Ima u duši mojoj ožiljak...

Strana 6 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Sub Nov 19, 2011 6:47 pm

First topic message reminder :

Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola je ostao i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju
dušu. Takva je naša duša. Ispunjena uspomenama koje nas rastuže,nasmeju,zabole.
Ponekad namerno diramo stare ožiljke iako znamo da nas čeka neprospavana noć.
Pa onda kroz prozore gledamo u neko tuđe nebo i uzalud tražimo one zvezde ka
kojima smo nekad davno upirali čežljive poglede i samo njima odavali tajne prvih
mladalačkih ljubavi. Pa se naprežemo da čujemo onaj letnji povetarac što je šaputao
u krošnjama drveća ispod kojeg smo se,držeći svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od
radoznalih pogleda. Ali...umesto tog šapata samo uzdah srca svoga čujemo. Jer,
prohujalo je vreme i mnoge vode su protekle.
Izbor iz najlepše domaće i svetske  poezije
Valentina Šekarić
[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji put izmenio Mustra dana Sub Nov 28, 2015 8:05 pm, izmenio ukupno 4 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Okt 18, 2012 6:46 pm

Antologija švedske poezije - Artur Lundkvi

Ja sam vulkan a ti si mračna noć
u kojoj hoću da izgorim.

Treba da si duboki morski talas
oko moje stenovite obale.

Za mene ćeš biti uvek dragoceno biće,
koje se nalazi pored mojih nogu.

Treba da pritisneš svoje grudi na moje,
da mi se nežno približiš
i da mi prošapćeš reč iz dubine srca.

I kada bure dođu, kada nas strasti obuzmu,
kada se naša srca uzbude -
tada moramo jedno drugo da umirimo od pravih
strahota, da se zagrlimo u ludoj radosti!

Ja sam vulkan, a ti tamna noć
u kojoj hoću da izgorim.

Ako mi dođeš jedne tvoje sentimentalne plave večeri,
kasnije taj naš podivljali dan
(jedan dan mladih uzbuđenja)
ako mi dođeš u taj čas
(ah, među nebeskoplavim radostima
nalazi se jedna mlada besna olujna strast!)
ako dođeš čista i nevina i prirodno otkriješ se
kao žena,
tada treba da zagledaš moje oči i moje ruke i da zadrhćeš
kao zategnuto uže na moj dodir -
treba da razumeš da se nalazimo samo ti i ja
i jedan jedini duboki tren
i da je sve drugo samo pena na uzburkanoj vodi.

----------------------------
[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:03 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Okt 18, 2012 6:46 pm

SPOMEN

Sećaš li se onog sata
Kad si meni oko vrata
Bele ruke savila,
I krijući svoje lice
Meni pone nehotice
Tvoju ljubav otkrila?

Sećaš li se onog jada
Kad glas dođe iznenada,
Ko iz vedra neba grom,
Da ja moram odlaziti,
Tebe, dragu, ostaviti,
I moj vozljubljeni dom?

Suza zasja u tvom oku
I vozbudi preduboku
Ranu tužnu srca mog;
Reći ništa ti ne mogoh,
Žalost nema reči mlogo,
Pitaj samo srca tvog.

Otkad s tobom se oprostih,
Odrekoh se sve radosti,
Prazan mi je ceo svet,
Jer bez tebe nema mene,
Ka'no što bez rose vene
U livadi mladi cvet.

Kad će opet danak doći
Da će moji jadi proći,
Skopnit moga srca led!
Kad ću opet sretan biti,
S nežnostju te zagrliti,
Srkat s tvojih usta med!

