Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Strana 5 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Ići dole

Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 1:16 pm

First topic message reminder :



Nagrade za najbolju satiričnu knjigu:

„Radoje Domanović“ 2014.
„Tipar“ 2015.


Uputstvo za upotrebu

Sadržaj: ova knjiga sadrži stotinu satiričnih i duhovitih pisama koja Ljubenovićev izmišljeni stranac piše svojima negde u inostranstvu, opisujući današnju Srbiju.

Dejstvo: knjiga je namenjena obolelima od mitomanije, egomanije, povišenog nacionalizma, galopirajućeg globalizma i ostalih teških zaraznih bolesti.

Način upotrebe: knjigu čitati dva puta dnevno, posle ručka i pre spavanja, do poboljšanja opšteg stanja. Po potrebi, ponoviti postupak.

Neminovni efekti: ova knjiga kod većine čitalaca izaziva maksilofacijalni grč, u narodu poznat kao osmeh.

Način čuvanja: čuvati na sobnoj temperaturi ili morskoj plaži, van domašaja osoba bez smisla za humor.

Rok trajanja: dok je Srba i Srbije.

Bojan Ljubenović
Z.P. Srbija

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:34 pm






PENZIONERI


Dragi moji,


Oduvek sam mislio da su mladi i zdravi ljudi, u punoj stvaralačkoj snazi, temelj svakog društva, osnova na kojoj počivaju njene sadašnjost i budućnost. Tek kada sam došao u Srbiju, shvatio sam da to ne mora nužno biti tako i da je ovde upravo suprotno. Mladi, vredni, a naročito obrazovani ljudi u ovoj zemlji nisu na naročitoj ceni, štaviše slobodno vam mogu reći da ih ovde niko ne ceni ni koliko crvljivu šljivu.
Naime, temelj na kome počiva današnje srpsko društvo, a bogami i država jesu – penzioneri!
Priznajem da me je u početku ta činjenica malo zbunjivala, ali sam vrlo brzo shvatio da u njoj ima logike i potpuno razumeo zašto su penzioneri odneli prevagu nad radnicima i mladom inteligencijom.
Biti danas penzioner u Srbiji znači biti stub porodice, pouzdan član kućnog saveta, drag rođak, poželjan mladoženja, jednom rečju – svoj čovek! Takav podanik mio je svakoj državi, pa i Srbiji koja je učinila sve što je u njenoj moći da svom umirovljeniku ugodi i podiđe. „Penzioneru dobro čini i od njega se dobrom nadaj“, moto je kojim se država ovdašnja rukovodi, pa su tako pripadnici penzionerskog reda zaštićeni kao kineske pande.
U Srbiji sve može da zafali i zakasni, ali ne i penzija. Ubogom radniku država očas posla smanji platu ili je posve ukine, studenta preko noći baci u čeljusti samofinansiranja, siroti roditelj dok trepne ostane bez dečjeg dodatka, ali da takne u svetinju penzionerskog čeka to nijedna srpska vlada ne sme ni da pomisli. U državnoj kasi, ma koliko prazna bila, uvek se ima naći novca za penzionersku povišicu, a za potrebe ovog staleža moraju se obezbediti i besplatan gradski prevoz, ogrev uz popust, šahovska garnitura u najbližem parku i sve drugo što potrebuje. Kulturu udvaranja penzionerima prihvatili su i trgovci i zanatlije svih boja, pa im tako jedni nude svoju robu na obročno plaćanje, a drugi ih šišaju i onduliraju uz debeo popust.
Ali na svu tu društvenu brigu srpski penzioner ume i te kako da uzvrati! Svestan da sudbina državnog aparata, sa sve javnim preduzećima, zavisi od njega, on revnosno plaća poreze, prireze, račune za komunalije, savesno izlazi na sve vrste izbora i referenduma i redovno vraća bankarske i ostale dugove. Uz to, nema penzionera koji ne izdržava bar jednog nesrećnika kojem je firma otišla u stečaj, a poneki čak i dve generacije svojih potomaka lezilebovića. Odnedavno srpski penzioneri imaju i svoju političku stranku, koja je od prvog dana državotvorno stala uz vlast, što čitavom staležu još više daje na značaju.
Nasuprot njima, radnici i studenti pokazali su se kao teški zgubidani i nezahvalnici, od kojih država ima samo štete, zbog čega se već neko vreme nosi mišlju da ih kao nerentabilne potpuno ukine. Ne prođe dan a da radnici neku srpsku fabriku ne dovedu do ruba propasti, posle čega udare u kuknjavu, štrajkove i samoubistva, traže da im se uplate plate i staž, jednom rečju uznemiravaju i državu i sav pošten svet. Ništa bolji nisu ni studenti čijih je protesta svakom normalnom čoveku već preko glave.
Kao što vidite, studenti i radnici za državu predstavljaju čist teret i tehnološki višak, pa je Srbija vrlo blizu odluke da se ovih relikata prošlosti kurtališe tako što će ih delom rasformirati, a delom prevesti u časni penzionerski red. A najbolje od svega jeste to što se ni studenti ni radnici takvoj ideji ne protive, štaviše jedva čekaju dan kada više neće morati da falsifikuju krštenice, podmićuju lekare i padaju sa skela ne bi li se preko reda dokopali mirovine.
Srbija će tako postati penzionerski raj, zemlja u kojoj će svi građani imati redovna primanja, gde će svi plaćati TV pretplatu i niko nikada više neće silom tražiti da mu se overi zdravstvena knjižica.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:35 pm





SINDIKATI


Dragi moji,


Nekoliko dana nakon što sam se u Srbiji zaposlio kolege su me posavetovale da bi trebalo da postanem član sindikata. Odmah sam se složio i rekao da ću to učiniti prvom prilikom.
– Znaš li u koji ćeš se sindikat učlaniti? – pitali su me.
– Zar ih u našem preduzeću ima više?
– Za sada ih ima osam, a koliko čujemo sprema se osnivanje bar još dva.
– Osam?! – bio sam šokiran. – U ovako maloj firmi ima osam sindikata? Nije li to previše?
Samo su odmahnuli rukom.
– Nije to ništa – rekli su. – U Srbiji ima preduzeća u kojima ima više sindikata nego zaposlenih!
– Veoma čudno – rekoh. – Pitam se samo kako ću znati za koji da se opredelim.
– To već zavisi od tvojih interesovanja.
– Kako to mislite?
– Lepo, na primer, voliš li da putuješ?
– Volim, ali kakve to veze ima sa sindikatom?
– Ima, jer ovde postoji sindikat koji se isključivo bavi organizovanjem putovanja za zaposlene. Venecija ili Prag za Osmi mart, Rim ili Beč za Prvi maj, šoping ture u Segedin, poseta saboru trubača u Guči, rekreativni odmor u Sokobanji. Sve brzo, pouzdano i na rate!
– Ali ja nisam mislio na takvu vrstu sindikata…
– Ti si onda neki sportski tip?
– Jesam, ali…
– Onda imamo pravi sindikat za tebe! Već godinama bez greške organizuje sportske igre širom zemlje i u inostranstvu. Budva, Čanj, Grčka… takmičenja samo pršte!
– A u čemu se takmiče?
– Muškarci uglavnom u ispijanju piva, a žene u menjanju večernjih toaleta! Ima, doduše, i nekih koji na sportske igre idu radi sporta, ali to su budale. Sem njih, na igrama je sve drugo krajnje zanimljivo, koliko je samo brakova začeto, a koliko ih je tamo razvedeno, ni broja se ne zna!
– Nije da ne volim druženje, ali sam ipak mislio na nešto drugačiji sindikat…
– Ti si od onih što vole lepo da se obuku, zar ne?
– Jesam, ali…
– Pa što ne kažeš odmah, majku mu! Imamo i takav sindikat! Kožne jakne iz Turske, italijanske cipele, original parfemi iz Mađarske, sve na šest rata i to preko platnog spiska, ej!
– Vi mene ne razumete…
– Razumemo! Vidimo da si neki domaćinski tip. Ne brini, imamo sindikat i za takve. Ugalj, drva, svinjske polutke, zimnica, krompir… Isporuka na kućnu adresu, tačno kad treba!
– Ali meni to ne treba! Ja hoću u ozbiljan sindikat!
– Onda biraj, hoćeš u sindikat aktuelnog ili bivšeg direktora.
– Kako to mislite direktorov sindikat?
– Prosto, svaki direktor u Srbiji koji drži do sebe ima svoj sindikat. Isto tako, u svakoj firmi postoji i protivnički sindikat, koji kontroliše neki bivši direktor što bi da se preko njega vrati na funkciju!
Bio sam na ivici nerava.
– Postoji li ovde neki sindikat koji je osnovan samo radi zaštite radničkih prava?
– Imamo jedan koji je odličan kada treba organizovati štrajk glađu. Sindikalni lideri sve lepo organizuju, na radnicima je samo da gladuju!
– Dobro – rekoh što sam mirnije mogao – koji je ovde reprezentativni sindikat?
Zgledali su se zbunjeno.
– Svi. Od prvog do poslednjeg odlično reprezentuju položaj radnika u Srbiji.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:35 pm






SRBI I ISTINA


Dragi moji,


Boravak u stranoj državi sa sobom često nosi određene rizike, negde se morate čuvati kriminala, negde tropskih bolesti, ponegde divljih zveri, a u Srbiji se stranac mora čuvati – istine! Posle više od godinu dana boravka u ovoj zemlji svakom putniku namerniku toplo savetujem da, kad krene u Srbiju, istinu ostavi kod kuće ili, ako mu je do nje baš mnogo stalo, da ovamo uopšte i ne dolazi.
Naime, Srbi ništa ne mrze tako kao što mrze istinu! Smatraju je pretencioznom, nepotrebnom, čak i opasnom. Zato je izbegavaju i zaobilaze kad god mogu. Naročito ne vole da čuju istinu o sebi, a posebno ih nervira kad im istinu saopštava stranac. Od stranca se ovde očekuje da pohvali srpsku gostoljubivost, kuhinju, noćni provod i žensku lepotu, i to je sve. U suprotnom, hoće da biju.
Moji ovdašnji prijatelji objasnili su mi da Srbi bez istine žive već vekovima i da im je iz decenije u deceniju ona sve manje potrebna. Štaviše, iz nekih oblasti života potpuno su je izbacili, u svakodnevnoj komunikaciji koriste je samo kad moraju, a u javnom životu skoro da je i nema.
Primera radi, u srpskoj zvaničnoj istoriji istine ima samo u tragovima, pa je zato svaki Srbin tumači onako kako njemu odgovara. Zahvaljujući tome, Srbi su sve svoje velike istorijske poraze pretvorili u pobede, a pobede u katastrofe. Srbi se ne zamaraju činjenicama, pa zato većina njih i dalje veruje da Srbija ima more, da je srpska vojska nepobediva i da su Srbi narod najstariji.
I u ovdašnjoj kulturi istina je krajnje nepoželjna. Zato su svi srpski umetnici najbolji i svi su ovenčani bar jednom uglednom nagradom, ako ne i nacionalnom penzijom. Reći nekom srpskom piscu da mu najnoviji roman baš i nije remek-delo usuđuje se samo najhrabriji kritičar, spreman da time izazove gnev silesije piščevih prijatelja, rođaka i kolega.
Istine se kao žive vatre klone i srpski mediji. Na primer, ovde postoje novine koje već decenijama izlaze a da nikad ništa istinito nisu objavile. Neke su, doduše, pokušale da istini daju malo više prostora, ali su tako neslavno prošle da im to više ne pada na pamet. Danas se zato u Srbiji najbolje prodaju novine koje objavljuju najviše izmišljotina.
Istine nema ni u srpskom biznisu. Srpskom biznismenu koji posluje pošteno propast je zagarantovana, a konkurencija ga smatra teškom naivčinom, ako ne i budalom.
Ali u istrebljenju istine Srbi su najdalje otišli u politici. Da ti za lek treba, svećom da je tražiš, istinu u srpskoj politici ne bi našao! Ne zna se kome je manje potrebna, strankama ili biračima. Na srpskim izborima tradicionalno najbolje prolaze kandidati koji govore najmanje istine.
S vremena na vreme, otprilike na svakih sto godina, u Srbiji se pojavi političar koji pomisli da je vreme da neko Srbima otvori oči, ali takvog se Srbi brzo reše. Zato se ne treba čuditi što je srpskim političarima potrebno toliko vremena i hrabrosti da svom narodu saopšte istinu.
Nije lako biti iskren u zemlji šarenih laža.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:35 pm







SRBI I SMEH


Dragi moji,


Nedavno sam vas upozorio da se, ako dolazite u Srbiju, istine klonite kao žive vatre. Ovoga puta želim da vas upozorim na još jednu, ne manju opasnost. Nanese li vas put u Srbiju, izbegavajte da se smejete, bar na javnim mestima. Smejuljenje i smeškanje još je i podnošljivo, ali smeh, naročito onaj glasan, može da vas dovede u ozbiljnu nepriliku.
Naime, iako su Srbi vekovima slovili kao duhovit narod koji ljubi svaku šalu i doskočicu, poslednjih decenija gotovo da su se sasvim odvikli od smeha, pa su sad sumnjičavi prema svima kojima je u njihovoj zemlji nešto smešno. Ugledaju li nekoga da se otvoreno smeje, odmah pomisle da je lud ili da ih zajebava. Ako se pritom ispostavi da je raspirivač smeha stranac, loše mu se piše.
Primera radi, bolje vam je da u gradskom autobusu nekome stanete na kurje oko nego da sa njim zapodenete šalu. Penzioneri u redu za narodni hleb lakše će oprostiti džeparošu nego nekome ko pokuša da im ispriča vic. Dođe li vam pak da se našalite sa kakvom šalterskom službenicom, velike su šanse da ćete naglavačke biti izbačeni na ulicu. Još gore ćete proći ako nasmešeni uđete u neku ovdašnju banku, naoružanim stražarima klijenti koji se smeju sumnjiviji su od onih sa čarapom preko glave.
Verujte, ovde smeh definitivno nije u modi. Srbi su izgubili svako poverenje u njega. Godinama su se smejali, što sebi što drugima, i evo na šta je ispalo. Zato se svako ko drži do sebe i svoje karijere već odavno ne smeje. Kao što neko sa svog lica hirurški odstrani mladež, tako su i srpski mladomenadžeri sa svojih usana odstranili osmeh. Listom su svi smrtno ozbiljni i namrgođeni, a isto zahtevaju i od svojih zaposlenih. U srpskim kompanijama smeh je dekretom zabranjen jer kvari preko potrebnu atmosferu straha i neizvesnosti. Radnicima je smejanje dozvoljeno samo u krugu porodice, ali im je i tamo sve manje toga smešno. Zbog dugotrajnog odsustva smeha mnogima su već atrofirali mišići na licu, ali to im je najmanja briga.
Na naslovnim stranama ovdašnjih novina ima više mrtvih nego u čituljama, a ni srpska literatura ne trpi smeh i smehotvorce. U Srbiji su na ceni isključivo novinari i pisci koji opisuju tragedije, bilo lične, bilo nacionalne. Drzne li se neko da napiše nešto smešno, kritika ga odmah proglasi za lakog i neozbiljnog autora nedostojnog pažnje.
S vremena na vreme u bioskopima se pojavi neka domaća komedija, ali to je već bogu plakati. Srpske televizije snimaju isključivo humorističke serije namenjene osobama bez smisla za humor. Za potrebe ostalih repriziraju humorističke serije od pre dvadeset i više godina. NJima se gledaoci smeju iz navike, znaju da su im nekada zbog nečega bile smešne, ali sad ne mogu da se sete zbog čega. Kad im je baš do smeha, Srbi izađu na internet pa se smeju da ih niko ne vidi.
Onaj ko se u Srbiji usudi da prognozira nešto lepo biva optužen za neosnovano širenje optimizma, a to je ovde skoro pa krivično delo. U skladu sa tim, srpski političari utrkuju se ko će dati katastrofičniju prognozu za nastupajuće godine.
I što je najsmešnije – skoro svako pogodi.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:36 pm





KAKO SAM POSTAO DUHOVIT


Dragi moji,


Da je situacija sa srpskim smislom za humor zaista zabrinjavajuća dokazaću vam sledećim primerom.
Kao što znate, ja nikada nisam bio baš neki šoumen, ali ni dosadnjaković. Uvek pri sebi imam prigodnu rezervu viceva i anegdota, kojima neretko umem da razgalim društvo. Verujem da znam šta je dobra šala i rado se smejem.
Ipak, u Srbiji se kao zabavljač nisam proslavio. Šta god da sam ispričao, Srbima nije bilo smešno. To ume da sneveseli čoveka i natera ga da se zapita ima li uopšte duha. Ali, taman kad sam pomislio da nikada neću razumeti srpski smisao za humor, desilo se čudo, Srbi su počeli da me smatraju za izuzetno duhovitu osobu.
Sve je počelo kada sam na trotoaru ispred svoje zgrade našao novčanik sa pozamašnom svotom novca. Odmah sam otišao u policijsku stanicu i prijavio slučaj. Još dok sam dežurnom policajcu predavao novčanik, primetio sam da mu se smeši brk, ali prava provala smeha nastala je kada sam rekao da ne želim nikakvu nagradu i da bi to učinio svako na mom mestu. Oko nas se brzo okupila čitava policijska smena, koja se na svaku moju reč kidala od smeha.
Izgleda da se glas o tome brzo proširio jer sam primetio da se i moje komšije slatko smeju kad me vide. Iako nisam baš najbolje razumeo razlog, bila je to prijatna promena koja me je radovala.
Potom sam jednoga jutra otišao u biro za zapošljavanje i zatražio da mi pokažu ponude za posao. Iznenađena službenica zatražila je da ponovim šta sam rekao i ja objasnih da sam odskora nezaposlen i da sam na biro došao kako bih se upoznao sa slobodnim radnim mestima, normalno u skladu sa mojim kvalifikacijama. Kad ona stade da se smeje! Suze joj potekoše, naočare spadoše, umalo se ne prevali preko šaltera. Smeje se ona, a smeju se i ostali iza mene u redu. Triput su me terali da ponovim zahtev!
I ovoga puta glas o mojoj duhovitosti me je pretekao, čitav kvart se kliberi kad me vidi, svi se smeju, jedino meni nije jasno zašto.
Ali to nije sve. Jedne večeri počne nešto da me žiga u predelu srca. Ne budem lenj, požurim u bolnicu. Primi me jedan sanjivi lekar, pita u čemu je problem, objasnim da izgleda imam srčane smetnje i da želim EKG pregled. On se odmah složi i ja počeh da se svlačim.
– Zašto se svlačite? – upita on.
– Pa zbog pregleda – objasnih.
– Vi ste mislili da se danas pregledate? – kao da se začudi doktor.
– Naravno – rekoh ja – sa srcem se nije šaliti, želim odmah pregled, a ako treba i operaciju.
Da ste samo videli kako se čovek zacenio! Hoće da mi kaže nešto o nekakvoj listi čekanja i o mom trocifrenom rednom broju, ali ne može da dođe do daha. Rasani se skroz, probudi pola bolnice, sve odzvanja od njegovog grohota, umalo infarkt ne dobi!
E, tada sam se proslavio. Postadoh zvezda, pola grada mi se javlja i smeje se, traži mi autogram, poziva na slavu. A kad se pojavim, stave me u čelo stola pa me teraju da im pričam. Te kako sam ono išao u opštinu i tražio građevinsku dozvolu za sedam dana, te kako sam se ministru saobraćaja žalio što mi je zakasnio voz, te kako sam od taksiste na aerodromu tražio fiskalni račun, te kako sam u kineskoj radnji pokušao da vratim neispravan sat, te kako sam vodoinstalateru platio unapred, te kako redovno plaćam TV pretplatu, te ovo, te ono. Ja pričam, pričam, izlazim na bis, a Srbi se smeju, smeju, smeju…
Bojim se, ako ovako nastave, umreće od smeha.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:36 pm






PREDIZBORNA KAMPANJA


Dragi moji,


Srbiji predstoji predizborna kampanja. Svi koji su je bar jednom doživeli slažu se da je to jedinstven događaj koji ni za šta na svetu ne treba propustiti. Vrlo sam uzbuđen, pa sam se kod prijatelja već raspitao kako sve to izgleda.
– Kako da znam da je predizborna kampanja počela? – pitao sam.
– Najsigurniji znak da je predizborna kampanja u Srbiji počela jeste to što svi uglas tvrde da kampanja nije počela – rekao mi je.
– Pa kako sve počinje?
– Tako što na ulicama osvanu anonimni predizborni plakati putem kojih se stranke međusobno optužuju za lopovluk, javašluk i korupciju.
– Kako da kao stranac znam o kome se radi ako su plakati anonimni?
– To je bar lako, ali uopšte nije bitno. Prosto ne možeš da pogrešiš, za koga god da pomisliš da je lopov ili lažov u pravu si!
– Koji su još vesnici izbora? – pitao sam radoznalo.
– Uoči svakih izbora na kioscima se pojave bar dve nove dnevne novine, a u etru bar jedna nova televizija. Vlasnici su takođe anonimni, ali je rukopis prepoznatljiv. I jedni i drugi su za jednokratnu upotrebu.
– Na šta još da obratim pažnju?
– Čim krenu kritike na račun vlade, znaj da su izbori blizu.
– Znači da pratim šta radi opozicija?
– Ma jok! Uoči izbora vladu najviše napadaju vladajuće stranke! Što je neka partija glasnija u kritici vlade, to više ministara ima u njoj. Čuješ li nekog da grdi, psuje i pljuje po vladi, znaj da je bio barem njen potpredsednik, ako ne i sam premijer! Opozicija od takvih ne može da dođe do reči.
– Je li to sve?
– Nije, posebno gledaj šta rade ambasadori i tajkuni. Čim se oni uskomešaju, znači izbori samo što nisu.
– Kakve veze oni imaju sa izborima?
– Presudne! Ko ume da tumači ponašanje stranih ambasadora i domaćih tajkuna, taj ne samo da zna kad će izbori, nego lako pogađa i ko će da pobedi!
– Još nešto?
– Obrati pažnju na manjinske grupe, nacionalne manjine, invalide, penzionere, socijalne slučajeve. Čim stranački lideri počnu da ih posećuju i donose darove, izbori su na pragu.
– Je l’ baš tako?
– Sto posto! Onog momenta kad Cigani postanu Romi, a pederi homoseksualci, znači da je kampanja počela.
– Znači, to je to?
– Nije. Pažljivo prati televiziju i kad čuješ da su negde u Srbiji otkriveni nafta, zlato ili neki drugi dragoceni metal, znaj da je počelo.
– I to se dešava?
– Svaki put uoči izbora. Zato je u Srbiji nafta otkrivena više puta nego u Saudijskoj Arabiji. Nalazištima termalnih voda ni broja se ne zna, da je bilo kô što je rečeno, svako srpsko selo bilo bi banjsko lečilište.
– Građani mora da su besni zbog toga?
– Grešiš, Srbi obožavaju predizbornu kampanju!
– Kako to?
– Lepo, u Srbiji se najviše radi i gradi uoči izbora. Polovina svega što je u ovoj zemlji izgrađeno ili asfaltirano urađeno je u vreme predizborne kampanje. Da je sreće, pa da su izbori češće, bili bismo kô Švajcarska.
– Jedva čekam da počne!
– A kad jednom počne, jedva ćeš čekati da se završi!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:37 pm






KANDIDATI


Dragi moji,


Postati kandidat neke partije na parlamentarnim izborima svuda u svetu je ozbiljna stvar, koja zahteva osobu izvanrednih karakteristika i kvaliteta. Ipak, slobodan sam da tvrdim da to nigde nije teže nego u Srbiji. Znam da ćete reći da preterujem, ali i ja sam slično mislio pre nego što sam video sa koliko muke srpske političke stranke saopštavaju imena svojih kandidata za najviše državne funkcije. Onda sam se kod svojih ovdašnjih prijatelja raspitao zašto je to tako.
– To je zato što kandidat na našim izborima mora imati specifične osobine – rekli su mi.
– Pretpostavljam da mora da bude stručan i sposoban?
– Ma jok. Stručni i sposobni se na našim izborima uopšte i ne kandiduju. Ako su već takvi, šta će im državna služba?
– Dobro, onda sigurno mora da bude obrazovan?
– Mož’ da bude, al’ ne mora da znači! U stvari, ne valja mu ako je baš mnogo obrazovan, naši birači od takvih zaziru. Najbolje je da ima višu školu, a fakultet baš u krajnjem slučaju. I to samo ako je privatni. Sve preko toga mu je hendikep. Još ako se školovao u inostranstvu, kandidaturu može da okači mačku o rep!
– Verujem da mora da bude pošten?
– Pogrešno veruješ! Kandidat na našim izborima uopšte ne mora da bude pošten. Štaviše, ako je pošten, tek tad je nagrabusio!
– Kako to?
– Lepo. Poštenom čoveku na srpskim izborima niko ne veruje, ni birači, ni njegova stranka. Birači mu ne veruju da je pošten, a stranačke kolege jer je pošten. Nikad se ne zna šta nekom poštenom čoveku može da padne na pamet!
– Dobro, ali valjalo bi bar da bude neka ugledna i poznata ličnost?
– Valjalo bi, ali to dvoje kod nas ne ide zajedno. Ako je ličnost poznata, onda nije ugledna, a ako je ugledna onda nije poznata! Razumeš?
– Ne razumem, ali nije ni važno. Pretpostavljam da kandidat mora da bude osvedočeni patriota?
– Ma kakvi! Kod nas na izborima patriote najgore prolaze. Patriotizam u Srbiji odavno nije modi, svi ga se klone kao žive vatre. Kad si poslednji put čuo da je neki naš političar izjavio da voli svoju zemlju?
– Priznajem da nisam. A je l’ bolje da kandidat bude bogat ili siromašan?
– Ni jedno ni drugo. Ako je bogat, birači misle da je lopov, a ako je siromašan, ubeđeni su da će to tek da postane.
– Karakteran?
– Govorimo o političaru, sećaš se?
– Izvinjavam se. Lep ili ružan?
– Ako je lep, voleće ga žene a mrzeti muškarci, i obrnuto.
– Pa, dobro, majku mu, kakav kandidat treba da bude?
– Najbolje bi bilo kad bi kandidat bio mrtav.
– Ne razumem?
– Vidiš, dok je neki naš političar živ, građani ga neprestano psuju i pljuju, tvrde za njega da je šarlatan i prevarant, ali čim umre, naprasno ga zavole, tvrde da su ga oduvek poštovali i cenili i do neba žale što nije na vlasti.
– Pobogu, pa kako vi uopšte nađete normalnog kandidata?
– Ko kaže da ga nađemo?

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:37 pm






ŠANSA ZA STRANCE


Dragi moji,


Kad se samo setim koliko ste me odgovarali od toga da dođem u Srbiju! Govorili ste da je to zemlja bez perspektive koja ne pruža šansu ni svojim građanima, a kamoli strancima. Kakva greška! Ispostavilo se da je Srbija za svakog stranca zemlja neslućenih mogućnosti. Evo, navešću vam svoj primer.
Pre nekoliko dana na vratima mi je zazvonio oniži, uglađen čovek i ja mu otvorih.
– Dobar dan gospodine – rekao je čovek uljudno – ako sam dobro obavešten, vi ste strani državljanin?
– Jesam – potvrdio sam. – Ako ste iz policije, znajte da imam uredna dokumenta.
– Taman posla! – štrecnuo se. – Ja sam iz marketinške agencije Poruči–isporuči i nisam došao da vas hapsim, već da vam ponudim ekstra zaradu.
– O kakvom se poslu radi? – upitao sam obazrivo.
– Vi znate da se u našoj zemlji održavaju izbori?
– Kako ne bih znao. Ne zna samo onaj ko je mrtav, a ni u to više nisam siguran.
– Vrlo dobro! Onda vam je jasno da vi kao stranac imate jedinstvenu priliku da na našim izborima odlično profitirate!
– Kako to? – pitao sam. – Kome na izborima trebaju stranci?
– Svima! – uskliknuo je. – Dopustite mi da uđem pa ću vam objasniti.
Sačekao sam da se smesti pa sam rekao:
– Podsećam vas da ja kao stranac nemam pravo glasa. Kako onda na izborima mogu nekome da pomognem?
– Na bezbroj načina! U našoj izbornoj kampanji stranci su na visokoj ceni i trebaju svima, i vlasti i opoziciji!
– I dalje ne razumem. Recite mi, molim vas, šta bi bio moj posao?
– Ako vas angažuje neka vladajuća stranka, biće dovoljno samo da se slikate uz njenog lidera i tvrdite da u Srbiji vlada odličan poslovni ambijent i da ćete koliko sutra ovde otvoriti fabriku i zaposliti na hiljade radnika.
– Vi niste normalni! – dreknuo sam. – Kakva fabrika, kakvi radnici, otkud meni to?
– Ne uzbuđujte se. Niko neće proveravati to što govorite, ovde se svakom strancu veruje na reč. A dok neko shvati da vi niste imućni biznismen, izbori će proći i pojeo vuk magarca!
– A ako me angažuje opozicija?
– Radićete isto to. Nudićete nova radna mesta i milionske investicije, ali samo ako na vlast dođu novi ljudi i promene poslovni ambijent!
– Ima li još nešto?
– Naravno. Moguće je da će vas angažovati jedna stranka da je kritikujete na sav glas, govorite kako je primitivna, retrogradna i tako to.
– Zašto bi to, pobogu, tražili?
– Zato što pojedinim srpskim strankama automatski skoči rejting kad ih pljune neki stranac, razumete?
– Ne razumem. Šta još nudite?
– Nudim vam da se oženite.
– Kime da se oženim, čoveče?
– Bilo kime, važno je samo da je državljanka Srbije. Ovdašnja javnost mnogo voli kad se neki stranac oženi našom ženom pa na televiziji izjavljuje kako je ovo divan grad u kom će ostati da živi zauvek. Gradonačelnik takvu podršku u kampanji plaća suvim zlatom. Naravno, čim prođu izbori možete da se razvedete!
– To je sve?
– Nije, možete da budete i strani analitičar, izborni ekspert, donator, evropski parlamentarac…
Već pogađate da sam ga izbacio napolje i da na ponudu nisam pristao.
Ali, koliko na televiziji vidim, mnogi stranci jesu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:38 pm






IZBORI


Dragi moji,


Putujući po svetu bio sam svedok raznih velikih svetkovina, od karnevala u Rio de Žaneiru pa do minhenskog Oktober festa, ali nigde nisam video da neka manifestacija kod učesnika izaziva toliko ushićenja i emocija kao izbori u Srbiji. Građani Srbije prosto obožavaju izbore, dugo im se nadaju i raduju, a kad se završe, o njima još mesecima pričaju i za njima potajno tuguju.
A kako i ne bi kad su ovdašnji izbori tako veličanstveni! Sposobni da usreće nesrećne, obogate siromašne, opiju trezvene, proslave anonimne, izleče skromne, izbori u Srbiji liče na veliku nagradnu igru u kojoj svi dobijaju. Za razliku od drugih svetskih vašara gde učesnik, hteo – hteo, nešto mora i da uloži i potroši, na srpskim izborima sve je besplatno! A gde država časti tu pohrli i staro i mlado, manjina i većina, zdravo i bolesno, šuto i rogato, jedni se kandiduju, drugi ih podržavaju, treći promovišu, cela se Srbija uskovitla i uskomeša, svi bi da iz tog šarenog bubnja izvuku glavni dobitak i preokrenu sudbinu države i svoju lično.
I zaista, na srpskim izborima gubitnika nema! Glavnu premiju, naravno, uvek izvuku oni što tombolu i organizuju, ali takav je red i tako biva i u svim drugim igrama na sreću od kad je sveta i veka. Ipak, nagradni fond je bogat i velik, pa dobro prođu i svi ostali što se nađu pod izbornom šatrom. Članovi biračkih odbora, izbornih komisija i svi drugi što oko brojanja glasova imaju neka posla uvek lepo profitiraju jer za dan-dva zarade koliko inače za mesec. A posao lak da lakši ne može biti, gde zafali tu se doda, gde pretiče tu se odvadi, brojanje svaki put sve brže i tačnije, nije daleko dan kada će se rezultati saopštavati i pre glasanja, toliko se sve podmazalo i usavršilo.
Srećni dobitnici su i posmatrači, istraživači, analitičari i ostala prateća izborna galanterija koja se o glasanje vazda lepo očeše pa od toga dugo i lepo živi. Štampari, fotografi, šminkeri, stilisti, bilbordžije, flajerdžije, fotošopdžije i ostale zanatlije takođe zadovoljno trljaju ruke i boga mole da višestranačje u Srbiji potraje, a sa njim i ovakav berićet. A gde je velika predstava, tu su naravno i glumci, reditelji, muzičari i ostali umetnici, svaki je stao uz svog mecenu pa glumi, peva, agituje, jednom rečju igra ulogu života.
Šta tek reći za srpske medije kojima izbori dođu kao dar s neba, slamka spasa i čaša vode žednome u pustinji! Ima li bolje prilike da se oglasi, podrži, zaradi, dokaže lojalnost i stekne kredit za buduće, neizborne dane! Nema, niti će je u naredne četiri godine biti, pa svaka srpska novina strankama daruje prostora koliko zaiskaju, ne štedeći ni sebe ni svoje čitaoce. A na televizijama isto, pred okruglim stolovima, duelima i panelima ustuknuli su i sami sultani, niko ne sme da stane na put mladoj srpskoj demokratiji.
A kao što je i red, najlepše dolazi na kraju, kad se glasanje završi i listići prebroje. Istog trena nastanu opšte slavlje i oduševljenje, ne zna se u kom je izbornom štabu veselije. Ako li stranac poput mene zausti da pita ko je pobedio, odmah će mu reći da su pobedili svi i da jedni slave što su osvojili najviše glasova, drugi što su uopšte osvojili neki glas, treći zato što su prešli cenzus, a svi zajedno jer su prešli birače.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:38 pm




ŽENE


Dragi moji,


Srbiju su kroz vekove pohodile i osvajale razne sile, poput Rimljana, Huna, Avara, Ugara, Turaka, Nemaca, ali sad je izgleda došlo najteže vreme jer su se na Srbiju okomile – žene! I to ne bilo kakve žene, već žene ovdašnje!
Bilo je, doduše, u Srbiji žena i ranije, ali svi se slažu da ovakvih nije. Srpske žene odvajkada su bile od one pitome loze što je uvek znala svoje mesto i u kući i u društvu i što se njome lako komandovalo i upravljalo, ali poslednjih godina počele su da nadiru neke od posve nove i nepoznate sorte, za koju se ovde nikad ranije nije čulo.
Otkud su se stvorile đavo bi ga znao, ali svakim danom ih je sve više i sve su zahtevnije. Navalile da menjaju sve što im za oko zapadne, ništa im staro nije dobro, ni društvo, ni običaji, ni država. Svaka bi da nešto promeni, a ponajpre sebe jer nijedna nije zadovoljna svojim položajem i izgledom i nema te koja nije umislila da treba da postane lepša nego što jeste, niti je ko od tog nauma odgovoriti može. DŽabe ih je ubeđivati da nit je bilo, niti biti može da sve žene u jednoj državi budu zgodne i lepe, već da je vazda bilo i ovakvih i onakvih, uzalud, eno ih sve do jedne u teretanama, solarijumima i saunama, tešu se, znoje i istežu ne bi li se promenile nabolje.
Ali to što menjaju sebe samo je pola jada, jer čim s tim poslom svrše, odmah naume da menjaju i druge, a koga će prvo do svoje muškarce, koji su im se najednom učinili mlitavi, zaostali i nikakvi, jednom rečju nedostojni njih takvih, apdejtovanih. Uzalud ih životni saputnici ubeđuju da su oduvek takvi bili, da im stomaci i dlake iz nosa nisu juče izrasli, i da će im i ubuduće jednako valjati, ne vredi, svi se imaju podvrgnuti opštem preobražaju i prosperitetu inače će na njihovo mesto dođi moderniji i lepši. I kao i za vreme svake druge okupacije, poneki kuražan muškarac digne bunu i odmetne se kafanu, kod rodbine, prijatelja i drugih jataka, ali malo kome uspe da ostane kakav je bio, ženska sila melje i najtvrđi karakter.
No sve to je sitnica naspram žena koje odluče da menjaju državu. Bilo je i ranije žena namernih da promene svet, ali ovakvih što su poslednjih godina ušle u srpske stranke bogami nije. Jedan aforizam kaže da su žene u politici slične pokretnim stepenicama jer su jednolične, spore i vrlo često pokvarene, ali vam odmah moram reći da su žene u ovdašnjim političkim vodama sve, samo ne jednolične i spore.
Ambiciozne, drčne i agilne, opkolile žene Srbiju sa svih strana, navalile na državne i partijske funkcije, silno i neustrašivo jurišaju na najviše vrhove, ništa ih ne može zaustaviti, a ponajmanje oni isti mlitavi i nikakvi muškarci koji jedan za drugim napuštaju položaje i bezglavo beže. A žene ne gube vreme, osnivaju i rasturaju stranke, kandiduju se na izborima, zaposedaju Skupštinu, menjaju zakone, postaju ministarke i sudije vrhovnog suda… nema ničeg što nisu podvrgle svojoj opštoj reformi i renesansi.
Na šta će sve to izaći ne usuđuju se da prognoziraju ni najmudriji Srbi, samo se čude, krste i mrmljaju: „Sačuvaj nas Bože kad se žene slože!“

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:38 pm





SRBI I PRAVDA


Dragi moji,


Razni ljudi imaju razne hobije, neki skupljaju značke, neki poštanske marke, neki stare automobile ili lovačke trofeje, a srpski je hobi traženje pravde. Za više od godinu dana koliko sam u Srbiji još nisam sreo čoveka koji ne traži ili ne isteruje pravdu. Šta će Srbima tolika pravda još nisam uspeo da shvatim, ali im je iz nekog razloga mnogo važna, svako bi voleo da je ima, u svim vidovima, oblicima i veličinama.
Nemojte se čuditi što kažem da im je to hobi jer Srbi pravdu traže samo u slobodno vreme, ni na kraj pameti im nije da je potraže dok su na poslu ili na nekoj zvaničnoj funkciji. Istine radi, bilo je pokušaja da se pravda traži i na svom radnom mestu, ali su neki tako neslavno prošli da se ostali više ne usuđuju da je traže tamo gde joj očito nije mesto.
Ali zato čim izađu s posla, Srbi kreću u potragu! Organizuju hajku, razviju se u strelce, pokriju svaki pedalj teritorije gde bi pravda mogli da se sakrije. Obično počinju u kafanama, svaki sto je mali izviđački vod, češljanje terena kreće od čoveka do čoveka, sa svakom novom čašicom pretraga se širi, ispituju se susedne države i kontinenti, zadire u istoriju i mitologiju, prekopava po biografijama i karijerama, sve dok se na kraju pravda i nepravda ne pomešaju toliko da ih ni najuporniji tragač ne može razlikovati.
Kad dođu kućama, Srbi pravdu traže na televiziji. Uzalud. Sa srpskih televizija pravda je odavno proterana, otprilike u isto vreme kad i istina. Onda je traže u svom komšiluku. Zaviruju u tuđe novčanike, zagledaju automobile, otvaraju frižidere. Jok. U tuđim novčanicima, frižiderima i garažama uglavnom stanuje zavist.
Srbi potom pravdu traže u samoposlugama, tržnim centrima, na pijacama. Mere, preračunavaju, analiziraju, sve im se čini da su na pravdi zakinuti i da je neko drugi dobio bolji komad. Muškarci vikendom pravdu traže na fudbalskim utakmicama, ali bez uspeha, pravda je slepa, ali ne i glupa, zato na fudbalske stadione više i ne zalazi. Učeniji Srbi pravdu iskaju u umetnosti, prebiru po knjigama, izložbama, nagradama i nacionalnim penzijama, slaba je vajda, pravda je izgleda isuviše apstraktna da bi je baš svako prepoznao.
Jedino mesto gde se Srbi pravdi ne nadaju jesu srpski sudovi. Godinama su joj se nadali baš tamo, sudili se, tužili, žalili, ali od nje ni traga ni glasa. Zato je većina odustala, iščekuju je još samo retki entuzijasti koji se pravdi nadaju kao sedmici na lotou, čuli su da su je neki i dobili, ali opipljive dokaze za to nemaju.
Meni kao strancu ponekad dođe da Srbima kažem da od traganja za pravdom odustanu, da na ovom svetu pravde možda i nema, a i ako je ima, možda baš i nije za svakoga. Ali od toga brzo odustanem, ne želim da im kvarim hobi i zanimaciju. Bože, pravde!

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:38 pm






SRBI I TURISTI


Dragi moji,


Nisam baš stekao utisak da Srbi vole da putuju svetom. To je zato što su navikli da svet dođe kod njih. A svet rado dolazi, štaviše skoro da nema onog ko ovde nije bio. Neko dođe kao turista, a neko kao okupator. I jedni i drugi najčešće stižu lađama i avionima. Turisti dođu da vide ono što su sagradili okupatori, a okupatori dođu da poruše ono što su sagradili Srbi.
Srbi bolje razumeju okupatore nego turiste. Na okupatore su svikli, a na turiste još nisu. Okupatori im dođu kao dalji rođaci koji iz inostranstva svako malo pa zapucaju u Srbiju. Srbi im se nadaju i očekuju ih, te zato za njih ovde uvek ima mesta i odgovarajućeg dočeka. Još se nije desilo da neki okupator dođe u Srbiju i da se razočara.
Sa turistima je već druga stvar. Srbi turiste uopšte ne razumeju. Ubeđeni su da su to teške dangube koje nemaju da rade ništa pametnije nego da skitaju okolo. Nije im jasno što bi neko prešao preko pola sveta da vidi ono što oni gledaju svakog dana. Zato se turistima uvek iznenade. Žao im je, ali nemaju slobodnih soba ni čistih peškira. Što su uopšte dolazili ako ovde nemaju nikog svog?
Turisti su Srbima sumnjivi. Šta hoće sa svim tim mapama, foto-aparatima i sandalama? I zašto se stalno kreću u grupama i nešto zagledaju? Šta to, pobogu, u Srbiji ima interesantno da se vidi! Da nešto ima, Srbi bi to prvi gledali. I što lepo ne kažu da su špijuni, nego lažu da su turisti! Sa špijunima Srbi imaju tradicionalno dobre odnose, dugu praksu i finu saradnju. Odmah im kažu i pokažu šta ih zanima i molim lepo.
A turisti stalno nešto zapitkuju. Te gde je ona ulica, te gde je onaj spomenik? Otkud da Srbi znaju gde su sve te ulice i spomenici kad u ovoj zemlji ulice svaki čas menjaju imena, a spomenike preko noći ruše, pa umesto njih stavljaju druge. Ne, ne znaju šta ima u njihovim muzejima, u muzeje ne idu jer i kod kuće imaju dovoljno starih stvari. I ne, nije ovo tradicionalni srpski specijalitet, to je običan pasulj s rebrima, Srbi ga jedu tri puta nedeljno, u međuvremenu glođu kosti. Da, tačno je da taksisti potkradaju strance, ali ništa manje nego domaće! I ne, nemojte se čuditi što ovdašnji konobari ne govore engleski jer oni ne govore ni srpski. Da žene su nam lepe, ali žene su uvek lepe kad su tuđe!
Još neke stvari turisti ne bi trebalo da pitaju Srbe. Na primer: kako to da je ovde sve tako jeftino? Ili: kako to da Srbija više nema more? Ili: kako to da ovde svi lepo žive a niko ništa ne radi? I mora li baš sve da bude na ćirilici? Tada Srbi hoće da se biju.
Kažem vam, Srbi bolje razumeju okupatore od turista. S okupatorima znaju na čemu su, ne moraju da im se smeškaju i prave da im je drago što ih vide. Od okupatora ponekad vide neku vajdu, od turista nikad. Jedni okupatori su im sagradili tvrđave, drugi mostove, treći kanalizaciju, a turisti nikad ništa. Okupatori dođu i odu, pa je čovek neko vreme od njih miran, a turisti su svako malo tu, istražuju, zapitkuju i zanovetaju. Samo prave gužvu i zauzimaju mesta u kafanama.
Daleko im lepa kuća.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:39 pm






SRBI U INOSTRANSTVU


Dragi moji,


U prethodnom pismu pisao sam vam o tome kakvi su Srbi prema stranim turistima, a ovoga puta ispričaću vam kakvi su Srbi kao turisti. Od kada su im ukinute vize, građani Srbije često posećuju evropske metropole uplaćujući aranžmane poznatije kao „bus plus ture“, u prevodu – tri noćenja u autobusu plus jedno u hotelu.
Ako u svom gradu primetite grupu od pedesetak ljudi koji munjevitom brzinom promiču centralnim ulicama, možete biti sigurni da su to turisti iz Srbije, koji s dušom u nosu pokušavaju da sustignu svog turističkog vodiča i slikaju se ispred svih znamenitosti. Usled toga što za četiri dana moraju da obiđu četiri grada, tri stadiona, dva jezera i tri srednjovekovna zamka, Srbi muzeje, katedrale i ostale spomenike kulture nemaju kad da razgledaju, već se ispred njih samo besomučno fotografišu. „Gde se nisi slikao, tu nisi ni bio“, pravilo je kojeg se drže svi srpski turisti, znajući da će uslikane lokacije na miru moći da prouče tek na svojim kućnim računarima i naravno Fejsbuku, gde će prijateljima velikodušno prezentovati svih 2.700 fotografija, koje „nažalost ni približno ne mogu da dočaraju svu lepotu viđenog“.
Ipak, daleko od toga da gosti iz Srbije ne umeju da se dive evropskoj turističkoj ponudi. Primera radi, Srbi se uvek iznova oduševe – podzemnom železnicom! Može grad domaćin da ima koliko hoće srednjovekovnih tvrđava, Koloseuma i ostalih spomenika, metro je za Srbe još uvek neviđena atrakcija, nedosanjani san i čudo prirode i društva. Nema srpskog turiste koji nema fotografiju sebe kako čeka ispod onog časovnika što u minut pokazuje kad će voz da stigne i uvek tad i stigne, đavo da ga nosi!
Pored metroa, Srbi u svakoj evropskoj metropoli obavezno posete Mekdonalds! Kad Srbin negde u belom svetu ugleda Mek, obuzmu ga neopisivo olakšanje i radost, lice mu obasja milina, pa sa strane izgleda kao da je sreo nekog dragog rođaka kojeg odavno nije video. To ne treba da vas čudi jer srpskog turistu čim pređe državnu granicu obuzme neobjašnjiv poriv za hranom, ako ne i strah da će u tuđini umreti gladan. Rezerve hrane koje je poneo od kuće, a koje je trebalo da potraju barem do povratka, pojeo je još u autobusu, a ponuda sa cicijaškog hotelskog švedskog stola ni izbliza ne može da zadovolji potrebe zahtevnog balkanskog organizma. Dok načinje poslednju kutiju „plazme“, pažljivo analizira cene restoranskog menija, ali ubrzo zaključuje da bi se pre odao kanibalizmu i pojeo debelu švercerku sa sedišta ispred sebe nego potrošio toliko novca na bečku šniclu sa slatkim prelivom. E, tada nalazi spas u Mekdonaldsu, koji istina nije ni lep ni čist kao srpski, ali ko te pita.
A u retkim trenucima kad se ne slika i kad ne jede, srpski turista – računa. Čak i onaj koji je za matematiku oduvek bio duduk, u inostranstvu postane strastven račundžija. Ujutru računa koliko je novca potrošio do tada, uveče još koliko mu je ostalo, a u međuvremenu preračunava sve što mu za oko zapadne, pa do kraja aranžmana bezmalo svaki postane odličan poznavalac makroekonomskih prilika zemlje u kojoj boravi, sposoban da dâ poseban osvrt na cene osnovnih životnih namirnica i uporedni prikaz u srpskoj valuti.
Ipak najveći deo svoje posete inostranstvu turisti iz Srbije provedu tražeći. I to ne tražeći kulturne i ine znamenitosti grada domaćina, već tražeći jedni druge. Jer srpski turista u tuđini ima neodoljivu potrebu da se izgubi. Možeš ga naoružati kakvim god hoćeš crtežom, mapom, savetom, GPS-om ili kompasom, on će uspeti da se izgubi kao da je u zemlju propao. A budući da je prosečnom srpskom turisti svaki strani jezik stran, čak ni najljubazniji domorodac mu ne može pomoći, pa se s te strane izbavljenju nadati ne može. Naravno da će turistički vodič pokušati da ga dozove mobilnim telefonom, ali taj je pokušaj unapred osuđen na propast, srpski turista se u inostranstvu na telefon ne javlja ni mrtav, bolje mu je da ga danas traži Interpol nego da sutra plaća telefonske račune iz rominga!
Kad se konačno pronađu i kompletiraju, srpski turisti kreću na fakultativni izlet. Od svih fakultativnih izleta najviše vole one koji vode do poznatih, a jeftinih tržnih centara. Onaj ko u autletu ne provede najmanje osam sati i ne kupi nešto bar upola jeftinije nego u Ušću smatra se običnim amaterom koji nije ni trebalo da polazi na put.
Ali ubedljivo najlepši deo srpskog turističkog putovanja jeste povratak kući. Čim se malo potkrepe i zaleče žuljeve, friški poznavaoci evropskih prilika okome se na prijatelje i kolege dokazujući im da je sve srpsko sto godina iza evropskog. Počevši od srpskih turista pa nadalje.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:39 pm




NIŠTA


Dragi moji,


Kao što znate više od dva meseca nisam bio u Srbiji, ali sada sam opet ovde. Ako me pitate šta u Srbiji ima novo, odmah ću vam reći da nema ništa. Jedna od najboljih stvari sa ovom zemljom jeste to što se ovde nikad ništa novo ne događa. Može čovek da emigrira na trideset godina, da padne u komu na koliko god hoće, da ga zalede kao Diznija, ali kad se jednom ponovo nađe u Srbiji, delovaće mu kao da nikad nije ni odlazio.
Upravo tako se ja sada osećam. Pribojavao sam se da ću kao stranac posle duga vremena ponovo morati da se privikavam na novonastale prilike u Srbiji, ali moj strah je bio bezrazložan. Novonastalih prilika u Srbiji – jednostavno nema!
Pitate li bilo kog građanina Srbije šta ima novo, on će vam kao iz topa odgovoriti – ništa. I zaista, biće u pravu.
Jer i ovog meseca srpska ekonomija je pred kolapsom, dinar je na istorijskom minimumu, a vlada najavljuje oštre mere štednje. Sadašnji ministri optužuju bivše ministre, policija hapsi kriminalce, sudovi ih oslobađaju, a tabloidi aboliraju. Banke pljačkaju građane, a MMF državu. Kosovo je Srbija.
Na pijacama seljaci psuju Boga i sušu, građani psuju Boga i seljake. U prodavnicama je sve poskupelo, ali je inflacija u predviđenim okvirima. U toku je otpuštanje državnih službenika, ali je njih sve više. Zaposleni se umorni vraćaju s odmora, a nezaposleni su umorni od traženja posla. Zbog poplava uvedeno vanredno stanje. Na graničnim prelazima nema dužih zadržavanja. Srbija je Evropa.
Većina dece je pošla u školu, a većina nastavnika nije. Crvene zvezda i Partizan su ispali iz Evrope i sad jurišaju na duplu krunu. Srpski reditelji svađaju se oko toga čiji film ove godine neće dobiti Oskara. Žena ubila muža na spavanju, na Ibarskoj magistrali čeoni sudar. Huligani pretukli nekoga. Po kotlinama i dolinama magla. Počinje novi rijaliti šou. Srbija je zakon.
Sve je isto i u ovdašnjim novinama. Da nema datuma na naslovnim stranama ne bi se znalo koje su današnje. Srbi se masovno učlanjuju u vladajuću stranku, najveća opoziciona stranka se cepa, Koridor 10 se završava, a u Beogradu počinje izgradnja metroa. Partizani pucaju na četnike, četnici uzvraćaju iz svih raspoloživih oružja. Nataša ide u zatvor, Ceca se udaje, Severina se razvodi, Karleuša se skinula. Ili obrnuto. Srpska fudbalska reprezentacija ima još jedan nov i perspektivan tim. Srbija je Rusija.
A tek što ničeg novog nema na srpskoj televiziji! Ako ste, na primer, pre godinu dana počeli da gledate neku seriju ili film pa vas je neka neodložna bolest, obaveza ili zatvorska kazna u tome omela, ništa ne brinite. Čim se vratite, slobodno možete da nastavite gde ste stali jer vas vaše omiljeno TV štivo sigurno čeka. To je zato što se na ovdašnjoj televiziji reprizira sve, filmovi, serije, reklame, vesti, analitičari, a ponajviše glavni urednici!
Ah da, umalo da zaboravim, dok me nije bilo, u Srbiji se promenila vlast.
Ali to je tek isto.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Mustra taj Ned Nov 04, 2018 2:39 pm





ŠPIJUNI


Dragi moji,


Na svetu nema lepšeg i lagodnijeg zanimanja nego biti strani špijun u Srbiji! Srbi prosto obožavaju strane špijune i svojski se trude da im ugode. Za svakog stranca misle da je špijun i uzalud ih je ubeđivati u suprotno. Sve dok su uvereni da ste špijun uživaćete njihovo puno poštovanje, onog momenta kad se pokaže da ste običan stranac ili, ne daj bože, puki turista, neće vas ceniti ni koliko crvljivu šljivu.
U drugim zemljama strani špijuni moraju da ulože mnogo truda ne bi li saznali ono zbog čega ih je otadžbina na tu riskantnu rabotu poslala, ali je u Srbiji sasvim drukčije. Ovde od rizika ni traga ni glasa. Sve što bi neki strani špijun poželeo da dozna Srbi mu rado saopšte sami.
Ako je, na primer, neki službenik CIA, na privremenom radu u Srbiji, dobio zadatak da sazna štogod o borbenoj gotovosti, brojnom stanju ili oružanoj snazi srpske vojske – ništa lakše! Dovoljno je da sedne u prvu kafanu i već posle dva-tri pića sagovornici će mu otvoreno reći da srpska vojska nije ni bleda senka nekadašnje sile, da su kasarne propale, a oruđa zastarela, i u rod i broj navešće mu stanje na lageru tenkova i aviona. Proceni li da se radi o špijunu od ugleda, srpsko ministarstvo vojno lično će ga pozvati na manevre, u razgledanje podzemnih skloništa, raketnih baza i aerodroma, pokazati mu šta je bombardovano, a šta promašeno, pa će tako špijun kafanskim pridodati i zvanične podatke.
Još lakši posao ima strani agent koji poželi da sazna kakvo je stanje u srpskoj policiji. NJemu je tek sve na izvol’te! Od prvog saobraćajca na ulici saznaće da je policija loše plaćena i opremljena, da joj je preko glave da zimi nosi letnje uniforme i obrnuto, da joj je muka da danas hapsi, a sutra obezbeđuje jedne te iste kriminalce, kao i da je na korak od toga da kolektivno okači pendrek o klin.
Ako se kojim čudom desi da u Srbiju zaluta agent specijalista za industrijsku špijunažu, taj će se tek nauživati! Srbi će mu odmah otvoreno reći da Srbija više nema industriju, pa samim tim ni industrijske tajne, da ovde već godinama ništa novo nije izmišljeno, a ako je kojim slučajem nešto i patentirano, to se nigde sem u ovoj zemlji ne može primeniti. Srpska pamet i onako više ne stanuje u Srbiji, pa ako se gospodin špijun žuri, neka je potraži u nekoj drugoj zemlji, u suprotnom neka se opusti i sačeka malo, Srbima samo što nije na um palo nešto genijalno.
Ali niko se tako prijatno ne iznenadi kao špijuni koji u Srbiju dođu sa namerom da otkriju njene državne tajne. LJubazni domaćini odmah će mu saopštiti da ovde državnih tajni nema jer jedva da ima i države. Ako je kakvih državnih tajni i bilo, već su objavljene u ovdašnjim memoarima i tabloidima, kao i na Fejsbuk profilima srpskih političara, koji se listom utrkuju ko će pre na internet da okači neku državnu pikanteriju.
Državne tajne ovde su javne, svi ih znaju i rado dele sa ostalima, pa je tako mnogi strani špijun posle samo nekoliko meseci zapao u krizu identiteta, više mu nije bilo jasno ko je u Srbiji špijun, a ko saradnik; jeste, brate, posao lak, al’ je konkurencija jeziva.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66323
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bojan Ljubenović - Pisma iz Srbije

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 5 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu