Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Strana 4 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Ići dole

Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:16 pm

First topic message reminder :



Nagrade za najbolju satiričnu knjigu:

„Radoje Domanović“ 2014.
„Tipar“ 2015.


Uputstvo za upotrebu

Sadržaj: ova knjiga sadrži stotinu satiričnih i duhovitih pisama koja Ljubenovićev izmišljeni stranac piše svojima negde u inostranstvu, opisujući današnju Srbiju.

Dejstvo: knjiga je namenjena obolelima od mitomanije, egomanije, povišenog nacionalizma, galopirajućeg globalizma i ostalih teških zaraznih bolesti.

Način upotrebe: knjigu čitati dva puta dnevno, posle ručka i pre spavanja, do poboljšanja opšteg stanja. Po potrebi, ponoviti postupak.

Neminovni efekti: ova knjiga kod većine čitalaca izaziva maksilofacijalni grč, u narodu poznat kao osmeh.

Način čuvanja: čuvati na sobnoj temperaturi ili morskoj plaži, van domašaja osoba bez smisla za humor.

Rok trajanja: dok je Srba i Srbije.

Bojan Ljubenović
Z.P. Srbija

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:27 pm





GEJ PARADA


Dragi moji,


Mnoge zemlje već godinama imaju gej parade, ali nigde ova manifestacija nije toliko interesantna i popularna kao u Srbiji. Iako se organizuje tek nekoliko godina, za gej paradu (ili paradu ponosa, kako joj od milja tepaju) ovde vlada toliko interesovanje da je to prosto neverovatno! Ne mogu vam prepričati sa kolikim je nestrpljenjem svi iščekuju i sa kakvom pažnjom se priprema. Nedeljama unapred Srbi ni o čemu se drugom ne pričaju, nijedna druga tema, pa bilo to i Kosovo ili nastup fudbalske reprezentacije, ne može ovoj ni prići. Za nju su rezervisane naslovne strane novina, udarni termini na televiziji, a o raspravama u kafanama i na internetu da i ne govorim.
Kada bi se sutra organizovao svetski festival gej parada, Srbija bi s pravom dobila domaćinstvo jer o paradi ovde brinu svi, od predsednika države do otpravnika vozova. Svako ko imalo drži do sebe o paradi ponosa ima šta da kaže, predsednik, premijer, ministri i svi stranački prvaci ponaosob uvek se iznova izjašnjavaju hoće li na paradu ići ili neće, i zašto neće, pa sve liči na kolektivni godišnji popis seksualnog opredeljenja stanovništva, samo je mnogo lepše i zanimljivije.
Ministar policije ovu temu prosto obožava, stane li samo ispred diktafona, on počne o gej paradi; broj njegovih apela, upozorenja, pretnji, jadikovki i tautologija raste iz dana u dan, čas strahuje za homoseksualce, čas za policajce, običnom građaninu je prosto žao što nije i jedno i drugo pa da ga ministar bar tog dana očinski prigrli i uzme u zaštitu.
Ravnodušan nije ni gradonačelnik Beograda, koji danima uoči tog događaja prebrojava svetske gradove što gej parade imaju il’ nemaju, prokletstvo, još uvek ih je više koji se toga nisu setili, nije Beograd baš ni morao da se gura, malo li mu je maratona i pešačkih subota, koje, opet, nemaju svi svetski gradovi, pa šta im fali!
U kampanju za dobrobit „parade ponosa“ rado se uključuju i javne ličnosti, estrada se raspoluti kô zrela lubenica, jedni su za, a drugi protiv, tabloidi misle da su u raju, a nemali doprinos daju i kolumnisti i pisci svih žanrova, koji na trenutak zakopaju ratne sekire ne bi li svu svoju kreativnost utrošili na smišljanje šala o pederima, kojima se publika tako rado smeje.
Ali niko toliko ne učini na popularizaciji gej parade kao nacionalpatriotske organizacije i navijači fudbalskih klubova! Potpuno volonterski i iz čistog entuzijazma mesecima pre parade počinju da rade na njenoj promociji, organizuju konferencije za štampu, lepe plakate, pišu grafite, zakupljuju bilborde, na forumima i Fejsbuku od njih se ne može živeti, čine sve da se i najnezainteresovaniji građanin za paradu zainteresuje. Organizatori parade ponosa bolje promotere nisu mogli ni zamisliti, ako bude pravde, jednoga dana dodeliće im zlatne značke i zahvalnice. Jer i jednima i drugima gej parada dođe kao centralna godišnja svečanost, evo već je iznedrila i zvanje „gej aktivista“, to je nešto kao profesionalni homoseksualac, dočim je budnim čuvarima tradicije dokaz da za njihovim postojanjem još ima potrebe i da ono još ima svrhu.
A na sam dan održavanja parade država Srbija upotrebi sav svoj potencijal da događaj što veličanstvenije prođe. Ulice glavnog grada se zatvore za saobraćaj, komunalne službe stupe na dežurstvo, policija se pojavi u svim rodovima i brojevima, dođu i predstavnici Crkve i nevladinog sektora, sve bude tako lepo da i mnogi heteroseksualac poželi da se priključi homoseksualcima, al’ policija ne dâ, što dovede do opšteg pičvajza o kome posle i jedni i drugi pričaju mesecima.
Sve u svemu, gej parada u Srbiji tako je veličanstvena da nije daleko dan kada će postati državni praznik.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:28 pm





REVOLUCIJA


Dragi moji,


Pre skoro dve decenije demokratija je po drugi put stigla među Srbe. Ukazala se jednog sunčanog popodneva, 5. oktobra 2000. godine, nakon što je obišla sve okolne zemlje. Kako u Srbiji dugo nije bila, trebalo joj je malo više vremena da nađe put. Da bi došla do Beograda promenila je više prevoza, išla je pešice, kamionima, autobusima, da bi na kraju stigla bagerom. Neki su posle govorili da su je čak videli i na oklopnim transporterima.
Građani Srbije su je oduševljeno dočekali, skoro milion njih priredilo joj je doček. U njenu čast zapalili su vatru u skupštini i državnoj televiziji. Radost je bila tolika da su čak i policajci bacali oružje i dizali ruke uvis. U ime demokratije najradosniji pojedinci upadali su u preduzeća i banke i tamo dodatno slavili. Na gradskim trgovima držani su dirljivi govori dobrodošlice, mladoj demokratiji nuđeni su trajni smeštaj i najbolji uslovi.
A onda su se svi razišli svojim kućama. Demokratija je ostala na ulici, potpuno sama. Nije znala kuda da ode, već je počelo da se smrkava, obdanica u Srbiji kratko traje. Učinilo joj se najlogičnijim da zakuca na vrata srpskih političkih stranaka, ipak su je one najčešće pozivale u goste.
Tamo su joj, međutim, rekli da je u pitanju nesporazum. Demokratija jeste dobrodošla u Srbiju i političke stranke joj žele prijatan boravak, ali nažalost one kod sebe ne mogu da je prime. Nema mesta ni u glavnom, ni u izvršnom odboru, posebno ne u kabinetu predsednika. „Do sada nismo imali potrebu za demokratijom, a ne verujemo ni da ćemo je ubuduće imati“, rekli su joj ljubazno. „Ali neke od vas u svom imenu nose demokratski prefiks!“, rekla je zbunjeno. Samo su je sažaljivo pogledali i zatvorili joj vrata pred nosem.
Demokratija je odlučila da potraži utočište u srpskim medijima. Isprva se činilo da su je dočekali raširenih ruku. Odmah su je smestili u praznu kancelariju glavnog urednika rekavši da joj je tu i mesto. Međutim, čim je novi glavni urednik došao, demokratija je morala da se seli. Zatražila je smeštaj u političkoj redakciji, ali je njen zahtev odmah odbijen, poslali su je u ekonomsku. Tamo se zadržala tek nekoliko dana, da bi je preselili u redakciju crne hronike, a potom u kulturu i na kraju u sport. Seljakali su je tamo-amo sve dok joj jednoga dana otvoreno nisu rekli da srpski mediji i demokratija ne mogu da žive pod istim krovom.
Opet je bila na ulici, uplašena i zbunjena. Odlučila je da pokuša u srpskim sudovima, i oni su je godinama prizivali. „Ne možemo vas primiti“, rekli su joj, „naši sudovi su nezavisni od demokratije“. Krov nad glavom potražila je u državnim preduzećima. Uzalud. „Već smo primili tranziciju, a najavila nam se i privatizacija, za demokratiju nemamo mesta.“
„Da pokušam u privatnim firmama?“ – pitala je demokratija. Nasmejali su joj se u lice.
U vojsku i policiju nije ni pokušavala da se useli, mlada srpska demokratija jeste bila naivna, ali ne i glupa. NJena poslednja šansa bili su obični građani. Išla je od vrata do vrata, ali je svuda dobijala isti odgovor: „Mesta nema, sve kapacitete rezervisali smo za donacije i kredite koji samo što nisu stigli.“
Od tada joj se gubi svaki trag. Niko je već dugo nije video i ne zna šta se s njom zbilo. A malo kome i nedostaje.
Jer, revolucija u Srbiji nije pojela svoju decu. Pojela su ona nju.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:29 pm



POPIS


Dragi moji,


U Srbiji je završen popis stanovništva. Bila je to divna prilika da Srbi saznaju koliko ih zaista – nema. A nema ih tačno trista hiljada u odnosu na popis od pre deset godina. Kao stranac očekivao sam da će ta vest zabrinuti državu, vladu i građane, da će se podići galama do neba, ako ne i zavladati nacionalna panika.
Ništa od toga. Srbi ne daju ni pet para za to što im je za jednu deceniju nestao grad veličine Niša! Naprotiv, na tu temu zbijaju šale, pa kad ih pitate zašto im prirodni priraštaj opada, oni kažu: „Zato što nam se ne diže!“ Kad sam pojedine prijatelje upozorio da će Srbi za pola veka u svojoj zemlji biti manjina, oni su se samo nasmejali i odmahnuli rukom.
– Ništa ti ja, burazeru u tu statistiku ne verujem – rekao mi je jedan od njih.
– Ali, za deset godina nestalo je trista hiljada građana Srbije! – rekao sam malo iznervirano.
– Ma kakvi nestali, tu su oni.
– Gde tu? – pitao sam.
– Evo, uključi televizor i videćeš ih. Okreni bilo koji kanal i eno gomile Srba kako učestvuju u raznim rijaliti šou-programima ili služe kao aplauz-mašine u zabavnim emisijama. Mesecima već ne idu kućama, žive na televiziji, a tamo popisivači nisu ni privirili.
– Dobro, ali to ipak nije tako veliki broj – bio sam uporan. – Nisu baš svi muškarci i žene na televiziji.
– Nisu. Muškarci su u kladionicama i kafanama, a žene u solarijumima.
– Gde?
– U solarijumima, sunčaju se. Danas u Srbiji nema žene koja se bar dvaput nedeljno ne kvarcuje. Pune su kapsule golih, nagorelih žena. Normalno je da ih popisivači tamo nisu mogli uznemiravati.
– A deca, šta je s njima, jesu li bar ona kod kuće?
– Jesu, al’ kao da nisu.
– Kako to?
– Lepo, telom su tu, ali duhom nisu. Naša deca žive na internetu, u svetu video-igrica, Fejsbuka i Tvitera. U tom virtuelnom svetu do njih ni njihovi roditelji ne mogu da dopru, a kamoli popisivači.
– Zaposleni?
– Zaposlene Srbe je tek teško pronaći, njih ni rođene majke ne viđaju, a kamoli popisivači. Na poslu provode po dvanaest sati dnevno, belog dana ne vide, ubi ih ovaj robovlasnički kapitalizam.
– Nezaposleni su valjda kod svojih kuća?
– Jok. Oni štrajkuju ispred Vlade, leže na železničkim šinama, blokiraju puteve. To su ionako građani drugog reda, državi se i ne isplati da ih popisuje.
– Seljaci?
– Ha, lakše će kamila proći kroz iglene uši nego što ćeš srpskog seljaka naterati da se popiše. Čim taj vidi nekog državnog službenika u svojoj avliji, on beži koliko ga noge nosi, zna da mu od države nikad ništa dobro nije došlo.
– A političari, oni su se valjda odazvali popisu?
– Naše političare je najteže popisati. Em što ih ima prs i pleva, em što im je teško utvrditi prebivalište.
– Kako to?
– Jednostavno, malo koji srpski političar živi u realnom svetu. Jedni žive u prošlosti, drugi u Nebeskoj Srbiji, treći u Evropskoj uniji. Svi zajedno su se toliko odrodili od svog naroda da je pitanje kako bi se na popisu izjasnili.
– Znači, razloga za paniku nema?
– Ima.
– Zašto?
– Još uvek ima više Srba nego što Srbija može da podnese.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:29 pm







