Pri raspodeli resora srpski političari izvlače slamke, pa ko izvuče najmanju postaje ministar poljoprivrede. Svaki put kad treba otkupiti pšenicu, premijer dobije stres, a guverner zapomaže zbog inflacije. Na pomen poljoprivrednih subvencija, pola vlade pije lekove za smirenje, a ministri saobraćaja i policije preventivno podnose ostavke. Ministar poljoprivrede potom ide okolo i ponavlja kako je poljoprivreda velika razvojna šansa Srbije, a seljaci se prave da mu veruju. Svakog leta zajednički prave dugoročnu strategiju za navodnjavanje useva, ali onda padne kiša i pokvari im planove.
Srbi koji žive u gradovima takođe ne vide svrhu poljoprivrede u savremenom društvu. Pitaju se kome trebaju pijace kad njihova deca povrće ne vole, a oni zbog dijeta ionako jedu samo kornfleks. Uostalom moderni Srbi sve mogu da kupe u tržnim centrima.
Sve sem pameti.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:24 pm




JAVNA PREDUZEĆA

Dragi moji,
Svi verovatno znate bajku o Aladinovoj čarobnoj lampi, koju samo treba protrljati pa će vam dobri duh ispuniti svaku želju, i svi sigurno mislite da tako nešto ne postoji. Tako sam mislio i ja dok nisam došao u Srbiju i dok nisam saznao za ovdašnja javna preduzeća. Sada vam pouzdano mogu reći da je u poređenju sa srpskim javnim preduzećima Aladinova lampa tek bedan primerak istočnjačkog kiča.
Jer, kao što znamo, dobri duh iz Aladinove lampe uspeo je da usreći jedino svog poštenog nalazača i njegovu izabranicu Lejlu, dok se onima koje već decenijama usrećuju srpska javna preduzeća ni broja ne zna. Nema te fontane želja ili amajlije za sreću koja se može pohvaliti tolikim zadovoljnim korisnicima kao što to mogu srpska javna preduzeća. Štaviše, fontanama želja, pa čak i onima najiskusnijima, katkad se dogodi da poneku mušteriju i iznevere, dok sa druge strane nije poznat primer da su srpska državna preduzeća nekoga razočarala.
Ne smem ni da zamislim šta bi se sa Srbijom dogodilo da nema svoja javna preduzeća. Slutim da bi srpski politički život namah zamro, stranke bi izgubile svaku ambiciju, a izborna trka svaku draž. Upravni odbori opusteli bi kao sela na Goliji. Lišeni šanse da svoje menadžerske talente pokažu u državnim direktorskim foteljama, najblistaviji stranački kadrovi pali bi u tešku depresiju, a tuga pregolema ophrvala bi i na stotine njihovih rođaka i prijatelja koji bi ostali bez nade da će uskoro zagristi državni hleb, a jednoga dana i masnu otpremninu.
Ništa manju nesreću taj zloslutni scenario ne bi izazvao ni kod ovdašnjih medija u kojima se srpska javna (pa još i monopolska) preduzeća tako rado, a tako bezrazložno reklamiraju. Pravi pomor nastao bi i među srpskim fudbalskim i košarkaškim klubovima, koji bi izgubili najdarežljivije sponzore bez kojih jedva da bi svoje prvotimce mogli da daruju skupocenim automobilima i višemilionskim ugovorima. Srpski kulturni poslenici zakukali bi na sav glas jer kome drugom bi neki ubogi vajar ovdašnji mogao da proda svoje skulpture za basnoslovnu sumu ako ne direktoru kakvog vladinog preduzeća?
A kakva bi tek katastrofa zadesila firme koje posluju sa javnim preduzećima može se samo pretpostaviti. Nije teško zamisliti očaj na licu jednog skromnog vlasnika bagera čija bi mašina u tom slučaju radila tek osam ili deset sati dnevno, a ne svih dvadeset pet, koliki su joj, ispostavilo se, potencijali. Da nema javnih preduzeća nekim proizvodima nikada ne bismo saznali pravu vrednost, pa bismo i dalje potcenjivali čiviluke i držače za kišobrane, ne sluteći da ih je moguće prodati za po nekoliko hiljada evra po komadu. Sa svoje strane srpski turizam bi sasvim kolabirao kada bi ostao bez hiljada javno zaposlenih što su večito gladni sporta, razonode, rekreacije i svakojakih simpozijuma… Sve ovo treba da imaju na umu oni koji ovih dana predlažu depolitizaciju i privatizaciju javnih preduzeća i podrugljivo tvrde da ona nisu fontane želja.
Slažem se da srpska javna preduzeća nisu fontane želja.
Ona su više vrela života.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:25 pm




SRPSKE PSOVKE

Dragi moji,
Pa gde ste, bre, pizda vam materina! Nemojte se čuditi što vam se javljam ovim naizgled ružnim rečima, kad biste bolje poznavali Srbiju, znali biste da je ovde to jedan od najsrdačnijih pozdrava. Srbi prosto obožavaju psovke i u svim prilikama ih rado koriste. Možda su svi drugi ljudi na našoj planeti zaista i nastali od majmuna, ali je gotovo sigurno da su Srbi nastali od kočijaša.
Ovde psuju svi, i staro i mlado i muško i žensko, obrazovani i neobrazovani, ugledni i krajnje neugledni. Psovka je još jedina stvar u Srbiji koja je ostala izvorno domaća i podjednako dostupna svima; novi svetski poredak, divlji liberalizam i vatikanska zavera umnogome su uspeli da okrnje srpski nacionalni identitet, ali srpsku psovku nisu ni načeli, ona je još onakva kakva je oduvek i bila, sadržajna, živopisna i korisna.
Srbi počinju da psuju i bivaju psovani još od najranijeg detinjstva jer je ovde duboko ukorenjeno verovanje da će dete brže porasti ako mu se redovno psuju majka, ujna ili strina, a još ako odojče ima kakvu zgodnu tetku, zdrav razvitak mu je sasvim izvestan. Čim nauči prve reči, od deteta se očekuje da i samo počne da psuje, u čemu mu uvek rado pomogne neki bliži rođak, stric, deda ili kum, pa kad tečaj urodi plodom i najmlađi maloletnik preko usana prevali svoju prvu psovku, to nailazi na opšte oduševljenje familije i prijatelja, koji su tek tada uvereni da je dete posve zdravo i lepo vaspitano.
Ako me pitate šta Srbi psuju, odmah ću vam reći da psuju sve! Na maternjem jeziku najčešće psuju majke, a potom i očeve, sestre, familiju, sve srodnike do sedmog kolena, Sunce, hleb, Boga, sudbinu, život, sušu, kišu, seme i pleme, slavu, godišnja doba i svetu nedelju, gajde, a najradije državu! Sve u svemu, malo je toga što Srbi u psovku nisu stavili, ali koliko god da je psovki, Srbima nikad nije dovoljno jer ovde psuje svako svakoga i na svakom mestu; očevi psuju decu, deca nastavnike, šefovi radnike, radnici mušterije, penzioneri poštare, poštari kerove, navijači fudbalere, fudbaleri sudije, pešaci vozače, vozači jedni druge… Psovka je ovde odraz šarma, bliskosti i čvrstine karaktera, pa se Srbi psuju i kad se vole i kad se mrze.
Načuo sam, doduše, da je i u Srbiji nekada psovanje smatrano odrazom lošeg odgoja i, štaviše, prostakluka, ali je danas sasvim drugačije, psovka se izborila za ravnopravan tretman u društvu, u šta se svako može uveriti ako otvori ovdašnje novine ili pogleda prenos skupštinskog zasedanja, na primer. U Srbiji ne možeš biti javna ličnost ako se bar jednom godišnje pred kamerama na pasja usta ne ispsuješ sa nekim oponentom, kolegom sa estrade, književnim kritičarem ili bivšim mužem, svejedno. Nameravaš li da postigneš uspeh sa kakvim umetničkim delom u njega moraš udenuti barem stotinak ružnih reči jer se srpska publika ničemu ne smeje tako rado kao sočnim psovkama. Jednom je jedan mlad pozorišni reditelj postavio predstavu bez ijedne psovke u tekstu i izbio je takav skandal da je i sam ministar kulture morao da interveniše kako bi se sve zataškalo. Srpska moderna muzika i književnost zato su rasadnik novih psovki, a srpski filmovi nisu ništa drugo do psovke isprekidane dosadnim dijalozima.
A zašto je tako, pojma nemam, ili što bi Srbi rekli – jebem li ga.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:15 pm




SRBIJA I CRNA GORA


Dragi moji,


Već neko vreme nameravam da vam napišem koji redak o odnosu Srbije i Crne Gore, ali se ne usuđujem da počnem jer mi kao strancu još mnogo toga u toj kompleksnoj vezi nije jasno. Konačno to činim, ali vas upozoravam da ovo što ću vam reći ne uzimate zdravo za gotovo jer nisam siguran da sam sve pravilno razumeo.
Crna Gora je malena balkanska zemlja koja se graniči sa Srbijom. Tačnije, Crna Gora se graniči sa Srbijom, ali se Srbija ne graniči sa Crnom Gorom. To je zato što su Srbija i Crna Gora donedavno živele skupa, a onda je Crna Gora odlučila da živi sama. Srbija je ostala uvređena, ali ubeđena da je to samo trenutni hir i da će se, kao i svako nestašno dete što ponekad pobegne u svet, i Crna Gora uskoro vratiti kući, te da za granicom nema nikakve potrebe.
Crna Gora je nezavisna država, priznata u svetu, ali ne i u Crnoj Gori. Polovina građana Crne Gore ne priznaje nezavisnost Crnoj Gori.
Po državnom uređenju Crna Gora je nasledna republika jer tamošnji vladar već dve decenije nasleđuje samoga sebe.
Glavni grad Crne Gore je Podgorica, a glavni grad Crnogoraca je Beograd. U Beogradu živi više Crnogoraca nego u Crnoj Gori, pa se ne zna je l’ beogradskim Crnogorcima Crna Gora dijaspora ili matica. Inače, Crnogorci obožavaju da studiraju u Beogradu. Na koji god fakultet da se upišu, diplomiraju za direktora.
Do pre nekoliko godina u Crnoj Gori su uglavnom živeli Srbi, a danas uglavnom žive Crnogorci. Nema ničeg lakšeg nego od Srbina postati Crnogorac. Samo odgledaš tri državna dnevnika i gotovo. Jednako je lako od Crnogorca postati Srbin. I to ne bilo kakav, već veliki Srbin. Nema većih Srba od rođenih Crnogoraca!
Srbi veoma vole da postaju od Crnogoraca. Donedavno svaki drugi Srbin vukao je poreklo iz Crne Gore, ali danas, kada to više nije tako popularno, crnogorsko poreklo vuče tek poneki.
Srbija i Crna Gora su ljute jedna na drugu. Srbija smatra da joj je Crna Gora kad se odselila ukrala more, jezik, pismo i crkvu, a Crna Gora da joj je Srbija dužna NJegoša, slavnu istoriju, Vladu Georgieva i Novaka Đokovića. Srbija nudi Crnoj Gori da joj vrati deo istorije i celog Vladu Georgieva, a da zauzvrat dobije deo mora, ali Crna Gora neće ni da čuje, već natrag traži celog Đokovića, a vratila bi jezik, pismo i crkvu. Koji joj ionako više ne trebaju jer sada ima svoje.
U Crnoj Gori se doskora govorilo srpskim jezikom, a sada se govori crnogorskim. Sreća što crnogorski neodoljivo podseća na srpski jer u suprotnom Crnogorci ne bi razumeli sami sebe.
Srbija i Crna Gora zavide jedna drugoj na prirodnim lepotama. Od prirodnih lepota Crne Gore Srpkinje najviše vole Crnogorce, a od prirodnih lepota Srbije Crnogorci najviše vole Dedinje. Crnogorci uglavnom emigriraju u Ameriku i Beograd. Iz Amerike se pokoji Crnogorac i vratio, ali iz Beograda još nijedan.
Sve u svemu, Srbija i Crna Gora su dva oka u glavi.
Tačnije, dva oka u praznoj glavi.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:16 pm






SRBI I AMERIKA


Dragi moji,


Sećate li se kako ste me upozoravali da Srbi ne vole zapadni svet, a posebno Amerikance? Govorili ste da je u prošlom veku Amerika dva puta bombardovala Srbiju i da su Srbi kivni zbog toga.
Pojma nemate koliko grešite! Ja nikada nisam video narod koji više voli Ameriku od Srba.
Evo, na primer, na svim srpskim televizijama prikazuju se isključivo američki filmovi i serije. Za sve ovo vreme nikada nisam pogledao neki ruski, francuski ili nemački film. Na radiju se sluša američka muzika, u klubovima se puštaju zapadnjački hitovi, mladi muzički bendovi listom imaju imena na engleskom, deca se igraju kauboja i Indijanaca, koka-kolu piju kao vodu, a u školama rado upražnjavaju američko rvanje. Srpče koji ima ajfon i tablet već je ostvarilo američki san!
Ovde i mlado i staro nosi farmerke, za original levis izdvaja se pravo bogatstvo, baš kao i za patike najki. Sva moda koja stigne iz Amerike ovde se primi brže nego što se onomad primio krompir kad je prešao okean. Kad smo već kod krompira, i ovde ga zovu pomfrit, dok su svoju tradicionalnu pljeskavicu prekrstili u hamburger.
Srbi obožavaju američku NBA ligu i srećni su kad neki njihov zemljak stigne do nje. Onda noćima ne spavaju i navijaju za njegov tim kao da je srpski. Srbima više nije dovoljan njihov fudbal nego su počeli da igraju i američki, a nije daleko dan kada će i bejzbol postati srpski nacionalni sport. Svi preduslovi za to postoje jer svaki drugi Srbin kod kuće ima bejzbol palicu i vrlo rado i dobro udara njome.
Zbog prenosa ceremonije dodele Oskara ovde se noćima bdi, baš kao i kad su izbori za američkog predsednika. Svaki Srbin ima svog favorita i ne može da prežali što nema pravo glasa.
A tek što Srbi vole američkog ambasadora! To vam ne mogu opisati! Posebno ga vole političari na vlasti, štaviše bez njega ne donose nijednu krupnu odluku. Opozicija mu se takođe umiljava jer zna da srpsku vladu niko ne sastavlja uspešnije od američkih diplomata. Kad kroz Beograd službenim automobilom prolazi neki srpski funkcioner, Srbi mu psuju i oca i majku, ali kad stigne neki američki zvaničnik svi se rado sklanjaju sa ulica, pa visoki gost ima komociju kakvu drugde može samo da sanja.
Mekdonalds je za građane Srbije kultno mesto. Uvek je dupke pun, Beograđani se ispred njega sastaju i rastaju, a Srbi iz unutrašnjosti posećuju ga kao turističku atrakciju.
Doduše, jednom u nekoliko godina Srbi se sete da ne vole Amerikance, pa onda zapale američku ambasadu i nesrećni Mekdonalds, ali ih taj bes brzo prođe, pa sve brzo opet bude po starom. Uostalom, ko se bije taj se voli, zar ne?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:16 pm






SRBI I HRVATI


Dragi moji,


Niste ni svesni koliko malo znate o Srbiji. Sećate li se kako ste mi govorili da Srbi ne vole Hrvate, a da Hrvati mrze Srbe? Pričali ste mi nešto o njihovom vekovnom neprijateljstvu, međusobnim krvavim sukobima i slično.
Koliko ste samo pogrešili! Ja nikada nisam sreo dva naroda koji jedan drugom toliko znače koliko Srbi znače Hrvatima i obrnuto! Tako strasna veza ne postoji ni u najuzbudljivijim ljubavnim romanima!
Stranca poput mene Srbi i Hrvati podsećaju na razvedene supružnike koji se i dalje vatreno vole, ali to nikome ne smeju da priznaju. Ni za živu glavu ne bi priznali da imaju nešto zajedničko. Kad im pomenete da su im jezik i poreklo u dlaku isti, odmah vas prekinu i kažu da je to čista slučajnost. Jugoslaviju, zemlju u kojoj su donedavno zajedno živeli, uglas nazivaju tamnicom naroda i zaklinju se da je nikada nisu voleli. Dok vas ubeđuju da nisu jugonostalgični, pažljivo sakrivaju „JNA“ istetovirano na svojim podlakticama.
Kao i svi bivši ljubavnici, Srbi i Hrvati neprestano se dure, jedni od drugih okreću glavu i tvrde da više očima ne mogu da se vide, a onda, radoznalo i nostalgično, da ih niko ne vidi, gledaju preko tuđeg plota. Kako inače objasniti činjenicu da polovina građana Srbije gleda vesti hrvatske televizije, a hrvatske novine i najmanju srpsku aferu štampaju na svojim naslovnim stranama?
Trezan Hrvat ni za živu glavu ne bi priznao da sluša srpske pevačice, ali zato pijan peva iz sveg glasa njihove pesme. Srbin se kune u sve svetinje da nikad ne bi otišao na hrvatsko primorje, a onda krišom gleda požutele fotografije sa letovanja i uzdiše.
Srbi za Hrvate kažu da su ustaše, a Hrvati za Srbe da su četnici, a umeju međusobno da udele i lepše komplimente. Zato se ne treba čuditi što je najveći srpski pisac u stvari Hrvat, a najveći hrvatski naučnik u stvari Srbin!
Srbe i Hrvate ništa ne može da usreći tako kao nesreća druge strane.
A nje bar ima napretek!
Pojma nemate koliko čiste radosti u Srbiji izazove vest da je policija uhapsila nekog hrvatskog ministra, ili u Hrvatskoj da je sud u Hagu presudio nešto na štetu Srba. Srbi se više raduju kad Hrvati ne odu na svetsko fudbalsko prvenstvo nego kad se njihov tim kvalifikuje! Kad srpski košarkaši odluče da nekog pobede u poslednjoj sekundi, oni izaberu upravo Hrvate, baš kao što to urade Hrvati kad reše da osvoje neki turnir u vaterpolu.
Posebno je dirljiva saradnja hrvatskih i srpskih kriminalaca. Čim neko od njih napravi kakvo zlodelo u svojoj zemlji, on odmah pohita kod svojih kolega iz druge zemlje znajući da će biti bratski dočekan i sakriven. Kad neki srpski tajkun kupi novu jahtu, on najpre ode da se provoza Jadranom, a kad neki njegov hrvatski kolega reši da opere novac, on kupi fabriku u Srbiji. Kad poznata hrvatska pevačica stasa za udaju, za koga će se udati nego za Srbina!
Slično tome, kad srpski novinar poželi da napiše istraživački tekst, on ga odmah objavi u hrvatskim novinama, a kad hrvatski kolumnista skupi hrabrost da kritikuje svoju vlast on to, naravno, učini u Srbiji! Hrvatski muzičar smatra da je uspeo u životu tek kad ga pozovu da gostuje u Srbiji, a njegov kolega Srbin tek kad mu zabrane ulazak u Hrvatsku!
Srpski i hrvatski predsednici nerazdvojni su i u ratu i u miru; u ratu dele teritorije, u miru izvinjenja.
Inače, odnosi Srbije i Hrvatske sve su bolji. Još samo da povuku tužbe za genocid i biće odlični.
Kad je nedavno Hrvatska ulazila u Evropsku uniju, sa Srbijom se tako dirljivo opraštala da je čitava Evropa plakala. Hrvati su Srbima dugo obećavali da će ih tamo čekati, a Srbi se kleli da će doći čim budu mogli.
Ako to nije ljubav, ja onda ne znam šta jeste!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:17 pm





SRBIJA I EVROPSKA UNIJA


Dragi moji,


Ne znam da li ste to znali, ali Srbija nije deo Evropske unije. U EU je trebalo da uđe još 2008. godine, ali nije, kažu da treba da uđe 2018, ali – neće!
Ako me pitate zašto Srbija nije član Evropske unije, nisam siguran da znam odgovor. Malo sam se raspitao i rekli su mi da je to zato što ne ispunjava uslove. Kad sam pitao koji su to uslovi, odgovorili su da ne znaju, a kada sam pitao koliko ih ima, rekli su mi da misle da ih je bezbroj.
Ipak, malo ko Evropu voli više nego što je vole Srbi! Donedavno su, doduše, bili malo skeptični, ali sada posvuda vlada neizmerno oduševljenje. Iz Evrope uzimaju sve što im padne pod ruku: zakone, propise, radno vreme, lične karte, registarske tablice, poštanske sandučiće…
U sveopštoj zaljubljenosti prednjače, naravno, srpski političari. I među njima je doskora bilo onih koji su Evropi nalazili zamerke, no danas je ovde sve čist Evropejac do Evropejca! Znam da vam je to čudno, pa ću vam objasniti.
Dakle, do samo pre nekoliko godina srpski političari morali su biračima da pravdaju svoje propuste i brljotine, objašnjavaju zašto su uradili ono, a zašto nisu ovo, ali otkad su zauzeli evropski kurs, takva pravdanja postala su nepotrebna. Šta god da urade dovoljno je da samo izađu pred kamere, kažu da je to u skladu sa evropskim putem Srbije – i gotovo!
Ako, na primer, kakvog stranačkog prvaka uhvate sa rukom u tuđem džepu ili koferu, dovoljno je samo da kaže da se ponašao u skladu sa evropskom praksom i nema problema. Kad nekoga optuže da je uništio neko preduzeće ili proneverio novac iz budžeta, on više i ne uzima advokata; samo izjavi da je sve radio u skladu sa evropskim propisima i namah biva oslobođen!
Ništa manji poklonici Evrope nisu ni srpski biznismeni. O, kako tek oni ljube Evropu! Dođe li im, na primer, na um ideja da otpuste polovinu radnika, a drugoj polovini ukinu plate, više ne moraju nikome ništa da objašnjavaju, samo se zakunu da je tako svuda u Evropi i teraju dalje. Ako nekog od njih inspekcija uhvati da, na primer, uvozi genetski modifikovanu hranu ili radioaktivno veštačko đubrivo, on samo kaže da je sve u skladu sa evropskim standardima i nakrivi kapu.
Evropu su prigrlili ovdašnji fakulteti koji su svoje školarine podigli na evropski nivo, liferanti lekova koji skupe medikamente (naravno) prodaju uz preporuku Evropske unije, poslanici čije su privilegije u dlaku iste kao i evropskih parlamentaraca… Nema u Srbiji danas ni lepšeg ni boljeg kišobrana nego što je evropski.
A ako se ko drzne pa srpske političare, biznismene i ostale mešetare nazove sporim, nesposobnim ili korumpiranim, oni mu odmah prišiju da spada u antievropske snage i taj je obrao zelen bostan. Brisel više nikada neće videti, na prijeme u ambasadama može da zaboravi, a za nevladin sektor je mrtav za sva vremena. Bolje mu je da bude zaražen kakvom retkom, zaraznom tropskom bolešću, nego da ga snađe takva nesreća.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 7 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu