Beograde, dobro jutro 2

First topic message reminder :



Beograde, dobro jutro
Druga knjiga

...To je, ponovo, manji i bolji deo onoga što je Radović, u vremenu od aprila 1977. do maja 1978., svakog jutra govorio. Od sedam jutarnjih replika, autor je za knjigu izabrao svaku osmu. Pokušao je da zaboravi ono što je mlako i tanko a morao je preskakati i sve drugo što je bilo dobro samo za jedno jutro i samo za uži krug svedoka i slušalaca.
I geografski i vremenski knjiga bi trebalo da stigne dalje od talasa Prvog programa STUDIJA B pa je autor i o tome morao voditi računa.
Ovo je druga knjiga. Kada je pre devet godina počeo pozdravljati Beograd i Beograđane, u julu 1975. godine, autor nije mogao znati dokle će stići. Kao i sve drugo, i ovaj posao treba raditi samo dok ima smisla i završiti ga na vreme. Ograničene su naše mogućnosti da mislimo i govorimo prvi put, da naša zapažanja budu nova i mlada.
Sve drugo su samo odjeci već izgovorenih misli i slika. Radović se nada, voleo bi da je i sadržaj ove druge knjige još uvek prvi put, i njemu ili bar čitaocima.

Ponedeljak, 1. avgust

Noćas je nad Beogradom vođena žestoka vazdušna bitka između jula i avgusta.
Pobedio je avgust.
I evo nas već u prvom avgustovskom danu, velikoj letnjoj turističkoj raskrsnici.


Želimo vam srećan put, ako danas krećete iz Beograda. A pre nego što krenete, nudimo vam nekoliko saveta. Vozite oprezno i polako.
Ko žuri nikad ne zna gde će stići.


Počnite sa odmorom kako uđete u kola.
U tom slučaju nemate razloga da žurite.


Niko više ne zna zašto ide na letovanje.
Uglavnom idemo zato što i svi drugi idu.
Trebalo bi pronaći i pitati onog prvog, za kojim su svi drugi krenuli, možda on zna kakve su čari i prednosti letovanja.
Da ne idemo na letovanje, ne bismo imali kud.


Danas još jedino kelneri vole goste.

Utorak, 2. avgust

Dok ste imali para,
Beograd vam je bio tesan i nezanimljiv.
Sad, kad ste sve te pare ko zna gde potrošili, vratili ste se. Bez para se i u Beogradu može lepo živeti.


Nemojte preterivati u idealizovanju prošlosti i vremena kad smo mi bili mladi.
Današnja mladost mora biti demoralisana pred činjenicom da su se najvažnije i najlepše stvari već dogodile.


Dok još ima smisla i nade, decu možete samo vaspitavati. Kad izgubite svaku nadu, mogli biste početi da ih tucete.


Imamo grad u kome radimo i spavamo.
Treba nam još jedan, u kome ćemo živeti.


Moderna stambena naselja liče na rudarske i industrijske
kolonije ranog kapitalizma:
što više stanova na što manje prostora.
Mi još uvek živimo da bismo radili, s nadom da će možda naša deca raditi da bi živela.


Kod žene treba sve da je žensko pa i pamet.
Žene sa muškom pameću izazivaju podozrenje.
Njima nedostaje još samo malo da bi bile muškarci.


Tamo gde nema boga, trebalo bi na nekog drugog prebaciti njegova ovlašćenja.
Nije dobro kad se narod baš nikoga ne boji.

Ponedeljak, 8. avgust

Još koliko dana, dragi slušaoci,
do sledeće subote i nedelje, do početka škole,
do zime, do nove godine, do kraja života?
Zabavite se nečim, dok sve to ne dođe i prođe.


Nemojte biti sebični.
Udelite malo svojih žena i muževa onima koji ih nemaju.


Svi ćemo videti - gde ste i koliko pocrneli.
A samo neki - i gde ste ostali beli.


Širi se Bulevar Revolucije.
Sužava se čovekova životna i radna sredina.


Postignite i vi nešto u životu.
Budite makar nesrećni.
Ako nema čim drugim, čovek uvek može lepo da se zabavi nesrećom.
Negujte svoju nesreću, uživajte u njoj.
Onog trenutka kad zaboravite na nju, život će vam ponovo postati prazan i besmislen.


Život je dobar i velikodušan.
On još nije kaznio nikoga zato što je govorio protiv njega.

Utorak, 9. avgust

Predveče, kad zahladi, na prozore prizemnih, periferijskih zgrada izlaze najstariji Beograđani.
Stoje tako nemušti na prozorima i gledaju kako život prolazi pored njih.


Lekarima su potrebni bolesnici, vatrogascima požari, sudijama krivci a rodoljubima neprijatelji.
Ako budemo pogrešno stimulisali rodoljublje imaćemo sve više neprijatelja.


Zašto se neki kupaju, zašto mute i prljaju bistru vodu, kad ih ne mogu oprati ni Dunav ni Sava?


Upoređivati se može samo ono što je slično.
Zato nas neka poređenja teško vređaju.


Morate imati neko, makar tajno mesto, gde ćete praviti gluposti.
Glupost je potrebna zdravlju.
Sloboda da se prave gluposti je zdrava privilegija za koju se sami morate izboriti.


Još malo o gluposti:
Napravili ste prvo jednu glupost - uzeli ste se mladi, pre vremena.
Zatim ste napravili još jednu glupost - dobili ste dete.
A to dete je lepo, zdravo, pametno i milo, pravi božji dar. Moglo bi pokriti i mnogo veće gluposti od vaše.

Sreda, 10. avgust

Možemo vam reći odmah, na početku dana, da ni danas ne treba očekivati ništa senzacionalno.
Živeće se od malih događaja i malih radosti.
Hladan paradajz uz hladno pivo, muzika sa tranzistora i neki mali posao - krpljenje starih cipela ili farbanje šamlica.


Nigde nema toliko zelenila, hlada, čistog vazduha i tišine kao na Kalemegdanu i Novom groblju.
Pa birajte - kuda ćete.


Ne vredi vam da idete nevini na letovanje.
Niko vam neće verovati.
Nevini su ostali kod kuće.
U letovalištima su samo oni koji imaju šta da troše.


Toliko ste se mučili da dođete do karte za voz ili autobus.
I kad ste najzad dobili kartu, seli i krenuli, shvatili ste da ni to nije nikakvo rešenje.


Kao što vraćaju i usporavaju sliku, na televiziji bi mogli da vrate i uspore i poneki tekst.
Da još jednom čujemo, da shvatimo u čemu je stvar.

Četvrtak, 11. avgust

Zašto i Beograd ne uvede protivgradnu zaštitu?
Pa čim primetimo da se neko sa nešto više stvari i dece približava Beogradu, treba pucati iz svih raspoloživih oružja.


Industrija piva na Mostaru dobiće veliku i lepu železničku stanicu.
To je najviše što je moglo da se učini za njihove poslovne partnere iz zemlje i sveta.


Sinoć je obavljen masovni preventivni pregled dojki. Radilo se amaterski i ručno, dok najsavremeniji uređaji stoje neiskorišćeni.


Između Kombinata trikotaže „Beograd“ i smederevske Železare smestilo se nekoliko hiljada vila.
Između dva društvena privredna neuspeha - neuporedivo više ličnih, privatnih uspeha.


Žene su optimisti - jer spremaju zimnicu.
Muževi su pesimisti - jer je odmah načinju.


Tu skoro je doktorirala još jedna parodija od čoveka, života i znanja.
Doktori nauka su sve veća opasnost za naš prosperitet i napredak.


Partizan je juče još jednom dokazao da mu je mesto u Prvoj ligi.
Pobedio je kruševački Napredak sa 3 prema 1.

Petak, 12. avgust

Nemojte navikavati svoj organizam da uvek neko drugi brine o njemu.
Neka sad malo brine sam o sebi.
Nije više mali.


Mi smo našu decu navikli na ljubav a nismo ih naučili da vole.
Šta li će biti kada se jednoga dana nađu sve samo takvi - željni ljubavi a nespremni da vole?


Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine. Oprostite životu i svetu što nisu savršeni.
Oni se trude i možda će i biti savršeni ali ne mogu odmah.


Svaka doslednost je konzervativna.
Zbog toga smo često progresivni na račun morala.


Mnogo ste nam poznati.
Po tome kako izgledate i šta sve imate kao da smo vas već videli u ekonomsko-propagandnom programu televizije.


Papagaje stiže sudbina svih verbalnih junaka.
Kad jednom izlete iz kuće, ne umeju više da se vrate.

Subota, 13. avgust

Ako dođe i kad dođe vaših pet minuta, posvetite ih svojim neprijateljima.


Videli smo jednu takoreći kosku,
koju niti njen pas glođe, niti je drugom daje.


Zašto se ne otvore dva konkurentska groblja - jedno za pušače, drugo za nepušače.
Pa neka se razvije zdravo i vaspitno sportsko takmičenje. Parovi ovog takmičenja mogli bi da se nađu i na listićima sportske prognoze.


Jedna žena je slučajno i sasvim nehotično prevarila svog muža.
Vrlo joj je neprijatno i htela bi ovim putem da mu se izvini. A muževi će se sami setiti na koga se sve od njih ovo izvinjenje odnosi.


Mnogi mikrofoni puni su bacila.
Mrtva je sezona i sad su na dezinfekciji.


Prosvetni radnici počeli su polako da dolaze u stanje nervoze i hirovitosti.
Tako da će u septembru biti spremni za svoj odgovorni i slabo plaćeni posao.


Čuvajmo se klupskih šovinizama.
Oni su dobra zamena za prave.

Ponedeljak, 15. avgust

Mutno novembarsko jutro - petnaestog dana avgusta.
To je neki novi štos, neki modernizam u meteorologiji. Kao neka borba protiv klimatskih dogmi.


Tramvaji su privremeno prestali da rade a nekima je taman krenuo kamen iz bubrega.
Sad jedva čekaju da neki tramvaj proradi i nastave terapiju.


Dragi mladi drugovi,
kada biste znali šta je krečenje, niti biste se ženili, niti biste podnosili molbu za stan.


Lopovi znaju slabosti moralnih ljudi.
Učine im nešto malo i simbolično, a ovi im uzvraćaju štedro i bogato.
To je način da se korumpiraju i časni ljudi.


Očeva ima neuporedivo više nego roditelja.
Ima načina da se utvrdi očinstvo ali još nije pronađen način da se od svakog oca napravi roditelj.


Uobraženi bolesnici grdno će se iznenaditi, biće poniženi i uvređeni kad se jednog dana zaista razbole. To je najčešće bolest mnogo nižeg ranga od one na koju su oni pucali.


Počela je sezona šljiva i knedli sa šljivama.
Pošto jedu samo ono što ostane, majke i žene obično spreme malo više.



Juče je počeo trijumf jednih i tragedija drugih klubova. S tim što su neki svoju tragediju počeli trijumfalno.

Utorak, 16. avgust

Prođe dan, kao juče, a ništa se ne dogodi.
A na kraju dana, kao sinoć, čeka nas televizor, koji nam priča šta se sve drugima dogodilo.
U vezi s tim - da li ste sinoć gledali RANJENOG ORLA? Nije bilo loše.
Mada, gledajući čisto muški, imamo utisak da je onakva onolika Ružica Sokić bila prilično zapostavljena.


Ako vas žena vara, to ne znači da vas ne ceni.
Naprotiv.
Ona vas vara i samim tim oseća grižu savesti.
A pošto oseća grižu savesti, ona sve više ceni vas a sve manje sebe.
Dakle, time što vas vara, vi samo dobijate dok ona samo gubi.


Jednog čoveka pregledali su sa svih strana, okretali i obrtali i ovako i onako, skrozirali ga rendgenom ali mu ništa nisu pronašli.
On je potpuno prazan čovek.


Pitala deca oca - imaju li dedu?
A otac se zamislio.
Pogledaće na tavanu, treba da je još tamo.


Pravo da razmišlja o smislu života ima samo onaj ko nema obaveza.
Svaka prava obaveza može biti opravdanje života.


Vaš je kratkoročni interes da zataškavate mnogo bruke.
A naš je dugoročni zadatak da pokrivamo štete koje iz toga proizlaze.


Pametne žene udaju se za lepe i glupe muškarce.
Lepotu svojih muževa pokazuju drugima, a njihovu glupost troše u kući.

Petak, 19. avgust

Ne treba se mnogo uzbuđivati zbog ogovaranja.
Ogovaranje najčešće nije toliko upereno protiv drugih, koliko je smešan i nesrećan pokušaj da se uspostavi poverenje između onih koji ogovaraju.


Kretanje uvek daje privid nekog cilja i napredovanja.
Ko putuje - nekuda je krenuo, iz nekog razloga i sa nekim ciljem.
Zato, kad ugledamo voz, uvek zavidimo onima koji su u njemu.
Ako nemamo cilja - zato što ga oni imaju.
A ako imamo neki cilj - zato što će oni pre stići do svoga cilja.


Kako da se sretnu pravi čovek i prava žena?
Kako čujemo, oni su se već sreli ali im je sve to bilo neverovatno pa su se razišli.


Debeli su kapitulirali već na ovom nivou dobrog života. Mršavi se još drže, mršavi još nisu zadovoljni, mršavi su i dalje pokretači napretka.
Moraćemo još mnogo štošta da učinimo i unapredimo dok oni ne kapituliraju.


Imate i sami iskustva.
Neki vam govore o svojim uspesima kao da vam se svete, kao da žele da vas kazne.


Životi mnogih pisaca zanimljiviji su od njihovih knjiga.
Zato se oni i prodaju u mnogo većim tiražima nego njihove knjige.


Nije dobro ni mnogo ni malo morala.
Mnogo morala nije prirodno, sputava život, stavlja se iznad života.
A malo morala je nedovoljno da pokrije onu razliku između životinje i čoveka.

Subota, 20. avgust

Ima ljudi koji žive polako, i sporo i kasno ostvaruju svoje planove.
Drugi to zbrzaju i rano završe.
A za život važi ono što i za detinjstvo:
važno je ko će poslednji pojesti svoj komad hleba i masti,
ili svoj deo čokolade.


Neko vodi stabilan život uvek sa onoliko para koliko ima. Najlabilnije su finansije kod onih koji lako dolaze do para.


Da li je neko zdrav ili nije može se utvrditi i po tome koliko ima slobodnog vremena.
Čovek koji nema slobodnog vremena liči nam na obolelu ličnost.


Imamo sve manje vremena jer ga trošimo na mnoge besmislice.
Ne raditi ništa zdravije je nego raditi šta bilo.


Dozvola za nošenje oružja je dozvola za ubijanje.
Oni koji izdaju takve dozvole liče na psihijatre koji bolesnicima preporučuju ubijanje kao terapiju.


Razumni i realni ljudi ne moraju se mnogo voleti da bi lepo živeli u braku.
Velika ljubav, koje nema i koje verovatno ne može ni biti, samo je izgovor za razne druge slabosti.


Uskoro će početi ona stroga i ljuta škola.
Nikada kasnije u životu nećemo biti toliko inferiorni i obespravljeni kao u školi, niti će nam se tako strogo i svakodnevno suditi kao što se u školi radi.

Sreda, 24. avgust

Mi živimo jednim ritmom, a dani dolaze i prolaze drugim, mnogo bržim.
Šta da radimo?
Slegnimo ramenima i nasmešimo se.
Uskoro, već dve hiljade i sedme godine, i ovaj dan dospeće u emisiju „Beograd, pre trideset godina".
Ono što se nama danas čini ozbiljnim, velikim i važnim biće tada ispričano sa mnogo ironije, za uveseljavanje tadašnjih slušalaca Studija B.


Kako biste bili zdravi i smireni kada biste imali snage da priznate sebi da ste samo ono što jeste.
Kako bi vam laknulo kada biste se oslobodili nekih zabluda i bolesnih ambicija!
Kako bi vam život ponovo postao lep i jednostavan kada biste odustali od planova i ciljeva kojima niste dorasli! Znamo da ste nezadovoljni, svim i svačim.
Međutim, čini nam se da je ipak mnogo teže nama da promenimo svet nego vama da se lečite.


Ne isplati se biti lepa žena.
To je prilično visok ulog za ono što ćete dobiti u ljubavi i braku.


Neki muškarci bi ostavili mnogo snažniji utisak kada bi kolima mogli da uđu u postelje žena.
Ovako, bez kola, oni liče na puževe golaće.


Opraštajte gorima i slabijima od sebe.
Častite ih od viška svojih vrednosti.

Četvrtak, 25. avgust

Gradi se sve više puteva, pruga, mostova i tunela.
Putuje se sve brže.
Trebalo bi pomeriti ciljeve.
Treba odabrati dobar put i putovati polako.
Lepši su dobri putevi od dobrih ciljeva.


Ljudi su najveća razonoda.
Ko ume da posmatra ljude, ko uživa slušajući ljude, ko ume da se raduje ljudima - nikada neće ostati bez radosti.


Ne pokazujte prevelike slabosti prema svojoj deci.
Prestaće da vas vole, počeće da vas samo upotrebljavaju.


Osušeni pečati ponovo su zamočeni u vlažne, mastiljave jastučiće. Administracija izdaje potvrde da je ponovo počela da radi.


Svi su željni nekog lepog života, neke sreće koju ni sami ne umeju da odrede, o kojoj imaju samo nejasne predstave. A kad nema te velike, idealne sreće, možete se zadovoljiti i nekom malom i praktičnom.
Sreća je, recimo, ako ove jeseni ne upisujete dete na fakultet.


Da bi se dobila vaša realna vrednost, trebalo bi vaše uspehe podeliti sa brojem uticajnih prijatelja.


Birajte pažljivo koga sve možete obradovati svojim uspehom. Vaša radost je ipak prvo vaša pa onda možda još nečija.

Ponedeljak, 29. avgust

Još malo pa nestalo ovog šarenog avgusta,
lepe naše dokolice, kad se nije ni mnogo radilo ni mnogo
mislilo.
Mislićemo i raditi, ima vremena.
Jesen je pravo doba za uzdisanje i kajanje - što nismo mislili i radili kad je trebalo.


Ima života koji se sastoje samo od retkih nesrećnih i još ređih srećnih trenutaka.
Između ne postoji ništa.
A pravi život teče, iz dana u dan, ne prekida se, i ništa ga ne može mnogo poremetiti, ni sreća, ni nesreća.


Bolje je živeti sa malo naivnosti i koliko-toliko vere u ljude. Ne moramo znati šta je sve čovek u stanju da učini.
Bolje je da se ponekad iznenadimo i zaprepastimo, nego da ceo život provedemo u sumnjama i podozrenju.


Manje nas čudi kad nas neko voli nego kad nas ne voli. Mada bi bilo logičnije da je obrnuto.
Da se ipak nešto više čudimo onima koji nas vole.


Kažnjavaju se samo neki predstavnici lopova, kao što se nagrađuju samo neki predstavnici rada i poštenja.


Da li žene mogu voleti istovremeno nekoliko muškaraca? Ne.
One samo mogu od nekoliko muškaraca uzimati ponešto da bi sastavile jednog celog i kompletnog.


Ništa nije tako očigledno raskrinkalo mit o našoj muškosti kao fudbalska igra.
Zamislite da je fudbalska lopta muški a gol ženski organ. Mnogo priče o golovima, mnogo vrzmanja oko gola a malo golova.

Utorak, 30. avgust

Lepo je imati svog frizera, svog prodavca novina, svoju kafanu, svoju prodavnicu, svog majstora za kola.
Mi odlazimo kod njih zbog malih stvari da bismo ostvarili one najveće i najlepše - poverenje i prijateljstvo.


Dobro je i zdravo kad vam rad pričinjava zadovoljstvo.
A manje je dobro i manje zdravo kad radimo samo zato da bismo zaradili, da bismo time što zaradimo kupili neko drugo zadovoljstvo.


Ima ljudi koji toliko lepo misle o sebi da ne smeju ništa da rade.
Oni znaju da ništa što urade ne bi moglo da potvrdi takvo njihovo mišljenje o sebi.


Ne jurite za srećom koje nema.
Pođite od toga da je, recimo, utoliti žeđ jedno od pravih i velikih zadovoljstava.
Kad to prihvatite, možete dalje usavršavati i bogatiti takvu sreću.
Recimo: jesti hladnu lubenicu koja curi, koja mora da se srče, oko koje ima mnogo posla - to je već korak dalje, prava slika obilja i najpotpunije radosti.

Sreda, 31. avgust

Školske godine uvek počinju vedro i bezazleno, kao da niko nikome ne želi nikakvo zlo, kao da se ništa strašno neće dogoditi.
Bela manjina profesora lukavo se smeška na crnačku većinu đaka.
A male, okupane, lepo odevene i očešljane neznalice uzvraćaju osmesima iskrenim i čednim.


Deca odlaze u školu zato što ništa ne znaju.
A školu to nervira, ona misli da onima koji ništa ne znaju nije mesto u školi.
Deca govore gluposti i zato dobijaju slabe ocene.
Školu nerviraju gluposti.
A mi mislimo da je škola pravo mesto gde na vreme treba izgovoriti sve gluposti, da ih kasnije ne bismo govorili na radiju ili televiziji.


Danas u školi ne smete da kažete šta mislite.
U školi je isključena borba mišljenja.
Mnoga originalna i zanimljiva mišljenja kažnjena su samo zato što nisu bila tačna.
Od đaka se ne traži da misle već da pamte tuđe mišljenje.


Šta imaju deca od toga što je školovanje besplatno kad dobijaju slabe ocene.
Bolje su one retke škole, koje nisu besplatne, u kojima roditelji mogu ponekome ponešto da plate ali su bar sigurni. Pogledajmo sad tu istu stvar sa čisto ekonomskog aspekta. Neznalice su najbolji i najbrojniji potrošači...
Ako svi budemo mnogo znali, živećemo neki drugi, nepotrošački život...
A to bi moglo unazaditi našu privredu.
Dakle, u interesu je privrede da ne idemo suviše naglo i široko u širenju znanja, ukusa i kulture.
Uopšte, neznanje je izvor mnogih spasonosnih zabluda koje životu daju smisla.
A znanje nam ne nudi spas već nam otkriva neke sumorne i kisele istine.
Zato pustimo bar decu, da prožive još malo i nekažnjeno u neznanju.
Setimo se i sami - najsrećniji smo bili baš tada kad smo najmanje znali!

Četvrtak, 1. septembar

Sto trideset hiljada beogradskih devojčica i dečaka danas počinju ili nastavljaju školovanje, u 150 osnovnih škola. Kako je došlo do ovih impozantnih brojki?
Setite se, drugarice, i drugovi, šta ste sve radili između pedeset devete i sedamdesete godine.
Bilo je mnogo simpatija, mnogo flertovanja, mnogo ljubavi, a to nije moglo proći bez posledica.
Pa je tako jedna lepa Vesna posledica kobnog susreta Dragice i Milana... Pa je jedan pametni Jovan posledica uzbudljivog susreta Mire i Stanislava... Pa je jedan smeđi Vladimir posledica slučajnog susreta jedne crne Slavke i jednog plavog Đorđa... Da nije bilo toliko mladosti i gluposti, toliko ljubavi i lakomislenosti ne bi bilo ni ovoliko lepih posledica, u plavim školskim bluzama i keceljama.


Sinoć su radni ljudi Beograda izdvojili za dve fudbalske utakmice oko sedam stotina miliona starih dinara. Dogodilo se, kao što se događa, da su oni koji su platili manje - dobili više.
Partizan je pobedio a Zvezda izgubila.
Zvezda će svoju atomsku navalu moći da koristi samo u mirnodopske svrhe.


Nađeno je rešenje za opasnu raskrsnicu u bloku 70.
Na njoj će danonoćno dežurati bar jedna kola hitne pomoći.


Lični dohodak prosvetnih radnika izračunavaće se ove školske godine na osnovu prošeka učeničkog džeparca.


Ko ostavi jednu ženu imaće celog života problema sa dve. I tako redom.
Ko ostavi dve - proganjaće ga najmanje tri.

Petak, 2. septembar

Nije lako ali je lepo biti majka, rađati decu, brinuti o njima, voleti ih, ispraćati i čekati.
Mnoge žene ne žele da rađaju decu.
Neke zbog karijere, neke zbog toga da ne kvare liniju i grudi. Nerođena deca mogu im biti zahvalna zbog toga.
Ne isplati se biti dete po svaku cenu, svakog oca i svake majke.


Istrošilo se telo, zamorila se duša a izdalo nas pamćenje, pa više ne možemo ni da se setimo - na šta smo ih trošili i čime zamarali.


Mali i sujetni ljudi takmiče se i tako što prepričavaju stvarne ili izmišljene doživljaje.
Svega treba imati više nego drugi pa i doživljaja.
A skroman, nespretan i nezapažen čovek može jedino da umre, ne bi li drugi primetili da se i njemu nešto dogodilo.


Sa nekim ljudima teško je i živeti i družiti se.
Mnoge stvari nemaju, a sve što imaju nalazi im se na štednoj knjižici.


Najzdravije je da budemo ono što jesmo.
Ko to pokušava da izbegne, postaće ono što nije - nosiće
tuđa odela, govoriti tuđe reći, raditi tuđe poslove, imati tuđe prijatelje.
Ko ne ume da živi svojom zaslugom, sanja o tome da umre tuđom krivicom.


Otkako je ponovo počeo fudbal, muškarci su popustili i proredili na mnogim drugim sektorima života.
Trebalo bi naći neke druge muškarce, koje ne zanima fudbal, ali to opet nisu pravi muškarci.

Ponedeljak, 5. septembar

Trebalo bi subotom i nedeljom podmazivati pogone života pa nam svaki ponedeljak ne bi počinjao sa ovoliko škripe, buke, piske i stenjanja.


Pokušajte da razmislite i zapišete - šta je to što biste hteli da postignete u životu?
Sve dok o tome ne razmišljate, čini vam se da znate.
A vrlo malo ljudi to zna. Većina je slepo uletela u život, pa bezglavo juri, proglašavajući ono na šta slučajno naleti - ciljem i razlogom za život.


Teško vama ako niste skoro bili u prilici da lažete!
Kako to živite, šta to radite, kad vam laž nije potrebna?! Istina jeste vrlina ali je slaba uteha.
Može se živeti bez laži ali i bez tajni.
A to je onda malo i dosadno.


Grabite, samo grabite!
Mi se takmičimo - ko će umreti na boljem položaju, ko će izgubiti život u skupljim kolima, koga će nadživeti što više skupih stvari.


Budite lukavi.
Nemojte jutros uzeti lek, pa ćete znati zbog čega vam danas neće biti dobro.
Kad posle toga uzmete lek, biće vam mnogo lakše i lepše.


Nosimo svoje stomake na upadljivom mestu i ne stidimo se da ih pokazujemo jedni drugima.
Tako otkrivati suštinu svoga bića je amoralnije nego biti nudista i pokazivati samo ono sa čim smo rođeni.


Utorak, 6. septembar

Nije dobro ako prvo nešto hoćete pa tek onda proveravate da li možete.
Bolje je kad je obrnuto:
da biste znali šta hoćete, prvo proverite šta možete.


Kad bismo samo smeli - ko zna šta bismo sve radili.
A pošto ne smemo, taj kukavičluk proglasimo moralnim principom.


Tamo gde su se majke izborile za ravnopravnost, njihova deca su je izgubila.
Neravnopravne žene su više majke i bolje majke nego one ravnopravne.


Ima osoba koje niko i ništa ne može utešiti.
Ali ih moramo stalno tešiti, jer one od toga žive.


Imamo lošu naviku da sebe često upoređujemo sa drugima. A zdravije je upoređivati sebe sa sopstvenim mogućnostima. Sve dok sami možemo više, ne upoređujmo se sa drugima.


Lepo je biti mlad ali nije mali uspeh ni ostariti.

Sreda, 7. septembar

Lepo je kad nas ima više bliskih, u raznim kombinacijama, i porodičnim i prijateljskim.
Jači smo i zdraviji kad smo zajedno.
Imamo obaveze jedni prema drugima, a to nas čini odgovornim i moralnim.


Pametni i glupi ljudi postaju slični, kad jedni ne insistiraju mnogo na svojoj pameti a drugi na svojoj gluposti.


Čovek je gospodar svoje sreće, što znači i nesreće.
Ako nas uzbuđuje i pogađa tuđa nesreća, lakše ćemo podneti svoju.


Trudite se da, kao žene, imate i dušu i srce.
Pa kad naiđe stres, da se malo amortizuje u duši i da što manje pogodi srce.


Za pomoć se obraćajte jakim ljudima.
Za razumevanje i utehu - slabim.
Kad već mi ne možemo biti ono što su drugi, učinimo sve što možemo da drugi postanu ono što smo mi.


Skrećemo vam pažnju na septembar, jedan od najlepših meseci u godini.
Ne dozvolite da uzalud traje i prolazi.
Šteta je, velika šteta ako niste u stanju da prihvatite činjenicu da je septembar jedna od najlepših stvari u vašem životu.


Subota, 10. septembar

Danas je opet jedna od onih slobodnih i praznih subota. Proradiće domaći šalteri za koje će sesti mrzovoljni očevi. Deca će, kao stranke, bojažljivo prilaziti i pitati - šta je bilo sa njihovim molbama.
A očevi će, zaklonjeni novinama, srkati kafu i rukom upućivati male stranke na susedni šalter na kome dežuraju majke.


Mogli bismo jedni drugima zavideti na brigama.
Neki brinu prave, ozbiljne, ljudske brige, a neki se zlopate sa glupostima i izmišljenim problemima.
Blago svima koji imaju o čemu da brinu, koji svoje brige ne moraju izmišljati.


Lični dohoci skakuću kao vrapci, a cene skaču kao zecovi. Tu nešto nije u redu.
Ne kaže se „zecovi" nego „zečevi".


Kad smo se mi odmah posle rata ženili i udavali, o tome su raspravljale naše osnovne organizacije.
Nismo lako davali svoje drugove i drugarice, borili smo se za svakog čoveka.


Živite polako, gledajte, slušajte i pamtite.
Da biste imali čega da se sećate, jednom kad prestanete da živite.

Ponedeljak, 12. septembar

Kakav je ko čovek i radnik - o tome tražite mišljenje od njegove osnovne organizacije - porodice.


Nemojte sebe navikavati na to da ste stalno u pravu.
Ako vam to postane strast, tragajući za pravom, završićete među decom.
Sa njima je svako u pravu.


Pametni ljudi sebe proglašavaju krivim za ono što ne razumeju.
Lakše je sebi nešto dokazati nego drugom.


Svaki čovek ima samo svoju šansu i samo nju mora tražiti. Treba odbijati sve što je lepo i primamljivo a nije naša šansa. Naša šansa je naša jedina mogućnost.
Sve drugo je laž i obmana.


Blago onima koji umeju dugo i sa radošću da misle na ono što ih tek čeka, što tek treba da im se dogodi.
Sve se uglavnom završi onda kad se dogodi.
Za svaki slučaj, treba se radovati pre, jer nam ta radost ostaje čak i ako se ništa ne dogodi.


Hrabre žene ostale su u drugom stanju.
One koje nemaju hrabrosti samo su se ugojile.


Pronađena je, najzad, matematika koju roditelji ne razumeju i više neće moći da pomažu deci.
Ostvaren je san privatnih profesora matematike.


Imate jaka i brza kola a tako sporo napredujete! Setite se Vuka! Dokle je on sve stigao i šta je sve postigao na samo jednoj zdravoj nozi.


Ako bi vam bilo od koristi da izdate prijatelja, lako ćete zaključiti da on i nije baš toliko divan kako vam se to nekad moglo učiniti.


Utorak, 13. septembar

Pametni su se jedno vreme stideli svega čime su se ludi ponosili.
Zatim su shvatili da su malo preterali.
Nisu ni ludi baš toliko ludi koliko se to pametnima učinilo.


Neskromnost se najružnije ispoljava u nesreći. Neskromni i sebični ljudi ponose se
svojom nesrećom kao i srećom.


Lepa su samo jalova prijateljstva.
Ko od prijateljstva traži nešto više, ko zloupotrebi prijateljstvo - prodao je krupnu da bi kupio beznačajnu stvar.


Budite praktični.
Radujte se malim stvarima, iz prostog razloga - jer ih ima više nego velikih.


U nekim školama ponovo je zabranjeno nošenje farmerki.
Ovoga puta iz higijenskih razloga.
Iz istih razloga trebalo bi neke škole češće provetravati.


Da se niste oženili sadašnjom ženom, mislili biste celog života da ste pogrešili.
Sad znate da ima i većih grešaka.


Kupanje je jedna vrsta pažnje i nežnosti prema sebi.
Ako vas niko ne voli, uđite u kadu i volite se i mazite sami.


U istoj radnoj organizaciji - radnici primaju lične dohotke a neradnici plate.

Petak, 16. septembar

Kako je jesen lepo pripitomila i oplemenila sve boje.
Ništa više nije jako i neodmereno.
Sve se zamorilo, tek toliko da bude manje glasno a lepše nego što je bilo.


Na obronku Košutnjaka stoji usamljeno drvo.
Kao da je za trenutak zastalo na suncu, da se nečeg seti ili da još nešto zapamti, pre nego što se ugasi.


Lišće je dočekalo i ispratilo cvetove i plodove.
Sad umorno treperi kao odjek proteklih događaja i zvukova.
Čeka da se sasvim ugasi taj zvuk, da se sve smiri, pa će i ono otići.


Dve reke talože slike sa svojih obala, pa su i same potamnele od tog gustog, zelenog i žutog taloga.


Jesen liči na bogato iskustvo pretočeno u plemeniti metal mudrosti.
Naše uspomene imaju boju, miris i zvuk jeseni.
Uspomene su, takođe, bivši, oplemenjeni život, i kao jesen - tihe, lepe i prijatne.
Ono najlepše što je ostalo posle svega.


Čovek se uči dok je živ.
Najviše bi mogao naučiti od smrti ali je tada obično kasno.


Mladi prave gluposti.
Praveći gluposti oni ostare i opamete se. Kad ne bi pravili gluposti, bili bi odmah stari.


Ako resite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.


Subota, 17. septembar

Noćas su jorgani rehabilitovani, vraćene su im sve ranije funkcije.
Utvrđeno je da su ocene jorgana, izrečene u maju, bile jednostrane i lične.


Ako nas čujete, otvorite najpre jedno oko, zatim drugo - proverite gde ste.
Ako ste tamo gde ste sinoć legli - sve je u redu, možete ponovo sklopiti oči, danas je subota.


Lakše se odreći prvog zalogaja nego drugog.
Tako je i sa gutljajima, glupostima i lažima.
Lakše je ne počinjati nego odustati.


Nemojte preterano kukati na nepravdu.
Ipak je dobro što postoji i nepravda.
Zamislite, kako bi bilo da postoji samo pravda?
Bilo bi strašno.
Uvek je bolje kad ima izbora, kad postoji i jedno i drugo. Jer nikad ne znamo šta nam više može zatrebati.


Jeste li gledali naše košarkaše protiv Španije?
Mogli su lako da pobede a nisu, pobedili su uz mnogo muke i nervoze.
Tako je bilo i juče protiv Belgije.
A tako je i u svim drugim sportovima, ne samo u košarci.
Naš sirotinjski mentalitet voli da se muči, da drugi vide kako se mučimo.
Nama je bliže i potrebnije sažaljenje od svakog trijumfa.

Sreda, 21. septembar

Što smo dalje od jednog leta - sve smo bliže drugom.
To je jedina uteha koju smo našli za vas u nezagrejanim stanovima.
Nije grejanje košarka ili šah. Za grejanje se ne traže najbolji već najpoverljiviji. Mi hoćemo da znamo ko nas greje i iz kakvih pobuda.
Kakvi su da su, ipak je bolje da nas greju naši drugovi, provereni na mnogobrojnim sastancima.
Onaj koji prošlih sezona nije umeo da ogreje ni Beograd, sada se bavi svetskim problemima grejanja.
Sadašnji rukovodioci Beogradskih elektrana mogli bi da zaključe: Što gore radiš - sve bolje prolaziš!


Ako đaci budu i dalje dolazili u školu u farmerkama, profesori će biti prinuđeni da se pojave u uniformama.


U Beogradu se pojavio neki Bitef. Svi o njemu pričaju. Kažu da je to duh jednog od ranijih Bitefa.
Prikrada se noću i plaši beogradske pozorišne radnike.


Pune su vam oči osušenih, neisplakanih suza.
Kada ste poslednji put plakali?
Možda se stidite suza. Pa, kad vam je teško, tucete decu, da plaču umesto vas.


Nađite nekog ko će vas ovih dana ogrejati.
Samo se čuvajte da vas ne zapali.




Četvrtak, 22. septembar

Lakše je bilo vratiti Sunce nego naterati ljude iz toplana da nas greju.


Čovek je postao od nevolje, od muke, od briga, rešavajući stalno neke ozbiljne životne probleme.
To je jedini način da i dalje ostanemo ljudi.
Hvala svakom, pa i Gradskoj skupštini i njenim komunalnim službama što nam pomažu u tome.


U jednu od beogradskih osnovnih škola upisao se dečak čije je prezime VUKOVAC.
Jovan Nikole VUKOVAC.
Otac se uplašio da ni u prvi razred osnovne škole neće primati druge sem vukovce, pa je ovog leta promenio prezime.
Od dece se stvarno očekuju nemogući podvizi.
Da žive među nama a da budu bolji od nas.


U nekim radnim organizacijama uzeli su honorarne krojače da radnim ljudima uzimaju meru za stan.
Da im bude pasent a ne širi ili duži.


Da bismo vam mogli biti prijatelji, morate i vi imati neku slabost.
To je uslov za ravnopravne odnose.
Naš drug Brana nema slabih mesta.
Težak je preko sto kilograma.


Nemamo ni snage ni raspoloženja da nešto preduzmemo i radimo a nemamo ni smisla ni nerava za dokolicu.
Nama samo drugi mogu pomoći, ako budu nešto radili sa nama.

Petak, 23. septembar

Bolje je sećati se nekih drugova nego ih još uvek sretati.


Evo jedne od ljubavnih formula:
Voli prvo ti mene pa ću ja tebe.
Ako me ti ne voliš, ja nemam drugih razloga da tebe volim.


Budite dobri i slušajte svoju mamu, ako ne želite da sami rešavate svoje probleme.


Raspuštenice se bolje odevaju i bolje izgledaju nego udate žene.
One su još uvek u igri.
Udate žene su odavno poražene.


Imamo prijatelja principijelnog i doslednog.
Otkako se pre 25 godina oženio, on ženi svakog prvog daje po deset hiljada starih dinara.
Žena se navikla i snalazi se.


Neki sumnjivi elementi namerno rade bolje od nas i samo nas izazivaju.
Ne dajmo se provocirati.
Lepše su naše namere od svega što oni mogu da urade.


U svakom čoveku postoji bar klica dobrote.
Od te klice postaju deca.


Ponedeljak, 26. septembar

Jedna žena nema sreće.
Imala je dve primamljive prilike - jednu na Banovom brdu, drugu u naselju Lipov lad.
Mislila je, mislila i pogrešila: udala se u naselju Lipov lad, koje već godinama ima probleme sa grejanjem.
Sad se kaje i žali za toplim radijatorskim rebrima na Banovom brdu.


Ima ljudi i života opreznih i ziheraških, obezbeđenih sa svih strana od iznenađenja.
Oni su kovači svoje male kukavičke sreće.
Mi bismo vam ipak preporučili nešto malo rizika i neizvesnosti.
Uz malo hrabrosti i neozbiljnosti život bi vam mogao postati neizvestan ali zanimljiv.


Čuvajte se dobrih ljudi.
Dobri ljudi umeju postati dosadni ako popustite pred njihovom dobrotom.
Oni samo vrebaju, traže slabiće, žrtve svoje halapljive, bolesne dobrote.


Kanalizacije Zemuna i Beograda su najveće pritoke Dunava.


Deca su najlepši kompromis između dva različita, često suprotna interesa.


Naši košarkaši postali su još jednom prvaci Evrope.
Videla je ćela Evropa kako igramo i koliko volimo svoju zemlju.


Košarkaši i navijači iz Liježa dokazali su još jednom da se samo na delu i muci poznaju junaci i dokazuje moralno-politička podobnost.


Utorak, 27. septembar

Utorak liči na dan prazan i tih.
Međutim, mogao bi biti uzbudljiv za one koji će i danas krasti.
Bio bi još uzbudljiviji kad bi ih neko jurio ili makar sprečavao da ne kradu.
I krađa je izgubila draž otkako je postala legalna.


Kad uđete kod lekara preko veze, kada vas prime u bolnicu preko reda, kad dobijete lekove koji vam ne pripadaju - sve je to jedan vid privatne lekarske prakse. Naša zemlja ima preko devet hiljada doktora nauka - a još nam cure česme, i liftovi ne rade, i sijalice pregorevaju, i neke konzerve još uvele otvaramo šrafcigerom i čekićem. Na čemu su oni to doktorirali, kad još uvek zihernadlama rešavamo sve probleme intimne garderobe?!


Kafane su nam ponovo pune nesrećnih ljudi, koji nemaju ničeg drugog sem para koje nisu njihove.


Sreda, 28.septembar

Negujte pijenje kafe.
Kafa možda škodi stomaku ali sigurno godi duši.
Kafa ima vrlo važnu društvenu i terapeutsku ulogu.
Kafa je jedan od najjednostavnijih povoda da budemo sa ljudima.
Kome je kafa skupa - taj ne zna cenu zadovoljstva da se sedi i razgovara sa ljudima.


U vašoj kući ima svega sem života.
Za razliku od drugih kuća, u kojima nema ničeg sem pravog života.


Najmanje dobra činimo onima koji su nas najviše zadužili. Recimo, roditeljima.
Tu se i otkriva ružna suština naše dobrote.

To je ipak i najčešće samo podmićivanje onih u čije prijateljstvo nismo sigurni.


Horoskop jeste laž ali ga je prijatno čitati.
Imamo utisak da nismo anonimni, da neko misli baš na nas i brine baš o nama.
Nemojte mnogo očekivati od svog života, s’ obzirom da on zavisi samo od vas.


Boreći se za razne ravnopravnosti a protiv različitih nepravdi, izborili smo se, pored ostalog, za ravnopravnost gluposti i pameti.
Nije trebalo baš toliko brinuti o gluposti.
Glupost je dovoljno glupa da ne propadne.


Nađite ženu koja će imati interesa da vam govori kako ste jedinstven, neponovljiv muškarac.
Ako se u početku snebiva i ustručava, povećajte sumu.


Četvrtak, 29. septembar

Četvrtak, dvadeset i deveti dan septembra.
Pravo vreme kad bi kuće ponovo mogle da nam se ispune slatkim domaćim mirisima pekmeza, ajvara, kompota i onih jesenjih i zimskih jela koja se dugo kuvaju i krčkaju. Kuća bez mirisa je kuća bez života.


Sreća traži srećne ljude.
Neće ni sreća kod svakog.
Budite otmeni i birajte probleme.
Nismo više u situaciji da prihvatimo prvi koji naiđe.
Sad bar ima problema na biranje.


Dosadno je slušati sitna, mala zakerala, jadne i bespomoćne kukavice.
Oni su i sami svesni da je mnogo praznog nezadovoljstva bezazlenije i bezopasnije nego malo pravog.


Zašto neki ljudi viču?
Ili zato što sami imaju slab sluh pa se plaše da drugi neće čuti. Ili zato što sami ne veruju u ono što pričaju pa strahuju da i drugi neće poverovati.


Petak, 30. septembar

Zašto čovek nije kao televizor?
Da se uključi kad je nešto zanimljivo i važno a da se isključi kad je prazno i dosadno.
Duže bi trajalo i lepše bi se proveo u životu.


Budite čovek, po svaku cenu.
Ako treba, platite koliko košta.
Neka to bude najskuplja stvar u vašoj kući.
Niko nema veće obaveze prema sebi nego da bude i ostane čovek.
Nemojte kao naš poznati profesor praktične filozofije. On pristaje na sve samo da ne izgubi ništa.
Govorite nejasno i uopšte, da se ne može primetiti kad promenite mišljenje.


Pre nego što sasvim umrete, nagledajte se televizije. Televizija je i izmišljena zbog toga da nam se razlika između života i smrti učini što manjom.
Kad dođe vreme, dovoljno je da samo sklopite oči.
Sve drugo vam je već ranije umrlo.

Subota, 1. oktobar

Počeo je novi dan, subota, 1. oktobar.
Prolazi ono što nije valjalo, doći će, nadajmo se, ono što je dobro.
Lepo je živeti sa nadom, kao sa dobrom ženom.


Penzioneri čitaju novine.
A novine su pažljive, pa izlaze svakog dana, daju značaj svakom danu proređenog penzionerskog života.


Ima porodica koje umeju i vole da žive zajedno.
Za njih je svaka slobodna subota praznik.
Okupe se oko svog doma kao prasići oko krmače, češu se jedni o druge, greju jedni druge, svako je našao po jednu sisu u tom velikom i toplom vimenu, uživa i grokće.


U drugim i drukčijim domovima i porodicama subota je dan velike neizvesnosti.
Svako čuči u svom ćošku, kao u zasedi, svaka reč, svaki zvuk je kao metak, svi su napeti, nepoverljivi, oprezni.


Svi su ugroženi i svi se brane.
U hodnicima i antreima svakoga časa može planuti ulična borba.


Glave su nam kao zvečke ili sasušene mahune.
Više zvečimo nego što mislimo.
I više čujemo jedni druge nego što se razumemo.


Neke stare beogradske kuće kao da imaju naočari umesto prozora.
Naginju se da pročitaju na kući preko puta ko je još umro.


Sreda, 5. oktobar

Stojimo bespomoćni pod ovim ogromnim plavim nebom. Moglo bi nas izlečiti od mnogo čega, ali je suviše i lepo i veliko.
Sakrićemo se negde i tražiti nešto što je manje, po našoj meri.


Privatni pekari ne prodaju samo hleb,
Već i miris svežeg, toplog hleba.
Sve ostale prodavnice hleba liče i mirišu na komisione. Trebalo bi zakonom utvrditi maksimalno rastojanje između peći u kojoj se hleb peče i tezge na kojoj se taj isti hleb prodaje.


Dobri i tihi ljudi imaju tajne želje koje ostvaruju na neki, za nas nevidljiv, način.
Ne zavidimo im na željama, jer su naše veće, ali im zavidimo na sreći.


Poznajete čoveka praznog, dosadnog, bezbojnog.
Kad čujete ili pročitate da je takav čovek postao nešto veliko i važno, uplašite se da će bez posla ostati sve ono što životu i vremenu daje boju i ukus.


Svaki novi dan je ili nagrada ili kazna za ono što smo juče uradili.


Mame treba da su dobre, a ne lepe.
Kad su lepe, mame liče na žene, a što više liče na žene, sve manje liče na mame.


Priroda tiho i spokojno stari.
Tako stare samo oni koji su dobro i na vreme posvršavali svoje poslove.


Četvrtak, 6. oktobar

Ko malo radi i tek ponešto uradi - njemu najviše nedostaju priznanja.
Nikoga uspesi toliko ne uzbuđuju kao one koji imaju malo uspeha.


Mladi ne znaju, nisu svesni da će ostariti.
Stari znaju da nikad više neće biti mladi.
Niti mladima smeta to neznanje niti stari imaju nešto od toga što znaju.


Prazna ali lepa obećanja jednih nekad su nam lepša i dragocenija od dobrote drugih.
Niko vam ne može učiniti toliko, koliko vam neko drugi može obećati.


Dok su bili mladi i zdravi, beogradski rukovodioci gradili su razne sportske i druge razbibrige.
Kad su malo ostarili, kad je počelo i njih da štreca i žiga, požurili su da sagrade one lepe centre za rekreaciju i podmlađivanje.
U međuvremenu su još više ostarili i sada grade bolnice.


Lepo i pristojno izgledaju sasvim mladi i sasvim stari.
Oni između deluju sumnjivo i tužno.
Još uvek su dovoljno mladi da im se primeti svaki kvar i feler. A nisu dovoljno stari, da bi im se to moglo oprostiti.


Naša deca neće ono što je lakše - da budu bolja od nas. Izabrala su ono što je mnogo teže - da budu gora.


Petak, 7. oktobar

Blago svima koji još u ogledalu mogu da vide kakvi su. Teško onima koji to moraju da traže po novinama.


Bolest je zaista nepravedna.
Ima besposlenih ljudi, kojima bi neka manja i lakša bolest dobrodošla, da ih malo zaposli i razonodi.
Od malih bolesti dokoni ljudi mogu dugo da žive.


Pamet treba upotrebljavati za ozbiljne i važne stvari.
Sve drugo može se uspešnije rešiti vedrom i veselom glupošću.
Glupost često nalazi jednostavnija rešenja od pameti.


Kad nam je klub u krizi, mi navijamo za reprezentaciju.
I obrnuto: kada ne ide reprezentaciji, mi se vraćamo svojim malim, lokalnim klubovima, ljubavi i interesima.
A tako nije samo u sportu.


Lako je vama da kradete, kad ste poverljiv čovek, kad u vas imaju poverenje.
Mi ne smemo na to ni da pomislimo.
Za nas znaju da smo lopovi, samo nemaju dokaza.


Ponedeljak, 10. oktobar

Ponovo se nešto dogodilo u našem životu.
Nije više nedelja nego ponedeljak.
To vam govorimo zbog toga što možete steći pogrešan utisak da vam se baš ništa ne događa.
Kad vas jutros spopadne košava, shvatićete da vam je život čak - buran.


Juče nas je ponovo ponižavala televizija.
Život nam nije nudio ništa a ona nam je ponudila dva duga programa.
Danas ćemo biti ljubomorni na sve one koji su imali razloga da je ne gledaju.


Deca se vraćaju sa ekskurzija, prljava, prozebla i promukla. Pokazuju roditeljima upaljena grla, fleke na odelu i modrice po telu.
Kad se deca vrate koliko-toliko zdrava i živa, računa se da je ekskurzija uspela.


Neki ljudi su mudri ali škrti, teško i nerado govore.
Kad progovore sve im je lepo i pametno ali na to treba dugo čekati.
Svaka im čast ali danas više niko nema toliko vremena i nerava.
Ne možemo više da podnosimo pauze i tišinu.
Ipak su bolji oni koji vas tuširaju recima i pljuvačkom. Obrišete se, zaboravite pa idete dalje.


Utorak, 11. oktobar

U okviru ovogodišnjeg Bemusa, košava svira na orguljama beogradskih solitera.
Tim velikim koncertom diriguju saobraćajni milicioneri. Beograd cvili i škripi pod udarima jakog vetra.
Nemojte kukati dok vetar ne prestane, niko vas neće čuti.


Za nezadovoljstvo, za pravo i ozbiljno nezadovoljstvo potrebne su vam kakve-takve radne i moralne kvalifikacije. Samo ko dobro obavlja svoj posao ima moralnog prava da bude nezadovoljan tuđim.


Ne morate znati šta vam muž radi kad nije kod kuće ako znate šta ne može da radi.
Ko se bavi samo sobom, ne može imati prijatelja.


Ako nemate drugih dokaza o sebi, govorite loše o onima koji su bolji od vas.
Loše mišljenje o drugim ljudima stvara nam iluziju o sopstvenoj vrednosti.


Ne morate biti ni dobri ako vam je dobrota jedina vrlina. Lenji i dobri, nesposobni i dobri, ravnodušni i dobri - samo su kompromitovali dobrotu.
Dobrota traži žirante, bar još nekoliko vrlina.


Otkako žene ne prave pitanje, muškarci ih sve više izbegavaju.
Dok su se žene stidele, ustezale i branile bilo je posla za sve muškarce.
Svako je mogao biti muško i nasrtati, računajući na to da je žensko lepo vaspitano i da neće pristati.
Sad je to rizično.
Time se bave samo najhrabriji muškarci.


Sreda, 12. oktobar

Politički moraju biti sumnjivi svi oni koji su ravnodušni prema političkom koristoljublju.
Ko nema interesa da je sa nama, mora da je na nekoj drugoj strani našao više i bolje.


Nepušači zaziru od pušača.
Plaše se da ne ispadnu smešni i naivni.
Nešto nije u redu.
Vrlina i zadovoljstvo od odricanja ne mogu se meriti sa dražima poroka.


Roditelji koji brinu o svojoj deci imaju više sreće sa decom.


I bolest bira slabije od sebe.
Ne srne ni ona da udari tamo gde nema mnogo šansi. Borite se protiv bolesti kao protiv svakog drugog zla.
I u toj borbi pobeđuje onaj ko je jači i odlučniji.


Kad udružujete rad, udružite samo deo svoje pameti i svojih mogućnosti.
Zadržite što veću okućnicu. Neka vam veći deo pameti i znanja ostane u privatnom vlasništvu.


Što je žena pametnija, zrelija i ozbiljnija, muž se sve više oseća kao homoseksualac.


Četvrtak, 13. oktobar

Kese sa đubretom ne treba bacati, sa njima se treba opraštati.
Svaka je zaslužila da se pažljivo veže, u mašnicu, i ukrasi nekim, makar uvelim cvetom.
Sa tim đubretom bacamo deo utrošenog života.
To su ostaci pokojnih dana.


Drveću lišće više nije potrebno.
To uvelo, ugaslo lišće liči na lozove i tikete već odigranih kola sportske prognoze i lutrije.


Da li se prodaje zemlja iz budućih beogradskih tunela? Kupili bismo izvesnu količinu, to je dobra zemlja, hteli bismo i mi da postanemo zemljoposednici.
Samo ne znamo gde da je držimo.
Što je bilo prostora, već su drugi zauzeli i pokrili svojom zemljom.


Ispraznili smo, potrošili mnoga svoja prijateljstva. Nemamo ih čime više hraniti.
Sve znamo. Ništa više jedni drugima ne možemo ni reći ni pomoći.
Mogli bismo mi živeti umesto njih ili oni govoriti umesto nas, toliko smo postali slični.
Postali smo dosadni jedni drugima kao sami sebi.


Treba imati čistu i vedru dušu, kao nebo.
Da sve bude prolazno i promenljivo, sem nje.
Kad sve prođe, da se uvek iznova razbistri, kao da ništa nije bilo.


Petak, 14. oktobar

Dimnjaci se puše.
To gori utroba zemlje.
Zapalili smo planetu koja nas je rodila, da bismo se ogrejali.


Neki ljudi bojažljivo vire kroz prozore.
Podozrivi su prema svakom novom danu.
Bilo je sasvim dobro i juče.
Zašto je moralo doći - danas?


Kad volite da radite ono što radite, nemate prava na posebna priznanja i nagrade.
Dovoljno je to što vam je pružena mogućnost da radite ono što volite.
Nagrade se daju za muku i kuknjavu onih koji ne vole da rade.
Njima se treba izvinjavati i njih treba tešiti.


Čitali smo onomad kako je jedna glumica oslabila. Dobro, to je zanimljivo i poučno za debele.
Međutim, za mršave bi bilo zanimljivije kad bi htela da ispriča kako se ugojila.


Dok su zajedno, neki mladi ljudi ne stižu da razgovaraju. Razgovaraju samo preko telefona, kad nisu jedno pored drugog.


Subota, 15. oktobar

Život liči na tramvaj.
Menjamo saputnike, stalno neko ulazi i izlazi.
Jedno vreme smo zajedno da bismo na kraju ponovo ostali sami.


Ima ljudi koji se brane od svake ljubavi.
Prema svima koji nas vole imamo nekih obaveza.
A nekim ljudima je lakše bez ljubavi nego sa bilo kakvim obavezama.


Nema ničeg lepšeg od jedne dobre partije preferansa - kad stignemo dotle da više i nema ničeg drugog.


Kako da živimo?
Lepo i polako, jednostavno i smireno.
Ko ima sreće da stekne zdravu životnu mudrost, neće tražiti od života više nego što je zaslužio.


Što je temperatura niža, sve smo živahniji.
Trebalo bi nas držati na niskim temperaturama, bilo bi nas manje dremljivih, rasejanih, odsutnih.
Velike hladnoće stvorile su čoveka, samo ga one mogu i održati.


Deci je potrebno mnogo ljubavi i pomoći, da bi što duže ostala mala.


Nemojte nikada reći da nešto ne može, dok ne čujete šta o tome misle pozvaniji od vas.
Možda će i moći, ako oni kažu da može.


Deci, koja nisu dobra, treba omogućiti da ostare.
To neka im bude kazna za sve.

Ponedeljak, 17. oktobar

Hladno je.
Biće vam potrebne ili rukavice ili tuđa ruka.


Dani su kao ona ulična ekspres lutrija.
Otvorite jednu - ništa, otvorite drugu - ništa, u trećoj - takođe ništa, u četvrtoj - nešto malo, tek da vas zavara i namami, pa dalje opet ništa...


Drugarice i drugovi, pre nego što potpišete neku važnu odluku, prekrstite se.
Tih nekoliko dragocenih sekundi mogu vam pomoći da se predomislite.


Čovek je pravljen samo sa jedne strane.
Na drugoj strani nema ničeg ni lepog ni aktivnog.
Da nemaju leđa, muževi i žene ne bi mogli spavati u istom krevetu.


Što je brak duži, reči i rečenice su sve kraće.
Stari supružnici sporazumevaju se samo samoglasnicima ili prvim slogovima reči.


Sumorni neki dani.
Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog, vedrog, veselog, lekovitog.
Da nas nauči šta je važno a šta nevažno u životu.
Da nas lupi šakom po ramenu i da od tog udarca ozdravimo.


Sreda, 19. oktobar

Mnogi ljudi krenuli bi u novi dan i život ali nemaju ili im ne radi anlaser, ono ključno mesto u organizmu, bez čije varnice je teško pokrenuti lenji mehanizam čovekovog tela. Moraće dvoje, troje da ih guraju dok ne upale i krenu.


Sirotinji predlažemo da uživa u prirodnim lepotama ove lepe i plave srede.
Neka kusa iz nebeskog čorbarluka zdravu i hranljivu vedrinu.
Duže žive oni koji se tako hrane.


Teško pameti bez snage da se ostvari.
Nezaposlena pamet postaje uzrok mnogih zala.
Pamet postaje teška, otrovna bolest kad se ne zaposli i ne troši na nečemu konkretnom, praktičnom i korisnom.


Odustali smo od sopstvenog mišljenja i stava.
Više volimo da obučemo nešto što niko drugi nema,
da kupimo ono što drugi nemaju.
Mislimo konfekcijski. A ono što na tome uštedimo, trošimo na košulje i gaće.


Pravite se ludi, kad je to dovoljno, kad se više ne traži. Čuvajte nerve i pamet za retke prilike kad se bez njih ne može.


Sutra je praznik oslobođenja Beograda.
Možemo se, posle trideset i tri godine, pohvaliti da nikad nismo imali više problema.
Nekada smo bili siromašni, glupi i prosti i imali smo samo dva-tri zajednička problema.
A sada nam je toliko porastao standard, da svaka šuša ima svoj, privatni problem, neke šuše čak i po nekoliko problema.


Četvrtak, 20. oktobar

Naš grad slavi trideset i treću godišnjicu oslobođenja. Radni ljudi Beograda proslaviće ovaj praznik u srcu, a oni koji imaju odgovarajuća odela i manire - pred televizijskim kamerama.
Posle trideset i tri godine možemo reći da to više nije onaj Beograd i da su to sve manje oni Beograđani.


Ko je bio samo otac imao je vremena da postane pradeda. Ko je bio nevešti početnik, danas je već zreli penzioner.
Ko se pre trideset i tri godine borio protiv konzervativizma starijih imao je i sam vremena da ostari i postane konzervativan.


Nekada su nam reči bile mnogo lepše od života.
Sve što nismo imali u životu ispisivali smo krupnim slovima svojih želja, namera i programa.
Sad nam je život lepši od reči i jezika.
Mnogo smo unapredili život ali smo malo zapostavili snove. Trebalo bi izmišljati nove reči, nove ciljeve, da nam se ne učini da smo na kraju.


Nekad nas je bilo malo i svi smo morali raditi.
Sad nas ima više i ne moramo raditi svi.
Neki moraju trošiti da bi oni drugi imali šta da rade.


Danas Beograd ima đaka koliko je nekad imao stanovnika. I nema dovoljno ocena da bi se mogli podmiriti svi.
Morali smo i dvojke proglasiti prelaznim ocenama da bi svaki đak mogao dobiti ponešto.


Nekada smo svi bili isti ili slični.
Bili smo siromašni. Nismo se imali po čemu razlikovati. Sad smo i razlike unapredili.
Izašli smo iz socijalne anonimnosti.
Pored našeg, opšteg i zajedničkog svako je stekao i nešto svoje.


Nekada je bio mali izbor žena i muškaraca.
Morali ste čuvati to što imate.
Sad je i u tom pogledu mnogo bolje.
Širi je izbor, moda se menja, sve je više novih modela, nikad nismo imali takav asortiman.


Prošlo je mnogo godina.
Nekad smo ginuli za bolji život a danas ginemo od boljeg života.
Danas je sramota umreti od sirotinjske bolesti tuberkuloze. Sve više ljudi je u mogućnosti da strada od infarkta i u saobraćajnim nesrećama.


Šalu na stranu.
Hvala svim anonimnim graditeljima ovog čuda od grada - našeg velikog i lepog Beograda.
Beograđani, čestitamo vam što živite u takvom gradu.


Petak, 21. oktobar

Neki jalovi ljudi nam prete, nadaju se da će se sve okrenuti u njihovu korist - jednoga dana.
Pokazaće oni nama - jednog dana.
Videćemo mi - jednoga dana.
Dani prolaze ali tog njihovog dana još nema.
I ovaj petak potrošiće oni koji imaju snage da se bore a nemaju strpljenja da čekaju.


Oni, kojima je rad zadovoljstvo, stide se uspeha.
To je vrsta zadovoljstva u kojoj se oni ne snalaze.


Juče su slavili i preživeli oslobodioci Beograda.
Služili su jedni druge lentonitratom, persantinom, inderalom i nitroglicerinom.
Pokazivali su jedni drugima elektrokardiograme, kao nekad karte bojišta, i otkrivali kote sa kojih im preti najveća opasnost.


Neki ljudi mnogo i često govore nadajući se da će jednom ipak nešto i reći.


Sve je teže biti čovek.
Ima sve više iskušenja, plašimo se da nećemo svima odoleti.


Ako imate prijatelja, dokonog kao vi, kladite se sa njim - kome će se pre nešto dogoditi.
Bilo šta.
Pa sedite i čekajte.


I u porodičnom vaspitanju ima mnogo verbalizma a malo očigledne nastave.


Subota, 22. oktobar

Subotom i nedeljom stanovi liče na kace u kojima se kisele glave i glavice.
S vremena na vreme treba ih i naliti vodom, alkoholom ili kafom.


Ako jutros odete u kasapnicu,
ponovo ćete tamo zateći zadrigle i vesele kasape.
Sve živo oko njih je zaklano, samo su oni živi.


Navikavamo se jedni na druge.
Počinjemo da ličimo jedni na druge.
Sve nam je teže da se setimo zašto smo se nekad voleli ili mrzeli.


Kukavice imaju sjajna zapažanja.
Niko nema tako velike oči i uši kao kukavica.
Više vide i čuju oni koji se više plaše.
Iz kukavičluka su rođena mnoga velika umetnička dela.


Lepše je pobeđivati nego gubiti.
Porazi su grozni samo zbog toga što se moraju objašnjavati i pravdati.


Jedan građanin posvađao se jutros sa golubom u Tašmajdanskom parku.
Bili smo svedoci:
golub je prvi počeo i građanin je stvarno bio u pravu.


Dan je kao ona klopka za ptice.
Nebo se podupre suncem a ispod neba stavi se neki mamac, nešto bez čega ne možemo da živimo, ili nam se tako čini.
Kako se uhvatimo za mamac, nebo nas poklopi i nastane noć.


Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas.
Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.
Što je dalje od drugih ljudi sve lepše misli o sebi.


Nekad se na deci radilo spontano, sa oduševljenjem, uz ciku i vrisku.
Takvo raspoloženje prenosilo se i na buduću decu.
I ona su dolazila na svet zdrava i radosna.
Danas je i to ozbiljan posao. Vrše se dugotrajne pripreme, sve se analizira, meri i programira.
Sama operacija izvodi se hladno, uz stalnu kontrolu da li se sve dobro odvija i upotrebu stranih reči.
A deca se rađaju sa strepnjom - da li imaju sve što im treba, da roditelji u programiranju nisu ispustili neki važan detalj.


Neki problematični tipovi i dalje treniraju, trče po Košutnjaku.
Imamo utisak da se spremaju da zbrišu, čim zagusti.


Ponedeljak, 24. oktobar

Danas se u našem gradu otvara Sajam knjiga.
Možda bi efekat bio nešto veći kada bi se jedan deo tog sajma održavao u okviru Sajma nameštaja a drugi u okviru Sajma mode.
Izvinjavamo se knjizi ali ona još uvek bolje prolazi kao deo nameštaja ili kao važan detalj garderobe.


Evo istinite anegdote iz jedne beogradske osnovne škole. Uhvatili nekog Peru da prepisuje zadatak.
A Pera moli za malo razumevanja i kaže:
Kad već svi mućkaju, može valjda i jedan Pera!


Druže, mi se slažemo da mislimo kao vi, pod uslovom da ne moramo govoriti ono što vi govorite.
Od svih koje u kući hranite, pas vam je najzahvalniji i najverniji.


Najskuplje ženske stvari najbrže izlaze iz mode.
U tome je perverzija raskoši.


Partizan je sinoć pobedio Crvenu zvezdu.
Samo sa tri jedan, jer nije igrao Bogićević.


Utorak, 25. oktobar

Život je veliki svrabež. Moramo se stalno češati.
A što se više češemo sve nas više svrbi, a što nas više svrbi sve se više češemo.
Život je nužda, veliko moranje.
Mi smo mali ali je veliki život u nama.
Sve dok je vrela ona žiška života u nama, traje taj svrab i tera da se živi.


Kako je malo, sićušno, naizgled mrtvo seme života a kako je velika i glasna njegova eksplozija.
Pogledajte stablo velikog, starog platana u Topčideru.
I ono je eksplozija one mrve života koja je tu bačena ili zaboravljena pre 150 godina.


Jači je život u nama od naše volje ili nevolje za život. Nije nama već je našem organizmu dat smisao života. Život je i nastao u borbi za život.
Kako je morala biti grčevita ta borba da život, uprkos svemu, opstane. Život je mnogo žilav.
Ne da se život.
Sve se u nama i na nama bori za život.
Oko trepće, koža se ježi, ruka se diže, glava se trza. Prepuni smo života.
Toliko života treba trošiti i potrošiti.
Treba aktivno živeti, raditi, boriti se, gubiti i pobeđivati, voleti i mrzeti.
Život je lep kad je stalna provera naših mogućnosti.
Sve dok možemo i sebi i drugima dokazati da smo u stanju širiti granice života.


Treba zavideti onima koji jutros sa velikom pažnjom čiste svoju obuću.
Tu je početak tog zdravog životnog svraba i češanja.


Čovek oseti neko čudno zadovoljstvo kad skine krastu ili žulj sa prsta na nozi, kad pročačka uvo ili nos, kad se protegne.
Sve je u nama živo, sve nas svrbi, sve traži da se češe. Nađite nešto i danas, ćošak neke muke, zid nekog problema i češite taj životni svrabež.
Biće vam lepo, svrbeće vas još više i terati da živite.


Sreda, 26. oktobar

Ko se jednom uspešno afirmisao kao mučenik, taj se svakog dobra stidi.
Krije se dok jede, krije se dok u nečem drugom uživa.
Sve što želi drugima da pokaže, to je - muka.


Nemojmo potcenjivati svoje mogućnosti.
Bilo nam je teško i činilo nam se da ne možemo više. U međuvremenu je postojalo sve gore a mi smo sve više i sve lakše mogli.


Život prolazi...
Ostavite neki trag za sobom.
Nožem ili šrafcigerom, na čoveku ili nečem drugom.


Ne insistirajte na tome da ste nepogrešivi. Nepogrešivi odlaze posle prve greške.


To što ste noćas radili, zaista nema smisla.
Nemate pojma kako ste izgledali i šta ste sve govorili.
A danas ćete se praviti ludi, ozbiljni i pametni, kao i oni koji noću samo slušaju muziku i čitaju knjige.


Nekad smo bili siromašni i slobodoumni.
Nismo imali šta izgubiti sem svojih okova.
To su bile okolnosti za podvige.
U međuvremenu smo ponovo okovani: stvarima i navikama kojih se ne možemo odreći.
Ništa od svega što danas imamo ne bismo žrtvovali za nekadašnju slobodu i slobodoumlje.

Danas se ne smemo ni razvesti, jer ne znamo kome bi pripao kolor televizor.
Mi se ne plašimo svojih grešaka.
To su naše, poznate greške.
Ali nemamo poverenje u greške drugih, mlađih.
Zato je bolje da mi još malo grešimo.


Petak, 28. oktobar

Danas je sve više mladih.
A dok smo mi bili mladi, činilo nam se da više ima starijih.
Ne zna se ko je gori i neprijatniji - da li stari dok smo mladi ili mladi kad ostarimo.


Stvorili smo uslove da svi koji žele mogu biti jednaki i ravnopravni.
Međutim, vidimo i dalje neke sluge koje se raspituju za adrese i telefone mogućih gospodara.


Mala deca su kao svilene bube.
Uveče se četvoronoške do vuku do svojih postelja, kao gusenice.
Noć provedu u belim čaurama posteljina, da bi ujutru iz tih čaura izletela kao leptiri.


Najviše opraštamo sebi a zatim onima kojih se plašimo.


Kad bi kod nas, nekim slučajem, došlo do otmice aviona, zahtev otmičara ne bi bio da se neko pusti iz zatvora, već da se određeni broj ljudi zatvori.


Budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo, a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodušni.


Vaške mora da nisu bile daleko kad su se ponovo vratile u beogradske škole.
Evo jednog matematičkog zadatka za poslednji dan školske nedelje;
ako jedna vaška krene iz Bloka 45 a druga sa Karaburme, kada će se sresti, ako se jedna vozi audijem a druga volvoom?


Subota, 29. oktobar

Ko je pet radnih dana u nedelji pametan,
strog, principijelan i objektivan, jedva čeka subotu i
nedelju da se opusti i odmori.
Ko se od ponedeljka do petka bavi samo krupnim stvarima i načelima, obraduje se kad subotom i nedeljom shvati da ima i malih, praktičnih, čije rešavanje traži druga znanja i alate.
Ta prilika da budemo nespretni, da možemo i da ne znamo, da ispadnemo smešni i glupi, kao i svi drugi, raskravi nas i učini ljudima.


Naiđu trenuci u životu, lepi i srečni trenuci, velike potrebe za jednostavnošću, i anonimnošću, kad bismo sve uspehe i svu slavu menjali za nekoliko malih i banalnih životnih prizora, za neke najsitnije manifestacije postojanja.


Treba se nadati da ćemo već u dogledno vreme smanjiti broj radnih i takmičarskih dana a povećati broj onih dana koji nam omogućavaju da budemo slobodni od besmislenog i bolesnog dokazivanja da smo bolji od drugih.


Najprijatnije je i najzdravije, ipak, kad smo među ljudima, slični njima i potrebni jedni drugima.
Kad poskidamo titule, zvanja, epolete i činove i postanemo ponovo samo deca velikog života.

Utorak, 1. novembar

Danas u našem gradu počinju već tradicionalni novembarski dani.
Sve će biti u znaku ove lepe manifestacije.
U tom smislu, dogovoreno je da već ovaj utorak nosi prvi novembarski datum.


Na sve pošiljke pošte će udarati prigodne novembarske štambilje, svi listovi štampače posebna novembarska izdanja, televizija je, takođe, pripremila novembarski program.


Svakom detetu koje se rodi, u okviru ove manifestacije, novembar će biti upisan kao mesec rođenja.


Kao i ranijih godina, po već ustaljenoj tradiciji, svi pretplatnici gradskog saobraćaja dobiće specijalne novembarske markice.


Kad se, uz mnoge nove radne uspehe i pobede, završe novembarski,
prvog decembra počinju decembarski dani, takođe radosna i lepa manifestacija.


Ne umemo više da živimo normalno.
Nećemo da živimo ako to nije u vezi sa nečim, u okviru nečega, povodom nečega, u znaku nečega, u čast nečega.


Sreda, 2. novembar

Kupite kola pa ćete imati dovoljno razloga za život.
Brinuti o kolima, voziti kola, razgovarati o kolima - to može ispuniti kakvim-takvim smislom svaki prazan ljudski život.


Jedna od svakodnevnih dilema malog čoveka jeste - da li da promeni ovog jutra čarape ili da ih nosi još danas, pa sutra, eventualno, da obuje čiste.
To su oni, imali ste priliku da ih vidite, koji se tako zavale na stolici da im nos bude što dalje od nogu.


Pošto škola već ima neke sličnosti sa sudom a propitivanje sa suđenjem, mogli bi roditelji da se pojave kao branioci svoje dece, baš kao u pravom sudu.
Da ih savetuju šta i kako da odgovaraju i da dokazuju njihovu nevinost.


Posmatramo danima neke ljude sa koliko samozadovoljstva govore.
Mi, nažalost, ne delimo sa njima ni mišljenje ni to zadovoljstvo.
Kod nas se sve manje sluša narodna a sve više FOLK muzika. A FOLK muzika to je lepša narodna muzika nekih boljih naroda.


Molio, kukao jedan neradnik da ga zaposle.
I dobro, nekako mu našli neko mesto i zaposlili ga.
A već prvog dana - njega nema na poslu.
Kako i zašto - pitaju ga zaprepašćeni prijatelji.
A on hladno odgovara:
Mogu, valjda, i ja jednoga dana da ne dođem na posao.


Četvrtak, 3. novembar

Zemlja radi na tihoj vatri.
Sve što se na toj crnoj plotni kuva i peče, stići će tek sledećeg proleća i leta.


Seljaci su na godišnjem odmoru.
Dokoni, štipaju svoje i tuđe žene, razbaškarili se, umaču hleb u so i papriku i, između dva zalogaja, psuju nekoga i nešto ali ne mnogo strogo i ozbiljno... Prosto, zbunjeni su što je i njima lepo.


Čoveka od srca i duha može uzbuditi grumen zemlje, jedan list, kap vode na listu, glas ptice, jedna ljudska reč... Da bi se duhovna sirotinja razonodila, treba joj nešto mnogo veće i glasnije.
Za nju je tek zemljotres dokaz da se nešto dešava.


Slušamo vas, govorite nam o svojim teškoćama, mislimo kako je vaša jedina prava teškoća - sebičnost. Samo je sebičnim ljudima teško, teže nego drugima.


Imati veliki stomak to je, pored svega ostalog, nedostatak lepog vaspitanja.


Teško svima kojima nema ko da protivreči.
Oni imaju najveće zablude o sebi.


Beograd se sprema za veliki šahovski dvoboj Spaskog i Korčnoja.


Opet će nam se pružiti lepa mogućnost da se ne bavimo svojim već tuđim problemima.
Bićemo zauzeti, zabrinuti i nervozni, kao svi životni foliranti.


Još uvek je manje sramota ako žena voli muža nego ako muž voli svoju ženu.


Petak, 4. novembar

Beograde, dobro jutro!
Za mnogobrojne drugarice koje rade u administraciji, ova radna nedelja prestaje danas, između devet i dvanaest časova.
Obratite pažnju: one svakog petka kreću na posao sa raznim kesama, torbama i zembiljima.
Do devet časova telefoniraće sa svog službenog telefona i raspitivati se gde šta ima zgodno, novo i jeftino.
Posle toga kreću na pijace i u samousluge.
Međutim, od svega toga ne treba praviti problem.
One su korisnije kad troše nego kad proizvode.


U našim avangardnim pozorištima sve se više psuje.
To su najuspelija mesta mnogih predstava.
Avangarda je tako spuštena do nivoa da je svako može razumeti.


Ko nema nikog drugog, danas će otići kod lekara, da njemu kaže gde ga probada i štreca.
Samo da mu kaže.
Tako se leči većina naših bolesti - kad imamo nekoga, ko hoće da čuje šta nas boli.


Prvim jutarnjim tramvajima, autobusima i trolejbusima voze se uvek isti ljudi.
I kondukterke su najčešće iste. Takva vozila liče na odeljenja u školi, putnici na učenike a kondukterke na učiteljice.


Ko ne vodi računa o svom detetu, ko ispusti svoje dete, ono mora pasti, makar iz nekog predmeta u školi.


Ponedeljak, 7. novembar

Mladi bi hteli ono što stari imaju.
Stari bi voleli ono što mladi mogu.
Međutim, ne može se i jedno i drugo.
Prvo ćete samo moći a onda ćete samo imati.


Žene su kao velike a muževi kao male kazaljke na satu. Dok žene lako i živahno optrče ceo krug, muževi se jedva pomere do sledeće numere.
Upropastili smo svoje živote i stanove.
Nesigurni u sebe, ispunili smo ih samo onim što drugi vole i cene.


Pogubili smo decu u velikim stanovima i više ne možemo da ih pronađemo.
Dete koje ima svoju sobu sve je manje naše dete.
Svoja soba, to je dobro rešenje samo za decu koja imaju loše roditelje.
Deca dobrih roditelja nisu zaslužila da žive sama.


Poštenje je ukinuto a da o tome nismo na vreme obavešteni.
Ko je to prvi saznao preko neke veze, na vreme je resio sve svoje probleme.
Sad, kad je došao red na nas,
može se dogoditi da se poštenje ponovo vrati.


Oko svakog drveta u Košutnjaku gomila lišća.
Kao odeća oko nogu dece koja se spremaju za spavanje. I drveće će zaspati.
Lepo i retko naše beogradsko drveće, laku noć.


Utorak, 8. novembar

Od svega što možete uraditi danas, ostavite nešto i za sutra. Razvucite to malo posla na što više dana.
Ako vas neko zapita zašto živite, da imate bilo kakvo opravdanje.


Čačkajte uši telefonima.
Telefonski razgovori su više čulni nego duhovni doživljaj. Telefone koristimo manje zato što imamo jedni drugima šta da kažemo a mnogo češće baš zato što nemamo.


Mogli bi nas biti i mučiti, stavljati na najteže muke - od nas ništa ne bi mogli čuti.
Mi nemamo šta da priznamo.
Nama se ništa ne dešava, mi ništa ne radimo i ne znamo, mi smo nevini.


Postanite jedno drugom strani i tuđi.
Tako ćete ostvariti davnašnji san da živite sa tuđim mužem ili tuđom ženom.


Evo malog društvenog paradoksa:
Najviše koristi imamo od onih koji misle.
Oni su izmislili sve što postoji i što nam tako dobro služi. Međutim, više poverenja imamo u one koji mnogo ne insistiraju na mišljenju, koji ne misle.
Tu nešto nije u redu, ali o tome neka misle oni koji su spremni na taj rizik.


Sreda, 9. novembar

Neko se jutros probudio i ne sme da se okrene na drugu stranu jer zna ko mu je za leđima.


Mnogi među nama žive silom, bez žara i radosti.
Odnose se prema životu kao prema teškoj, nametnutoj obavezi.
Kao da žive tuđe a ne svoje živote.
Ne znate koga više da žalite - da li njih ili taj život u njima.


Mnogi roditelji nisu zadovoljni svojom decom.
Zaista, moglo se dogoditi da imaju i bolju decu.
Jedino su deca svesna da nisu mogla imati druge i bolje roditelje.


Druže, ako je ta stvar, koju tako otvoreno i žestoko napadate, jedina koja vam smeta, blago vama.
Ali, ako je jedina o kojoj smete da se izjašnjavate, teško i vama i nama.


Koliko li je golova dato Rumunima noćas, u hotelu Jugoslavija, u nemirnim snovima naših reprezentativaca? Da li će Rumuni, u nedelju, uspeti da izjednače?


Sve je relativno.
Vama je svega dosta, najradije biste se ubili.
A nekome je još uvek san da bude ono što ste vi.
Mora da ste i vi oduševljeni onim svojim prijateljima koji pogađaju i unapred izgovaraju kraj svake vaše rečenice.
Vi počnete a oni je završe.
Zatim vam predstoji napor i objašnjenje da niste mislili ono što su oni mislili da ste mislili.


Ne morate biti ono što ne možete.
Budite samo najbolji u okviru svojih mogućnosti. Napregnite se i postavite rekord sopstvene finoće, dobrote i pameti.


Četvrtak, 10. novembar

Beograde, dobro jutro!
Posmatramo neke drugove svakog jutra i nikako nam nije jasno - da li oni to žure na posao ili samo beže od kuće?


Ovo je vreme širokih asortimana.
Sve je veći izbor i sve veća šansa da pogrešimo.
Ne stavljajte nas na te muke.
Dajte nam ono što vi mislite da nam pripada.


Danas će Beograđani popiti nekoliko miliona kafa.
Uz kafe će popušiti nekoliko desetina miliona cigareta.


Beograd je veliki, glavni grad.
Od Beograđana se ne traži da rade, već da brinu - svoje i tuđe brige.


Prema dosadašnjim iskustvima, ko danas krade može računati da će biti uhvaćen tek kroz šest-sedam godina.
Mi vam, zbog toga, predlažemo da kradete.
Bolje je sedam godina živeti lepo nego sedamdeset pošteno.


Pamet je često malodušna, jer traži i ne nalazi pravo rešenje. Glupost je vedra i bodra jer ne pravi razlike.


Lakomisleni ljudi raduju se kad zajme, kad se zadužuju.
A ozbiljni ljudi samo kad vraćaju dugove.


Subota, 12. novembar

Još jedna subota našeg života.
Tiha i plitka voda za neplivače.
Mogli smo potonuti u virovima i brzacima srede i četvrtka. Spasli smo se, dokopali se plićaka i danas ćemo se samo brčkati.


Ko ume da se raduje, ima čemu da se raduje.
Radost je privilegija onih koji skromno misle o sebi, a lepo o životu.


Nema živog čoveka koji ne dođe u iskušenje da učini dobro nekom drugom čoveku.
U takva iskušenja dolazimo svi i po tome se ne razlikujemo. Međutim, slabići ne mogu da odole pa učine dobro, a jaki ljudi imaju snage da se uzdrže.


Među nesposobnim ljudima ima mnogo ljubitelja istine i pravde.
Oni nemaju drugih dokaza o sebi sem da nema ni istine ni pravde.


Nama se dešava samo ono što i svima drugima, kao na primer: jesen, kiša, loše grejanje, zemljotresi i slično. A neki ljudi imaju i svoje lične događaje i doživljaje.


Ako već nema ko da čuva cveće na groblju, sahranjujte nas dve-tri nedelje ranije, pa ćemo ga čuvati sami.


Budite dobri i delikatni.
Birajte koga ćete obradovati svojim uspesima a koga svojim nesrećama.


Mnoge žene ne znaju od čega se goje.
Od hrane sigurno nije.
To je tako malo a one su tako velike.

Ponedeljak, 30. januar 1978.

Strašno je, ali je moguće zamisliti:
I ovog jutra se negde dogovaraju da naprave neku veliku grešku.
Imaju najbolje namere, čini im se da rade nešto pametno, a napraviće glupost.
I niko ih ne bi mogao razuveriti,
sve dok glupost ne bude gotova i očigledna.


Žene, kao nojevi, zavlače glave u mala ogledalca, u koja može da stane samo ono što je na njima lepo.
One vide samo ono što je lepo, a svi drugi sve ostalo.


Znanje je dosadno, neznanje je mnogo zanimljivije.
Kad znamo, svi znamo isto, a kad ne znamo, svako ne zna drukčije.


Ćutati se može samo ili sa pravom srećom ili pravom nesrećom.
Ko nema jedan od tih razloga da ćuti, mora da govori. Govore samo besposleni.


Takozvane sitne duše hrane se, kao kokoške, na đubrištima tuđih života.
Kljucaju i kokodaču čim naiđu na zrno ili mrvu naše slabosti.


Jedan mali dečak nalaktio se na sto i zagledao u nebo. Roditelji ga pitaju šta mu je, a on odsutno odgovara:
Ništa, gledam u Mars...
Zatim napravi pauzu, pribere se i kaže:
U stvari, ne gledam u Mars nego sam se ukakio.
Deca su iskrena, a odrasli nisu, u tome je jedina razlika.


Utorak, 31. januar

Ovaj utorak je ono jučerašnje SUTRA.
Bio nam je lepši juče nego što će nam biti danas.
Uopšte, sve je lepše dok se ne pokaže kakvo je.


Imamo utisak da se Crno more uliva u Savu i Dunav kod Beograda.
Zagađujemo reke da bismo imali od čega živeti danas i umreti sutra.


Nema rada koji se ne može izmeriti.
U vanprivrednim delatnostima rad se meri posledicama.


Pada kiša od koje se pravi struja.
Još kad bi htelo da padne i ono drugo, od čega se prave sijalice.


Jedan mali dečak u početku nije voleo svog starijeg rođaka. Kasnije ga je ipak zavoleo.
- A zašto me i ranije nisi voleo? - pita ga rođak.
Dečak odgovara jednostavno i mudro:
- Nisam znao da si to ti!


Jedna drugarica poručila je kod lekara jedan rendgentski snimak velikog zidnog formata i šest malih, za prijatelje i familiju.


Žali nam se jedan prijatelj:
Satirao se na poslu ili krao - to ti je danas gotovo svejedno. Ni jedno ni drugo više niko ne primećuje.

Sreda, 1. februar

Danas je sreda,
jedan od najuglednijih dana u nedelji.
Sreda je sredina, vrh radne nedelje.
Do srede idemo uzbrdo, penjemo se, rastu naše raspoloženje i radni učinak.
Posle srede počinje nizbrdica.
Klizamo se i kotrljamo dok ne popadamo u subotu i nedelju.


Svi živimo, svako sa svojim, manjim ili većim razlogom.
Ko je juče rešavao ukrštene reči,
čekao je ovo jutro da proveri kako ih je rešio.


U malim mestima još uvek širom otvaraju prozore, jer na njih dišu.
U Beogradu je sve teže naći otvoren prozor.
Mi sve više dišemo na škrge er kondišna.


Kod nas se vodi ispravna politika: drveće treba poslati u selo a seljake dovesti u Beograd.


Ako imate svedoka i dokaze da ste malo radili, možete tražiti da vam se odloži penzija.


Jedan pušač umro je ovih dana od starosti.
Čekao je, čekao ali nije mogao dočekati da umre od pušenja.


Samo se kukavice razvode.
Hrabre žene i muškarci se ne razvode već - trpe.


Beograd je noćas zaprašivan snegom.
Da nam posle dužeg vremena bude beo, lep i zdrav.


Četvrtak, 2. februar

Svaki dan je jedan mali život.
Ima ljudi koji svakoga dana izvrše po jedno malo samoubistvo.
Mi smo videli a mogli ste videti i vi: jedan mali „Reno 4” ima standardnu međunarodnu oznaku za našu zemlju - YU. Iznad te oznake duhoviti rodoljub dodao je dve engleske reći i tako formulisao dirljivu rečenicu:
I LOVE YU.
Fotografija ovog automobila trebalo bi da uđe u antologiju naše rodoljubive poezije.


Selo Resnik je, moglo bi se reći, u širem centru beogradskog atara ali je tako ušoreno da liči na sumnjivu kafanu posle fajronta.
Ovo selo plače za onim lenjirom kojim je tako surovo i hladno projektovan Novi Beograd.


Ako tražite izlaz i spas, mi vam nudimo jedno uprošćeno rešenje: vratite se zadovoljstvima koja nemaju veze sa električnom strujom.


Sve je manje sveta koji traži novac na zajam.
Izgleda da svi zajme negde gde ne treba ni pitati, ni moliti ni vraćati.


Bodove prosvetnih radnika trebalo bi da čini zbir ocena koje su u toku meseca dali đacima.
Mi ne vidimo bolji način za ocenjivanje njihovog rada i učinka.


Šteta što deca ne mogu da vide svoje očeve pre podne, na poslu, dok su poletni, dobro raspoloženi i duhoviti.
Kad se vrate kućama, očevi liče na glumce posle predstava.


Subota, 4. februar

Pižame su bračne uniforme. Tek kad muž obuče pižamu, može se smatrati da je na bračnoj dužnosti.
Međutim, mnogi muževi se jutros bude u košuljama i džemperima, neki čak i u pantalonama.
Ne vole tu uniformu, izbegavaju dužnosti.


Televizijske antene su kao povrtarske ili vinogradarske pritke, uz koje vezujemo nejake stabljike duhovnog života.
Dok se danas ne oglasi televizijski program, uzmite palidrvce i čačkajte uši.
Nemojte dozvoliti da vam vreme ni u čemu prolazi.


Još jednom ćemo ponoviti da Beograd nema dovoljno javnih WC-a.
Ako je to skupo, ako još nema tehničko-urbanističkih uslova, možda bi se u sadašnje telefonske govornice mogli ugraditi mali sanitarni uređaji.
Ko spoji ta dva zadovoljstva, mnogo će zadužiti čovečanstvo.


Kancelarije kvare polove.
Muškarci se u kancelarijama feminiziraju a žene postaju muškobanjaste.
Subota i nedelja su prilika da se vrate na svoje polazne seksualne pozicije.


Vešti muškarci ubeđuju tuđe žene da nisu voljene onoliko koliko po svojim vrednostima zaslužuju.


Ljudski nedostaci ne mere se fizičkim dimenzijama. Ima malih mana velikih dimenzija i obrnuto - mala dimenzija a ogromna mana.


Utorak, 7. februar

Nemojte biti mnogo poslovni i praktični i iz tog ugla napadati i ogovarati sneg.
Sneg je velika nebeska lepota i dobrota.
Sneg treba voleti, treba mu se radovati, treba ga poštovati. Stari i mudri ljudi, koji mnogo pamte i znaju, poranili su jutros, pipaju sneg, trljaju ga među rukama, tepaju mu... Kao da se poznaju, kao da su nekad davno već bili zajedno, negde gde je i njima i snegu bilo lepše.
I deca se raduju snegu.
Postoji neka duboka, atavistička veza između dece i snega. Deca pamte ono što su odrasli zaboravili: u njihovim genima još je sveže sećanje na daleki snežni zavičaj, u kome smo se rodili i prvi put progovorili i zapevali.


Pada sneg i pokriva sve što je bilo.
Čini nam se da ćemo posle ovog snega sve početi ispočetka.
I da će sve biti lepše i čistije nego što je bilo.


Ko baš ne može a da ne bude poslovan i praktičan, neka gleda na sneg kao na jednu od mera za zaštitu čovekove sredine ili kao na važnu agrotehničku meru za povećanje poljoprivredne proizvodnje.


Baš nam je žao ako ne možete kolima na posao!
Uzmite svoje bračne drugarice na krkače, jer se u onim dekorativnim italijanskim čizmicama zaista ne može po ovolikom snegu.


Pravnici su bolje plaćeni nego lekari.
Što bi moglo da znači da nam je pravda više ugrožena nego zdravlje.


Četvrtak, 9. februar

Kada će se miriti oni koji se nikad ne svađaju?
Mirenje je obnavljanje ljubavi.
Svađe i nastaju iz potrebe za mirenjem.


Da se ne zamerimo prijateljima, mnogo smo se zamerili svojim idealima.
Sve je manje faune i flore u društvenom vlasništvu. Zelenilo nam je u saksijama a ptice u kavezima.


Neki milicioneri tuku svoju decu službenim palicama. Oni nemaju takav standard da bi decu mogli gađati telefonima.


To je osnovni problem savremenog načina života: Imamo od čega da se ugojimo a nemamo od čega da oslabimo.


Ako drvo zagrejete dlanovima, ono neće odoleti, olistaće i procvetati pre vremena.


Ko u ovo ne veruje, neka napravi sličan eksperiment sa ljudima.


Ako vam je žena pogrešila, nemojte je kažnjavati već joj kupite nešto lepo i skupo.
Pa tek kad se pokaje i popravi, vi joj uzmite to što ste joj kupili.


Nekada smo verovali da su svi ljudi pošteni.
Sad ponovo preterujemo i mislimo da su svi lopovi.
Ništa se naročito nije dogodilo sa ljudima.
Promenile su se samo okolnosti.
Danas svi živimo bolje pa i lopovi.


Ne zna se šta je gore - kad je žena aljkava kao muškarac ili kad je muškarac doteran i uglađen kao žena.


Subota, 11. februar

Danas će se na pijaci gledati skupa teletina i siromašni penzioner. Penzioner će uzdisati:
Jao, kako bih te rado...
A teletina će izazovno odgovarati:
Kad bi mogao!


Juče se završila jedna školska nedelja, u ponedeljak počinje sledeća.
Deca koja idu u školu u ponedeljak po podne, učiće toga dana pre podne.
A deca koja moraju u školu u ponedeljak pre podne, neće imati kada da uče.


Svima nam je potreban neko ko će nas voleti mnogo, galantno, bez ostatka.
Zatim nam je potreban još neko kome ćemo svu tu ljubav vratiti.


Teško očevima ženske dece kad pomisle šta su sve nekad i sami radili tuđoj ženskoj deci.


Retko je zadovoljstvo sresti lepog a pametnog i sposobnog čoveka ili ženu.
Dosadili su nam već ružni i pametni i lepi i glupi.


Prijatelji nas kvare, gledaju nam kroz prste i opraštaju.
Za uspeh u životu potrebno nam je nekoliko dobrih neprijatelja.


Da bi ugostiteljstvo dobro radilo, potrebno je da odgovarajući broj ljudi ne radi.
Da ne radi a da troši.


Eto na kakvim klimavim moralnim pretpostavkama živi ova grana privrede.
Očevi vole sebe a majke decu i ne zna se ko je više voljen i razmažen.


Ponedeljak, 13. februar

Juče su nam, izgleda, bili gosti. Nisu hteli da nas uznemiravaju već su posedali u mraku oko televizora, odgledali Nedeljom popodne i otišli a da to niko nije primetio.


U prazne glave može stati mnogo televizije.
Pravi ljudi već imaju u glavama nešto drugo, nema mesta za televizijski program, pa zavrću televizijske slavine.


Žao nam je automobila, koji nevini stradaju u saobraćajnim nesrećama, kao žrtve nesavesnih vozača.


Dvostruki soliter, Kapija Novog Beograda pored autoputa, imaće dvostruku namenu.
U jednom delu biće silos, za magacioniranje i preradu košave.
U drugom delu proizvodiće se promaja, jačine od sedam bofora.


Unuci se sve češće žale babama i dedama - da ne znaju šta više da rade sa njihovom decom.


Nema više ljudožderstva.
Čovek već odavno nije više za jelo.
Uskoro se očekuje nastavak fudbalske igre.
Predigre su već počele.


Utorak, 14. februar

Trebalo bi popraviti zube, trebalo bi oslabiti, trebalo bi ostaviti pušenje, trebalo bi nešto raditi...
To je naš okvirni plan za svaki dan, pa i za ovaj kišni, snežni i sumorni utorak.


Neko je još uvek toliko mlad i vitak da se može sagnuti i ušnirati pertle.
Za mnoge druge, pertle su samo daleka uspomena na detinjstvo i ranu mladost.


Ako ste zdravi a ne znate šta ćete sa sobom, mogli biste jutros otići u bolnicu da vam tamo neki nesrećnik kaže šta bi radio da je na vašem mestu.


Neki drugovi pustili su duge bakenbarde, samo što ih ne zakopčaju šnalicom ispod brade.
Vezali su kosu kao kacige, da im ne spadne s’ glave.


Nikoga više ne mogu oprati ni Dunav ni Sava.
Iz više razloga, od kojih je prvi - prljava voda.


Vedrije misle oni koji misle danju.
Nemamo poverenja u one koji misle noću i po mraku.


Ko ne dolazi na sastanke, taj na nekom drugom mestu rešava svoje probleme.