SAJAM KNJIGA


Dragi moji,


U Beogradu je održan sajam knjiga. Naravno da sam posetio tu predivnu manifestaciju i uživao u hiljadama ponuđenih knjiga i divnoj, skoro pa svečarskoj atmosferi. I sve bi mi ostalo u najlepšoj uspomeni da moja urođena radoznalost nije bacila malu senku na čitav događaj.
Evo o čemu se radi. Kad sam već na sajmu knjiga, pomislio sam, šteta bi bilo da se ne upoznam s nekim srpskim piscem. Zato sam prišao prvom štandu i zamolio da me upoznaju sa nekim svojim autorom.
– Žao nam je – rekla mi je nasmešena prodavačica – ali nemamo nijednog takvog.
– Kako to? – upitao sam začuđeno.
– Mi objavljujemo isključivo knjige stranih pisaca. Znate, našem direktoru se smučilo da čita rukopise domaćih pisaca, pa je odlučio da objavljuje samo strane, popularne autore. Izađe na internet, pogleda šta je trenutno hit i to štampamo. Što bi se reklo, igramo na sigurno – objasnila je.
Prišao sam drugom štandu i postavio isto pitanje.
– Ne mogu vam pomoći, rekao mi je visoki, ljubazni mladić zagledan u računar – mi objavljujemo isključivo klasike. I to samo one čija su autorska prava istekla. Znate, politika naše kuće je da nikome ništa ne plaćamo, a piscima naročito.
– Čudno… – promrmljao sam.
– Možda, ali nama baš lepo ide. Pogledajte kakva sve dela klasične književnosti imamo: istorija, filozofija, psihologija, drame, romani i, naravno, bajke za decu. Sve je tu, a sve besplatno! Genijalno, zar ne?
Na narednom štandu vlasnik izdavačke kuće upravo je ubacivao poslednji ćevap u usta kada sam zatražio da me upozna sa nekim srpskim piscem.
– Misliš na pravog, živog pisca? – upitao me je žvaćući. – A ne, burazeru, s tim barabama ja više ne radim!
– Zašto?
– Zato što su mi se popeli na vrh… glave! Prevariš li se pa jednom ili dvojici objaviš knjigu, iz mesta si najebô! Eto ti ih svaki dan na štandu, grebu se za piće i roštilj, nikad nisu zadovoljni honorarom, tiražom i izgledom knjige, svi hoće tvrd povez i zlatotisk, traže da im praviš promocije i ugovaraš gostovanja na televiziji, a imaju li više od dve knjige, odmah maštaju o sabranim delima. Zato ja lepo sačekam da oni umru, naslednicima dam koju crkavicu, pa im knjige tek tad objavim! Kapiraš?
Neubedljivo sam klimnuo glavom i požurio do narednog štanda, ispred kojeg je bila ogromna gužva.
– Ovde sigurno neki poznati pisac potpisuje svoju knjigu? – upitao sam prodavačicu.
– Pa nije baš pisac – rekla je. – To je naša poznata TV voditeljka, objavila je svoju prvu knjigu. A odmah posle nje svoj roman prvenac potpisuje učesnik onog rijaliti šou-programa, pa naš poznati kolumnista. Za sutra su zakazane promocije memoara jednog bivšeg političara i onog poznatog ratnog zločinca. Sve bestseleri, mogu vam reći!
– A imate li nekog pravog pisca? Želeo bih da upoznam bar jednog.
– Nemamo – rekla je tiho. – I znate šta, i kad biste neke od njih ovde sreli, oni ni za živu glavu ne bi priznali da su pisci. Nešto ih je sramota, ali ne znam zašto.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:30 pm



POSKUPLJENJA


Dragi moji,


Srbiju je zadesila velika nesreća. Iznenada, bez ikakve prethodne najave, prošlog utorka, rano ujutru, pojavio se veliki talas poskupljenja i poplavio većinu ovdašnjih domaćinstava. Poskupelo je sve što je moglo da poskupi: gas, prevoz, grejanje, hrana, piće… teško je sve i pobrojati. Razmere nesreće još nisu sasvim utvrđene, ali se strahuje da ima više miliona žrtava. Već sada se zna da su od nabujalih cena najteža oštećenja pretrpeli niži slojevi stanovništva, dok su oni na višim položajima prošli tek sa manjom materijalnom štetom.
Kako se moglo desiti da samo u jednom danu sve to poskupi niko ne zna, uzroci se još utvrđuju. Jedni kažu da se razorni talas samo prelio iz susednih zemalja u Srbiju, drugi da je on posledica ovdašnjeg trustnog tla, a treći da je sve veštački izazvano.
Srećom, kod građana Srbije nije došlo do panike. Štaviše, mene kao stranca zadivilo je dostojanstvo sa kojim su unesrećeni dočekali ovu katastrofu. Gandijevski mir sa kojim su primili vest da će ubuduće biti još siromašniji nego što jesu duboko me je impresionirao.
U nekim drugim državama takav razorni udar na porodični standard izazvao bi strah, paniku, gnev, oštećeni bi se pobunili i protestovali zahtevajući urgentnu pomoć i objašnjenje – u Srbiji ništa od toga. Na ulicama i trgovima sve deluje normalno; sem mestimičnog gunđanja na internetu, u kafanama i gradskom prevozu, nikakvih drugih znakova ogorčenja nema. Radnici, nezaposleni i penzioneri ovih dana drže se podalje od pijaca, supermarketa i poštara, i u krugu porodice preračunavaju štetu koja ih je zadesila. Spasilačkih timova na terenu nema, a u Srbiju još nije stigla nikakva međunarodna pomoć. Da se nešto neobično dogodilo može se zaključiti jedino po povećanim redovima ispred apoteka, gde je potražnja za bensedinom i bromazepanom naglo skočila.
Odgovor sam pokušao da nađem u ovdašnjoj štampi i na televiziji, ali uzalud, ovoj temi novinari jedva da su poklonili pažnju, a srpski ekonomski stručnjaci čitav događaj su prosto prespavali. Nikakvo objašnjenje nisu se potrudili da daju ni oni za koje se opravdano sumnja da su ovu pošast izazvali, a to su javna preduzeća i trgovinski lanci. „Talas poskupljenja bilo je neminovan“, bilo je sve što se čulo sa te strane, pa bi neko neupućen mogao pomisliti da se radi o prirodnoj, a ne ekonomskoj katastrofi.
Ipak, naročito imponuje dostojanstvo koje su pred ovom kolektivnom nesrećom pokazali predstavnici najviše vlasti. Predsednik i premijer o tome nisu rekli ni reč, a istu državničku gordost ispoljili su i ministri ekonomije i trgovine. Posmatrajući ih, neko neupućen lako bi mogao pomisliti da je taj ogromni talas poskupljenja zadesio neku drugu zemlju, hiljadama kilometara udaljenu od Srbije, a ne onu kojom oni vladaju i za koju su odgovorni.
Kao što vidite, čovek ne može da se ne divi ovom narodu zbog njegove trpeljivosti, tolerancije i spremnosti da podnese žrtvu.
Ovakvi kakvi su, Srbi zaslužuju da ih snađu još lepše i bolje katastrofe.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:30 pm






ZANIMANJE HULIGAN


Dragi moji,


Putujući po svetu susretao sam se sa raznim zanimanjima i zanatima, ali sam tek u Srbiji shvatio da postoji profesija – huligan. Huligan je u Srbiji ozbiljno i ugledno zanimanje, za koje se nadareni pojedinci pripremaju godinama i kome društvo poklanja naročitu pažnju.
Ruku na srce, ovde još ne postoje škole za huligane, niti katedre za huliganstvo, ali daleko od toga da su srpski huligani samouki. Mladom čoveku, sklonom neobuzdanom i nasilnom ponašanju, mnogi će priskočiti u pomoć kako bi svoj talenat razvio u dobrom pravcu i jednoga dana stekao ovo prestižno zvanje. Ako ima sreće, potporu će dobiti još u kući, sin huligana jašta će nego i sam postati huligan, prihvatiti se porodičnog zanata, sa željom da ga očuva, pa i unapredi. Mnogo je, međutim, slučajeva gde budućem huliganu najbliži srodnici nisu naročiti uzori jer su tek obični službenici, profesori ili, ne daj bože, umetnici, od kojih malerozan, a nadaren početnik ne može steći nikakva korisna znanja, naprotiv, svojim urođenim pacifizmom mogu mu samo odmoći.
Pogrešno je ipak pomisliti da tako hendikepiran junoša nema nikakve šanse da postane huligan. Pokaže li iole talenta, o njegovom razvoju brigu će preuzeti vodeći srpski fudbalski klubovi i njihove navijačke grupe i omogućiti mu da se iz nedelje u nedelju usavršava i napreduje. NJegova nadarenost neće promaći ni sve brojnijim nacionalpatriotskim organizacijama, koje će mladu, sirovu snagu obojiti ideološkim sjajem i dati joj puni smisao. Ako li, pak, „stipendista“ klone duhom i zapadne u profesionalnu dilemu (a znamo da se svakom mladom čoveku na teškom putu lične izgradnje to ponekad desi), tu su različite paraverske organizacije da mu očvrsnu volju i uliju samopouzdanje. Bude li baš toliki baksuz pa tokom usavršavanja dopadne zatvora, ni tu nije kraj, srpski sudovi uvek imaju razumevanja za huligane i pružaju im drugu šansu.
Kao što vidite, put do zvanja pravog huligana jeste trnovit, ali kada čovek jednom u tome uspe, otvaraju mu se neslućene mogućnosti i perspektive! Za razliku od, na primer, diplomiranog pravnika, filozofa ili ekonomiste, svršeni huligan u Srbiji može da bira zaposlenje i poslodavca.
Onaj koji ne pati od prevelike lične ambicije svoju karijeru uvek može da nastavi u sportskom društvu u kojem je i ponikao, gde će uz marljiv rad jednoga dana sigurno dogurati do vođe navijača, a to znači i do redovnih mesečnih primanja, inostranih dnevnica, pa i stana na periferiji. Oni ambiciozniji uhlebljenje bez po muke mogu naći u nekoj političkoj partiji, kojoj malo-malo pa zatreba neko ko će stručno pretući kakvog političkog protivnika ili preslobodnog novinara.
Huligani koji preferiraju državnu službu radno mesto uvek mogu da nađu u tajnoj policiji, gde je takav pouzdan a nenametljiv kadar uvek potreban kada treba izazvati međunacionalni sukob ili inscenirati napad ne neku stranu ambasadu. Ipak, najbolje prolaze huligani koji su se otisnuli u privatnike, njihove usluge sve su traženije, danas ih zovu da prebiju studente, sutra homoseksualce, prekosutra malinare, potražnja je toliko velika, a rizik toliko mali da i sam pomišljam da se prekvalifikujem.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:30 pm





JUTARNJI PROGRAMI


Dragi moji,


I sami znate da sam oduvek bio ranoranilac, pa sam to i u Srbiji. Kao i svi građani Srbije i ja čim otvorim oči uključim televizor. A na televiziji me čeka jutarnji program. Od jutarnjih programa čovek ovde ne može da pobegne sve i da hoće, ima ih na svim televizijama i svi izgledaju isto.
Zgodni mladići, u džemperima živahnih boja, i još zgodnije devojke bez džempera od rana jutra smeše vam se sa ekrana. Nikako mi nije jasno šta im je u sedam sati ujutru smešno, ali svejedno, oni se sve vreme smeškaju. Sa smeškanjem ne prestaju ni dok vas obaveštavaju da je više stotina vaših sugrađana okliznuvši se niz zaleđene stepenice završilo u Urgentnom centru, niti kada vam jave da je u železničkoj nesreći u Bangladešu poginulo dvesta dvadeset ljudi.
Naravno, jutarnji programi služe da svojim gledaocima pruže korisne informacije. Zato voditelji na svakih pet minuta saopšte koliko je sati i naglase da napolju pada kiša te da bi bilo dobro da ponesete kišobran. Informaciju da su vam radijatori jutros izuzetno topli ponavljaće vam sve dok u nju i sami ne poverujete, a nisu ništa manje ubedljivi ni kada vam kažu da je to što od sinoć nemate vodu, a što od večeras nećete imati struju, viša sila koja ume da pogodi i manje baksuze od vas.
Vrlo su raspoloženi da vam saopšte kako je gradonačelnik zdravo i dobro, što i vama želi. Voljni su da jave koliko je jutros autobusa, tramvaja i trolejbusa izašlo na ulice, ali i da vam kažu da je već dovoljan broj građana krenuo na posao, te da vaša prisustvo u tom metežu i nije neophodno. Kakvo god da je vreme napolju, voditelji će vam savetovati da bez preke potrebe ne izlazite na ulicu, a hroničnim bolesnicima i meteoropatama sa žaljenjem će saopštiti da je prava šteta što su se uopšte i probudili jer im ovaj dan nikako ne pogoduje.
Svaki jutarnji program koji drži do sebe ima direktnu sliku sa prestoničkih mostova i raskrsnica. Na monitorima se lepo vidi da nigde u gradu nema gužve, pa gledaocu prosto dođe krivo što nije poranio i iskoristio tu nesvakidašnju pogodnost. Kada stvarno stigne do mostova, upašće u neopisivu gužvu, ali ko mu je kriv što se u pogrešno vreme našao na pogrešnom mestu.
Kada završi čitanje sa „idiota“, voditeljski par seli se u fotelje i gledaocima prepričava tekstove iz dnevne štampe. Posle tog prepričavanja neki gledaoci više nemaju potrebu da kupuju novine, a većina to i ne želi.
Odmah potom u studio počnu da naviru gosti, raščupani i krmeljivi, živi dokazi da jutro ne mora uvek biti pametnije od večeri. Kako urednici biraju goste za jutarnji program ostaće večita tajna, ali je sasvim sigurno da jedan od kriterijuma nije da gledaocu ulepšaju dan. Čim zasednu na kanabe, gosti sa mnogo entuzijazma počnu da pričaju o raku na dvanaestopalačnom crevu, meningitisu kod odojčadi, prednostima kremiranja nad klasičnom sahranom i drugim prigodnim temama koje i najoptimističnijeg ranoranioca bacaju u očaj, jad i čemer.
Jutarnji programi u Srbiji su takvi da čoveku od ranog jutra padne mrak na oči!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:30 pm





PRVI APRIL


Dragi moji,


U Srbiji postoji lep običaj da svakog Prvog aprila prijatelji jedni druge iznenade kakvom prigodnom dosetkom i tako obeleže međunarodni dan humora.
U želji da i sam uzmem učešće u tome, počeo sam da smišljam prvoaprilske šale kojima bih nasamario i nasmejao svoje srpske prijatelje. Ispostavilo se, međutim, da je to lakše poželeti nego učiniti.
Od ranog jutra nije mi baš najbolje krenulo. Prvi fijasko doživeo sam kada sam na stepeništu sreo komšiju Radovana.
– Komšija, jeste čuli – počeo sam pun entuzijazma – da su banke od jutros svim dužnicima duplirale kamate?
Znao sam da Radovan otplaćuje kredit za stan i očekivao sam da ga ova neverovatna vest šokira, posle čega bih ja uzviknuo trijumfalno „aprililili“ i sve okrenuo na šalu. Umesto da prebledi i uhvati se za srce, Radovan je samo odmahnuo rukom i prošao kraj mene.
– Eh, da su samo od jutros – promrmljao je i ušao u lift.
Bio sam malo razočaran, ali me ovaj neuspeh nije obeshrabrio. Na ulazu sam naleteo ka komšiju Milovana koji se vraćao iz treće smene.
– Milovane, sad javiše na televiziji, u Srbiji su potpuno ukinute plate! Niko više neće dobiti ni cvonjka. Šta kažeš na to?
Pogledao me je potpuno ravnodušno.
– Ne kažem ništa – rekao je tiho provlačeći se kraj mene – ja ionako već dve godine ne primam platu.
Shvatio sam da moram da budem znatno maštovitiji. Srbi izgleda imaju malo drugačiji smisao za humor od nas stranaca. Reših da se okušam u obližnjem parku gde je grupica penzionera već igrala šah.
– Gospodo – rekao sam jedva suzdržavajući smeh – molim vas da se u miru raziđete, malopre je saopšteno da će Srbija danas biti bombardovana!
Niko se nije ni pomerio.
– Samo da završimo – rekao je jedan čikica ne dižući pogled sa table. – Srbiju svaki čas neko bombarduje, a ovakva se partija igra jednom u sto godina.
Lice me odaje, zaključio sam dok sam se udaljavao. LJudi po mom licu vide da se šalim i zato ne reaguju. Odlučio sam da telefonom pozovem svoju prijateljicu Darinku, istaknutu srpsku umetnicu i dobitnicu mnogih priznanja.
– Jesi li pročitala jutrošnje novine – pitao sam je kad mi se javila. – Evo, sad čitam, odbili te za nacionalnu penziju. Umesto tebe dobila ju je ona folkpevačica!
– Hvala ti, ali već su mi javili – rekla je mirno. – Očekujem da je uskoro prime i u Akademiju.
Entuzijazam mi je već splasnuo, ali sam ipak okrenuo drugara Mitu Robiju, vatrenog navijača Crvene zvezde.
– Mito, žao mi je što moram prvi da ti kažem, ali Zvezda ti se gasi, dugovi je oterali u stečaj! Stadion ruše i umesto njega grade tržni centar!
Ćutao je samo sekundu.
– Tako nešto sam i očekivao – odgovorio je. – Dosta je i potrajalo ovako…
Šta sve tog dana nisam izmišljao. Jednog za drugim zvao sam prijatelje i pitao ih da li su čuli da je onaj poznati kriminalac osnovao stranku, da je čuveni sportista uhapšen zbog malverzacija, da je starleta izabrana za ličnost godine, da je jedan vladika optužen za proneveru… Ništa.
Nikada nisam sreo ljude sa tako malo smisla za humor.
Kog će im đavola Prvi april kad im ništa nije smešno!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:31 pm






IMA JEDNA ZEMLJA


Dragi moji,


Srbija se već godinama iz petnih žila upinje da privuče strane turiste i njihove ušteđevine, te zato danonoćno organizuje razne svetkovine, festivale, sabore i druge cirkuse. U tom uzvišenom cilju, ovih dana snimljen je i promotivni film koji je izazvao nepodeljeno ushićenje domaćih gledalaca; oduševljenje je toliko da mnogi gorko žale što već žive u Srbiji, pa ne mogu pod hitno da se zapute ovamo i probaju sve što se u spotu nudi.
Međutim, ja kao stranac ipak mislim da ta reklama nije ništa naročito i da Srbija turistima ima da ponudi mnogo više. Svestan da nisam marketinški stručnjak, niti da će mi iko ponuditi nekoliko miliona dinara da promovišem ovu zemlju, ipak sam sastavio spisak originalnih srpskih atrakcija koje bi, siguran sam, mnogi stranac poželeo da vidi.
Dakle, sve strance sveta pozivam da dođu u Srbiju i vide zemlju:
– koja se graniči sa samom sobom;
– gde se duhoviti ljudi retko smeju;
– gde žive najlepše žene, a natalitet opada;
– gde je nepušačima dozvoljeno pušenje;
– gde svi igraju fudbal, a medalje se osvajaju u odbojci;
– gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme;
– gde se svi klade, a niko ne dobija;
– gde vozovi kasne po redu vožnje;
– gde na plodnoj zemlji žive gladni ljudi;
– gde nezaposleni najviše rade;
– gde su falsifikati vredniji od originala;
– gde su najpametniji oni što se prave ludi;
– gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati;
– gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo;
– gde banke pljačkaju građane, a ne obrnuto;
– gde su javne nabavke tajne;
– gde su državne tajne javne;
– gde niko ne zna napamet državnu himnu;
– gde je sudstvo nezavisno od pravde;
– gde lopovi kradu od siromašnih;
– gde bestselere ne pišu pisci;
– gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi;
– gde se premijerno izvode reprize;
– gde đaci tuku učitelje;
– gde se vojska maskirala u civile;
– gde je svaki peti stanovnik nepismen;
– gde je svaki drugi stanovnik pisac;
– gde je gorivo najskuplje, a najgore;
– gde se u zatvor odlazi preko veze;
– gde su svi glumci dobili nagrade;
– gde je svetska kriza uzela državljanstvo;
– gde svi preziru politiku, a svi imaju partijske knjižice;
– gde je predsednik kralj;
– gde narodne poslanike ne bira narod;
– gde Drugi svetski rat još traje;
– gde se istorija ponavlja svakoga dana.
Dobro došli!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:31 pm






