Da li sam svuda gde su mi tragovi...

First topic message reminder :



Da li sam svuda gde su mi tragovi
Ko zna s čim sam se spajao,
a nisam ga ni takao
možda sam boravio i u svom životu
možda postoje izvesni znaci
ili kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se može,
mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići,
ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini čovek
koji sumnja u sebe
sve češće mi se čini
da nisam nikakav oblik
već da slobodno jedrim
kroz sopstveno pijanstvo
– prepušten sunčevom vetru
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se može,
mada je neobično,
sa mnom je opasno hteti,
ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom,
poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se može,
mada je neobično.
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.
Pokušavam da shvatim učenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Teško je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se može,
mada je neobično,
sa mnom je čudno čak i umreti…
jer ja se ne završavam.

U modroj noći tvoje tijelo sniva
Kroz tvoje tijelo crvene i plave struje teku
šume
Ja slušam njihov šum i ja se u san opijam
Ja tonem
Na površini svijest u zadnjim trzajima
(Ko sunce što se u vodama gasi).
Sve je jedno
U modrom beskraju je tvoje tijelo, tvoje golo bijelo tijelo
Kroz modri beskraj struje tvoje krvi šume ljubav
Ja, bog što sanja, spuštam svoju tešku pjanu glavu
na tvoju grud
i slušam
Šimić


[You must be registered and logged in to see this link.]

Кад би се могло отпутовати, кад би се могло сјести на коња
и отићи заувијек, или неку стару лађу
преварити да нас одведе из града,
пријатељ би оставио пријатеља, мати би оставила дјецу.
Куће би се распукле од суза оних који остају
планине б
и зазелениле од пјесме оних који одлазе.

Па не знам с киме бих хтјела ишчекати зору
са онима који плачу, или са онима што пјевају.
Јер који плачу полако ће се утјешити
а који пјевају уморит ће се пјесме.

Ја никад не бих отпутовала ни на коњу ни на лађи
јер су ми и онако већ далеко сви које хтједох задржати близу.
Јер немам од кога да бјежим. И зато јер се плашим повратка.

Али кад би се могло отићи заувијек, и заиста отићи с пјесмом
мислим да бих се растајала дуго од мјеста на којима сам плакала.
И никад не бих заборавила оне који су због мене, бар једном
били мало радосни и праштали ми насмијешени.

*Весна Парун*


[You must be registered and logged in to see this link.]

Oprosti mi!
Pritegnu me teret tuge,
nad tobom sam mor`o da se nagnem,
rukom da se taknem
tvoje ruke;
al` ti se svetiš, svete moj,
pretrnu mi ruka u tvojoj,
i da kaje svoje grehe
u tvojoj nestade je,
nikad više
vitim perom da zapiše,
da se maši za mač britak -
nikad - nikad!

Oprosti mi! Oprosti mi oku mome,
oku mome zeljanome,
što ti upi sunce, tvoje lice;
al` to lice, osvetnice,
sažeglo mi oba oka,
da ne vidim ništa
od neba visoka
do pusta zemljišta -
ništa- ništa!

Oprosti mi! Oh, oprosti!
Oprosti mi reči u milosti,
što te moli'
da mi vratiš što me boli,
da mi vratiš moju ruku,
da mi moje vratiš oči,
pored sunca da nisam u noći,
pod melemom da ne trpim muku;
moje krvi ust`ma mi se pope
oh, skini ga, nemoj da se tope
u poljupci`, u slasti golemoj, -
nemoj - nemoj!

Što me gledaš?
Hoj, ta što me štediš?
Pritisni me na grudi ozorene,
odjedanput da izgori sve od mene,
da sasuši - da ostane štogod - da te svetu tuži!
Bar toliko, da te čuti može -
mili bože!
Tek iz tvojih usta pokajku da primi:
oprosti mi!

1862.

Laza Kostić
[You must be registered and logged in to see this image.]

Beograd Ti tražiš grad u gradu Beogradu,
a on se veselo prebrojava.
Baš kao da izgovara, slog po slog,
najtoplija imena ovog sveta:
Spasoje, Vukašin, Milivoje, Ja Aco,
Petronije, Ranisavka, Leposava, Ja Strajo.

Pomisliš: gorak je grad
zbog neispunjenih prostora u sebi,
tamo nekih taraba, trešanja i dvorišta
sto žute seoskim letom.Tada se dogodi čudo:
grad ti se usred vida za dva koplja ozida.
Toliko da se zbuniš.

Al opet prozivka iskreno najšaljivija:Ja Mitar, Jevstasije, Milomirka, Ruža.
Ja čedni otac Pantelija i Grozda.
Ti tražiš grad od Cvetka i Kalemegdana.
A on izmiče ka Savi.
I uz put vidiš ljude kako se zagledaju
u neispunjene prostore u sebi:

u tamo neke tarabe, trešnje i dvorišta
što žute seoskim letom.I tako- do prvih lađa.
A grad izmakne ka Dunavu.
Ali kada je sve već jasno
i više nema povratka,

prepukne grad na najgradskijem mestu.Koliko da se provuče harmonika.
Pa opet tamo neka taraba, trešnja i dvorište
sto zute seoskim letom.
I kaplju, slog po slog,
najtoplija imena ovoga sveta:
Radovan, Ja Ljubinko, Ilija, Velizir, Vasa,

Milisav, Ja Lazar, Andjelko, Andjelija, Sava,
Svetozar, Radomir, Lepotinjka, Ja Arsa.Ti tražis grad u gradu Beogradu.
A svirala kroz pesmu progovara.
Branko V. Radičević


[You must be registered and logged in to see this link.]

KLINČ

zovem se srđan valjarević
rođen 16.7.1967.Beograd
imam male šake i debele usne
imam hiljadu dolara
zarađenih u mašinobravarskoj radionici
čitam Šervuda Andersona veoma sam loš
udvarač
ne studiram ništa
ne govorim razgovetno
volim flomastere
volim kad žensko nosi mušku košulju
volim Patagoniju
volim punjene paprike
mislim da sam dripac.

iz zbirke pesama ''Džo Frejzer i 49 (+24) pesama''
-----------
[You must be registered and logged in to see this link.]

RAK

[You must be registered and logged in to see this link.]

Zaljubio sam se.
I nije mi do opisivanja.
Jebo predele i pejsaže i
jebo ljudske osobine i
pisanje o tome.

U koga?
Ne znaš je.
Kad?
Sinoć.

I kako si?
Stalno sam žedan,
pijem kiselu vodu
i život mi nije bogznašta
i očajavam al' ne brine me neizvesnost,
jebo sutrašnjicu i jebo sekiraciju,
sve životinje očajavaju,
to se mora,
znam to,
ne znam samo za biljke.

Srđan Valjarević
Iz knjige Džo Frejzer i 49 pesama

O zvijezde jasnih noći, budite budne! Mjeseče,
laganije sijaj, laganije!
Klinčaci, makovi, ruže, sagnite glave!
Pustite je da spava, pustite je...
Ptice, stišajte se u starom šumarku!
Tišino, pjeno koja cjelivaš žale!...
Spava!... možda sanja... mene sanja...
Pustite je da spava, pustite je...
Polakše pirite, klonuli povjetarci!
Zalijte je mirisima, preplavite je!
Teškim mirisima uvelih magnolija!
Pustite je da spava, pustite je...
Pretvorite se u kristal, suze noćne,
i u drhtavo biserje ovijte je,
padajte spokojno iz plavetnih urni!
Pustite je da spava, pustite je...
Mjeseče, zvijezde bezbrojne, budite budne! Ptice,
tišina! Lahori, nosite mirise! Klinčaci, makovi, ruže,
sagnite glave!
Pustite je da spava, pustite je...

ANTONIO FEIJO

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ne daj se, mala.
Pretovarili su te.
Ribari na desnoj obali nisu apostoli.
Skini taj teret.
Kreći se.
Na drumu se dešavaju lijepe stvari.
Farovi noćnih autobusa možda su ljubav, djevojčice.
Ne vidim brži put do sreće od jutarnje kafe u nepoznatom gradu.
Tamo gdje ne znaš nikog prije ćeš upoznati sebe.
Ne daj se, mala.
Neka ti kosu zamrsi muzika nepoznatog gitariste u magli.
Udahni.
Ovaj vazduh možda je Isus Hrist.
Jezero koje posmatraš sjeća te na rane poljupce među borovima.
Mnogo gubiš oklijevajući, mala.
Upali već jednom tu cigaretu i otisni se.
Jedan žbun u brdima volio bi te vidjeti.
Jagode znaju da si tužna.
Suze su staze kojim ti u zagrljaj hitaju proljećni vjetrovi.
Ne znam zašto gubiš vrijeme i peglaš košulje.
Tvoj osmijeh će te odvesti anđelu kojeg si sanjala.
Poleti mala.
Bez dobrog rokenrola čovjek brže stari.
Sa pravim leopardom pustinja je podnošljivija.
Zašto misliš da je nemoguće doživjeti nedokučivo?
Od Kjerkegora sam naučio da ništa nije prolazno ako je divlje i neobuzdano.
Rastereti se, mala.
Trešnje čekaju da se popneš.
Tipovi u kožnim jaknama dobro bi te unovčili.
Psi laju, jer im je lijepo.
Mlade mame, nedjeljom, umiru od dosade.
Dobar ručak i protezanje uz televizor posljednje je što su željele postići u životu.
Al, dešava se, mala.
Škripa bračnih kreveta utorkom je odvratna.
Tvoj grad nije toliko odvratan koliko izgleda.
Svi gradovi u koje se pastrmke dovoze kamionima izgledaju tako ucmekano.
Jednom mi je bilo lijepo u tvom gradu.
Ona je imala plavu haljinu i obožavala je parkove.
Ne daj se poslijepodnevnoj vrućini i progrešnim radio talasima, mala.
Loš sladoled prave u poslatičarnici preko puta.
Ne svraćaj tamo.
Jesenja kiša prija jesenjoj tišini.
Zora je uvijek dobrodošla portiru u mljekari.
Gdje bi ti bio kraj kad bi čula kreket žaba u mom zavičaju?
To je tako dobra simfonija.
Nemaš pojma, mala.
Život i nije tako loš ako se umre na vrijeme.
Pokreni se.
To mjesto gdje si stala možda je epicentar vulkana.
Od ljubavi nikada niko nije umro u Šangaju.
U Šangaj, ako misliš da nikada ne umreš, mala.
Neko bi svakako morao da te poljubi večeras kad kafane u tvom gradu umiru od tumora na mozgu.
Ne sprečavaj kamiondžije da misle kako si srećna.
Sprti to.
Taj glupi teret u očima.
I kreći se.
Bog ne voli namrgođene djevojčice.
Nasmiješi se.
Napiši tu prokletu domaću zadaću i šmugni.
U oblake.
Jer, u oblacima se, ipak, najljepše spava, mala!

B.Kapetanovic




[You must be registered and logged in to see this link.]

Silentium!

Ćuti i skrivaj od svetla dana
I misli svoje i osećanja -
Neka se u dubini duše
Podižu, rastu i nek se ruše
Bešumno, kao zvezdani puti, -
Divi se njima – i ćuti.
Kako srcu sebe kazati?
Kako će tebe drugi da shvati?
Zašto ti živis, da l on pojmi?
Kazana misao ko laž se dojmi.
Uzburkan se istočnik muti:
Hrani se njima – i ćuti.
U samom sebi život produži -
Ceo je svet u tvojoj duši,
Čarobne misli roje se tu -
A zagluši ih spoljni šum, -
Svetlost dana ih goni i muti -
Shvati njihovu pesmu – i ćuti!
Dva blizanca, uz to naša
Božanstva: smrt i san – prija
Ta sličnost brata i sestre: plaši -
On blaži, ona turobnija.
No ima drugi par, i nije


Fjodor Ivanovič Tjutčev


[You must be registered and logged in to see this link.]

Kob

Ah, ljubav, ljubav – reči drevne –
savez je duša rođenih –
njihovo stapanje i sjedinjenje,
i sudbinsko im kalemljenje,
i… dvoboj njihov sudbinski…

I čim je od njih nežnije jedno
u nejednakoj borbi srca dva,
tim stvarnije i neizbežno,
dok ljubi, pati, klone nežno,
iznemogne i tu je kraj….


Fjodor Ivanovič Tjutčev


[You must be registered and logged in to see this link.]

Ništa ne znači

Ništa ne znači ako zlatno vino
prelije tvoju kristalnu čašu
ili trpki sok pomuti čisti pehar.
Ti naš tajanstvene hodnike
duše, putanje snova
i spokojno veče
kud odlaze da umru…
Tamo te čekaju
mrke proročice života,
i ponijet će te jednoga dana
u vrt vječnog proljeća.

Antonio Machado



[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sanjarenje

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata,
da mogu svakom ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen,
pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam, ali bar želim.

Nedeljko Popadić

[You must be registered and logged in to see this link.]




U noći začet,rođen u njoj,
progledah uz krik i gnev:
Bi teži majci jauk i znoj
i crn te noći zev.

A kad se suton razredi zli,
dan tmuri razvi,o,
to klupče dosadnih delova svi' ,
baš tužno klupče to.

Što mora biti... to će doć'.
Iz rana bergle zja
kroz niski prozor i kroz noć,
i... postah pesnik ja.

I buknu ljubav kroz pramen žut
i oka rani jad.
U rujnom ropstvu,bezbroj put'
kod žena bejah mlad.

Sve gre ko to će doć',o,gle:
ta ljubav , stih , žal:
I primi u korito sve
te reke tihi val.

Beh slep, ko mračna noć i glad,
o, nek sam slep i krut!...
Al' neko razbi mračni sklad,
i reče: Hvataj put.

Led beše kreno noći te.
jesenji puče ram.
pomislih:-Eto, i reka gre.
Pa krenuh i ja sam.

Te noći reka u magli bi,
u noći,kroz mrak gust
i ta-neznana siđe ko sni,
i na most stade pust.

Sve beše- oganj,živ i blag,
od vina,snežnog pra'.
Ko vide njezin pogled drag,
taj znade ko je ta.

Za ruku uze sad,
pa gleda u lik moj.
I masku belu pruži tad
i sjajni prsten svoj.

"O, mani život, nek je muk
ko sneg sam zvučna ja.
Života drugog ja znam huk.
i drukče moj plam sja."

I zove ona.mami sve.
Sneg skriva zemlju,krt.
Ko l' peva,zvoni,u čase te?
Da l' drugi svet?
Il' mukla smrt?

Aleksandar Blok

[You must be registered and logged in to see this link.]




LJUBAV

Ljubav je oganj što nevidljiv gori,
rana što boli, al se ne osjeća,
onaje nikad zadovoljna sreća,
bol što ne boli nego mukom mori.

Ne željet drugonego da se ljubi,
između svijeta ići sam i zdvojan,
u zadovoljstvu ne bit zadovoljan,
zaradu htjeti tamo gdje se gubi.

Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji:
pobijeđenome na usluzi biti,
vjernost poklanjat onom tko nas bije.

No kako ljubav može darom svojim
smrtna nam srca skladom ispuniti,
kad tako mnoge suprotnosti krije?

Luj de Kami

[You must be registered and logged in to see this link.]




Granice

Ima jedan verlenov stih kojeg se neću setiti,
ima jedna obližnja ulica zabranjena mojim koracima,
ima jedno ogledalo koje me je poslednji put videlo,
ima jedna vrata koja sam zatvorio do kraja sveta.
Među knjigama moje biblioteke (gledam ih)
ima jedna koju nikada neću otvoriti.
Ovog leta ću napuniti pedeset godina;
smrt me nagriza, bez prestanka.

Horhe Luis Borhes

[You must be registered and logged in to see this link.]




Usamljenje

Volim da slušam vetar i kišu i da sam
Lutam unaokolo kroz šumske tople tmine.
Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine
Nade bih hteo i sve ciljeve da znam.

Tešim se kad kao putnik u neki tuđi stan
Kroz prozor gledam: tiho sav svet taj nepoznati
Posmatram kako živi i srećan je i pati,
Pa, nagledavši se, sve to odnosim u svoj dan.

Al`noću, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bića i posmatram sa stravom
Tuđinu silnu i pustoš sred samog srca mog

Herman Hesse

[You must be registered and logged in to see this link.]




Svaki čovjek pati

Svaki čovjek pati, al u tuđem oku
svak miran izgleda krijuć bol duboku.
Svatko sebe žali. Svatko iz svog jada
zavidi drugomu, koji i sam strada.
Ne znamo da muke u drugih postoje,
jer ih svatko skriva kao i mi svoje.
I svatko iz svoje duše ojađene kaže:
»Čitav svijet je sretan, osim mene«.
A svi su nesretni i svi, izgubljeni,
mole nebo da im sudbinu izmijeni.
Kad promjena dođe, vide za čas tili
da su samo drugu nesreću dobili.


André Chenier

[You must be registered and logged in to see this link.]





Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje onjašnjava sebe biljkama
Zbog neba razapetog između prstiju
Budim je zbog reči koje peku grlo
Volim je ušima
Treba ići do kraja sveta i naći rosu u travi
Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
Zbog ljudi koji bez čela i imena prolace ulicom
Zbog anonimnih reči trgova budim je
Zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
Budim je zbog ove naše planete
Koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu
Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
Kada nebo nije više bilo veliki kavez za ptice
Nego aerodrom
Moja ljubav puna drugih je deo zore
Budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
Budim je mada je to uzaludnije nego dozivati
Pticu zauvek sletelu
Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
Ta žena sa rukama deteta koju volim
To dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budim
Uzalud uzalud uzalud
Uzalud je budim
Jer će se probuditi drukčija i nova
Uzalud je budim
Jer njena usta neće moći da je kažu
Uzalud je budim
Ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
Uzalud je budim
Treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku
Ako nije tako odsecite mi ruku
I pretvorite me u kamen

Branko Miljković

[You must be registered and logged in to see this link.]


Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Pero Zubac

[You must be registered and logged in to see this link.]




Vozovi će nas odneti u poslednju jesen

Vozovi će nas odneti daleko,predaleko,
jesen će nas,zašto baš jesen,otpratiti u poslednju tamu,

mislićemo o prošlom životu u kom smo ostavili (ipak) nešto svetlo i meko
i izgledaće kao da niko od nas nikada nije stavljao svoju nežnost na pikovu damu

Negde iza nas
neka ruka će možda ostavljeno zaplakati

Negde ispred nas
zemlja će čekati na tela mladih vojnika

Vozovi će nas odneti daleko,predaleko,
u poslednju jesen,

a vetar će mesto nas pevati
poemu
mrtvih
ljubavnika.

Izet Sarajlić

[You must be registered and logged in to see this link.]




Prvi je o tebi, ali neodređen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.

Četvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.

Zvonimir Golob

[You must be registered and logged in to see this link.]



Znam, kao nepoznati u luku brod
Zalutala je moja duša u ove strane;
Znam da nikome nisam rod,
Da je trebalo da živim u druge dane.

Znam da sam tanki ptičiji glas
Koji se jedva iz daljine čuje;
Znam da sam trošni biljke stas,
Povijan vetrovima oluje;

Da nisam donela nikakvu novu vest,
Da ništa veliko svetu neću reći,
Da sve su reči moje samo ispovest
Ljudska tužna.

Ali niko na zemlji nije kao ja
Razumeo božje beskonačno delo;
Niko toliko šetao kad mesec sja,
Ni toliko slušao lisće svelo.

Niko nije voleo tako neke sitne
Stvorove, ni prostrana nebeska krila
Niko osluškivao tako nepobitne
Zakone božje. Samo sam ja bila

Stanovnik šuma i saputnik mrava,
I znala potoka i vetrova smer,
Znala o čemu priča livadska trava,
I šta oseća u grmu skrivena zver.

O, znam: ostaću sasvim nepoznata
Novom vremenu i novom kraju;
Ali mene poznaju sva nebeska zlata,
Oblaci, i bube, i šume mene znaju.

Potomstvu svome ispričaće laste
Da sam proleće pesmom predskazivala
I da sam uvek kad suton poraste
Na usamljenim stazama snivala.

Reke će moju sliku u sva mora
Razneti, i u sva jezera neznana,
Ptice će moju pesmu s mladog bora
Pevati kad mene ne bude jednog dana.

Desanka Maksimović

[You must be registered and logged in to see this link.]



Ove reči su seme
za neko novo vreme
a ni ja nisam znao
šta sam sve zasejao

kada zatvorim oči
vizija k'o iz česme
bez prestanka se toči
u nove i nove pesme

i u svakoj je reči
skrivena magijska moć
što možda srce leči
što možda razgoni noć

a ja ko neka luda
opčinjen vizijama
verujem da se čuda
kriju u svima nama

i kada vatra plane
obasja tamu noći
tada Nebo postane
praznik za naše oči


Marinko Stevanović

[You must be registered and logged in to see this link.]




Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!

Šantić

[You must be registered and logged in to see this link.]




Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.

Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.

Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.

Vesna Parun

[You must be registered and logged in to see this link.]



U dubinu duše moje

U dubinu duše moje
Tvoj premili pogled pade,
Kao poljub' srca vrela
Na njedarca ruže mlade.

Oh, to sveti zračak bješe,
U kom rajsko milje leži:
Svaki duše osjećaj mi
Razvi se u cvijetak svježi.

I sada je duša moja
Perivoj, gdje cvijeće miri-
Svaki cvijetak tebe sanja,
Tebi svoja njedra širi!

Aleksa Šantić

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ako preko mora odeš naglo,
skrivši se u rupu noći guste -
utisnuću u tebe, kroz londonsku maglu
fenjera, ognjene usne.
Poređaš li karavane kroz
pustinjsku žegu,
gde lavovi su zasedu zauzeli -
prisloniću ti
pod peščanim bregom
obraz, kao Sahara vreli.


Majakovski

[You must be registered and logged in to see this link.]






Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.


Herman Hesse

[You must be registered and logged in to see this link.]

--------------------------------
---------------------------------


Ne pokušavaj mijenjat' me

Ne pokušavaj mijenjat' me
ovo je ipak moja glava
kad joj se budi nek joj se budi
kad joj se spava nek joj se spava

Ne pokušavaj mijenjat' me
ovo su ipak moje ruke
samo mi znamo kako smo skupa
mučili sreću, mučili muke

Ne pokušavaj mijenjat' me
ovo je srce oduvek samnom
kol'ko smo samo krvavih puta
išli po brdu,išli po ravnom

Nedaj da tebe mijenja neko
budi do kraja ono što jesi
a ako misliš da smo daleko
nemoj put mene
bolje ostani gdje si.
Znam da ovako mnogim' ne godim
al ja sam čitav stao u vene
znam dobro zašto ratove vodim
muški su muški
žene su žene.
Ja kad nekog vidim da gubim
zasuzi oko al' nikad ne plačem
onog kog' ljubim do daske ljubim
a znam da se igram s oštrim brijačem.
Al' kad s torbom naumim negdje
noge mi nećeš vezati s ničim
nema tih para za moje sjene
priznajem kako ciganu sličim.
Ja nosim kičmu - čelicnu šinu
ne volim kada glava mi pada
s njom spajam zemlju i visinu
i kad se leti i kad se strada.

Ne daj da tebe mijenja neko
budi do kraja ono što jesi
a ako misliš da smo daleko
nemoj put mene
bolje ostani gdje si.

Ne pokušavaj mijenjat' me
ovo je ipak moja glava
kad joj se budi nek joj se budi
kad joj se spava nek joj se spava.

Ne pokušavaj mijenjat me..

M.Šobić

[You must be registered and logged in to see this link.]





Anabel Li


U carstvo na žalu sinjega mora -
pre mnogo leta to bi -
življaše jednom devojka lepa
po imenu Anabel Li;
i samo jedno joj beše na umu
da se volimo mi.

U carstvu na žalu sinjega mora
deca smo bili mi,
al volesmo se više no iko
ja i Anabel Li,
ljubavlju s koje su patili žudno
nebeski andjeli svi.

I zato, u carstvu na morskome žalu,
pradavno ovo se zbi
poduhnu vetar noću sa neba,
sledi mi Anabel Li
i dodjoše od mene da je odnesu
njezini rodjaci svi,
u grob na morskome je spustiše žalu
da večni sanak sni.

Andjele zavist je morila što su
tek upola srećni ko mi
da! zato samo ( kao što znaju
u carstvu onome svi)
poduhnu vetar sa neba i sledi
i ubi mi Anabel Li.

Al mi nadjačasmo ljubavlju one
što stariji behu no mi -
što mudriji behu no mi -
i slabi su andjeli sve vasione
i slabi su podvodni duhovi zli
da ikad mi razdvoje dušu od duše
prelepe Anabel Li

Jer večite snove, dok Mesec sjaj toči,
snivam o Anabel Li
kad zvezde zaplove, svud vidjam ja oči
prelepe Anabel Li
po svu noć ja tako uz dragu počivam,
uz nevestu svoju, uz život svoj snivam,
u grobu na žalu, tu ležimo mi,
a more buči i vri.

E.A.Po