Fvonk - Erlend Lu

First topic message reminder :



Priča o neobičnom i neočekivanom prijateljstvu između jednog tipično luovskog lika: sredovečnog autsajdera, neprilagođenog usamljenika, sa apsurdnim opsesijama i strahovima, koji ne zna kako da se izbori s „nekulturom” i Jensa Stoltenberga, aktuelnog premijera Norveške, koji je starajući se o državi, izgubio sebe i jednostavan život. Iz potpuno različitih razloga, potištenost, usamljenost i čežnja za slobodom osećanja su koja dele ova dva tako udaljena čoveka. Rastrzan između odgovornosti prema zemlji i svojevrsne zavisnosti od politike, na jednoj strani, i želje za slobodom i običnim životom, na drugoj, Jens proglašava Fvonka svojim pobratimom i duhovnim savetnikom, što ih vodi u niz nadrealnih luovskih epizoda.

Iako se bavi aktuelnom političkom situacijom, verovatno motivisan velikom tragedijom u svojoj zemlji, Lu uz dečju perspektivu, potvrđuje i u ovoj knjizi vrhunsku literarnu zavodljivost, jer gotovo lakonskim refleksijama na neuobičajen način predstavlja položaj državnog vrha u trenutku velike krize u jednoj od najstabilnijih zemalja, čiji stanovnici, prema rečima autora, važe za najzaštićenije, pre svega finansijskom, odnosno ekonomskom i političkom sigurnošću.

Slabost u moći, usamljenost u neprestanoj okruženosti ljudima, potištenost u blagostanju, nedostatak slobode u samostalnom odlučivanju - ove naizgled začudne apsurdnosti nose univerzalnu poruku o bezvrednosti materijalnog bogatstva i političke moći, a složenost teme unosi u autorov prepoznatljiv humor dozu ozbiljnosti i filozofskog promišljanja o unutarnjem duševnom mraku.

164) Fvonkovo odsustvo je dalo trudnicama vremena da se bolje organizuju. Nema sumnje da su pojačale patrole po ulici. Slobodna radost koju je osetio u inostranstvu ubrzo se raspada. Oseća se prikovanim za sopstvenu kuću, ne izlazi napolje. Hranu nabavlja kućnom dostavom, a pića iz monopola naručuje poštom. Neredovno se hrani, stomak mu nije dobro, odlazak do izabranog lekara se ponovo odlaže, a Viša sportska škola ne dolazi u obzir.
165) Helga dolazi u posetu. Fvonk panično sređuje kuću, sprema čaj i pronalazi kutiju kolačića s cimetom. Ona sedi spojenih kolena, malo iskošenih, nalik princezi, kao kada su se upoznali.
Veoma smo zabrinuti za Jensa, kaže.
I ja sam, kaže Fvonk.
Da li ti išta govori?
Mnogo šta.
Jeste li prijatelji?
Da, može se reći.
Šta kaže?
Da je umoran.
Baš ti hvala, to znam.
Mislim da je umorniji nego što mislite. I takođe ima potrebu da se iskali, mislim da se nikada nije istresao kako treba.
Helga zapisuje: iskaliti.
Zar mu ne možete na kratko dati bolovanje? Jedna nedelja bi mnogo značila.
Samo je godinu dana do izbora, Fvonk, ne možemo, stranka mora imati premijera u top formi.
Žena u pantalonama uzima kolačić i posmatra Fvonka, dugo.
Svi oko Jensa pažijivo prate čitav proces, kaže, centralna uprava je nervozna. Kada se Jens zahukta izvrstan je premijer, ali svi koji ga poznaju vide koliko je trenutno iznemogao. To uopšte nije čudno. Rado bismo ga poslali na jug na jednu ili dve nedelje kada bi to bilo moguće. Ali nije, Fvonk, i Jens sam to shvata. Stvarnost neće stati samo zato što on ima težak period. Junas je spreman da preuzme stvari u svoje ruke, ali narod ne voli neregularnosti, imamo procene koje kažu da bi promena premijera sada, usred mandata, oštetila stranku za čak 7-8 posto, jer iako ljudi vole Junasa, promene ih jednostavno onespokojavaju.
Fvonk primećuje jednu od trudnica na ulici i spušta se malo niže u fotelji.
Još te saleću?
Fvonk klima glavom.
Baš su glupe, kaže ona.
Jesu.
Ali reč je, dakle, o tome da nam je potrebno da Jens izgura još godinu dana. Posle toga može da bude umoran koliko god hoće.
Dosta priče, kaže Fvonk. Možemo li jednostavno da se skinemo?
Možemo. Volim kad si tako opasan i direktan, kaže Helga.


166) Jens se ne pojavljuje nekoliko nedelja. Fvonk ga gleda na televiziji, ima modre podočnjake i okleva više nego obično u nekoliko debata. Komentatori u novinama se ipak ophode prema njemu blaže nego obično. Verovatno zato što je tako očigledno da mu je teško. Jedne večeri se iznenada pojavljuje u Fvonkovoj dnevnoj sobi. Sa dve sportske torbe preko ramena.
Znaš šta, kaže, sada svi toliko dahću sa svih strana, da sam rešio da odlučno raskrstim sa svime.
Šta to znači, pita Fvonk.
To znači da ostajem ovde. A ostali mogu da se nose. Rekao sam da je u redu da Junas preuzme kontrolu. To on u stvari i hoće. Još otkako sam ga postavio za ministra, želeo je da postane halifa mesto halife, isprva sam to doživljavao kao pretnju, naročito kada je počeo da se kotira više od mene na skalama popularnosti u novinama. Ludeo sam od toga. Tada se čak desilo i da se predsednica Desnice, znaš onu debelu iz Bergena, kotirala više od mene, a to je bolesno Fvonk, ništa drugo do bolesno. Da, bolesno je, kaže Fvonk.
A sećaš se pre dve godine, kada sam utvrdio granicu između norveških i ruskih interesa u Barencovom moru? Jedva, kaže Fvonk, u tom periodu sam bio u dubokoj tami.
To sam potpuno sam uradio. Junas je samo malko pomogao, skroz na kraju, iako je sigurno mislio da mnogo pomaže. Njegov posao je jednostavan, znaš, uglavnom samo putuje po svetu, smeška se i deli novac, koliko to može biti teško, i po običaju nije imao osnovne pristojnosti da se drži u pozadini. Isturao se, govorio na francuskom i potpuno šarmirao Ruse, i završio je na naslovnim stranama s njima dok sam ja praktično pao u zasenak. Ne. Ostajem kod tebe, Fvonk. Rado bih spavao ovde u tvojoj dnevnoj sobi, ako nemaš ništa protiv. Tako je tužno dole u garsonjeri. Nisu me pitali ni za boje ni za bilo šta, država je sve prosto uradila i ne pitajuči me. Ja bih to drugačije izveo. Mnogo mi je lepše ovde gore, čak sam i mislio da te pitam da li je u redu da donesem svoju zbirku diskova i pomešam je s tvojom, abecednim redom, mora biti po abecedi, inače ne mogu da zaspim, mada ionako ne mogu da spavam.
Fvonk ne odgovara.
Mogu moje da obeležim trakom, kaže Jens, ako te to brine, mogu nabaviti traku u boji, imamo je u vladi, crvenu, na primer, mogu nabaviti crvenu traku.
167) Jens nastavlja da ujutro odlazi na posao, obavlja svoje obaveze najbolje što može, ali skoro bez trunke volje. Uglavnom sedi i piše pisma čitalaca za Fedrelandsvenen23 pod lažnim imenom. Moramo nabaviti ligera za zoološki vrt! Ili: I ligeri su božja tvorevina! Helga i ostali državni sekretari ga pokrivaju i nadoknađuju njegov manjkav trud koliko god mogu. U praksi Junas preuzima veći deo kontrole, ali tako da mediji ništa ne primete. Cela administracija radi punom parom. Narod ništa ne primećuje, osim toga da se Junas i ostali sa stranačkog vrha češće pojavljuju u vestima. U jednom trenutku su na ivici katastrofe. Jens učestvuje u debati na radiju s Jabučarkom i otvoreno je naziva namigušom, ali na sreću prenos nije direktan, program se zaustavlja i snimak briše. Jabučarka ništa ne postiže svojim žalbama, jer nema dokaza. Zaposleni na radiju koji su bili prisutni ne sećaju se ničega i završava se time što se Jabučarka pokazala iracionalna i džangrizava.
168) Svako popodne Jens se s telohraniteljima vraća kući i tada često leži na sofi ili pravi neku kapla građevinu, dok Fvonk sprema hranu, najčešće nešto jednostavno, testeninu, bakalar, omlet sa šunkom.
Kako ide s trudnicama? pita Jens jedne večeri.
Nikako, kaže Fvonk. Ne biraju sredstva.
Jens klima glavom.
Ranije ti nisam verovao kada si pričao o trudnicama, kaže, samo sam ti povlađivao. Ali u poslednje vreme sam i ja primetio. Tako su stroge.
Da, kaže Fvonk.
Veoma me mrko gledaju.
I tebe?
Poprilično sam siguran da su bar dve to učinile.
Onda smo obojica nagrabusili, kaže Fvonk.
169) Fvonk je stekao naviku da pre nego što legne ode na mammanett.no da bi video da li trudnice pišu pogrdne stvari o njemu. Prvi put kada se prijavio, morao je da se registruje kao trudnica da bi imao pristup svim blogovima. Postavio je dalek termin za porođaj. Do sada nije uspeo da nađe ništa uvredljivo na svoj račun, ali nastavlja da traži.
Nastavi, kaže Jens. Nemoj da se opustiš zato što ništa nisi našao. Možda trudnice koriste šifre. To me ne bi iznenadilo. I vidi da li mene pominju, kad si već tu.
170) Helga ponekad navraća da bi videla misli li da se vrati kući. Svi smo veoma zabrinuti, kaže. Tvoja žena takođe.
Pričao sam s njom o ovome, kaže Jens. Zna da mi je samo potrebno da malo budem sam.
Dobro, ali imaš li neki krajnji rok u vidu? Možeš li mi nagovestiti kada ćeš se zaista vratiti.
Sve se bolje osećam. Još nekoliko nedelja, pa ću opet biti onaj stari.
Dobro, kaže Helga. Dogovorili smo se.
171) Pobratimi odlaze u šumu nekoliko puta nedeljno. Jens uzima slobodno vreme kao nadoknadu za prekovremeni rad. Kaže da je ionako toliko godina radio sto pedeset posto radnog vremena, da ima tone nadoknade na raspolaganju. Jesen čini prirodu divnom. Nekoliko puta prave vatru, peku kobasice, kuvaju kafu i pričaju gluposti. Telohranitelji su naučili da se dobro obuku. Ponekad satima moraju stajati u gustišu i slušati kako Jensov i Fvonkov smeh odjekuje tako da srne beže glavom bez obzira. Mraz se hvata i jezerca se lede. Flodaju duž obale Donjeg Blankšea i isprobavaju led, svako svojim štapom. Ponekad bacaju kamenčiće koji, ako su dovoljno mali, klize po ledu ne probijajući ga, istovremeno stvarajući visok zvuk koji se širi duž ivica leda. Uskoro ćemo moći da se klizamo, kaže Fvonk. Čovek mora biti oprezan s ledom, kaže Jens. Mnoge dobre ljude je prevario tanak led. Ali ja nisam tako dobar, kaže Fvonk. Možda sam jednom bio. Ma umeš ti ponešto, kaže Jens.
172) Tokom duge parlamentarne debate o finansijama Jens ipak mora biti prisutan, i Fvonk ostaje sam nekoliko dana. Opet je počeo da slika mrtvu prirodu. Naslikao je Jensove poslovne papire i nekoliko kuhinjskih pomagala, ali kada Jens nije tu vraća se svojim turobnim fraktalima. Stomak mu nikada nije bio tako poremećen kao tih dana. Skoro uopšte ne jede. Samo oseća bol. Zna da bi trebalo da ode kod lekara, ali je na njegovoj listi prioriteta odlazak do Više sportske škole uvek na prvom mestu. Lekar je negde dole.
173) Posle nekoliko dana nametnutog kućnog pritvora, Fvonk se ipak izvlači iz gvozdenog stiska trudnica i stiže skoro do samog glavnog ulaza u Višu sportsku školu, još samo nekoliko centimetara i naći će se unutar građevine izvan koje se definitivno nalazio poslednjih nekoliko godina, a koja bi možda značila preokret u njegovom životu ako bi ušao. Skupio je svu hrabrost, neće se zaustaviti pre nego što uđe, ali na vratima sreće direktora.
Ej, zdravo, davno se nismo videli, jesi li u kraju, i tako dalje, ali se on, direktor, ne zaustavlja. Sve to govori u brzini, u prolazu. Mora svugde da stigne i svašta da uradi, kao i svi direktori. Lepo je videti da si ponovo na nogama, dovikuje, pre nego što će požuriti ka sponzorisanom direktorskom automobilu, ali šteta je načinjena. Fvonk je u direktorovim očima video da je nekultura i dalje prva stvar na koju pomisli kada ga ugleda. Grči se od sramote.
174) Fvonk trči, u stvari beži, ne gledajući kuda, i kada se pribira vidi da je na Blindernu24, okružen slatkim malim studentima koji još misle da je svet pristojno mesto, i da će se ljudi koji im žele dobro valjano ophoditi prema njima. I trudnice su tu, sede u grupicama i ljutito se mršte na njega. Fvonk povraća iza jednog od crnih mermernih stubova Univerzitetske biblioteke, a onda ulazi i odlazi u ve-ce, umiva se, pije, pljuje, čezne, smrzava se, izlazi. Hoda duž polica s knjigama i iznenada dobija potrebu da pronađe svoj magistarski rad, želi potvrdu da je nekada bio nešto, da je doprinosio, da je nekada doprineo. Stoji na svom mestu. Razvoj organizovanog sporta, s naročitim osvrtom na Jozefa Štokingera25, Gimnastičko društvo u Kristijaniji, i naročiti norveški razvoj gimnastike od patriotizma i militarizma do vizije o zdravom i harmoničnom čoveku. Dobar zadatak, teško da je prevaziđen do dana današnjeg, razmišlja Fvonk. Nekoliko metara dalje pronalazi i Jensov rad, Makroekonomsko planiranje u neizvesnosti. Izvlači ga iz police. Tanak je, smešno tanak. Lista ga, uvod je ispisan Jensovim rukopisom, preterana upotreba korektora, slike, tu je i Sl.l, mnoštvo proračuna, takođe se pretpostavlja da dohodak fizičkog i finansijskog kapitala ima multivarijantnu normalnu raspodelu, dok cena nafte ima normalnu raspodelu, stvarno, Jens, multivarijantnu normalnu? koeficijenti izbegavanja rizika, optimalna krivulja potrošnje u neizvesnosti, kakvo lupetanje, razmišlja Fvonk, neki se uzdignu do premijera, dok su drugi žrtve nekulture koje maltretiraju trudnice. Ljudi nisu jednaki. Ali ipak oseća da je rad dobar, i pošto je bolje razmislio shvata da pisanje o optimalnoj upotrebi naftnih prihoda otvara mogućnost za sticanje sasvim drugačijih poslova od pisanja o specifično norveškom razvitku gimnastike u drugoj polovini devetnaestog veka.
175) Kada se Fvonk vratio kući, grozničav i potpuno dezorijentisan, Jens je stvorio jug u sobi. Kupio je dve palme i suncobran, i na pod je stavio peškir sa cvetnim dezenom. Poslužavnik sa sastojcima za pića je spreman, i disk sa petnaest godina starim pop hitovima zuji i svira. Kamin je pun drva za potpalu i u sobi je oko 25 stepeni. Yo, banana boy! viče Jens oduševljeno i pruža Fvonku čašu s papirnim suncobranom i tečnošću drečave boje. Kad već ne možemo otići na jug, jug mora doći do nas. Nabavio sam sve potrepštine i možemo ostati ovde nedelju dana! Živeo!
Fvonk se ne buni, prepušta se celoj stvari. I zašto da ne, zaboga? Oseća kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Alkohol će mu, uostalom, prigušiti bolove u stomaku. Treba mu to i želi to.
Jug! otme se Jensu s vremena na vreme, ne mogu da verujem.
Ni ja, kaže Fvonk.

Moramo se setiti da opanjkavamo poreze i takse kada se napijemo, kaže Jens. To je nešto što nikada nisam smeo da radim. Nikada nisam čuo lošu reč ni o jednoj taksi, a kamoli je izrekao, ali ovde na jugu osećam potrebu da to uradim. Takse za kola, za alkohol, za odlaganje smeća, imamo mnogo posla, Fvonk, država nam je duboko uvukla slamčicu u novčanike. Jabučarka stalno dosađuje s time. Nikad kraja.
U jednom trenutku Fvonk na podu, tone u san, ali se budi i nazire, sasvim mutno, da Jens stoji na stolu go do pojasa i viče: Pičke ko kuće!
176) Kada se Fvonk sledeći put budi, sunce sija i jedna žena sedi na stolici kraj prozora. Potpuno je obučena i zuri pred sebe, u Fvonka i Jensa koji još spava s glavom na stolu i telom umrljanim nekakvom lepljivom supstancom. Fvonku je potrebno izvesno vreme da shvati ko je ta žena.
Dakle vi ste taj Fvonk.
Jesam.
Mnogo sam slušala o vama. Muž mi je rekao da ste blagotvorno delovali na njegovu, pa, nemojmo se lagati, depresiju.
Jesmo prijatelji, kaže Fvonk promuklo, to ne mogu poreći.
Došla sam da razjasnimo neke stvari, kaže žena. Zamolila bih vas, na primer, da ne spavate u istoj sobi, i da, uh, nisam ni sanjala da ću ikada morati da izgovorim ovu rečenicu, i da prestanete da jedan drugom pokazujete svoj izmet.
Fvonk trlja slepoočnicu.
Ali sada i sama vidim da takve molbe više ništa ne vrede, i prisiljena sam da preduzmem mere. Zaista nemam reči. Fvonk primećuje da ih ni on nema.
Brinula sam se, otvoreno vam priznajem, da ćete vi, čovek za koga čujem da je bio umešan u nekulturu, napuniti glavu mog muža raznoraznim čudnim idejama, i to u ovom mučnom periodu. Veoma je teško podneo onaj užas koji se desio prošle godine, iako je, naravno, bio prisiljen da se ponaša kao da je u redu. Ali iako mu nije bilo lako, uspevao je da funkcioniše relativno dobro i da ispunjava obaveze. Uvek je bio takav. Sve dok nije nabavio garsonjeru kod vas.
Ustaje.
U svakom slučaju, kaže, to je sada gotovo. Poziv mog muža je da upravlja ovom prostranom zemljom i očigledno je da mu je potrebna moja pomoć da bi se izbavio iz vaše prljavštine.
Odlazi do Jensa i podiže ga.
Hajde, kaže, ustaj. Idemo kući.
Jens posle izvesnog vremena uspeva da stane na noge i izađe iz sobe.
Fvonk ponovo leže na cvetni peškir za plažu i nastavlja da spava.
177) Ništa.
178) Ništa.
179) Najzad nešto. Fvonk ustaje i uspeva da sredi sobu.
180) Želja da izađe. Telesna čežnja, želi da se kreće, da mozak upravlja i aktivno odlučuje, nedostaju mu mirisi prirode, pozna jesen je najlepše doba u šumi, novembar, ili je možda decembar. Krijući se iza zavese proviruje na ulicu. Trudnice su opet pojačale nadzor. Crni ja. Uvek su korak ispred. Lukave kao lisice.
181) Turobni akvarelni fraktali. I vino. I još ništavila. Veoma nesrećna kombinacija za Fvonka.
182) Služba za selidbu prazni garsonjere i Helga navraća s konačnim računom i ključevima. Ovoga puta nema bliskosti, ali kaže da grozno izgleda i da bi trebalo da ode lekaru. Osim toga kaže da ga Jens pozdravlja i da mu je centraina uprava zabranila da ima išta s Fvonkom. Za utehu daju Fvonku cvet i vaučer za Glasmagasine (osnovan 1739, piše na firmi, ej, druže, razmišlja Fvonk, preko 270 godina staklenih džidžabidža, bože gospode).
183) Fvonk gleda Jensa na vestima. Opet deluje donekle racionalno. Vlada predlaže pojačanje napora pri deportaciji osoba koje nemaju osnovu za zakonski boravak u zemlji, kaže dok klima glavom malo nekoordinisanije nego inače. Sredili su ga, razmišlja Fvonk. Te žene znaju šta rade, mora se priznati, kakva ekipa.
184) Fvonku je sve teže da jede, creva su mu se prosto uvezala. Ne može da izdrži. Na kraju se predaje. Maše belom zastavom. Pregovara s trudnicama. Priznaju da je situacija kritična i dozvoljavaju mu da ode kod lekara.
185) Fvonk kod lekara, iscrpljen, nešto sa stomakom, jeste li primetili krv u izmetu, brza provera rektuma, šalju ga kući s analizom za koju tri dana mora utrljavati stolicu u predviđena papirna polja uz pomoć papirne spatule.
186) Fvonk se sve više i više zatvara u sebe, muka mu je od trudnica koje sve vreme prolaze ulicom, blistaju, kao i uvek, sve vide i sve razumeju, providan im je. Naglo otvara prozor i viče na jednu od njih.
Da, zid je lošeg kvaliteta, viče, zato se rešetka s vremena na vreme otkači, kupi drugu kuću!
Jadnoj trudnici ništa nije jasno, ali je mnogo toga lepog čeka u budućnosti i ne uzbuđuje se previše, a i to je, uostalom, neobična anegdota koju može ispričati ostalima.
187) Poziv od lekara, nove analize, rak debelog creva, lekar mu opipava glavu. Osećate li vrtoglavicu, ponašate li se iracionalno?
188) Još analiza. Proširio se na mozak. U odmaklom je stadijumu. Ne može se operisati.
189) Klavir, akvarel, san. Fvonk primećuje da je više fraktalnih slika iz poslednjih nekoliko meseci skoro identično slici s monitora lekara u onkološkom centru kada je završio skeniranje i kada mu je, koliko god je pažljivo umeo, rekao da se ništa ne može učiniti. Očigledno je nešto u Fvonku dugo znalo za to.
190) Helga zove telefonom i pita kako je. Fvonk joj sve priča i istog popodneva dolazi Jens. Došao je samo na kratko, kaže. Helga ga čeka u kolima.
Miluje Fvonka po znojavom čelu.
Jesi li se postarao za novogodišnji govor?
Fvonkiću moj, kaže Jens, zašto mi nisi rekao da si bolestan?
Nisam znao. Mislio sam da je to od nekulture. Mislio sam da tako treba da bude.
Užasno mi je žao.
Da.
Mogu li išta učiniti?
Možeš reći da si mi još uvek drug.
Još uvek sam ti drug.
I nastavi da upravljaš državom najbolje što možeš.
Da. Hoću.
191) Usred noći vrata se naglo otvaraju i Fvonk protiv svoje volje biva odvučen do Ulice Viktorija teras gde se nalazi norveška filijala internacionalne mreže trudnica, InterPreg. Koprca se, viče, nose ga kroz hodnike i lepo uređene sobe gde trudnice očigledno primaju pozive i dopise na raznim jezicima. InterPreg, how may I help you? kaže trudan glas dok prolazi. Fvonka bacaju u samicu, ali ga s vremena na vreme izvode i propituju uz pomoć proračunatih trudničkih metoda. Zašto si to uradio? Zar ne misliš da čovek treba da obavesti nekoga ako je svedok malverzacijama? U kakav to svet želiš da rodimo našu decu? Ko si ti, Fvonk, kakav si ti to čovek? Na kraju je trudnicama muka od njegovog zamuckivanja i očigledno pogoršanog zdravstvenog stanja. Puštaju ga. Tetura se ulicama centra u ranu zoru. Još jedan jadnik iz InterPrega, pomišljaju taksisti.
192) U trenutku lucidnosti Fvonk pokušava da pospremi kuću, poslaže stvari, pobaca papire. Ne želi da za sobom ostavi nedovršen posao, ali se predaje, preteško je, suviše je umoran, snage više nema. Do sada je verovao da je nekultura postojala samo na spoljašnjem planu, kao nekakav ometač signala između njega i drugih, kao neka sila koja ga je sprečavala da dođe do sledeće stanice u životu. Do sada je gajio nadu, naivnu, shvatio je, da će vreme zalečiti i rane nekulture, ali uviđa da se to neće desiti, raširila se, kao buđ: Tako se lagano širila da nije ni primetio da mu je ceo sistem podriven. Prvo je nekultura ležala samo u ekonomskim nastojanjima Rekreativnog društva, zatim i između njega i Agnes, a sada je uspela da se zapati i na molekularnom planu, nastanila se u njemu, ispunila ga, nekultura je sve što je Fvonk, više se ne mogu razdvojiti. Dok se trudio da se oslobodi njenog vidljivog dela, nevidljivi deo je duboko urastao u njegova creva. Virtuozno izvedeno. Nekultura je vešt mađioničar, elegantno odvraća pažnju jednom rukom dok izvodi trik drugom.
193) Tereza na telefonu. Srećna je. Najzad je razgovarala s jednim psom i razumela je skoro sve što je želeo da joj prenese.
Bio je to jedinstven osećaj, tata, pas nije mogao imati nikakvih tajni preda mnom, prozrela sam ga i on je to prihvatio.
Lepo, Tereza, kaže Fvonk. I drago mi je zbog tebe.
I takođe sam uspela da se ubacim na kurs komunikacije sa životinjama u Engleskoj.
Zaista lepo.
A ti? pita. Jesi li dobro?
Hvala na pitanju, kaže Fvonk, ne, ne ide baš najbolje. Imam rak.
Je li ozbiljno?
Jeste.
Onda bi trebalo da malo odložim put u Englesku? Mislim da bi.
194) Tereza obaveštava Agnes, koja dolazi u posetu i donosi cveće. Malo sedi kod njega, priča, upoznala je nekog drugog, egiptologa, tipično za nju, razmišlja Fvonk, ali to je odskora, kaže, pa ne bi mnogo pričala o njemu. Bolje da pričamo o tebi, kaže, previše si sedeo u kući i kukao, znaš, to je uzrok. Tada su neke stvari neizbežne. Zna od ranije da Agnes smatra da je rak odgovor tela na greške koje je čovek počinio, nastaje ako nije bio dovoljno veseo, na primer, ako je imao nečistu savest, bio neiskren, sve to se pretvara u rak. Fvonk leži i čeka da ode i na kraju odlazi.
195) Zdravstvo se lepo ophodi prema Fvonku, jedan čovek ga posećuje, ublažava bolove koliko god je moguće, ćaska s njim, čita mu naslove iz večernjih novina: Pacijent hteo da ustreli čuvara. Solidarnost s trudnicama. Učenici iz manjina dobro došli!
196) Tereza svraća nekoliko puta nedeljno, plače zato što Fvonk propada tako brzo. U početku je teši i govori da će moći da studira komunikaciju sa životinjama koliko god poželi kada ga ne bude bilo. Kasnije je više ne prepoznaje. Nekoliko puta pomišlja da je ona glavnokomandujuća trudnica i priznaje sve: Da, ja sam to učinio, nisam bio samo pasivan saučesnik, preuzeo sam inicijativu. Nisam mogao da gledam kako je Rekreativnom društvu traljavo išlo s novim članovima. I Norveško jezičko udruženje je to radilo. I Omladinski radnički pokret. Nisam mislio da je to nešto strašno. Možete li mi oprostiti? Tereza ga miluje po oznojenom čelu, u redu je, kaže, to je sada iza nas, nemoj se više opterećivati time. Steže joj ruku.
197) Posle Božića Fvonk uspeva da se istetura napolje. Medicinska sestra mu je dala morfijum pre nego što je otišla i nekako mu polazi za rukom da obuje cipele i obuče jaknu. Jedno vreme je bilo prilično hladno, ali posle Badnje večeri je otoplilo. Lapavica prekriva kamenje koje Fvonk tako dobro poznaje. Hoda lagano, korak po korak uzbrdo, prolazi Državni arhiv, ide duž Svenskemurena, iza Svatrkulpa. S vremena na vreme zastaje i oslanja se o vlažna stabla. Počinje da pada sneg u teškim mokrim pahuljama u trenutku kada prolazi pored Donjeg Blankšea. Nastavlja, uz veliki napor, želi da stigne što dalje može. Kada je stigao do Gornjeg Blankšea noć se spustila i snage je ponestalo. Izlazi na zaleđeno jezero. Led se na kratko drži. Jedan šetač pronalazi tragove sledećeg prepodneva.


198) Dragi sunarodnici. Mnogi od vas znaju kako obično izgleda ovaj govor. Pominjem izvesne društvene grupe i pojedine uspehe i ističem ovaj ili onaj događaj. Nikada, naravno, ne izbegavam teške teme, ali uvek završim s optimizmom, jer stvari uprkos svemu idu napred, i mnogima od nas je sve bolje. E, ove godine ću govoriti malo ličnijim tonom nego obično. I sam sam imao veoma tešku godinu dana. Biću iskren i priznati da sam bio na dnu, i da u suštini nisam znao šta radim. Bio sam iznuren i bio sam negativan i bio sam ljut. Čitao sam pesme i pribegavao psovanju, i iz mog tela izlazile su stvari koje, pa, šta da kažem, ne biste mi poverovali. I voleo bih da iskoristim ovu priliku da duboko zahvalim svojim najbližim saradnicima koji su sve održavali u pokretu i koji su se postarali da vi, norveški narod, ne primetite neku veliku razliku. Norveška je oduvek bila i dalje će biti zemlja u kojoj ima mesta za više različitih pogleda na stvarnost, ali, veoma mi je važno da ovo naglasim, mora postojati granica. Uprkos svemu. Nije moguće definisati sopstvenu stvarnost, a ne uzeti u obzir činjenice. Postoje stvari koje su ispravne i one koje su pogrešne. Čovek se ne može osećati tako i tako, ako razum prigovara da to nije u skladu s merljivom realnošću. ’Alo! Stvari jesu relativne, ali ne toliko relativne koliko neki očigledno veruju. Više puta sam pomislio da ako mora biti tako, više ne želim da učestvujem u svemu ovome. I znam da neki od vas misle da nekontrolisano klimam glavom kada ističem nešto, ali nije me briga. Takav sam. Ako to ne želite, glasajte za nekoga ko klimanje glavom bolje kontroliše, ali dokle god želite mene, morate me prihvatiti takvog kakav sam. Vi to niste otkrili, ali sam u više navrata u toku godine živeo u jednoj garsonjeri. Ne zato što ima problema između mene i moje porodice, već zato što sam imao potrebu da budem sam i malo odahnem. Mislim da je to nešto što je većini poznato. Ali ironija sudbine je htela da sretnem drugog čoveka u osami koju sam tražio. Pobratimili smo se krvlju. To obično ne činim. Evo, možete videti ožiljak. A ta osoba, taj čovek, imao je u suštini više muka od mene. To mi isprva nije biio jasno. Mislio sam samo na sopstvene potrebe, ali s vremenom, mada prekasno, shvatio sam i njegove. Njegova je zasluga što večeras ovaj govor držim ja, a ne neka zamena. Naterao me je da se smejem, da svašta gradim od kockica, išli smo u šetnju i kupali se i pokazao sam mu ponešto što nikada nikome nisam pokazao. Čak smo i zajedno otputovali na jug. To jest, ne na pravi jug, mislim, na neki kaobajagi jug koji smo napravili kod kuće u njegovoj sobi, od sastojaka koji su većini pristupačni. Može se i tako. Ukratko rečeno, taj čovek me je vratio u svakodnevicu, a time i u život. Nadam se da i vi koji slušate imate takvog prijatelja. Ako ga imate, nije važno šta ja ili neko drugi predložimo ili učinimo, jer ćete se snaći uprkos svemu. Ali ako ga nemate, veoma je važno šta ćemo ja i drugi u vašem okruženju preduzeti. I boli me saznanje da nikada neću moći da vidim sve vas, jer je onome koga niko ne vidi najlakše da posustane.
Što se tiče kupovine preko granice, svi znamo da to može biti zanimljivo i uzbudljivo, ali ne smemo, dok stojimo s pakovanjima slanine i boksovima cigareta u rukama, zaboraviti da je i norveškim trgovcima potreban novac skoro isto toliko koliko i švedskim. Takođe želim i nešto da kažem trudnicama: Osvestite se. Čistoća nije sve. I prljave stvari mogu imati vrednost. Ti koje nosite u stomacima mogu se lako pretvoriti u derišta ako malo ne porazmislite. A svima ostalima: Čuvajte se leda. Osim toga smatram da zoološki vrt u Kristijansandu treba da nabavi ligera. Ja sam takoreći razočaran što to već nisu učinili.
Srećna nova godina, ljudi. Ko god da ste.

Beleška o autoru

Erlend Lu je rođen 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije.
Objavio je romane: Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super. (1996), L (1999), Činjenice o Finskoj (2001), Dopler (2004), Volvo Kamioni (2005), Mulej (2007), Mirni dani u Miksing Partu (2009), Fvonk (2011), kao i četiri knjige za decu koje je ilustrovao Kim Hiorti. Po njegovom scenariju 2000. godine snimljen je film Detektor.
Za kratko vreme postao je kultni norveški pisac, a knjige su mu prevedene na više od 20 svetskih jezika.
Dobitnik je više nagrada, među kojima su najvažnije:
Nagrada Ministarstva kulture Norveške za dečju slikovnicu Veliki crveni pas, 1996. godine;
Nagrada kritike za dečji roman Kurte, quo vadis?, 1998;
Nagrada knjižara za roman L, 1999.
U Strazburu je 2006. godine dobio Evropsku nagradu mladih čitalaca (Prix europeen des jeunes lecteurs) za roman Naivan. Super.

1Nekultura (norv. „ukultur“), u registru novogovora pojam koji označava bilo kakvu negativnu praksu koja se ustalila. Mahom se odnosi na poslovnu sferu, ekonomske malverzacije i mobing (maltretiranje na radnom mestu), ali ima i šire konotacije (nasilje uopšte, kriminal, predrasude). – Prim. prev.
2„Jabučarka“ je aluzija na Siv Jansen, predsednicu populističke, desničarske Stranke napretka („Fremskrittspartie“, ili Frp), koja je jaka opozicija trenutnoj, pretežno levičarskoj, vladi. Simbol Napredne stranke je crvena jabuka. – Prim. prev.
3Jens Stoltenberg, premijer Norveške, predsednik Radničke stranke („Arbeiderpartiet“ ili Ap). – Prim. prev.
4 U Norveškoj država ima monopol nad prodajom svih pića koja sadrže više od 4,75 posto procenata alkohola. Ona se mogu kupiti samo u posebnim prodavnicama koje se zovu „vinski monopoli“. – Prim. prev.
5 Ćel Magne Bundevik (Kjell Magne Bondevik), premijer koji je imao mandat pre Jensa Stoltenberga, teolog i predsednik Hrišćanske narodne stranke („Kristelig Folkeparti", ili KrF) – Prim. prev.
6 LO ili „Landsorganisasjonen i Norge“ je najveći i najuticajniji savez sindikalnih organizacija u Norveškoj. Prirodno je, dakle, što Radnička stranka ima blisku saradnju s njima. – Prim. prev.
7 „Crvena“ („Rødt“) je socijalistička stranka s jakim primesama komunizma koja se protivi kapitalizmu, eksploataciji nafte i slanju trupa u inostranstvo. Manja su stranka i nisu uspeli da uđu u parlament na poslednjim izborima. – Prim. prev.
8 Junas Ger Stere (Jonas gahr Støre), član AP-a, ministar spoljnjih poslova. – Prim. prev.
9 Najstariji prodajni magazin u Oslu, osnovan u osamnaestom veku. Isprva je prodavao samo predmete od stakla i kristala a sada i drugu, uglavnom luksuznu, robu. – Prim prev.
10 Uobičajeno je da se svake srede održi sastanak na kome poslanici mogu postaviti pitanja ministrima. – Prim. prev.
11 Američki rijaliti šou. – Prim. prev.
12 Holandska bolest ili holandska zaraza je termin iz ekonomije i označava negativne posledice koje povećana eksploatacija nekog prirodnog resursa može imati na proizvodni sektor. Norveška je nekoliko puta patila od ove bolesti. – Prim. prev.
13 Švedski lanac prodavnica razne elektronske opreme, raširen po celoj Skandinaviji. -Prim. prev.
14 „Desnica“ („Høyre“), jedna od najvećih i najkonzervativnijih stranaka u Norveškoj, opozicija Jensovoj vladi. – Prim. prev.
15 Jan Magnus Bruhejm (Jan-Magnus Bruheim, 1914-1988), norveški pisac i liričar. – Prim. prev.
16 Kristin Halvušen (Kristin Halvorsen), predsednica Socijalističke levice („Sosialistisk Venstraparti" ili SV), koalicioni partner Jensa Stoltenber- ga. – Prim. prev.
17 VG ili „Verdens gang“, popularni norveški tabloid. – Prim. prev.
18 Karola Marija Hegkvist (Carola Maria Haggkvist), švedska pevačica popularne i gospel muzike, predstavljala je Švedsku na Evroviziji 1983. – Prim. prev.
19 Ule Kristijan Melen Kvarme (Ole Christian Maelen Kvarme), norveški teolog, pisac i biskup u Oslu. – Prim. prev.
20 Inge Johan Lening (Inge Johan Lønning), norveški teolog, profesor i jedno vreme rektor Univerziteta u Oslu, svojevremeno i poslanik „Desnice“. – Prim. prev.
21 Sve su to aktuelna ekološka pitanja. – Prim. prev.
22 Kontroverzna evropska direktiva koja bi trebalo da pomogne u borbi protiv terorizma. – Prim. prev.
23 Fedrelandsvenen (Faedrelandsvennen) – dnevne regionalne novine za jug Norveške, izdaju se u Kristijansandu, dakle u gradu u kome se nalazi zoološki vrt. – Prim. prev.
24 Blindern je akademski deo grada u kome se nalazi veći deo Univerzi teta u Oslu. – Prim. prev.
25 Jozef Štokinger (Joseph Stockinger), austrijski knjigovezac i inicijator prvog sportskog društva u Norveškoj 1855. – Prim. prev.