TAJNE SRPSKE KUHINJE


Dragi moji,


Svaka zemlja ima svoju specifičnu kuhinju, ali je, čini mi se, srpska najspecifičnija od svih. Ono što se u Srbiji kuva i ono što građani Srbije moraju da progutaju, to se zaista retko sreće. Kao stranac, koji je nešto od ovdašnjih specijaliteta i sam kušao, pokušaću da vam dočaram najčešće i najpoznatije tipove srpskih kuhinja.
Jedna od najstarijih kuhinja u Srbiji jeste kuhinja tajne policije. Šta se sve u njoj tokom vekova skuvalo teško je i prepričati, ali treba znati da nema viđenijeg građanina ove zemlje koji nije probao bar nešto od onoga što srpska tajna policija ume da umesi.
Naravno, način spravljanja i sastojci koje tajna policija koristi tajni su, ali su zato proizvodi ove kuhinje poznati i van granica Srbije. Pravljenje stranaka i stranačkih lidera, formiranje i obaranje vlada, započinjanje i završavanje ratova, prisluškivanja i likvidacije državnih neprijatelja samo su neki od specijaliteta majstora kulinarstva zaposlenih u Službi. Istina, njihove đakonije često imaju opor ukus i umeju da izazovu teške mučnine kod onih koji na tako začinjena jela nisu svikli, kruže čak glasine da su pojedinci bivali nasmrt otrovani, ali to nikad nije ugrozilo rad same kuhinje, naprotiv, mušterija je sve više.
Na najbolje tradicije kuhinje tajne policije naslanja se stranačka kuhinja, koja, doduše, raspolaže znatno skromnijim kulinarskim kadrom, ali to vrlo uspešno nadoknađuje maštovitošću i improvizacijom. Zahvaljujući tome, sposobna je da i sa vrlo opskurnim sastojcima napravi specijalitete za pamćenje. Tako, na primer, ova kuhinja vrlo često od najobičnijih društvenih otpadaka uspe da napravi ministre i druge visoke državne funkcionere, a posebno je vešta kada treba proizvesti kakvu pikantnu aferu začinjenu masnim lažima, kako za unutarstranačke tako i za međustranačke potrebe. Posle kušanja onoga što stranačka kuhinja zakuva, u ustima obavezno ostaje gorak ukus, pa je zato konzumiraju samo oni sa najtvrđim stomakom, sposobni da svare i najpikantnije stvari.
Posebno mesto u Srbiji zauzima zemljačka kuhinja, koja umnogome podseća na stranačku, ali za koju pravi poznavaoci kažu da ipak poseduje autentičan ukus i prepoznatljiv šmek. Ono što izađe iz zemljačkog lonca dugo se pamti i prepričava. NJihovi specijaliteti opšte su poznati u svim srpskim preduzećima i ustanovama, u kojima skoro da i nema direktora kojeg nije stvorila zemljačka kuhinja. Svi njihovi proizvodi, naravno, imaju zaštićeno geografsko poreklo i prepoznatljivo pakovanje. Ova kuhinja radi u tri smene neprestano izbacujući na površinu sveže kadrove spremne da zasednu na rukovodeća mesta ili prime ugledna društvena priznanja. Gurmanluke ove kuhinje zemljaci prosto obožavaju, dok kod ostalih često izazivaju čir na želucu.
I na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, jeste medijska kuhinja. U Srbiji ona uglavnom radi po principu porudžbina, tačnije sve što joj neko naruči i dobro plati spremna je da zakuva i isporuči. Medijska kuhinja veoma nalikuje stranačkoj i kuhinji tajne policije, pa razliku mogu da primete samo pravi hedonisti. Ali kao i svi instant proizvodi i njeni su otužnog, bljutavog ukusa, pa u njima uživaju tek retki, dok ostale konzumente navode na mučninu i povraćanje.
Bez obzira na sve, Srbi već decenijama gutaju sve što im se servira, pa zato nije ni čudo što se ovde neprestano vodi ogorčena bitka za mesto šefa kuhinje.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:31 pm






SRPSKI DŽET-SET


Dragi moji,


I Srbija, kao i svaka druga moderna zemlja, ima svoj džet-set. Međutim, meni se kao strancu čini da se srpski džet-set unekoliko razlikuje od ostalih. Svuda važi pravilo da neko najpre mora da postane popularan da bi postao član džet-seta, ali je u Srbiji obrnuto. Ovde neko prvo postane član džet-seta, pa tek onda stekne popularnost.
Druga razlika između ovdašnjeg i nekog stranog džet-seta jeste u tome što u Srbiji član džet-seta može postati svako. Dovoljno je samo da bude malo uporan ili lud, a najbolje i jedno i drugo. Ovako liberalan pristup omogućio je i najvećim zgubidanima, zamlatama i zevzecima da se nadaju da će jednoga dana ući u elitno srpsko društvo, i mogu vam reći da su tu šansu mnogi i iskoristili. Lista poznatih anonimusa u Srbiji svakim danom sve je veća.
Dalje, u drugim zemljama pripadnik džet-seta može biti samo neko se naročito istakao u svojoj profesiji, dok u Srbiji uopšte i ne mora da ima profesiju. Štaviše, ima slučajeva da je neko godinama član srpskog džet-seta, a da niko ne zna ni ko je, ni čime se bavi.
Otuda u Srbiji i postoje ljudi koji ništa drugo ne umeju da rade sem da budu poznati. Biti poznat ovde je profesija samo po sebi, pa se sve više mladih ljudi odlučuje za ovo ugledno zanimanje. Ipak, treba znati da biti poznat u srpskom društvu uopšte nije lako i da je to posao koji zahteva celog čoveka i puno radno vreme.
Poznata ličnost neprestano mora da se trudi da ostane poznata, jer ako samo malo posustane, neko drugi će postati poznat umesto nje. Za profesionalne džetsetere nema odmora, od jutra do mraka moraju da čine sve kako bi ostali u žiži interesovanja i pobegli od mrske anonimnosti. Za tako nešto potrebno je mnogo mašte, truda i ličnog odricanja jer je konkurencija oštra, a zahtevi javnosti sve veći.
U neka srećnija vremena bilo je dovoljno da poznata ličnost samo u opticaj pusti svoj amaterski porno-snimak pa da sebi obezbedi poznatost za duže vreme, ali je sada znatno teže. Vređanje kolega preko novina, Fejsbuka i Tvitera, kao i ispadi na nacionalnoj, rasnoj i verskoj osnovi takođe su toliko uobičajeni da na njih niko više i ne obraća pažnju. Od poznate ličnosti danas se očekuje mnogo više, pa zato onaj ko se u poslednjih godinu dana nije bar jednom javno razveo, napio na javnom mestu, zatrudneo u rijaliti šou-programu ili potukao sa saobraćajcem – u srpskom džet-setu nema šta da traži. Vođenje nekog atraktivnog sudskog spora, po mogućnosti u svojstvu optuženog, i odlazak u kućni pritvor takođe mogu da pomognu, ali ne zadugo jer i tako stečena slava brzo izbledi.
Da stvar bude teža, ovdašnji džet-set neprestano traži nova lica, pa se zato svakodnevno organizuju takmičenja za prvi glas, stas, talenat i zvezdu Srbije.
Ako ne povede računa, čak i običan čovek, ni kriv ni dužan, za tili čas može postati poznat, a normalnog čoveka teško može da zadesi veća nesreća. Iznenada postati član srpskog džet-seta gore je neko oboleti od neke teške zarazne bolesti jer ima slučajeva da se neko od takve bolesti i oporavio, ali da se neko izlečio od olako stečene popularnosti, to se još nije čulo.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:32 pm




SRPSKI GENETSKI INŽENJERING


Dragi moji,


Verovatno i do vas s vremena na vreme dopre vest da je negde na Planeti neka kobila na svet donela dvoglavo ždrebe, da je krmača oprasila prekomeran broj prasadi ili da se gdegod ojarilo jare sa tri noge ili dva srca. Moderna genetika stvara čuda, pa vas tako, verovatno, i nije mnogo iznenadila vest da se u Srbiji rodilo ljubičasto tele, pljunuti brat blizanac glavne glumice iz one reklame za švajcarsku čokoladu.
Da kojim slučajem živite u Srbiji takva vest iznenadila bi vas još manje jer u ovoj zemlji ima mnogo više genetski modifikovanih pojava nego što možete i da zamislite. Iako ovde živim duže od godinu dana, svaki put se šokiram kada vidim proizvode srpskih genetičara, očigledno majstora svoje struke.
Primera radi, nema dana da se u ovdašnjoj javnosti ne pojavi neki političar za kojeg svi odlično znaju da je na početku svoje karijere bio crven da crveniji nije mogao biti, a evo ga sad – žut je kao limun! Skupština je puna poslanika koji su do juče bili evroskeptici, a danas češće idu u Brisel nego u svoje vikendice. Kako do toga dolazi niko ne ume da objasni, nekad se toj transformaciji običan svet iščuđavao kô danas ljubičastom teletu, ali otkad je to postala svakodnevna pojava više se niko i ne obazire mnogo.
Ako li pak otvorite novine, obavezno ćete naleteti na nekog ko je do prekjuče bili zakleti ateista, a danas je veći vernik od pape i patrijarha zajedno. Uključite li kojom nesrećom televizor, obavezno ćete ugledati bar jednog nekadašnjeg zakletog Jugoslovena i Titovog omladinca koji je u međuvremenu mutirao u vatrenog Srbina i ponosnog sledbenika Dušanovog carstva. Nije redak slučaj ni da se neko ko je do juče crtao granice Velike Srbije danas premetnuo u pacifistu bez granica.
Čuda srpske genetike tu se ne završavaju, pa je tako lako moguće da neko kome su i otac i majka bili partizani na kraju postane zakleti četnik, baš kao i da se potomak roditelja rokera odmetne u turbo-folk pevače! Ovdašnji genetičari toliko su vešti da od rođenog seljaka očas posla naprave rođenog Beograđanina, od osvedočenog kriminalca uglednog čoveka, a od totalne neznalice barem ministra bez portfelja. Fenomenima nikad kraja, pa ovde često osvane vest da je neko kome su svi preci do desetog kolena bili Srbi najednom ispao – Crnogorac!
Takođe, malo-malo pa srpski genetski inženjering od dojučerašnjeg državnog cenzora stvori zakletog borca za ljudska prava ili mu bez po muke uspe da od upravnika logora smrti napravi časnog liberala.
Da su ovdašnji stručnjaci zaista bez premca svedoči i to što su svi nekadašnji direktori društvenih preduzeća i vatreni pobornici samoupravnog socijalizma listom postali krupni kapitalisti, dok su se nekadašnji radnici s vremenom transformisali u prosjake.
Ovdašnji stručnjaci najdalje su otišli u stvaranju veštačke inteligencije. Danas, na primer, imate kakvog prirodno glupog čoveka, da ne kažem osvedočenog buzdovana, a već koliko sutra eto ga sa diplomom nekog privatnog fakulteta na rukovodećem mestu, pametuje li pametuje!
Srpski genetičari ne eksperimentišu samo na ljudima već i na političkim partijama, pa su već uspeli da od jedne stranke dobiju pet i više manjih, kao i da stvore parlamentarnu stranku bez ijednog člana. Poznati su i slučajevi stranaka sa dvoglavim predsednikom, kao i narodnih poslanika za koje niko nikad nije glasao.
Kao što možete videti, srpsko društvo je čudo prirode u kojem će ljubičasto tele vrlo brzo zapasti u krizu identiteta.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:32 pm





HAJKE


Dragi moji,


U čitavoj Srbiji pao je sneg, zima je u punom jeku, konačno je sve baš kao što u ovo doba godine i treba da bude. Istina, ponegde je sneg napadao preko svake mere, pa su neki krajevi zemlje potpuno zatrpani, ali se zbog toga niko naročito ne sekira jer se mahom radi o selima koja su i inače odsečena od sveta, što će reći da i svet bez njih, a i ona bez sveta već vekovima sasvim lepo žive.
Treba da znate da ovde ljudi vole zimu, raduju joj se i stariji i deca, svako za sebe nađe neku zimsku čaroliju u kojoj uživa do proleća. U selima ljudi piju vruću rakiju, grickaju sušeno meso i mladi sir, a od duga vremena neretko organizuju hajke na vukove i druge zveri. U gradovima se isto tako mezete slaba rakija i jaka hrana, ali se umesto potere za vukovima organizuju hajke na ljude, što takođe ume da bude velika atrakcija i lepa razbibriga.
Samo, dok se u selima obično odmah zna ko je lovac, a ko lovina, u gradovima je mnogo zanimljivije, predmet hajke može biti svako, pa čak i onaj ko se tome nikad nije nadao, niti sebe smatra nekim naročitim plenom. Hajkači, naravno, priželjkuju da onaj koga gone bude što veća zverka, ali im se želja retko kad ispuni jer su u Srbiji krupne zveri zakonom zaštićene, pa goniči obično moraju da se zadovolje kakvom sitnom lovinom.
Svi koji su bar jednom u životu bili predmet srpske građanske hajke znaju kakav je to košmar, pa zbog toga pažljivo zameću tragove, ali se ipak svake zime na hajkačkom nišanu nađe neko nov i neiskusan, neko ko neoprezno skrene pažnju na sebe i pokrene čitav lanac nove potere. Na noge tad skoče svi, hajkači i njihovi psi tragači, uzbuni se čitava javnost, svako bi da se u lovu naročito istakne i da štetočinu prvi načne.
Lanac potere je širok i raznovrstan, prvi red uvek čine tabloidi, nevladine organizacije i savesni građani, dok su u drugom ešalonu provereni intelektualci i uvek budni moralisti. Podršku im iz prikrajka pružaju predstavnici vlasti, medija i Akademije, dok u zasedi čekaju stranački i verski prvaci, koji se u čitavu stvar uključuju tek kada lovina bude ranjena i kad namirišu njenu krv. Hajkačko sito je tako gusto, a zamke tako vešto postavljene da progonjeni nema kud da pobegne, pitanje je samo trenutka kad će biti isteran na čistac i uhvaćen u unakrsnu vatru. Onaj ko se usudi da mu pruži i najmanju podršku takođe će biti odstreljen jer ovdašnji goniči nikome ne praštaju.
Uzalud je progonjenom da se brani i tvrdi da je u pitanju greška, da on nikakvu štetu nije napravio i da su ga verovatno zamenili s nekom krupnijom zverkom, hajkači su presudu doneli i ona ima biti izvršena pred celokupnom javnošću, koja sa svoje strane to jedva i čeka. Ova zimska čarolija biva potpuna tek kada progonjeni bude uhvaćen, onesposobljen, odran i raščerečen, tako da više i ne liči na sebe i ničemu ne može da posluži.
I baš kao i hajkači na selu, i hajkači u gradu uhvaćeni trofej neko vreme svima pokazuju, slikaju se i šepure, ali brzo dođe vreme kad više ne znaju šta bi s njim, pa ga tek tako prepuste zaboravu, a oni sami zastanu da malo predahnu.
Do nove hajke i nove žrtve.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:33 pm






STUDEN


Dragi moji,


Sećate li se kako ste me uveravali da u Srbiji vlada umerena klima, pogodna za svaku vrstu življenja i uživanja? E, pa prevarili ste se. Srbiju je ove zime zahvatilo takvo lokalno hlađenje da mu ni globalno zagrevanje ne može ništa.
Sem pojedinih usijanih glava, uspelo je da ohladi sve drugo. Čitava Srbija je na ledu, a dobar deo i pod snegom. Svi Srbi su na zimovanju, a naročito oni koji nisu mrdnuli iz svojih kuća. Fabrike i preduzeća su zatvoreni jer Srbi najviše uštede kad ne rade. Proglašena je i vanredna situacija, mada ja kao stranac ne primećujem razliku. Promrzle građane posećuju političari, što čitavu stvar čini još nepodnošljivijom.
Ne znam da li sam to već pomenuo, ali ovde je mnogo hladno. Stvarno je hladno. Toliko je hladno da:
– saobraćajci se upisuju na fakultete;
– muževi spavaju sa svojim ženama;
– alkoholičari piju čaj;
– džeparoši drže ruke u svojim džepovima;
– beskućnici uzimaju kredit za stan;
– neženje provodadžišu sami sebi;
– srpski fudbaleri trče svih sedamdeset minuta;
– stilisti nose dugačke gaće;
– prosjaci troše ušteđevinu;
– poslanici sede u skupštini;
– frižideri služe za dogrevanje;
– meteorolozi traže status zaštićenih svedoka;
– vukovi organizuju hajku na lovce;
– preljubnici šetaju zagrljeni;
– spomenici traže HTZ opremu;
– Piroćanci uključuju TA peći;
– taksisti ćute dok voze;
– studenti sede na predavanjima;
– penzioneri po hleb dolaze tek u sedam sati;
– foke plivaju sa rukavicama;
– sponzoruše stopiraju i ladu;
– ruski ambasador traži premeštaj u Kanadu;
– narkomani rade sklekove;
– starlete se slikaju obučene;
– advokati naplaćuju što postoje;
– medicinske sestre spavaju sa medicinskim tehničarima;
– pederi spavaju sa skinhedsima;
– prostitutke nose gaće;
– hipohondri se leče sami;
– osuđeni na kućni pritvor traže produženje kazne;
– mrtvi stoje u redu za kremaciju;
– termometri zavide toplomerima;
– menadžerke zavide domaćicama;
– zidari piju mlako pivo;
– bake unukama štrikaju tange;
– Sneško Belić radi samo prvu smenu;
– medvedi spavaju u pidžamama;
– vozači GSP-a slušaju Metaliku;
– Sava odbija da se uliva u Dunav;
– kolporteri prepričavaju novine;
– vremenska prognoza gleda se ko turska serija;
– vrapci se bespravno useljavaju u lastavičja gnezda;
– za pesničke večeri traži se karta više.
Eto toliko je hladno.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:34 pm





SRPSKI NEPRIJATELJI


Dragi moji,


Svaka država ima svoje neprijatelje, a ako ih i nema ona ih izmisli; dobar neprijatelj državi vredi više nego dobar prijatelj, tako je oduvek bilo i biće. Otkad sam došao u Srbiju, slušam o njenim protivnicima, pa sam od svojih domaćina konačno pokušao da saznam ko je srpski neprijatelj broj jedan.
– Amerika! – kao iz topa odgovorio mi je Žile kafedžija. – Bombardovali su nas i kao saveznike i kao protivnike, otimaju nam zemlju, kradu identitet, nema Srbija grđeg neprijatelja od Amerike!
– Ma, kakva Amerika – planuo je Zoki taksista. – Nemačka je srpski neprijatelj broj jedan! U dva rata su nas okupirali, oba puta smo ih potukli, nikad nam to nisu oprostili, zato nas danas sapliću gde stignu, vidiš šta nam rade!
– Nemaju oni pojma – rekao mi je Grada pekar u poverenju. – Rusija je najveći srpski dušmanin, moj druže! Svi to znaju, ali niko ne sme da prizna. Vekovima nas već lažu da su nam prijatelji, a kad god bi zagustilo, izmicali su nam stolicu. I danas nas ubeđuju da smo im braća, a samo svoj interes gledaju!
– Britanci! – siknuo je kroz zube stari profesor Nikolić. – Većih licemera na kugli zemaljskoj nema, gurnuli su nas u rat, izdali našeg kralja, a njihovi špijuni i dan-danas rovare Srbijom. Od njih nam nikad ništa dobro nije došlo, niti će!
– A ko bi drugi do Vatikan, sine moj! – rekla mi je gazdarica Jelica. – Sva ova nesreća došla nam je iz papske države, ja ti tvrdim! Svi su drugi prodali veru za večeru, jedino Srbi neće i to je ono što te smutljivce boli!
– Jasno je da je Hrvatska naš vekovni neprijatelj broj jedan, reče mi doktor Slepčević. – Nema naroda s kojim smo se više puta svađali i mirili nego što su Hrvati, tako je bilo, tako će i biti, čista genetika!
– Kad malo bolje razmislim – vrteo je glavom Toma trgovac – ja bih rekao da je danas najveći srpski neprijatelj Kina! Ima ih, brate, kô skakavaca, preplaviše Srbiju svojom jeftinom robom, uzeše nam najbolje lokale i radna mesta, ekonomski će nas udaviti skroz naskroz, ništa od nas neće ostati, zapamti što ti rekoh!
– Albanija, brate, a ko bi drugi! – reče mi Mića moler dok je na merdevinama ispijao pivo. – Vazda su nam zarivali nož u leđa i sanjali o Velikoj Albaniji preko naše međe. Eto je i danas na našim granicama, motri kô lešinar kad ćemo pokleknuti, pa da nas dokusuri! Veruj mi da nas Albanci mrze skoro kô Bugari!
– Sva ta gledišta su površna – objasnio mi je Jova istoričar. – Najveći srpski neprijatelj bila i ostala je Turska. Pet vekova bili su nam gospodari i nikad se nisu odrekli te ambicije. Istočnjački strpljivo i mudro pletu mrežu oko nas i, ako se ne opasuljimo, gotovi smo!
– Sve ti je to smuti pa prospi – reče mi Vlada menadžer. – Najveći srpski neprijatelj danas su Kajmanska Ostrva, moj bato! Svi naši tajkuni tamo su registrovali firme, pa ovde zarađuju, a Kajmanima plaćaju porez! Isisaše nam ta egzotična ostrva sav novac, iscediše nas kô limun, a da toga nismo ni svesni!
Nisam se usuđivao da pitam dalje. A nema ni potrebe.
Čini mi se da sad znam ko je Srbima najveći neprijatelj.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 4 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu