Danijel Deronda

First topic message reminder :



Danijel Deronda je poslednji roman koji je napisala Džordž Eliot i svrstava se u vrh klasične viktorijanske književnosti.
To je mešavina socijalne satire i moralnog traganja visokog društva, ali i prikaz ugnjetavanja jevrejske zajednice u Londonu.
Junaci koji su u raskoraku između očekivanja i realnosti, junaci koji traže svrhu života, razlike između visokog društva i niže klase, sve su to neke od pojedinosti koje su opisane u ovom romanu.

POGLAVLJE LXX

U neizvesnoj oblasti ljudskog iskustva, sve sezone su pomešane kao u zlatno doba: plod i cvet vise zajedno; u istom trenutku srp žanje i seme se zaliva; ovde ruka neguje nezreli grozd, a tamo okreće presu za grožđe. Ne, u životu svakog od nas, doba branja i vreme pupenja jedno su isto, dok nas vreme ne ubere i požnje da bismo novi izrasli na nevidljivim poljima.
Među blagoslovima ljubavi teško da ima izvrsnijeg od svesti da, sjedinjavajući se s voljenim drugim životom, možemo paziti na njegovu sreću, donositi utehu u tegobi, i nad sećanjima o oskudici i patnji možemo otvoriti slatku fontanu radosti. Derondina ljubav prema Miri beše prožeta tim blagoslovenim zaštitništvom. Kao sasvim mala počela da je hoda po trnju, a kad je prvi put video njeno lice, učinilo mu se kao otelovljenje beznadežnosti.
Ali sad je blistala poput tamno obrubljenog, a ipak prefinjenog cveta boje slonovače, pod toplim zracima zadovoljstva, svesna da će svaka moguća muka sad biti deo života s Derondom, koji nije mogla da naziva nikako drugačije do dobar. A on je gledao trezveno zadovoljstvo koje je njenim pokretima dalo novu lepotu, a kad se odmarala, posmatrao bi je sa uživanjem zbog kog je sebi rekao da je za njega dovoljno radosti da je spase od bola. Ona nije znala ništa o Hansovoj muci ili o Gvendolininoj patnji; jer kad se uverila da je Derondina skrivena ljubav bila namenjena njoj, Gvendolininu nestrpljivu brižnost protumačila je kao deo zahvalne zavisnosti o njegovoj dobroti, onoj koju je i sama iskusila.
Sve Derondine reči o gospođi Grandkort su išle u prilog tom tumačenju, iako se on nikada nije dotakao nje izuzev na najpovršiniji način. Mira je bila spremna da veruje da je on bio anđeo spasa za mnoge pored nje. Čudno je bilo samo to što je baš ona od njih imala sreću da stalno bude kraj njega.
I, tako, kad se nevestinski veo našao na Miri, nije skrivao drhtaje sumnje, već samo ushićenje strahopoštovanja jer prima vredan dar koji se ne sme tek tako koristiti. A somotni baldahin nikad nije skrio naočitiju mladu i mladoženju, kome je njihov narod mogao razboritije da poželi potomstvo; nikada iskrenije usne nisu dotakle pričesno mladenačko vino; blagoslov braka nikad nije pratilo snažnije obećanje ispunjenja nego što ga beše u čestitosti njihovog međusobnog zaveta. Naravno, venčali su se prema jevrejskom obredu. A kako nijedna religija do sada nije zahtevala da na gozbu zovemo samo one na najvišim položajima među našim poznanicima, malo njih će se zgroziti kad čuju da se u gostima našla cela porodica Koen, izuzev bebe koja je mudro ostala kod kuće da joj tamo rastu zubići. Kako bi Mordehaj mogao podneti da oni koji mu behu prijatelji u nevolji ne podele njegovu radost?
Gospođa Mejrik je to vrlo savesno shvatila, toliko da je spremno prihvatila da će se družiti s jevrejskim zalagaoničarem, i došla je sa svoje tri ćerke sve su se radovale što je Mirin brak s Derondom krunisao romansu koja će uvek biti slatko sećanje za njih. Jer, koja od njih, kako majka tako i ćerke, nije imala velikodušni udeo u tome osećajući i čineći najbolje za Miru kad joj je to bilo potrebno? Bilo bi još bolje da je Hans mogao da bude s njima, ali Mab je već primetila da muškarci treba da trpe kaznu što su tako neumesni; šta bi bilo da su se ona, Kejt i Ejmi sve redom zaljubile u gospodina Derondu? Ali one, kao žene, nisu bile tako apsurdne.
Nagrada Mejrikovima za prevazilaženje njihovih predrasuda beše to što su imali priliku da čuju govor gospodina Koena, koji je imao redak dar da mu govori ne slede uobičajan obrazac. Džejkob se najeo preko svojih godina i doprineo govoru svog oca vrištavim smehom u nekoliko kratkih navrata, ne iz nepoštovanja, već zato što je video da se njegova porodica ističe, dok je Adelaida Rebeka, u novoj svečanoj odori, očuvala odgovorno držanje ozbiljne devojčice.
Pogled Mordehajevih blistavih očiju, upalih u duboke duplje, zadržao se na prizoru sa blagonaklonošću duha koji se već izdvojio do nivoa koji poništava samo sebične zahteve, a održava privrženost. Ali posle lutanja po drugima, uvek se vraćao na Derondu, sa svežim sjajem naklonosti protkane poverenjem.
Svadbena gozba beše skromna, ali Mira je ipak dobila raskošne poklone. Čim su zaruke objavljene, neki prijatelji su se dosetili lepih darova. Ser Hjugo i ledi Malindžer su se potrudili da nabave celokupnu opremu za putovanje po Istoku, kao i dragoceni medaljon s posvetom Svi blagoslovi nevesti našeg dragog Danijela Deronde. H. i L. M. Klesmerovi su poslali savršeni sat, takođe s lepom posvetom.
Ali nešto vrednije od zlata i dragulja stiglo je Derondi iz okoline Diploua na jutro njegovog venčanja. Bilo je to pismo s rečima:

Nemojte misliti s tugom o meni na dan svog venčanja. Zapamtila sam vaše reči da bih mogla da postanem jedna od najboljih žena, zbog kojih je drugima drago što su se rodili. Još uvek ne vidim kako bi to moglo da se desi, ali vi znate bolje. Ako se to ikada ostvari, biće to zato što ste mi pomogli. Mislila sam samo na sebe i donela sam vam tugu. Boli me kad pomislim na vašu patnju. Ne smete više da patite zbog mene. Bolje sam biću bolje, zato što sam vas poznavala.
Gvendolin Grandkort

Pripreme za odlazak sve troje na Istok odmah su otpočele, jer Deronda nije mogao da odbije Ezrinu želju da krenu bez odlaganja, da bi mogao da ide s njima, umesto da ih zadržava kako bi ga negovali. Deronda nije verovao da će Ezra preživeti putovanje, jer izvesni simptomi su pokazivali da je nastupila poslednja faza njegove bolesti. Ali sam Ezra je rekao: „Nije važno gde ću umreti, samo da sam s vama.“
Nije otišao s njima. Rano jednog jutra kazao je Derondi: „Ne napuštaj me danas. Umreću pre nego što se dan završi.“
Odabrao je da bude obučen i da sedi u svojoj stolici kao i obično. Deronda i Mira behu mu svaki sa po jedne strane, i nekoliko sati bio je neobično tih, čak ne pokušavajući da govori, već gledajući povremeno u njih očiju punih spokojnog značenja, kao da je želeo da ih uveri da je, iako su ti trenuci poslednjih dahova bili teški, osećao okean mira pod sobom. Tek kasno popodne, kad je svetlost bledela, uzeo je njihove ruke u svoje i, gledajući u Derondu, rekao: „Smrt mi dolazi kao božanski poljubac koji je i rastanak i ponovno sjedinjenje vodeći me od tvojih telesnih očiju i noseći me u tvoju dušu. Kuda ti ideš, Danijele, i ja ću. Zar nije počelo? Zar nisam udahnuo svoju dušu u tebe? Živećemo zajedno.“
Zastao je, i Deronda je sačekao, misleći da će reći još koju reč. Ali sporo i bez muke, stežući njihove ruke, Ezra je ustao i promrljao hebrejske reči ispovedanja božanskom Jedinstvu koje su generacijama bile na usnama ovog umirućeg Izrailjca.
Ponovo je lagano seo na stolicu i nije više progovorio. Ali prošlo je nekoliko sati pre nego što je prestao da diše, s Mirinim i Derondinim rukama oko sebe.

„Ništa ovde za suze nije, nit za jad

Ili da srce stegne; bez mane, prezira,

Ili ukora; sve dobro i lepo je sad,

Da nam u otmenoj smrti spokoja da.“153

BELEŠKA O PISCU

Džordž Eliot (1819-1880) pseudonim je pod kojim je svoja dela objavljivala Meri En Evans, jedna od najcenjenijih engleskih književnica viktorijanske ere.
Džordž Eliot je rođena u engleskoj pokrajini Vorvikšir, kao drugo od petoro dece Roberta Evansa, upravnika vlastelinskog imanja. Eliot je od malena pokazivala veliko zanimanje za knjige, a otac ju je podržavao u želji da stekne što veće, premda neformalno, obrazovanje.
U svojoj tridesetoj godini postala je pomoćnik urednika Vestminsterske revije u Londonu. U to vreme je rešila da ostvari davnašnju želju i postane pisac. Prvi roman, Adam Bid, objavila je 1859. godine, pod pseudonimom s kojim će steći svetsku slavu. Za prvim uspešnim romanom usledili su i drugi, ne manje poznati, između ostalih i Vodenica na Flosi, Sajlas Marner, Midlmarc i Danijel Deronda.
Džordž Eliot je poznata kao autor više dela klasične viktorijanske književnosti u kojima je opisala atmosferu i život u ruralnim delovima svoje domovine, ali ujedno i prikazala pažljivo izrađene portrete svojih junaka, te obradila mnoge bitne društvene teme politiku, religiju, odnos prema manjinama i položaj žene u viktorijanskom društvu.


BELEŠKE O PREVODIOCIMA

Ana Ješić (Smederevo, 1976) prevodi sa engleskog na srpski jezik romane, priče, naučno-popularnu i stručnu literaturu, kao i članke u časopisima. Za prevod romana Centralna Evropa Vilijama T. Volmana dobila je specijalnu pohvalu Udruženja književnih prevodilaca Srbije 2010. godine. Živi i radi u Beogradu.
Dušan Maljković (Beograd, 1975) filozof, publicista i prevodilac. Objavio je brojne teorijske i književne radove u zemlji i inostranstvu. Autor je i saradnik više umetničkih projekata i projekata u domenu ljudskih prava. Povremeni saradnik sajta b92.net, Trećeg programa Radio Beograda i časopisa NIN. Urednik-saradnik u izdavačkoj kući Karpos i član-saveta časopisa Novi plamen. Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije sa statusom samostalnog radnika u kulturi.

Note

[1] Francuski zlatnici s likom Napoleona Bonaparte, kovani u drugoj deceniji XIX veka. \'7bPirim, pre v.)
[2] Francuski zlatnici koji su vredeli dvadeset franaka. (Prim. prev.)
[3] „Dame i gospodo, stavite uloge.“ (Prim. prev.)
[4] U originalu, imperial odnosno royale uzana, šiljata brada koja se ne širi na obraze. (Prim. prev.)
[5] „Završeno je sa ulozima.” (Prim. prev.)
[6] Morska nimfa u grčkoj mitologiji. (Prim. prev.)
[7] Prćast nos. (Prim. prev.)
[8] Kostim zmije. (Prim. prev.)
[9] U grčkoj mitologiji Lamija je bila lepa kraljica Libije i Zevsova ljubavnica. Ljubomorna Hera, Zevsova žena, ubila je svu njenu decu i pretvorila je u demona koji se hrani decom. (Prim. prev.)
[10] Kako treba da budu; društveno prihvatljivi. (Prim. prev.)
[11] Izmišljeno nemačko mesto. (Prim. prev.)
[12] Frans Snajders, flamanski slikar životinja i mrtve prirode iz XVI i XVII veka. (Prim. prev.)
[13] Zaštitnica muzičara. (Prim. prev.)
[14] Aluzija na englesku reč „jocose“, što znači „radost“. (Prim. prev.)
[15] Grof Karl Robert Neselrod, ruski diplomata koji je učestvovao u realizaciji Pariškog mirovnog sporazuma (1856) posle Krimskog rata. (Prim. prev.)
[16] Lat. verni Ahat. Ahat je bio prijatelj Eneja, junaka Trojanskog rata. (Prim. prev.)
[17] U prevodu Raška Dimitrijevića, Prosveta, Beograd, 1951. (Prim.prev.)
[18] Vizitkarta, na francuskom. (Prim. prev.)
[19] Iz GeteovogFausta: „Snaga je slaba, iako je želja jaka.“ (Prim. prev.)
[20] Torkvato Taso, italijanski pesnik iz XVI veka, zatočen zbog mentalnih problema. Navodno je bio zaljubljen u Leonoru od Ferare, čiji uticajni otac je uredio da Taso završi pod ključem. (Prim. prev.)
[21] Viljem Šekspir, San letnje noći, Službeni list SRJ i Dosije, 1995, preveo Aleksandar Petrović. (Prim.prev.)
[22] Iz poslanice Majka Drajtona „Henriju Rejnoldsu, o pesnicima i poeziji“ iz 1627. godine. (Prim. prev.)
[23] Dešavanja u knjizi poklapaju se s Bizmarkovom kampanjom za uspostavljanje nemačke imperije, u okviru koje je Austrija poražena 1866. (Prim. prev.)
[24] Žive slike, na primer prizori iz Bibilje ili istorije, čiji se kostimirani učesnici nisu pomerali. (Prim.prev.)
[25] Rašel Feliks, čuvena francusko-jevrejska glumica iz prve polovine XIX veka. (Prim. prev.)
[26] Viljem Šekspir „Otelo“ (Kultura, Beograd, 1963); u prevodu Živojina Simića i Sime Pandurovića. (Prim.prev.)
[27] Nedovršena poema Vilijama Brauna (1590-1645) o životima i ljubavima žena u Engle­skoj. \'7bPrim. prev.)
[28] U Engleskoj se u to vreme često smatralo društveno prihvatljivijim zaklinjati se u Jupi­tera umesto u Boga. (Prim.prev.)
[29] Američki građanski rat okončao se juna 1865, a Eliot misli na nezainteresovanost aristokratije za zbivanja u svetu. (Prim. prev.)
[30] Manon Filipon, čuvena aristokratkinja, pogubljena kao pristalica žirondinaca tokom Francuske revolucije, na zapažanje svoje majke o bračnoj ponudi („Bičeš sretna, draga moja.“), skeptično je odgovorila: „Da, kao i ti.“ (Prim. prev.)
[31] Džošua Rejnolds, čuveni slikar portreta iz druge polovine XVIII veka. (Prim. prev.)
[32] Đakomo Majerber, nemački kompozitor i Augustin Skrib, francuski dramski pisac i libretista, često su sarađivali na operama. (Prim. prev.)
[33] Na francuskom, „očajan“. (Prim. prev.)