SPIRIDON JOVIĆ
(1801-1836)

----------------------
[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:04 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Okt 18, 2012 6:47 pm

Ova knjiga je svaki put pisana za tebe
ostavljam je između susretnutog i nesusretnutog
između mene i tebe
između onog koji je naučio da ne bude i onog koji je to primetio
ne upisujem posvetu jer su posvete za sve
ova knjiga je samo tvoja
ponesi je sa sobom stavi je na policu kada izlaziš
da bi se susreo s onim što si u njoj upamtio
ova knjiga je uvek na tvojoj strani kao amulet
ali ne sreće jer je sreća suviše jednostrana
ne čuva ni od zla već od nečeg goreg
da greškom ne bi obukao na sebe svet okrenut na levu stranu
u stvari ti si je napisao
čekajući velike stvari i prepoznajući mnoge male stvari
ne umem da lažem niti da govorim istinu nadrasla je očigledno i nužno
ne imponuje joj smrtnost ona je dar susreta koji ne očekujemo
kako je peto godišnje doba počelo u jesen a završilo se u proleće
kao da su se mladost i starost nebo i zemlja zaljubili
jer je srce čudna zverka: bez godina izvanprostorna
"da" i "ne" prestaju da zvuče kao nekad
[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:04 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Okt 18, 2012 6:48 pm

----------------------
Dahom,

pravim izmaglicu po prozorima duše svoje,
zovem sve znane i neznane,
da provire na tren,
ostave pečat prstiju svojih,
umrljaju mi suze, prokrvare srce,
obrišu izmaglicu duše moje,
koju opet stvorim za tren,
novim dahom.


Mahom,

svaki novi tren se zaboravim,
na cestama koje me vode gdje ja ne želim,
smetnem s uma da sam bos,
potpuno sakrijem od sebe da sam gol pred svima,
izložen i otkriven, poput tuge moje
koju tu i tamo ostavim sa strane,
dok se borim sa novim dahom.

Strahom,

opravdavam sve svoje pogrešne korake,
sa ljudima koji bi mi mogli značiti, trebati ,
probuditi u meni smisao i samilost,
koji bi mi mogli pomoći
pronaći novo značenje za život i ljubav,
dok tražim sve ono što sam izgubio, zaboravio, sakrio od samoga sebe,
izvinjavajući se svima koje sam povrijedio,
pravdajući se najnovijim strahom.

- Mario Vranjes

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:05 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Pet Okt 26, 2012 7:07 am



------------

Ko zna gde smo mi Antić


I počela je, dakle, jesen.
U sred avgusta.
A počinjala je pomalo jos maja, pa juna, pa nekoliko dana u julu,
presecala nas usred vrućine, selila nas za jednu noć iz afričke jare
na obale severnih mora.
Ali ovo sad, od pre dva dana, to je kontinentalna jesen,
to su prvi požuteli listovi, miris hladnoće u kosi i na obrazima...
sad opet mozemo da počnemo san o moru.
Ustvari, niko nije toliko dugo na moru kao mi, kontinentalci.
Gledam one Dalmatince jos do pre neki dan,
muvaju se po toj Dalmaciji, a ništa i ne vide:
ni zvezde, ni palme, ni penu u balama, ni galebove.
Ko zna gde su ti ljudi sa svojim snovima.
Kazu ti: dobro jutro, a misao im u Australiji.
Kazu ti: dobar dan, a misao im na Atlantiku.
Kazu ti: laku noć, a misao im u Japanu.
A mi, opet, obrnuto.
Meni misao stalno na Jadranu.
Čitave godine sanjam more, idem ulicama, radim,
razgovaram sa prijateljima, a - nisam tu.
Na moru sam.
Zovu me na sastanke, teraju me da nešto organizujem,
uradim, donesem, predam, saopštim, oćutim, priznam... a ja im kažem:
- Badava vi to meni. Nisam ja tu.
I stvarno sam u Trogiru, na Korčuli, u Budvi, u Voloskom,
u Šibeniku, u Zadru, u Kotoru, na Mljetu, na Visu...

Kad počne ovako jesen, vidim prvi list kako se otkačio sa grane
i pada u vrtlogu niz bulevar, ja odem.
Iznervira me neko.
Drugi bi planuo, svađao se, dokazivao, pretio, psovao.
Ja – ništa.
Prođem kroz ljude i kroz zidove kao kroz vazduh.
Jer kako možes nanervirati nekog ko nije tu, ko je odsutan?
Ja sam godinu dana odsutan.
Od jednog mora do drugog.
Slušam Radio Jadran. Imam neke trake sa morskim melodijama.
Pripremam rečnu ribu na dalmatinski nacin.
Nerviram se kad Hajduk izgubi.
Godinu dana tesan mi je rođeni krevet,
vrpoljim se do neko doba noći, šetam nekim starim trgovima;
Dubrovnik, Split;
u glavi mi trepću ferali, pa mi svetli pod čelom
ona prvomajska obala, praznična obala sva u vatrama,
pa lutam praznim plažama Orebica, Makarske, Čiova,
Stona, Hercegnovog. Od Crne Gore, preko Hrvatske,
cak do Istre, sve ja to prođem u mašti.
A pripreme.
Da vam ne govorim o pripremama.
Neko obuče farmerice, okači torbu o rame i digne palac.
Ja kad idem na more, spremam se kao da idem u rod.
U stara vremena, kad se jos putovalo u kolima sa arnjevima,
tako su naši nedeljama, mesecima pripremali svoje putovanje
u Peštu, u Beč, u Bečkerek.
Posle su došli vozovi i brzine, ali moj deda je uvek tri sata ranije
bio na stanici kad putuje iz Mokrina u Kikindu.
Sedeo je u hladovini pod bagremom, ili zimi uz furunu u čekaonici,
kola je isprezao kod Stepančevih, u kafani prekoputa,
pa smo posle sedeli i čekali voz.
I čekajuci tako, mi smo već bili u Kikindi.
i sećam se: ta Kikinda , iz čekanja, uvek mi je bila lepša nego ona prava.
U pravoj Kikindi najveća senzacija za mene
bilo je što može da se sladoled jede kašikom, za stolom,
iz neke metalne čaše.
Taj sladoled sam obično gutao, a uživao sam posle,
kad se vratimo kuci.
Mljackao sam u Mokrinu.
Tako je meni sa morem.
Tako je svakom bivšem mornaru kad sanja o moru i kad ode na more.
I ove godine, kao i uvek kad sam tamo, ja nisam tamo.
Odjednom hoću da se odmorim od svega sto me je razvlačilo na sve strane,
odjednom hoću da doživim još jednu godinu snova,
i već posle pet dana ja vidim da sam umorniji,
pa mi škripi onaj iznajmljeni krevet, pa sanjam prvo o svom krevetu,
pa o svojim brigama, pa mi treba da se s nekim isvađam,
da me neko pozove na sastanak, da cujem Radio Novi Sad
ili Radio Beograd, da saznam sta je sa Zvezdom ili Vojvodinom,
radi li pionirska škola na Detelinari, kako je na Štrandu, na Tvrđavi...
Trčim na telefon.
Kako je, pitam, sta ima novo u redakciji, da li me je neko tražio...
Bez veze. Novine izlaze i bez mene.
Vreme je naslikano na televizoru svake večeri u pola osam.
Niko me nije tražio. Žive ljudi bez mene, svira Janika Balaz bez mene.
Milan Plemić i ne primecuje da me nema medju gostima na terasi Tvrdjave.
A ja sam sa njima.
Muvam se svake večeri pre negu sto zaspim,
šetam kejom, prelećem preko Dunava kao velika bela ptica u Kamenicu,
vrtim se sokačićima Podbare i Salajke, lomim noge po begečkim vinogradima...
Stvarno, sta ću ja na moru?
Onda počne nervoza.
Jedva čekam da se to završi. Jer, šta je – tu je.
Uplatio sam za odmor i nema vraćanja para. Treba zažmuriti i – izdražati.
I ja, umesto da se odmaram,
ja izdržavam na svoj način.
Ali izdržavam na svoj način.
Hoce, recimo, da me nanarvira kelner
koji se uvija kao bršljan oko stolova gde sede stranci,
a mene i ne primećuje satima.
-Nećes, burazeru – mislim – nećes me nanervirati.
Ja nisam ovde.
Ja sam daleko.
Ja sam sad u Šodrošu, brale, a ti i ne znaš sta je Šodroš.
Drugi bi lupao šakom o sto, vikao nesto o turizmu, o jugoslovenstvu,
o ugostiteljskoj etici.
Ja ništa.
Prođe kelner kroz mene kao kroz vazduh,
priđem i ja kroz njega.
Jer i on nije ovde.
I on je negde na drugoj strani sveta,
neko njegovo lepše i nasmejanije Ja šeta sad sa Havajkama,
ili igra u Grčkoj, ili pilji u golišave lepotice Palm Biča.
Ovo ovde sto stenje, ovo kelnersko telo iskrivljeno pod teretom poslužavnika,
u oznojanom crnom sakou, sa buđelarom punim stranog novca, ko zna čije je to telo.
Ko zna čija su naša tela.
Duše su naše – to znamo.
Valjda smo zato i neulovljivi.
Valjda zato niko i nije tu gde mislim da jeste.

