CA. BLUES

Ovim romanom Milan Oklopdžić stekao je titulu prvog srpskog urbanog pisca. Svoj boravak u Americi opisao je kao putovanje kroz takozvanu Zemlju Snova i sećanje na vreme provedeno na Zapadnoj obali; kao jedan zastrašujući kalifornijski bluz: polietilenska Amerika 1970-ih, bez zrna pustinjskog peska, palminog lišća, bez divljine lovačkih srca uhvaćenih u zamku civilizacije, Amerika koja halapljivo guta matematičke laboratorijske snove LSD-25, IT-290, DMT... Ovo je knjiga koja po mnogo čemu predstavljala pravi literarni događaj, urnebesna „oda“ zlatnoj mitomaniji tadašnjeg „svetog trojstva“ (seks, droga i rokenrol), pisana filmskom kamerom i snimljena običnom pisaćom „remington“ mašinom na kalifornijskom suncu u društvu besmrtnika – Hendriksa, Ferlingetija, Korije... Roman Ca. Blues ostavio je dubok trag u odrastanju mnogih koji poimaju život sa neke druge krivine i koji se nisu ustručavali da se dobrovoljno predaju zavodljivoj lakovernosti zarad sopstvenog spasenja.

Ja ne radim nigde: isuviše sam lak za težak posao, isuviše sam težak za lak posao, i isuviše seksi za noćni posao.

Jean-Louis Lebris de Kerouacu,
nekih godina kasnije.



U prvom delu (AM), amplitudna modulacija ima lenje karakteristike, pa su lica i radnje delimično usporeni; u drugom delu (FM), frekventna modulacija je učestana, tako da su, adekvatno, karakteri, radnje, dijalozi itd., brži.
....................................................................................................................................
Tekst je prilagodljiv, u svim tačkama, frekvencijama čitalaca i gledalaca.


AM




U SVETU POZNATI »CONDOR« U KOJEM SE POJAVLJUJE CAROL DODA. RAZGOLIĆENA MUZIČKA REVIJA, NOĆNA ZABAVA, PRIMAMO KREDIT-KARTE. NE NAPLAĆUJEMO ULAZ. UGAO COLUMBUS I BROADWAYA.

Otvarajući poštansko sanduče, primetio sam tragove blata na vrhu desne cipele. To mora da je još iz Evrope, ovde neprestano sija sunce. Već dve nedelje sam u Kaliforniji: kupujući jedan bicikl, pijući pivo, upoznajući se sa novim licima (kao da je nemoguće upoznati se sa nekim starim licem), spremajući se za predavanja, perući zube preostalom ZIRODENT pastom, odlazeći jedanput do okeana sa sekretaricom odeljenja (ona je tek nedavno imala operaciju hemoroida), pokušavajući da pronađem svoju vrstu cigareta, pevajući neku pesmicu koju sam, srećom, već bio čuo u Evropi, nameštajući obojene sijalice na lampama u novom apartmanu, potpisujući polisu zdravstvenog osiguranja, gledajući kroz prozor napolje, gledajući kroz prozor unutra, bojažljivo razgledajući biblioteku (kontrola na izlazu se sastoji od jednog bubuljičavog mladića), osmatrajući tela kako plutaju po obližnjem bazenu, tražeći u ranim izmaglicama vrhove Siera-planina na metamorfoznom horizontu, tuširajući se satima, sa željom da ta topla voda već jednom nestane kako bih na samom početku imao razloga da nešto Amerikancima prebacim, sapunjajući prvo glavu (tako sam naučen od malih nogu), pa tek onda ostale delove tela, naniže, spavajući i, dobro, u redu, drkajući. Poštansko sanduče, dakle.
Unutra sam našao pismo koje je, spolja, dosta raskošno izgledalo. U poređenju s blatom na vrhu moje desne cipele, čak uvredljivo. Bilo je to kratko pismo s mapom priloženom uz objašnjenje, stegnuto spajalicom. Nešto kao Mayer je bio potpis pismopisca, a sam sadržaj, poziv na prijem povodom dolaska novih asistenata na univerzitet. Ja sam bio jedan od njih. Ukratko: Mayer je rektor univerziteta, a njegova kuća se nalazi u College parku do koje se stiže pomoću priložene mape. Pristao sam da odem na prijem, iako me niko nije pitao da li se sa pozivom slažem ili ne slažem. Trebalo se spremiti za tu priliku. Očistiti vrh te desne cipele, barem. Javio sam odmah sekretarici da sam dobio poziv za prijem pitajući je šta da radim.
Idite tamo, rekla je.
Da li je ona profesionalna sekretarica ili je njen rečnik jednostavno skučen? Kada mi je prilikom izleta do okeana pričala o svojoj nedavnoj operaciji h., imao sam utisak da je istorija balkanskih naroda kudikamo sažetiji period od samo jedne njene operacije.
U redu, rekao sam.
To je bilo u sredu.
Četvrtak sam proveo razgovarajući sa jednim bradatim mađarskim emigrantom o tome kakvi su postojeći kriterijumi prilikom odbira doktorske disertacije iz istorije pozorišta. On uopšte ne pije, tako da je bio još dosadniji. Rekao sam mu o rektorovom prijemu.
Tamo ima dobrog jela, slegao je ramenima. Bez obzira u kojim i kakvim sredinama se čovek nalazio, razgovori o pozorištu se uvek završavaju na gastronomski način.
U petak pre podne sam kupio jedan tranzistorski prijemnik. Nije bio SONY ili bilo šta slično: nije, zapravo, imao ni čestitu marku, samo dva slova ugravirana na prednjoj strani, pri dnu. Zaboravio sam koja dva slova, u redu, taj aparat više nemam, to je bilo pre. Inicijali neke važne ličnosti, recimo. Dok sam kupovao tranzistor (zbog toga ga i pominjem), pokazao sam prodavačici mapu pomoću koje se stiže do rektorove kuće.
Idite samo pravo niz Petu ulicu.
Pravo. Ako krenem pravo, ima izgleda da rektorova kuća naleti na mene.
Hoćete li sa mnom?
Ne, ona će ipak ostati kod kuće da spremi večeru za svoje prijatelje iz obližnjeg Woodlanda, poželevši mi dobar provod.
Lep nos. Nepodnošljivo pravilan nos, usta takođe uzdignuta, kao da žele da se susretnu s nosem ukoliko se za to bude ukazala potreba. Sipao sam dosta viskija u kafu i, onako zavaljen na fotelji, skoro bestelesan, slušao tranzistor. Onda sam odlučio da se još jednom obrijem.
BRZA I BESPLATNA DOSTAVA. ŠPAGETI, LOPTE OD MESA, RAVIOLI, ITALIJANSKA PILETINA SA ROŠTILJA, PIZZA. SAMO IZ RESTORANA ’SPAGHETTI EXPRESS’, 2354 LOMBARD ULICA.
Telefon je zazvonio negde usred brijanja. Javljao se John, mladi asistent sa grupe za glumu, pitajući da li idem na večerašnji prijem. Svakako, rekao sam.
Onda mogu da svratim po tebe s mojim traktorom.
Svakako, rekao sam opet u nedostatku nekog boljeg izraza. Ja sam u 1905 Anderson... Čekaj da zapišem, rekao je.
Iz dnevne sobe se čuo tranzistor. Još i sad je dobro radio.
CALIFORNIA FARMER. VAŠ OMILJENI ČASOPIS ZA AGRIKULTURU. JOŠ NIJE KASNO DA SE UKLJUČITE...
Kako si ono rekao?
Ponovio sam mu adresu i precizirao vreme. Ako počinje u 7, neka dođe po mene u pola devet, kako bismo stigli na vreme.
Dobro sam izgledao. Koža na licu se lepo zategla, frizura u najboljem periodu svog života, pantalone moćno zategnute kao da će svakog trenutka...
Otići ću jedanput u taj restoran SPAGHETTI EXPRESS da vidim njihove lopte od mesa. John je stigao kad me izuzetno mrzelo da kuvam kafu, tako da sam sav sadržaj boce viskija razdelio u dve kafene šolje.
Dobro izgledaš, rekao sam mu očekujući adekvatnu primedbu.
Otvori usta i sakri se iza njih, odgovorio je. On je voleo uzrečice. Prilikom našeg prvog susreta na univerzitetu rekao sam mu da mi se dopada jedna nasmejana devojka koja je bila prošla pored nas.
Šališ se, odgovorio mi je. Pogledaj je malo bolje: da nema uši, smejala bi se oko glave. Živeo sam u Evropi, rekao mi je u kolima. U Parizu, šest meseci. Onda godinu dana u Londonu. Bio sam neko vreme sa WELFARE STATE, onda THEATRE UPSTAIRS, radio sam na Williamsovom AC/DC.
Imam suknju u Londonu, ona radi sa psihopatama u Tooting Bec mentalnoj bolnici i stanuje u Grčkoj ulici, ortodoksnoj ulici za kurve... Pazi na semafor.
Svaki čistač klozeta u Londonu je potencijalni novinar. Vreme koje engleska publika provodi po javnim klozetima, tačno 6,7 minuta u proseku, ne dozvoljava im da prenesu na zid sve žabokrečine njihovih bolesnih umova. Jesi li poneo pozivnicu?
Da.
Napipao sam pozivnicu sa mapom. U džepu od sakoa. Pomislio sam na trenutak koliko bih se dosađivao sa onom malom prodavačicom tranzistora, da sam je kakvim slučajem poveo na prijem. John je bio u vrhunskoj formi.
Svuda je rok-end-rol, reče on tražeći idealnu stanicu na radiju.
Danas se prave rok-end-rol bebe. Niko više ne prima injekcije protiv tetanusa ili malih boginja. Današnja generacija se vakciniše gramofonskim iglama.
Kod rektora, moguće je, postoji dobro jelo, ali parking mu je bio mizerno rešen. Šezdeset automobila na kvadratni metar. Ostavili smo auto ispred garaže susedne kuće i ka upitnom pogledu vlasnice te garaže, John je samo mahnuo rukom.
Trebalo je staviti neke značke na revere pre ulaza u rektorovu kuću: svako je dopisao svoje ime ispod odeljenja na kojem je radio.
John je umesto svog imena napisao Robert Redford. Namerno je uzeo značku na kojoj je bilo odštampano ODELJENJE ZA HIRURGIJU MOZGA.
U antreu je uzeo čašu s pivom ispred usplahirenog orijentalca sa ravnim očima i banuo pred neku ženu s kojom me odmah upoznao.
Ovo je Paul Getty inkognito, sa veštačkom kosom na glavi.
Žena je pružila ruku, onda je iznenada trgla. Zar vi niste u Minesoti?
Osmotrio sam malo kuću dok je John pripaljivao cigaretu na zidnom svećnjaku. Iz antrea se ulazilo u drugo predvorje, dalje u ogromnu dnevnu sobu u kojoj je već bilo na hiljade oznojenih glava. Odatle se izlazilo u baštu, postojala su po jedna vrata sa svake strane za lakšu cirkulaciju ljudi i njihovih čaša. Video sam čoveka u crnom odelu, neshvatljivo nasmejanog, koji se rukovao sa svakim gostom ponaosob. Dok sam pažljivo razgledao njegovo lice, John je već bio ispred njega, salutirajući mu vojnički.
Ovoga je to nasmejalo, pa sam iskoristio trenutak da se s njim rukujem.
Mika.
Kako?
Mika. Jedno »k«.
Zar se to ne izgovara Majka?
Ne. Mika.
Ima zdrave zube. Sveže je izbrijan. Pege na licu kao da je Irac.
U redu, Miiika, izvoli u moj dom. Voleo bih da se upoznaš sa svim tvojim kolegama koji su večeras ovde.
Svakako, rekao sam smešeći se, ali ja ne mislim da ovde ostanem šest meseci.
Nasmejao se još više. Onda je podigao ruku iznad moje glave i rukovao se sa nekim čovekom od dva i po metra. John je već pričao sa momkom koji se skrivao iza uštogljenih brčića.
Kako se tvoja žena i moje dve bebe slažu? Uštogljeni brčići su se skupili još više.
Moja žena... i tvoje dve bebe?
Da, reče John. Moje ime je Johnny Walker. Izgovara se isto kao što se i pije.
Ne znam u čemu je štos?
Ne znam ni ja, reče John. Ja sam čovek sa parkinga. Plati za parking. -U sobi je bilo prelepih devojaka: device sa čeljustima ajkula oko vrata, plivačice sa nozdrvama iz kojih je jednako izlazila požuda sa duvanskim dimom, nimfete i karomanke, zbunjene članice dalje rodbine rektorove, gaćice potpomognute belim letnjim pantalonama, lakirane noge i sandalete iz somotskih ormana, igračice, zabavljačice, plavokose crnke i obrnuto, i obrnuto. Bilo je i nekih tipova: zanemarljivo tihi i svečani, neprimetni.
Pogledaj ih, kaže John, prave neku tišinu koja nikome ne smeta. Zdele sa jelom su bile ravnomerno raspoređene na dnevnu sobu i baštu. Imao sam utisak da su svi jeli po dvaput, verujući da ih oni ljudi iz sobe neće videti kako opet jedu u bašti. Najlepše je izgledala zdela sa povrćem. Bila je metalna, srebrna po svoj prilici, sa dve zanimljive ručke i ivicom savijenom u polukrug. Na jednoj ručki nije bilo ništa. U zdeli je bilo karfiola, šargarepe, celera, maslinki, plavog paradajza, mladog luka, rotkvica, pečurki i paradajza. Na drugoj ručki je bila nečija ruka.
Izvinjavam se, izvolite vi prvo.
Ne, izvolite vi.
Sasvim sam siguran da treba prvo vi da izvolite. Ne, baš vi.
Ali, bili ste tu pre mene.
Ne, kako znate?
Imam utisak.
Imate naglasak.
Znam.
Lepa je. Gledam navodno u značku na njenoj jaknici, grudi se ležerno talasaju ispod bluze, pantalone se razilaze na levo i desno zbog dva para nogu za koje sam bio ubeđen da su, bar do tada, bile najduže na svetu. ODELJENJE ZA BIOHEMIJU se vidi jasno, ali ime ispod toga je potpuno nečitko.
Hoćete li da jedemo iz jednog tanjira i tako utvrdimo da ne postoje brži i sporiji gosti? Ona pristaje uz osmeh, ali nešto joj ne da mira. Imate naglasak?
Da, kažem. To sam dobio od svog starijeg brata. To je, znate, prelazno. Kao infekcija, ili tako nešto. Ona pokušava da pročita moje ime sa značke. Napuni usta i nabora čelo dok pokušava đa ga pročita.
Majka? Majk?
Da, kažem, Majk. Dosta neobično ime. Nadam se da vi niste Linda.
Ne, kaže ona. Ja sam Meri-Luiz. Vidite, ovde piše: Marie-Louise. Značke nosimo zbog lakšeg upoznavanja, zar ne?
Da, kažem, apsolutno. Značke se samo zbog toga i nose. Jedino je važno gde stoje značke: kod vas je to na dosta nezgodnom mestu, odvraća pažnju tako da ne mogu da ga na miru pročitam. Mislim, vaše ime.
Boli me dupe, hoću da joj kažem kako je njen levi sison značajniji od neke izdrkane značke s duplim imenom.
Ja mogu i da je premestim, kaže ona.

Voleo bih da vi to ne uradite.
Erotski nagoveštaji su uvek intenzivniji od samog erotskog čina. Način na koji ona jede šargarepu, na primer. O tome govoriti studentima na uvodnom predavanju o dramskoj tenziji. O šargarepi i M-L.
1) Šargarepa kao naivno povrće.
2) M-L kao junakinja drame.
3) Ja kao posmatrač.
4) Obustaviti sve ovo gore, jer to nema nikakve veze sa d.t., a najmanje sa uvodnim predavanjem na kojem će me svi od reda pitati kako se izgovara moje ime (u tome će proći pola časa).
John nam je sada prišao. On puši neki tompus i drži u ruci konzervu piva.
Kako se vi zovete? pita.
Meri-Luiz.
To je ime s kojim može da se započne revolucija.
Meri-Luiz se smeje. Za mene veliki znak: shvata nas i prihvata.
Da li se drogirate? Mislim, da li imate običaj da direktno puštate plin iz boce u posudu s mlekom, sačekate da malo provri i onda to popijete?
Ne, kaže ona.
Onda vam ne treba novac za plin.
Pred njim, sasvim sam siguran, pred njim ona normalno jede šargarepu. Čak isuviše normalno i isuviše čedno. Kao dete.
Gde vi radite? pita Johna, ne pokušavajući da mu pročita podatke sa značke.
Ja ne radim nigde: isuviše sam lak za težak posao, isuviše sam težak za lak posao, i isuviše seksi za noćni posao.
Pomeramo se od stola sa hranom. Ona mahne nekom u prolazu i zajedno odlazimo do bara. Ja ću crno vino, kaže ona.
DAME I GOSPODO, MOJI DRAGI GOSTI, MI SMO SE VEČERAS OVDE OKUPILI DA BISMO SE UPOZNALI I ZBLIŽILI PRE POČETKA NASTAVE NA NAŠEM UNIVERZITETU
Glas je ozvučen. Okrećem se u pravcu glasa i vidim rektora kako drži mikrofon skroz uz lice. OVDE IMA, KAKO STE TO VEROVATNO I SAMI PRIMETILI, LJUDI RAZLIČITIH PROFESIJA I OPREDELJENJA, KAO I LJUDI RAZNIH NARODNOSTI SA SVIH KONTINENATA. I TO JE DOBRO. JA SAM VEČERAS HTEO DA BUDEM VAŠ DOMAĆIN, DA VAS UGOSTIM I PRIMIM U SVOM DOMU... (mikrofon zavija)... OVO NIJE GLAS MOJE ŽENE, KUNEM VAM SE (smeh)... I JA SAM HTEO DA SVI PRISUTNI OVDE VEČERAS OSETE SNAGU JEDNE ISKRENE DOBRODOŠLICE... Vladin činovnik, kaže John. Još jedan vladin činovnik koji nas ubeđuje da se venerična bolest dobija preko sedišta javnih klozeta.
...VI OVDE, NA PRIMER, VEČERAS IMATE PET RAZLIČITIH VRSTA GROŽĐA NA STOLU. JA MOGU DA VAM KAŽEM DA SAM IH JA SVOJOM RUKOM ZASADIO I SVOJOM RUKOM UZBRAO. TO UKAZUJE NA PODATAK DA DANAS U KALIFORNIJI...
Hoćeš li da sednemo? pitam je.
Ona klima glavom i hvata me pod ruku. Uzimam flašu s crnim vinom i vodim je ka uglu bašte. Tamo prepoznajem jednog mladog studenta režije koji me još prvog dana našeg poznanstva upitao:
Ja sam Jevrejin, a ti?
Razgovara sa nekom devojkom, široko gestikulirajući, onda, po nagovoru neke lažne snage koja mu je na časak pridošla, spljošti u ruci praznu limenku od piva.
Zdravo, rekao sam mu. Zdravo.
I on i njegova poznanica su otpozdravili.
Ti si sa biohemije? upitao sam Meri-Luiz. To baš i nema mnogo veze sa...
Ućutao sam jer je početak rečenice bio izuzetno glup. Šta nema veze s čim? Biohemija s pozorištem? Ona sa mnom? Sedeli smo na travi, nogu raskrečenih, jedno naspram drugog, zainteresovano. Osecao sam se odlično, pogledao sam čak i koje smo to vino pili (INGLENOOK — „Ruby Cabernet.“), ona je pušila neke mentol-cigarete koje su veoma efikasno hladile usta, bio je to septembar u severnoj Kaliforniji, rektor je držao prijatan govor o raznim vrstama grožđa, sve je bilo u najboljem redu.
Mogu li da pogledam?
Klimnula je glavom i ja sam posegao rukom ka medaljonu koji joj je visio oko vrata.
Lep je. Porodično nasledstvo?
Da, kaže. Od moje bake. Mi smo Jermenci, znaš.
Nije moguće! uzviknuo sam, ne znajući ni sam zašto bi se neko zbog tog podatka uzbuđivao. Kako se prezivaš?
Čudno kaže. Moji roditelji su rođeni ovde, ali su mi deda i baba rođeni tamo. Ovde imamo i svoju crkvu...
A dečko? prekinuo sam je, i on je rođen ovde? Hoću da kažem...
Nemam ga, nasmejala se. Zbog toga sam večeras s tobom, zar ne? DRAGA MAMA, ZBOG ČEGA ME NIKAD NISI UČILA JEDNOSTAVNOSTI, SRDAČNOJ ISKRENOSTI, NEPOSREDNOSTI, SAMOĆI KOJE SE NE TREBA STIDETI...
Svakako.
Morao sam nešto da kažem kako bih prekinuo tok zamišljenog pisma kevi. Zagrlio sam je onako ovlaš, čaša vina mi je bila u toj ruci. Naslonio sam se malo na nju, Meri-Luiz s čudnim prezimenom. Imala je toplu kožu. To je mogao da zaključi svaki slučajni prolaznik, laik za ženska tela, bilo koji fičfirič. Počeo sam da se igram njenom kosom: imala je dugu kosu, pažljivo uvijenu samo po ivicama, kao loknice, neka moda, pomislio sam. Takvu frizuru sam već ranije viđao, ali sam smatrao da nije vredna pomena.
Frizura, sama po sebi, dok se ne prikači na nečiju glavu, nema nikakvu vrednost. U ovom trenutku, igrao sam se njenom kosom i intenzivno razmišljao šta da radim posle. I ona se pribila uz mene, ćuteći.
Da li je to zbog vina? upitao sam se.
Nije, ona odgovara.
Uhvatio sam je za kosu, otpozadi, stegnuo je čvrsto u šaci i okrenuo je prema sebi. Prvo smo se ljubili na travi, onda u dnevnoj sobi, pa ispred toaleta, najzad svuda. Prvo sam joj ja obavio ruku oko pasa, onda mi je ona spustila i drugu ruku dole, dole, i još niže. Prvo sam joj rekao svakako, pa onda, u redu je, rekao sam tako je dobro. I otišao sam po još jednu flašu vina. Onda smo pili. Gledali smo nekolicinu obesnih studenata (kako su ušli na ovaj Prijem?) dok su uskakali u bazen obučeni u kompletna odela. Vriskali su pri tom, cičali neke moderne izraze, polivali se vodom preko ivice bazena, zabavljali nas.
Poljubio sam je opet.
Imaš dobar miris, rekla je.
GIVENCHY, rekao sam.
I onda, dok sam gledao u pravcu obesnih studenata koji su prali svoje znojave majice u rektorovom bazenu, primetio sam, potpuno iznenada i na svoje ogromno oduševljenje, iza, sasvim iza tih mokrih leđa i uzaludne vriske — jednu malu baraku, zgradu podignutu na brzinu, od nekog montažnog materijala, mesto za presvlačenje, sa malim pokretnim vratima, na šinu.
Pogledaj, rekao sam...
Ali, John je bio ispred nas.
Slušajte, za trenutak se bio propeo na prste jer je izgubio ravnotežu,... pekar vam peče hleb, krojač vam šije mantile, rudar vam kopa ugalj, šofer vas vozi, a šta VI radite?
Ja? reče M-L, ja uživam.
Obrazovna paraliza. Hedonistički dronjci. Znam, nastavlja ona, JA volim tako.
Šta se puši? pita John.
Pružam mu cigarete, on odmahuje rukom.
Daj mi nešto da promenim metabolizam.
M-L klima glavom.
Gde ćemo?
John širi ruke.
Znam ja za mesto, kažem.
Odlazimo ćuteći do kućice za presvlačenje, obilazimo bazen sa već posustalim plivačima, hodamo jedno iza drugog. Dajem im rukom znak da stanu, onda otvaram klizajuća vrata na kućici. Unutra nema nikog. Ulazimo i zatvaramo vrata za sobom. Čudne vibracije. Duž leve strane su naslagani dušeci za ležaljke, desetak njih, uz desni zid su peškiri i suncobrani. Miris neke kreme za sunčanje, kao da je neko pre nas bio tu. Svetlo dolazi spolja, prolazeći kroz staklene prozorčiće između zida i krova. Ona diše ubrzano. John leže preko dušeka.
Šta imaš? pita.
Ona otvara tašnu. Interesantan zvuk u polumraku koji dolazi iz njene tašne: kao papirne maramice u celofanu, ključevi koji udaraju u bočicu s mirisom, grebanje noktima po unutrašnjoj strani tašne.
Ovo je dosta, kaže. Za šest ljudi.
Ja sam sedam ljudi, kaže John. Dodaj još malo. Ona pripaljuje nešto što liči na cigaretu, malo je tanje i kraće od obične cigarete, ali belo je, zavijeno je u belu hartiju.
Šta je to? pitam.
Probaj, kaže M-L.
Svakako da ću da probam. Uhvatim je za ruku i pažljivo preuzimam cigaretu. Uvlačim dim. John ustaje nestrpljivo i jedva sačeka da povuče dim. On uvlači više puta, imam utisak, sve dok mu se pluća ne naduvaju. Dodaje njoj. Ona meni. Ja opet njemu. Jer, troje nas je. John rascepi drvce od šibice i između krajeva uvuče opušak. Krug još jedanput.
Ona me čudno gleda.
Idem po pivo, kaže John.
Nezgrapno otvara vrata i izlazi napolje. Prvi put, kroz otvorena vrata kućice za presvlačenje, Čujem jasno muziku: to dolazi iz kuće, neka gitara koja jeca i ruši saksije na prozorima. ,HEAR MY TRAIN COMIN’...
To je Hendrix, kaže ona. RAINBOW BRIDGE. Gledao si film, zar ne?
Da, kažem, ali uopšte nemam utisak da lažem. Kao da sam ga stvarno video. Malopre, ili pre deset godina, nije važno.
Lepa si, kažem dalje.
Vidim da se okreće ka meni i da me gleda, vidim i da John ulazi u kadar negde iza njenog ramena, vidim ga kako ostavlja dve konzerve piva iza njenih leda, i onda odlazi.
Putujem prema njoj:
vidim je na ulazu u školu, sa kikama, kako maše majci koja joj se smeje iz automobila; vidim je kako odlazi s drugaricom na letovanje, prvi put sama; vidim je u naručju nekog tipa iz susednog razreda, koji je pažljivo sluša dok mu ona govori JA ĆU STUDIRATI BIOHEMIJU I UDAĆU SE ZA TEBE; vidim je kako jeca na jastuku vlažnom od mokrih snova, dok neki zarđali ragbista povlači ZUUUUUUMM nagore rajferšlus na svojim pantalonama; vidim je kako laže svoju majku koja je u međuvremenu promenila model automobila, kako joj kaže SVI SMO MI NEVINI KAD ZA TO DOĐE PRAVO VREME; vidim je kako laže bivšeg mladića, jer ima sastanak sa današnjim, maštajući o sutrašnjem; vidim je kako nogama kopa po pesku, jednog dana kad joj je sve dosadilo, kada je napustila posao dva sata pre vremena, kada je odlučila da promeni život, da sanja; vidim je kako objašnjava nekom doktoru iz laboratorije da je DNA, u procesu malnutracije, sa heksagonalnim karboničnim acetilatom pogonskih neutrona potpuno neadekvatna, i obrnuto; vidim je kako posmatra decu ispred luna-parka, nosem prislonjenim uz staklo telefonske govornice, kada više ništa ne zna, i kada su zaboravljeni svi brojevi, svi brojevi... Oooooo, šapuće.
Moja je ruka između pantalona i njenog stomaka.
Ona sama otkopča dugme. Stojimo uza zid kućice za presvlačenje.
Uza zid.
JA SAM ODGAJIO I SVOJOM RUKOM UZBRAO OVIH PET VRSTA GROŽĐA — Oooooh — DANAŠNJA GENERACIJA SE VAKCINIŠE GRAMOFONSKIM IGLAMA — taaaako — I CAN HEAR MY TRAIN COMIN’ — toooo — POGLEDAO SAM DOM SVOJ I NISAM VIDEO ANĐELA — Šta je to bilo što smo popušili? — LEPA SI — sve je lepo — SAAAAAD — DA SE LJUDI MEĐUSOBNO MEŠAJU, I TO JE DOBRO — Saaaaaaad — NOW!
Posmatram je dok odlazim od nje.
Sporim pokretima pronalazim cigaretu. Uzimam pivo i otpijam gutljaj koji traje satima. Njeno lice je ispred mene, ja nisam ni otišao od nje, samo sam se odmakao jer više nismo bili spojeni. Znoj na njenim kovrdžama. Ubrzano disanje i usplahireni pogled. Usne skupljene u požudu i raširene nozdrve. Medaljon oko vrata. Baka? Raskopčana bluza i grudi, kao u slapovima. Neophodnost jedne kućice za presvlačenje. Glasovi spolja.
Zdravo, kažem.

Posmatram je dok se oblači. Pošto zakopča bluzu, zabaci glavu unazad i rastrese kosu. Navlači pantalone.
Ugojila sam se, kaže. Uskoro ću morati da navlačim pantalone kašikom za cipele. Izlazimo napolje. Držim je za ruku. Muzika iz kuće je prestala i čuje se kako neko peva u bašti.
Dugo smo se zadržali, onda kaže.
Kako dugo? pitam. Dvadesetak minuta.
Ona se smeje.
Ostali smo duže od dva sata. U kućici. Najmanje dva sata.
Primećujem da John više nije tu. Ima, zapravo, još samo desetak gostiju raštrkanih po bašti. Pitam je zbog čega sam izgubio osećaj vremena. To se svakom desi, odgovara. To su poznati fenomeni.
Da, već je prošla ponoć. Ljudi u bašti nisu gosti, to su sluge koje skupljaju prazne flaše raštrkane okolo, još neki rođak od glavnog sluge je ostao, hoće čovek da dokrajči preostalu pitu od jabuka. Osećam gađenje od hrane. Na malom stolu u uglu bašte je razglasni sistem, mikrofon još i sad tamo visi, kao obešeni glas. Postoji jedan jezik, kaže M-L, mislim da se zove MESKALERO, u kojem se glagoli nikad ne menjaju po vremenima. U tom jeziku ne postoji ni prošlo ni buduće vreme.
Pa? rekao sam.
Shvataš, ako bismo naučili taj jezik, mogli bismo da živimo duže.
U njenim kolima vlada red. To se primeti i spolja, a naročito kada se sedne na prednje sedište. I miris skaja, jer je auto nov, verujem. Nedavno ga je kupila, na kredit, možda je to poklon od roditelja povodom izuzetno sunčanog i toplog septembra, možda i nije njen. Da, mi se vozimo ukradenim kolima, idemo ko zna kud, vidi se sad jasno da pripada nekoj podzemnoj organizaciji, GRUDIMA ZA OSLOBOĐENJE I REAKTIVIZACIJU SAROJANA I OSTALIH JERMENSKIH PISACA, možda. To i nije radio ispred mene, to je magnetofon koji snima naš razgovor. Biti oprezan kod prvog pitanja, naročito prvog odgovora.
Hoćeš li da se sada rastanemo?
Rastanemo?
Mislim, da li ti se spava? Privremeni rastanak, shvataš?
Hajdemo kod mene.
Ne mogu. Ujutru rano ustajem. Možeš ti da svratiš do mene.
Svakako. Kako se zove ovaj auto?
Zove?
Mislim na marku. Nov je, zar ne?
DODGE, kaže. DODGE CHALLENGER. Nije nov, imam ga već 8 meseci.
Uključuje radio.
Moj stariji brat, znaš, on prodaje automobile. Dole u Fresnou, tamo su i moji roditelji. I moj ujak prodaje automobile... PRETPOSTAVLJA SE DA JE UBICA UŠAO NA SPOREDNA VRATA, IZ BAŠTE, I DA JE TEK PRILIKOM PROLASKA KROZ DNEVNU SOBU PRIMETIO DA U KUĆI IMA NEKOG. SARAH PERKINS JE LEŽALA BUDNA NA KAUČU U DNEVNOJ SOBI, ODMARAJUĆI SE U MRAKU. TO JE UBICU ZBUNILO, JER JE NA POČETKU POMISLIO, KAKO JE TO KASNIJE IZJAVIO NA SASLUŠANJU, DA SE NA KAUČU NALAZI MAČKA. ČAK JE I POŠAO RUKOM PREMA NJOJ GOVOREČI MAC-MAC, KAO I OSTALE UOBIČAJENE IZRAZE TEPANJA. MS. PERKINS SE NIJE DALA ZBUNITI, VEČ JE ODMAH SKOČILA SA KAUČA I UPALILA SVETLOST. SVAKAKO DA U TOM TRENUTKU NIJE NI SLUTILA DA ČE BAŠ OVAJ NJEN GEST UBICU NAJVIŠE IZNERVIRATI. NAĐENA JE, KAO ŠTO SMO VEČ REKLI U VESTIMA OD 23 ČASA, IZBODENA NOŽEM NA DEVET MESTA: DVA PUTA U VRAT, TRI PUTA U PREDELU SRCA I ČETIRI PUTA U PREDELU POLNOG ORGANA.
...Celokupna moja familija živi u Fresnou. Tamo postoji prilično jaka jermenska kolonija. Stan mi je u neredu, nećeš zameriti.
Ustajem rano, u šest sati, radim za laboratoriju Sacramento medicinskog centra. Pogledaj onog pijanog mladića kako prelazi ulicu... SOMETIMES, ALL I NEED IS THE AIR THAT I BREATHE AND TO LOVE YOU. Volim ovu pesmu.
Hajdemo gore. I u stanu imam radio.
Tada, kao na rez, sve nestaje. Čujem tišinu dok izlazimo iz automobila. Već je kasno i ne vidim nijednog prolaznika. Njeni koraci su ispred mene, odzvanjaju kao vojnički, hoda sigurno. Čujem ključeve, prvo u tašni, onda u njenoj ruci dok okreće svežanj i traži baš onaj od ulaznih vrata. Okreće se prema meni.
Hajde.
Puno svetlosti u dnevnoj sobi. Slike po zidovima. Šareni jastučići na kauču. Klavir, svećnjak na njemu. Vidi se i kuhinja, bar deo nje, puno šolja na drvenoj polici. Žuti telefon, onaj viseći, kao u javnim govornicama. Noge upadaju u tepih, teško ih izvlačim, okrećem se oko sebe polako i sve počinje da mi se vrti u glavi. Svećnjak, klavir, polica, telefon, tepih.
Nije mi dobro, kažem.
Otvoriću prozor.
Saginje se i traži neku ploču ispod gramofona. Nešto za kasne sate, kaže.
Neka bossa nova, sa opreznim ritmom, gitarista koji cedi note, umarajuće, njegov trud me podseća na neke rezance sa sirom koji se beskonačno rastežu, klavir, više kao boja nego solistički instrument, glas neke žene, prijatan. Antonio Carlos Jobim.
Vidim ga kako ulazi u studio sa još desetoricom muzičara i kako namiguje snimatelju: Danas ćemo nešto za M-L i kasne sate. Snimatelj potvrdno klima glavom. Jobim snima bez vraćanja, uz malo napora, ZNA da mu niko neće zameriti i ako pogreši, ako je isuviše razvučen, zna da će ga bar šest miliona ljudi slušati u kasne sate, kada se sve oprašta. Ona otvara vrata od terase. Vide se zvezde, jasno je da s te druge strane ima dosta svežeg vazduha koji će sada nagrnuti u sobu, jer tako mora da bude, znam to iz iskustva.
Vidiš, kaže, celokupna stvar je u biologiji. U bio-ritmovima. Ti menjaš svoj bio-ritam. Prelaziš na druge struje. Ono malopre što smo popušili... to je bio thaistick, umočen u opijum. Ti zapravo počinješ da radiš mnogo brže. Prelaziš sa jednosmerne na naizmeničnu struju. Postoji nešto što se zove galaktički metabolizam: totalni agregat za mentalne fluide. Moraš da se uzdigneš iznad televizijske radijacije, iznad tokova dnevnih vesti, iznad svih umetnika sa potpisom većim od dela, iznad potrošačke civilizacije koja ti nudi farbu na noge u trenutku kad nestanu zelene ili žute čarape, iznad svih već otkrivenih elektromagnetskih polja...
Zbog toga ti ustaješ rano i ideš na posao?
Da, ali samo zato što ja radim za sebe, ne za njih. Moj šef, Mr. Business Man zna šta ja mislim kad mu ujutru kažem OVA KRAVATA VAM JE FANTASTIČNA. On zna da bih ga ja najrade videla u nekom jarku sa tom istom mašnom u ustima umesto sladoleda. On to zna. Treba da shvatiš da postoji nešto što se zove duhovna menstruacija. Ljudi moraju da pročiste tok misli, da se oslobode starih i usmrdelih shvatanja... Na žalost, ima ljudi koji protrče kroz svoj život a da nikad ne dobiju mentalnu periodu. Moj šef, da. Puno ih je. Video si večeras... KOLIKO POTOPLJENIH LICA OBUČENIH U SIVE ONANIČARSKE MANTILE, SA KATAKOMBAMA DEPRESIJE ZAKLJUČANIM IZNUTRA... Bolje se osećaš?
Da... kao da mi se izjednačio spoljni i unutrašnji pritisak.
Ja ti pročišćavam misaone kanale. Hoćeš još jednu? Šta tebi treba, zapravo... tebe treba demagnetisati.
Isuviše vremena provodiš pored televizora, ozračen si.
Vadi iz tašne cigaretu. Potpuno je ista kao i ona iz kućice za presvlačenje.
Uzmi.
Pfvi put osećam miris. To je nešto nalik na tamjan, malo plemenitije, kao tamjan izmešan s mirisom planinskog cveća.
John, na primer, nastavlja ona, dečko je oslobođen toga...
Vi se znate od ranije?
Da, izlazila sam s njegovim bratom dok sam živela u Berkeleyu...
Njegov otac je hirurg u Oaklandu, jedan od najboljih. Dečko je prevazišao sve to: on se sa ljudima upoznaje po pedeset puta, svaki put drukčije. Rekao mi je jednom prilikom da se sa svojim ocem upoznao 324 puta ali da još nije uspeo da ga upozna... Ljudi se ne menjaju, u tome je stvar... Ja se iz osnova promenim svaki put kada odsečem nokte, svaki put kada promenim metabolizam, svaki put kada spavam s muškarcem. A svi ovi...
Odlazi do police sa pločama.
...SVI OVI JAGGER - LENNON - DYLAN - BAEZ - HENDRIX - LED ZEPPELIN - LAURA NYRO-JAMES BROWN-NASH-YOUNG - OHIO PLAYERS - LINDA RONDSTAT - CRUSADERS - BENSON - TROWER - EAGLES i ostali paranojici, svi su oni postali Kibernetički Model... Svi su zapušili ulaze, a na izlazu zrače sa 100.000 vati... Marilyn Monroe, sa koliko erotikona ona zrači? 30.000? 50.000? Koliko je polje uticaja samo jednog JEDINOG njenog uzdaha? ONI se ne menjaju. Oni NE SMEJU da se promene. Muzika... Znaš gde je muzika na elektromagnetnom spektru? Dole, kod naših nogu. Ne, oni svi nemaju veze s muzikom, oni šalju vibracije koje se odbijaju od publike i vraćaju se njima... Odatle crpe energiju. Publika izmeša te njihove vibracije, kao špil karata, i vrati im ih. Oni dobijaju natrag sve svoje vibracije, minus njihov Ego... Oni dobijaju svu našu lovu. Znaš šta je skoro izjavio bivši producent Beach Boysa? Rekao je, imam to negde zapisano, pokazaću ti, rekao je: Pre deset godina sam imao taman toliko novca da kupim jednu REPRODUKCIJU VAN GOGHA. Pre pet godina sam imao dovoljno novca da kupim jedan ORIGINAL. Danas bih voleo da mogu da kupim Van Goghovo uvo... Zamisli dokle idu ovi porozni umovi!
Da li je našao?
Da li je našao, šta?
Pa to što je tražio.
Počela je da ispušta ploče na pod. Prvo jednu po jednu, onda sve odjednom, uz tresak. Nakon toga, tišina.
Slušaj... kada moja izdrkana revolucija dođe, SVI će snimati ploče i SVI će biti na televiziji 24 puta dnevno. Biće to totalni ulaz i izlaz, eksplozija informacija. Neće više biti imena, kibernetičkih modela, umetnika sa potpisom. Mora da postoji neka ekologija medija... Spustila je ruke niz butine i gleda nekud kroz prozor. Na početku jedva primetno, kasnije bez ikakvog ustručavanja, ramena su počela da joj se tresu. Video sam zapravo jednu ženu, koju sam upoznao nekoliko sati ranije, kako okrenuta leđima, plače.
Nisam znao šta da uradim. Bio sam prikovan za kauč. Nešto me vuklo ka centru zemlje, neka veštački isforsirana zemljina teža, nešto što mi je prijalo, istovremeno.
Okrenula se ka meni, iznenada. Bila je lepa. Ko si ti? upita me.
NA DANAŠNJOJ KONFERENCIJI ZA ŠTAMPU, JEDAN OD NAJVEĆIH ŽIVIH TELEVIZIJSKIH PRODUCENATA, JIMMIE KOMACR, IZJAVIO JE DA MU JE ZA EMITOVANJE SVAKE NOVE TV-SERIJE POTREBNO SPECIJALNO ODOBRENJE UDRUŽENJA HOMOSEKSUALACA AMERIKE. KOMACK, KOJI UPRAVO KREĆE OVE JESENI SA NOVOM HUMORISTIČKOM SERIJOM »SNIP« ZA KUĆU NBC, KAŽE DA JE ZAPANJEN SNAGOM I UTICAJEM OVE ORGANIZACIJE, MADA NIKO NE ZNA »KO SU ZAPRAVO TI LJUDI«.
Ceo oktobar je proleteo izuzetno brzo. U proseku sam provodio po 8 časova na univerzitetu, posle toga, obično, izlazio u neki restoran sa novim poznanicima. Dobio sam dve grupe studenata (DA 160A i B), časovi su bili od 10—14 h, ponedeljkom i sredom. Petak je bio sasvim slobodan dan, jedino što smo svakog drugog petka imali profesorske sastanke. Prva predstava na kojoj se uveliko radilo bila je NA DNU, Gorkog. Koncepcija mi se učinila nezanimljivom pa sam odbio da sarađujem na predstavi. Od imena su se pominjali Sam Shepard, koji dolazi u februaru, i Peter Schumann, verovatno u maju.
Nikad nisam video Schumanna, rekao sam Ronu.
Ja sam bio s njim prošlog leta, na njegovoj farmi u Vermontu. Moja žena je radila s njim. Kakav je čovek? upitao sam.
Upoznaćeš ga.
Ron je bio gost-profesor na univerzitetu. Došao je sa NYU i imao je težak njujorški akcenat. Bio je stalni član uredništva časopisa THE DRAMA REVIEW.
Ti i ja smo zapravo stranci ovde u Kaliforniji, govorio je. Ti si došao iz Evrope a ja iz New Yorka. Ron i ja smo na početku stupili u jedan oprezan odnos: prvi put je on rekao da prezire celokupno Brehtovo delo, sledeći put sam ja rekao da veliki njujorški Richard Foreman radi ono što su evropski nadrealisti odbacili još pre pedeset godina. Tako smo napravili kontakt. On je slušao New York Dolls, ja sam slušao jazz. Baš oko jazza sam s njim imao i najžučnije rasprave. Ućutao sam tek kada mi je objasnio da je za njega jazz muzika ekvivalentna stvaralaštvu narodnih pevača kod nas.
Zbog jazza sam i otišao kod M-L. Tih dana sam bio dobio paket s pločama od lokalne kompanije koja je isključivo snimala ovu vrstu muzike. U paketu je bio jedan Quincy Jones, jedan Billy Cobham (Live), jedan Miroslav Vitous i dva stara Billa Evansa. Ja nisam imao gramofon u to vreme, pa sam zakucao na vrata M-L. Nikog nije bilo kod kuće.
Otišao sam kod Rona, stavio ploču na njegov gramofon i pozvao telefonom M-L.
Bio sam malopre kod tebe.
Kad malopre?
Pre... znaš da postoji neki ćudan jezik, mislim da se zove Erotikon, u kojem nijedan glagol, nijedna imenica...
Znam. Možeš li sad da dođeš?
Rekao sam Ronu da idem do M-L.
Da li je znaš dobro?
Ne, rekao sam mu. Zar je potrebno?
Ko je ona? nastavio je.
Slegnuo sam ramenima.

Upoznaj me s njom, reče. Ja ću te zauzvrat upoznati s jednom divnom devojkom koja se već interesovala za tebe.
Puštaš crva, rekao sam mu.
Ne, on je bio izuzetno ozbiljan. Upoznaću te kad ona opet dođe ovde.
Odakle je? upitao sam.
Budi oprezan i nemoj da istrošiš svu snagu, namignuo je.
Ron je bio učenik Michaela Kirbya, Richarda Schecknera, Reda Grooma, Boba Wilsona i još nekih njujorških teškaša. Mislim da je bio najveći poznavalac pozorišta na čitavoj zapadnoj obali. Živeo je na Cejlonu, u Indiji, Švedskoj, Danskoj. Voleo je New York više nego što neko može da voli svoj rodni grad. Takav čovek mi ne bi namigivao i obećavao nešto u prazno, pomislio sam.
M-L je rekla polutiho
Uđi
i ja sam je ugledao polugolu na ležaju u dnevnoj sobi, sa upaljenom malom lampicom na polici. Ostavila je otključana vrata, mogao je da ude bilo ko, pomislio sam.
Uđi, opet je rekla tiho.
Pogledao sam na stočić pored kauča: mala polietilenska vrećica ispunjena barbituratima — Amphetomene, Drinamyl, Methedrine. Imala je providne gaćice na sebi, od belog? sa znakom PIECE na vrlo bitnom mestu. Ležala je raskrečenih nogu, ogrnuta poslednjim izdanjem novina SAN FRANCISCO CHRONICLE, stranica sa TV programom otvorena, otkrivajući grudi, novine nisu šuštale. Čaša na stočiću je bila puna vode tako da sam pomislio da nije progutala nijednu pilulu. Onda je rukom namakla novine i pokrila grudi, ali je ostala da leži raskrečenih nogu.
Zdravo, rekao sam.
Nije se pomerila. Čuo sam je kako ubrzano diše.
Čuo se i neki sat, ali nisam mogao da utvrdim odakle je zvuk dolazio. Seo sam pored nje, spustio ploče na pod i počeo da je milujem. Novine su zašuštale. Proteklo je dobrih pet minuta dok je počela da reaguje. Polako je počela da se izvija, da se pomera u kukovima levo-desno, da se izdiže i pri tom cvili. To cviljenje sam ranije čuo kod malih pasa, štenadi, koji se verovatno plaše da snažno zalaju. Onda sam naglo ustao i zaključao vrata. Osećao sam luđački strah da će neki perverzni ubica pomisliti od nas da smo dva kučeta na kauču. Ugrizao bih ga za ruku da počne da me miluje kakvim slučajem i pri tom mi govori AV-AV, KUCO.
Učinilo mi se da je ona zaspala dok sam zaključavao ulazna vrata. Nije. Ponovo je sklonila novine i spustila ih sve do ispod leda. Jack Nicholson nasmejan, na srednjoj strani.
Uđi, po treći put je rekla, bez zvuka, bez. buke. Povukao sam joj gaćice nadole, ali me je ona odgurnula i sama ih skinula izvlačeći levu nogu iz proreza i ostavljajući ih da bespomoćno vise oko zglavka desne noge. Zanjihala se kao klatno.
Htela bih... počeo je da govori iz nje Methedrine... htela bih da počnem da crpim kosmičku energiju najvećeg kvaliteta... moje psi-plazma polje izlazi iz gravitacionih kontrakcija i adrenalnih konstipacija... menjaš mi sve spektralne linije... menjaš mi detektibilnost... hoću da metaboliziram tvoje radijacije... osećam te... osećam te kao mikro-kokain fleševe preko svih mojih astralnih pupoljaka... taaaako... iznad... iznad svega... milioni telepatona koji me zamrzavaju... sad mi menjaš polje... da li je moo... da li je moguće — pedeset sedam hiljada gausa... imamo slobodno mesto za spajanje... ne menjaj ritam, ne menjaj ritam... izgubićemo se... autoritmični mentalni led . . neokorteks... to, ubrzaj to, tako... oslobodi sve kanale, sve trake, primaš me potpuno, svuda te osećam, svuda me osećaš, oslobodi se svega, SAD MENJAMO GRAVITACIJU... TAAAKO, IZNAD SVEGA... UZDIGNI SE IZNAD SVEGA, SAMO TI I JA... POSTAJEMO JEDNO... TAAAAKO, TAAAAAAAAKKKO, SAAAAD . . OTVARAM PIČKU PREMA SUNCU, OTVARAM PIČKU PREMA SUNCU!!!
Stoji na ulazu u kupatilo, glavom naslonjenom na dovratak. U ruci su joj novine. Nasmeje se, usne razvlači u osmeh, onda pode nešto da kaže, pa se predomisli. Dugo je stajala tako. Znaš, najzad je počela, nekad je zaista... nekad je zaista postojao Izgubljeni Raj. Kada je Devino oko, treće oko na Šivi, bilo otvoreno... u danima kiklopske rase, vrlo brzo je to treće oko atrofiralo...
Izgubljen je volumen moždane krvi. Ljudi su se uspravljali... što su se više uspravljali, sve više i više im je trebalo jezivog adrenalina... Ti me shvataš, zar ne? Izgubljeni celebralni srčani otkucaji...
Ostaje nam još jedino da pronađemo u sebi neke ćelije u koje još ništa nismo investirali. Dugo je stajala tako.
Zašto mi nisi otvorila vrata večeras?
Pokazala je glavom pilule na stolu.
Kada sam najviše želela da me neko voli, toga nije bilo. Kada sam najviše želela samoću, nje nije bilo.
Sve se dešavalo u pogrešno vreme. Počela sam da jurim za propuštenim. Slutim neslućeno. Izgledaš bolesno.
Ti vidiš sebe u mojim očima.
Šta si uzela?
Četiri ljubičasta srca i bombarder.
Zašto?
Zato što ne moram da se vratim na ovaj svet do srede ujutru, kada odlazim da podignem ček i kažem šefu da padne mrtav, ukoliko on to ne uradi i bez mog saveta. Znaš šta se desilo prošle nedelje?
Leteći tanjiri su preleteli iznad laboratorije tako da su svi instrumenti, uključujući i veliki teleskopski mikroskop, bili blokirani izvesno vreme. Zbog toga sam izašla s posla dva sata ranije.
Posle si išla do obale?
Da.
Sa nogama u pesku, sedela si leđima okrenuta...
Znao sam odnekud ovu devojku, ali nisam mogao da povežem izvesne stvari. Da li sam je stvarno video na pesku tog dana? Da li sam sanjao? Odakle ja nju znam?
Ušla je u kupatilo ali nije zatvorila vrata za sobom. Zvuk tuša. Onda sam se sagao i podigao sa poda ploče koje sam doneo. Hteo sam da pustim jednu, ali, kakve su to idiotske situacije, pogledao sam nadole i ugledao svoje cipele. Još sam imao blato na vrhu desne cipele. Pustio sam jednog Billa Evansa, trio iz 1961. godine. Evans i Scott La Faro na basu. Otišao sam do telefona i pozvao Rona.
O kojoj si ti devojci zapravo govorio?
On se nasmejao. Prijalo mu je moje ludilo. Obojica smo bili stranci u Kaliforniji i trebalo je da se hranimo jedan od drugog.
Upoznaćeš je.
Reci mi ime.
Vetar je nagrnuo u sobu.
Gaye, rekao je.
Gej?
Da. Šta ti radiš?
Trošim se. Upravo sam saznao nešto više o galaktičkom metabolizmu. Čuješ tuš?
Opet se nasmejao.
Čujem tu tvoju groznu muziku.
Znam, rekao sam. Imam i neko blato na vrhu cipele.
Obriši ga.
Hteo bih da sačekam Gej i to zajedno uradimo. Kada ću je upoznati?
Ovog vikenda, nadam se.
Slušaj Ron, uozbiljio sam se, hteo bih da te pitam nešto. Da li možda kakvim slučajem znaš koja je ovo devojka kod koje se sada nalazim? A?
Znam, rekao je, i to ne treba da te brine. To je neka žena koja ti je nedostajala, ali ti nije neophodna. Ti je ne voliš, to ti je jasno. Otkud znaš?
Pa, da je voliš bio bi s njom ispod tog prokletog tuša.
Svakako, rekao sam. U pravu si. Slušaj, ova odvratna muzika koja ti se ne dopada, to je ono što ja najviše volim. To je Evans dok je Scott još bio živ. To je taj period. Znaš da je Scott poginuo?
Nemam pojma.
Slušaj, hteo bih da te odvedem ovih dana u jedan jazz klub i da ti pokažem nešto, rekao sam.
Sačekaj idući vikend, opet se nasmejao, pa ćemo da povedemo Gaye s nama.
U redu je. Laku noć, Ron.
Laku noć.
PETER BOGDANOVICH SPREMA COLE PORTERA ZA 20TH CENTURY FOX. OVAJ POZNATI REDITELJ POČINJE SNIMANJE FILMA AT LONG LAST LOVE, INSPIRISANOG MUZIKOM COLE PORTERA, SA CYBILL SHEPHERD I BURT REYNOLDSOM U GLAVNIM ULOGAMA. OČEKUJE SE DA SNIMANJE BUDE ZAVRŠENO DO PROLEČA IDUĆE GODINE. TRA-LA-LA. KUPUJTE IMPERIAL MARGARIN KOJI PO UKUSU NE ZAOSTAJE ZA PRAVIM PUTEROM. DU-DADA-DU-DA. TAMPAX TAMPONI ZA SVAKU SAVREMENU ŽENU. HEJ-HAJ-HO. KO KAŽE DA KUĆE U MEKSIKU NISU OFARBANE BELIM KREČOM? SAMO ONAJ KO NE UPOTREBLJAVA...
M-L je izašla iz kupatila. I ona je slušala vesti. Cybili Shepherd, reče. Sećam se da ju je kao dete tucao u mozak Marshall McLuhan, tako da je ona jednog dana premazala televizijski prijemnik jeftinim sladoledom i prolizala svoj put do ekrana.
Izgledala je drukčije posle tuširanja.
Htela bih da napišem pismo kevi, rekla je. Sad?
Žrtve medija, nastavila je. Koliko nakaza ostavlja iza sebe samo jedan televizijski prijemnik? Još niko nije otišao na sud zbog toga što je ubio nečiji duh.
Otvorila je frižider.

Gladna sam, rekla je.
I odmah ponovo zatvorila frižider. Tada, kao da se nečega setila, otvorila ga je ponovo i izvukla jedan paketić sa guščjom paštetom.
Da li si znao, pazi, ovo je fantastično, da li si imao pojma da se žive guske, ŽIVE guske, zakucaju za drvenu ploču i tako ostanu sve dok ne dobiju specijalno oboljenje jetre, koje u stvari doprinosi ovom izvanrednom ukusu paštete?
Bacila je paketić u kantu za đubre.
Hoću da napišem pismo kevi.
Zakopčao sam košulju, podigao ploče i krenuo ka izlazu.
Ne plaši se za mene, rekla je.
Savila je kesu sa pilulama i stavila je u kuhinjski plakar.
Ljudi koji se najviše drogiraju, u ovoj zemlji su doktori. Svi doktori su narkomani, mi smo njihovi zamorčići... Ima ljudi u duševnim bolnicama koji Su tamo proveli po trideset krvavih godina samo zato što su nekad davno razbili prozor u svom vlastitom stanu.
Javiću ti se, rekao sam.
Javi se kad to stvarno poželiš... Mora da postoji sinhronitet. Nasmejala se.
Kao malopre... Sinhronitet. Nezvanična veza između događaja. Predvideti događaj pre nego što se pojave realni uslovi za njegov nastanak. Kao... kao William Herschel koji je otkrio planetu Uran, 1781. godine. Uran je udaljen od Sunca tačno 1781 milju. Herschel je umro kad je imao 84,01 godina. 84,01 odgovara tačno jednoj Uranovoj godini. Shvataš?
Nije se, verovatno, pomakla ni kad sam zatvorio vrata za sobom. Zamišljao sam je kako piše pismo kevi, dok sam okretao pedale bicikla. Prazan kadar. Nisam ništa video: ni nju, ni pismo, ni njenu majku u Fresnou. Guma je bila ispumpana, pa sam zastao na jednoj benzinskoj stanici da joj dodam malo vazduha. Bilo je sparno. Momak sa pumpe mi je dobacio jedan od onih pogleda VIDI, NE UZIMA ČAK NI GRAM BENZINA A KORISTI MOJ VAZDUH ZA NEKU IZDRKANU GUMU OD BICIKLA. Kesa s pločama je visila o ramu bicikla i s vremena na vreme udarala o prednji točak. Bio sam nervozan što nisam imao s kim da preslušam ploče. Čak ni sa samim sobom. Ipak sam svratio na kafu u SAMBO’S koji je radio celu noć. Bilo je prepuno. Jedan od studenata je držao govor za velikim stolom.
...I GOLDEN GATE MOST ĆE SLUŽITI ZA MOJE PRIVATNE SVRHE KADA MI GRADONAČELNIK PREPIŠE U TESTAMENTU SAN FRANCISCO, NAKON REVOLUCIJE...
Napravio je i brzu kalkulaciju koliko bi novaca mogao da zaradi ukoliko bi prodao sav taj čelik od kojeg je most napravljen, onda je promenio temu i počeo da govori o starim dobrim danima na univerzitetu... U TO VREME, SVAKI STUDENT IZ INDIJE JE SPAVAO SA NAJMANJE PET KILOGRAMA OPIJUMA ISPOD JASTUKA. MI SMO NJIHOVE JASTUKE NAJVIŠE VOLELI. NEDELJOM SMO ORGANIZOVALI TRKE KORNJAČA NIZ UNIVERSITY AVENIJU, A DEVOJKE SU SAMO KRVARILE...
John je bio u uglu, sa nekom devojkom, začuđujuće miran.
Hej! viknuo sam.
Nije se pomerio. Nešto je objašnjavao, očiju oborenih, povlačeći prstom leve ruke po stolu. Prišao sam im.
Kako se tvoja žena i moje dve bebe slažu? Zdravo Yugo, rekao je. Grupiši se.
Devojka je bila izuzetno mršava. Duga kosa joj je padala do naslona stolice, imala je bledo lice, smireno, nerazumljivo duge nokte, majicu na kojoj je pisalo COKE sa slikom nekog dečka koji je ušmrkavao koka-kolu kroz nozdrvu. Upoznajte se, raširio je ruke. Ovo je Jovanka Orleanka nakon egzekucije, a ovo je... Trinka, rekla je devojka. Samo to.
Zubi su bili ono što je sačuvala kao poslednji adut.
Izuzetno lepi i pravilno raspoređeni zubi. Upravo smo pošli, reče John.
Svakako, rekao sam. Ja ću da popijem jednu kafu.
Hoćeš s nama? upitala je Trinka.
Idemo u Pariz da prskamo ulice, dodao je John. Tu sam biciklom, rekao sam.
Zavij ga u celofan i stavi u gepek.
Bilo je dosta kasno kad smo se zaustavili ispred male kućice na zapadnom delu grada.
Tiho, rekla je Trinka. Gazdarica ima švalera na noćenju.
Izvadio sam bicikl iz gepeka i prošaputao Johnu Ja idem kući. Treći vam ne treba, zar ne?
Ima još jedna suknja unutra, rekao je. Njena drugarica.
Svetlost iz kuće je potpuno preplavila malu baštu. Nameštaj u kuhinji i dnevnoj sobi je bio beo, tako da je sav prostor podsećao na jednu ogromnu kuhinju. Trinka je otišla u spavaću sobu.
John je izvukao dva piva iz frižidera i bacio mi jedno.
Ja sam zaljubljen u malu, pogledao me pravo u oči.
Šališ se?
Okrenuo se na petama za 360 stepeni.
Ne.
Odakle je znaš.
Ne znam je.
Zato si i zaljubljen.
Trinka se vratila u sobu, otišla do frižidera, izvadila konzervu paradajz-soka, otčepila je, bacila otvarač u kantu za đubre i kantu šutnula nogom.
Sada će doći, rekla je.
Ko? krenuo sam naivno.
Lissa.
John je zagrlio Trinku na sredini sobe, raskrečio noge i zaklatio se napred-nazad. Onda se umirio i povišenim glasom ispunio sobu do poslednje tišine DA LI ĆEMO SE MI IKADA UPOZNATI?
Ne, rekla je Trinka.
Poljubio ju je. Ona se malo, ili mi se to samo učinilo, prepela na prste kako bi smanjila razdaljinu. Možda je on stvarno zaljubljen, pomislio sam. Uključio sam gramofon i pustio ploču koja je već bila na njemu. Na osnovu ove muzike, koju su njih dve slušale ranije ove večeri, mogao sam da izanaliziram celu situaciju. Iz zvučnika je izašlo prvo pucketanje izgrebane ploče, onda uvodna muzika, razvučena kao da gramofon zavija... i onda je grunuo glas. Promukao od briga i alkohola, napukao od neprospavanih dana i još više noći, glas umoran od svega, asketski uporan, preklinjuči
WHODUNIT, MY LOVE
YOUDUNIT, MY LOVE
WITH A LOVE SO COMPLETELY NEW IF I GUN IT,
MY LOVE WOULD YOU SHUN IT, MY LOVE
BUT WHY SHOOT IT OR BOOT OR TRY TO TOOT IT
DO YOU WANT TO KNOW WHY?
Billie Holiday. Kako je taj glas strujao po sobi! Preko stolica i ormana, preko tepiha i plafona, preko prekidača, uz lustere, do naših stopala i onda nagore, ka stomaku. Tu je ostajao neko vreme izazivajući kratkotrajne mučnine, onda se [Jenjao nagore i ubrzo sam ga osetio kako udara po slepoočnicama. Pogledao sam ka uglu sobe gde se nalazio jedan nerasklopljeni stalak za peglanje i video sam jasno kako dve mlade devojke, Trinka i Lissa, peglaju svoje haljine pred izlazak koji je dosta obećavao. Video sam jednu od njih kako odlazi do gramofona, bira ploču i pušta je. U daljini, negde iza svega toga, video sam bolesnu Billie Holiday na samrtničkoj postelji kako okreće glavu, usporeno, prema vratima na koja je neko nervozno kucao. Billie Holiday?
Da, jedva je prošaputala.
Ja sam Jerome Stern, iz odeljenja za narkomaniju 92. policijske stanice. Vi ste uhapšeni. Molim? jedva je izgovorila.
Imam nalog da vas uhapsim, rekao je odlučno inspektor.
Pa, ja sam več mrtva, prošaputala je.
Vratio sam se na dve devojke koje su završile peglanje i nestrpljivo iščekivale telefonski poziv. Tu je i muzika prestajala. Tu, s inspektorom, samrtničkom posteljom, peglom i dve devojke. Jedna od njih je pošla da isključi gramofon, ali glas je bio jači i brži od nje
WHODUNIT, MY LOVE
YOUDUNIT, MY LOVE
AND I DO
John i Trinka su igrali uz muziku, ljubeći se. Laku noć Lissa, rekao sam devojci koja je ušla u sobu.
Odlaziš?
Da, rekao sam. Valjda ova muzika...

Još se čuo glas iz zvučnika dok sam prolazio kroz baštu, i kasnije kad sam opkoračio svoj bicikl. Počeo sam da okrećem pedale što sam brže mogao. Činilo mi se da od nečega treba poteći.
A onda, onda mi se opet učinilo da ako nastavim da okrećem pedale što brže mogu, postaće mi savršeno jasno da nikad nigde neću stići.
Cvrčak je pevao na Trećoj ulici.
POGODITE KO DOLAZI... TARA-TA-RA-TA — U SOPHIE S KLUB... TA-TA-TA-TA... ETTA JAMES!... TA-TATA-TA... SAMO JEDNU NOČ U PETAK, U ČUVENOM KLUBU SOPHIE’S, ETTA JAMES I GOSTI VEČERI, GRUPA COMMODORES!... TRA-TA-TA-TRA... DOĐITE U SOPHIE’S U PALO ALTOU, OVOG PETKA OD 8 SATI UVEČE...
Hajdemo, rekao sam Ronu, hajdemo tamo sutra uveče. Nikad nisam slušao u živo tu Ettu James.
Šališ se, odgovorio je. Ugasi taj radio.
Pa, gde hoćeš da ih izvedemo?
Izaberi sam, rekao je i pružio mi novine. Jazzisti su bili raspoređeni na tri strane. Isuviše imena na tako malo prostora. Bili Evans je svirao u GREAT AMERICAN Music Hallu, John Lee Hooker u ZACKSU, Kenny Burrel u EL MATADORU, a Rahsaan Roland Kirk u KEYSTONE KORNER klubu.
Ja bih slušao Rolanda Kirka, odmah sam rekao. Hajdemo tamo.
Dogovoriću se s njima za 6 sati, Ron je klimnuo glavom.
S njima? prećutao sam pitanje ko je bio taj neko pored Gave.
Sedeli smo u njegovoj kancelariji na univerzitetu. Njegova soba je bila bolja od moje: bila je na spratu, pored glavne sobe gde su sedele sve sekretarice i pored odaje sa mašinama za fotokopiranje. Ja sam bio u parteru, pored vežbaonice Lab B, u samom uglu zgrade. Sem toga, Ron je već bio nabavio pribor za kuvanje kafe i bocu viskija, pored jednog starog tranzistora koji uopšte nije imao potenciometar - već je stalno svirao istom jačinom. Za konsultacije sa studentima on je odabrao sate u toku radnog vremena, što se pokazalo mnogo boljim od mog izbora, da ovakve sastanke sa studentima održavam kasno uveče, nakon predavanja. Kroz njegovu kancelariju su defilovale studentkinje... i po koji student. Upravo je ušlo jedno dupe kao sladoled u zategnutim Levi’s pantalonama, pitajući da li može da promeni temu semestralnog rada.
Može, rekao je Ron pre nego što je sladoled završio rečenicu.
Šta biste uzeli umesto? upitao ju je.
Ja bih uzela Arrabala, izbacila je oprezno.
Da li će Arrabal imati nešto protiv? Ron se okrenuo meni.
Sumnjam, rekao sam zagledavši se u sladoled. Sumnjam.
Onda je u redu. U redu je sve što je XX vek, dodao je on. Ostale vekove još nisam stigao da upoznam. Hvala vam, rekao je sladoled sad gledajući u mene. Dođite u idući četvrtak da mi pokažete dokle ste stigli, reče Ron.
Šta očekuješ da ti donese? upitao sam ga kad je sladoled otplovio?
Doneće mi tri strane precrtane na bezbroj mesta, tvrdeći da je Arhitekta i Asirski car napisan samo zato što pisac nije imao urednu probavu tog dana. Hajde da se demoliramo. Izvukao je flašu viskija iz stola i nasuo u kartonske čaše.
Živeli.
Vrata od njegove kancelarije su ostala otvorena, tako da je dekan u svakom trenutku mogao da prođe i da nas vidi kako održavamo konsultacije s flašom viskija u radno vreme. To se i desilo, ali smo mu obojica samo mahnuli rukom. Prema zakonu, koji je bio na snazi sada više nego ikad ranije, bila je zabranjena prodaja i konzumacija alkohola na tri milje od univerziteta.
Mi smo bar 6.000 milja daleko, reče Ron. Zazvonio je telefon na njegovom stolu. Ron je ćutao neko vreme slušajući glas s druge strane, onda je slušalicu predao meni.
Halo? rekao sam.
Ko je to? upitao je glas.
Pa, to sam ja, rekao sam prilično ozbiljno.
Ko je to? nastavio je ženski glas.
Pokrio sam slušalicu rukom.
S kim razgovaram? upitao sam Rona.
S Gaye, odgovorio je kroz smeh. Popij piće. Halo, rekao sam u slušalicu, ja se zovem Gej. Bila je privremena tišina S ONE DRUGE STRANE.
Ja sam Gaye, rekla je. Mogu li da razgovaram s Ronom?
Ja sam Mika, rekao sam kratko i sunuo sav sadržaj iz kartona u grlo.
Zdravo, rekla je.
Zdravo, rekao sam. Zašto mi nisi odmah rekla da si ti Mika?
Nasmejala se. Nisam joj video zube.
Ja... ja sam zvala Rona... da se dogovorimo. Reću ću ti odmah, nastavio sam, idemo u Keystone Korner da slušamo Rolanda Kirka i pijemo crno vino. Ko si ti?
Pokazao sam Ronu rukom da mi dolije još tečnosti. Idemo — gde?
Ja sam izgovarao engleska imena i reči prilično traljavo.
U šest sati, skratio sam mučenje, sutra u 6, u redu?
Šta je rekla Sharma?
Koja Sharma?
Pa, Ronova devojka. Ona ide s nama.
Ponovo sam pokrio slušalicu rukom.
Ko je Sharma? upitao sam Rona.
On je počeo da se smeje histerično.
Sharma je moja devojka, sročio je kroz smeh. Nisi je upoznao.
Da, rekao sam glasno u slušalicu. Sharma ide s nama. Ona je, znaš, Ronova devojka.
Bilo je neko šuštanje u slušalici.
Odakle se javljaš? upitao sam je.
Od kuće.
Znam, ali gde je tvoja kuća?
San Anselmo, kratko je poslala informaciju u slušalicu.
Gde je San Anselmo?! viknuo sam ne pokrivši slušalice tako da su me i ona i Ron savršeno dobro čuli.
Nastao je smeh, kao u stereo-tehnici: Ron ispred mene, s leve strane, i njen glas iz slušalice, s desne.
U redu, saznaću sam, rekao sam joj. Gde ćemo da se vidimo u šest sati?
Dođite po mene, rekla je.
Doći ćemo.
Završio sam razgovor a da je nisam pitao za adresu.
Ti znaš njenu adresu? gotovo i da nisam pitao Rona.
Ne, rekao je i počeo da vrišti od smeha.
Šta je smešno?
Način... način na koji ti razgovaraš s devojkama.
U redu, ali ti ipak znaš njenu adresu.
Moram da te spremim za neke stvari, nasmejao se.
Ona, vidiš, živi sama u toj kući, na brdu.
Gde su joj roditelji?
Majka joj je umrla a otac živi u Los Angelesu. Beverly Hills, baby.
Čekaj... odakle ona mene zna? Rekao si mi skoro da ona mene zna...
Zna te iz moje priče. Pre dve nedelje, dok je bila ovde, pozvali smo te telefonom. Ti nisi bio kod kuće. Bio si s onom, verovatno, kako se zove...
U redu, šta si joj rekao za mene?
Rekao sam joj da bi bilo dobro da te proba. Da me proba?
To se tako kaže. Ti si jedini koji bi mogao da je izvuče iz depresije.

Ja ne izvlačim nikog iz depresije. Ne mešam se nikome u privatan život, jer mi je rečeno da se držim podalje i od svog sopstvenog.
Sačekaj do petka, onda ćeš da razgovaraš sasvim drukčije.
Ja petkom uopšte ne govorim, rekao sam mu.
KADA MUŠKARAC PROMENI POL, ON ODMAH ODLAZI U SHOW BIZNIS. DOĐITE VEČERAS U »FINNOCHIO’S« U KOJEM ČETE VIDETI OVE ŽENSKE ZABAVLJAČE U NAJVEĆOJ REVIJI NA SVETU. ZA REZERVACIJE ZOVITE 982-9388 ILI DOĐITE LIČNO U 506 BROADWAY.
Sharma je Kanađanka. Lepa je i krhka. Bennett, izgovara prezime, i nekako se dugo zadržava na tom nnnn.
Sedimo u Ronovom automobilu, ona i ja na zadnjem sedištu, a Ron je pored sebe smestio, iz ko zna kojih razloga, paket od šest konzervi piva i tamani ih dok vozi kao da će uskoro smak sveta.
Prešli smo most. Prolazimo kroz Mill Valley i idemo ka San Anselmu. Sharma i ja pušimo pozadi.
Ti poznaješ Gaye? pita me.
Ne.
Pa, Ron ti je pričao o njoj, zar ne? Daj mi jedno pivo.
Ron joj dodaje ne okrećući se.
Hoćeš i ti jedno?
Ja ne pijem dok se vozim, odgovaram. Moraćeš da oslabiš malo, kaže Sharma.
Ko — ja? pitam.
Da. Dobro izgledaš, ali ćeš morati malo da oslabiš.
Neka čudna neposrednost, nisam naviknut na to.
Ti ćeš morati malo da se ugojiš.
Zato i pijem pivo, odgovara.
Ron odvrće do kraja radio u kolima. Jedna za drugom, električne table sa neonskim martini-čašama, žmirkajućim fontanama svirepog šampanjca, oznake za hiljade barova po zalivu, penjući se i spuštajući niz brdo, prateći naš automobil. Plave i crvene trake uključene u napon lokalne mreže, neslućena zadovoljstva koja vrebaju iza barskih stolica. Neko naglo prikoči i mi stanemo iza njega. Semafori stopljeni s rekom svetlucavih obećanja. Plač nekog deteta, sa radija, verovatno.
Stigli smo. Mrak je svuda okolo i ugoste ne vidim kuću.
Ona živi u mraku, kažem.
Penjemo se uz drvene stepenice koje su bukvalno umetnute između dve ogromne stene. Vrh se ne vidi. Svetlost dolazi od fenjera, pored poštanskog sandučeta, tamo dole gde smo ostavili kola. Kada smo se uspeli do vrha, krećemo nizbrdo ka kući. Kuća se sada vidi: na dva sprata je, od drveta, građena u alpskom stilu, svetla su popaljena svuda po sobama, zavese su nečim prikačene iznutra, polunavučene su, u polukrug.
I onda taj pas.
Taj pas je imao najmanje metar i po visine, ili dužine, svejedno je, zaleteo se ka nama kao Sherman-tenk, lajući nešto bezrazložno. Nisam očekivao nikakvog psa ovde večeras, zbog toga sam ga verovatno odmah i omrznuo.
Ben! Gej je izašla na vrata i počela da ga doziva.
Šta ću joj ja kad ima Bena? pomislio sam. Ben, dolazi ovamo!
Ron je išao ispred Sharme i mene, tako da nisam mogao da vidim tu Gej. On ju je zagrlio i baš su se, ubeđen sam, srdačno ispozdravljali. Sharma ju je poljubila u obraz i obgrlila oko struka.
Onda se Gej okrenula ka meni.
Penjući se uz silno visoki jablan iz dvorišta mog detinjstva, jedne jeseni, pre petnaestak godina, okliznuo sam se (grane su bile već suve, drvo je bilo duboko zabrazdilo u jesen) i pao, sa šest metara visine. Leteo sam. Bol od slomljenog ramena i obe noge nije bio toliko strašan koliko pomisao da više neću moći da hodam. Ta pomisao me pratila dok su me nosili u bolnicu, i kasnije, kada sam se u njoj odomaćio i iz nje nisam hteo da izađem. Bio sam odbio da hodam kako nikad ne bih izašao iz te bolnice. Bolnica je bila prljava, prenatrpana i ružna. Hteo sam da u toj bolnici provedem ostatak života zbog Nje, bolničarke. Ona je bila najlepša žena na svetu. Ona je bila taj znak, taj kamen-međaš između mog detinjstva i mladićstva, žena u koju sam se prvi, put u životu zaljubio jer je bila lepa, Lepa i LEPA. Plakao sam kad sam odlazio kući, ona me gledala i slegala ramenima. Glavnom doktoru je verovatno rekla đa sam ja umno poremećen jer ne želim da napustim bolnicu. Zbog nje sam počeo da pišem, da pijem, da rastem. To osećanje uzaludne zaljubljenosti me je držalo toliko dugo da sam i kasnije, u svim svojim ljubavima, pokušavao da pronađem Bolničarku. Ne bih nikada pomislio, ni u svojim najslobodnijim, najdivljijim, najkomplikovanijim snovima, da se ona, eto, pojavljuje ispred mene, u Kaliforniji, u San Anselmu, na Pacifiku, u obliku neke Gej.
Okrenuo sam se oko sebe, ponovo je pogledao i najzad krenuo prema psu. Nekako mi je bilo prirodnije da se rukujem s tim Benom nego s njom, delovao je realnije, lajao je i uopšte nije ličio na Bolničarku.
Zdravo, rekla je.
I psi govore, poverovao sam, pa sam i ja otpozdravio. Pogledao sam je u lice i ponovo se okrenuo jer nisam mogao to da izdržim.
Udi, rekla je, i onda se brzo ispravila: Ja sam Gaye, pružila mi je ruku.
Mora da ima ruku, pomislio sam. Mora da ima pravu ruku kako bi dokazala da je ljudsko biće. I Bolničarka je imala ruku, znam, previjala me je i davala po koju injekciju.
Ko zna koliko sam držao njenu ruku u svojoj, jer se Ron pojavio na vratima i hladno rekao Hoćemo li da sedimo unutra ili napolju?
Ušao sam u sobu za koju ni dan-danas ne mogu sa sigurnošću da tvrdim kako je izgledala. Bila je u sobi, to znam, Ron, Sharma i ja. Možda je tu bio i neki nameštaj.
Da popijemo nešto pa da krenemo?
Ron je ostavio svoj auto, seli smo u njen i krenuli prema gradu. Po ovome sam shvatio da ćemo se još jednom vratiti kod nje, bar da uzmemo njegov auto. Ona je vozila, ja sam sedeo pored nje.
Pokušavao sam da utvrdim ko je ona. Imala je oko 25 godina, crne čizme na nogama, nekoliko prstena na rukama, miris koji je bio sasvim neutralan, smirene pokrete i TO lice. Nisam mogao da izdržim njen profil, isuviše je sve to bilo pravilno. Donja linija nosa i gornja usna su išle paralelno, tako je i Bolničarka imala, petnaestak godina ranije. Video sam kasetofon ispod table i upitao sam je da li bih mogao da pustim neku traku.
Svakako, odmah je reagovala, odaberi nešto. Izvukla je ispod sedišta jednu kutiju u kojoj se nalazilo bar dvadeset snimljenih kaseta. Gledao sam u nju dok sam preletao preko naslova. Taj Joe Farrel je »nešto drugo«, rekla je.
Da, svakako, Joe Farrel, ponovio sam kao eho. To sam upravo pomislio da pustim. Ja ga obožavam.
Lagao sam kao nikad do sada. Tog Farrela sam čuo samo jedanput, kod jednog druga, u Zagrebu, na nekom Blue Note albumu sa Elvin Jonesom.
Kako se zove album? pokušao sam da pročitam.
Slušaj, rekla je. Kasnije ćemo o naslovima. Nekolicina mojih drugova sa univerziteta bila je profesionalno deformisana što se tiče sobnih stereo-uredaja, tako da sam se kod njih navikao da slušam prilično glasnu i kvalitetnu reprodukciju, Nisam verovao da je moguće imati nešto slično, bar po utisku, u kolima. Kako je taj Farrel grunuo u njenom automobilu! Pomislio sam da ima bar po 6 pari zvučnika sa svake strane, po podu i duž vrata. Uneo sam se u muziku, zato što sam bio prinuđen, zbog glasnosti, i zato što sam to namerno hteo, da odvratim pažnju od nje. Ron se saginjao prema njoj nekoliko puta, i verujem, objašnjavao joj kako se stiže do tog jazz-kluba u koji smo se uputili. Ona je puckala prstima svaki put kada smo zastali kod nekog semafora. I semafori su žmirkali u ritmu.
Sharma je pozadi govorila kako zvuci formiraju takozvane vazdušne jastuke, na kojima čovek, ukoliko je dovoljno umoran ili zaljubljen, može komotny da odspava. Ja sam bio budan više nego ikad ranije.
Tu smo, rekao je Ron kad smo stigli na ugao Vallejo i Green ulice.
Nastavili smo da kružimo, tražeći parking. Gotovo da mi se i nije išlo u taj klub, pored ovog njenog privatnog, u kolima.
Kopile, reče Gej za nekog tipa koji nam je ispred nosa uzeo mesto za parking.
Ostavili smo kola u jednoj garaži, tri ulice niže.
PLAĆA SE 3,5 DOLARA, BEZ OBZIRA KOLIKO DUGO SE ZADRŽITE
Keystone Korner je bio mali klub; dvadesetak stolova raspoređenih nepravilno po pravougaonoj sali, šank u jednom uglu i prolaz za toalet, crvene lampice po zidovima, jedva žmirkaju, mala bina na kojoj su muzičari bili postavili svoje instrumente. Već je bilo puno, tako da smo se priključili nekim ljudima za stolom, jednom mladiću i dvema devojkama. Mladić je imao slikarski pribor sa sobom i već se zabavljao crtajući ljude sa ovog večerašnjeg skupa.
Gej je sela pored Rona, Sharma pored mene. Imamo samo pivo i vino, rekla je kelnerica, iako je ništa nismo pitali.
Onda crno vino, rekla je Gej, pridržavajući se našeg dogovora preko telefona.
I ne donosimo piće dok traje svirka, dodala je kelnerica.
Onda dve flaše, rekao sam da bih je oterao od stola.
Muzičari su se zagrevali, ali Kirka nije bilo na bini.
On se nije pojavio sve do pola deset. Ron j naručio još dve flaše vina. Gej je znala dost; stvari o meni, tako da sam joj pričao samo o onim stvarima koje su mi u tom trenutku izgledale skroz neverovatne i nepoznate. Nerviralo me što Ron sedi pored nje, tako da sam svaki put, da bih nešto rekao ili čuo, morao da se saginjem preko stola uz ono obavezno MOLIM? AH, DA, BITI SAM U KUĆI SVAKAKO JE DEPRESIVNO... NAROČITO... DA.
Ona nigde ne radi. Vratila se iz Španije pre dva meseca, završava studije iz ABS, pojavljuje se na univerzitetu samo kada je to neophodno. Uskoro dolazi tata iz Los Angelesa kako ne bi bila sasvim sama u toj kući (Imaš psa? Da, ali još ga nisam naučila da govori, itd.), Španija je predivna, opet bi se tamo vratila, da živi, možda zauvek da ostane (Da li si video Kolumba u Barceloni kako pokazuje na zapad uz aveniju Ramblas?), imala je saobraćajnu nesreću čim se vratila, prevrnuo se automobil, neki idiot, ona je izletela kroz vrata, srećom, samo sitne ogrebotine (Baš bih voleo da ih vidim... Nije joj se dopala primedba), putovanja, samo putovanja, dok čovek može da putuje, zbog čega sam odabrao baš Kalifornijski univerzitet? gledala je Handkeovog KASPARA, tu negde, skoro, misli da je to bi]o u Eureka-pozorištu, obožava da nosi čizme, ima sigurno preko dvadeset pari, ove godine je izuzetno lepa jesen, mada farmeri to ne vole jer nema kiše, trenutno, njen omiljeni pisac je Carlos Castaneda, da li sam ikad uzimao peyote? uskoro će zemljotres u San Frančišku...
Evo ga, rekla je okrenuvši se vratima.
Roland Kirk je ušao na glavni ulaz. Verovatno stiže pravo iz hotela. Pored njega je bio neki mladić koji ga je vodio, držao ispod ruke, provlačio ga pored stolova. Prošao je pored nas: miris koji me pratio još iz male kućice za presvlačenje, pored rektorovog bazena, naletao je sada u talasima dok je Kirk prolazio pored nas, i ostao je još dugo za njim, kada je već bio na podijumu i kačio oko vrata svoje instrumente. Bio je to neverovatno snažan čovek, sa ogromnim plućima, odeven u crno, sa tamnim naočarima koje su istovremeno i krile i isticale njegovo slepilo.
Ovo je VIBRATION SOCIETY, rekao je i upoznao nas sa članovima orkestra.
Počeo je da svira neku temu koju nisam mogao da prepoznam. Duvao je strich i manzello naizmenično, upotrebljavao pištaljku i gong, menjao ritam. Bio sam ravnodušan. Imao sam utisak da je taj muzičar tu, da je specijalno došao večeras, da ispuni veće meni i Gej, Ronu i Sharmi. Kao da je on bio deo nekog programa, kao da smo mi svi u nekoj televizijskoj emisiji, pa je sve ovo što se dešava samo jedan insert iz neke celine. Vino nije ništa pomagalo: hvatao sam sa zakašnjenjem neke lepe pasaže, kada je Kirk već bio prešao na nešto novo, gledao sam publiku okolo, muzičari su bili isuviše statični, bubnjar ispadao iz ritma pa se jurio neko vreme sa Kirkom, nestale su mi cigarete pa je trebalo prevaliti put između stolova do mašine koja se nalazila na suprotnoj strani, Gej je ćutala, dlanovi su počeli da mi se znoje. Bio sam hladan. Nekada sam bio u stanju da potrošim celokupnu ušteđevinu da bih čuo nekog džez-muzičara, sada sam bio spreman da priđem Kirku i da mu zatražim novac zbog toga što sam došao da ga slušam. Nešto nije bilo u redu.
Prešao je na tenor, duvao je neku Ellingtonovu temu, samo uz pratnju basiste.
Nemoj, odbio sam Rona kad je hteo da mi dolije još vina.
Gledao sam Gej: ona je puckala prstima i njihala glavom u ritmu. Ona je bila oslobođena nečeg što je mene pritiskivalo. Bila je još lepša. Obrazi su joj se zapalili od vina i toplog vazduha, usne napućene, pokreti opušteni, dok je maramom, nehajno privezanom oko Vrata, brisala sitne graške znoja s vrha nosa.
Video sam je kako ustaje tog jutra lenjo se protežući, kako odlazi do kuhinje i tamo otvara jednu konzervu hrane za pse, daje Benu doručak, onda odlazi do kupatila, puni kadu vodom i sipa mirišljave soli, kako se skida gola, opkorači da uđe u kadu, onda se predomisli i pođe u kuhinju, isto toliko gola, sipa kafu u poveću solju, dodaje malo brendija, vraća se u kupatilo, pušta tranzistor i sada već rešena, leže u kadu. Pena joj dolazi do brade, ona se igra praveći prstima kružiće po površini vode, otpija gutljaj brendikafe, zatvara oči i tako, poluuspavana, satima leži. Misli na poslednji razgovor sa Ronom i Sharmom, o tome kako su joj rekli da postoji neki tip, dasa možda, sa akcentom i malo ludila u koferima, koji je upravo stigao i koji bi, eto, možda njoj bio interesantan, ne bi bilo loše da ga proba, tip se razlikuje, nije mamin sin, čak ni tatin, visok je i piše drame, ne moraju svi da budu doktori i advokati, zašto ne bismo svi četvoro jedanput zajedno izašli, u neki jazz-klub možda, on izgleda da voli jazz, ako ti se ne dopada, nikom ništa, tu nema nikakvih obaveza, shvataš, hoćeš li u idući petak?

Lepa si, kažem joj.
Ona se naginje ka meni.
Molim?
Lepa si.
Hvala, kaže, i nastavi da me gleda.
Lepa si, kažem još jedanput ne bi li se nešto promenilo.
Gleda me u oči. Ne verujem da ću dugo izdržati. Ispružim ruku preko stola, dlanom okrenutim prema njoj, i držim je tako ne znajući tačno zašto to radim. Ona me udari prstom po ruci, kao razigrana i ponešena nekim nemirom meni još nepoznatim, onda spusti svoju ruku u moju i podigne je natrag onda ponovo spusti, zadrži je tako, raširivši prste široko.
Provučem svoje prste kroz njene, izmešam ih, i stegnem joj ruku.
Šta je taj čovek, taj slepi muzičar svirao tog trenutka!


Dečko sa slikarskim priborom prestao je da crta, nekoliko oznojenih glava se zanjihalo i stalo, kelnerica je zaključala bar, čaše su zastale na pola puta između stola i nečijih usta, posetioci se prilepili za svoja sedišta, erkondišn je samog sebe utišao.
BRIGHT MOMENTS, rekao je Kirk, kompozicija sa mog najnovijeg albuma.
Svirao je nosnu flautu, specijalno konstruisanu za duvanje nozdrvama, glavom nakrivljenom n» stranu, udarajući nogama o pod. Prvo je zvul? podsećao na grmljavinu i tornado, onda sf$ odmakao od mikrofona pa je melodija ličila na afrički ljubavni zov, zatim je svirao lirsku temu, otegnuto i punim zvukom i, najzad, kada su klavirista, bubnjar i basista odlučili da mu se pridruže, ušao je u bluz. Bilo je tu i plakanja i jecanja, smeha i razočaranja, erekcije i orgazma, buncanja i himni, rođenja i smrti, sve je to izlazilo iz flaute. Nešto što je John Coltrane hteo, a nije stigao da kaže. Melodija sastavljena od žudnje i nestrpljenja, SVETLI TRENUCI, snovačka fantastika, trenutak samostalnosti, slobode i utiska pustolovine.
Hvala ti, rekao mi je Ron dok smo ulazili u automobil. Nisam imao pojma da jazz može da bude ovako dobar.
Zahvaljivao mi je samo zato što nije znao. Nije imao pojma, nije mogao ni da pretpostavi ono što smo ja i stara kurva, taj predivni Roland Kirk, otkrili te večeri.
Veza između njegove muzike i nas bila je jedna mala ruka, oznojena i nemirna do kraja, usplahirena i obična, koju sam dosegao preko bezbroj okeana neizvesnosti, i čvrsto stegnuo u svojoj.
EUROPEAN ANTIQUES, JEDINA RADNJA U OKOLINI KOJA RASPOLAŽE IZBOROM OD 1.200 RAZLIČITIH MODELA VODENIH KREVETA: KINO SIZE, CALIFORNIA PRINCESS, KREVETI BLIZANCI, FRANCUSKI KREVETI, LJULJAJUĆI KREVETI, SA RAMOVIMA I BEZ RAMOVA, SA TERMOSTATIMA I BEZ TERMOSTATA, SA UGRAĐENIM SISTEMOM ZA HLAĐENJE. SA PRESVLAKAMA U SVIM BOJAMA, I SLIKAMA VAŠIH OMILJENIH ROK-PEVAČA. EUROPEAN ANTIQUES, JEDINA RADNJA U KOJOJ KREVETI MOGU DA SE PROBAJU, DA SE NOSE NA VAŠE PRIVATNO KUĆNO TESTIRANJE. PRIMAMO SVE KREDIT-KARTE, A VIKENDOM RADIMO DO 9 UVEČE...
Dođi, rekla je i otvorila vrata od male sobe na spratu.
Zar nećemo... zajedno?
To ne dolazi u obzir, odmah me presekla.
Već je bilo prošlo dva sata, Ron i Sharma su spavali u parteru.
Ja nikad u životu nisam spavao sam, pokušao sam da je prelomim.
To se onda i ne može nazvati nekim životom. Bio sam u jednoj od najglupljih situacija koje čoveku mogu da se dese, naročito u dva ujutru, sa prelepom devojkom. Zbog čega mi uopšte pokazuje tu malu sobicu sa krevetom za nekog patuljka? Zbog čega mi je malopre na kauču, u dnevnoj sobi, dok smo se ljubili, dopuštala da mi ruka šeta po njoj bez ustezanja i lažnog stida? Zbog čega se u jednom trenutku odmakla od mene i boreći se za vazduh rekla KAKO SE LJUBIŠ... BOLI GLAVA i još nešto što nisam razumeo? Zar sam ja došao u njenu kuću da bih spavao na tom krevetu, kao poslednji peder?
Mali mi je krevet, rekao sam.
Spavaj u mom krevetu, rekla je, ja ću ovde. Nije htela, to je bilo jasno. Odvela me u svoju sobu. Veliki krevet, maltene celom dužinom zida, sa lampom kojoj je mogla da se podešava visina. To za visinu znam jer ju je ona odmah podesila po nekom svom ukusu, a ja je odmah vratio u prvobitni položaj. Plakar je bio otvoren, video sam tri tone haljina i, zaista, najmanje dvadeset pari čizama u donjem delu. Laku noć, rekla je.
Nešto nije bilo u redu. Uopšte mi se nije spavalo. .Bio je to dugačak dan: upoznao sam Bena i Gej, zasnovao kosmičko bratstvo sa Rolandom Kirkom, otkrio Bolničarku mog detinjstva, pio crno vino umesto vode, držao ruku na njenoj butini dok smo prelazili Golden Gate most, pio kafu s njom na kauču, ljubili se... Nismo se tucali, to je ono što je nedostajalo. Pod bilo kojim drugim uslovima, pao bih preko kreveta kao onesvešćen i ne bih se budio do podneva sledećeg dana, subota je, treba se ulenjiti.
Ovako, kružio sam kao pas po sobi. Namerno sam lupao nogama o pod kako bi me Ron dole čuo i shvatio poruku: NIJE MI DALA RON, ŠTA SI ME UOPŠTE UPOZNAVAO S NJOM, SAD I TI TREBA DA ISPAŠTAŠ, ŠETAČU TI NAD GLAVOM ČITAVU NOČ I NEĆU TI DATI DA ZASPIŠ.
Nisam znao ni ko je ona. Podaci nisu ništa govorili.
Ja nisam ništa govorio. Ron je sve vreme ćutao. Reci joj nešto.
Kucnuo sam na vrata sobice. Sada se ona sigurno skida.
Niko nije odgovorio.
Gej?
Sto posto je ljuta. 100%. Možda već spava. Sumnjam. Ponovo sam zakucao.
Miss Gaye, rekao sam, oprostite za ono malopre. To je bila jedna čista glupost, znate. Taj predlog, da zajedno spavamo i slično. Ja vam nisam rekao, znate, ima jedna stvar koja će sve razjasniti... naime, ja sam impotentan. To je bio vic sa spavanjem zajedno i malim krevetom... to je čista laž.
Počeo sam da govorim u njenu ključaonicu kao sumanut.
Ja volim da pravim takve viceve, znate. Kao, navodno, ja sam muškarčina... kao stalo mi je do žena i ostalo. I moj ujak je bio impotentan. To sam dobio od njega... vreme zaraza, znate. U to doba nije postojao penicilin. Zarazio me svojom impotencijom i posle otišao u Kanadu. Nisam stigao da ga tužim sudu. Vi me shvatate, zar ne?
Čuo sam smeh na kraju hodnika. Ona je bila u kupatilu, vrata su bila otvorena. To meni, konju, nije ni moglo da padne na pamet.
I ja sam počeo da se smejem. Krenuo sam ka kupatilu.
Znaš, hteo sam nešto da ti kažem... Ja ti, zapravo, ništa i nisam rekao. Ti i sama znaš da si lepa, šta bih ja kog vraga morao na to da te podsećam?
Hteo sam da ti kažem nešto drugo...
Ušao sam u kupatilo jer su vrata bila otvorena.
Stajala je pred ogledalom i skidala šminku. Hteo sam da ti kažem da mi je stalo do tebe... i da bih voleo da te upoznam.
Želeo sam da joj kažem nešto jednostavno. Da ne serem, da ne uvlačim Sartra — jazz — Gelderoda — vino — Kjerkegora — cigarete — Marijanu moje mladosti — svršavanje — Prusta — Velikog Mona... u svet jednostavnosti, u naš zreo razgovor u kupatilu, dok ona skida šminku, a ja gledam na drugu stranu.
I ja bih, rekla je. I ja bih želela da tebe upoznam.
Čuo sam tresak 1.500 gromada stenja kako mi padaju sa srca na neko tlo laži i komplikovanih odnosa.
Laku noć Gej, rekao sam joj i zatvorio vrata. Skinuo sam se za dve sekunde i strovalio na krevet.
Na početku sam pomislio da je to od vina. Kasnije, kad sam pipnuo rukom ispod sebe, shvatio sam da ne haluciniram: to je bio vodeni krevet koji se bukvalno izmicao poda mnom, koji se talasao i pravio nekakva nerazumljiva udubljenja, reagovao na svaki pokret tela, odbacivao me naviše kad sam hteo da ga umirim. Počeo sam da se smejem kao idiot. Sigurno me je čula u kupatilu. Upalio sam svetlo i pažljivo pregledao taj krevet, smejući se do suza i natrag. Sve je bilo u redu. Znao sam da ću uskoro zaspati na tom krevetu, bez obzira kakav je i od čega je, znao sam, više od svega, da ću zaspati misleći na nju.
ZDRAVO, JA SAM LOLA. OVO JE SAMO MOJ GLAS, NA ŽALOST. UKOLIKO ŽELITE DA ME VIDITE, DOĐITE U DIONISIJEV KLUB ZA MASAŽU. SVAKI DEO TELA ĆU VAM JA LIČNO IZMASIRATI I PRIHVATITI VAŠE PREDLOGE S A PROFESIONALNOM DISKRECIJOM. ZDRAVO, JA SAM HELEN...
Ron se osećao izuzetno loše ujutru i insistirao je da krenemo natrag. Nije bio navikao na toliko vina i toliko jazza.
U redu, rekao sam. Krećemo čim popijemo kafu.
Gej je obukla beli džemper i pustila kosu da joj pada niz leđa.
Ti ne moraš da ideš, zabacila je kosu unazad. Odbaciću te ja u nedelju, ako hoćeš.
Ujutru je sve bilo drukčije. Mislio sam na novi tekst, obaveze prema studentima, neki neophodni mir, običan krevet kod M-L na kojem nikad nije rekla NE.
Ostani, rekao mi je Ron, mada imam utisak da se vas dvoje nikada nećete spojiti.
On je neki put znao i da sere.
Ostavio sam Gej i njenu kuću na brdu uz malo zdravo, čak i ne gledajući je. Ben nije bio tu u tom trenutku. Imao je neku džukelu s druge strane brda, to sam kasnije saznao.
Opet su se Ron i Gej srdačno oprostili na rastanku uz neki nesigurni dogovor da se uskoro opet vidimo, opet ju je Sharma poljubila u obraz, zagrlivši je oko struka. Mahnuo sam joj iz automobila.
Bila je lepša nego ikad. Možda još više. Negde na pola puta. Na pola puta ini se digla patka.
Onda sam počeo da razmišljam kakvu sam grešku napravio. Mogli smo da razgovaramo ceo dan, da odemo negde na izlet, možda, da razapnemo šator na tom njenom vodenom krevetu i tamo kampujemo. Mogli smo... Sve. više i više sličnih slika mi je padalo na pamet, sve izvanredne ideje, ali nisam ni prstom mrdnuo da ostvarim bar jednu od njih.
Ona je to želela, inače me ne bi pozvala da ostanem s njom, ne bi mi nudila šansu da se bolje upoznamo. Hteo sam da je kaznim.
Baš mi je odvratna ova Gej, rekao sam u kolima.
Ron i Sharma su bili zapanjeni.
Mi smo bili ubeđeni da ćeš ti odmah da se zaljubiš u nju.
Ja? rekao sam. Koliko je to daleko od mene! Iste noći.
Iste noći, nakon što sam celo posle podne proveo dremajući, napisao sam joj jedno dugačko pismo.
Četrdeset stranica. Popio sam usput puno piva, to znam po konzervama koje sam ujutru zatekao na podu.

Sledećih dana.
Sledećih dana sam puštao Rona da mi on prvo nešto kaže o njoj.
Ćutao je kao smrt i jedino je pominjao, čak pred studentima, tog Rolanda Kirka, mađioničara iz Terra Incognita, kako ga je nazivao. Došao je jedne večeri da razgovaramo o nadrealistima jer je iduće nedelje trebalo da održi predavanje iz te teme. Nije znao koje godine je napisan prvi Manifest. Pričao sam nešto o Nervalu, Bretonu i našem Matiću. Slušao je pažljivo. On je bio jedan od onih ljudi koji, ako postave neko pitanje, izuzetno pazljivo slušaju odgovor.
Ko je ta Gej? upitao sam ga na kraju.
Gave? naglo se uozbiljio. Otkud ti ona sad pada na pamet?
Rekao sam mu da mi je sve vreme bila u pameti, tako da o nekom padanju nema ni govora. Pokazao sam mu pismo. Pomislio je da sam lud kad je video 40 kucanih stranica.
Kad si to napisao? upitao je.
ONE noći.
Čitao je pažljivo, s vremena na vreme udarajući rukom po papiru od oduševljenja, mršteći se kod ozbiljnijih mesta, zatvarajući oči kad bi naišao na neki izliv moje skrivene kurvinske nežnosti.
Ovo je sjajno, rekao je ustajući. Ovo je stvarno sjajno. Hoćeš li da joj pošaljemo?
Nisam razumeo zašto je rekao MI.
Poslaću joj ukoliko ti smatraš da joj to ne bi naškodilo.
Ujutru smo fotokopirali celo pismo i poslali joj original iz glavne kancelarije kako bismo izbegli plaćanje poštarine. Nisam napisao svoju adresu na koverti. Samo potpis M., koji je mogao da se odnosi i na nekog Morisa ili Miguela iz te nedavne Španije. Ušao sam skroz u tekst tih dana i nisam nigde izlazio. Bio sam kod M-L samo jedanput, ona je već bila duboko zabrazdila u methedrinalnu biohemiju.
PRIMETIĆEŠ DA U AMERICI IMA SVE VIŠE I VIŠE SIJAMSKIH BLIZANACA, SAMO ZATO ŠTO SU NAUČNICI UTVRDILI DA SU SIJAMSKI BLIZANCI NAJEKONOMIČNIJA BIOLOŠKA KOMBINACIJA...
Nedelju dana posle pisma.
Nije se ništa dogodilo. Ron je očekivao da se ona javi, ali on, na moje nagovaranje, nije hteo nju da pozove. Imao sam već gotov prvi čin drame, radio sam noću, dopuštao studentima da dolaze kod mene umesto redovnih konsultacija na univerzitetu. Kupio sam Kirkov dupli album BRIGHT MOMENTS i preslušavao ga desetak puta dnevno. Kupao sam se u bazenu i razgovarao srdačno sa prvim susedima. Kupio sam gramofon i potpuno namestio stan.
Sharma me jedanput vodila na večeru dok je Ron bio u pose ti kod svog oca. Pričali smo o svemu, ali ona nije pominjala Gej.
Šta radi ona tvoja drugarica? upitao sam, Gaye? rekla je, ona je u Los Angelesu, otac joj je u bolnici. Razgovarale smo telefonom pre neki dan, pozdravila te. Hoćeš li neki dezert? E, jebi ga. Ja znam kad da pošaljem pismo. Koliko ostaje? upitao sam.
Nemam pojma. Dok matorom ne bude bolje. Koja joj je adresa tamo? Možda ću ići ovih dana u L. A
Izvadila je malu zelenu beležnicu i iz nje počela da mi diktira adresu gospodina oca male Gej u koju sam se polako i beznadežno zaljubljivao. Daj neki dezert, rekao sam.
SIN PREDSEDNIKA FORDA JE NEDAVNO IZJAVIO NOVINARIMA DA JE UŽIVAO MARIHUANU I DA ON U TOME NE VIDI NIŠTA LOŠE — NA PRIJEMU KOJI JE PRIREĐEN ZA POPULARNE GLUMCE I ROK-ZVEZDE, GEORGE HARRISON JE IZAZVAO BURU SMEHA IZJAVLJUJUĆI, DOK JE FORD ULAZIO U SVEČANU SALU ZA VEČERU: OSEĆAM NEKE SJAJNE VIBRACIJE... SJAJNE VIBRACIJE...
Volim te, kažem joj.
Sedimo na pesku Stinson plaže. Duva neki grozan vetar. Talasi iz Pacifika udaraju o stenje između naših rečenica. Imamo jakne zakopčane do grla, naočare radi peska koji iznenada poleti i zalepi se za oči, cipele kojima je svejedno da li će ili neće da propadnu u pesak.
Volim te, jebi ga. Šta drugo da kažem?
Došla je po mene čim se vratila i pročitala pismo. U nekoj kožnoj jakni, sa naočarima, sa čizmama, pismom u tašni. Nisam znao šta da kažem. Isuviše dugo sam pisao, istrošio sam sve nepotrebne reči.
Zagrlim je i ćutim. Ukočim se tako.
Šta si rekao? pita.
Volim te. Ne znam kako se to kaže na kalifornijskom.
Ne znaš ti kako se to kaže pred okeanom. Odjuri do vode. Sačeka da talas završi svoj put na pesku i onda se zatrči ka sledećem talasu. Kada se talas približi, ona se okrene ka obali i počne da trči što brže može, vičući VOOOOOOLIM TEEEEE! Talas je nikad ne stigne.
Izvadila je flašu vina iz automobila i gledam je kako se muči dok je otvara. Puštam je da na kraju gume čep u flašu, iznervirana, ljuteći se na fabriku vina umesto na mene. Popijemo tu flašu. Za deset minuta. Nikad u životu nisam bio pijan kao tada.
Za deset minuta.
Vozili smo kola po pesku, stajući kod svakog zamišljenog semafora.
Hoću da proverim nešto, rekla mi je kad smo stigli kod nje. Popeću se gore, ostaviću otvorena vrata od kupatila, a ti nastavi da govoriš u ključaonicu od male sobe.
Pristajao sam na sve, ne zbog sebe, već radi nje. Pustio sam je da ode gore i onda sam se popeo. Otišao sam do sobice i rekao Zdravo Gej.
Nije bilo odgovora.
Slušaj, rekao sam, nema smisla da se više ovako igramo. Ti si mala devojčica i ti to vrlo dobro znaš.
Sve te tvoje priče oko toga da želiš da provedeš noć sa mnom i ostalo, sve su to sitni vicevi. Priznaj to sebi i onda ćemo svi biti srećni. Pošao sam ka kupatilu.
Hteo sam nešto drugo da ti kažem... ne znam da li ima smisla... Ja sam, naime, zaljubljen kao neki idiot. To je neka devojka koju ti ne poznaješ. Neka što živi sama na brdu... neka devojčica bez imena.
Ušao sam u kupatilo. Svetloplavi peškir na podu, njene čizme i pantalone, pored. Miris ulja za kupanje. Ogledalo i na brzinu ispisana reč DOBRODOŠAO, krejonom, valjda. Njena stopala na podu i noge, naviše, celo telo, glava, njen pogled i oči, odmah iza pogleda. Voda koja teče u kadu, miris vode i zvuk. Moja ruka na bravi. Že na ispred mene.
Pogledala me ravno u oči, bez izraza, trenutak odluke, video sam iz njenog pogleda da je potpuno gola.
Donesi vino, rekla je.
Koje vino?
Iz frižidera.
Sjurio sam se niz stepenice, ka frižideru, skidajući deo po deo moje nezgrapne odeće. S cipelama sam imao još najviše problema. Bile su tu neke pertle, pantalone koje sam prvo hteo da skinem, nepotrebne gaćice. U frižideru je bilo pet flaša vina i sve su, kao za inat, bile različite vrste. Koje vino?
Bilo koje.
Otvorio sam flašu polako. Sad više nisam imao gde da žurim. Uzeo sam dve čaše iz plakara i zapalio cigaretu. Pošao sam ka gramofonu i onda odustao.
Čuo sam tuš.
Pružio sam joj čašu.
Sipaj, rekla je.
Ona se tuširala, a ja, kao i uvek. nisam imao pojma šta da radim. Osečao som se malo glupo dok sam joj sipao vino ispod tuša jer nisam znao da li pije čisto ili bevandu. Ali onda, kako se kaže bevanda na engleskom? Vino s tušem?
Ti nećeš? pitala je.
Kako neću?
Ušao sam ispod tuša.
Držao sam čašu u ruci. Drugom rukom sam je zagrlio. Kucnuli smo se i onda sam je približio sebi.
Bila je niža od mene, imala je grudi koje smo ja i moji vršnjaci obilato sanjali u pubertetu. Pio sam vino ispod tuša. Pa šta? Jedino sam promenio mesto. Plašio sam se samo da Ben ne dođe gore i prolaje svoj put kroz vrata od kupatila:
Ništa od toga.
Podigao sam joj desnu nogu. Levom rukom. U desnoj sam još držao čašu. Ona je držala čašu u levoj.
Ispružila je tu ruku do kraja. Gledao sam u čašu da je ne ispusti. Pomerila je glavu nadesno. Zatvorila je oči. Nikad. Počela je nešto da šapuće što nikad nisam razumeo. Drugu ruku je stavila između sebe i pločica. Tako se odupirala, činilo mi se.
Hteo sam da joj kažem nešto, ali to je iziskivalo isuviše vremena. Ljubio sam je nekim polugorkim ukusom vode iz tuša. SVE je bilo mokro. Nisam imao utisak da išta perem sa sebe. Spustila je desnu nogu na ivicu kade. Promenili smo položaj. Nešto je opet šaputala.
Gledao sam da ne ispusti čašu.
Pazi sad. rekla je.
Zanjihala se levo, pa desno, pa levo. Pa desno. Pazi sad, rekla je..
Počela je da se trlja uz mene, i gore i dote, i obrnuto. Sada mi je ruku s čašom obavila oko vrata.
Kao lift. Gore, dole.
Pazi sad. ponovo je rekla. Pazi saaaad...
Čašu mi je priljubila uz leda, ubada me njom. Vino se razliva po kadi. Ona me udara kao struja.
Isuviše je lepa da bi sve to bila istina. Razvlači usta u paralelogram dok svršava.
Ne, kaže.

Čudno. Njoj dok je najlepše, uopšte nije lepo. Ili se to, možda, zove NE. Strah pred onim najlepšim.
Dugo tako stoji uz mene, s rukom oko mog vrata, šapućući nešto ispod tuša. Kada se odlepi od mene, ostaje tako, kao ukočena, klonule glave, dišući, ljubim je ponovo. Opet mi prilazi, ali ovog puta mnogo sporije. Imam utisak da spava. Kao da ne želi da je budim. Onda mi zarije nokte u vrat, dok se budi, dok prilazi sve bliže i bliže. Sada smo već izašli ispod tuša, na podu smo. Nije mogla da mi priđe bliže. Kao da sam bio u njoj celoj.
Nikad mi niko više neće prići tako blizu. Sledeći put sam joj sipao vino u dnevnoj sobi, dok smo ležali na kauču, čvrsto zagrljeni. Ustala je da pusti ploču. Tek sada sam je zaista prvi put video.
Kosa joj je padala niz leđa, ruke skroz raširene, kolena joj puckaju dok se saginje. Dobila je neke narandžaste kolutove oko očiju, ili u očima. ne sećam se više, nešto čime me posmatrala. Ima divne grudi, idu na stranu, razilaze se. Rukom namesti kosu dok pusta ploču. Ben je zalajao, ko zna zašto.
Mogao sam da je posmatram koliko god sam to hteo.
Posmatrao sam je što sam duže mogao.
Kirk je svirao BRIGHT MOMENTS, svetle trenutke, ja sam držao njenu oznojenu ruku. I to je prošlo. Niko ništa više nije svirao. Gramofon je bio tek mala sprava, plastično zadovoljstvo. Razgrnuo sam zavese na prozorima: sada sam tek mogao da vidim San Anselmo.
Šta gledaš? pita.
Gledam sneg, kažem. Pada sneg.
Pada — šta?
Sneg. Čini mi se da pada sneg.
Došla je i stala pored mene. Napolju je bio jesenji sumrak: sunce koje sebi namešta krevet pred spavanje, sumaglica od okeana, pozu telo lišće ispred kuće.
Da, sneg, kaže. Nikad još nije ovako padao. Znaš, ljudi iz ovog kraja će biti zapanjeni. Sneg u San Anselmu!
Ja sam stvarno verovao da pada sneg. Mislim da je i ona meni poverovala.
Sneg u San Anselmu, počela je da se smeje.
TAKO DA JE NA SINOĆNOM SASTANKU DR WILLIAM MACGUINNESS IZJAVIO DA SU POSLEDICE OZRAČENOSTI OD TV-MEDIJA MNOGO DALEKOSEŽNIJE OD EKSPLOZIJE NEUTRONSKE BOMBE. ON JE POKAZAO I JEDAN PRIMER, DVANAESTOGODIŠNJEG DEČAKA BILLA HANSLEYA, KOJI JE ODLUČIO DA POSTANE BIGBIRD IZ POZNATE TV-SERIJE »SESAME STREET« I, SVAKAKO, NASTAVI SVOJ ŽIVOT PREMA OBIČAJIMA VELIKIH PTICA. ON JE PRE NEKI DAN, PREMA TVRĐENJU NOVINARA IZ LOKALNIH NOVINA DAILY DEMOCRAT, SNEO JAJE IZ KOJEG SE KASNIJE IZLEGAO PRAVI PRAVCATI NOJ. OVO JE SAMO JEDAN OD PRIMERA...
Novembar se dovukao.
Mislim da je to čisto zavaravanje, zezanje s publikom, rekao je Ron.
Ja ne mislim tako, bio sam uporan. Razgovarali smo o tekstu koji sam tih dana završio i prijavio za izvođenje u januaru. Drama se zvala SQUASH, naziv teniske igre u kojoj postoji samo jedan igrač. Imao sam pet scena, od kojih je četvrta, po mnogima najbolja i najznačajnija, trebalo da se odigra u pauzi. U pauzi, dok je publika bila napolju, van sale. Ron mi je to zamerao.
Ne postoji razlog da se nešto igra dok publika nije prisutna. Samim tim, nemaš razloga za pisanje te i takve scene, rekao je prilično odlučno.
Mene interesuje njihova svest, odgovorio sam. Ne mislim da varam publiku, samo ih puštam da propuste nešto, da se vrate na nastavak komada i shvate da su nešto propustili. Zanima me njihova sposobnost adaptacije na nešto novo, formiranje te propuštene karike u njihovoj svesti. Naterati ih da misle dok su zavaljeni u udobnim foteljama. To nije zezanje s njima. Mislim da ti, lično, mnogo gubiš što ne dopuštaš publici da vidi tu scenu. To ti je glavna dramska radnja, Ron je bio još uporniji.
Tačno je, rekao sam. Radi te scene sam i pisao tekst.
Onda si u.pravu, zaključio je. Tebe zapravo ne interesuje dete, već onih devet meseci, taj put do deteta.
Novembar je pretio nekom kišom, onda se dugo premišljao, najzad odustao. Danima već nije bilo sunca. Imao sam puno obaveza na univerzitetu. Gej je pakovala stvari i spremala se đa pređe kod mene... TAKO DA MOŽEMO STALNO DA BUDEMO ZAJEDNO... Vikendom ćemo ići kod nje, đa obiđemo kuću, tamo je ipak lepše. U to sam sumnjao jer mi se dvanaest sati dnevno činilo mizernim i kratkim vremenom da bih postigao sve ono što sam naumio.
U nedelju uveče se javio Ted, profesor kojem sam bio asistent na univerzitetu.
Razgovarao sam danas u podne s Ferlinghettijem.
Dao mi je kućni broj telefona i očekuje da mu se javiš.
Sjajno, rekao sam. Kakva je bila predstava? On je tog dana gledao SAN FRANCISCO MIME TROUPE, u jednom gradskom parku. Nije bilo loše. Imali su dobru publiku.
Obećao sam mu kopiju tek završene drame i pozvao ga na pivo.
Njemu je na večeru dolazio neki Hearb Meadow, producent iz Los Angelesa, stari školski drug, pa mi je predložio da dođem kod njega na pivo i upoznam tog tipa.
Krajnje je vreme da počneš da se prostituišeš po Holivudu, nasmejao se. Ovde si već tri meseca.
Pristao sam.
Samo što sam spustio slušalicu, javio se John. Hoćeš da ideš u saunu? pitao je.
Gde? S kim? Kad?
Večeras, rekao je. Pola milje odavde. Trinka, ja, Buff i Lynn.
Buff je bio Kanađanin iz Torontoa. scenski dizajner. Bio je došao na mesec dana, samo da napravi scenografiju za NA DNU, potpisao ugovor na godinu dana i počeo da se intenzivno druži s nama.
Lynn je bila njegova devojka, već 150 godina, kako je sama govorila, jer njemu, izgleda, nije padalo na pamet da se ženi. Bili su sušta suprotnost: ona plava i sva prozirna, nežna i bolešljivog izgleda, on — jak tip od trideset godina, s crnom grguravom kosom, divljim brkovima, snažnih ruku i nogu. Gegao se dok je hodao. Lynn je radila kao kelnerica u obližnjem D.O. MILL’S baru, vraćala se kući posle ponoći i šila. Kasnije je to prodavala nekom butiku na Drugoj ulici. Ona je u kuću unosila više novca nego što je Buff mogao da potroši.
Ne znam, rekao sam Johnu, već sam se dogovorio s Tedom.
O, zapuši svoje lice, reče on. Tamo ćeš da se dosaduješ kao idiot. Treba da se dogovorimo šta ćemo za Halloween.
Šta ćemo... za šta?
Halloween žur. Biće oko 200 ljudi.
Nisam imao pojma o čemu govori. Ta sauna mi se učinila privlačnijom od sedenja kod profesora u društvu nekog holivudskog polipa.
Gde su Buff i Lynn? upitao sam.
Idem po njih, onda svraćam po tebe. I obuci čiste gaće, nemoj da me sramotiš pred svetom. Pozvao sam Teda i odložio sastanak. Pozvao sam Gej telefonom, tek da bih je onemogućio da ona pozove mene i ne nade me kod kuće. Dolazim prekosutra, rekla je. Kao što smo se dogovorili.
Tek tada sam shvatio da će ona stvarno da dođe, da će biti tu sve vreme, od jutra do mraka, stalno zajedno. Shvatio sam da od zezanja više neće biti ništa: imam još dva dana. Obrijao sam se, ispolivao nekim mirisom i opet jurnuo na telefon.
Javila se M-L.
Hočeš da se uvalimo u neku saunu večeras? upitao sam ležerno.
Hoću, rekla je.
Dođi odmah kod mene.
Buff je držao oko prsta krug od plastike kojim se pričvršćuju konzerve s pivom, u pakovanjima od po šest. Gegao se i dok je hodao po stanu. Zdravo, rekao sam.
Hajdemo, unezverio se John.
Sačekaj malo, još neko ide s nama.
Lynn je rekla da su mi presvlake na kauču slatke.
Trinka je sisala prst, oslonivši se laktom na ulazna vrata. Buff je odgegao do automobila i doneo još piva. Popili smo ga iz nekoliko gutljaja.
Sparno je napolju. Oblačno i sparno. Halloween je, nastavio je John naš telefonski razgovor, stari običaj da se ljudi maskiraju, plaše jedan drugog, rasterujući duhove. To je obično najbolji žur u godini, nešto kao bal pod maskama.
Odakle meni kostim? upitao sam.
Ja imam ključ od podruma s kostimima na univerzitetu, rekao je Buff. Prerušiču te u Petra Pana.
Stvarno su slatke presvlake, Lynn je bila uporna.

Daj još jedno pivo, rekla je Trinka.
John je izašao. Vratio se s pivom i M-L, nešto su srdačno pričali. Upoznali su se svi u sobi. Koliko ima tog piva u kolima? upitao sam. Dosta, Buff je namignuo i nastavio da razgleda policu sa pločama.
On je promenio moj život, nastavio je vadeći jedan album Jimija Hendrixa. Zagledao se u fotografiju na koricama.
Prvi put sam došao u San Francisco 1969... dobio sam bio neki posao za City koledž, preko leta, tri meseca... Onda sam video njega... tad je još Fillmore West radio... bio sam pravo malo seljače iz Kanade, provincijalac... pejzaaano, pokušao je da izgovori nešto što bi ličilo na italijanski izraz za seljaka. Promenio je moja shvatanja iz korena... Mnogo je bio DALEKO. Još je on, nakon smrti, negde u 1980-tim. Još ga ljudi otkrivaju... ni dandanas, niko ne može da svira kao on... taj Robin Trower, taj mali govnar, on ne zna čestito ni da drži gitaru... DALEKO je Hendrix, stvarno...
Ozbiljno misliš? M-L ga je pažljivo slušala. Buff nije ništa odgovorio.
Saune su pripadale nekom velikom kompleksu apartmana. Postojale su dve odvojene prostorije, jedna pored druge. Na vratima je pisalo GENTS i LADS, stavljajući nam do znanja da je jedna za muškarce, a druga za žene. Ušli smo svi u jednu.
Peć je bila na struju, izričito je zabranjeno prelivanje peći vodom, pisalo je na zidu, iznad» Postojale su male klupe sa svake strane, osam ljudi je bio maksimum u jednoj prostoriji. Skinuli smo se u prednjem delu. Ostali smo u gaćicama dok su devojke zadržale i grudnjake. Buff je uneo sav kontigent piva. Osamnaest konzervi? John je podesio temperaturu.
Do kraja, rekao je.
Trebalo je malo vremena da se peć ugreje. Neko se služio peći pre nas. Buff je pokušao da zatvori ulazna vrata kako nas niko ne bi uznemiravao, onda je odustao, otišao do svojih pantalona i odande izvukao plastičnu kesu. Seo je pored M-L.
Šta imaš? upitala ga je.
Travu, rekao je. Kolumbijsku.
Može da ude neki zalutali biciklista, reče John misleći na policajca s motociklom.
Buff je raširio ruke.
Imamo dovoljno i za njega, rekao je.
Počelo je da se greje. Još je bilo daleko od one nepodnošljive temperature, još je bilo daleko od toga da znoj počne da nam probija kroz pore. Ali.
Počelo je da greje. Pili smo pivo u tišini. Trinka je sedela prekoputa mene, raširenih nogu u malim zategnutim crnim gaćicama. Bila je izuzetno mršava.
Možda još više. Buff je dodao jednu cigaretu M-L.
Nemoj još da je pališ, rekao je.
Nastavio je da uvija marihuanu u male bele papiriće. Spretno.
Ovo nije pivo, kaže Lynn, ovo je voda. Kod vas u Evropi je pivo deset puta bolje, okrenula se meni.
Jače je, rekao sam. Ima više alkohola, valjda. Ovde zakon ne dozvoljava da pivo ima više od 3,2% alkohola, reče John. Ovde zakon ne dozvoljava da muškarac ima odnose sa ženom više od 3,2 puta nedeljno. Ovde zakon ne dozvoljava da ga neki mafijaš izbegne i zajebe više od 3.2 puta godišnje.
Cigareta je stigla do mene. Pokušao sam da povučem što sam više mogao.
Dodao sam Johnu.
Pivo, rekao je Buff.
Ustao sam i podelio svakom po konzervu. Pivo, rekao je Buff, pivo se najbolje vezuje. Kao malter s ciglom. Teorija o vezama. Vezivanje u stomaku i u glavi.
Zapalio je drugu cigaretu dok je prva još kružila. Povukao sam drugi put i zadržao dim u plućima. Neko je bacio praznu konzervu na pod. Jebi se, rekao je Buff sijalici, ustao je i odvrnuo je.
Sve je odjedanput postalo drukčije. Čulo se disanje, zvuk piva koje klizi niz grlo, zvuk grla, žar od cigarete je svetlucao kao pijani svitac, krećući se levo-desno, od ruke do ruke.
I odjedanput je bilo toplo.
Usta su počela da mi se suše, grlo i pluća, ispijao sam pivo u dugačkim gutljajima, nije vredelo. I onda je znoj počeo da probija. Čudno, u početku, prvo na butinama i na grudima, onda na leđima, najzad sam osetio da mi je cela glava, celo teme obliveno znojem, Cigareta je još uvek kružila, sada je to već bila treća, četvrta, možda, nisam mogao više da pušim, usta su mi bila skroz suva. Oči su mi se navikle na mrak, video sam svako lice jasno, svaki pokret, svako zabacivanje glave unazad prilikom ispijanja konzerve. I čuo se. Kunem se, čuo se zvuk koji su pravile kapi znoja padajući na drveni pod.
Onda me odjedanput nešto udarilo.
Neko mi je stegao glavu obema rukama, vukući me ka drvenom zidu, ne dopuštajući mi da se pomaknem, kažem nešto. Neko drugi je počeo da me vuče ka centru zemlje. Bio sam težak i lak, istovremeno.
Počeo sam da se smejem. Lynn mi je odgovorila.
Uspostavio sam s njom vezu, to je važno. Smejali smo se naizmenično, onda je Buff rekao
Pejzaaano
i nastavili smo svi troje da se smejemo. Popio sam još piva. Znoj je curio niz naše telo, imali smo jedno telo, zajedničko, iz kojeg smo cedili i poslednju kap tečnosti. Zajednički znoj. Sranje, maltene u isti glas rekoše M-L i Buff. Ustali su i skinuli se goli. I mi smo ustali, bez reči, i poskidali se. Lynn se oslonila rukom o moje rame dok je skidala gaćice.
Učinilo mi se da ima' izuzetno tešku ruku. Seli smo ponovo, izbegavajući da se dodirujemo znojavim telima..Ja sam imao utisak, a možda i svi mi, da bih poludeo da je neko počeo da me dodiruje znojavom rukom po znojavom telu. Nadraženost, ona fizička, do maksimuma.
Nekad je postojao Izguljeni Raj, počela je M-L.
Da, reče Buff. Svekolika civilizacija starih Azteca, od prvog do poslednjeg, svi su prošli kroz trepanažu... Svi su morali to da urade jer kad su došli na ovu zemlju, gravitacija nije bila u redu. Morali su da izvrše dekompresije, da bi ostali u vezi sa centralnim morfogenetskim...
Psi-plazmom, rekla je M-L.
...poljem, nastavio je. Poljem koje su ostavili iza sebe. Ja mogu da osetim sve vas kako crpite čistu energiju iz tog polja. Postoji ukus prave toplote ovde.
Pili smo pivo u tišini. Video sam jednog radnika iz fabrike piva, u plavom kombinezonu, kako rukama zaklanja oči i gleda prema suncu. Imao sam druga, nastavio je Buff, iz Alberte, koji je na kraju završio u Nepalu. Hteo je da mu otvore treće oko. Da li ste ikad videli trepan?
Trefin, ispravila ga je M-L koja očigledno nije znala francuski.
Da, trefin... postoje mužjaci i ženke. Trefin s muškim završetkom ima zub na vrhu. Pustiti duh da izađe iz rupe, to je bila grčka verzija toga. Stari Grci... Taj moj drug, otvarali su ga na temenu, okrećući trefin levo-desno, gore-dole, hteli su da mu izjednače pritisak. Kažu da je za neko vreme, vrlo kratko, uspeo da uspostavi kontakt sa starim Maya mudracima.
Šta vidiš? pitali su ga.
Ne znam, odgovorio je... sad upravo prolaze kroz mene, ćuteći. Sve što je saznao, zadržao je za sebe.
Probili su mu opnu... tip koji mu je to radio nije znao da upotrebljava mužjaka pravilno... rekao je na kraju, taj moj drug, pre nego Što mu se pritisak skroz izjednačio, rekao je ISUVIŠE SVETLA IMA OVDE... ISUVIŠE SVETLA.
Trinka je opkoračila Johna i sela na njega. Sedeli su tako, ne pomerajući se.
Jednoga dana, počela je M-L, jednoga dana ćemo svi proći kroz to. Otvoriti sve kanale za komunikaciju. Očistiti se.
Jednoga dana su svi oni PROŠLI kroz to, rekao je Buff. To je bila jedina prava civilizacija. Ovo je veštački nastavak, usporena agonija.
Ne, reče Lynn, muka mi je.
Mi prolazimo kroz druge stvari. Uskoro ćemo uspeti da automatizujemo sve naše duhovne aktivnosti. Shvataš, rekao je Buff iako se nikome nije posebno obraćao, uskoro će sve naše misli biti u stanju da objave svoju boju, težinu, valentnost. Tehnika mišljenja koja će moći da pokrije sve, sve senzorne mreže... Muka mi je, rekla je Lynn.
Isuviše neotkrivenog svetla, reče M-L, isuviše neotkrivenog svetla koje leži negde, sabijeno u duhovne kovčege. Razbiti katance i zaslepiti čovečanstvo milionima megaluksa. Onda bi i neki slepac mogao da razvije negativ iz svoje kamere, samo razmišljajući.
Misao kao čista energija... duhovni perpetum mobile.
AAAAAAAHHHH, reče Lynn i poče da povraća po podu.
Interplanetami prinčevi, reče Buff. Interplanetarni prinčevi? reče M-L. Odakle ti to?
Palo mi je na pamet, nastavi on. Kao ljudi koji stoje u nekoj zemlji bez granica, obasjani tonama svetlosti i onda... snagom misli uspevaju da zaustave ratove, vode ljubav, rešavaju ekonomske probleme. Bez posrednika. UUUUHHH, Lynn je povraćala svuda oko nas. Ne moraš da pretvaraš svoja osećanja u reči, Buff je pogledao ka njoj.
John i Trinka se nisu pomicali: ona je sedela na njemu, okrenuta stomakom, zagrlivši ga oko vrata.
Nisam video njegovu glavu. Kako je izgledala njegova glava?
OOOOOOH, reče Lynn boreći se za vazduh. Praviš nepotrebnu buku, reče joj Buff. Ništa ti nije.
Izleteo sam napolje čim sam osetio težak miris. Stao sam pored tuša, onda odvrnuo slavinu i stao ispod. Čekići od hladne vode su me udarali po slepoočnicama.
Tako sam stajao nekoliko godina.

Video sam sebe sa nekom iglom u ruci, kako je zabadam duboko u venu, kako je puštam da sama sebi napravi put kroz tu venu, kako pritiskam na špric, ispuštam neku tečnost koja se odmah meša sa krvlju i cirkuliše. Zatvoreno kolo. Video sam Jimija Hendrixa kako povraća u snu, u svom stanu u Londonu, potpuno sam i DALEKO od svih. Video sam ga kako se guši u snu, bestelesan, bez svesti, bez mogućnosti da se ikad probudi. Video sam sve jasno Stanley Kubrick
kao kod Stanleya Kubricka koji me u svim filmovima bombardovao kristalno jasnim slikama, neshvatljivo čistim fotografijama — bio sam kamera koja je slikala scene iz nekog njegovog-mog filma Linda McCartney koja tapše Hendrixa po ramenu na snimanju ELECTRIC LADYLAND, a on joj, čim se ona izmakne, kaže BELO KOPILE, a ona nastavlja da fotografiše ljude iz studija tatinom EASTMAN kamerom i EASTMAN KODAK kolor-filmom i
i Lenny Brice i Janis Joplin i Jim Morrison i Billie Holiday i Charlie Parker i John Coltrane i Dylan Thomas i Jack Kerouac i Neal Cassady i Albert Ayler i
SVI su umirali u jednoj sobi, beloj, sa pravilno raspoređenim krevetima, tako da svako svakog može da gleda u lice, sa malim iglicama zabodenim u vene, sa flašom SOUTHERN COMFORTA u drugoj ruci.
Nije tu bilo nikakvog svetla, male lampice na zidu sa crvenim sijalicama, kao one iz Keystone Korner kluba. I to poslednje svetlo je utrnulo kada je neka bolničarka, mislim da je to bila Gej iz mog detinjstva, okrenula prekidač poželevši svima laku noć. Onda je zavladao mrak i soba više nije bila bela. Gledali su jedno drugom u lice, u mraku, jer je, eto, upravnik bolnice vrlo dobro znao da mu u ovoj sobi nisu potrebna ogledala. Zaspali su tek kad su shvatili da bolničarka više nikad neće doći u njihovu sobu.
Trinka se oblačila pored mene.
Zaustavio sam tuš i onda su svi izašli. Buff je završavao konzervu piva i glasno podrigivao. Lynn je izgledala dosta dobro. Kao da je osećala neku krivicu, okrenula se meni i rekla Izvini.
Sve je pitanje koncentracije, rekao je John u kolima. Čovek može da doživi orgazam, a da se uopšte ne pomeri. Nijedan mišić.
Nemoj na to da me podsećaš, reče Trinka. MNOGO je lepo bilo.
Otišli smo u neki bar na Russell bulevaru. U uglu su bile mašine za zabavu. Ubacio sam novčić u jednu od njih i počeo da igram. SKY ROCKET, tako se zvala, mislim. Onda mi je Lynn prišla i stavila ruku na rame Moraš da ostaneš u grupi. Ne možeš da izigravaš nomada.
U grupi sam, rekao sam.
Da, ali nisi s nama. Vi Evropljani uvek insistirate na tome da ste individualci.
Greška, rekao sam. Ti si mi vrlo draga. I Buff. Upravo si pogodio avion, rekla je pokazujući na mašinu.
Nisam ni primetio. Ali, TI si mi vrlo draga, dodao sam brzo.
I ti meni, rekla je stegnuvši me blago za rame. Voleo bih da vodim ljubav s tobom, rekao sam gledajući u mašinu.
Bila je pauza.
Znaš, napokon je rekla, posle svega dolazi dosada.
Mučnina?
Ne toliko, koliko dosada. Mogu li da odigram jednu?
MICHELOB. JEDINO PIVO OKO KOJEG SE SVAČIJI UKUSI SLAŽU. OD SADA PORED LIMENKI I U LUKSUZNIM FLAŠAMA. FLAŠE SU TOLIKO LEPE, KAKO JE TO SKORO REKAO JEDAN NAŠ POTROŠAČ, DA SVAKU TREBA ZADRŽATI I OD NJE NAPRAVITI LAMPU.
Možeš malo da pomogneš, hoćeš li? vikala je Gej.
Nisam hteo da joj pomognem prilikom istovara jer mi se činilo da je prenela bar pola svoje kuće kod mene.
Pola od toga ti ne treba.
Znam, ali možeš malo da mi pomogneš, zar ne? Ostavi stvari u dnevnoj sobi i dođi da vidiš nešto.
Gledao sam PONOĆNOG KA UBOJA na televiziji. Ona je unela sve stvari, zaključala automobil i sela pored mene.
Šta je to?
Ratso je bio budan, zavaljen u sedištu, lice mu je bilo mokro od znoja.
Hej, upitao ga je Joe, šta nije u redu?
Ratso ga je brzo pogledao i onda okrenuo glavu na drugu stanu.
Nežno, bezmalo nečujno, rekao je Upiškio sam se.
Pa šta? uzviknuo je Joe. Čega tu ima lošeg? SAV sam mokar, prošaputao je Ratso. Sedište je skroz mokro.
Do vraga čoveče, ne plači, nasmejao se Joe.
Pazi sad, nastavio je Ratso, idem u Floridu, obe noge su mi trule, butine me bole, pluća me bole, i lice... i kao da sve to nije dovoljno — upiškio sam se.
Joe je počeo da se smeje. Smeh nije odgovarao situaciji, ali on je nastavio da se smeje. Raspadam se, rekao je Ratso, i to je smešno? Joe je klimnuo glavom, i samo trenutak kasnije, Ratso je počeo da se smeje kao lud.
Gledala sam taj film, rekla je Gej.
Sedi pored mene.
Ratso je počeo da se žali kako ga još više boli kad se smeje. Posle napada smeha smirio se, izgledao je iscrpljen i pospan.
Počeo je da kašlje i Joe ga je nekoliko puta snažno potapšao po leđima. Rekao mu je da ima puno praznih sedišta i obećao je da će ga premestiti na jedno suvo, kod prvog zastoja. Autobus je urlao niz autostradu.
Uskoro ćemo stati kod Richmonda, rekao je Joe, i onda će sve biti u redu.
Kada je autobus najzad stao, bilo je vreme za doručak, ali je Ratso čvrsto spavao tako da je Joe samo navukao zavesu na prozor kako sunce ne bi probudilo njegovog drugara.
Zašto to gledaš? Gej je upitala.
Zašto?
Hteo sam nešto da joj odgovorim, ali sam bio prikovan uz ekran.
To je najhumaniji film, rekao sam brzo.
Ne razumem, rekla je.
Joe se probijao do vozača autobusa. Posle nekoliko minuta ovaj ga je primetio i oslovio Da, gospodine?
Moj prijatelj, rekao je Joe, moj prijatelj na zadnjem sedištu je mrtav, ali ja ne znam kako se izgovara njegovo ime. Rico Rizzo, verovatno, mada ga ja zovem Ratso.
Vozač je rekao
Vaš prijatelj je ŠTA na zadnjem sedištu?
Mrtav, rekao je Joe.
Je l' ovo neki vic? upitao je vozač.
Dao je signal kako bi ušao na krajnju desnu traku, onda je prikočio i zaustavio autobus na autostradi. Opkoračio je svoje sedište, izašao iz svoje male kabine i počeo da prati Joea do zadnjih sedišta.
U redu je gospodo, obratio se putnicima dok je prolazio, SVE je u najboljem redu. Bićemo u Miamiju za manje od jednog sata.
Putnici su znali da SVE baš i nije bilo u najboljem redu. Mnogi su se okrenuli i iskrivili vratove gledajući Joea i vozača. Vozač je pogledao Ratsoa i klimnuo glavom; Skinuo je čak svoj vozački kačket.
On ti je neki rođak? upitao je Joea.
Joe je klimnuo glavom.
Zar nećeš onda da mu zatvoriš oči?
Da ih zatvorim? upitao je Joe.
Samo ih zatvori, rekao je vozač, to je sve.
Joe mu je zatvorio oči uz puno nekog neobjašnjivog straha.

U redu je, rekao je vozač. Nastavljamo dalje. Tu više nema šta.
Joe je seo pored mrtvog Ratsoa i pustio da mu nekadašnji planovi prolete kroz glavu. I onda je učinio nešto što je oduvek želeo da uradi, još od prvog dana kad je sreo Ratsoa u EVERETT baru na Broadwayu: zagrlio ga je, pridržavajući ga neko vreme, za ovih poslednjih nekoliko milja, bar. Znao je da ova nežnost ne može mnogo pomoči mrtvom Ratsou.
To je bilo zbog njega. Jer sada je bio, više nego ikad u svom životu, uplašen, uplašen do kraja. Video sam Gej kako plače. Film je bio gotov i išla je neka odvratna reklama za puter od kikirikija.
Video sam da uopšte ne želi da obriše suze, da ih pušta da se skotrljaju niz obraze. Gledala je u pravcu kofera, mislila je, verovatno, da li će ikad stići u svoju Floridu, da li će videti moju, da li će je zatvoreni koferi naterati da se predomisli.
Nije trebalo da gledamo ovaj film. rekla je. Pozvala je Rona, još ne brišući suze.
I ti si gledao, rekla je posle kraće pauze.
Zovi ih da dođu, rekao sam.
Pozvala ih je na večeru, za šest sati, onda je otišla do frižidera, otvorila ga i nasmejala se. Znam, rekao sam, hajdemo do radnje.
Stavio sam je u kolica i počeo da vozim po samousluzi. Kad god je klimnula glavom u pravcu neke police, ja bih uzimao stvari i trpao ih pored nje u kolica. Uskoro je bila zatrpana stvarima.
Počeo sam da je ljubim između rafova. Drogiranti, rekla je neka žena ispred frižidera s mesom.
Poljupci izazivaju euforiju, gospođo, rekla je Gej.
Izgurao sam kolica napolje i tako je odvezao sve do kuće. Vlasnik apartmana se nasmejao i klimnuo glavom. On se prezivao Kasky i mislim đa je bio Poljak. Ugurao sam Gej u kuhinju i hteo sam da je zatvorim u frižider.
Da se ne pokvariš, rekao sam.
Znaš, poćela je da govori iz kolica, ja sam bila sa nekolicinom muškaraca i samo jednog sam volela. To je daleko manje od onoga što si ti radio, verujem. Porazno je biti s nekim ako ga ne voliš.
Pričaj mi. rekao sam.
Pomerila se u kolicima, ali nije ustala.
Majka mi je umrla kad sam imala sedamnaest godina. Ona je bila Irkinja, otac ruski Jevrejin, sjajna kombinacija. Odrasla sam u Los Angelesu i uvek sam imala sve... imali smo kuću u Santa Monici, tako sam išla u zatvorenu privatnu školu. Kad je majka umrla, dobila sam nasledstvo u testamentu, nešto, to je sve trebalo da bude upotrebljeno za moje školovanje. Ja sam putovala. Otac je hteo da me uvede u posao, a ja sam putovala...
Opet se pomerila u kolicima.
Shvataš, kad god sam osećala prazninu... dosadu... trenutna nezadovoljstva, meni nije bio potreban niko da popunjava tu prazninu. Nikad nisam pristajala na sastanke s mladićima zbog toga što sam isuviše dugo bila sama ili slično, bilo je to jedino zbog toga što sam mislila da će bar jedan od njih nešto da pomeri, da bude sa mnom ne zbog spoljnih stvari, već...
Sereš, rekao sam.
Ja sam, nastavila je, bila sa mnogo manje mladića nego prava prosečna devojka koja prolazi ulicom.
Ja sam bila u situaciji da biram. I još i sad sam. Počela, je da izbacuje stvari iz kolica.
Zašto si kupio ovo? pokazala mi je neku kutiju. Bio sam u situaciji da biram, rekao sam. Mene ili kutiju?
Šta?
Ili ja, ili kutija, insistirala je.
Kutija, svakako, rekao sam.
Pridigla se i htela je da ustane, prišao sam joj i prevrnuo je zajedno s kolicima. Nisam ni sanjao, još ovog jutra, dok sam podgrevao kafu u kuhinji, da će na tom podu, čistom i uglancanom za priliku, još ove iste večeri, osvanuti Gej prekrivena pečurkama, špagetima, cigaretama i pirinčom, voćem i povrćem, pastama za zube i hlebom, i mojim kratkotrajnim besom. Pusti me, rekla je.
Poljubio sam je u vrat, prvo. Pomerio sam rukom kesu na podu iz koje su se rasuli bademi.
Pusti me, rekla je.
Počeo sam da joj ližem usne. Opirala se, mislim da je i nju bio savladao neki bes. Legao sam preko nje i uhvatio je za obe ruke. Ugrizao sam je za vrat i onda krenuo prema uvetu.
Pusti me, opet je rekla.
Stegao sam joj zglobove, jednom rukom. Drugom rukom sam joj otkopčao pantalone.
Ne.
Spustio sam joj pantalone do kolena i zadigao džemper. Nije nosila grudnjak, imala je tamno-zelenu majicu sa slikom nekog Diznijevog junaka. Počeo sam da joj ljubim grudi.
Neću na podu, rekla je.
Pustio sam joj ruke. Ona ih je bespomoćno raširila na podu. Pored njene glave je ležala jedna oborena konzerva, CAMPBELL’S supa od povrća, gotova za 6 minuta. Osetio sam kako joj bradavice rastu i rastu i rastu... Moj prijatelj je mrtav na zadnjem sedištu, ali ja ne znam kako se izgovara njegovo ime, rekao je Joe.
AUTUMNUS, NAJVEĆI, NAJPOZNATIJI. NAJSENZACIONALNIJI BAR ZA ŽENE. LEZBEJKE, UDRUŽIMO SE, SLOBODNE I OSLOBOĐENE ŽENE ZAŠTO DA BUDETE SAME? — DOĐITE U NAŠ BAR DA SE UPOZNAMO I RAZMENIMO ISKUSTVA. ZA INFORMACIJE ZOVITE 752-0444 ILI DOĐITE LIČNO U 878 LARKIN ULICU...
Ujutru sam otišao na univerzitet da uzmem kostime za Gej i mene.
Halloween žur je bio te večeri. Buff je sedeo za stolom sa nekolicinom tipova iz scenske radionice, objašnjavajući im nacrt za moguću scenografiju Brehtovog DOBROG ČOVEKA IZ SEČUANA. Mahnuo mi je rukom da će uskoro biti gotov. Ljudi su ga pažljivo slušali. Šta radi Lynn sada? Nisam ni ušao u svoju kancelariju kad se Gej javila.
Pita moj otac da li bismo...
Ne bismo, odmah sam joj rekao. Nemoj da praviš nikakve planove, ja ne mogu da idem u Los Angeles, ne mogu da idem ni do San Anselma ovog vikenda, ja ništa ne radim i hvata me panika. Zverovi još čitaju moj tekst i nije sigurno da li će se igrati... Reci ocu da ćemo se MI javiti kad budemo odlučili da krenemo... Stojim u mestu, a treba da uradim hiljadu stvari.
Spustio sam slušalicu i ponovo je podigao. Okrenuo sam broj Lawrence Ferlinghettija. Niko nije odgovorio. Odlučio sam da pozovem Los Angeles. U slušalici se čulo TU-TA-TA, onda neki ženski glas koji viče U REDU JE, PREBACIĆU VAS, onda opet T-TA, pa opet ženski glas IZVOLITE, FOX OVDE Dobar dan, rekao sam, pokušavam da dobijem Petera Bogdanovicha.
To je SATICOY PRODUCTIONS, je l' tako? pitala je.
Bila je pauza uz dosta smetnji.
Halo, rekao je ženski glas.
S kim razgovaram? pitao sam.
Mae Woods, rekla je, asistent Petera Bogdanovicha.
Dobar dan, rekao sam. Izgovorio sam svoje ime, rastežući.
Setila se. Ne komunicira svaki dan sa nekim ko se zove kao ja.
Odakle zovete?
Sa univerziteta, rekao sam. Severna Kalifornija.
Reći ću vam odmah, nastavila je, Peter je u New Yqrku, ali je dobio vaš tekst, ja sam mu prosledila. Doći će za desetak dana, u idući petak, verujem. Hoćete li da ostavite neku poruku? Ne, rekao sam, to me zanimalo, da li je dobio tekst i ostalo. Da se nije na putu nešto izgubilo.
Shvatila je na šta mislim.
Nijedan tekst se nikad ne izgubi, rekla je brzo. Mi se ponekad izgubimo.
Poslaću mu ja pismo, rekao sam, nervira mc ovaj telefon.
U redu, nasmejala se. Hvala vam što ste se javili.
Nije uopšte bilo potrebe da mi zahvaljuje. Ja sam slao tekstove na sve strane i ganjao ljude. Peter je bio samo jedan od njih. Imala je divan glas. Ići ću da je vidim kad odem u L. A. Bio sam besan: sve je stajalo u mestu. Napisao sam jedno brzo pismo uredniku AMERICAN REVIEW, pitajući ga da li je dobio moj tekst i zašto mi povodom toga ništa ne javlja. Potpisao sam se sa UNAPRED ZAHVALAN... pošto mi ništa pametnije nije palo na pamet. Zvao sam Rona telefonom, činilo mi se da sam ga probudio.
Dolazi da uzmemo kostime za večeras. Dolazim, rekao je. Da li je to toliko hitno? pitao je ne shvatajući šta mu govorim.
Da, rekao sam, dekanovo naređenje.
Pozvao sam Gej.
Volim te, rekao sam i spustio slušalicu.

Buff je ušao u sobu pokazujući palcem iza sebe na tipove koje je ostavio na sastanku.
Još se misle, rekao je. Uopšte ne znaju o čemu govorim. DA LI JE TO VAŠE SCENOGRAFSKO REŠENJE OTPORNO NA VATRU, TJ. POŽAR? to je jedino što ih zanima. Hajdemo po kostime. .
Otvorio je sobu u suterenu. Bilo je sigurno preko hiljadu kostima na stotinak kvadratnih metara.
Pogledaj ovaj šešir, takav je Hendrix imao. Uzeli smo neke krpe i preneli u moju kancelariju.
Ovo je zabranjeno, rekao je. Dekan bi popizdeo da zna šta radimo s njegovim odeljenjem za dramske masturbacije.
Ron je došao trljajući oči.
Volim Gej, rekao sam mu. Sasvim sam siguran u to.
Koju Gej? upitao je Buff.
Videćeš je večeras, rekao sam. VIDEĆEŠ je. Nisi me zbog toga zvao? upitao je Ron.
Ne, rekao sam. Odaberi kostim.
Gde je žur?
402 Sycamore Lane, izdiktirao je Buff. Biće preko 200 ljudi.
Onda mi i ne treba kostim, reče Ron. Sakriću se iza 100 ljudi.
JOHNSON’S ŠAMPON ZA BEBE. DOVOLJNO JE BLAG DA GA UPOTREBLJAVATE SVAKI DAN. JOHNSON'S ULJE ZA KOŽU. DOVOLJNO JE BLAGOTVORNO DA MORATE DA GA UPOTREBLJAVATE SVAKI DAN. OD DANAS, U VEĆIM PAKOVANJIMA...
Hajdemo bez kostima, reče Gej češljajući se. Hajdemo ovakvi kakvi smo.
Hajdemo, rekao sam.
Postoje lepi ljudi, koji. kad dosegnu jednu odredenu granicu, ne mogu da izgledaju još lepši. Gej je mogla. Ona uopšte nije bila ljudsko biće. Vezala je kosu žutom trakom.
Imala je crnu haljinu do zemlje, sa izvezenim cvetovima, i čizme. Nisam joj dopustio da se šminka.
Baci taj lanolin u kantu za đubre.
SVI KOZMETIČKI PREPARATI, čuo sam Aldousa Huxleya, NAPRAVLJENI SU NA BAZI LANOLINA. ALI, FABRIKANTI KOZMETIČKIH SREDSTAVA UPOTREBLJAVAJU BLUDNE LEPOTICE, PLAVUŠE I OSTALE SEKS-BOMBE KOJE NAVODNO UPOTREBLJAVAJU TE PREPARATE I ZBOG TOGA SU LEPE, NE GOVOREĆI NAM ZAPRAVO NIŠTA O STVARNIM VREDNOSTIM A TIH EMULZIJA. ONI. TO JE SASVIM JASNO, NE PRODAJU LANOLIN - ONI PRODAJU NADU.
Hajdemo ovakvi kakvi smo, dopala mi se ta rečenica i zato sam je ponovio.
Uhvatio sam je za ruku. Jedino što sam želeo da radim na ovom svetu, bilo je držati nju za ruku.
Otišli smo peške niz ulicu, do malog bara BLAKE’S, seli smo za šank i naručili džin-tonik.
Uopšte mi se ne ide tamo, rekla je.
Znaš Gej, rekao sam joj, ja sam kadar da ostavim sve što sam započeo, samo radi tebe. To će nas upropastiti.
Uopšte nisam hteo da joj pustim ruku. Vadio sam cigarete jednom rukom, platio sam jednom rukom. Smejao se jednom rukom. Gurao je jednom rukom. Ljubio je jednom rukom.
Još jedanput? pitao je mladić iza šanka.
Da, rekao sam jednom rukom mladiću iza šanka. I ne samo jedanput.
Nisam hteo da joj ispustim ruku. Išao bih na sud zbog toga. Bio sam spreman da se tučem jednom rukom, sanjam s jednom rukom, umrem s jednom rukom. Sedeli smo tako sve do deset sati, kada je ona ustala i rekla
Hajdemo
pokazujući barmenu svoje zube. Tip je pomislio da ima neke šanse jer je nastavio da je gleda, klimajući glavom, kezeći se kao neki pobesneli pas.
Gde je Ben? upitao sam Gej gledajući barmena.
Kod suseda. Oni ga obožavaju.
U kolima smo se ljubili beznadežno.
Hajdemo na to mesto, rekli smo istovremeno. Da se nije čula muzika ne bismo ni našli tu kuću.
Broj 402 uopšte nije postojao. Neki tip je stajao na ulazu, posmatrajući nas dok smo se parkirali.
Imaš žutu traku u kosi, rekao je Gej dok smo prolazili pored njega.
Da, rekao sam. Ja sam je vezao.
Hteo sam da se potučem s nekim. Znao sam da je ona veliki izazov, devojka kojoj će svi dobacivati, koja će biti u centru pažnje nekih galebova, ukoliko smo sami na pesku Stinson-plaže. Znao sam da će sada klinci tražiti da igraju s njom, da će nešto šaputati iza naših leda, da će joj dobacivati neke erotske izraze koje još nisam čuo.
Dođi ovamo, rekao sam i povukao je sa sobom. Unutra.
Unutra, ljudi su sedeli jedno drugom u krilu. Bilo je tu Crvenkapa, Vukova, Zmajeva, Nimfomanki, Kleptomanki, Vitezova, Kazanova, Devica, Onaničara, Alkoholičara, Grebatora, Seratora, Glumaca, Padavičara, Narkosa, Lekara, Frigidnih Domaćica, Ponoćnih Pesnika...
Dođi ovamo, još odlučnije sam je povukao za sobom.
Zdravo, rekao je Buff razgledajući Gej. Premestio je cigaretu iz jedne ruke u drugu. Vi ste Gaye? mislim da sam u pravu... Lynn, ovo je Gaye.
Lynn je doplivala iza nekog tipa s plavom bradom. Imala je gnjuračko odelo na sebi. Gej joj je pružila ruku. Buff mi je namigivao
Hej pejzaaano, dobro si ti meso zakačio.
Vidimo se, rekao sam mu i nastavio dalje. Ron je držao govor u kuhinji. Da li je to Ron?
Jebeš ti to pozorište u kojem tebi NEKO uvek mora da kaže da napraviš predstavu sa dobrim EKONOMSKIM POTENCIJALOM.
Hej Ron, rekao sam, pozorište ne postoji Upravo su ga otkazali na poslednjem zasedanju Ujedinjenih nacija.
Gde ste? odmah je promenio temu. Mislili smo da nikada nećete doći.
Sharma je skočila na Gej, iza leđa, i ja sam pomislio da je tuča već počela. Sharma je imala masku PINK PANTHERA na sebi. Ron je bio u belom Elton-John-odelu sa naočarima na razdeljak.
Isuviše si lepa, rekao je Gej. To nas pomalo vređa.
Što je taj Ron znao da se prosere ponekad! Haaaajdemo na piće, predložila je polupijana Sharma.
U bašti je bilo šest buradi s pivom, i dva sanduka, to sam kasnije utvrdio, J&B viskija. Gej je pila čist viski. Ron je sipao pivo njemu i Sharmi. Ja nisam znao šta ću. Naglo sam krenuo unutra, tražeći nešto.
Buff je bio nasred sobe, igrajući kanadsko oro. Dođi, rekao sam mu.
Dogegao se.
Imaš li malo?
Ne znam na šta misliš?
Imaš li malo od onoga...
Neki tip je prošao umačući bradu u ćašu s pivom.
...od onoga što smo probali u sauni?
Uvek, rekao je. Ali, ne sada i ne ovde. Biciklisti će krstariti noćas.
Daj mi malo. Za jedan joint.
Šta ti je? rekao je. Gaye izgleda kao da jede šnicle...
Treba meni, rekao sam. Nervozan sam. Uvali mi koji gram i malo hartije.
Zdravo, rekla je Lynn.
Zdravo, rekao sam. Kako si?
Dosadno, rekla je. Posle svega dolazi dosada. A pre svega? zagrlio sam je oko struka.
Imao sam utisak da sam obgrlio neku podmornicu sa Atlantika.
Buff mi je mahao rukom da dođem na stranu. Zdravo Lynn, rekao sam. Pazi šta radiš.
Je l' znaš da zavijaš?
Pokaži mi.
Zavio je jednu cigaretu.
Daj mi još jednu.
Divna je.

Ko?
Gaye. Imaćeš problema s njom.
Otvori usta i sakri se iza njih, rekao sam mu. Uzeo sam cigarete i krenuo ka bašti. Neko mi se javio mašući lepezom ispred lica. Gej i Sharma su razgovarale napolju. Stajali smo pored nekog zvučnika iz kojeg je curelo najmanje 300 vati muzike.
Dođi, rekao sam i uhvatio je za ruku. Sharma je pošla s nama.
Gde je Ron? pokušao sam da se oslobodim nje. Drži govor u kuhinji. Sada je već treći čin, verujem.
Hoćeš malo? pokazao sam joj cigaretu.
Ja hoću, Gej je rekla i prosula viski u travu. Seli smo na ivicu teniskog igrališta. Neka crvenkapa je igrala tenis sa šestim patuljkom iz SNEŽANE I SEDAM PATULJAKA.
Ja znam zašto sam s tobom, rekla je Gej. Uvek znaš šta hoćeš.
To nema veze s tobom, rekao sam. To ima veze sa mnom.
Znaš li ti zašto si sa sobom? upitala me je Sharma.
Smetala mi je. Hteo sam da razgovaram sa Gej. Znam, rekao sam. Još nisam uspeo da nađem adekvatnu zamenu.
Povukli smo nekoliko dimova.
Šta znači BRIGHT MOMENTS? upitala je Gej.
Ne znam, rekla je Sharma. To mi se nikad nije dogodilo.
Gej mi je stavila glavu u krilo i dugo smo tako sedeli. Hteo sam da odem u kupatilo, ali nisam znao gde se nalazi. Ustao sam.
Gde je toalet? pitao sam Trinku koja je stajala pored roštilja i čekala na neku klopu.
Tamo, rekla je.
Prošao sam kroz kuhinju. Tu su postojala još jedna vrata koja su vodila u kupatilo. Otvorio sam ih i ugledao dvadesetak muškaraca kako stoje u toj prostoriji. Potražio sam toalet, ali nije ga bilo. Onda sam primetio, gledajući u te tipove koji su stajali okolo i nešto živo razgovarali, da jedan od njih mokri u mali bazen koji se nalazio u sredini prostorije. To je bio minijaturni bazen, kao kada od tri metra, urađen u mozaiku, napunjen vodom do vrha.
Ovo je toalet? upitao sam neko bledo napuderisano lice.
Da, rekao je. Na pravom si mestu.
Stao sam pored bazena i primetio da svi gledaju u mene. Jedan tip se pomakao i prišao bliže. Razgovor je prestao.
Ko si ti? upitao je puder.
Jean Paul Sartre, rekao sam.
Nisi slučajno došao ovde, nastavio je.
Jesam, rekao sam. Puka slučajnost. Nisu sva mesta na mapi ucrtana.
Ponovo su ućutali. Dvadeset pedera na gomili. Uhvatio sam se za glavu.
Samo vi pričajte, rekao sam im. Nabaviču ja novu mapu.
Zatvorio sam vrata za sobom. Ispišao sam se tek u bašti.
Gej je igrala s nekim tipom. Ne može čovek da ode do toaleta na pet minuta...
Dođi, rekao sam joj.
Ostavila je tipa, a ovaj, kreten neki. nastavio je da igra sam.
Ova kuća je puna pedera.
Puna ČEGA?
Pedera, rekao sam. Hajdemo.
Sharma i Ron su prišli.
Ovde vrvi od pedera, rekao sam Ronu. Jesi li bio u toaletu?
Ne, rekao je. Tamo su koncentrisani? lamo su se i rodili. Nikad odatle neće izaći, Onda je naišla Lissa. Devojka koju sam sreo u Trinkinoj kući, koju sam poznavao desetak sekundi, dok je Billie Holiday završavala pesmu.
Zdravo, rekla je.
Gej i Ron su počeli da igraju. COLD BLOOD su nešto svirali.
Zdravo. Šta ima novo kod TEBE?
Ništa, rekla je. Pobegao si one večeri.
Nisam voleo da objašnjavam.
Šta radiš za ljubav? upitao sam je.
Ništa, opet je rekla.
Jasno mi je, rekao sam. Ova kuća je puna pedera.
Dođi neki put kod mene.
Otišla je njišući kukovima. Posmatrao sam Gej. Lissini kukovi. Gej. Mali fleševi. Blic-podaci, delovi nekog budućeg mozaika.
Onda je Lissa izašla iz kadra. Morala je već jednom.
Gej. S kakvom je energijom igrala! Ron je pokušao da je prati, ali videlo se da diše s teškim naporom.
Gej je zabacivala kosu unazad i obavezno puckala prstima. Počela je da se uvija. Promena muzike, novi ritam. Nisam više mogao da je pratim, plašio sam se da Ron ne dobije srčani udar. Bila je to neka muzika prepuna napadnog ritma, najmanje dvadeset tipova je zaprašivalo mikrofone u studiju.
Ko je ovo? upitao sam neku crnu protuvu koja je prolazila pored mene.
B. T. EXPRESS, rekla je protuva nastavljajući da se trese u ritmu.
Dobro čukaju, pomislio sam i počeo da igram Roisom i Gej.
Ona je skinula čizme i počela da igra bosa po travi.
Buff i Lynn su prišli. Počeli su da igraju kao poblesaveli.
DO IT, urlikao je neki glas iz zvučnika, DO IT TIL YOU’RE SATISFIED...
John je odnekud doleteo. Imao je plašt kao supermen, sa iscrtanim krilima, i kožnu kapu na glavi. Priključio nam se. Video sam ga kako zagleda Gej, kako pokušava da joj priđe i igra baš s njom, kako širi krila ispred nje.
Svi smo tu zbog nje, pomislio sam. Da ona nije ovde, da ne igra na ovoj travi bosonoga, uvijajući se kao gajtan oko mikrofona, niko ovde ne bi bio. Bila bi tu neka neugažena trava, odsjaj svetiljke ispred ulaznih vrata, neki peder koji uzdiše za Omarom Sharifom, tišina obične novembarske večeri. Sve je postojalo radi nje i to me je dovodilo do besa. Šta bih ja ovde radio večeras bez nje? Nastavio razgovor s Lissom i najzad je odveo svojoj kući, polupijanu i polubludnu da mi uzdiše Hendlovog Mesiju na jastuku. Šta bi oni radili da ja nju nisam doveo večeras ovde?
Dobro se zabavljaš? upitao me neki muški glas sa perikom i nakarminisanim usnama.
Sjajno, rekao sam. Zaista.
Drago mi je, rekao je i pružio ruku. Izgovorio je i prezime koje uopšte nisam razumeo. Ja sam domaćin.
Odlično, rekao sam. Baš mi je drago što smo se upoznali. Slušaj — hteo sam nešto da mu kažem o onim perverznjacima iz nepostojećeg kupatila — onda sam se naglo trgao i odustao kad sam primetio da čudnim pokretima sebi namešta periku
Slušaj, kakav je sastav gostiju ovde večeras? Ne znam na šta misliš, odgovorio je. Onda se nasmejao i dodao.
Francesca je ovde, ukoliko je već nisi upoznao. Ne, rekao sam, nemam pojma ko je to.
Neki peder, pomislio sam.
Hajde da vas upoznam, dodao je. Ona je, znaš, kćerka gospodina Aliotoa.
Zar? rekao. sam.
O čemu dečko govori?!
...gradonačelnika San Francisca, završio je. Pošao sam za njim, probijajući se kroz neku gomilu sačinjenu od ženskih nogu. parfema, pobesnele cike. Molio sam boga da Francesca nije muškarac, to bi me dotuklo. Onda je on zastao, pokazao rukom prema grupi ofarbanih lica i prošaputao Zar nije dražesna?
Nisam znao na koga je mislio jer su svi bili u kostimima.
Francesca, da te upoznam, rekao je uz osmeh...
Mika, rekao sam. Kako si ti Francesca?

Neko ofarbano lice je pružilo ruku. Nisam mogao da utvrdim da li je lepa, dražesna i slično. Znao sam da nije muškarac.
Zdravo, rekla je povlačeći ruku.
Izvini za ono juče, rekao sam. Stvarno nisam mogao da dođem.
Ne razumem, rekla je.
Nisam mogao da dođem na sastanak i molim te da mi oprostiš.
Gledao sam u zemlju računajući na njenu zbunjenost.
Sastanak? pitala je više sebe nego mene. Mi nismo imali nikakav sastanak.
Onda se naglo uozbiljila.
Da me vi niste zamenili s nekim?
Moguće je, rekao sam. Dopustite da vas bolje pogledam.
Stajao sam tako ispred nje i gledao je. Bila je kao paralisana.
Mogu li da vam skinem šminku, rekao sam. Još nisam sasvim siguran.
Ništa nije rekla i ja sam počeo da joj razmazujem boju po licu.
Koliko lanolina, rekao sam.
Da vi ne pravite neki vic sa mnom? trgla se unazad.
Da, rekao sam, uopšte ne znam zašto to radim. Ko ste vi?
Ja sam čovek koji vam je dodirivao lice pre dve sekunde. To vašem vereniku niste dopustili ni posle šest meseci poznanstva.
Ostavite me na miru, naljutila se.
Shvatite Francesca, ja ovo radim iz beznađa. Počeo sam da glumim skupivši obrve, praveći neke paćeničke grimase, sporo izgovarajući reči.
Ja sam beznadežno zaljubljen u vas. Već mesecima. Morao sam ovo da vam kažem. To je bilo jače od mene. Laku noć Francesca.
Otišao sam do bureta s pivom i natočio jednu čašu. Sakrio sam se iza jednog para koji se ljubio na susednom buretu i počeo da posmatram Francescu. Prvo se okrenula nekim drugaricama, onda je pogledom počela da traži nekog po bašti. Mene? Najzad je krenula ka nekome i uskoro sam je video kako priča sa domaćinom. Iz daljine, domaćin se činio boljom ribom od nje. On je širio ruke u stilu NEMAM POJMA KO JE TAJ TIP i slično. Ona ga je ostavila i počela sama đa kruži po bašti. Izgledala je dosta izgubljeno, s tom razmazanom farbom na licu. Nisam hteo da joj priđem.
Malo zabave, rekao sam glasno, malo zabave, napokon.
Da, ali nikad utroje, reče par koji se ljubio pored mene.
Zbrisao sam da ne bih morao da im objašnjavam kako nisam neki bolesnik-onaničar, već da se sjajno zabavljam s tom Francescom, starom poznanicom od pre pet minuta.
Gej.
Oni su bili prestali da igraju, stajali su u krugu i pričali. Dok sam im prilazio, dobio sam to snažno osećanje nečeg završenog. Dan se bio istrošio. Svi smo muzli ovaj dan. crpli sve što smo mogli da izvučemo iz njega, trošili ga dok se skroz nije istanjio i sada smo ga odbacili. Video sam protekli dan, prebačen preko grane obližnjeg drveta, kako visi bespomoćan, neupotrebljiv. Bilo mi ga je pomalo žao. Tako šutnuti jedan dan pošto si ga prethodno iskoristio do poslednje kapi! Izgledao mi je jadno, kao neka devojka na kojoj se izredalo hiljadu muškaraca, ostavivši je samu, raskrečenih nogu, na nekom prašnjavom drumu.
Idemo? upitala je Gej.
Da, rekao sam. Ne mogu više da gledam onog bednika kako visi na drvetu.
Gej se okrenula, ne shvatajući o čemu govorim. Onda je pokrila usta šakom. Neko je uzviknuo snažno u dnu bašte. Gej je vrisnula. Lynn je potrčala. Gej je još jedanput vrisnula. John je samo rekao
Jeeeebi ga
i uhvatio se za glavu. Ljudi su počeli da trče usplahireno. Gej mi je zabola glavu u grudi i počela da se trese histerično. Čuo sam kako neko ruši čaše u prolazu. Buff je došao vukući Lynn iz dna bašte ka nama.
Ne, rekao je samo to ne...
Upaljena su sva svetla i bašta je ponovo dobila svoj dan.
Niko da ne napušta baštu! čulo se nekoliko povika istovremeno.
Jedna devojka je povraćala po svojoj haljini, jedva se pridržavajući za ogradu. Domaćin je protrčao pored nas s merdevinama.
Podigao sam glavu, čvrsto držeći Gej uz sebe. Na drvetu je visio neki mladić.
Imao je žuti plastični konopac oko vrata, sličan onima, učinilo mi se, koji služe za vuču automobila. Neko se uspeo uz merdevine i presekao konopac.
Spustio sam glavu u trenutku kad je telo udarilo o tle.
VEČERAS ĆE CAROLYN CASSADY GOVORITI O SVOM ŽIVOTU SA NEALOM CASSADYEM I JACKOM KEROUACOM. U SPECIJALNOM INTERVJUU, KOJEM ĆE PRISUSTVOVATI I PESNICI FERLINGHETTI, GINSBERG I McCLURE, CAROLYN ČE PRIČATI O NASTAJANJU KNJIGA »ON THE ROAD«, »DHARMA BUMS«, »DR SAX«, I O PRIVATNOM ŽIVOTU KEROUACA OD PRVIH DANA SLAVE PA SVE DO NJEGOVE SMRTI. SVE O BIT-GENERACIJI, VEČERAS U 9 SATI NA KJAZZ-FM.
Dobio sam jedno malo parče hartije, obaveštenje, na kojem je pisalo kako je odlučeno da se tekst SQUASH stavi na repertoar. Premijera je bila zakazana za 24. januar, s mogućnošću odlaganja ža nedelju dana. Reditelj će biti... scenografija... kostimi itd. Budžet od... podeliti srazmerno na...
Mala cedulja.
Sačekaj kritike, rekla je, onda pošalji tekst u Mark Taper Forum...
Ima još dva meseca do tih kritika, rekao sam. Nastojao sam da ostanem po strani. Probe me nisu interesovale, tekst je zahtevao minimalne prepravke, glumci su bili dosta zapaljeni. Sada sam imao vremena da radim nešto drugo. Gej je odlazila sama da obiđe kuću, izleti me nisu privlačili i hteo sam da sebi uvek omogučim malo prostora. Njen otac se javljao telefonom, maltene svakodnevno, bilo mu je dosadno i sve u stilu ZABORAVIO SAM DA VAM KAŽEM PROŠLI PUT... Ron je pravio neke indijske večere i često smo odlazili kod njega. Lynn nas je pozvala jedanput u taj njen bar, tamo smo nešto pili do posle ponoći i ona nam nije dozvolila da platimo. Po sto dolara je dobi jala za veče, samo od bakšiša, tako je rekla i pri tom pokazala ispresavijane novčanice. Buff je hteo da radi scenografiju za mene, nisu mu dali, došao jc u sukob sa nekim tipovima. John je uzeo nov stan, pozvao Trinku da pređe kod njega i počeli su da žive zajedno. Ona se bavila fotografijom, s uspehom, nekim. Lissa je ostala sama s pločom Billie Holiday. Jim McEvoy se zvao dečko koji se obesio. Niko nije znao zašto. Gej je išla jedanput da se nade sa svojim advokatom, jer je potrošila mnogo više novca od onog, propisanog.
Sere, rekla je kad se vratila. .
Počele su kiše. Miles Davis je dolazio u Keystone sredinom meseca, oštrio sam se za to i za još nešto. Gledao sam Bunjuelovog ANĐELA UNIŠTENJA jedne večeri. M-L je bila u bioskopu, vrlo neljubazna prema Gej. Ron i ja smo posle filma pokušavali da utvrdimo da li je snimljen pre Beketovog GODOA. Onda je Onda je iz Kolorada došla jedna divna glumica, zvala se Jean West, dupe koje hoda zvao sam je, nisam do tada video ništa slično, toliko erotizirajuće, uspaljujuće... Bila je Crnkinja, mladolika, ali su je srećom uzeli da igra u drami. Imao sam u tekstu dve uloge, dve sestre bliznakinje, od kojih je jedna trebalo da bude, insistirao sam, belkinja, a druga crnkinja. Pravili su mi malo problema oko toga, ipak sam izgurao ideju. Rediteljka je imala neku čudnu osobinu da sve što glumcima nije bilo jasno oko uloga, treba da objasni autor, a ne reditelj. Ona mi je i uputila jednog dana Jean West na kancelariju, u dva posle podne. Ron je bio kod mene pa joj je objasnio ulogu bolje nego ja. Kada smo završili, ona je ostala da sedi.
Ukoliko nastavi da scdi, pomislio sam, više je neću zvati dupe koje hoda.
Hoćeš da popiješ nešto?
Šta imaš?
Sad ću da vidim, rekao sam i otišao u Ronovu kancelariju.
On me pratio.
Tucaj je, rekao je kad smo ušli kod njega. Neću, rekao sam, samo zato što je u ansamblu. Gađaj je, rekao je opet. Kakve to ima veze? Pričaće nekom. Tp mi sad ne treba.
Došla je da se šprica s tobom, konju, to je jasno. Vidiš je kako sedi?
Dok mi je govorio, sve vreme sam u mislima imao neki tajni izlazak uveče, uz puno laganja pred Gej, izmišljanje nekog praznog stana, trošenje love, praćenje kući. Nije mi palo na pamet da ja nju. odnosno, bilo koje drugo dupe koje hoda, mogu da potucam u toj mojoj kancelariji, koja je sem dve kožne fotelje i dugačkog stola imala i KLJUČ kojim sam mogao da zaključam vrata u svakom trenutku dana, noći i godišnjeg doba.
Vratio sam se u kancelariju i nisam primetio ništa neobično u njenom sedenju. Ron je halucinirao. Verovatno je on hteo da je gada. Jeste da se smejala izazovno, ali to meni više nije bio nikakav znak. Svaka žena se smeje izazovno ukoliko muškarac ima petlju da je pogleda u osmeh. Sipao sam joj piće.
Znaš, Jean, rekao sam. hteo bih nešto da ti kažem. Zatvorio sam vrata.
Nemoj da se ljutiš, ovo ti govorim vrlo ozbiljno i iskreno. Nećeš da se naljutiš?
Neću, pogledala me upitno.
Može da zvuči glupo, znaš.
Razmišljao sam šta da joj stvarno kažem. Postoje neke stvari koje ja ne mogu da vidim. Nešto na šta mi drugi ljudi obrate pažnju. Ukažu mi na nešto što ja zaista ne primetim. Evo Ron, na primer...
Slušala je pažljivo.
Ron mi je rekao da bi trebalo da te tucam čim uđem u sobu.
Čulo se.
Čulo se kako nešto odzvanja u vazduhu. Onda je neko počeo da zviždi niz hodnik. Prošlo je još petnaestak minuta, u kojima je tišinu remetilo jedino njeno disanje. Najteže pauze u životu. Znao sam đa sam prenaglio, ali sam hteo da idem do kraja. Sad sam ja počeo da gledam nju, bezobrazno. Ništa nije rekla. Ustala je, podigla tašnu sa stola. Onda je otvorila vrata i tiho ih zatvorila za sobom. Znao sam da sam sve usrao. Plašio sam se da ne ode pravo na probu i otkaže ulogu. Pitaće je za razloge. Lagaće, onda će joj grunuti suze na oči, ispričaće sve. Mnogo sam usrao stvar, ne znam zašto, nije mi uopšte bilo do cukanja.
Sačekao sam malo i onda sam pošao za njom. Morao bih da je pronađem negde pre nego što ode na probu. Uleteo sam u salu i pogledao na scenu. Nije je bilo. Otišao sam u zelenu salu u kojoj su glumci čekali da budu prozvani pred izlazak na scenu. Ni traga od nje. Odjurio sam na sprat, plašeći se da je možda otišla kod sekretarica, smatrajući da će se njima najlakše izjadati. Ni govora. Izašao sam napolje. Video sam je kako ulazi u jedan paviljon u kojem su se održavale slikarske izložbe. Imala je tašnu prebačenu preko ramena, hodala je polako. Ušao sam za njom.
Stajala je ispred neke slike, video sam joj profil, nijedan mišić na licu joj se nije pomerao. Izgledala je kao neka skulptura pred slikom. Stao sam iza nje.
Izvini za ono, rekao sam.
Nije se pomerila. Dva tipa su stala pored nas, razgledajući sliku.
Ne znam zašto sam rekao one gluposti malopre. Nije htela da se okrene.
Uhvatio sam je pod ruku.
Ron nije ništa rekao, to je bila moja ideja.
Hteo sam bar njega da izvučem iz govana. Šta? okrenula se.
Pa, to u vezi sa tucanjem. Ja sam to hteo da radim, ne Ron.
Zašto onda nisi tako rekao?
Počela je da se zeza sa mnom. Znala je da cvikujem.
Nisam znao kako se to kaže na engleskom. To se ne kaže... to se radi.
Očekivao sam da če da prebaci razgovor na ovaj teren. Uskoro če početi ono BELCI SU LOŠI TUCAČI, ONI SAMO PRIČAJU O TOME...
Uhvatio sam je za ramena i okrenuo sebi. HAJDE DA SE TUCAMO. namerno sam rastegao rečenicu.

Nasmejala se.
Hteo sam da izvučem Rona iz ovoga. Malopre sam bio neoprezan uvlačeći ga u razgovor. Ne bih voleo da mu ona priđe jednog dana, s kurvinskim izrazom na licu, HTELA BIH NEŠTO S TOBOM DA RAZGOVARAM... Znaš li ko je ovo? rekla je pokazavši prstom prema slici na zidu. Znam, rekao sam pokušavajući da pročitam potpis pri dnu. Ar-ne-son. Bob Arneson, rekao sam. Moj veliki prijatelj. Tek tada sam pogledao sliku. Jedna crnkinja i jedna belkinja sede zajedno i' kucaju u jednu pisaću mašinu. Crnkinja levom, a belkinja desnom rukom. Bela žena drugu ruku drži na butini crnkinje. Ruka crnkinje je na stolu, smirena.
Razgovarali smo ispred te slike još neko vreme. Sve je bilo u najboljem redu, pričao sam viceve, ona se smejala i pljeskala rukama, ja sam joj na kraju rekao DIVNA SI DEVOJKA i tako smo se rastali. Pao mi je kamen sa srca.
Sve je bilo u redu tog dana do osam sati uveče. Gej je pozvala ljude na večeru, radio sam do pred njihov dolazak, kucajući prosečno pet stranica na sat. Osećao sam veliko zadovoljstvo, bio sam ispunjen nečim, imao sam puno opravdanje da ne radim ništa drugo sem onog što sam radio. Gej se obukla i zahtevala je od mene da se obučem. Pristao sam i na to. Bila je u radnji i kupila je desetak novih ploča. Jedan sjajan pijanista, Vince Guaraldi, između ostalog. Ron je dolazio na večeru i dovodio Tinu Shepard, glumicu iz Chaikinove trupe. To je sve strujalo kroz mene negde do osam sati. Onda sam se uznemirio kao kreten i počeo da se šetam po stanu Nisam znao zbog čega to radim, lstuširao sam se, ali to je samo pogoršalo stvar. Digao sam slušalicu i pozvao Johna. Slušaj, rekao sam, treba mi hitno jedan broj telefona. Otkazana je proba pa moram da stupim u kontakt s nekim glumcima.
On je ovaj posao znao bolje od mene i samo se nasmejao.
Zašto bi TI to radio? Kakve ti imaš veze s otkazivanjem proba?
Zapuši svoje lice, rekao sam mu. Treba mi broj Jean West.
Našao je broj i izdiktirao mi ga.
Šta će ti ona?
Šta misliš?
Javi mi šta je bilo, rekao je i spustio slušalicu. Kopile, pomislio sam. Ovde su svi toliko iskvareni. Znao sam da moram da stupim s njom u kontakt pre nego što izludim, ali nisam mogao da smislim šta da joj kažem preko telefona. Počeo sam da se znojim. Pozvao sam telefonsku centralu.
Evo vam broj telefona, rekao sam. Molim vas da mi date adresu vlasnika.
Ko traži? pitala je telefonistkinja.
Njena tetka, rekao sam.
Zapisao sam adresu na malom parčetu hartije, savio ga desetak puta dok nije postalo kao zrnce šibice, i onda ga stavio u džep od košulje. Osećanje krivice.
Nisam mogao da sačekam da se gosti pojave i smišljao sam razlog za izlazak. Ako odem na probu, Gej će moći da me pozove u svako doba i utvrdi da nisam tamo.
Idem da prošetam, rekao sam.
Sad?
Odmah se vraćam.
Otišao sam u kuhinju i drpio ključeve od njenog automobila.
Odmah se vraćam, ubeđivao sam nju i sebe. Lako sam pronašao kuću, ali nisam mogao da utvrdim na kojem je spratu. Na sandučiću nije pisalo West. Zakucao sam na neka vrata u parteru.
Jean West, rekao sam nekoj glavi s papilotnama, gde je?
Papilotne su razmišljale pola sata.
Na drugom spratu, rekla je. To je Jean Webb, slatka devojka.
Otkud Webb? pomislio sam. Nešto nije bilo u redu. Otvorila je vrata. Stajala je neko vreme ne reagujući. Onda je izašla, stala ispred mene i naslonila se na zid.
Zašto? rekla je.
Samo da te vidim.
Imam probu za pola sata.
I ja isto.
Ušla je unutra njišući kukovima.
Uđi, rekla je. Ne plašiš se?
Sve je bilo drvo. Zidovi su bili obloženi trskama, drvene police, biblioteka, drvene knjige, sav nameštaj u kuhinji, sve je bilo drvo. Pantalone u kojima je bila danas ležale su prebačene preko kauča.
Hoćeš li da popiješ nešto?
Ne, hvala, rekao sam. Šta imaš?
Nasmejala se i sipala neku vodicu u dve čaše. Šta je to?
Votka.
Nisam pio votku otkad sam došao ovde. Izvadila je već isečene kriške limuna iz frižidera i spustila ih u čaše. Po ovome sam zaključio da ona stalno šika votku i da joj je dodatni pribor uvek u stanju pripravnosti.
Zašto si došao? opet je počela.
Nisam znao šta da joj kažem. Ono što sam HTEO da joj kažem, već sam joj rekao. Mogao sam da snimim tu rečenicu na magnetofon i puštam joj pedeset puta dnevno. Mogao sam i da pošaljem nekog klinca da joj pušta tu traku dva sata pred moj dolazak i tako smanjim razdaljinu koju stvaraju nepotrebne reći.
Došao sam da te vidim, rekao sam. Odmah, idem. Ja s tobom mogu da razgovaram, počela je, samo na osnovu tog teksta. Jedino iz toga mogu da izvučem neki zaključak o tebi. Sve ostalo ukazuje na to da si ti totalna misterija. Bila je u pravu. Meni nije ni padalo na pamet da je pitam nešto o njoj, sebi, o drami ili, bar, njenoj ulozi.
Radi toga sam i došao, rekao sam. Hteo sam da prepravim tvoju ulogu.
Nasmejala se.
Hteo si da je zajedno prepravimo?
Sjajna ti je votka, nadovezao sam se, osetivši da je počela da se opušta.
Sipala je još jedanput, ne gledajući u čaše. Tu sam potpuno učvrstio mišljenje da ona pije bez razmišljanja.
Dođi, rekao sam joj i pokazao na prazno mesto pored mene na kauču.
Zaklatila se i prišla. Sela je uvalivši se duboko, prekrstivši noge, stavivši levu ruku pod glavu. Reci mi nešto o sebi.
Nemamo vremena za to, rekla je cupkajući nogom.
Reci bar nešto.
Zamislila se, onda je otpila malo iz čaše, okrenula se, nastavila da klati nogom i rekla Ja sam udata, znaš.
Ne znam, rekao sam.
Još neko vreme, dodala je. A ti?
Ja nisam. Nisam oženjen. Bar nemam taj utisak.
Došla sam danas kod tebe u kancelariju, nastavila je, zato što me rediteljka poslala. Onda, kada sam dobila potrebne stvari, onda mi se nije išlo. Nisam imala nikakve namere. Bilo mi je svejedno da ustanem ili da nastavim da sedim. Nisam imala utisak da si TI tu, bila sam sama, više nego ikad, i nisam imala gde da idem. Onda si ti ono rekao... i to je bilo pogrešno.
Hteo bih da se tucam s tobom, rekao sam što sam mogao glasnije.
Nasmejala se opet.
Ti si kao neko dete.
Krenuo sam prema njoj, ali je na vreme reagovala.
Ne sad. Ja stvarno idem na probu za petnaest minuta.
Ustala je i spustila čašu na kuhinjski sto. Iscepala je list iz kalendara i bacila ga u kesu za đubre.
Ja moram da znam čoveka, rekla je. Ti se pokrivaš nečim... ti si, u stvari, sasvim drugi čovek od onoga o čemu pišeš. Volela bih da mogu da te znam, onako kako ja to hoću, samo pet minuta...
Izvoli, rekao sam, računajući da je ostalo još desetak minuta do njenog polaska.
Jednog dana ćeš opet doći na moja vrata i susedi će ti reći da ja više nisam tu. Zbog ljudi kao što si ti. Ja se zbog njih selim iz mesta u mesto, odlazim zbog toga što me neko svakodnevno ujede...
Jean, rekao sam, reći ću ti gde leži greška. Jedina. Ti ISUVIŠE erotizuješ muškarca da bi ovaj posle mogao da dođe kod tebe, pije mleko i recituje Lorku. Ja bih gnjurao tri milje ispod mora da bih te tamo pronašao, golu, i da bi vodio ljubav s tobom. Molim te da me razumeš. Posle ovoga sve je bilo u redu. Ona se spremila za izlazak, ja sam dovršio piće i ustao. Pregledao sam njenu drvenu biblioteku dok je ona telefonirala, onda smo zajedno sišli niz stepenice. Otvorila je poštansko sanduče, bilo je prazno.
Sve je u redu, rekla je ulazeći u automobil. Svrati opet neki put.
Zagrlio sam je i rekao Tvoj muž pravi veliku grešku.
Da nije bila toliko topla, otišao bih kući na večeru i zabavljao tipove okupljene oko Gej i bifteka s irskim sosom. Ovako, osetivši neku ogromnu toplinu iz njenog vrata, ruku i ko zna čega, kresnuo sam automobil i pošao kod Johna.
Ti je znaš, rekao sam mu, svakog dana ste u kontaktu.
Ona je najbolja glumica, rekao je. Najbolja koju sam ovde sreo.
Ostale stvari ne znam.
Reci bar nešto više, molio sam ga.
Nedostupna žena, za razliku od ovih balavica, najzad je iscedio.

Otišao sam odmah posle ove rečenice. Kružio sam gradom neko vreme, ali namerno nisam hteo da odem na probu. Grad je bio pun šutača govana. Šutači govana su ljudi koji lutaju ulicama, s rukama u džepovima i pogleda oborena ka pločniku, šutirajući sa ivice trotoara neke nevidljive ostatke govana, govoreći AH, OVO SE MENI NIJE SMELO DOGODITI. Svratio sam u mali bar na Petoj ulici. Naručio sam jedan dupli Jean West.
Molim? rekao je barmen.
Nema veze, rekao sam, jedno pivo.
Platio sam mu sitnim novcem, dajući mu cent po cent. To je bio bes: svaki cent je bio dan koji je trebalo provesti pored Jean da bih najzad mogao da budem s njom. Ispalo je negde oko 65 dana.
Hteo sam da ga izdrkam negde usput, uz neki oluk. Više se isplatilo. Nigde oluka u blizini, kao da su u zemlju propali. Čovek koji ne voli žene toliko, nikad nema slične probleme. Možda je ovo bio trenutak kada je trebalo ostaviti Gej? Ili je ovo bio pravi momenat da se zaboravi Jean? Viđaću je svaki dan, sve do premijere. Onda ćemo napraviti malu proslavu, za sve glumce, i tehničko osoblje, i ja ću početi sve ispočetka.
Voleo bih da se tucam s tobom, odzvanjalo mi je toliko u glavi da sam imao utisak kako se neki prolaznici okreću za mnom na ulici, pošto su čuli prasak ovih mojih iskrenih misli. Zaspao sam te noći misleći na Jean: imala je neki ogroman lilihip u ruci i lizala ga je do iznemoglosti. Gospodin Freud je onda uplovio u moj san, zahtevajući da mi objasni ovaj simbol. Udario sam mu čvrgu i zaspao.
POKUŠAJ SAMOUBISTVA. POLICIJA PRETPOSTAVLJA DA SE RADI O 43-GODIŠNJEM SYDNEYU ARLINGTONU IZ SAN RAFAELA KOJI JE RANO JUTROS POKUŠAO DA SKOČI SA IVICE GOLDEN GATE MOSTA. JOŠ NEIDENTIFIKOVANI SAMOUBICA JE IZJAVIO POLICIJI NAKON ŠTO SU GA SPREČILI U POKUŠAJU: OVDE JE MNOGO VISOKO. SKOČITI S IVICE MOSTA BI BILO RAVNO SAMOUBISTVU.
Dobar dan, rekao sam i ušao u sobu.
Unutra je bilo dosta neuredno: na policama je bilo više od hiljadu nehajno poredanih knjiga, stolovi su bili zatrpani hartijom, neotvorenim kovertima, olovkama, fotografijama. Ferlinghetti, pružio je ruku.
Imao je već posedelu bradicu, svetloplavu košulju razdrljenu na grudima, crne somotske pantalone, duboke antilopske cipele i pedeset i sedam godina. Stegao mi je ruku dosta čvrsto. Juče smo razgovarali telefonom, rekao sam. Sedi.
Bilo mi je interesantnije da malo kružim po sobi, razgledajući knjige, čitajući naslove na raznim jezicima.
To su vraćene knjige, rekao je. Iz štamparije. Uzmi nešto ako te interesuje.
Stao je pored mene.
Ima nekih knjiga iz pozorišta.
Izvukao je ŽIVOT KAO POZORIŠTE Julliena Becka. Imam i jednog Artoa, počeo je da traži knjigu. ANTOLOGIJU.
Kerouac, upitao sam, kod vas je štampao samo jednu knjigu?
Dve.
Izvadio je jednu iz gornje police. KNJIGA SNOVA. Na koricama je bila Kerouacova fotografija, kako spava, sa nekim ćebetom navučenim do grla. Zazvonio je telefon. Čuo sam ga kako otegnuto govori u slušalicu.
Ne znam o tome ništa, rekao je. Ona je trebalo da dođe i uzme rukopis još pre dva meseca.
CITY LIGHTS BOOKS je pisalo na staklenim vratima. 1562 GRANT avenija. Video sam ga kako spušta slušalicu, uzima šolju kafe i otpija malo, stojeći.
Reći ću vam šta mene zapravo zanima. Pogledao me je skupivši obrve.
Kalifornija, rekao sam.
Nastavio je da me gleda.
Ko su Kerouacova deca? upitao sam ga direktno. Spustio je šolju s kafom na prvu slobodnu policu. Ima ih, rekao je. Ima istraživača. Osetio sam da sam prenaglio, pa sam počeo ispočetka.
Recite mi nešto o vašem poznanstvu s Jackom. On je, počeo je da razmišlja, on je prvi put došao u Kaliforniju 1955. Tada smo Ginsberg, Roxtroth i ja počeli da čitamo poeziju uz pratnju jazz muzike. Imali smo i neki kvintet, kvintet iz podruma, tako se zvao, koji je podupirao čitanje te naše poezije. Mi to onda nismo zvali poezijom, već oralnim porukama. Jack se družio sa Ginsbergom, još na istočnoj obali, i onda su došli zajedno. Jack tada nije pisao... nije bio štampan. Mi smo držali veće oralnih poruka u Berekeleyu i Jack je bio s nama, da pomogne, da se savetuje s Ginsbergom i da nabavlja alkohol. Sećam se kako je pre početka te večeri, kada se publika već bila okupila, prošetao između redova s njegovim šeširom, skupljajući dobrovoljne priloge za piće. Čim je skupio dovoljno, odjurio je do obližnje radnje i tamo kupio 4—5 galona vina. Boce su kružile okolo, tokom čitanja, i publika je, zahvaljujući njemu, postajala oslobođena, prisnija. To je Jack radio.
Kad je Kerouac počeo da putuje?
Za to je bilo presudno njegovo poznanstvo s Nealom Cassadyem. Neal je bio motorna snaga, ljubavnik i pustolov. Jack nije vozio automobil, to malo ljudi zna. Kad se Neal preselio u Kaliforniju, Jack je ostao na istočnoj obali, s majkom. Kerouacovi su bili najveći katolici koje sam ikad upoznao. Jack je izuzetno voleo majku i njoj se uvek vraćao. Neal je onda, iz Kalifornije, imao običaj da pozove Jacka telefonom i kaže mu: Dolazi odmah u Frisco, ovde se puno stvari dešava. Jack nije voleo putovanja u to vreme. Rekao bi mu nešto neodredeno i ostao kod kuće, s majkom. Neal je sedao u automobil, odlazio po Jacka i često, bez spavanja, vraćao se s njim u San Francisco! Onda bi Jack, preuzevši malo od te Nealove neiscrpne energije, sedao u kola kupivši prethodno desetak boca viskija. Daj gas Neal, vriskao bi, NA PUTU SMO! Neal je glavna ličnost maltene svih Kerouacovih knjiga.
Vi ste ga poznavali lično?
Svakako. Jedanput se vratio iz Meksika, iscrpljen od droga i alkohola, došao je kod mene u knjižaru i rekao mi da želi da se smiri. Hteo je da prestane sa svim, tvrdio je. Dao sam mu ključeve od moje barake u Big Suru, otišao je tamo na oporavak. Tu je napisao knjigu BIG SUR, odnosno, tu je nastala knjiga. Bio je tamo bezmalo mesec dana, radeći i oporavljajući se. Znao sam da nije pio jer nije imao gde da nabavlja alkohol. Big Sur je divljina na Pacifiku. Istog dana kad se vratio u San Francisco, pozajmio je novac od nekoga i sve je popio. Kad sam se sreo s njim sledećeg dana, on nije mogao da govori, mislim da je bio u komi od alkohola. Rekao sam mu da treba da prestane da pije. To nije podnosio. Mrzeo je ljude koji su mu delili savete.
Odakle tolika potreba za alkoholom?
Počeo je da pije, jer je, tako je govorio, primetio da mnogo bolje piše dok je pod dejstvom alkohola. Na droge ga je okrenuo William Borroughs, i njega i Ginsberga. Ovi su redovno odlazili kod njega na seanse, u neki mali stan na mansardi i tamo probali sve. Počeli su s marihuanom, to je bila igračka, kasnije su se upecali na neke teže stvari. Jack je kombinovao droge s alkoholom, što Neal nije voleo da radi. Jack nije znao za granice. Potpuno se opustio kad je saznao za Nealovu smrt. Neal je poginuo u Meksiku, legavši na prugu pod dejstvom peyote. Voz je prešao preko njega a da to niko nije primetio.
Imao sam neku ideju, rekao sam mu, da prođem tim Kerouacovim putem. Da pokušam da otkrijem... šta je bilo to fascinantno na putu, šta je to Kalifornija i zbog čega je ljudi... sanjaju. Hteo bih da napišem nešto, jednu priču, možda.
Gledao me.
Ja sam upravo doputovao, nastavio sam. I nemam nameru da se ovde zaustavim.
Jack London, rekao je, on je prošao jednim putem. Kerouac je išao drugim putem. Ne vidim razlog da ti ne kreneš svojim putem.
Da, rekao sam. Krenuću nekud ovog leta.
Javi mi šta si uradio. Možda da štampamo tu priču. Ti si iz Čehoslovačke, je l' tako? Jugosloven, rekao sam.
Red je da neko opet otkrije Ameriku, nasmejao se.
ZNAM DA KOLUMBO NIJE OTKRIO AMERIKU
MLADIĆI TREBA DA BUDU ISTRAŽIVAČI
UMORAN JOŠ OD MATERICE
SAD SE ODMARAM
A VIDEO SAM DOSTA
DANTONA KAKO PLAČE NA ULAZU U METRO
NASMEJANU ŽENU U LUNA-PARKU
KOJA SE
IZVAN KUĆE SMEHA
UPRKOS NEPOGODI
I DALJE SMEJE
ĐUBRETARE KAKO MARŠIRAJU NA PARADI
POVODOM KOLUMBOVOG DANA
POGLEDAO SAM DOM SVOJ
I NISAM VIDEO
ANĐELA
KOLIKO TAKSIJA KOLIKO KAFANA KOLIKO ŽENA
SA SLEPIM PRSIMA I UDOVIMA IZGUBLJENIM
MEĐU OBLAKODERIMA
SLUŠAO SAM DEBISIJA NAPETO INTONIRANOG
OBLAČIO SIVE FLANELSKE PANTALONE
I KORAČAO OBALOM PAKLA
SPAVAO SAM NA STOTINU OSTRVA GDE KNJIGE
BEHU DRVEĆE
SLUŠAO PTICE SA ZVONIMA U GLASU
SEKAO DRVEĆE S GRUPAMA VOLUNTERA
I SEDEO NA NJEMU
NIKAD NISAM PATIO U JAVNOSTI
HVATAO SAM RAKOVE U RECI BRONKS
UOBRAŽAVAJUĆI DA JE TO MISISIPI
SADA ČITAM LORNU DUN
I ŽIVOT DŽONA MOSTA
KOJI JE BIO STRAH I TREPET ZA FABRIKA NTE
S BOMBOM U PISAĆEM STOLU U SVAKO DOBA
ODMARAM SE A PUTOVAO SAM DOSTA
NEGDE SAM NEŠTO PROČITAO O SMISLU ŽIVOTA
ALI SAM ZABORAVIO GDE BAŠ TO BEŠE
MOŽDA ĆU JEDNOG DANA SVOJE PODSETNIKE PRETVORITI
U VLATI TRAVE
MOŽDA ĆU I DA NAPIŠEM SVOJ RODONAČELNIČKI EPITAF
UPUĆUJUĆI KONJANIKE DA TUDA PROĐU
Heeeej! viknuo sam i počeo da mašem kao lud. Jean je bila u kolima s nekom devojkom. Stala je i potrčao sam prema njima.
Gde ćemo? odmah sam upitao.
Nasmejala se. Njenu drugaricu nisam mogao dobro da vidim.
Mi znamo gde ćemo, rekla je. Gde ćeš ti?
S tobom, rekao sam i otvorio vrata automobila. Uvalio sam se na zadnje sedište i ćutao. Tako je najbolje. Motor je radio, ali se automobil nije pokrenuo.
Mi idemo u bioskop, okrenula se.
Klimnuo sam glavom, iako sam znao da je to bilo ravno ludilu. Razgovarao sam s Gej pet minuta pre toga i rekao joj da krećem kući. Tada se devojka okrenula i rekla Sedi s nama na prednje sedište.
Seo sam između njih i devojka mi je rekla da se zove Susane. Nisam obraćao pažnju jer sam bio obuzet Jean. Imala je kratku suknjicu i bele tenis-patike, to sam prvo ugledao jer je bilo odmah pored mene, zelenu maramu oko glave, beli džemper i naočare s ogromnim ramom. Šta se daje? upitao sam.
Susane je nešto promrmljala. Njoj nije bilo jasno ko sam ja. Jean joj sigurno nije ništa ispričala i, svakako, nije imala ništa ni da ispriča.
Kako idu probe?

Klimnula je glavom nešto neodređeno.
Bili su neki tipovi iz ACT, rekla je. Gledali su playback jer smo protrčavali činove unazad. Susane je dobro izgledala. Bila je nervozna i pušila je po trideset cigareta na sat. Gasila ih je tačno ispred mene, u pepeljari prepunoj opušaka, prstima dugačkim kao linija autostrade.
Mnogo pušiš, rekao sam i uhvatio je za ruku.
O, rekla je ona.
Samo jedno kratko O.
To je bio bioskop pod otvorenim nebom (da li postoji bioskop pod zatvorenim nebom?). Bilo je oko trideset parkiranih automobila i svi su iz kola posmatrali neki grozomoran film. Žena je udarila muškarca flašom koka-kole po glavi. On je pao na kuhinjski pod i onda je počela ona grozna muzika koja potpomaže tenziju. Bili smo stigli tačno na sredinu filma. Neka devojčica u beloj kecelji je išla okolo zapisujući narudžbine. Jean je uzela kokice za sve nas. Zaista ste pošle da gledate ovaj film? upitao sam.
Drugi počinje za pola sata, rekla je Susane. Jean je jela kokice gledajući u ekran. S vremena na vreme bi joj poneka ispala i zadržala se u krilu.
Uzeću koju od tebe, rekao sam i spustio levu ruku na njenu butinu.
Držao sam tako ruku što sam duže mogao i najzad podigao jednu kokicu koja joj se bila malne zaglavila između nogu. Pogledao sam na ekran i učinilo mi se da sam video Hemfrija Bogarta. Susane se nije pomerala.
Odličan je film, rekao sam.
Kokice su prštale u ustima, kao vatromet u zabavnom parku. Jean se malo pomakla na sedištu, ispružila se skroz i patikama dodimula moju nogu. Nisam znao šta da radim u ovom automobilu, ubačen između dve devojke, gledajući neku staru Bogartovu kopiju.
HE’S LOOKING AT YOU, KID... govorio je Hemfri svakih pet minuta. On je imao razlog da bude tamo na ekranu. Ja sam još pokušavao da pronađem svoj za proždiranje kokica u društvu dve nedokučive ribetine.
Uzeću koju od tebe, ponovo sam rekao Jean i spustio ruku na njeno krilo.
Uzela je nekoliko kokica između palca i kažiprsta desne ruke i pružila ruku ka mojim ustima. Stavila mi je kokice u usta i zadržala prst unutra, podupirući tih nekoliko zrna da mi ne ispadnu. Liznuo sam joj prst i ona ga je malo okrenula, dodirujući mi nepce. Počeo sam da joj sisam prst. Ona je pošla da ga izvuče, onda se kao predomislila i ponovo ga vratila unutra. Nastavila je da se tako igra unutra-napolje, ne gledajući me. Meni je ruka još bila na njenoj butini i u jednom trenutku sam je snažno stegao. Ponovo se pomakla na sedištu, ali ovog puta se još više zavalila unazad. Susane je gledala Bogarta, uzimajući tek po koju kokicu između dve cigarete. Jean je uživala u ovorne što mi je radila i gurala je prst sve dublje unutra, okrećući ga pri tom u istom ritmu. Nekad je zaista postojao Izgubljeni raj, čuo sam M-L negde u daljini. Da, pomislio sam, i onda su ljudi bili u stanju da svrše na usta.
Stavio sam joj ruku na koleno i onda pošao unazad, zavukavši šaku ispod suknje. Radio sam to sasvim polako, kako ni ona ni Susane to ne bi primetile. Jean mi je prstom išla preko zuba gornje vilice, upolukrug. Srećom, tu nisam imao kvarnih. Udarila me struja kad sam došao do mesta gde se sastaju butine. Bio sam siguran, već sad, da me neće zaustaviti, da joj prija ovo što radimo, ali nisam imao pojma gde će se to završiti. S moje desne strane je bio čvrsto uglavljen jedan trupac koji se zvao Susane, kojem verovatno ni pred smrt ne bi palo na pamet da treba da izađe iz automobila i, bar za pola sata, prošeta svoju tupavost kroz ovo divno veče koje je bilo svuda oko nas. Imao sam utisak da je Jean imala isuviše male gaćice za ono što je trebalo njima da bude obuhvaćeno. Izvukla je prst iz mojih usta i stavila mi ga u uvo. Približio sam joj se i prošaputao
Poludeću.
Ona se okrenula i sa zadnjeg sedišta uzela svoju jaknu, stavivši je preko krila.
HE’S LOOKING AT YOU, KID... ponovo je rekao Bogart zavodničkim glasom i krenuo da ljubi neku žensku od celuloida.
Jean je malo razmakla noge, dovoljno da prođem šakom ispod gaćica i napipam usne. Ušao sam prstom u nju, onda ga izvukao i krenuo nagore ka klitorisu. Ona se držala rukama za volan. Nije htela da pusti glas, zatvorila je oči, ponovo ih otvorila, gledala tako neko vreme, ukočeno, onda jezikom oblizala usne koje su joj se sušile. Skinula je desnu ruku s volana, prekrila i mene delom te njene jakne, zavukla ruku između i otkopčala mi šlic. Razmišljao sam da li Susane zna šta mi radimo, i jednostavno ne želi da nas prekida stavljajući nam to do znanja, ili je film za nju bio toliko otkrovenje, da je neki pripadnik IRA-e mogao komotno da baci ceo automobil u vazduh a đa ona to ne prime ti. Jean i ja smo uskladili pokrete ruku. Bila je neverovatno vlažna i verovao sam da će ostaviti neki trag na sedištu. Ja sam gledao u ekran, kako bih malo odvratio pažnju od zbivanja ispod njene jakne i da ne bih svršio pre nje. Disali smo ubrzano, ali pažljivo, kako ne bismo ukazali trupcu s desne strane na druge mogućnosti koje pruža gledanje jednog filma. Bogart više nije bio na ekranu. Imao sam utisak da se tog dana napio i nije došao na snimanje. Verovao sam da je ovaj kadar rađen bez njega, namerno, jer tog dana ni organizator, ni asistent reditelja nisu mogli da ga pronađu i dovuku na snimanje.
Bogi je otpijao viski s pivom u nekom malom baru, pušeći LUCKY STRIKE, razgovarajući s barmenom.
Ja sam Humphrey Bogart, rekao je. Čuveni glumac.
Znam, rekao je barmen, SVI iz ovog kraja su čuveni glumci.
Ali, ja sam stvarno čuveni glumac.
U kojim ste filmovima igrali? upitao je barmen. Zaboravio sam nazive, rekao je Bogart. Sipaj još jedno piće.
S licem kao što je vaše, nikad nećete dospeti na ekran.
Sipaj i sebi jedno, reče Bogi, vadeći iz džepa zgužvani novac.
Barmen je nalio i sebi piće i seo za Hemfrijev sto.
Nemate ni ime da biste postali čuven glumac. Svako je Bogart ovih dana... i Smit, ili Džonson. Hajde, živeli!
OOOOOO, tiho je rekla Jean.
Mislim da je počela da svršava jer se pomicala u sedištu. Susane se okrenula. OOOOOOOOOO, rekla je Jean sasvim glasno, ne gledajući u Susane.
Nešto nije u redu? upitao je glupi trupac s desna.
Nisam mogao da svršim i pokazao sam glavom ka ekranu.
Film. Sad dolazi ONA scena.
Trupac je nastavio da gleda film dok se Jean tresla kao da je bila udarena sa 10.000 erotikona. Stezala mi je rukom patku svaki put kad joj je nailazio talas, jedanput toliko snažno da sam osetio nokte u mesu.
UUUHH, rekla je i najzad se umirila. Stisnula mi je ruku butinama i tako ih držala neko vreme. Onda je shvatila da ja nisam svršio i nastavila je rukom gore-dole.
Hajdemo, rekao sam joj. Ne vredi ovako. Prestala je i izvukla ruku. Ja sam jedva izvukao svoju, pitajući se kako sam uopšte uspeo dotle da dođem. Pokrili smo se opet njenom jaknicom i nastavili da sedimo mirno, kao da se ništa nije dogodilo. Onda je ona naglo upalila motor i krenuli smo ka izlazu.
Šta je? upitala je Susane.
Idemo, rekla je Jean. Smučilo mi se.
Vozila je nervozno, prošavši jedanput kroz crveno svetlo. Izgledala je divno u tim belim patikama, s maramom oko glave i sad već izgužvanom suknjicom... kao devojčica koja je odbijala da bude žena. Ja sam bio nadražen kao nikad do tad, ali nisam hteo da ubrzavam stvar, znajući da će Jean izbaciti trupca iz automobila čim se približimo njenoj kući. Umesto toga, upitala me
Gde stanuješ?
Kako gde stanujem? ja nemam utisak da ćemo sad da se rastanemo.
Ja moram da budem sama neko vreme, rekla je.
Odbaci prvo Susane, insistirao sam.
Mi stanujemo zajedno, rekla je Jean.
Nešto nije bilo u redu. Susane je ćutala. Nisam mogao da vodim Jean svojoj kući jer je Gej bila tamo.
Bio sam još više nadražen.
Odbaci Susane, rekao sam. Ja ću ići peške od tvoje kuće.
Zaustavila se ispred kuće i Susane je ne izgovorivši ni reč izašla. Jean joj je dodala ključ kroz prozor Odmah dolazim.
Šta je? upitao sam je čim je trupac odmakao. Napravila sam grešku, rekla je. Nisam smela to sebi da dopustim.
Nemoj sada o tome da razgovaramo! viknuo sam. Pogledaj u kakvom sam ja stanju, otkopčao sam šlic.
Okrenula je glavu s gađenjem.
Ja moram da idem, rekla je i otvorila vrata automobila.
Sigurna si? izišao sam i ja. Ne možeš da me ostaviš ovakvog.
Pusti me, molim te. Napravila sam grešku. Potrčala je ka kapiji. Uletela je u zgradu ne okrenuvši se.
Ni zdravo, ni jebi se, ni padni mrtav. Ništa. Čuo sam je kako trči uza stepenište. Onda sam hteo da je zamolim da mi baci prvi kuhinjski nož koji joj se nađe pri ruci, kako bih, bez razmišljanja, odsekao mačora. Šta je sad?! Krenuo sam niz ulicu razmišljajući o tome da li da joj odmah pošaljem nekog psihijatra u stan, ne bi li je izlečio pre nego što je taj crv Autumnus Neuroticus izjede. Imala je nekontrolisane pokrete, bolesnu maštu, odsustvo osećanja odgovornosti.
Buff je igrao bilijar u pozorišnom klubu. Ispričao sam mu sve, udarajući nogom u zid od besa.
Slomi nešto, rekao je. Biće ti lakše. Polomi ovu čašu.
Hteo sam da polomim sto od bilijara tek kada sam pozvao Johna i rekao mu Znaš li ti ko je ta Jean West?
Znam, odgovorio je kroz smeh. Ona je lezbejka.
»SQUASH«, METAREALISTIČKA TUŽNA KOMEDIJA. PREMIJERA 31. JANUARA U 8.15, ARENA THEATRE. ZA REZERVACIJE POZOVITE 752-0888 ILI NABAVITE KARTE DIREKTNO U...
Te noći je Gej ostala u drugom stanju. Znam tačno da je to bilo te noći jer sam kasnije pažljivo računao dane. Očekivao sam da će se to dogoditi jer smo postajali hladni jedno prema drugom, tačnije, ja sam bio taj koji se osećao sve manje i manje obaveznim prema njoj. Događaj sa Jean, začudo, nije me nimalo deprimirao već mi je dao podstreka za nove avanture. Sada sam već bio sasvim siguran da bilo koji mogući doživljaj privlači onoga koji mu se posvećuje ka mestu gde je on izložen nemogućnosti ostvarenja.
Razgovarao sam jedanput i sa Philom, bivšim Jeaninim mužem, divnim tipom koji je zarađivao lovu kao instruktor tenisa. Ispričao mi je predistoriju, istoriju i razloge raspada braka. Smiren tip, uopšte nije pokazivao da je napravio grešku time što je s njom proveo dve godine. Ona je na početku bila AC/DC, radila je i na struju i na baterije, da bi tek kasnije otkrila u sebi prave afinitete. Sedeli smo pored nekog bazena, slušali njegov kasetofon i on mi je s vremena na vreme govorio kako je Stevie Wonder čarobnjak od muzičara. Zaboravili smo oboje na Jean gledajući neka lenja ženska tela pored skakaonice. Još nekoliko dana je bilo preostalo do premijere, Ron i ja smo ubrzano pozivali goste da nam ulepšaju tu svečanost. Sam Shepard je dolazio sigurno sa svojom ženom O-Lan, Ferlinghetti je obećao, John Lion iz SAN FRANCISCO MAGIC THEATRE, nekoliko ljudi iz BERKELEY STAGE COMPANY, David Copelin iz MARK TAPER FORUM pozorišta, neki Moss iz ovog, i neki Ross iz onog pozorišta...
Ron je fotograf išao generalnu probu i već je bio razvio slike. Kupili smo jedne večeri dve flaše vina i došli kod mene, gladni kao zverovi. Htela bih da ti kažem nešto, rekla je Gej. Dođi. Ostavio sam Rona u dnevnoj sobi. Sela je na krevet, zagledavši se u prste na ruci. Ćutala je neko vreme, onda me pogledala i izgovorila najveću Tajnu
Ja sam... ne znam kako da ti kažem... ja sam u drugom stanju.

Jedva je prelomila.
U drugom stanju, ponovio sam.
Uopšte nisam shvatao o čemu govori. Mehanizmi otpora kod čoveka, kad ne želi nešto da Čuje, rade na vlastiti pogon, bez ikakvog uticaja svesti.
Da, ponovila je. Danas sam bila kod doktora. Prošao sam pogledom kroz nju.
Otišao sam daleko, daleko, daleko... Video sam nekog čoveka, nekog koji je ličio na mene i ponašao se kao ja, koji je bio satkan od mojih pozitivnih osobina, bez ičeg prljavog i lažnog, video sam ga kako usporenim pokretima, kao u nemom filmu, otvara flašu šampanjca sa razvučenim osmehom na licu, kako pušta da pena izleti iz boce i poprska njegove prijatelje okupljene oko devojke u belom, Gej, kako joj on prilazi i diže je visoko iznad glave, ljubeći je svuda po telu, dok drugovi kucaju čašama u apsolutnoj tišini. Video sam kako neka Radost, toliko bliska čoveku, struji po licima svih prisutnih, kako ona, Gej u dugoj beloj haljini, grli svakog ponaosob dok prima čestitke, kako je John pita VALJDA ĆE SE MOJA BEBA I MIKA SLAGATI, vidim kako nailaze neki ljudi koje nikad nisam upoznao, kako mi čestitaju udarajući; me po ramenu, čujem i Billie Holiday kako jeca iz Lissinog grudnjaka


WHODUNIT, MY LOVE
YOUDUNIT, MY. LOVE
AND I DO...


KO TO URADI LJUBAVI
TI URADI LJUBAVI
PA I JA...


vidim da postoji nešto što se zove jednostavna sreća, tek mali napor, svima dostupan, osećam da to meni prija. Dopuštam da me to skroz obuhvati, da me ponese i izmeša s tim ljudima, s Gej i Bolničarkom mog detinjstva, s muzikom koju volim, sa osećanjem sigurne izvesnosti. Srećan sam što je sve tako.
Ali, taj čovek nisam ja.
To je delić mene, možda beznačajno mali i zanemarljiv, mali odlomak trenutka moje slabosti.
Šta ćeš sad da radiš? pitam je.
Htela sam da o tome razgovaramo, udahnula je vazduh.
Bilo joj je jasno da ne želim to dete. Znala je i da je najgori trenutak. Znala je da je ostalo još nekoliko dana do premijere i da sam najmanje želeo da govorim o nekom budućem detetu, znala je da izlazim s drugim ženama, znala je da ne želim da se vezujem, znala je i o mom putu ovog leta na koji nisam hteo da je vodim. Ovo je bila šansa za nju da me veže uz sebe, jer me je, čini mi se, volela.
Ja želim to dete, rekla je.
Nerviralo me što je Ron u stanu, što nestrpljivo čeka da izađem iz sobe i načnemo vino, nerviralo me što nije mogao ni da pretpostavi o čemu Gej i ja razgovaramo.
Znaš Gej, rekao sam, o tome treba da razmislimo. Razgovaraćemo i sutra o toine.
Izašao sam iz sobe. Ona je ostala da sedi na krevetu.
Slušaj Ron, rekao sam, šta bi ti radio da kakvim slučajem...
Treba da dobijem dete?
Otkud znaš? upitao sam.
Gej je rekla Sharmi, Sharma meni. Bila se obradovala pa je to javljala kao radosnu vest. Ugrizao sam se za donju usnu.
Ja ne želim to dete, rekao sam.
Šališ se? zastao je nasred sobe.
Ne, rekao sam.
On je otišao kod Gej, a ja sam napustio stan.
KIRK, EVANS, TYNER, MINGUS, COLTRANE, SMITH, KELLY — SAMO NEKOLIKO IMENA VELIKANA DŽEZA ČIJE SE PLOČE TRENUTNO NALAZE NA RASPRODAJI. GDE? — U WAREHOUSE PRODAVNICAMA.
Gej je otišla 31. januara. Sačekala je da izađem iz kuće na razgovor s nekim tipom iz ENTERPRISE novina. Spakovala se na brzinu, plakari i fioke su još bili otvoreni, ostavila je šminku u kupatilu i njen džemper koji se tamo sušio, vrata od stana nije zaključala. Stajao sam dugo na ulazu u spavaću sobu, glave naslonjene na dovratak. Našao sam cedulju na krevetu, ali nisam želeo da je čitam. Već je bilo prošlo podne. Telefon je zvonio svakih pet minuta. Nisam dizao slušalicu. Onda, kada sam se odlučio da odgovorim na deseti poziv i podigao slušalicu, osetio sam njen miris na slušalici. Spustio sam ne rekavši ni reč. Pogledao sam cedulju
ZATVORI PROZOR KAD SUSEDI POČNU DA IZGOVARAJU MOJE IME
i ponovo prošetao kroz stan. Fioke su izgledale kao sablasti. Bilo je nekoliko neopranih tanjira u kuhinji. Još uvek se mogla pročitati reč Gaye koju sam nekad davno ispisao karminom preko ogledala u kupatilu. Imao sam grozan utisak da je otišla i odnela moje dete sa sobom. Imao sam muku u stomaku, da, ali nisam želeo da povraćam. To nije bilo to. Trajalo je neko vreme, dok sam gledao kroz prozor, na ulicu, nekog klinca na biciklu kako točkovima pravi osmice, svaki put ih povećavajući. Navukao sam zavese i uključio grejanje.
Odjedanput je bilo strašno hladno.
Seo sam na pod oslonivši se na kauč, zureći satima.
Neko je kucao, onda napravio krug oko stana gledajući u spuštene zavese. Najzad je otišao. Počeo sam da cvokoćem od zime. Noge su mi se tresle i nisam mogao da ih zaustavim. Čuo sam kako neko hoda na spratu. Bio sam srećan što taj tip može da hoda, jer sam znao, tu niko nije mogao da me razuveri, da ja više nikad neću moći da ustanem s poda i prohodam. Bio sam paralizovan, s groznicom i mučninom u stomaku. Znao sam da više niko neće moći da me nađe, da sam izgubljen u ovom stanu sa spuštenim žaluzinama, potpuno odvojen od sveta, sramno ostavljen da umrem. Bilo je još hladnije, temperatura se spustila do minus 26, tačno toliko godina sam imao. Sve iznad toga je smrt. Sve ispod toga ništavno sećanje. Hteo sam da se pozdravim s nekim, da napišem neku poruku. Nisam mogao da ustanem i dohvatim olovku sa stola. Pa i onda, da sam je nekako dokučio, šta bih mogao da napišem ovim drhtavim rukama? Telefon je zvonio u dubini mračne sobe, trideset kilometara daleko. Nadao sam se da će neko najzad razvaliti vrata. Ali, šta bih i tada dobio? Desetak minuta sažaljenja i onda bi me, napokon, taj neko šutnuo nogom u lice uz ono obavezno KOPILE!
Plakao sam.
Znao sam da to više nikog ne može da povredi, da mi se to dešava bez napora, da ću jednostavno zaspati kad sva tečnost bude izašla iz mene. Čekao sam da se to desi. Primetio sam da se jedna, a zatim i druga suza, skotrljala sve do gornje usne i tu zastala. Ostale nisam mogao da pratim. To je iziskivalo mnogo napora, a ja sam očekivao da utonem u san.
Bilo je već sedam sati kada je Ron zakucao, energično, vičući pri tom Jebi se, otvori vrata.
Sharma je bila s njim. Izgledali su dosta svečano.
Sharma je bila bleda, znao sam da je razgovarala sa Gej, ali ništa nisam pitao.
Nemoj više da je zoveš, tekao je Ron. Ozbiljno ti govorim.
Ron je bio trezven dečko i voleo sam da ga slušam
Ispričala je ocu sve.
Jebi ga, samo mi je to trebalo, pomislio sam. On je očekivao da se ti javiš i saopštiš mu vest. Računao je na tebe, na vašu vezu. Pozvao je da odmah dođe kod njega u L. A.
Mislim da je ljut.
Strašno je ljut, dodala je Sharma.
Odbacili smo je na aerodrom u četiri sata. Sada je več tamo. Zbog toga ti kažem, nemoj da je zoveš... ne verujem da bi ona volela da ti čuje glas. Njen otac te, kako i sam pretpostavljaš, PREZIRE. On misli da si ti neki mali izdrkani klinac... koji nema pojma o tome koliko je Gaye vredna. I ja to isto mislim.
Nisam mogao ništa da mu odgovorim. Nisam hteo jer sam znao da Ron nije došao ovde da se svađa sa mnom. Rekao mi je zaobilazno da se držim po strani, jer je računao s tim da ja znam ko je njen otac i kakve mogu da budu posledice. Ja sam to znao i zato sam čutao. Ne ide mi se, rekao sam. Ne ide mi se na premijeru večeras.
To nema veze s tim, rekao je.
Znam, ali ne ide mi se.
Obrij se, rekla je Sharma.
Ja ču da popijem nešto, znaš, dodao je Ron. Ja očekujem da ti nešto malo i častiš večeras. Uzmi sam, molim te.
Nisam želeo da otvaram frižider ili plakar s pićem.
Našao bih tamo Gej u svakoj čaši, na svakoj etiketi.
Nisam se ni obrijao.
Rekao sam samo
Hajdemo
jer sam želeo da napustim stan. Zahvaljivao sam im podsvesno što su došli da me izvuku odavde.
Onda u pozorištu.
Upoznao sam se sa Semom Šepardom i njegovom ženom. On je imao kaubojske čizme i neku kožnu jaknu, svetlobraon boje. Bio je, bar tako su mi rekli u trenutku upoznavanja, najtalentovaniji američki dramski pisac. O-Lan je bila malo bucmasta glumica, kako sam čuo, i igrala je uglavnom u njegovim komadima. Rekao sam da bih želeo da popijem piće s njima posle predstave, mada to zaista nisam želeo. Ferlinghetti nije došao, možda ga je tih njegovih 57 godina sprečilo. Bilo je tu dosta rukovanja, neki ljudi su trčali okolo, dovikivali su se preko tuđih glava. Bio je i neki tip, Pfifer, taj je bio najsmešniji, umetnički direktor BERKELEY STAGE COMPANY.
Moja majka je bila Jugoslovenka, rekao mi je otvorivši osmeh do maksimuma.
Drago mi je. Moja majka je još uvek Jugoslovenka.
Neki dečkić mi je čak prišao pitajući me gde sam kupio taj sako koji sam nosio. Buff i Lynn su isto tako bili svečano obučeni, mada ja nisam znao da li je to bilo zbog mene, moje drame, ili se čovek uobičajeno oblačio svečanije kada su premijere u pitanju.
Lynn je rekla
Večeras zbog TEBE nisam otišla na posao
i ja sam bio spreman da izvadim iz džepa tih sto dolara koje je, eventualno, propustila večeras na bakšišu. John je bio u vrhunskoj formi, nosio je upaljenu baterijsku lampu oko vrata, objašnjavajući DA NISAM IMAO SVETLO NA SEBI, UPRAVO BIH SRUŠIO OVO PARČE ANIMIRANE KOZMETIKE KOJE JE IZ MRAKA HTELO DA SE RUKUJE S TOBOM.
Pokazao je na neku ženu iza mojih leđa. Žena se zvala Ruby Cohn, tako mi je posle rekla, i bila je napisala desetak knjiga o Beckettu. Ljudi su se smejali, pratili predstavu s dosta pažnje. Posmatrao sam lica u mraku, pokušavao da se nekako zabavim, tekst mi je bio odvratan. Ali, nisam mislio na Gej. Nisam mislio ni na šta, bio sam potpuno prazan. Izašao sam pre pauze, hteo sam da se sklonim. Sedeo sam na stepeništu koje je vodilo na sprat. Beton prilično hladan. Razvodnica je prošla. Pogledala me. Ako nemate kartu, molim vas da izađete napolje.
Izašao sam napolje, ispred ulaza, i gledao plakat za predstavu, sve do kraja. Svetla su se popalila, unutra, ispred pozorišta. Trgao sam se i ušao. Otišao sam dole kod glumaca i sačekao ih da siđu. Čestitao sam svima, hteo sam da im se nekako zahvalim. Oni nisu videli predstavu, isto kao i ja, žurili su da čuju prve komentare. Video sam Jean kako skida šminku ispred ogledala. Zagrlila me. Poljubio sam je u usta, oslobođen svega. Onda je došla rediteljka, unela je neko cveće uz pomoč dva klinca, bila je izuzetno raspoložena.
Šta kažeš? rekla je. ŠTA KAŽEŠ?
Nisam mogao da joj kažem kako nisam gledao predstavu. Ona to sigurno ne bi verovala. Hvala ti, rekao sam umesto toga, želeo bih da ti od srca čestitam.
Počeli su da kuljaju neki ljudi i ja sam zbrisao. Ron je puckao lulu, nikad ga ranije nisam video da to radi. Pričalo se u grupama od po desetak ljudi. Izgledali su kao mala ostrva koja se vide iz aviona, tj. mene. Bio sam strašno daleko.
Ali, uopšte nisam mislio na Gej.
Zur je trebalo da bude iznenađenje za mene i glumce, ali svi su samo o tome pričali.
Idemo kod Nelsona, govorili su. Biče VELIČANSTVEN žur.
Sam Shepard se iskreno smejao kad sam mu prišao.
Ti si lud, rekao mi je. Imaš sjajne štoseve. Pozvao sam ih na žur i upitao nekog koliko je sati.
Pola jedanaest, rekla je neka štuka pokrivena šeširom.
Ron me je ugurao u auto i stavio pored mene sestru jednog njegovog studenta. Izvadio je flašu viskija ispod sedišta.
Kad nećeš ti da častiš, onda ću ja.
Popio sam bezmalo pola flaše, iz nekoliko gutljaja, dodajući bocu devojci pored mene. Ona se naslanjala dok je ispijala, imao sam utisak da joj izuzetno prija što sedi u društvu pisca i što, eto, zbog Ronovog neopreznog poziva, ide s nama na žur. Nisam je ni pitao za ime.
Nelson je imao izvanrednu kuću za žureve. Dnevna soba je imala više od sto kvadrata, bila je razdeljena od kuhinje jednim poluzidom koji je dopirao do kolena. Unutra je već bilo sveta, hrana se prelivala preko stolova, vino je stajalo u sanducima pored ulaznih vrata. Gosti su nailazili u talasima, prilazeći stolu sa hranom, prvo, onda govoreći
HVALA, NE MOGU NIŠTA.
Video sam Lissu u nekoj dugačkoj haljini, izgledala je izuzetno lepo.

Ovo je bilo isuviše teško, rekla je, isuviše teško za moj mali tinejdžerski um.
Nasmejala se. Čak su joj i zubi izgledali bolje večeras. Hteo sam da nastavim razgovor s njom i da je, eventualno, potucam kasnije, ali nešto nije išlo. Bilo mi je svejedno, zapravo.
Ali, još nisam mislio na Gej.
Puno ljudi je postavljalo pitanja, morao sam na sve to da odgovaram. Najviše su me pitali zbog čega je ČITAVA JEDNA SCENA odigrana u pauzi, tako da ONI nisu mogli da vide, itd... itd...
Odgovorio sam im kao Peter Bogdanovich kojem su bila dosadila pitanja novinara zbog čega je POSLEDNJA BIOSKOPSKA PREDSTAVA snimljena u crno-beloj tehnici
TAKO JE BILO JEFTINIJE MOMCI.
Prišle su mi dve devojke, iskreno su mi čestitale, bile su radoznale i skromne, istovremeno, očekujući da im kažem nešto. Rekao sam im da je svet iz kojeg ja delam tužan i da one nemaju ništa s tim. Bio sam pijan. Znao sam da ću se ubiti tim viskijem iz Ronovog automobila, ali sam ga namerno ispio.
Lynn je bila bosonoga kao... kao... kao... došla je ispred mene KRUPNO: bacivši mi se oko vrata.
SREDNJE-KRUPNI PLAN: Poljubac. To traje. Dva minuta.
Ona: Možda dosada ne dolazi uvek nakon... Ja: Nakon čega?
PRETAPANJE: Njeno lice podseća, nešto se meša, ona izgleda kao... kao...
Ona: Pa, znaš... posle onoga što si hteo da radimo.
Bio sam srećan kad je naišao Buff i odvukao je od mene. Trinka je bila fer. Rekla je Zdravo Miko i otišla da igra s Johnom.
Sam Shepard je stajao u uglu s nekim tipovima. Ovo je Bob Wudruff, rekao je, iz EUREKA pozorišta.
Upoznao sam se s tipom, tražio je tekst za NJEGOVO pozorište.
Sam je bio došao iz Londona i pitao sam ga... Tamo sam napisao TOOTH OF CRIME, rekao je, imao sam premijeru u THEATRE UPSTAIRS. London je druga stvar. Vratio bih se da živim tamo. Ovde je isuviše neurotično. Pitao me zašto ne probam da napišem nešto za film.
Rekao sam mu da već imam dva teksta koja cirkulišu.
Zašto ti ne radiš nešto za njih?
Ja sam radio dosta, odgovorio je. Imam nekoliko filmova.
Pili smo pivo i on mi je rekao da je napisao scenario za Antonionijev ZABRISKI POINT. Nisam to znao, rekao sam.
Antonioni je veliki tip, dodao je. On dolazi s druge planete.
Bio sam prazan kao nikad dosad. Išao sam po sobama, razgovarao, razgledao lica, palio i gasio cigarete. Jean i Susane su se držale za ruke. Glumci iz predstave su pušili hashish u maloj radnoj sobi i pozvali su me da im se pridružim. Jedan od njih, Russ Kinkel, uopšte nije mogao da otvori oči. Zalepile su mu se. Zastao sam kod stola sa klopom.
Zdela sa povrćem, kao kod rektora onog dana kad sam upoznao M-L. Ona večeras nije došla zbog Gej.
Ron mi je prišao i, kao neki bolesnik, odmah rekao
Bio sam ozbiljan u vezi s onim. Nemoj da je zoveš.
Neću Ron, rekao sam, nemoj da se plašiš za mene. Ja sam sasvim u redu.
Igranka je bila u jeku. Devojčicama su se tresli sisići kao da se nikad neće zaustaviti. Igrali su neku igru BUMP, udarajući se dupetima u ritmu. Tipovi su bili nonšalantni, kao da se ovakvi žurevi priređuju svakog dana. Niko više nije znao zašto je ovde došao. Neka žena je pronela pored mene prazne flaše od vina: držala ih je obema rukama, podupirući gornji red bradom. Pojavila se odnekud divna devojka; Ulrica Erickson, koju sam znao sa univerziteta. Ona je spremala doktorat, o temi ŽENE I POZORIŠTE XX VEKA, ili nešto slično. Bila je u tom pokretu za emancipaciju žena. Njoj to uopšte nije bilo potrebno, činilo mi se. Večeras nisi ovde, rekla je.
Nisam, odgovorio sam.
Dođi, rekla je, i sela na kauč pored nekog ćutljivog para.
Seo sam pored nje. Ona je bila jedna od devojaka u kojoj nijedan muškarac ne bi tražio erotske nagoveštaje.
U čemu je stvar? pitala je.
Ne znam Ulrica, raširio sam ruke. To je nešto van mene.
Ali, još nisam mislio na Gej.
Zaljubljen si?
Nisam, ali bih voleo da budem. Voleo bih da patim, ali ja uopšte na patim.
Neko je promenio muziku. Sad je moglo da se razgovara.
Nemaš razloga da ne budeš ovde, rekla je. Ovo je tvoj žur.
Jebeš žur... da nije tebe i nekolicine ljudi koje volim, sigurno ne bih sedeo ovde večeras, planuo sam.
U čemu je stvar? opet je upitala.
Odlučio sam da joj kažem. Hteo sam da joj ispričam kako je jedna devojka, nisam hteo da pominjem ime, otišla jutros...
...IN SAN ANSELMO —
Šta je to? skočio sam.
Šta?
Pa, ta muzika. Čuješ da je pevač pomenuo San Anselmo...
Da, rekla je. To je stara pesma. SNOW IN SAN ANSELMO.
Sneg u San Anselmu.
Mislio sam da se zeza sa mnom. Ustao sam i pošao ka gramofonu, onda se vratio i ozbiljno je upitao
Kako se zove ova pesma?
SNEG U SAN ANSELMU, rekla je. Šta ti je? Odjurio sam do gramofona i skinuo ploču. Sve je stalo. Ljudi koji su igrali pogledali su me čudno, neke glave su se okrenule ka meni, čak je i žagor privremeno stao...
SNOW IN SAN ANSELMO pisalo je na ploči. Van Morrison je bio pevač. Opet sam pomislio da se neko zeza sa mnom. Paranoja. Pogledao sam da Ron nije u blizini. Ali, on nije znao. Tog dana smo Gej i ja bili u kući. Stavio sam ploču ponovo na gramofon i zadržao omot u ruci. Neki hor je krenuo prvo, onda su svi stali, uhvatili zalet i pevač je gurnuo
SNOW IN SAN ANSELMO...
Mislio sam da ću da poludim.
Mislio sam na Gej.
Onda sam shvatio da ne treba da pravim budalu od sebe. Odmakao sam se od gramofona. Kasno. Sharma je već bila pored mene.
Čula si ovu pesmu? upitao sam je.
Da. To je Van Morrison. Imam tu ploču kod kuće. To je Gej, rekao sam nekontrolisano. San Anselmo.
Uhvatila me pod ruku i povela ka izlazu. Hajdemo, rekla je.
Odvela me kući i sedela pored mog kreveta, čini mi se, sve dok nisam zaspao.
Ujutru sam se probudio i nje više nije bilo tu.
VEČERAS POČINJE NOVA DETEKTIVSKA SERUA NA KANALU 13. »STARSKY I HUTCH«, IZ PRODUKCIJE KOMPANUE ABC, SA PAULOM MICHAELOM GLASEROM U GLAVNOJ ULOZI. VEČERAS U 9 NE PROPUSTITE...
Proleće je bilo došlo. Iznenada, i naletelo je svom snagom. Malo je nedostajalo da ga oborim biciklom jedne večeri, toliko je nesmotreno istrčalo pred točkove. Plašio sam se da ne iskrsnu sad i neki problemi s prolećem, ali smo se ubrzo nakon incidenta pomirili i najzad je svako otišao na svoju stranu.
Promenio sam stan.
Sada smo Buff, Lynn i ja stanovali u jednoj staroj kući na EL Camino bulevaru. Kuća je bila prostrana, ali je trebalo uložiti bar pola miliona dolara da bi se nekako dovela u red. Lynn je kupila na rasprodaji jedan roštilj za baštu, imao je najmanje metar i po u prečniku, i ljudi su kuljali radoznali da ga vide, a naročito ono što je bilo na njemu.
Da napunimo kuću, govorio je Buff. Neka bude puno sveta. Ja odlazim početkom juna za Kanadu a ti ko-zna-gde.
Imao sam sobu na spratu, s posebnim kupatilom i dugačkim hodnikom koji je bio ispunjen plakarima. Svet je dolazio, kuća im se učinila nekako ležernom, bila je uvučena i nikome nije smetala galama koju smo pravili.
Radio sam dva teksta istovremeno, jedan je bio porudžbina, uhodanost na univerzitetu mi je dopuštala da se opuštam. Viđao sam se s jednom devojčicom, zvala se Judith Nava Ford, bila je lepo vaspitana i nije mnogo zahtevala. Bila je iz porodice Ford, mada je vozila japansku TOYOTU. Ostavljala me na miru čim sam sedao za mašinu da radim nešto. Bila je polufrigidna i ja nisam imao nameru, ni trunke strpljenja, da tu nešto ispravim. Njena dva brata su bila vrlo srdačna prema meni, dva debila koja su igrala polo Ford Granadom umesto konja. Lynn se šetala gola po kući i na kraju sam je zavoleo kao sestricu. Buff i ja smo trošili po deset dolara dnevno na pivo, imali smo i poseban frižider u kojem smo držali ova brda konzervi. Proleće je bilo toplo, temperatura se popela na 25 stepeni, devojčice su odmah uskočile u šorceve. John je dobio ulogu u nekoj drami PONTIFEX koju je spremalo neko pozorište iz Berkeleya. Svakodnevno je odlazio na probe. Ron je spremao neku obimnu studiju o transvestite tipovima. Čekao sam da skupi obilje materijala i onda da ja nešto iskoristim za neki mogući filmski scenario. Jedne večeri sam primetio da se Judith zaljubljuje u mene, na vreme sam joj skrenuo pažnju na to kako uskoro odlazim odavde i ne želim nikom da dam svoju buduću adresu. To nije bila laž, nisam znao kuda ću.
Sharma se viđala sa Gej, nisam je nikad ništa pitao.
Odlazio sam u San Francisco Magic Theatre i posmatrao Sama Sheparda dok je sa nekim dosta dobrim glumcima probao svoj novi komad ACTION. On je počeo da režira, to mi je bio znak da se umorio od pisanja.
Odlazili smo posle proba u mali restoran PALMS, Sam je bio opsednut konjima i samo je o njima pričao. Hteo je da bude farmer a kritičari su ga gurnuli medu dramske pisce. Judith me je vodila u bioskop jedanput, neki povraćajući film, zvao se SHAMPOO, sa Warrenom Beattyem i nekim frigidnim nimfomankama u prvom planu.
Čitao sam dnevnike Alberta Camusa, intenzivno učestvovao u svim njegovim zapažanjima, posle toga sam uzeo Gideove, nisu me pokrenuli ni na šta. Pravio sam večeri džeza, svake srede, dolazili su neki drugari, donosili svoje albume i zajedno smo ih preslušavali. Jedne srede je došla grupa koju nisam poznavao. Najbučniji je bio mladić s dugom plavom kosom, visok, pomalo anđeoskog lica, u crnom somotskom sakou, nervoznih pokreta. Saznao sam, bip je muzičar i svirao je klavir u nekom orkestru. Doveo je dve devojke, jedna je bila starija, kratko ošišana i nosila je razdrljenu LEVI’S košulju, video sam joj grudi. Druga je bila mlađa, naša vršnjakinja, činilo se, bila je jedna od onih devojaka na kojoj se odmah primeti odlučnost. Znala je šta hoće, šta treba da kaže, kad, koji gest da upotrebi. Mladić je, između ostalih, doneo i jednu ploču gitariste Pata Martinoa, kojeg pre toga nikad nisam čuo. Izvrstan džez-gitarista, imao je paklenu tehniku i svirao je uglavnom po jednom sving-modelu, talasajući se s tom gitarom kao skijaš u slalomu. Zahvalio sam mu što je doneo taj album.

Ja sam Kit, rekao je.
Pružio mi je ruku i - ja sam se rukovao, pomalo s nevericom. Bilo mi je smešno njegovo ime i upitao sam ga da li mu je to pravo ime ili nadimak.
Kit, rekao je.
U redu Kit, nasmejao sam se.
Nije mi padalo na pamet da je moje ime njemu, možda, bilo isto toliko smešno. Upoznao sam i dve devojke koje su bile u pratnji.
Ma, rekla je kratko ona starija i pružila ruku.
Samo to?
Kit je objasnio.
Ona je stanja od mene i ja je zovem KEVO, iz milošte, naravno.
Shelley, rekla je otresita devojčica.
Imala je pegave zelene oči. Ne znam da li sam ovim nešto rekao, ali me mrzi da to dalje objašnjavam.
Shelley Winters? upitao sam uz osmeh.
Ne, rekla je izuzetno ozbiljna, Shelley Lisle. Prvi put sam primetio da mi neka imena, kao ova tri, u nekoj kombinaciji zvuče veoma interesantno.
Kit, Ma, Shelley Lisle...
Seli smo u polukrug, ispred gramofona, i nastavili da slušamo ploče.
Ti pišeš nešto? rekao je Kit. John mi je pričao o tebi, vi se znate, zar ne?
Da, rekao sam. John je sjajan drugar.
Drame? upitao je.
Da. To radim trenutno.
Shelley je imala izuzetno osećanje za ritam. Nije udarala nogom o pod na svaki takt, već je sačekala neki put i ceo kvintni krug i vratila se, sačekavši bubnjara, radeći to čak bolje od njega. Udarala je rukama po kolenu, pri tom. Umorna sam kao vrag, rekla je kratko ošišana Ma, naslonila glavu na Kitova kolena i ubrzo zaspala.
Ona se jutros vratila, rekao je Kit. Bila je u Arizoni.
Nikad nisam bio tamo, rekao sam.
Zašto? pogledao me.
Nisam imao vremena, valjda, pokušao sam da nađem pravi razlog.
Hoćeš da ideš? upitao je.
Vrlo je moguće.
Hoćeš da ideš sada? nastavio je dosta ozbiljno. Sada? nasmejao sam se.
Da, rekao je. Putuješ samo onda kad osetiš potrebu. Vidiš nju, pokazao je na Ma, ona je bila u Arizoni samo da bi prošetala guzicu. Nikakva posla nije tamo imala.
Shelley ga je oštro pogledala.
U redu, imala je neki poslić. Ali, zbog toga se ne ide čak u Arizonu.
Shelley je nastavila da se klati u ritmu.
Ne verujem da bih sada mogao da krenem na put, ali bih voleo negde da se uputim ovog leta. Kuda bi išao? upitao me.
Ne znam. Seo bih u automobil i krenuo.
Ovo je ogromna zemlja, progovorila je Shelley. Možeš da sedneš u automobil i da se voziš ukrug godinu dana a da ne stigneš nigde.
Ja nisam rekao da imam cilj. Samim tim, i nemam razloga da bilo gde stignem.
Gledala me. Imala je pegave zelene oči, mislim da sam to već jedanput rekao. Kao da joj je neko poprskao zelene oči sivim prozirnim tačkicama.
Odlično, rekao je Kit. Dopada mi se to što si rekao.
Muzika nas je prekrila. Buff se šetao okolo deleći konzerve s pivom. Bio je to sjajan sumrak: nebo se bilo zapalilo od sunca koje je zalazilo, tri minijaturna oblaka na nebu, vetar je stao, neki klinci su vriskali dole na ulici, poslednja igra pred spavanje.
Ko si ti? upitao sam Shelley kad je Kit ustao. Pogledala me i ponovo okrenula glavu.
Nije htela da razgovara, pomislio sam. Ona je bila jedna od onih retkih dominantnih osoba koje su radile nešto samo kada su htele. Sačekala je da se završi neki solo, mislim da je to bio Stephane Grapelli na violini, onda se okrenula meni, poduprevši glavu kolenima.
O tome još nisam razmišljala, rekla je.
Kit se vratio i seo između nas.
Šta radi Gej? upitao je.
Šta je sad odjedanput? Odakle on zna Gej? Neki kratak spoj.
Nemam pojma, rekao sam. Nisam je dugo video.
Pozdravi je kad je sretneš.
Ne verujem da ću toliko dugo živeti, pomislio sam.
Svakako, rekao sam.
Ma je ležala na kauču i spavala dubokim snom. Ustao sam i izašao u baštu. Buff je palio roštilj, neki tip je stajao pored njega i držao brdo mesa na poslužavniku.
Ovo je Trinkin brat, rekao je i pokazao na klinca s mesom.
Namignuo sam dečku, bio je izuzetno lep, nije imao više od 17 godina.
Slušaj Buff, hteo bih da mi učiniš jednu uslugu. Zapalio je ugalj i onda se odmaknuo, trljajući oči.
Šta je pejzaaano?
Ima tamo u sobi, razmišljao sam, ima tamo u sobi jedna devojka... sedi odmah pored gramofona, ima zelene oči s pegama, zove se Shelley... Molim te, reci joj da je čekam ovde u bašti. Hteo bih s njom nešto da razgovaram. Buff je salutirao i otišao.
Hoćeš pivčinu? viknuo je sa ulaza.
Šališ se. Od nje čovek može da se napije više nego od deset flaša viskija.
Vratio se tek posle petnaest minuta.
Ne pada joj na pamet, rekao je. Čak imam utisak da se uvredila što si poslao mene da joj to kažem.
Nisam se više vraćao u kuću. Sačekao sam da odu, sedeći na travi, i razgovarao s Trinkinim bratom.
On se zaljubio prošle nedelje. .
Ja nisam, rekao sam. Preskočio sam prošlu nedelju.
Onda sam ušao, pronašao telefonski imenik i dugo ga prevrtao. U celom imeniku nije postojalo prezime Lisle. Zvao sam telefonistkinju, tek da bih proverio, ništa nije našla. John nije bio u gradu, tako da nisam mogao da ga pitam za nju. On je bar poznavao Kita, preko te veze sam mogao da nastavim da ganjam Shelley. Ona me nije privlačila, bio sam daleko pd toga da se zaljubim u nju, hteo sam da je razbijem. Nervirao me njen dominantni stav, ta preokupiranost sobom, nerviralo me, u stvari, sve ono u njoj što me podsećalo na sebe. Razmišljao sam o Kitovoj spremnosti da odmah krene u Arizonu, da odmah krene BILO KUDA, bez kupovanja mapa sa ucrtanim sporednim putevima, bez lažnih priprema. Činilo se da je sve radio po impulsu, bez mnogo razmišljanja. Te noći sam odlučio da mu predložim da mi se pridruži. Grozničavo, kao pod nekom temperaturom, razmišljao sam o putu, u fleševima, sto hiljada sličica u minutu. Otvorio sam mapu, skalpelom isekao mesta a da nisam gledao, izmešao ih u šaci i bacio na sto.
Gradovi su promenili mesta. Izašao sam. Još je bilo nekih gostiju u bašti. Buff ih je nesebično zabavljao. Zamolio me da odem po Lynn koja je uskoro završavala posao.
GARY SNYDER JE DOBITNIK OVOGODIŠNJE PULICEROVE NAGRADE ZA POEZIJU. KNJIGA »OSTRVO KORNJAČA« JE SKRENULA PAŽNJU NA SEBE JOŠ POČETKOM GODINE, KADA JE U KRATKOM ROKU ŠTAMPANO ŠEST IZDANJA. JOŠ JEDAN BESTSELER IZDAVAĆKE KUĆE NEW DIRECTIONS...
Mahnuo sam Lynn rukom. Seo sam za šank i ona mi je ubrzo donela piće.

Gotova sam za dvadeset minuta, rekla je. Slušaj, rekao sam joj, da kakvim slučajem ne poznaješ neku Shelley Lisle?
Napućila je usne i rekla Ne. Neka ribetina?
Otprilike tako, rekao sam.
Pazi, dodala je, to je dupli džin, i pokazala na čašu koju mi je donela.
Pogledao sam malo po baru. D.O. MILL’S je imao dva nivoa, u parteru je bila svečana sala za ručkove i večere, na spratu je postojao samo bar koji je radio do dva sata noću. Šank, duž kojeg se nalazilo oko trideset' stolica, bio je dugačak više od dvadeset metara. Bilo je puno devojaka koje su ovde dolazile same, i činilo mi se, kao večeras, ostajale same. Jedno od mesta za upoznavanje, ušuškano, zatamnjeno. Mogućnost za upoznavanje je bila svedena na to da jedna od devojaka sedi pored tebe za šankom, da istovremeno naručujete piće, da se gurate s tim čašama i, eventualno, zatražite šibicu jedno od drugog. Onda bi razgovor krenuo u onom najglupljem pravcu.
VI NISTE ODAVDE?
DA, JA UVEK PUEM SAMO TOM COLLINS KOKTEL.
MOGU LI DA VAM NARUČIM JOS JEDAN?
NEKI PUT SE OSEĆAM TOLIKO USAMLJENOM...
Evo ti još jedan dupli, Lynn je tresnula novu čašu preda me.
Nisam bio završio ni onaj prvi. Slušao sam odlomke razgovora koji su u talasima dopirali do mene, izvrsna radio-drama.
ONA:... ON JE PREVEO DNEVNIKE CELLINIJEVOG SAVREMENIKA, KOJI JE ISKLJUČIVO JEO PILEĆI MOZAK...
ON:... NOVA DEVOJKA UĐE U BAR SVAKIH TRI MINUTA, TAKO DA, AKO PROPUSTIŠ JEDNU, UVEK NAIĐE DRUGA. U PROSEKU, NA NOVU SUKNJU ČEKAŠ MINUT I PO...
ONA II: NOVINE NIKAD NE KAŽU LAGALI SMO, ILI ZAJEBALI SMO LJUDE. AKO I MORAJU DA ŠTAMPAJU NEKAKVU ISPRAVKU ILI IZVINJENJE, TO JE ONDA ISPOD NEČIJE UMRLICE, NA POSLEDNJOJ STRANI...
ON II: TREBALO BI DA ODEMO DO FRANKA. ON JE VRLO INTERESANTNA OSOBA... ON SNIMA NEVIDLJIVE FOTOGRAFIJE NEVIDLJIVIH LJUDI...
ONA III:...RAZUM? KO JOŠ POMINJE RAZUM. REĆI ĆU TI — RAZUM JE EMOCIJA ZA LJUDE BEZ SEKSA...
Lynn je pustila neku ploču iz juke boxa. Završavala je posao brojeći dnevni pazar, zapisujući nešto u knjigu, onda je otkucala ceo iznos na kasi.
Slab promet, rekla je češljajući se. Sreda je divljak-dan. Popij to.
Krenuo sam da ispijam piće, podigao glavu, i video u ogledalu nekog tipa kako zuri u mene. Bio je melez, u odelu sa tamnom košuljom razdrljenom na grudima, zlatnim satom, nekim šimi-čizmicama na nogama, uglađenih pokreta, maltene pederskih. Ispio sam džin i okrenuo se na stolici. Tip je i dalje gledao u mene. Klimnuo je glavom.
Hajdemo, rekla je Lynn.
Tip je gledao u nju neko vreme, onda mi se obratio klimnuvši glavom.
Jones, rekao je. Džouuuunz.
I ja sam klimnuo glavom.
Izvolite, rekao sam.
Hteo bih s vama nešto da razgovaram.
U redu, ostavio sam Lynn i izdvojio se s njim kraj zida.
Vaša devojka? odmah je upitao pokazujući na Lynn.
Prijateljica.
Slatka je, rekao je i zaćutao.
Nije me valjda zbog toga zvao? pomislio sam. Da mi kaže kako je Lynn slatka?
Da. Upravo smo krenuli.
Ja sam hteo nešto da vam ponudim, brzo se nadovezao. Jedan poslić... s odličnom zaradom.
Meni? upitao sam.
Njoj i vama... ukoliko se sporazumemo. Hajde da pokušamo, rekao sam. Zar nije bolje da onda i nju uključimo u razgovor?
Odakle ste? prepoznao je akcent.
Iz Švedske, rekao sam. Otac mi je Grk, majka Japanka, a ja sam Šveđanin.
U redu, rekao je, biću direktan. Ja snimam filmove.
Napravio je pauzu, zapalio cigaretu pozlaćenim upaljačem, vratio tabakeru u džep i počeo da me gađa nekim žućkastim očima.
Znate kakve filmove... nadam se.
Ne znam, rekao sam. O čemu se radi? Pogledao je ka Lynn i rekao Hteo bih da snimim jedan film s njom. Kratak. Uz vašu dozvolu, svakako. Ponudio bih vam... dve hiljadarke.
Pretpostavio sam da tip misli na porno-film, ali nisam još bio sasvim siguran.
Koliko kratak film?
Dvadeset minuta, odgovorio je.
Da je pitam? rekao sam. Moguće je da će ONA pristati?
Bio sam bezmalo ubeđen da će Lynn pristati na ovu mogućnost. To za nju nije bio porno-film već sto-dolara-po-minutu zezanje.
Molim vas da budete obazrivi, rekao je. Stalo mi je do nje.
Bilo je još samo desetak ljudi u baru. Lynn je pričala sa barmenom, pravili su neke viceve, smejali se. Zbog čega bih je sada uznemiravao s nekim glupim melezom?
Lynn, rekao sam, hteo bih da te pitam nešto. Zagrlio sam je. Smejala se.
Šta? jedva je izgovorila između dva napada smeha.
Ima neki tip, ne moraš odmah da gledaš u tom pravcu, onaj melez s kojim sam upravo razgovarao, nudi ti dve hiljadarke.
Za jedno tucanje? odmah je upitala.
I prestala je da se smeje.
Ne, rekao sam. Hoće da snimi neki film s tobom.
Neka pornografija, nudi dva soma i vrlo je zainteresovan.
Šta hoće da radim? pogledala je u pravcu Mr. Jonesa.
Nemam pojma. Hoće da budeš glavna glumica u filmu koji se zove DVADESET MINUTA. Lynn je pošla ka tipu. Stao sam iza nje. Dobro veče, rekla je. Odnosno... dobro jutro. Mr. Jones, zvani Džouuunz, ispružio je ruku sa stilom.
Nadam se da vam je prijatelj objasnio...
Rekao mi je da ste vi zaljubljeni u mene, počela je da se zeza.
To možete i tako da nazovete, nasmešio se Džouunz.
Hteo bih da snimim jedan film sa vama.
O čemu se radi?
Bićete goli u tom filmu, rekao je melez. Ali, vi sami.
Nije izgledalo toliko loše. Mislio sam da će melez zahtevati da se Lynn tuca sa nekim njegovim drugom, možda sa trojicom. Ovako je jasno rekao ,da zahteva samo nju za neke njegove somnabulske ideje. Potvrdio je pred njom da nudi dve hiljadarke. Lynn mu se izvinila na trenutak i povela me na stranu. Uopšte nije bila uzbuđena.
Hoćeš da se zezamo malo?
JA mogu da se zezam, rekao sam joj, ali on ne traži od mene da se skidam go pred nekom kamerom.
Biću svakako uz tebe, ukoliko pristaneš.
Dve hiljadarke, rekla je.
Treba da ispuniš tih dvadeset minuta.
Tražiće da masturbiram pred kamerom, rekla je. Znam te bolesne umove.
Prišla je melezu.
Kad i gde?
Noćas, rekao je. Lepo izgledate.
Gde? nastavila je Lynn.
Pristajete? upitao je Jones zvani Mr.
Cash, rekla je Lynn. Samo gotov novac. Imate li?
Nisam ni pomislio da vam napišem ček, nasmejao se melezijana.
Sišli smo dole. Imao je crnog JAGUARA, 3,6 ili tako nešto, koji je izvanredno mirisao unutra. Imao je čak i mali televizor, stereo-radio, ugravirane inicijale na kaseti.
Samo snimatelj, vi i vaš prijatelj, i ja, rekao je. Zastao je kod jedne govornice i pozvao nekog telefonom. Vratio se u kola posle deset sekundi.
Rekao sam snimatelju da ušnira film. Shvatam da vi ne želite da gubite vreme. Umorni ste, verujem.
Blago je zagrlio Lynn.

Dvadeset minuta, tako smo se dogovorili, odgovorila mu je.
Nisam znao zašto ovo radimo. Nisam znao zbog nje, ne zbog sebe. Nisam mogao da je zamislim u ulozi neke seks-bombe, devojke koja bi uzbudila nekog gledaoca u ispovraćanoj bioskopskoj sali, nisam je video kao devojku koja je, skidajući se pred sveobuhvatnom kamerom, mogla da zaradi dve hiljadarke za pola sata. Jean West, da. Ali, nikad Lynn. Njenu mršavost nisam mogao da pretvorim u erotsko uzbuđenje. Gledao sam je onako ležerno zavaljenu na prednjem sedištu i setio sam se saune: Buff joj je bio rekao da ne pravi nepotrebnu buku. Povraćala je. U nekom klubu, dok smo ispijali pivo, predložio sam joj da vodimo ljubav: Ona je imala nešto skriveno u sebi, čini se, što je navodilo muškarca da bude direktan. Jones je dobijao nešto s njom što ja nisam mogao da predvidim u potpunosti.
Tu smo, rekao je i zaustavio automobil.
To je bila kuća, čudno uvučena, sa crnom gvozdenom kapijom kroz koju se videlo dvorište. Nijedan prozor nije bio osvetljen. Na kapiji je pisalo 2226.
Koja je ovo ulica? upitao sam ga.
Florin bulevar, rekao je. Ovde je dosta mirno. Otvorio je kapiju i ušli smo u kuću. Zidovi, ali SVI zidovi unutra bili su izlepljeni fotografijama: Bogart, Maynsfield, Monroe, Douglas, Wayne, Redford, Brando, Garland, Chaplin, Bardot, Cooper, Stewart, Garbo, Dean, Nicholson, Fonda, Loren, Grant, O’Neil... Sišli smo u suteren. Otvorio je dupla vrata, kao u studijima po radio-stanicama, svetlost je blesnula, kao da je dvadeset reflektora bilo upereno u nas. Tamo je sedeo neki tip i podešavao svetla. Bio je belac. Usmeravao je svetla ka jednom uzdignutom podijumu na kojem se nalazio improvizovani šank, jedna visoka crvena stolica, piće po policama i nekolicina frotirskih ogrtača u raznim bojama.
Zdravo, rekla je Lynn snimatelju, ti si Harry, zar ne?
Ne, rekao je tip izuzetno ozbiljno. Ja sam Gordon. Nisam znao šta da radim. Od mene se ništa nije očekivalo. Bio sam tu zbog Lynn, zbog toga što je melesković verovao da sam ja njen dečko. Seo sam u jednu fotelju, razgledajući neki časopis PHOTOGRAPHY. Na naslovnoj strani je bila jedna prelepa devojka premazana sa tri kubika ulja. Sijala se pod ovim reflektorima kao čokolada u providnom celofanu.
Da izmerimo svetlo, rekao je Gordon.
Stavio je svetlomer ispred stolice na koju je trebalo, verovao sam, da sedne Lynn. Ponovo se vratio i počeo da podešava svetla.
Možeš da se istuširaš, rekao je Mr. Jones i pokazao gde mu se otprilike nalazi kupatilo. Ova se lenjo protegla i upitala Koji frotir da uzmem? .
Vrati se gola, rekao je Džouunz. Vrati se gola. Bilo je jasno da snimatelj bira frotire. Jones je ubacivao lovu u sve ovo, ali nije imao pojma o tehnici.
Gordon je uzeo narandžasti i bacio ga Lynn. Stavi ga uz lice da vidim nešto, rekao je. Lynn je prislonila ogrtač uz sebe.
Probaj ovaj, rekao je Gordon i bacio joj tamnozeleni.
U redu je. Smanjićemo svetlo.
Lynn je izašla iz sobe, njišući kukovima namerno.
Jones je gledao za njom. Još nisam video mogućnost za tih dva soma dolara. Sve je bilo zezanje, tačno kako je to ona želela. Da li će Buff ikad saznati o ovome?
Piće? upitao je Mr. Jones.
Svakako, odgovorio sam. Do sada sam pio duple džinove.
Opet se on nije pomakao, nego je Gordon izašao iz prostorije vraćajući se s poslužavnikom i čašama. Stavio je kristalnu čašu punu džina ispred mene.
Led?
Hvala, nije neophodno.
Posmatrao sam taj mali podij um osvetljen s tri reflektora na koji je trebalo da se Lynn popne. U boji? upitao sam Gordona više se zezajući.
Da, klimnuo je glavom. Osetljiv film, dodao je. Osetljiv film, to me dotuklo. Taj film je bic osetljiv koliko i ulazna vrata nekog javnoj klozeta. Mr. Džouuunz je otpio nešto iz čak nazdravljajući mi. Još nisam video tu lovu. Šta ako Lynn ne dobije ni cent? Ja bih se dobro nasmejao, ali šta bi ona uradila? Pridružila mi se? Nije postojao nikakav ugovor, ništa napisano, samo neko nazdravljanje između mene i melezijane.
Lynn je ušla u sobu. Prošla je kroz stranicu časopisa koji sam držao u rukama. Namerno je otvorila ogrtač, kako bi ukazala ovim tipovima da joj se žuri i da ne želi da gubi vreme skidajući sa sebe deo po deo.
Zdravo, rekla je snimatelju, ti si Harry, zar ne? Ne, opet je on ozbiljno odgovorio. Gordon. On je Gordon, rekao sam Lynn, kako bih je zaustavio u ovom zezanju.
Mr. Jones, zvani Džouuunz, pošao je ka improvizovanom podijumu.
Dođi, rekao je.
Lynn je prišla. Imala je cipele na nogama. Čedno je izgledala. Sela je na stolicu. Namignula mi je. Okrenuo sam stranicu časopisa i ona je još sedela tamo.
Evo šta je posredi, rekao je snimatelj.
Izvadio je jednu plastičnu patku i dao je Lynn. Mr. Jones je skinuo sako. Ovo je bila predstava za njega, to je bilo jasno. Nozdrve su mu se raširile. Hoću pravu stvar, rekao je. Nikakvo zezanje. Kamera će ići u krupan plan dok svršavaš, nastavio je. Bez foliranja, molim te. Prići ćeš, rekao je Gordon.
Lynn je isprljala svoju haljinu na proslavi u školi, rekla je njena majka. Sladoledom. Lynn je imala kike i držala je za ruku svoju stariju sestru. Imala je veliku tamnu mrlju od sladoleda na svojoj beloj haljini. Lynn je isprljala svoju haljinu na proslavi u školi...
Prići ćeš, rekao je Gordon, negde iz dubine. Ja slikam praznu stolicu i neke stvari okolo, ti dolaziš i sedaš. Na moj znak. Zakopčana si do grla tako da niko ne pretpostavlja da si gola ispod. Glumiš dosadu i otkopčavaš ogrtač. Nadrkaš grudi pre toga. Hoću da vidim prave bradavice. Hoću da slikam svaku bradavicu posebno, da se razumemo. Probaj da vidim. Lynn je isprljala svoju haljinu na proslavi u školi.
Više je nećemo puštati da ide na proslave jer ona ne zna da pazi na svoje stvari. Možemo li mi Lynn da tebi kupujemo haljinu svakog dana? Možemo li?
Lynn prelazi rukom preko grudi. Desnom. Bradavice joj rastu.
Gordon je iza kamere, dosta zadovoljan.
Tako, viče, to je to!
Onda svrši, kaže joj Gordon. Nemaš potrebe da ne svršiš. Kao da se ti i ja tucamo.
Ona se nasmeje, ali bez glasa. Samo razvuče usne u osmeh.
Danas sam dobila na poklon prsluče od svile, rekla je Lynn dečaku koji ju je držao za ruku. Mogu li da ga vidim? upitao je dečak. To niko ne sme da vidi, rekla je ona. To su zabranjene stvari. Zbog čega mi dopuštaš da te držim za ruku? nastavio je dečak. Tako mi prija, rekla je
Lynn. To nije ništa strašno.
Odlično, kaže Gordon, sad počinješ da masturbiraš.
Lynn spušta ruku dole, pokazuje sebe u prvom planu raskrečivši noge. Onda pruži ruku ka improvizovanom baru i odande uzima veštački dildo. Zabija ga u sebe, želevši da što pre završi sve ovo, činilo se. Vidim je kako se unosi u to unutra-napolje s nekom plastičnom spravom, vidim je kako zatvara oči pokušavajući da proživi sve to i doživi orgazam. Otpijem džin koji mi zapali sav duvan u ustima.
Boleće me, reče Lynn dečaku. Budi pažljiv. Dečak nije ništa rekao. Ležali su na travi, njeno prsluče od svile je bilo pored njegovih nogu. Kako se to radi? upitala je Lynn. Dečak nije znao šta da joj odgovori. Instiktivno joj je raširio noge.
Obećaj mi, rekla je Lynn, obećaj mi da ćeš me uvek voleti. Dečak nije ništa odgovorio. Kako ona izgleda u boji, na tom osetljivom filmu?
Gordon drži desnu ruku na zumu, ulazi s vremena na vreme u krupno. On nju tuca. S tom kamerom.
Ustani, kaže joj, sipaj piće i tek onda nastavi. Lynn se ne pomiče. Radi desnom rukom, očiju zatvorenih, dišući ubrzano.
Prestani! viče Gordon, videvši da mu traka ističe.
Ona ne otvara oči, ne reaguje. U nekom podrumu smo, na Florin bulevaru. Gordon pušta neku muziku, pritisnuvši prekidač na podu, ispred kamere.
OOOOOOHHH, urla Isaac Hayes iz zvučnika. Vidiš, nije te bolelo, rekao je dečak. Lynn je spavala na travi i nije čula dečaka. Pokri se, rekao je on. Opasno je gledati te. Pokrio je Lynn svojim džemperom. Onda je uzeo njeno prsluče od svile i počeo da ga razgleda. Zbog čega devojke nose ovo? upitao se. Lynn je spavala i nije mogla da mu odgovori.
Lynn je blizu da svrši, vidim joj to na licu. Skuplja usne i pravi grimase.
Otvori se, viče Gordon.
Lynn se raširi koliko može. Ulazi s tom plastikom u sebe oslonivši se drugom rukom na šank. Onda skine taj frotirski ogrtač i spusti ga na pod. Svi je tucamo, u tome je taj utisak. I ja, i Gordon i Mr. Džouuunz, i hiljade posmatrača koji će kupiti ulaznicu da bi videli Lynn kako masturbira na ovoj stolici. Svi će da svrše u trenutku kad ona svrši. Sedeće u nekom bioskopu, u prvom redu, onanisaće zajedno s njom.
Lynn se sada probudila i gleda u dečaka. Oh, nemoj nikad da me ostaviš, rekla je i zagrlila ga čvrsto. Ne posle ovoga. Dečak nije ništa rekao. Video je krv na njenim butinama. Odakle to? začudio se. Da li me voliš? upitala ga je. Odakle ta krv? dečak je pokazao rukom. Ja ne volim da gledam krv.
UUUUUUUUUUUHHHH, viče Lynn, na-i-la-zi mi!
Mr. Jones se nasmeje. Gordon izoštrava kameru.
Saaad ću, viče Lynn, saaad ću da svršim... Uvija se na toj stolici, potpuno gola, praveći sebi prazan prostor za tih dva soma dolara. Snimaj mi pičku, viče Gordonu, jer ja svršavam...
ja to više ne mogu da zaustavim.
Ne folira dok sedi na toj stolici okrećući glavu levo i desno, svršavajući kao da joj je ovo jedino pravo tucanje u životu. Vidim kako Mr. Jones ustaje i postnatra Lynn kako se uvija, jecajući nešto i radeći rukom sve sporije i sporije. Na kraju se Lynn umiri, još uvek zatvorenih očiju, nogu raširenih na crvenoj stolici. .
Odakle ta krv? ponovo je upitao dečak. To tako mora da bude, odgovorila mu je. Dečak je ustao, navukao svoj džemper i pošao.
Kuda ćeš? Lynn ga je uplašeno upitala. Odlazim, rekao je on, ne mogu da gledam krv. Odlično, viče Gordon, izvadi to sad iz sebe. Lynn izvuče tu plastiku i počne da je liže. Znam da je stvarno svršila jer još ne otvara oči, ukočena je, skupi se u embrio, na kraju.
JOOOOOY, peva Isaac Hayes.
Onda se sve umiri, Lynn otvori oči i Gordon zaustavi kameru. Gleda me. Shvata šta je uradila, ali ne oseća krivicu, gleda me širom raširenih zenica. Onda ustane, navuče ogrtač i kaže Nije bilo loše, a?
Sjajno, dobacuje Mr. Džouuunz, pljeskajući rukama.
Jebi se, kaže mu Lynn, ja sam stvarno svršila. Dobro snimljeno? pita Jones snimatelja.
Bez greške, odgovara Gordon. SVE se videlo. Lynn odlazi u kupatilo. Otpijam do kraja džin iz čaše. Mr. Jones stvarno izgleda zadovoljan.
Koliko je trajalo? pita.
Devet minuta, odgovara Gordon. Moglo je malo duže.
Dobro je obavila posao, kažem melezijani. Nije mogla bolje.

Otkud znaš? pita on.
Pa, digla mi se patka, odgovaram.
Stvarno mi se bila digla patka. Bezmalo neprimerno, dok se Lynn uvijala na stolici, u jednom trenutku kad je Gordon krenuo zumom ukrupno.
Da, rekao je Jones. Ti si stvarno SAMO njen prijatelj.
Lynn se vraća u sobu.
Kasno je, kaže.
Znam da moram da ustanem iz ove fotelje i budem uz nju. Sada se radilo o najzabavnijem delu.
Izgubila si 1.100 dolara, kaže melika.
Izgubila sam ja mnogo više dolazeći ovde. Daj lovu pa da brišemo, Lynn je bila dosta oštra. Devetsto, kaže Jones. Skratila si film za 11 minuta.
U redu, kaže ona. Dvadeset minuta lažnog svršavanja je značajnije od devet minuta pravog. Daj lovu.
Sutra, kaže Mr. Jones.
Ne zezaj se, nastavlja Lynn. Uvaliću ti bicikliste pre nego što se okreneš. Rekla sam barmenu gde idem, on te poznaje od ranije.
Džouuunz se malo uozbiljio.
Dobro snimljeno? ponovo je upitao Gordona. Ne verujem da ima greške.
Jones, zvani melezijana, najzad otvara novčanik.
Evo, kaže.
Lynn uzima lovu. Stojim iza nje. Džouunz joj daje novčanice od pedeset dolara. Ona ih broji i stavlja u tašnu.
U redu je Mr. Johnson, kaže mu, biću slobodna opet u sredu.
Gordon vadi traku, ne gledajući nas.
Ko će da nas odbaci? pitam bezobrazno. Ostavili Smo kola ispred bara.
Ja ću, kaže Gordon. Sačekajte pet minuta. Dok nas vozi ka našim kolima, Gordon nedvosmisleno ukazuje na to da smo Lynn i ja dvoje od hiljadu ljudi s kojima je kontaktirao u poslednjih godinu dana.
Odakle si ti Harry? pita ga Lynn.
Iz Austina, Texas, kaže Gordon. Ovde sam već četiri godine.
Voliš Kaliforniju? pitam ga.
Ne znam, rekao je. Ne znam da li je sve ovo stvarnost.
Lynn i ja smo ćutali u kolima, sve dok nismo stigli blizu kuće. Bilo je već četiri sata ujutru. Trebalo je reći nešto Buffu.
Gde smo bili večeras? upitao sam je.
Reci mu da smo bili u Dreamoforniji, rekla je. U nekoj izmišljenoj zemlji, u kojoj je sve san. Dreamofornia, rekao sam, lepo zvuči. Postoji li tako nešto?
Da, reče Lynn naslonivši se na moje rame. Mora puno da se sanja da bi se tamo stiglo. Zemlja sanjara, dodala je.
Dri-mo-fornija.
Da, jedva je prošaptala na mom ramenu. Kako smo stigli do nje?
Pravo, rekao sam. Ide se pravo, bez skretanja. Izvedi me, počela je da me udara rukama po leđima, izvedi me odavde!
Poljubio sam je u kosu.
Reci Buffu da smo večeras bili u toj zemlji, molim te, počela je da plače.
Reči ču mu Lynn, obećao sđm.
Ona je spavala dok sam je unosio u kuću. Izgledala je kao neko dete, bez briga i bez nepotrebnih suza.
Bili smo u Dreamoforniji, rekao sam Buffu. Nije rekao ni reč. Okrenuo se i stavio ruke u džepove.
SINOĆ JE U ČIKAGU UMRO POZNATI DŽEZ-SAKSOFONISTA GENE AMMONS — RODEN 1925. GODINE. OVAJ POZNATI MUZIČAR SE BAVIO PROFESIONALNO DŽEZOM VIŠE OD TRIDESET GODINA. AMMONS JE IZVRŠIO VELIKI UTJECAJ NA MNOGE MUZIČARE SVOG VREMENA, SETIMO SE SAMO DA JE PEDESETIH GODINA SONNY ROLLINS, NA PRIMER, PRIHVATIO NAČIN MUZICIRANJA KOJI JE GENE AMMONS ZASTUPAO, NAROČITO NA DONJEM REGISTRU...
Hoću, rekao je Kit. Ko bi sve išao sa nama? Ti, ja, Ma i Shelley, ukoliko je zainteresovana. Ne znam za Shelley, odmah je rekao. Ona je čudna, znaš.
Primetio sam. Razgovaraj s njom.
Sedeli smo za stolom pored podijuma u baru PARKING LOT. Kit je muzicirao sa svojim orkestrom, bilo je najmanje dve stotine ljudi koji su došli da se tresu uz njihovu muziku Grupa se zvala SPIDER KELLY, imali su dosta pristojan zvuk, duvačku sekciju, dve gitare, bubnjara, pevača. Kit je svirao Hammond orgulje. Imao je i sintesajzer na orguljama, mali koferčić, koji je on podešavao tokom svirke, praveći neki urlajući ton, onda imitirajući violine, pa opet ga vratio u neki elektronski napad na uši.
Kada si planirao da krenemo?
Odmah, rekao sam. Sredinom juna. Ima ti jedan problem...
Znam, rekao je Kit, treba nam dobar automobil.
Ja imam na raspolaganju jedan stari DODGE rekao sam. Ne znam koliko je siguran. Spušta mu se krov.
Znam, rekao je Kit, znam gde ćemo da nađemo bus.
Putnička kola ne vrede, to ti je bar jasno. Moj drug Scott, ti ga poznaješ?
Ne, rekao sam. Šta on radi?
On je sociolog. Sjajan dečko, drži predavanja na univerzitetu, ima 26 godina. On ima VW bus i dao bi ga sigurno.
Pitaj ga, rekao sam.
Moguće je da bi i on krenuo sa nama.
Voleo bih da ga upoznam. Ne želim da putujem s dosadnim tipovima.
Sjajan je dečko, nastavio je Kit. Jedina stvar s kojom može da te masira je njegovo poreklo. Njegov para-pradeda, ili tako nešto slično, sagradio je St. Paul Cathedral u Londonu. On se zove po tom dedi; Scott Christopher Wren. Stupi s njim u kontakt.
S dedom? upitao je Kit.
Stupi u kontakt s tim sjajnim tipom, rekao sam.
Mogu odmah da ga pozovem telefonom, Kit je ustao od stola i otišao do male kabine.
Ma je sedela preko puta mene, živo razgovarajući s muzičarima. Ona ih je sve poznavala, očigledno. Izgledala je lepše nego prve večeri kad sam je upoznao: imala je haljinu i neki nakit na rukama. Izgledala je neobično i to samo zato, najzad sam razjasnio, samo zato što je bila kratko ošišana. To je bila retkost na američkim devojkama.
Doći će ovde večeras, reče Kit sedajući za sto. Nisam mu ništa rekao za bus, samo sam ga pozvao na razgovor. Hajde da drmamo, okrenuo se muzičarima.
Slušaj Kit, rekao sam mu pre nego što se popeo na podijum, zbog čega misliš da je Shelley čudna?
Duga priča, rekao je. Ispričaću ti jedanput. Ima li kakav telefon? upitao sam ga. Mogli smo nju da pozovemo ovde večeras.
Kit je odmahnuo rukom i pokazao na Ma. Ona je sedela sama za stolom, muzičari su se štimovali.
Prišao sam joj.

Mogli smo da pozovemo Shelley da dođe, rekao sam joj direktno.
Ne verujem da će moći, rekla je.
Zašto?
Ona retko izlazi i verovatno je sad s NJIM. Ko je taj Njim? pomislio sam.
Šta ona radi? insistirao sam na temi zvanoj Shelley.
U institutu, kratko je rekla Ma. Radi u institutu.
Što sam se više raspitivao, sve manje sam znao o njoj.
Ima čudno prezime, rekao sam, uopšte ga nisam našao u imeniku.
To nije njeno pravo prezime, rekla je Ma. Odustao sam. Nastaviti razgovor je značilo susresti se, po ko zna koji put, sa vlastitom halucinacijom. Ta Shelley uopšte nije postojala, to je jasno. Ljudi oko mene su bili pažljivi i nisu hteli da mi stave do znanja da na ovom svetu ne postoji nikakav Shelley Lisle, nisu hteli da me povrede ukazujući mi na to da sam ja nju potpuno izmislio.
Trebalo je svakako prestati.
Hajde da igramo malo, rekao sam Ma i odvukao je na podijum. Nije bilo mesta da se okrenemo. Ljudi su se dodirivali telima zato što su bili prinuđeni.
Ma je lepo igrala, samo donjim delom tela. Ruke je držala na leđima.
Tebe interesuje Shelley? u jednom trenutku je upitala.
Kit i njegovi SPIDER KELLY tipovi su podbočili tavanicu svojim pomahnitalim pojačalima. Daaaa, morao sam da viknem da bi me čula. Treba da razgovaraš s njom, rekla je. Svakako, pomislio sam. S njom treba razgovarati ali pre toga treba DOĆI do nje.
Gde da je nađem? upitao sam.
Pošli smo ka stolu jer je gomila ozbiljno pretila da nas izgazi pre svršetka pesme.
Javi joj se, rekla je.
Istrgao sam olovku iz kecelje neke kelnerice. Čekao sam na broj kao zapeta puška.
Budi pažljiv, dodala je Ma. Ona je osetljiva. Zapisao sam broj na jednoj salveti, savio je i stavio u džep. Svakih pet minuta sam proveravao da li je hartijica još tamo u desnom džepu pantalona.
Bilo je glupo pozvati je odavde. Sačekati. Reci joj da sam ti ja dala broj, završila je Ma. Da ne bude iznenađenja.
Neki tip je stajao ispred podijuma i objašnjavao nešto Kitu rukama. Imao je bele pantalone i crne espadrile na nogama, neki meksikanski ogrtač iz tridesetak različitih boja, bio je izuzetno mršav, s dugačkim zulufima, stajao je raskrečenih nogu, kao revolveraš iz nesnimljenog kaubojskog filma. Kit mu je pokazao rukom ka našem stolu. Prišao je i dugo se pozdravljao s Ma, stojeći, šireći ruke i gestikulirajući. Nisam čuo ni reč od onoga što su govorili. Nisam ni mogao.
Scott, rekao je i pružio ruku.
Ustao sam i rukovao se s njim.
Hoćeš da sedneš?
Još ne, rekao je. Dopada mi se da malo odugovlačim. Da vidim malo ljude okolo. Počeo je da se šeta između stolova i onda nastavio na podijumu za igru, provlačeći se vešto između užarenih tela. Gledao je zainteresovano, svako lice ponaosob, kao da je tražio nekog. Primetio sam da i neki ljudi njega posmatraju jer je bio obučen dosta neobično, mešavina meksičkog i evropskog stila. Vratio se za sto i rekao
Kit pravi dobru lovu večeras.
Mislio je na prepunu salu, znajući da je svako od ovih dve stotine ljudi platio ulaznicu i popio najmanje dolar-dva u nekom piću.
Gledao sam tvoju dramu, obratio mi se iznenada.
Ja je nisam gledao. Šta misliš?
Mislim da je dosta uvrnuta, rekao je direktno. Sto je ubrzo bio prekriven pićem jer su muzičari napravili pauzu.
Ovo je Scott, rekao je Kit. Već ste se upoznali? Da, rekao sam. Znamo se još od ranije.
Scott, krenuo je Kit, treba nam tvoj bus na neko vreme.
Za orkestar? upitao je ovaj.
Ne, rekao je Kit, za putovanje.
Kuda ideš?
Ne znam, odgovorio je Kit. Nemam tačan plan. Idemo zajedno, pokazao je na mene.
Kuda idete? sad je upitao mene.
Kroz Dreamoforniju, rekao sam. Nedelju-dve. Kad?
Sredinom juna, valjda.
Ja sam slobodan od 23. juna, rekao je iako ga to niko nije pitao.
Hoćeš da se pridružiš?
Idete u zezanje, drugim rečima, rekao je Scott. Da, rekao je Kit. Nisam odavno putovao. Muzičari su galamili za stolom ispijajući bokale piva na iskap.
Možda bih i ja išao, rekao je Scott. Ulazite u Meksiko?
Ne znam tačno, rekao je Kit. Vrlo moguće. Možda bih i ja išao, ponovo je rekao. Da svratimo do mojih u Montereyu.
U redu, rekao je Kit. Odluči se ovih dana da znamo sigurno.
Idem i ja, rekao je. Odavno nisam putovao. Kit nije pominjao Ma, tako da sam poverovao da nju naše putovanje ne zanima. Imali su čudan odnos. On ju je držao po strani, činilo se. Nisam ga video nijedanput da je zagrli, da nagovesti neku malu moguću nežnost, da joj se obrati nekim drugim rečnikom, van onog kojim je komunicirao sa svima nama. Oni su bili vezani nečim što se nije videlo na površini.
Te noći smo svi otišli kod Kita i Ma. Dva tipa iz orkestra s jednom pijanom devojčicom, Scott sa nekom dosadnom suknjom s njegovog univerziteta kojoj se obraćao sa Miss Pickering, ja sa ceduljom u desnom džepu pantalona. Imali su sjajan stan: to je bio parter jedne poveće kuće, u istočnom delu grada, imali su oko šest soba na raspolaganju, uređenih s izuzetnim ukusom. Kit je imao dosta novaca čim je mogao da stanuje ovde. Na kaminu je stajala poveća fotografija dvoje sredovečnih ljudi, jednog ozbiljnog muškarca i jedne nasmejane žene. To su moji starci, rekla je Ma.
Kit je, znači, stanovao kod nje. Ona je imala lovu. Proveli su me kroz stan. Svaka soba je imala biran nameštaj, kupatilo je izgledalo kao oživljena fotografija iz nekog časopisa za dizajn.
Pogledaj ovo, rekao je Kit otvarajući jednu kutiju pored ogledala.
Bili smo u njihovoj spavaćoj sobi, pored jednog neshvatljivo velikog francuskog kreveta. Kutija je bila prepuna nakita. Mislim da je unutra bilo oko stotinu prstenja i ko zna koliko narukvica, ogrlica, broševa, minđuša... Odakle ste to drpili? nasmejao sam se.
Njen ćale, samo je rekao.
Njen ćale je drpio? upitao sam.
Njen matori je zlatar. Jedan od najvećih. Ima devet radnji samo u Severnoj Kaliforniji.
Ma je služila Chivas Regal iz neke boce od keramike.
Tipovi iz orkestra su već bili mrtvi pijani. Devojčica između njih je govorila A što?
Ovi su joj šaptali nešto na uvo, ljubeći je naizmenično.
A što?
Scott je imao najviše energije. Još i sad je stajao raskrečenih nogu, s rukama na zamišljenim pištoljima, gađajući Miss Pickering odabranim rečenicama.
Postoji vrsta većih crva, govorio je, koji se tako sklupčaju da im rep dođe tačno ispred usta. Tada oni počinju da jedu svoj vlastiti rep. To je vrhunac egocentričnosti, bar u mom domenu razmišljanja.
Ma je razgovarala telefonom s nekim. Nosila je aparat po sobi, tako da smo svi uspeli da čujemo po koji odlomak razgovora.
... Bilo je puno, rekla je. Kit je dobio... ne znam, oko 600 dolara mislim... nisam, stvarno nisam... sedimo, bez veze... slušaj Shelley...
Znao sam da je razgovarala s njom. Moguće je da je to namerno radila, moguće je da se najviše šetala pored mene kako bih čuo s kim razgovara. Bio sam hladan kao kockica leda.
Pozdravi je, rekao sam.
Molim? pokrila je rukom slušalicu.

Pozdravi je.
Slušaj, pozdravlja te Mika, sećaš se onog dečka... Što ne volim ta sranja! Objašnjavanje ko sam ja, kad i gde smo se upoznali, zašto, šta smo jeli u tom trenutku i slično. To me dovodi do besa. Metalni um zlatareve kćerke.
Pozovi je, rekao sam.
Molim? opet je pokrila slušalicu.
Pozovi je da dođe, rekao sam. Tek je dva sata. Hoćeš da dođeš? upitala ju je.
Ja sam joj otvorio vrata.
Bio sam popio oko pet pića pre njenog dolaska. Kit i ja smo se bili sjajno zabavljali slušajući jednu staru ploču Kenetha Rextrotha, recitovanje u podrumu, snimak iz 1958. godine. Znao sam da ne bi došla tek onako, da bi nas videla u dva sata ujutru. Ona je imala neki razlog da dođe. Pored tog razloga, imala je i crnu majicu s rol-kragnom, suknju od škotskog karoa, crne cipele i crnu tašnu preko ramena.
Zdravo, rekao sam.
Imala je još pegavije zelene oči.
Odakle dolazi to ime?
Nisam znao o čemu govori.
Mika, rekla je, je l’ to znači nešto?
Nemam pojma, rekao sam. Meni dosta znači. Nisam, zapravo, očekivao da će ona da počne s ovim bombardovanjem. Nešto se u njoj prelomilo, bila je nasmejana i sveža, gledala je zainteresovano oko sebe i PRIČALA je.
Ja sam našla, nastavila je, u jednom rečniku staroindijanskog jezika, ime Miiika, koje je imao bog lova, u mitologiji Navajo Indijanaca. Rekla je to u jednom dahu.
Stalno me pitao o tebi, rekla je Ma.
O meni? rekla je Shelley u drugom dahu. Zašto o meni?
Dala sam mu tvoj broj telefona, nisam mogla da se odbranim.
Vicevi koji su jedva dopirali do mene.
Zašto se onda nisi javio? upitala je Shelley bacajući mi u lice to pegavo zelenilo iz svojih očiju.
Večeras sam dobio broj. Hrabrost ću dobiti, verovatno, tek sutra.
Hej Kit, viknula je Shelley, dobro je bilo večeras?
Primetio sam da ona dva tipa iz orkestra i mala A ŠTO devojčica nisu u sobi. Scott je pokazivao majicu Miss Pickering.
Ovo u Nemačkoj, u svakoj radnji, košta pet maraka.
Miss Pickering je pipala tu majicu od pet maraka s neskrivenim izrazom divljenja.
Sedi, pozvao je Kit Shelley da mu se pridruži na kauču.
Zagrlio ju je i poljubio u usta.
Ovo je moja sestra, kratko je rekao. Objašnjenje je bilo upućeno meni. Počeo sam da povezujem izvesne stvari. Osećao sam se bolje, mada je sad trebalo biti mnogo oprezniji. On nije želeo da uvali sestru nekom neurotičnom strancu. Ličili su jedno na drugo. Suknja joj je dolazila do kolena, poigravala se Kitovom kosom.
Pusti ono, rekla je, pusti onog tvog luđaka. Kit je ustao i stavio neku ploču na gramofon. Lee Michaels je bio taj tip, orguljaš, pesma se zvala STORMY MONDAY BLUES. Nikad pre toga ga nisam čuo, i zbog ove pesme nikad ga neću zaboraviti. Imao sam utisak da je dasa ušao u studio na snimanje ove ploče toliko nasnifan da mu se u nekom halucinatornom stanju učinilo da orgulje da je to neka prelepa žena, koju je trebalo tucati tu odmah, na licu mesta. On je imao, ubeđen sam, najpotentniji odnos s orguljama koji čovek uopšte može da ostvari. Ulazio je i izlazio iz njih, orgulje su skičale, dahtale, molile ga da prestane. Ovaj je skakao preko njih, podbadao ih, radio sve i otpozadi i spreda, puštao ih na trenutak i onda ih ponovo terao da dahću od zadovoljstva. Lee Michaels. Nikad neću zaboraviti tog tipa. Shelley je isto bila u nekom zanosu. Scott je igrao sani sa sobom. Ma je razgovarala s Miss Pickering. Učinilo mi se u jednom trenutku da ju je uhvatila za grudi. Video sam i onu malu devojčicu kako leži, u susednoj sobi, u sendviču između ona dva pijana muzičara.
Shelley me posmatrala.
Znala je da je nešto počelo, nešto što joj je, moguće, prijalo, u šta je srljala uz potpunu saglasnost sopstvene svesti. Znala je da sam se raspitivao o njoj. Znao sam i ja da je ona, bar nekoliko trenutaka, mislila na mene. Odakle inače potreba da se listaju prašnjavi rečnici staroindijanskog jezika? Podatak da je ona Kitova sestra bio mi je potpuno nevažan u ovom trenutku.
Slušaj, rekao sam, hteo sam nešto da te pitam. Seo sam pored nje.
Vidiš, Kit i ja smo planirali neki put ovog leta. Ide i Scott sa nama. Mislio sam... možda ne bi bilo loše da nam se i ti pridružiš.
THE EAGLE FLIES ON FRIDAY... cičao je Lee Michaels.
Uhvatila me za mišicu.
Šta ti zapravo hoćeš? upitala je.
Hteo bih, počeo sam da razmišljam, hteo bih da krenem s tobom nekud na put. Tek onda, u toku tog putovanja, dok otkrivam gradove i nove ljude, tek u toku svega toga, hteo bih da otkrijem tebe. Hteo bih da te upoznam, zapravo, kroz neki proces. Da budemo prinuđeni da smo jedno s drugim, a da pri tom ne osećamo nikakve obaveze između sebe. Shvataš, to je mogućnost za upoznavanje bez sastanaka i nepotrebnih telefonskih poziva, to je najbolja šansa da se upoznamo deleći zajedničko iskustvo. Voleo bih da . ..
Znam, ali šta hoćeš od MENE?
Stegla me još jače za mišicu.
Hoćeš li da ti ja budem ljubavnica na putu? Hoćeš li da ti ja ulepšam put? Hoćeš li da imaš nekog s kim možeš da pričaš? Šta je to što bi te nateralo da me povedeš sa sobom?
Znao sam šta me pitala, ali nisam imao volju da odgovorim: Pitanja su imala prizvuk onoga UKOLIKO NAKON TOGA HOĆEŠ DA SE OŽENIŠ SA MNOM, onda ja pristajem, biće sve u redu...
Već je tri sata, rekao sam.
Ustao sam. Ipak mi je ona bila interesantnija kao ideja nego kao prava mogućnost. Mnogo sam se lepše osećao misleći na nju ovih nekoliko dana. Ona je tražila sigurnost koju sam ja prezirao
U kom pravcu ideš? upitala je.
Ja nemam kola, rekao sam.
Imam ja, rekla je, shvativši da sam je navukao. Scott mi je prišao na izlazu.
Ja idem sigurno, rekao je. Nisam udario put već godinama.
Odlično, bićemo u kontaktu.
Shelley se pozdravljala na brzinu. Miss Pickering je bila dovoljno pijana da mi se baci oko vrata i kaže Dođite nam opet.
Kit nas je otpratio do kapije. Zaustavio me kod ograde.
Sviramo opet u nedelju, rekao je.
Bilo je jasno da nije želeo to da mi kaže.
Onda, idemo na put?
Da, nasmejao se, idemo nekad čoveče! Da se odmorimo malo od ovih, pokazao je glavom u pravcu Shelley.
Pazi, Kit, rekao sam mu, ja vodim nju na put. Isuviše mi je stalo do nje da bih je ostavio u naručju nekog debilnog tipa iz tog njenog instituta. Pogledao me ozbiljno.
Dopada ti se, a?
Više od toga, rekao sam. Dopada mi se i danski sir, ali ja mogu da ga kupim u svakoj samousluzi. Ona je tvoja sestra, znam . ..
Nema to veze, rekao je. Voleo bih da je ona s tobom. Znaš, taj njen tip...
Ne moraš ništa da mi govoriš o tome, prekinuo sam ga.
Laku noć, rekao je namignuvši mi.
Zdravo Kit, udario sam ga blago po ramenu. Gde stanuješ? upitala me Shelley čim sam ušao u kola.
Gde stanujem? Ti si tamo bila jedanput.
Ja tamo nikad nisam bila.
Stala je ispred moje kuće i zaustavila motor. Znaš li ti ko sam ja? upitala je.
Nemam pojma, rekao sam. Devojka sa pegavim zelenim očima.
Ja ZNAM sve o tebi, rekla je.
Onda mi ispričaj nešto.
Napravila je pauzu i dodala Razgovarala sam sa Gaye, znaš.
Izašao sam iz automobila i zalupio vrata za sobom.
Potrčala je za mnom.
Stani, rekla je.
Uhvatila me za ruku. Ta ruka... ta ruka, na šta me to podsećalo?
Kit se nekad zabavljao s Gaye. Još dok smo živeli u Los Angelesu. Gaye je juče bila ovde, nastavila je.
To nisi znao...
Prošli smo kroz kapiju i seli na travu.
Samo mi je o tebi pričala.
Kako izgleda? rekao sam.
Pričali smo o tebi sve vreme. Celo posle podne.
Juće je došla da uzme diplomu, pozvala me telefonom i izašle smo na ručak. Sharma je bila s njom, znaš Sharmu?
Kako izgleda, rekao sam.
Divno, nastavila je.
KAKO IZGLEDA?! viknuo sam.
Nije više u drugom stanju, prošaptala je.

Bilo je već bezmalo četiri. Mesec je još plivao po nebu, neki prozirni oblaci lebdeli su oko njega kao pokrivači, noć ili jutro je bilo sparno, cvrčak na Trećoj ulici, tišina u kojoj nas dvoje usklađujemo disanje.
Sačekaj, rekao sam.
Ušao sam u kuću i izneo dvadesetak svećica i flašu vina. Popalio sam sveće u krug oko nas. Popij malo, rekao sam.
Sveće su izgledale sablasno u bašti.
Ja sam Mika, poglavica iz plemena... kako se ono zvaše?
Navajo, nasmejala se.
Njen osmeh. Odakle mi je to bilo poznato? Sada će belci da nas napadnu, rekao sam. Oni nas mrze. Ubiće prvo mene zato što sam poglavica, a onda i tebe jer si sa mnom u društvu. Logor nam je osvetljen. Hoćeš li da poginemo zajedno?
Klimnula je glavom. Ja sam je zagrlio.
Oni pucaju iz pušaka, pravo u potiljak. Kod njih nema milosti.
Ovo je naš kraj squaw Shelley. Da popijemo poslednju?
Ukrstili smo ruke i ispili vino do kraja. Koža joj je divno mirisala.
Koja ti je poslednja želja? rekao sam. Šapni mi na uvo kako bih znao da je prenesem bogovima ukoliko poginem pre tebe.
Sagla se i šapnula mi Da prestaneš da se izmotavaš.
Znaš koja je moja poslednja želja? Dođi da ti šapnem.
Stavio sam joj jezik u uvo.
Pejzaaano, viknuo je Buff s prozora, šta radiš s tim svečama?
Ko je to? upitala je.
Buff, rekao sam joj. Steven Marley Pinson, zvani Buff iz Toronta.
Nemoj da pucaš još, viknuo sam mu, nisam joj rekao poslednju želju.
Zatvorio je prozor misleći da sam izjeden nekim hashishom.
Okrenuo sam se njoj.
Hoćeš li da nastavim? upitao sam.
Klimnula je glavom i ja sam je poljubio. Imala je neponovljiv miris kože Ustala je i krenula.
Javi se, rekla je držeći moju ruku u svojoj. Hoću, rekao sam. Verovatno već danas. Skupio sam dosta hrabrosti.
Nisam je zvao dve nedelje.
HAJDE DA SE PROVOZAMO, IZJAVILA JE DEVOJKA ULAZEĆI U BAR U KOJEM JE SEDELO DVADESETAK MLADIĆA. NA JEZIKU MOTORCIKLISTA KOJI SU NAPUNILI BARČUGU OVA REČENICA ZNAČI POZIV NA SEKSUALNI ODNOS. NJIH DVANAESTORO, KOJI SU POTOM SILOVALI MALOLETNU DEVOJKU CYNTHIU GOLDSMITH, PRAVDALI SU SE OVIM OBJAŠNJENJEM PRED SUDIJOM LOKALNOG SAN MATEO SUDA. OVO JE PRVI SLUČAJ U ISTORIJI U KOJEM SE, ZBOG NESHVATANJA JEDNOG ODREĐENOG JEZIKA, SUDSKA PRESUDA DOVODI U PITANJE. SUDIJA JE, NAIME, OSLOBODIO SVU DVANAESTORICU, SMATRAJUĆI DA JE DEVOJKA UPOTREBILA IZAZOVAN IZRAZ U NJIHOVOM SLENGU, KOJI JE UNAPRED UKAZIVAO NA NJENU REŠENOST...
Zategao sam kaiš na koferu. Bilo je devet sati ujutru. Scott je dolazio u deset. Scott i njegova devojka Elizabeth. On ju je zvao Libby, pa je i meni to mnogo više odgovaralo. Dali smo svi po trideset dolara kako bi Scott kupio nove gume na VW busu. Išlo je nas šestoro: Kit i Ma, Scott i Libby, Shelley i ja. Stavio sam kofer pored vrata i onda sišao dole. Buff je sedeo sam u dnevnoj sobi, ispijajući duple kafe.
Pejzaaano, rekao sam, idem ja.
Pogledao me.
Idemo svi, klimnuo je glavom.
Kad krećete ti i Lynn?
Prekosutra. Čim primi lovu iz bara.
Šta da zapišem u dnevnik pejzaaano? upitao sam.
Šta da kažem o tebi i Lynn? Da pomenem saunu?
Koju saunu? rekao je.
Nije važno. Nedostajaćete mi.
Dođi u Toronto, rekao je. Imaš uvek otvorena vrata.
Dođi u Jugoslaviju. Tamo postoje neke luke u kojima je sa zalaskom sunca voda ružičasta. Hoću, rekao je.
Ne treba da seremo, rekao sam i udario ga po ramenu.
Lynn je ušla u sobu. Voleo sam je iskreno, nekako čisto, bez laganja i moralnih pridika. Zbogom Lynn, rekao sam. Ja idem.
Počela je da plače, stegnuvši me obema rukama oko pasa.
Kuda ćeš? rekla je.
Kroz Dreamoforniju, nasmejao sam se.
Pazi da se ne izgubiš pejzaaano, rekao je Buff. Čuvaj se.
Lynn je pustila da joj se suze skotrljaju niz lice. Otišla je do prozora i razmakla zavese.
Vidi decu, rekla je.
Pokazao sam Buffu rukom da joj stavi prsten. Mislio sam na njihovo venčanje. Hteo sam da jednog dana otvorim sanduče za poštu ispred bilo kojeg stana u svetu i tamo nađem njihovo pismo. Hteo sam da mi ona napiše kako ima troje dece i kako Buff radi negde, vraćajući se svake večeri s nekim paketima u rukama, onda zabavlja nju i klince. Hteo sam da vidim njen rukopis i krupnim slovima ispisanu rečenicu HAJDE DA SE ZEZAMO, umesto novogodišnje čestitke. Hteo sam da mislim na njih, jednog dana kad me skroz prekriju novembarske kiše, kad mi se srce ispuni mirisom te bašte i ukusom neprospavanih noći, kad čujem njegov glas u snu kako mi kaže Pejzaaano, dobro si ti meso zakačio... Misliću na njih kad i na Gej, na Rona i Sharmu, na Johna i Trinku, na Judith i Ulricu, na M-L i Jima McEvoya, na Francescu i pederastog domaćina... Ima nešto, Buff, rekao sam, što će jednog dana da nas natera da se ponovo okupimo zajedno. Nešto što ostaje u nama.
Lynn se okrenula.
Reci mu, rekla je.
Šta da mu kažem?
Reci mu o onoj noći.
One noći smo bili, rekao sam mu, ispred neke kuće na Florin bulevaru... Lynn je želela da hoda bosa, skinula je cipele i stavila ih u tašnu. Šetali smo tako ispred te kuće, kakve se sve čudne stvari dešavaju unutra. Onda je ulicom prošla neka dečurlija sa maskama na licu. Vraćali su se s nekog karnevala. Jedan od njih je prišao Lynn i upitao je.
Zbog čega vi hodate bosi?
Zaustavili su se i napravili krug oko nas. Svi zajedno su imali godina koliko i mi.
Tako se brže hoda, odgovorila im je.
Stvarno? rekli su svi uglas.
Da, rekla je Lynn, skineš cipele samo onda kad odlučiš kuda želiš da ideš. Kuda vi želite da idete?
U Diznilend, rekli su.
Skinite onda cipele, rekla je Lynn. Bićete tamo za pet minuta.
Klinci su stvarno poskidali cipele i pojurili ka Diznilendu.
Pogledaj ih, rekla mi je, žure da stignu svoj san.
Dođi u Toronto pejzaaano, rekao je Buff.
Hoću, rekao sam. Doći ću jednog dana.