[34] Autorka misli na pojavu novih političkih i verskih snaga, na žene na strani Konfederacije koje odbijaju da žale svoje muževe, smatrajuči da su živote dali radi viših ciljeva, na lankaširske radnike u tekstilnoj industriji koji su prihvatili teške okolnosti nastale usled kampanje protiv robovlasništva zbog koje su bile blokirane južne američke luke i sprečen izvoz pamuka. (Prim. prev.)
[35] Viljem Šekspir, „Henri IV“ (Kultura, Beograd, 1963); u prevodu Živojina Simića i Sime Pandurovića. (Prim.prev.)
[36] Stari zavet, Psalmi Davidovi 60:8. (Prim.prev.)
[37] Prema grčkoj mitologiji, Odisej je naišao na Lotofage, pleme spokojnih ljudi, koji, kako im ime kaže, jedu semenje lotosa i zbog toga provode život u apatiji i zaboravu. (Prim. prev.)
[38] Po grčkoj mitologiji, Dafnid je bio pastir, sin boga Hermesa, zaljubljen u nimfu, čuven kao tvorac bukolika (pastirskih pesama). (Prim. prev.)
[39] Komična opera, žanr popularan u XIX veku u Francuskoj (Prim. prev.)
[40] Na francuskom, „nešto neočekivano“. (Prim. prev.)
[41] Na francuskom, „Ja sam svoj predak“. (Prim. prev.)
[42] Ig Bolesni, u doslovnom prevodu s francuskog. (Prim. prev.)
[43] Viljem I Osvajač postao je kralj Engleske u XI veku, nakon što je izvršio invaziju na Englesku. (Prim. prev.)
[44] Ser Piter Leli, holandski slikar portreta koji je najveći deo života proveo u Engleskoj. (Prim. prev.)
[45] Grbovi plemićkih porodica. (Prim. prev.)
[46] Poznati engleski slikar portreta iz tog doba. (Prim. prev.)
[47] Pesma iz pastoralne drame Džona Miltona „Komus“. (Prim. prev.)
[48] Popularni italijanski tenori iz XIX veka. (Prim. prev.)
[49] Otpadnik i pobunjenik, sledbenik Ismaila, sina Avramovog; obojica su likovi iz Starog zaveta. \'7bPrim. prev.)
[50] Persi Šeli, engleski pesnik romantičar, napisao je poemu „Kraljica Mab“ u svojoj dva­desetoj godini. (Prim. prev.)
[51] Hans Holbajn, nemački slikar i graver iz XV veka, koji je veliki deo života proveo na dvoru Henrija VIII (Prim. prev.)
[52] Jedan od glavnih likova iz zbirke arapskih narodnih priča „Hiljadu i jedna noć“. (Prim. prev.)
[53] Iz Vordsvortove „Ode o nagoveštaju besmrtnosti“: Od Boga koji nam je dom/Mi sti­žemo sa slavom svom („Antologija engleske romantičarske poezije“, Beograd 1989, u prepevu Ranke Kuić). (Prim. prev.)
[54] Iz Danteovog Pakla: Veće ne poznajem jade/no sećat srećnih u bedi se dana; Knjiga kornere, Beograd, 1996, prepev i predgovor Vladeta Košutić. \'7bPrim. prev.)
[55] Lorens Stern, Sentimentalno putovanje; (Izdavačko preduzeće „Rad“, Beograd, 1962), prevodilac Dragomir M. Janković. (Prim. prev.)
[56] Orest je junak više antičkih grčkih tragedija. Agamemnonov sin, ubio je majku Klitemnestru i njenog ljubavnika, sedam godina pošto su ubili njegovog oca. Rinaldo je vitez, junak romana iz XII veka. (Prim. prev.)
[57] Heroina iz zbirke priča „1001 noć“, koja se na kraju udaje za princa Kamaralzamana. (Prim. prev.)
[58] Mali anđele (Prim.prev.)
[59] Pjer Abelar, francuski teolog i filozof iz XII veka, koga su zbog veze s njegovom učeni­com Eloizom kastrirali, za šta je bio odgovoran njen otac. (Prim. prev.)
[60] Tanhojzer je bio vitez kog je, prema legendi, Venera držala u zarobljeništvu sedam godina; Merlin, čarobnjak iz arturijanske legende, upao je u zamku zavodljive Vivijen; Odiseja je zaro­bila nimfa Kalipso, a za to vreme je njegova žena Penelopa odugovlačila da izabere jednog od prosaca koji su, opsedajući njihovo imanje, razbesneli njihovog sina Telemaha. (Prim. prev.)
[61] Prema hrišćanskoj legendi iz XIII veka, Elijah je bio Jevrejin osuđen na večito lutanje po svetu zato što je ismevao Hrista dok je išao na Golgotu. (Prim. prev.)
[62] U prevodu s nemačkog, „kao pesnica oku“. (Prim. prev.)
[63] U prevodu s nemačkog, „Voleo sam te i još uvek te volim“. Hajnrih Hajne bio je nemački pesnik jevrejskog porekla iz prve polovine XIX veka. Njega je Džordž Eliot veoma volela i cenila. (Prim. prev.)
[64] Francuski, „nepodoban brak“. (Prim. prev.)
[65] Žan Žak Ruso, francuski filozof iz XVIII veka, jedan od najistaknutijih predstavnika prosvetiteljstva, koji je zagovarao povratak prirodi. (Prim. prev.)
[66] Đulija Grizi, italijanski sopran, prema kojoj je Džordž Eliot iskazivala divljenje u više navrata. \'7bPrim. prev.)
[67] Franc. Statista (Prim. prev.)
[68] Engl. Bible Society; društvo čija svrha je bila slanje Biblija u druge zemlje. (Prim. prev.)
[69] Na latinskom: „Bez kontrole, svi smo gori“. (Prim. prev.)
[70] Na francuskom, „Pour prendre conge“, upisuje se na posetnicu koja se ostavi kod nekoga, da najavi kako je dotični dolazio da se oprosti. (Prim. prev.)
[71] Franc. – samopoštovanje, visoko mišljenje o samom sebi (Prim. prev.)
[72] Poslednji roman Samjuela Ričardsona, engleskog pisca iz XVIII veka. Roman je nazvan po glavnom junaku, čestitom plemiću. (Prim. prev.)
[73] Šekspirovi soneti XXVIII 8 (Prim.prev.)
[74] Devojačka sprema (Prim. prev.)
[75] Lik iz Šekspirove tragedije „Bura“, polučovek, polumonstrum
[76] Srednjovekovne sprave za mučenje (Prim.prev.)
[77] Viljem Šekspir, „Zimska bajka“, Prosveta, Beograd, 1951, u prevodu Borivoja Nedića i Velimira Živojinovića. (Prim. prev.)
[78]U grčkoj mitologiji furije su bile boginje osvete i prokletstva (Prim. prev.)
[79] Dafnis je dozvolio da bude zaveden uprkos Heraklitovom učenju da se sve menja; Tristan je lik iz srednjevekovnog romana, koji se zaljubio u Izoldu pošto je greškom popio lju­bavni napitak, a to se kosi s učenjem škotskog teologa Dunsa Skota, po kome volja kontroliše naš moral; Romeo se, nazvavši Juliju suncem, ogrešio o učenja Ptolomeja, grčkog astronoma i matematičara. (Prim. prev.)
[80] U Ričardsonovom romanu „Klarisa“, Lavlis drogira junakinju i onda je obljubi. (Prim. prev.);
[81] Na nemačkom, jevrejska četvrt. (Prim. prev.)
[82] Sabinjani su živeli blizu Rima u vreme Romula. Rimljani su, nemajući žena u gradu, oteli Sabinjanke i Sabinjani su ih napali. Sabinjanke su se umešale u borbu, zahtevajući da se prekine krvoproliće između njihovih očeva i muževa Rimljana, što se i desilo. (Prim. prev.)
[83] Na nemačkom, „nije tako lako naći“. (Prim. prev.)
[84] Tradicionalna sinagoga u kojoj su službe bile na jevrejskom. (Prim. prev.)
[85] Iz tradicionalne engleske božične pesme. (Prim. prev.)
[86] Kordoba je grad u južnoj Španiji, centar mavarske države. Solomon ibn Gabirol je španski pesnik i filozof iz XI veka jevrejskog porekla. (Prim. prev.)
[87] „Hep“ je bio ratni poklič krstaša, akronim od latinske rečenice „Hieroslyma est perdita“, tj. „Jerusalim je pao“. (P.p)
[88] Jevrejski filozofi kritičar metafizike. (Prim. prev.)
[89] Robert Simson, matematičar i filozof, autor knjige Euklidovi elementi. (Prim. prev.)
[90] Hajne „Princesa Sabat“, preveo Velimir Živojinović Massuka, Pesme, biblioteka Reč i misao, Izdavačko preduzeće Rad, Beograd, 1964. (Prim. prev.)
[91] Evgenija je bila žena Napoleona III, poslednjeg cara Francuske. Ester je, po jevrejskom predanju, bila lepotica koja je spasla svoj narod udavši se za ugnjetavača. (Prim. prev.)
[92] Žan de Lafonten, francuski pesnik i pisac basni. (Prim.prev.)
[93] Adelaida Ristori (1822-1906), čuvena italijanska glumica, poznata po tragičnim ulo­gama. (Prim. prev.)
[94] Agar je bila sluškinja Sare, žene Avramove. Kad je Agar rodila Avramu sina Ismaila, Sara je naredila da proteraju majku i sina. (Prim.prev.)
[95] Anđelika Katalani (1780-1849), italijanska operska pevačica. (Prim. prev.)
[96] Alkarizi je fiktivna ličnost. (Prim. prev.)
[97] „Sa izgledom dostojanstvenim jako“; Danteov „Pakao“, u prevodu Dragana Mraovića. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1998. (Prim. prev.)
[98] Moric Reč (1779-1857), nemački slikar i graver. (Prim. prev.)
[99] Kola di Rijenci (1313-1354), radikalni italijanski reformator. (Prim. prev.)
[100] Likovi iz Šekspirovih drama, nezakoniti sinovi. (Prim. prev.)
[101] Petar Pustinjak ili Petar Amijenski (1050-1115), francuski monah, jedan od duhovnih vođa Prvog krstaškog rata. (Prim. prev.)
[102] Juda Halevi (1075-1141), jevrejski pesnik i filozof. Ličnost prema kojoj je Džordž Eliot delimično oblikovala lik Mordehaja. (Prim. prev.)
[103] U prepevu Branimira Živojinovića; Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića u saradnji sa Geteovim društvom u Beogradu, Sremski Karlovci 2004. (Prim. prev.)
[104] Autor eseja je Čarls Lem (1775-1834), engleski esejist, kritičar i pesnik. (Prim. prev.)
[105] Lord Džon Rasel (1792-1878), britanski premijer 1865-1866. (Prim. prev.)
[106] „Najsigurnije je nešto probati pred onima koji znaju i razumeju.“ (Prim. prev.)
[107] Na hebrejskom, Sveti Duh. (Prim.prev.)
[108] Džon Milton, „Raj ponovo stečen“; (Zavod za izdavačku delatnost „Filip Višnjić“, Beo­grad, 1989), prevodilac Darko Bolfan. (Prim. prev.)
[109] Latinski „quod erat demonstrandum“; u prevodu, „što je trebalo dokazati“. (Prim.prev.)
[110] Leopold Cunc (1794-1889), jevrejski učenjak, smatra se reformatorom jevrejskog naci­onalnog identiteta. (Prim. prev.)
[111] Jevrejski učenjaci koji su podsticali usmeno predanje da bi se borili protiv asimilacije. (Prim. prev.)
[112] Referenca na Valtera Skota koji dugo godina nije bio poznat kao autor svojih dela. (Prim. prev.)
[113] Fenikija je bila drevna zemlja na teritoriji obala današnje Sirije, Libana i Izraela. (Prim. prev.)
[114] Đuzepe Mancini, italijanski nacionalista koji se zalagao za ujedinjenje dok nije proteran 1833godine. (Prim. prev.)
[115] Šuplji, obredni rog. (Prim. prev.)
[116] Džon Kits, Stihovi, Nolit, Beograd, 1960, u prevodu Danka Anđelinovića, pesma „Hejdonu, gledajući prvi put Elginovo mramorje“. (Prim. prev.)
[117] Zar te nijedno od tvoje dece ne brani? Oružje, dajte mi oružje: bez ikoga ću se boriti, bez ikoga pasti. (Prim. prev.)
[118] Pripadnici hrišćanske sekte koji veruju da ih njihova vera i Božja milost oslobađaju dužnosti poštovanja bilo kakvog moralnog zakona. (Prim. prev.)
[119] Donicetijeva opera iz 1833. godine, u kojoj je jedan od likova vojvoda Alfonso D’Este. (Prim. prev.)
[120] u romanu Puritanci Valtera Skota, škotski zavetnici su prikazani kao verski fanatici. (Prim. prev.)
[121] Fanatični puritanski propovednik, lik iz romana Puritanci. (Prim. prev.)
[122] Glavni grad drevnog Asirskog carstva, razoren u VII veku pre n. e. (Prim. prev.)
[123] Jedna od knjiga Starog zaveta. (Prim. prev.)
[124] Zatvori u kojima su zatvorenici izgladnjivani na smrt. (Prirn. prev.)
[125] Danteov Pakao (xxix, i, 43-44), Knjiga kornere, Beograd 1996, prepev i predgovor Vladeta Košutić. (Prim. prev.)
[126] Austrijsko-pruski rat okončan je porazom Austrije kod Sadove 1866. (Prim. prev.)
[127] Grčka pesnikinja, savremenica i prijateljica Sapfe. (Prim. prev.)
[128] Meluzina je lik iz francuske legende, osuđena da deo života provede u telu napola zmij­skom, dok je nije spasla ljubav dobrog čoveka. (Prim. prev.)
[129] Mezuza je pergament sa Božjim zapovestima. (Prim. prev.)
[130] Amajlije s deset zapovesti koje se nose na čelu, grudima ili odeći tokom molitve. (Prim. prev.)
[131] Imućnim ženama u Kini su tradicionalno od malih nogu stopala stavljali u kalupe da bi bila što manja, deformišući ih. To se smatralo odrazom lepote. (Prim. prev.)
[132] Misli se na Bajronovu dramu „Dva Foskarija“. (Prim. prev.)
[133] Po grčkoj mitologiji, Hesper je jedan od titana koji se često izjednačava s Heliosom, bogom sunca, dok je Hiperion večernja zvezda; dakle, Hans je, pošto nema Deronde, zablistao. (Prim. prev.)
[134] Levijatan je morsko čudovište iz biblijske legende koje je Bog dao Jevrejima da se njime nahrane u svojim lutanjima. (Prim. prev.)
[135] Mojsije Majmonid, jevrejski filozof, matematičar i lekar iz XII veka. (Prim. prev.)
[136] Vilijam Braun je bio engleski pisac i pisac iz XVII veka, koji je napisao Pastorale Brita­nije. (Prim. prev.)
[137] Osoba koja veruje da je Bog unapred odabrao spasene. Hans verovatno aludira da je Gvendolin među spasenima. (Prim. prev.)
[138] Pesma nad pesmama 4:1. (Prim. prev.)
[139] Lik iz Šilerove drame, plemkinja koja je isprva nemoralna, a kasnije doživljava preo­bražaj. (Prim. prev.)
[140] „Antonije i Kleopatra“ (5,2,1-2), Kultura, Beograd, 1966, u prevodu Borivoja Nedića i Velimira Živojinovića (Prim. prev.)
[141] Drevna jevrejska molitva koja se izriče za mrtve na godišnjicu smrti. (Prim. prev.)
[142] Lik iz Danteovog Čistilišta, čija sudbina podseća na Gvendolininu. (Prim. prev.)
[143] „Pesma o starom mornaru“, Kolridž (Naučna knjiga, Beograd, 1974), u prepevu Ranke Kuić. (Prim. prev.)
[144] Stih iz pesme „Filida i Koridori“; Nikolas Breton je bio engleski pisac i pesnik druge polovine XVI i prve polovine XVII veka. (Prim. prev.)
[145] „Ričard II“, Prosveta, Beograd, 1962, u prevodu Živojina Simića i Sime Pandurovića. (Prim. prev.)
[146] Engleski sveštenik i pisac iz XVII veka. (Prim. prev.)
[147] Iz Miltonovog traktata „Areopagitika“ iz 1644, o slobodi pisanja; Filip Višnjić, Beograd 1990, preveo Darko Bolfan. (Prim. prev.)
[148] Kompozicija Georga Fridriha Hendla, čiji naslov u prevodu znači „Ostavi me da pla­čem“. (Prim. prev.)
[149] Tumačenje Tore; na jevrejskom znači „istraživanje“. (Prim. prev.)
[150] U X veku došlo je do podele: rabaniti su prihvatili usmenu tradiciju i druga učenja koja su postala deo Talmuda, dok su karaiti odbacili Talmud i sva tumačenja van doslovnog čitanja Biblije. (Prim. prev.)
[151] Mesto na Siciliji na kome je Had, bog podzemlja, prema legendi sreo svoju ljubav Persefonu. (Prim. prev.)
[152] Baldahin pod kojim stoje mlada i mladoženja tokom jevrejskog venčanja. (Prim. prev.)
[153] Iz Miltonove tragedije „Samson Borac“. (Prim. prev.)