Sam sam opet kod kuće, a nisam tu.
Mljackam ukus morskog vetra, kao nekad, u detinjstvu.
Ukus kindskog sladoleda.
I već mislim kako cu iduće godine, tamo negde početkom juna,
početkom jula, početkom avgusta...
A Radio Jadran mi šalje Đorđa Peruzovića i Olivera Dragojevića,
a palme mi šume oko usiju, a more se talasa u temenu.

Neko na vratima zvoni.
Traže me.
Šta vredi i da otvaram, kad nisam tu.
Ko zna gde sam ja.

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Feb 28, 2013 3:38 pm

Jesen života
Došla je jesen, i dok vjetar
Zadnje lišće s drveća sklanja,
Dvoje staraca šetaju parkom
I svaki se na svoj štap oslanja.
Jesen života se vuče,
Za njom djed na štapu,
Al¨ drugom rukom, k´o i u mladosti,
Nježno pridržava baku.
Šetaju tako zagrljeni
Dok sijede im kose rese,
Od života čelo naborano,
Štap se u ruci trese.
Jesen života se vuče,
Za njom dvoje staraca klima,
A život kao da prijeti:
Doći će za vas i zima.
____________

Maja Mišić


[You must be registered and logged in to see this image.]

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Feb 28, 2013 11:27 pm

Jedni su noći drugi zvezde

Svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori

Noći se zatim među sobom podele
Jedne budu zvezde
Druge ostanu noći

Opet svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori

Noć poslednja bude i zvezda i noć
sama sebe zapali
Sama oko sebe crnu igru odigra

Vasko Popa

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:06 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Feb 28, 2013 11:28 pm

Idem od jedne ruke do druge
Gde si
Zagrlio bih te, grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas, cujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle
Iz presahlih dlanova blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim pa oci zaklapam
Idem od jedne slepoocnice do druge
Gde si

Vasko Popa

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:08 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Feb 28, 2013 11:28 pm




Ристо Ратковић:
ПОНОЋ МЕНЕ

Заспати или умрети…
Или се претворити у сунцокрет…
Да ли је она икада и била…
Али откуд њен лик наслућен у ваздуху чим погледам…

Њени прсти живели су у мојој руци и после њене смрти.
Ја сам их покретао и нисам разликовао
Да ли имају везу какву још са косом њеном,
Или са очима,
Или са хаљином новом што јој купих.

Тако сам ретко узимао и за њу и за се.
Тако често смо се свлачили као ведар дан.
И чини ми се да нема места на свету
Где нисмо заједно били.

Мртва си, а тебе нема.

Зашто ми не дођеш…
Та знаш ли како си обећала
Чешће да ћеш се мени јављати…

Можда ти и куцаш упорно на вид ми,
Можда су очи моје неспособне да те виде.
Осећам лобања цела тобом да ми је испуњена.

Воскресни!
Воскресни или себе или барем очи моје…

Слух ми је већ мало савршенији:
Зовнеш ли ме
Осетим и дах твој и мирис предсмртни,
Тамо где се надао не бих,
И срце ми је још способније
За откуцавање тајних знакова духа,
Духа или друге материје.

Ово чини да ноћу кадкад морам затворити врата од собе,
И осећам да лежиш поврх зелених сунцокрета,
У зеленој кошуљи
Преврнутим очима.

Ал` ми још дошла ниси,
И беше као равнодушна
Према страху мом што свака ствар беше загробно жива.

Мучиш се дуго у тој ноћи,
Један ми човек, сељачки одевен, исприча,
У гужви дима и људи по једном непознатом подруму,
Да има неко што додир наш спречава,
И што до мене ниси допутовала.
Поверих томе сумњивом пријатељу заверу своју
Да тог ћу духа полако убити из пушке,
Што смета нашем споразумевању.

Победићу га, мислим, гробом твојим,
ликом и косом црном твојом,
И цветом сасушеним који беше око твоје главе
на одру кад у недра ти приложих слику своју,
А цвет се прихвати рукава мог:
То ти ми као уздарје врати.

Помози ми, помози:
Виднија буди кад у ма коју собу уђеш.

Бар сад не бринем бриге сиротињске,
Јаднице моја!
Целог дана оног дана узалуд тражих паре,
И кад ти дођох - мртвој ти дођох…
Велика патнице моја,
Крваво те поздрављам.

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:08 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Feb 28, 2013 11:30 pm

Ostale su strašne reči nerečene,
Samo tvoje oči, mirne kao tmina,
One su gledale i slušale mene;
Moj bol na tvom uhu pevaše tišina.
Kakva himna srca, ta reč nerečena!
Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje!
Kad tišina zbori mesto nas, reč njena
Ima svu čistotu sna i bolne žudnje.
Ta blaga muzika ljubavi što ćuti,
Ima mir molitve u dubini duha:
Nikada se rečju laži ne pomuti,
Nit se glas poročni dirne našeg sluha.
Ideja u nemi kamen uvajana;
Vera sva u suzi što neće da kâpi;
Ta zakletva što je u neznan čas dâna;
I najviši zakon bola koji vapi...
Dučić

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:09 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Feb 28, 2013 11:31 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]


Војислав Илић: ГОСПОЂИЦИ Н.

По вољи своје судбе клете,
Прогоњен страшном буром зла,
А мислећ' на вас мило дете,
Из даљине вам пишем ја.
Ја, збиља, на то немам право,
Ал' ви ћете ми дати сад ;
Моје је право одн`о ђаво
А обазривост - бол и јад
За прошлом срећом. Тужна мисо
На љубав нашу и на све
Нагонила ме, те сам писо
Лакомислене ретке те.
Мени је самом јако криво,
Зашто се вечно сећам вас.
Ал' сећање ме гони живо
И успомена моћни глас !
Ко сморен путник из туђине,
Коме је мрзак живот млад,
На обалама бујне Дрине
Ја често сањам онај град -
У коме буру прве страсти
С веселом песмом сретах ја,
И сан, испуњен чудне сласти,
И дан без мира, ноћ без сна...
Јурећи нагло са висина,
У слободноме току свом
Шуми и тутњи хладна Дрина,
И ковитла се преда мном.
По њеним мирним обалама,
Као једини накит њен,
Са својим витким гранчицама
Жалосна врба баци сен.
У томе хладу, мрка лика,
Кад сунце жеже, кипти зној,
По какав Турчин из Зворника
Спокојно пуши чибук свој -
И ћутећ' гледа на таласе,
Пруживши дуги, црни врат,
Док близу њега мирно пасе
С босанском робом верни хат.
Ритови, њиве и врбљаци
Наоколо се шири свуд ,
А кад се поглед водом баци,
До спруда пешчани стоји спруд;
И чак далеко, сред планина,
Где прибежишта тражи звер,
Ко горда слика исполина
У облаке се диже Цер.

Кад сунце спусти косе зраке,
И тихо падне сутон блед,
Сакривајући у облаке
Босанских гора даљни ред, -
Ја самац блудим по обали,
Спокојан, тих у миру том,
Па слушам, како шуме вали
У немирноме току свом;
А мисо моја жури тада
Северу даљном, где сте ви,
И ноћ звездана тихо пада,
Дубоким санком земља спи. -
И једнолико, сред тишине,
Удвајајући ноћи крас,
Загрми песма из даљине
И тамбурице звучни глас;
Душа ми чудне снове снева,
И ове песме сва је плен.
Одакле иде? Ко је пева?
И шта ли значи смис`о њен?

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Feb 28, 2013 11:32 pm

Ne
Noć te uništava da bih te tražio
kao ludak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.
Kakva samoća i mrak, kakav suh mesec na nebu,
kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima
pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,
za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.
Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.
Moje su reči uspravne trazeći te utaman.
Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,
pružena kao reka sa samostalnim obalama.
Ali idem da te tražim, otimam te i čupam
iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.
Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.
Svet se zatvorio.
Sa mnom ostaješ.

Jose Luise Hidalgo

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:12 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Feb 28, 2013 11:33 pm




Велимир Рајић:
НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА

И срушише се лепи снови моји,
Јер главу твоју венац сад покрива,
Крај тебе други пред олтаром стоји-
Проста ти била моја љубав жива!

Честит'о сам ти. И ти рече “Хвала!”…
А да ли знадеш да се у том часу
Гранитна зграда мојих идеала
Сруши и смрви и у пеп’о расу?

Ал’ не! Не видим од тога ни сена;
По твом лицу радост се разлива...
И свршено је! Ти си сада жена-
Проста ти била моја љубав жива!

Ја нећу клети ни њега ни тебе,
Ни горку судбу што сам тебе срео;
Ја нећу клети чак ни самог себе,
Јер ја бих тиме своју љубав клео.

И нашто клетве! Нашто ружне речи?
О срећи својој човек вазда снива;
Бол, јад и патњу смрт једино лечи.
Проста ти била моја љубав жива!

Па пођи с Богом! Још ти могу рећи:
Да Бог да сунце среће да ти сија!
Све што год почнеш свршила у срећи!
Са твоје среће бићу срећан и ја.

И сваког дана ја ћу да се молим
Кад звоно верне у цркву позива...
Ја нисам знао да те тако волим.
Проста ти била моја љубав жива!

Чуј, Боже, молбу моје душе јадне:
Сва патња што си пис’о њој, к’о жени,
Нек’ мимоиђе њу, и нек падне
На онај део што је писан мени!

Услиши ову молитву, о Боже!
И душа ће ми мирно да почива;
И шапутаће вечно, док год може:
Проста ти била моја љубав жива!

И онда када дође оно доба
У ком ће земља тело да ми скрива,
Чућеш и опет са дна мога гроба:
»Проста ти била моја љубав жива!”

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:12 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Čet Feb 28, 2013 11:33 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Mustra taj Pon Jul 01, 2013 1:47 pm

Ako u nekome ostavimo bosih stopala trag, al' urezan u kamen od ogromne upornosti,
onda je postojati ili ne postojati potpuno ista stvar.
Ostaje staza koja vodi u našem smeru.
Ostaje smer ka kom će neko ipak stići.
Ostaje stizanje koje vodi u nemoguće.
Ostaje nemoguće koje vodi u sve mogućnosti.
M.Antić


[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Mustra dana Sre Apr 29, 2015 5:13 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
[You must be registered and logged in to see this link.]
avatar
Mustra

Broj poruka : 34560
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ima u duši mojoj ožiljak...

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 6 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu