Luis Kerol

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Luis Kerol

Počalji od Mustra taj Uto Avg 19, 2014 11:44 am

First topic message reminder :

[You must be registered and logged in to see this image.]
Čarls Latvidž Dodžson, kako je bilo pravo ime Luisa Kerola bio je matematičar i umereno poznati pisac koji je stvarao poeziju i kratke priče koje je uglavnom objavljivao u časopisima i magazinima.
Godine 1865. Kerol je objavio knjigu koja mu je donela svetsku slavu. "Alisa u zemlji čuda" bila je vrhunac njegove književne karijere i ostala njegovo najpoznatije delo.
Čak i danas, Luisa Kerola skoro isključivo povezuju sa ovim romanom zanemarujući činjenicu da je reč bila o veoma uglednom matematičaru, profesoru na Oksfordu i čoveku koji je (pod svojim pravim imenom) objavio veliki broj naučnih radova i knjiga iz oblasti matematike i logike.
Ipak, Luis Kerol je imao još jedan hobi - fotografiju.
"Deca su mi veoma draga, osim dečaka“
Skoro deceniju pre objavljivanja romana koji će mu doneti svetsku slavu Kerol je počeo da se bavi fotografijom. Ova umetnost bila je tek u povoju, pa se Kerol uskoro istakao i postao relativno poznat. Neki zapisi iz njegovog dnevnika sugerišu da je slavni pisac imao ideju da je to posao od koga se može zaraditi za život.
Uskoro je postalo očigledno da mladi naučnik i pisac naročito voli da fotografiše decu, a još preciznije devojčice. Sve do danas ostala je poznata Kerolova izjava: "Deca su mi veoma draga, osim dečaka.“
Njegove fotografije dece slikane su u prisustvu roditelja, a mnoge od njih snimljene su u bašti, zbog prirodnog svetla koje je neophodno za dobru sliku.
Alis Lidel devojčica koja je bila inspiracija za nastanak romana
[You must be registered and logged in to see this image.]
Veruje se da je upravo jedna od njegovih malih modela - devojčica Alis Lidel bila ona koja je inspirisala Kerola da napiše roman "Alisa u zemlji čuda". Iako nikada nije potvrđeno da je mala Alis upravo ona Alisa o čijim avanturama su čitale generacije, sve do danas je ostala priča po kojoj je upravo njoj i njenim sestrama pisac ispričao prvu verziju priče.
Druga devojčica, Beatris Hač bila je omiljena Kerolova manekenka često opisivana i kao njegova muza. Bila je jedno od prve dece koju je pisac fotografisao potpuno nage, što je čak i u ono vreme bio prilično smeo i neuobičajan potez.
Sve ovo godinama je bilo predmet kontroverzi i nagađanja o prirodi odnosa Luisa Kerola i njegovih malih modela. Književnik je bio sve - od gadnog, prikrivenog pedofila, do umetnika koji nije uradio ništa pogrešno.
U dokumentarcu koji je BBC emitovao prošle godine "Tajni svet Luisa Kerola" autori su izneli tvrdnje da je Kerol čak i Alis i njene sestre fotografisao nage i da je činjenica da je porodica devojčica ubrzo posle toga prekinula svaki kontakt sa piscem, u najmanju ruku "sumnjiva".

[You must be registered and logged in to see this image.]
– Ja verujem da je on bio zaljubljen u Alis, ali da je to duboko potiskivao i da nikada nije prešao granicu pristojnosti – ispričala je Vanesa Tejt, prapraunuka Alis Lidel i dodala da je čitavog života u porodici slučaša o "čudnom" odnosu koji je Kerol imao sa njenim precima.
U njegovu odbranu, ustali su istoričari Rodžer Tejlor i Edvard Vejkling koji su izračunali da tek nešto više od polovine Kerolovih fotografija prikazuju mlade devojke, a i da to nije tačan prikaz jer oko 60% njegovog rada danas nije sačuvano. Osim ovih danas kontroverznih fotografija, Kerol je fotografisao i muškarce, žene, lutke, pse, prirodu...
Kako bilo, 1880. godine Luis Kerol je naglo prestao da se bavi fotografijom iako je imao svoj studio i bio veoma popularan. Kao razlog odustajanja naveo je da mu taj rad oduzima previše vremena i da želi da se u potpunosti posveti pisanju.


Poslednji put izmenio Mustra dana Ned Apr 09, 2017 6:37 am, izmenio ukupno 2 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34555
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Luis Kerol

Počalji od Mustra taj Ned Apr 09, 2017 6:18 am

Dodžsonove bajke,čiju je inspiraciju izvlačio preko druženja sa decom dekana Krajst Čerč koledža , toliko su se dopale maloj Alisi da ga je ona zamolila da od svega toga napravi „bar jednu pravu knjigu”.
Inače genijalni matematičar, koji je stekavši zvanje feloa, ostao da živi i radi u Krajst Čerč koledžu gotovo pola veka, sve do kraja svog života, Dodžson je sa podjednakim žarom i talentom noću beležio sve jezičke vratolomije i višesmislenosti proizišle iz druženja sa decom. Sve čega se prihvatio tesao je do perfekcije, pa je tako tek posle dve godine ispisao prvu verziju lingvističkih rebusa,  naizgled neusaglašenih dečijih dijaloga sa gusenicom,  zecom, kornjačom, davno nestalom oksfordskom pticom dodo, Darvinovim majmunom, kao svojevrsni eho na velike oksfordske rasprave o teoriji evolucije…
Rukopis „Alisine avanture” nastao je 1864 , a Dodžson ga je kao božićni poklon namenio „dragom detetu kao uspomenu na jedan letnji dan”.
Posle mnogo ubeđivanja sa svih strana prihvatio je da se njegovo delo štampa, kaoi da ilustracije za prvo izdanje napravi profesionalac Džon Teniel, karikaturista, slavan i po tome što je pola veka pravio ilustracije za satirični britanski časopis „Panč”.

Ali Dodžson je izdavaču dao precizne instrukcije: Čuveni „mačak koji se kliberi” morao je biti visok tačno deset redova teksta u koji je umetnut, Alisin vrat treba u štampi da poraste trinaest centimetara… I kada je 1865. najzad izašla knjiga, Dodžson je bežeći od slave i novca postao Luis Kerol.Tek pred kraj 19. veka „Alisa u zemlji čuda” prepoznata je kao „ona retka vrsta knjige  koja pripada svim dolazećim generacijama podjednako, sve dok je jezika i reči” (Ser Volter Besant). Danas nema jezika na koji nije prevedena, a znalci tvrde da su sve najviše nauke i njihova dostignuća , sadržane u Dodžsonovoj „zemlji čuda” ili u savršenoj čistoći detetove mašte.Koliko su ozbiljna ta čuda u kojima dete živi, svedoči i dugo pripremani današnji dan u Oksfordu. Najprestižnije mesto za obrazovanje na svetu posvetilo je Alisi svaki svoj kutak: U drevnoj knjižari „Blekvel”, akademici sa svih strana raspravljaju šta znači rupa Belog zeca u koju se strmoglavila Alisa . Na ulicama se priređuju čajanke slične onima na kojima je,gucnuvši malo čaja,devojčica postala manja od mrava, da bi gricnuvši kolačić narasla veća od kuće. U Prirodnjačkom muzeju govori se o zaštitnom znaku Oksforda, ptici Dodo, prvoj žrtvi planetarnog zagađenja, koja u Luisovoj knjizi predstavlja upravo autora Dodžsona. Jer ovaj jedinstveni raskošni pisac je mucao. Pa je predstavljajući se često govorio:„Do-do-do…” pre nego što bi uspeo da izgovori svoje pravo prezime.

U raskošnom zdanju Krajst Čerč koledža skrivena u maloj galeriji je jedinstvena izložba. Gotovo čitav vek pošto je u Oksfordu nastala „Alisa u zemlji čuda”, jedan od najvećih sanjara potonjeg stoleća, Salvador Dali, napravio je u svojoj kući u španskom Kadakešu 13 akvarela kao ilustraciju za luksuzno izdanje Kerolove knjige. Štampane na specijalnom japanskom papiru,gotovo sve kopije ovog super izdanja prenete su u Ameriku, gde ih je izdavač „Pres Rendom hauz” rasporedio po gradovima: Njujorku je pripalo 550 , Vašingtonu 75, Feniksu deset knjiga.U biblioteci Krajst Čerča ostao je jedan primerak.Čarls Dodžson umro je 1898. ali se Alisa udata Hargrivz do kraja života sećala svog detinjstva i drugovanja sa matematičarem u Krajst Čerču. Kada je imala osamdeset godina 1932.  Alisa je otišla u Ameriku,gde je na Kolumbija univerzitetu primila počasnu diplomu zato što je inspirisala tako jedinstveno remek delo književnosti.Čitavu slavu za sebe uzela je Alisa, po želji Luisa Karola. Gotovo da je zaturen njegov citat koji govori o toj opsednutoj znatiželji prema dečijoj mašti: „Dao bih svo bogatstvo koje je godinama nagomilavano, dao bih i ovo što je preostalo od života, kad bih samo još jednom mogao da budem malo dete, i da doživim samo jedan svetli letnji dan”.Želja mu se nije ispunila ni posthumno, u Oxfordu danas pada kiša, dan nije svetao. Ali to Alisi ne kvari njene maštarije. Naprotiv. Svi oksfordski ljudi, sve sede glave, mudraci, učenjaci, lordovi, vitezovi, mogu danas da uplove u taj dečiji svetli univerzum, zahvaljujući Do– do –Dodžsonu. I njegovoj bajci koja nema ni princa, ni belog konja, ni aždaje, već je sazdana od reke, zečije rupe, miševa, gusenica i svih onih divnih prirodnih i arhitektonskih čuda koja već devet vekova krase Oksford.



_________________
[You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34555
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Luis Kerol

Počalji od Mustra taj Ned Apr 09, 2017 6:18 am

-------------------

Sve je počelo 4. jula 1862.g. u viktorijanskoj Engleskoj, jednog „zlatnog poslepodneva“ (kako piše u uvodnoj pesmi). Na izlet čamcem krenulo je iz Oksforda malo društvo koje su činili Čarls L. Dodžson, mladi profesor matematike na tamošnjem univerzitetu, njegov prijatelj Robinson Dakvort i tri dekanove kćeri. Plovili su rečicom Isis, pritokom Temze. Jedna od putnica, imena Alisa Lidel, zatražila je od Čarlsa da im priča neke priče. U pauzi za (naravno) čaj, mladi je profesor počeo svoju povest o čudnim doživljajima devojčice koja je pojurila za belim zecom i upala u zečiju rupu. Alisi, koja je tada imala 10 godina, avantura se toliko dopala da je i na par sledećih izleta tražila od Čarlsa da nastavi istu priču. Konačno je zamolila da pripovedač sve što je rekao i zapiše kako bi ona mogla da to čita kad god joj se prohte. Nemajući kud pred navaljivanjima male obožavateljke, Dodžson je dao obećanje da će se posvetiti pisanju koje mu nije bilo strano jer je već par godina redovno objavljivao članke pa i jednu knjigu. Ispunjenje obećanja je, istini za volju, kasnilo pa je Alisa dobila rukom ispisanu i ilustrovanu knjižicu od 90-tak strana tek krajem 1864. godine. Naslov joj je bio „Alisine avanture ispod zemlje“. Dodžsonovim mukama tu nije bio kraj - njegovi prijatelji koji su znali čime se bavi nagovorili su ga da potraži izdavača i svoje delo objavi kao pravu knjigu. Priča je, prepravljena i proširena, objavljena 1865.g. pod promenjenim naslovom „Alisa u Zemlji čuda“ i to, na insistiranje pisca, upravo 4. jula. Autor se potpisao pseudonimom Luis Kerol a ilustracije je nacrtao Džon Tanijel. Knjiga se, na ne malo čuđenje pisca i izdavača, izuzetno dopadala deci pa je sedam godina kasnije, 1872. Kerol objavio i svojevrsni nastavak, knjigu „Kroz ogledalo i šta je Alisa tamo otkrila“ poznatu i kao „Alisa s one strane ogledala“. Za „Alisa u Zemlji čuda“ vezana je i anegdota koja kaže da je knjiga nekako došla do kraljice Viktorije kojoj se vrlo dopala pa je poručila autoru da ne bi imala ništa protiv ako bi joj posvetio svoju sledeću knjigu. Ovakva poruka nije se smela niti mogla ignorisati pa je autor ubrzo poslao svojoj vladarici knjigu koju joj je posvetio - reč je o stručnom delu pod naslovom „Elementarna rasprava o determinantama“.
 Dodžson/Kerol (rođen 1832.) je predavao matematiku u Oksfordu; školovao se za sveštenika ali se nije zaredio zbog svoje plahe naravi i govorne mane (mucavosti; legenda kaže da je ptica Dodo postala junak „Alise“ zato što je autor imao problema sa izgovaranjem svog prezimena, što se najčešće svodilo na ponavljanje slogova ’Do-do’). Profesor je bio veliki ljubitelj dece, posebno devojčica. Dopisivao se sa mnogo njih a voleo je i da ih fotografiše. Ovo njegovo interesovanje rezultiralo je i kasnijim neugodnim tekstovima u kojima je bio optuživan (mada bez konkretnih dokaza) za seksualne nastranosti i pedofiliju. Prisno prijateljstvo Dodžsona/Kerola i porodice Lidel, započeto još 1855.g. a naglo je prekinuto 1863.g. Iako je Dodžson/Kerol posle šest meseci ponovo počeo da dolazi u dom Lidelovih više nije bilo one stare bliskosti pa je i prijateljstvo zamrlo. Pravi razlog za raskid nije poznat pošto iz Dodžsonovih dnevnika nedostaju stranice sa zapisima iz tog perioda. Skorašnji pronalazak dela tih stranica sugeriše da je matematičar bio osumnjičen za udvaranje nekoj ženskoj osobi iz porodice koju su zvali Ina – to, pak, nije Alisa, već ili njena starija sestra ili njihova majka ili guvernanta. Znano je da su drugovi zamerali Dodžsonu/Kerolu zanimanje za devojčice i njihove fotografije (mnoge je sam slikao  a na nekima od njih deca su bila naga) ali su prihvatali da je u pitanju ne seksualna već čisto estetska opčinjenost. Dodžson/Kerol se u svom životu bavio matematičkim i logičkim problemima, politikom i  literaturom. Članke je počeo da objavljuje polovinom 1850-tih a 1856. je štampao, pod pseudonimom Luis Kerol, i poemu „Voz“; posle knjiga o Alisi objavio je 1876.g. ’fantastičnu nonsens’ poemu „Lov na Snarka“. Poslednje delo mu je dvotomni roman „Silvia i Bruno“ objavljen je 1892-3. godine. U starosti njegovo zdravlje, koje je čitavog života bilo krhko, pogoršano je jakim migrenama a postoje indicije da je imao i epileptične napade. Uprkos slavi i poštovanju koje je uživao nije menjao svoj skromni i povučeni način života. Umro je 1898.g.
           Alisin život je tekao u granicama očekivanog – u 28. godini se udala, postala majka tri sina od kojih su dvojica poginula u I svetskom ratu; ostavši udovica posvetila se društvenom radu; umrla je 1934. u 82. godini.
           Bez obzira na sve kontraverze oko ličnosti autora, knjige o Alisu preživele su svoju epohu i postale jedna od prepoznatljivih ikonografskih odrednica kako visoke tako i popularne kulture XX veka. Knjige su bile predložak za više pozorišnih predstava, filmova i TV serija; nemoguće je pobrojati posvete, aluzije i parodije ovih knjiga u drugim umetničkim delima. Mada se, generalno, svrstava u literaturu za decu, „Alisa u zemlji čuda“, kao okvirni naslov za oba dela, uveliko prerasta tu odrednicu. Knjiga o neobičnim životinjama i bićima i bizarnim situacijama, sadrži u sebi raznorodne elemente, od slobodne i neobuzdane fantazije, lekcija koje su se tada učile u školi i popularnih priča, ’uvrnutih’ pesama, do aluzija na ljude koje su Alisa i Kerol poznavali. Priču prevashodno određuje konstantno izneveravanje zdravorazumske logike uzrok-posledica, odnosno konfrontiranje suprotnosti (malo-veliko, veselo-tužno, živo-neživo), što za posledicu ima gubljenje osećaja sigurnosti kod čitaoca i stvara atmosferu u kojoj je bukvalno sve moguće i verovatno. Apsurd i kalambur pojavljuju se kao efektna sredstva za izazivanje smešnih situacija ali i za poučavanje o nekim od krucijalnih istina življenja. Kvaliteti „Alise“ nisu promakli ni odraslijim čitaocima sposobnim za otkrivanje logičkih problema i dilema; ništa manje nisu izazovne ni jezičke egzibicije, kovanice i višesmislenosti. Otuda ovo delo uživa trajni ugled i u krugovima literarnih sladokusaca. Rečju, „Alisa“ je knjiga za sve uzraste i sve prohteve – od onih najjednostavnijih, koji traže zanimljivu priču, do najzahtevnijih, zainteresovanih za dublje istine. To je knjiga kojoj se treba vraćati jer se u svakom čitanju otkrivaju novi nivoi značenja.

_________________
[You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34555
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Luis Kerol

Počalji od Mustra taj Ned Apr 09, 2017 10:40 am

Alisa u zemlji čuda.pdf
[You must be registered and logged in to see this link.]

_________________
[You must be registered and logged in to see this image.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34555
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Luis Kerol

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu