Misterija o Frulašu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Misterija o Frulašu

Počalji od Mustra taj Sre Jul 10, 2013 4:27 pm

Stvaran događaj u senci legende

[You must be registered and logged in to see this image.]

U popularnoj kulturi postoji dosta osvrta na čuvenu legendu o Frulašu iz Hamelina kao donosiocu zla – u operama, predstavama, filmovima, pesmama, serijama, u “gostovanjima” Frulaša u romanima, stripovima, igricama i crtanim filmovima. Misterija o Šarenom frulašu nepresušan je izvor inspiracije u svim granama umetnosti, ali koliko ima istine u ovoj neobičnoj priči?

Piše: Nevena Milinović

[You must be registered and logged in to see this image.]
Grad Hamelin se nalazi u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija, pedesetak kilometara jugozapadno od Hanovera. Krajem 13. veka, tačnije juna 1284.godine, u gradu se odigrao jedan događaj, koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji grada. Taj događaj je bio toliko traumatičan stanovništvu grada, da o njegovoj prirodi nisu ostavili ni jedan zapis, već su s namerom, koja je nama do danas nepoznata, postavili temelje jedne neverovatne priče koja će, usmenim prenošenjem,  kroz vekove  izrasti u legendu. Tokom vekova, mnoge istraživače je interesovala stvarna priča iza te legende, ali tek u 20. veku se možemo osloniti na neke teorije kao verovatanu istinu o događaju.
Ova legenda je rasla i razvijala se prvo usmeno, a potom su je neki tek pomenuli u različitim vrstama spisa – od hronika grada, preko  dnevnika i porodičnih hronika, do natpisa na objektima, ali kada je konačno došla do Braće Grim, oni su legendu zapisali i od tada se više nije menjala.
Legenda kaže da je u gradu Hamelinu nastala najezda pacova. Pacova je bilo uvek, ali sada ih je bilo u tolikoj meri da su upadali u sve objekte – od vodenice preko pekara i mesara do privatnih kuća  i jeli sve na šta su naišli. Stanovnici su ubrzo ostali bez hrane i očajni iščekivali bilo kakvu pomoć. Iznenada na vrata grada kuca neznanac u šarenoj odeći jarkih boja i obećava da će da očisti grad od pacova u zamenu za određenu sumu novca. Gradonačelnik pristaje i nudi još veću sumu ako ispuni obećanje i oslobodi ih napasti. Sledećeg dana, u zoru, dok su stanovnici još spavali, neznanac u šarenoj odeći je zasvirao u frulu i išao ulicama grada, a pratila ga je ogromna kolona pacova. Svirajući u frulu izašao je kroz kapiju grada i uputio se ka reci Veser. Sve pacove je namamio u vodu i oni su se podavili. Kada se vratio u grad, stanovnici su već videli da ih je oslobodio napasti i radovali su se po ulicama. Sada je neznanac tražio obećanu sumu ali je gradonačelnik počeo da se premišlja, znajući da pacovi ne mogu da se vrate i na kraju dao mnogo manju sumu od one dogovorene. Neznanac je uzeo novac i obećao da će se vratiti i osvetiti zbog neispunjenog dogovora. Na dan svetih Jovana i Pavla 26. juna, dok su svi stanovnici grada bili u crkvi, neznanac se ponovo pojavio (izvori govore drugačije o njegovoj garderobi – po nekim izvorima je ponovo u šarenoj, po drugim u zelenoj, po trećim u crnoj), krenuo ulicama grada svirajući u frulu. Ovog puta se počela stvarati, iza njegovih leđa, kolona dece. I njih je vodio izvan grada, ali ovaj put išli su u brda, namamio ih je u jednu pećinu iz koje nikad nisu izašli. U zavisnosti od verzije priče, izvuklo se dvoje, odnosno troje dece. Dete koje je bilo bogalj i nije moglo da prati drugu decu, gluvo dete koje nije moglo da čuje melodiju ali je, iz radoznalosti, išlo za decom koliko je moglo i dete koje je bilo slepo pa nije videlo put. Ova deca su obavestila građane o događaju kada su izašli iz crkve. Tog dana nestalo je stotridesetoro dece.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Misterija o Frulašu

Počalji od Mustra taj Ned Avg 03, 2014 6:50 pm

Izvori legende
Pri pokušaju da se nađu koreni ove legende, glavni problem na koji se nailazi je nedostatak osnovnih izvora. Najraniji zapis o ovom događaju se može naći u Hronikama grada (Hamelina) iz 1384. godine gde piše “prošlo je 100 godina od kad su nas naša deca napustila”. Oko 1300. godine, gradonačelnik Hamelina je naručio vitraž za gradsku crkvu sv. Nikole i postoji nekoliko zapisa o tom vitražu između 14. i 17. veka. Kada je crkva stradala polovinom 17. veka, posle obnavljanja, postavljen je novi vitraž koji je rađen po uzoru na stari iz nekoliko sačuvanih opisa.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Đakon Lude iz Hamelina je tvrdio, oko 1384. godine, da poseduje knjigu sa horskim pesmama u kojoj je latinski stih u kojem očevidac opisuje događaj. Navodno je stih napisala njegova baka. Od druge polovine 17. veka ovoj knjizi se gubi svaki trag.
Još jedno rano pominjanje tragedije je u belešci u kopiji rukopisa Catena Aurea (Zlatni lanac) od Hajnriha fon Herforda iz  15. veka, godine, koji je poznat pod imenom Lüneburg rukopis. Ova beleška daje sličan, kratak opis događaja. U 16. veku takođe postoje kratki osvrti na ovaj događaj, pa tako gradonačelnik Bamberga, 1553. godine u svom dnevniku kratko pominje ovaj događaj, kao i teolog Jobus Fincelius 1556. godine. Naročito važno je pomeniti Porodočnu hroniku grofa Frobena Hristofa iz 1565. godine jer se u njoj prvi put pojavljuju pacovi u priči. Do ovog rukopisa postojao je samo frulaš koji odvodi decu, ali ovde se pacovi povezuju sa decom iz Hamelina i frulašom u šarenoj odeći.
Postoji veliki broj drugih izvora u samom Hamelinu. Mnoge zgrade s početka 17. veka imaju na fasadama ugravirane natpise o ovom događaju, koji su uglavnom istog sadržaja i ni jedan natpis ne pominje pacove.


Teorije o istini
Najčešće teorije prvih istraživača su dovodile u vezu ovaj događaj sa nekim poznatim istorijiskim događajima kao što je Dečiji krstaški rat ili kuga. Te teorije su davno odbačene prvenstveno zbog nepodudaranja vremenskih okvira. Dečiji krstaški pohod se smešta u 1212. godinu, a kuga je izbila u petoj deceniji 14. veka.
Tek u 20. veku se javljaju teorije o ovom događaju koje se baziraju na migracijama stanovništva. Najpre treba imati u vidu prilike tog vremena. Migracije nisu bile neuobičajene ni retke. U domaćinstvu je stariji sin bio naslednik svega, a ostala deca su ostajala u domaćinstvu u položaju kmetova. S toga nije bilo neobično da se mlađi članovi domaćinstva upute u novoosvojene zemlje gde su od vlasti dobijali  zemlju. Takođe se sugeriše da je jedan od razloga zašto emigracija dece nije dokumentovana taj što su deca prodata čoveku koji je išao i regrutovao za naseljavanje novih zemalja, što opet nije bilo neobično za to vreme. Neki istoričari se slažu da je sasvim logično objašnjenje da su Hamelin i slični gradovi, koji su bili dosta siromašni, prodali vanbračnu decu i siročad koju grad nije mogao da izdržava. Oni tvrde da je ovo sasvim moguć razlog za nedostatak zapisa o događaju u gradskim hronikama. Ali ako su ta deca od početka bila odbačena, zašto pomenuti bilo šta o njihovom odlasku?
Najprihvaćeniju teoriju o ovom događaju je pružio profesor lingvistike sa Univerziteta u Lajpzigu, Jurgen Udolf. Profesor Udolf favorizuje hipotezu da su mladi iz Hamelina naselili novoosvojenu zemlju koja je danas u sastavu Poljske. On kaže da je, jednog junskog dana, 130 dece otišlo iz Hamelina 1284. godine i u prilog tome, on je sakupio sva poznata prezimena građana Hamelina iz tog vremena i tražio poklapanja na drugim mestima. Uvideo je da se ista prezimena javljaju u okruzima Prignic (Priegniz) i Ukermark (Uckermark), koji se nalaze severno od Berlina. Takođe je otkrio ista prezimena u delu Poljske koji je tada bio deo Pomeranije. Profesor Udolf ovde pretpostavlja da su deca bili, u stvari, nezaposleni mladi koji su pristali na program kolonizacije novoosvojenih zemalja u istočnoj Evropi. Kako profesor naglašava, frulaš u šarenoj garderobi nije ni postojao kao takav, ali su tada postojali ljudi poznati kao Lokatori, koji su išli širom severne Nemačke regrutujući mlade za naseljavanje istočne oblasti. Neki su bili obučeni u jarke boje  ali svi su imali su veliku moć ubeđivanja. Profesor povezuje odlazak iz Hamelina sa nemačko-danskim ratom i bitkom kod Bornhoveda (Bornhöved) kada su se Danci 1227. godine povukli iz Istočne Nemačke. To je otvorilo put kolonizaciji i tokom cele druge polovine 13. veka se nastojalo da se naseli Brandenburg i Pomeranija mladim, radno sposobnim ljudima.
Prema istraživanju profesora genealogije, Dika Istmana, koje se bazira na istraživanju prezimena koja se nalaze u poljskim telefonskim imenicima, u njima postoje prezimena koja nisu ni malo tipična slovenska, kako se očekuje da treba da budu u toj regiji. Mnoga prezimena deluju kao da proističu iz nemačkih prezimena koja su bila uobičajena u Hamelinu u 13. veku. Danas se u Poljskim imenicima mogu naći prezimena poput Hamel, Hamler, Hamelnikov (Hamelnikow), koja, očigledno, koren imaju u samom imenu grada Hamelina.
Istoričarka Ursula Zauter podržava hiptezu profesora Udolfa o emigraciji. Ona kaže da su oblasti južno od Baltičkog mora, koje su tada naseljavali Sloveni, bile slobodne za naseljavanje posle bitke kod Bornhoveda 1227. godine. Biskupi i vojvode Pomeranije, Brandenburga, Ukermarka i Prignica su slali srednjovekovne oficire za regrutovanje (lokatore), nudeći bogate nagrade onima koji žele da se presale u nove zemlje. Hiljade mladih iz Donje Saksonije i Vestfalije je krenulo na Istok. Kao dokaz ove tvrdnje, veliki broj imena mesta iz Vestfalije se pojavljuje u novonaseljenim oblastima. Postoji pet mesta koja nose naziv Hindenburg, tri koja nose naziv Špigelbergs kao i varijacije imena Beverungen (Beveringen je severozapadno od Berlina, a Beweringen je u Poljskoj), koji se nalazi južno od Hamelina.
U verziji legende koja je postavljena na zvanični sajt grada Hamelina, se nudi još jedan, vrlo moguć, aspekt teorije emigracije: ovde se, takođe, pominje kolonizacija Istočne Evrope i termin “deca Hamelina” se odnosi na građane koji su voljno pristajali na emigracije (već smo pomenuli da su takve “akcije”  često bile dobro plaćene) u Moravsku, Istočnu Nemačku i Pomeraniju. Pretpostavlja se da su u davnim vremenima svi stanovnici jednog grada bili njegova deca, pa je to, vrlo verovatno, slučaj i sa Hamelinom.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Misterija o Frulašu

Počalji od Mustra taj Ned Avg 03, 2014 6:53 pm

Legenda u službi turizma

Jednu od najzanimljivijih teorija o sudbini dece iznela su braća Grim. Oni su u „Nemačkim bajkama“ objavili da deca nisu nestala nego da su se pojavila u Transilvaniji. Naime, kada su ušli u pećinu, koja se nalazi negde u jednom od nekoliko brda oko Hamelina, deca su, posle dugog pešačenja, izašla iz pećine u Transilvaniji. Jakob Grim povezuje ovu decu sa rudarima Sasima koji se pojavljuju u Rumuniji dosta pre događaja iz 1284. godine.
Sveštenik Fridrih Miler, koji je služio u Crnoj crkvi u Brašovu, prihvatio je Grimov savet i zabeležio sve usmene priče kojih su se ljudi setili. Posetio je Saksonske zajednice u Transilvaniji i objavio malo poznatu knjigu Transilvanijske legende (Siebenbürgische Sagen). U priči pod brojem 141 je napisao „Mi, Nemci iz Transilvanije, smo deca koju je oteo šareni frulaš iz Hamelina i putovali smo dugo pod zemljom (u nepoznatom) i pojavili se u sred Transilvanije kroz pećinu Merešti u klisuri Vargiša – onda smo se raštrkali u naših sedam gradova i mnogih sela“. Postoji legenda u toj oblasti kako su se u selima pojavila prljava i izgladnela deca plave kose i očiju koja su pričala stranim jezikom. Svako selo i svaki grad imaju svoju legendu o  događaju nakon izlaska dece iz pećine.
Rumuni su ovu legendu iskoristili na najbolji mogući način. Kao sto postoji turistička tura Putevi grofa Drakule, tako postoji i tura Deca Šarenog frulaša iz Hamelina. Tura počinje šetnjom po obali reke Vargiš u istoimenoj klisuri, istraživanjem Merešti pećine i pokušaja rekonstrukcije kuda su se deca kretala ovom dugačkom pećinom, zatim se obilaze sela i gradovi Dece iz Hamelina – Saksonci tj. Sasi su naseljavali 7 gradova i 140 sela u Transilvaniji, u kojima turisti borave. Dramatizacija je pojačana stalnim menjanjem i proširivanjem ove legende koja koja postaje osobena za svaki grad i selo u kom je postojala (ili postoji još uvek Saksonska zajednicai naknadnom adaptacijom objekata i okoline u tim selima i gradovima tako da podrže priču koju turističke agencije nameću.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Grad Hamelin svake godine poseti veliki broj turista iz celog sveta da vidi postojbinu jedne neverovatne priče. S obzirom da je udaljen samo pedesetak kilometara od Hanovera, lako je doći do njega. U starom jezgru grada je sačuvan duh srednjeg veka, a legenda se neguje kao relikvija. Već smo ranije pomenuli natpise na objektima koji neguju sećanje na tužan događaj. No, čak ne mora ni bolje da se pogleda, svuda okolo se priča neprekidno događa. Svakog maja, nedeljom, održava se parada u kojoj glavne uloge imaju šareni frulaš i deca u kostimima, koja ga prate, a  pločnici su iscrtani hiljadama malih pacova.
[You must be registered and logged in to see this image.]

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Misterija o Frulašu

Počalji od Mustra taj Ned Avg 03, 2014 6:56 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
„Pacovi-mjuzikl“ je takođe institucija ovog grada, kao i prolazak ulicom Bungelosenstrasse (ulica bez bubnjeva) – ulice gde su deca, navodno, poslednji put viđena i gde se i dan danas ne može puštati ni svirati muzika iz poštovanja prema nestaloj deci. Između tih redovnih dnevnih, mesečnih i godišnjih događaja postoji bezbroj drugih podsećanja na ovaj događaj u jeku turističke sezone.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Veliki je broj pisaca, naročito nemačkih, koji su u ovoj legendi našli inspiraciju- Gete, Braća Grim, Hajnrih Hajne, Vilhelm Rabe, Julius Volf, Bertold Breht itd.

Ova priča je nadahnula poznatog engleskog pesnika Roberta Brauninga (Robert Browning) da napiše u stihu jedan od najslikovitijih opisa legende, a pre njega se i Gete uhvatio u koštac sa Šarenim frulašem napisavši baladu) za koju je, nešto kasnije, Hugo Volf (Hugo Wolf) napisao muziku. Gete se još jednom vraća Frulašu u Faustu gde ga Mefisto naziva “moj stari prijatelj fon Hameln” (za Nemce je ovaj grad Hameln), koga kasnije Margaretin brat Valentin naziva “prokleti Šareni frulaš” i preti mu smrću. Braća Grim su legendu pretočila u bajku koristeći jedanaest izvora, a u njihovoj verziji dvoje dece je izbeglo strašnu sudbinu-bogalj i slepi dečak. Njihova legenda je dala “vetar u leđa” rumunskom turizmu u Transilvaniji jer su oni, iz jednog od jedanaest izvora koje su koristili, legendu preneli na to tle.
Koliko god ova legenda golicala maštu, teško da će se ikad proniknuti do prave istine. To nije sprečilo temu da bude nepresušan izvor inspiracije u svim granama umetnosti. U popularnoj kulturi postoji dosta osvrta na legendu ili samog Frulaša kao donosioca zla – opere, predstave, filmovi, pesme, serije, “gostovanja” Frulaša u romanima, stripovima, igricama i crtanim filmovima.
[You must be registered and logged in to see this image.]

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Misterija o Frulašu

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu