Pod maskom Harlekina

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Pod maskom Harlekina

Počalji od Mustra taj Pet Jan 27, 2012 3:09 pm

Šta ako su neki od najvećih revolucionara evropske umetnosti XX veka osnovali tajno okultno društvo sa namerom da potpuno transformišu Zapad? Da li je Orson Vels svoje ideje prokrijumčario iz Francuske u Ameriku? I kako se u sve to uklapa Sionski Priorat?
Mala grupa okupila se oko stola u svom omiljenom kafeu, raspravljajući o kulturi, umetnosti i finesama okultnog. Diskusija se zahuktala, pogotovo kada su se dotakli značaja magije u okultnom. Jedna ljutita figura je naglo ustala od stola i izjurila napolje.
Ko su ovi ljudi? Diletanti u okultnom? Teško. Članovi grupe su neki od najpoznatijih i najrevolucionarnijih kreativnih, umetničkih talenata 20. veka. Jedan od njih će uskoro ostaviti neizbrisiv trag u umetnosti Zapada.
Godina je 1917. a trojica muškaraca koji još uvek sede za stolom u kafeu su Erik Sati, Žan Kokto i Pablo Pikaso. Za nekoliko meseci, njihov najnoviji „balet“ Parada će šokirati Pariz i navesti Gijoma Apolinera da smisli potpuno novi termin kojim bi se opisalo ono što je video: nadrealizam.
Mnoge danas neće iznenaditi otkriće da je Erik Sati raspravljao o tako tajanstvenim stvarima. Na kraju krajeva, on je bio zvanični kompozitor Rozenkrojcera; u mladosti ne samo član reda Katoličkih Rozenkrojcera Žozefin Peladana (Ordre de la Rose-Croix Catholique, du Temple et du Graal), veći i vodeći saradnik njegovog famoznog Salona Ružinog Krsta – simbolističke grupe posvećene umetnosti magijskog i magiji kao umetnosti. Njegov trenutni „okultni red“ činio je samo jedan član – Veliki Majstor Erik Sati, ali je njegov ineteres za magiju itekako bio još uvek jak.
Poznavaoce nadrealizma neće iznenaditi Koktoovo zanimanje za ovu oblast. Umenik crteža kakav je Astrologija, sa svojim „preciznim alhemijskim simbolozmom i kasnijim, snoviđenju nalik Orfejem, jasno pokazuje da je posedovao veliko znanje o okultnom, znanje na koje ukazuje i pentagram u njegovom potpisu.Prisustvo Pikasa može iznenaditi mnoge. Međutim, upravo je ovog umetnika njegov magiji naklonjeni mentor Gijom Apoliner nazvao – zahvaljujući živom idiosinkretskom okultnom ineteresu – Harlekin Trismegistus. Pri tom je Pikaso, kome su se okupljeni oko stola veoma često obraćali sa „maestro“, posedovao od svih njih najdublju opsesiju okultnim. Njegov krajnji cilj bila je – ni manje ni više - transformacija čitave zapadnjačke kulture.
Bezglava filozofija
Definitivno okultni krug okupljao se oko Pikasa još od njegove mladosti. To nije bio red sa tradicionalnom hijerarhijskom strukturom, već oblik druženja pre efektivni nego prijateljski, a često donekle i komičan kliše okultnog „tajnog društva“. Ključ za razumevanje ovog etosa su publikovane ideje Žorža Bataja, bliskog prijatelja i gurua obojice – i Pikasa i Koktoa. Iako poznatiji po svojoj tvrdoglavoj pripadnosti sopstvenom obliku nadrealizma, Bataj je bio i osnivač filozofije kasnije opisane kao acefalna (bezglava), jedne vrste proto postmoderne filozofije koja je odbacivala paradigme zasnovane na hijerarhiji i centralizaciji, i zamenila ih slobodnom formom nasumične kreativnosti i nihilističkog misticizma. Primenjeno na okultizam, to bi dalo jednu vrstu rane haotične magije namenjene boemiji sklonim intelektualcima. Takva filozofija spojila se sa Pikasovom sopstvnom vizijom multiperspektive, koja ima tendenciju da postane protivteža sopstvenoj suprotnosti (kakvi su, na primer, primitivno i progresivno) i stvori potpuno nove hibride.
Filozofija Žorža Bataja je još uvek bila u fazi razvoja kada je sreo Pikasa i Koktoa, ali je svejedno izuzetno uticala na obojicu okultnih umetnika sklonih ničeovskom anarhizmu kao načinu da se „otvori tlo pod nogama buržoaske civilizacije“. Ovo teško da je bila potpuno nova ideja za ekscentričnog okultistu i komunistu Erika Satija, koji je delio Pikasovu vernost revolucionarnoj levici. Upravo su te političke veze razlikovale njihovo društvo od mnogih drugih okultnih grupa koje su, čast izuzecima, izazvale uznemirenje svojom sklonošću ka fašizmu ili su, pak, bile izrazito ultrakonzervativno orijentisane. Upravo ih je njihov antiburžoaski program usmerio na efektivne kreacije onoga što će postati poznato pod imenom nadrealizam (godinama pre nego što će Pikasov prijatelj Andre Žid „formulisati“ te ideje u ideološki pokret). Najpre je to bilo u „baletu“ Parada, zatim u nastavku istoga po imenu Merkur i konačno u Plavom Vozu (za koji se kaže da je „najznačajnija stvar u ovom baletu što to uopšte nije balet i što u njemu uopšte nema plavog voza!“).
Tokom baleta, Pikaso je docrtao svoj potpis na oslikanu zavesu koja uopšte nije bila njegovo delo što je gest, kako je kasnije objasnio (nakon sličnog postupka u jednoj drugoj produkciji), ključne potpore umetničkog prikaza: „Svi misle da sam ja osmislio i dizajnirao bele rukavice ali nisam, rukavice su samo bile tamo; takve me stvari beskrajno zabavljaju“.
Poput mnogih svojih savremenika i Pikaso je bio fasciniran alhemijom, hermetizmom i tarotom. Prepoznatljivi simboli se često mogu videti na njegovim slikama. Takođe su ga privlačili iberijski paganizam njegove domovine i magija „primitivnih ljudi“ koju danas nazivamo šamanizmom – posebno afričke kulture. Pikaso je obožavao arhetip Hermesa koga je nazivao Merkurom, a sebe je video kao jednu vrstu merkurovske varalice. Pikasov Merkur će postati veoma poznat u Francuskoj zahvaljujući drugoj proto-nadrealističkoj predstavi koju je postavio na scenu sa Satijem, baš pre smrti ovog potonjeg 1925. godine. Ali je jedan drugi arhetip varalice – Harlekin - sa kojim se Pikaso identifikovao do kraja, zapravo postao njegov zaštitni znak.Harlekin ili Arlekino, bio je buntovna, raskalašna figura venecijanskog klovna koji nosi falusoidnu palicu i komično-ciničnim komentarima razgaljuje stanovnike mnogih latinskih zemalja. Odeven u višebojne krpe (kasnije kostim sa gotovo psihodeličnom mrežom šara dijamantskog oblika), sa crnom maskom i kapom sa lisičijim repom, ovaj arhetip i njegovi derivati (napolitanski Pančinelo, na primer), inspirisao je brojne karaktere u lutkarskim predstavama koje je Pikaso kao dečak gledao u rodnoj Španiji. Harlekin je bio i jedan od važnijih karaktera u komediji del arte, ali je najverovatnije upravo njegova uloga u uličnim karnevalima koji su se održavali u Barseloni, ono što je najviše uticalo na Pikasa. Tokom karnevala je Harekin bio centralna figura, predstavljajući haotičnu životnu silu koja pobeđuje zlo, smrt i krutost i vraća svet njegovom prvobitnom zdravlju. Harlekin je zapravo malo drugačiji dionizijski lik, a njegovo poreklo se može pratiti sve do najdalje paganske prošlosti Evrope.
Harlekin je posedovao i određena magijska svojstva: tradicionalno je nazivan gospodarem alhemije kome je okultne moći podario Hermes lično. Mogao je da menja sopstveni oblik, da sebe učini nevidljivim, govorilo se da je u stanju da se uzdigne iz podzemnog sveta i siđe u njega po sopstvenoj želji, ili da za treptaj oka otputuje bilo gde na planeti Zemlji. Značajno za Pikasa, tek Harlekin je takođe bio i veoma zainteresovan da preokrene tradicionalni poredak stvari, te se u komedijama ponaša kao neka vrsta anti heroja ili lopova prevaranta koji radi loše stvari na podmukao i moralno diskutabilan način, ali istovremeno uspostavlja ravnotežu u procesu – „đavo na strani anđela“, kako ga je jedan kritičar nazvao. Mnogi naučnici još uvek raspravljaju oko toga da li njegov lik čuva drevno narodno sećanje na plemenske šamane.
Pikaso je naslikao bezbroj slika Harlekina i tokom romantičarske i tokom kubistčke faze. Mnoge od tih slika su bili harlekinski autoportreti umetnika. Pikasov Harlekin je atipično naslikan uvek sa matadorskom kapom, individualizujući figuru i kombinujući je sa umetnikovom ličnom ničeovskom estetikom prvobitne borbe sa bikovima, koja se takođe reflektuje u još jednom od njegovih omiljenih arhetipova - Minotauru.

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Čet Avg 21, 2014 3:10 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pod maskom Harlekina

Počalji od Mustra taj Pet Jan 27, 2012 3:09 pm

Često su se čule tvrdnje da Pikaso skriva Harlekina unutar strukture svojih slika, iako se razlikuju mišljenja o tome koliko je istine u ovim rečima. Daleko je izvesnija činjenica da se Pikaso veoma često pojavljivao na trendovskim balovima širom Pariza odeven u kostim Harlekina, a posebno tokom svoje kampanje „šampanjskog socijaliste“, kada je posećivao isključvo elitu i aristokratske krugove. Zanimljivo je da bi se Kokto istovremeno, u potpuno istim prilikama pojavljivao odeven kao Merkur, podvlačeći tako činjenicu da su oba umetnika, baš kao i njihova sklonost okultnom i arhetipskom, u suštini jedno isto. Obojica su iskazivali izvesno nepoštovanje prema tradicionalnom okultnom, poklanjajući više vere sopsvenim umetničkim i kulturnim ciljevima nego fosilizovanoj tradiciji. Njihov pristup je bio daleko više magijski nego što se misli. Kokto i Pikaso su delili još nešto – reputaciju nepopravljivih šaljivdžija i prevaranata, što je za njih bio samo sastavni deo umetnosti kojoj služe.

Zapravo, obojica su voleli da sebe prikazuju kao enigmatske, misteriozne osobe, deleći ideju o ponovnom preoblikovanju sveta i ne preterano emotivno ali kranje iskreno prijateljstvo – povremeno prekidano svađama i razlazima – koje je potrajalo do kraja njihovih života.
Značajno je i to što je Harlekin u srednjem veku nazivan Helekin, smatran „rođakom pakla“ i predvodnikom „divljih duša“. U Francuskoj toga vremena zvali su ga Gospodar Loše Vlasti i Opat Neumerenosti. Dalje ka severu, povezivali su ga sa Kraljem patuljaka, a ponekad su ga smatrali jednim od pojavnih oblika Odina. Sve ovo vezuje se za jedan drugi aspekt Pikasovog neopaganizma koji će dobiti određeni istorijski značaj – njegov interes za germanske mitove i tradiciju.U mladosti, na vrhuncu simbolističkog pokreta u Barseloni, postao je član literarne grupe Valhala, koja je bila usmerena na vagnerovski etos i radikalnu ničeovsku interpretaciju severnjačkih misterija. Samo je nekoliko detalja dostupno danas iz tog perioda, ali je 30 godina kasnije Pikaso izgleda započeo tajnu ideološku bitku sa tevtonskim pravom oko izvornog značenja arhetipskih severnjačkih mitova, baš kao i krstaški rat protiv uzdizanja fašizma u Evropi. Neki su čak tvrdili da je ovde bila uključena i magijska borba na astralnom planu između Pikasa i Hitlera, anarhističkog Rozenkrojcera protv psihotičnog čarobnjaka. Ako ništa drugo, ovo bar zvuči veoma dobro.
Na mnogo prizemnijem nivou, kao rezultat ovih kuturnih sukoba, Pikaso postaje javni neprijatelj broj jedan nacističkog odeljenja za kulturu. Fašistički ideolozi poput Oskara Špenglera i Alfreda Rozenberga, verovali su da se Zapad nalazi u stanju terminalnog opadanja delimično zahvaljujući aktivnostima subverzivnih dekadenata, boemskih otpadnika i drugih nearijevskih elemenata, te da njihove filozofije relativizma i orijentalizma potkopavaju suštinu arijevskog nemačkog naroda. Radovi Pikasa i Gogena su označeni kao posebno destruktivni i smešni, zahvaljujući njihovim „primitivnim“ afričkim i polinezijskim elementima i „nemoralnoj tematici“.Konflikt između Pikasa i nacista eskalirao je javno 27. aprila 1937. tokom španskog građanskog rata kada su avioni luftvafea, u znak podrške Frankovim nacionalistima, bombardovali maleno baskijsko selo Gernika. Selo je sravnjeno sa zemljom, a 1600 civila ubijeno i ranjeno. Čim je to čuo, Pikaso je naslikao svoje remek delo Gernika, kao lični protest protiv masakra. Slika je izložena u španskom paviljonu na svetskoj izložbi 1937. u Parizu i namerno postavljena odmah preko puta monolita Alberta Špera koji je predsatavljao nacističku Nemačku. Pikaso je smesta dospeo na vrh nacističke liste najomraženijih ličnosti, a istovremeno je postao i simbol međunarodnog antifašističkog pokreta. Njegova slika-manifest koja je budila uspavanu savest ljudi, izlagana je širom sveta.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Zanimljiv je i odnos Pikaso – Kokto koji se razvijao tokom nemačke okupacije Pariza u II svetskom ratu, kada su obojica stanovali u blizini zloglasnog Pale Rojala, sedišta mnogih radikalnih okultnih društava tokom francuske revolucije. Iako su Nemci Pikasa tretirali sa najvećim prezirom i mržnjom, nikada ga nisu uhapsili ili ozbiljnije ugrozli tokom okupacije. Mada je povremeno oprezno kritikovao nemačke okupatore i povremeno bio pozivan u komandu grada na prilično mlaka saslušanja, Pikaso je izbegao sudbinu mnogih svojih kolega i prijatelja. Mnogima je ova neobična činjenica jednostavno bola oči i poslužila kao podloga za brojne teorije zavere. A da li je Pikasu poklonjen život zbog njegovog međunarodnog statusa i reputacije zvezde među umetnicima ili, kako neki sugerišu – zahvaljujući prijateljima na visokim položajima, nikada nećemo sanati. Među izuzetno retkim iskoracima u ovoj enigmi je i anegdota koju je zabeležio jedan nacista o poseti člana Gestapoa kući u kojoj je živeo Pikaso. Kada je video Gerniku, nacista je iznenađeno uzviknuo: „Da li ste to vi uradili?“ Na to je Pikaso maliciozno odgovorio: „Ne, to ste vi uradili!“
Po okončanju II svetskog rata, Pikasa je kroz čitav Pariz proganjala američka filmska ekipa, proglasivši ga obožavanim živim simbolom oslobođenja.
Ova priča je gotovo potpuno u suprotnosti sa Koktoovom. Neustrašivo kritičan prema nemačkom i francuskom fašizmu u vremenu pre okupacije i posebno ciljajući na njihov rasizam i homofobiju, za razliku od Pikasa Žan Kokto je daleko pažljivije povukao liniju i nikada nije otvoreno kritikovao Nemce ili vladu u Višiju tokom okupacije. Jednom prilikom je čak izrazio dobrdošlicu invazionim trupama, čak hvaleći Hitlera kao velikog vođu. Možda je upravo to stvorilo dalju tenziju između njega i Pikasa, koja nikada nije potpuno prevaziđena. Krajem 50tih godina Pikaso je rekao o Koktou: „Čovek se neprestano plaši ovih dana da se rukuje sa drugim čovekom, jer ne zna koga su sve Nemci ostavili za sobom.“


Poslednji izmenio Mustra dana Čet Avg 21, 2014 3:11 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pod maskom Harlekina

Počalji od Mustra taj Pet Jan 27, 2012 3:09 pm

Na osnovu najnovijih podataka, međutim, ti nagoveštaji o kolaboraciji su potpuno pogrešni. Kokto ne samo da je bio tajni član francuskog pokreta otpora, već je zdušno pomagao Jevrejima da tokom okupacije ne padnu u nacističke kandže. Iako posle rata nije pod svetlošću reflektora neobuzdano slavio oslobođenje Pariza sa Pikasom, Žan Kokto je u tišini primio medalju za odanu službu koju mu je uručio general de Gol i uskoro postao nezvančni francuski ambasador kulture.Neposredno pre okupacije Francuske, zanimljiva veza tajnog društva Pikaso – Kokto pojavila se sa druge strane Atlantika. Iste godine kada je Gernika putovala Amerikom 1937, Džon Hausman i dvadesetjednogodišnji Orson Vels su osnovali glumačku trupu pozorišta Merkur. U novembru iste godine, postavili su svoju prvu produkciju – Šekspirovog Julija Cezara. Orson Vels je adaptirao dramu, pa je radnju smestio u Musolinijevu Italiju. Bila je to antifašistička objava koja nije razočarala producente, jer je izazvala upravo očekivane reakcije i postala odskočna daska za ambicioznog Velsa i lansirala ga pravo među zvezde. Nepoznato je zbog čega su Hausman i Vels izabrali ime Merkur. Vels je kasnije tvrdio da ga je inspirisao novinski naslov koji je tog jutra video, ali je često bio krajnje nevoljan da govori o ovoj temi. Zanimljivo je videti vezu sa popularšću ovog imena u Francuskoj, a možda i sa ulogom koju su mu dodelili Pikaso i Kokto.Pozorište Merkur je 1938. preko radio talasa izvelo obesnu šalu koja bi mogla da postidi i Pikasa i Koktoa zajedno. Izveden je zloglasni Rat Svetova, radio drama koja je „direktno prenosila“ invaziju vanzemaljaca na našu planetu, a koja je uspaničila čitavu Ameriku i najverovatnije uslovila posleratnu masovnu histeriju i pomamu za letećim tanjirima. Orson Vels se prvobitno javno izvinio Amerikancma i bukvalno „posipao pepelom“ zbog „nesrećnog nesporazuma“, ali je kasnije izjavio da je to bila namerno smišljena prevara, stvorena da odvrati ljude da veruju u sve što čuju na radiju. Vels je tako preuzeo plašt Američkog Varalice, ulogu koju će kasnije veselo reprizirati u nekim od svojih filmova, slaveći prevaru, obmanu i magiju.Za razliku od svojih francuskih konkurenata, on nije bio sledbenik hermetizma kao takvog, iako je na jednom od svojih prvih susreta sa Koktoom, u filmu Crna Magija odigrao ulogu ozloglašenog maga, grofa Kaljostra i ispoljio popriličnu radoznalost kada su magija i slične stvari u pitanju.
Možda je taj interes bio samo refleks njegove duboke ljubavi prema iluziji i obmani. Ipak, Orson Vels jeste bio krajnje fasciniran afričkim šamanizmom. Šta više, posebno se bojao – baš poput Pikasa, vudu tradcije koja je uvezena u Ameriku. To je više nego očigledno i u njegovom filmu Sve je istina, čija se priča odigrava na karnevalu u Rio de Žaneiru, a u koji je imao nameru da umontira sekvence tajno snimljene prave vudu ceremonije. Kada mu je ta ideja propala, Vels je okrivio magijski uticaj lokalng hogana (šamana) koga je pokušao tajno da snimi.
Tokom Ruzveltove administracije, Orson Vels je bio ambasador kulture SAD u Južnoj Americi. Sa Ruzveltom je delio prilično socijalistički program, iako to nije zaustavilo njegove tvrdoglave antiestablišment akcije koje su često potkopavale njihov odnos i na kraju čitavu Velsovu karijeru. Zapravo, to je i razlog zbog čega film Sve je istina nije uspeo da napravi do kraja kada su presušili finansijski fondovi. Intriganan je podatak da je, prema nekim izvorima, Ruzveltova administracija bila značajno pod uticajem ekscentričnog hrišćanskog teozofa i Rozenkrojcera Henrija Valasa i njegovih prijatelja iz masonskog reda Prečišćenog škotskog obreda, koji su odgovorni za neke od Ruzveltovih prosvetljenijih socijalnih projekata, baš kao i za graviranje masonskog znaka – oka u trouglu – na novčanicu od jednog dolara.Uprkos teškoćama, Vels je nastavio da podržava razne antiestablišment pokrete i kampanje za poštovanje ljudskih prava, posebno one koje su se odnosile na rasne probleme. Nešto od toga, zajedno sa njegovim okultnim sklonostima, jasno se vidi u čuvenoj mračnoj adaptaciji Magbeta iz 1935. Svi glumci su bili crni naturščici iz Harlema, a umesto škotskih veštica pojavile su se tri vudu sveštenice.Poput Koktoa i Pikasa, Vels je pokušavao da ponovo kodifikuje klasične mitove i arhetipove u modernom kontekstu, a istovremeno iskazivao jedan od prvobitnih strahova ljudskog iskustva. Bio je daleko suptilniji od svojih francuskih ekvivalenata u sprovođenju ovog projekta, pa su okultni aspekti njegovog rada daleko manje uočljivi. Kasnije je Vels razvio direktnu umetničku saradnju sa Žanom Koktoom tokom 50tih godina i govorio da su obojica značajno uticala jedan na drugog. Kokto je o Velsu u svojoj biografiji napisao da je on bio „vrsta džina sa pogledom deteta, drvo prepuno ptica i senki, pas koji je pokidao lanac i prilegao na postelju od cveća, veseli dokoličar, mudri ludak, ostrvo okruženo ljudima, učenik usnuo na času, strateg koji se pretvara da je pijan kada poželi da ga drugi ostave na miru“. Vels je uzvratio komplimente u svojoj dokumentarnoj seriji Oko sveta sa Orsonom Velsom, gde je naveliko pohvalio Koktoa kao jednog od najvećih francuskih umetnika. Zanimljivo da je Vels u istoj seriji posetio Madrid, Barselonu i Baskiju, snimao borbe sa bikovima i sve što je podsećalo na Pikasa, ali nikada nije pomenuo njegovo ime.
Pet godina posle Koktoove smrti, te 1968. Vels još uvek radi u Parizu, a glavnu melodiju za svoj film Beskonačna priča uzeće baš od Erika Satija. Bliski prijatelj i Velsov saradnik, Patrik Mekguan, uklopiće teme iz radova Velsa i Koktoa u sopstveni rad, što je najočiglednije u Zatvoreniku.
Izgleda sasvim moguće da iza ovih veza i vezica zaista stoji nekakva okultna mreža koja traje sve do danas. Vels je pomogao da se taj kulturni pristup raširi u SAD ali nije bio jedini. Kokto je svoje američke kontakte dobro obradio, a posebno ozloglašenog Keneta Angera, čoveka lucifersko-kroulijevske orijentacije, koji ga je posetio u Parizu. Anger je producirao sopstveni koktoovsko-harlekinski film Zečiji mesec. Taj čovek povezuje čitavu okultnu kroulijevsku scenu američke zapadne obale, posebno preko Mardžori Kameron, udovice Džeka Parsonsa, osnivača kalifornijskog ogranka OTO (Ordo Templi Orientis Alistera Kroulija).
Jednako intrigantne su i bliske veze Pikasa i Asgera Jorna, bogatog, okultizmu sklonog nadrealiste, koji je finansirao neke značajne projekte.


_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pod maskom Harlekina

Počalji od Mustra taj Čet Avg 21, 2014 3:12 pm


[You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.]

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pod maskom Harlekina

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu