Beograde, dobro jutro 2

First topic message reminder :



Beograde, dobro jutro
Druga knjiga

...To je, ponovo, manji i bolji deo onoga što je Radović, u vremenu od aprila 1977. do maja 1978., svakog jutra govorio. Od sedam jutarnjih replika, autor je za knjigu izabrao svaku osmu. Pokušao je da zaboravi ono što je mlako i tanko a morao je preskakati i sve drugo što je bilo dobro samo za jedno jutro i samo za uži krug svedoka i slušalaca.
I geografski i vremenski knjiga bi trebalo da stigne dalje od talasa Prvog programa STUDIJA B pa je autor i o tome morao voditi računa.
Ovo je druga knjiga. Kada je pre devet godina počeo pozdravljati Beograd i Beograđane, u julu 1975. godine, autor nije mogao znati dokle će stići. Kao i sve drugo, i ovaj posao treba raditi samo dok ima smisla i završiti ga na vreme. Ograničene su naše mogućnosti da mislimo i govorimo prvi put, da naša zapažanja budu nova i mlada.
Sve drugo su samo odjeci već izgovorenih misli i slika. Radović se nada, voleo bi da je i sadržaj ove druge knjige još uvek prvi put, i njemu ili bar čitaocima.

Četvrtak, 16. februar

Šoljica crne kafe liči na veliku crnu tačku.
Crna kafa se i upotrebljava kao znak interpunkcije u prvim jutarnjim razgovorima.
Posle svake rečenice - gutljaj crne kafe.
Da li samo nema para ili nema duha i inicijative?
Bilo bi, na primer, lepo i korisno kada bi iz slavina Terazijske česme zimi tekao čaj.


Neke ljude ne smemo ni pitati šta rade, jer se plašimo da neće imati šta da nam odgovore.


Onoga koji može a neće lakše je naterati da nešto uradi, nego onoga koji hoće a ne može.


Trebalo bi neke reke premestiti u krajeve gde bi ih više poštovali i čuvali.
Da je Topčiderska reka imala sreće da se rodi u nekoj drugoj dolini, bila bi mezimica a ne pastorče.


Petak, 17. februar

Kada se muževi i očevi vrate kućama, njima se odmah spava.
A kad se ispavaju,
odmah im se ponovo nekuda ide.


Čuvajte zdravlje. Nikad se ne zna.
Može vam jednom i zatrebati.


Pre rata nije bilo mašina za pranje sudova, jer ne bi ni mogle oprati predratne sudove.
U ono vreme jelom se smatralo samo ono što je teško ili nemoguće oprati. Ovako kako danas izgledaju prljavi sudovi nekad su izgledali čisti.


U decu se ulaže mnogo ljubavi, truda i para.
Sve je skuplja proizvodnja dece.
Međutim, ponuda je veća od potražnje pa smo prinuđeni da decu dajemo ispod cene.


Nezaposlene žene više vole svoje muževe od zaposlenih. Ko je mnogo i često sa muškarcima izgubi volju i na sopstvenog muža.


Nekim korumpiranim i neodgovornim recenzentima rukopisa i knjiga treba izricati vremenske kazne zabrane bavljenja ovim poslom.


Ne psujte nam majku, ne spominjete nam majku, ne podsećajte nas na majku!
Majke smo pozaboravljali i zato smo spremni da ubijemo svakog ko nam spomene majku!


Balkoni su ostali isti a sve numere su nam porasle.
Kako da prostiremo onaj isti broj gaća, kad su nam gaće, u međuvremenu, postale duplo veće?!


Subota, 18. februar

Neki muškarci su nestrpljivi, ne mogu da dočekaju da oni drugi već jednom krenu na pecanje.
Pecanje je utoliko veće zadovoljstvo ukoliko je veće i zlo od koga bežimo na pecanje.


Ko ne ume da živi, mogao bi da radi.
Rad je najbolja zamena za život.
Ko nema para da živi kako bi hteo, takođe bi danas mogao da radi.
Da u radu zaboravi na ono što ne može.
Ko nije završio ono što je počeo, imao bi dobrih razloga da danas radi.


Petodnevna radna nedelja nas je zatekla prilično nespremne.


Ako ste danas slobodni, ako nemate drugog posla, mogli biste napraviti neku manju saobraćajnu nesreću. Skrenite pažnju na sebe, nemojte neprimećeni proći kroz život.


Ako se oženite primitivnom ženom, domaćicom u najgorem smislu te reči, kad vam u toku noći nestane cigareta, nećete naći pikavac ni za lek.
A savremene žene, intelektualke,
prvo - same puše, a drugo - ne prosipaju pikavce.


Ponedeljak, 20. februar

Nevolje, kakav je ovaj sneg,
vraćaju ljude životu i pravim problemima.
Eto nam svima prilike da zaboravimo na gluposti i da rešavamo prave teškoće.
Ovo je prilika da se rehabilituju i svi feminizirani tipovi iz administracije i drugih dotiranih ustanova.
Malo fizičkih napora pomoći će im da se oznoje. A kad se oznoje prestaće da mirišu kao žene.


Vozila se jedva kreću brdovitim beogradskim reljefom.
Taj reljef otkriva pravu suštinu našeg grada: nismo mi svetska već prava seljačka metropola.


Za ovoliki sneg naš grad nema ni dovoljno lopata. Čistićemo onim što se zateklo - velikim kašikama za supu i usisivačima.


Šta će biti sa najmanjim Beograđanima, sitnim grudvama vrabaca, pocrnelim od smoga?
Nahranite ih i sačuvajte za neke lepše dane.


Neki autobusi se tako razgale na ovom snegu da se prevrću na leđa i „slikaju“, kao deca.


Beograđani, ne dajte se!
Sneg je jedna od najlepših teškoća.
Kad se sneg istopi - čekaju nas one glavne rupe i nevolje.


Utorak, 21. februar

Danas ćete nekoliko puta menjati agregatno stanje.
Najpre ćete se smrznuti, na ovoj niskoj temperaturi.
Zatim ćete se istopiti, pored nekog radijatora ili peći.
Da biste, pre isteka radnog vremena, isparili.


Mnogi uobraženi bolesnici razbole se u čekaonicama zdravstvenih stanica i domova zdravlja.
Tako da su, kad dođu na red, zaista bolesni.


Beogradske elektrane proširuju delatnost.
Sada proizvode i prodaju toplu vodu po ugostiteljskim cenama.
Kad stanovnicima naselja „Braće Jerković dva“ dođu gosti, oni ih služe skupom toplom vodom.


Da im ne bi pala kruna s glave, mnogi muškaci je skidaju pre nego što počnu da peru sudove.
Za to vreme žene im čiste krune specijalnom pastom, da izgledaju kao nove.
Čim operu i obrišu sudove, muškarci vraćaju krunu na glavu i viču na decu, kao da ništa nije bilo.


Ona deca koja vole svoje mame i tate biće odlični đaci.
I obrnuto: ako mame i tate vole svoju decu, ona mogu biti i slabi đaci.


Postoji zakonska obaveza da najmanje četrdeset i dva časa nedeljno provedemo sa tuđim muževima i ženama.
To je ono što moramo.
Međutim, uviđavni muškarci rade i ono što ne moraju, pa izvesno vreme provode i sa svojim ženama i decom.


Sreda, 22. februar

Saobraćajna milicija mrzne se na raskrsnicama beogradskih vetrova.
Kad je ovakvo vreme, bolje je biti u zatvoru nego u miliciji.


Mnogi građani se žale da im prozori ne dihtuju.
To nije dobro ali postoji i gore.
Ima stanova kod kojih ne dihtuju ni zidovi.


U preduzećima se dogovaramo kuda da pošaljemo tuđe žene za Osmi mart. Utrkujemo se u širini i galantnosti. Kad se vratimo kući, svojim ženama možemo iskreno da priznamo da je sve to velika izmišljotina i glupost.


Četvrtak, 23. februar

Ovoga jutra, preko puta našeg grada je duboko plavo nebo.
Prizemlje palate Beograd je još u maglovitom jutru ali su najviši spratovi već u lepom i vedrom danu.


To je paradoks života u velikom gradu:
što nas je više, sve su veće mogućnosti da ostanemo
usamljeni.


Najpre smo svi bili u društvenom sektoru.
Zatim je strogom selekcijom izvršen izbor najsposobnijih i najvitalnijih, onih koji mogu biti vraćeni u privatni sektor.


Nije opšta pojava ali ima slučajeva da su pušači pametniji i sposobniji od nepušača.
U tim slučajevima je neukusno da manje pametni uče pametnije od sebe - šta je pametno.


Saznali smo, neko nam je šapnuo, da je jedan drug trebalo da bude žrtva abortusa, još pre četrdeset godina.
Slučajno je ostao u životu jer je ginekolog bio bolestan.
To je naš poslednji i najteži argumenat protiv njegovog izbora na predloženu funkciju.


Ponedeljak, 27. februar

Nestašica vode u Beogradu pogodila je samo žene.
One kuvaju, one peru sudove i veš, samo se one kupaju. Muškarci nemaju veze sa vodom.


Lečite svoje nezadovoljstvo radom.
Pre nego što na to nagovorite druge, postanite sami bolji.


U mnogim školama zakidaju deci na ocenama da bi vukovcima mogli dati dovoljno petica.


Na beogradskim kolovozima ima nekoliko desetina hiljada manjih i većih rupa.
Pošto se redovno javljaju, mi imamo utisak da su prirodne i mislimo da ih ne treba dirati i zatrpavati.


Eto, druže, da ste žensko - išli biste za Osmi mart na neki izlet ili biste imali neku drugu vajdu.
A da ste muško - mogli biste sa nekim podeliti radost ženskog praznika.
Ovako - ništa. Uzmite neku knjigu i pravite se kao da čitate.


Na jednoj strani su nam želje, na drugoj uspomene.
A mi smo negde na sredini, daleko i od jednih i od drugih.


Žene su i ovog jutra bele i tople.
To znaju samo oni koji nisu sa njima.


Nema zdravih i nema nevinih.
Zdravi su samo oni koji još ne znaju da su bolesni.

I nevini su samo oni za koje se još ne zna da su krivi.


I najmanje važno može biti najvažnije za onoga koji nema ništa važnije.


Neke prave i dobre žene ponašaju se javno kao da su pobedile u borbi za ravnopravnost.
Međutim, u kući one tajno vode drugi život: još uvek su dobrovoljno neravnopravne.
Kuća i porodica mogu da žive i postoje samo na ženskoj neravnopravnosti.


Nema više komaraca, sve je manje ptica i riba.
Stvorili smo, najzad, takvu životnu sredinu u kojoj još jedino čovek može da živi.


Budite i lepi, i pametni, i sposobni u granicama pristojnosti.
Samo toliko da ne ponižavate druge.


Sve neke, manje ili veće, interesne zajednice.
Nigde slobodnog čoveka da vam bude samo prijatelj.


Utorak, 28. februar

Da smo sačuvali orahe i kruške, mogli smo za njih vezati ljuljaške i ponuditi ih ženama za Osmi mart, umesto putovanja u Pariz i Firencu.
Pogubićemo žene jer ih više nemamo za šta vezati.


Velikom broju naše dece ističe pubertet, nešto se sa njima dešava ali niko ne srne da im kaže šta im je.


Mnoge muškarce užasno psihički zamara život u porodici. Niko ne pije, niko ne puši, niko se ne zeza - živi se kao u bolnici.
Porodica nije mesto za zdrave muškarce.


Kad kod muškarca vidite veliki stomak - jasno vam je šta je radio.
Kod žena smo uvek u dilemi.


Puni su nam džepovi raznih ključeva.
Sve se više zaključavamo u gluve prostore svoga vlasništva.
Odrekli smo se svega što nije naše i tako postali sirotinja dostojna sažaljenja.


Juče su nam bili gosti,
iz onih krajeva Beograda koji nisu imali vode.
Došli su nam sa sapunima, losionima, peškirima i toalet papirom.
Pokazalo se još jednom da su male i velike nužde i nevolje ono što vezuje čoveka sa čovekom.

Sreda, 1. mart

Zubi nam se kvare, ostaćemo ili smo već ostali bez zuba. Međutim, nisu zubi krivi.
Oni prate i služe čoveka do razumne granice, koja je dogovorena još kad je stvaran čovek.
Prema tome, zubi umiru na vreme a čovek izmišlja razloge da živi duže od zuba.


Setite se i ovog jutra majke!
Ako ne svoje, spomenite bar majke onih koji nas snabdevaju vodom!


Glupa deca uče za školu a pametna za sebe.
Ono što učiš za sebe trajaće ti celog života.
Ono što učiš za školu - samo dok ne dobiješ ocenu ili ne završiš školu.


Primetili smo da knjige čitaju uglavnom oni koji nemaju para za neka skuplja zadovoljstva i provode.
To su deca, studenti, penzioneri i druga sirotinja.
Čitanje nije kulturni već socijalni slučaj.


Četvrtak, 2. mart

Noć je za zaborav, ne bismo mogli živeti da nije noći.
Tek tako, kad zaboravimo jučerašnje neuspehe i poraze, možemo poverovati da je svako novo jutro početak drukčijeg i boljeg života.


Jedan drug stradao je zbog nepropisnog preticanja.
Zbog toga vam i ovog jutra preporučujemo umereni i oprezni karijerizam.


Ljudi koji više ne mogu čude se željama onih koji još mogu. Kako mogu da mogu kad znaju da jednoga dana neće moći?


Kako ženama ne dosadi da nam već godinama peru i peglaju jedne iste košulje?
Kad bi nam kupile neku novu košulju, to bi unelo izvesne promene i osveženje u pranje i peglanje.


Do kraja školske godine ostalo je još nešto više od tri meseca. Jadni roditelji! Najpre mole decu da uče, pa kad u tome ne uspeju, trče u škole i mole nastavnike da bar oni učine šta mogu.
I zaista, lakše je nastavnicima nego đacima da poprave ocene.


Deco, ako se ne popravite, penzionisaćemo vam oca!
A od toga teže kazne nema.
Nema ničeg goreg nego kad dokoni i kivni penzioneri počnu isterivati svoju pravdu na nedužnoj deci.


Naši fudbaleri su se satrli od priprema.
Jedva čekaju da počne prvenstvo i da se malo odmore.


Petak, 3. mart

Kada se u ovo doba dana prepune vozila gradskog saobraćaja podsećaju nas na milicijske „marice“.
Tako se ne voze oni koji hoće nego oni koji moraju. Gradsko saobraćajno ih ne vozi već sprovodi na posao.


Imamo prijatelja koji u krilu drži stomak kao unuče.
Drži ga u krilu i prima odgovarajuće komplimente: da je lep, da je porastao, da se vidi da brine o njemu.


Ako je žena prava žena, i ako ume da voli, to je dovoljno ljubavi za jedan brak.
Muževi neka troše svoju ljubav tamo gde je nema.


Postoji li neka banka u Beogradu koja prima na štednju bonove za ishranu i karte za prevoz?
Nema malo ljudi kojima je to sve na čemu bi mogli nešto uštedeti.


Samo ko retko govori može sebi dozvoliti taj luksuz da mu sve što kaže bude pametno i sadržajno.
Ko govori često - mora dohvati vode, da mu stigne za sve mušterije.


Druže,
ima žena koje bi vas volele i peglale, ne zna se šta im je toplije - srce ili pegla, a vi idete tako, nevoljeni i izgužvani, živite na hladnom srcu, hladnoj pegli i hladnom rešou.


Subota, 4. mart

Na plavom nebu trag aviona kao trag zubne paste na obrazu.


Čovek je kao peščani sat.
Vreme neprimetno prolazi.
I samo jednog dana osetimo kako nam se pesak spustio u donji deo - u bubrege, u žuč, u mokraćne kanale i bešiku.


Pre nego što su krenule na dug i neizvestan put sopstvene emancipacije, žene su bile punačke i rumene.
Kad su nekako stigle do cilja, od njih su ostale samo kost i koža.


Čovek je gospodar svoje sreće, što znači i nesreće.
Ako nas uzbuđuje i pogađa tuđa nesreća, lakše ćemo podneti svoju.


U Beogradu ima mnogo pozorišnih predstava bez publike i još više praznih ljudi i života.
Mogli bi da ispune jedni druge, ali neće ili ne umeju.


Loše knjige mogao bi pisati svako.
Međutim, pisci su samo oni koji ih pišu.


Pravim ljudima se ne vidi ni kad su gladni ni kad nemaju para.
Slabom i nikakvom čoveku primeti se i kad nema stolicu.


Zdravi majmuni ostali su majmuni.
Čovek je postao od majmuna dekadenata.
Mi smo, jednom reči, izdali majmunsku stvar.


Neko je ovu noć prespavao u telefonskoj govornici. Zakazao je telefonsko buđenje da bi na vreme stigao na avion.


To su paradoksi našeg standarda: sve nam je na preskok.
Prvo smo kupili automobil, koji će nam biti potreban tek na kraju.


Nemojte umirati samo zato da biste nekog ganuli, da bi nekom bilo žao, sa nadom da će neko tek tada shvatiti šta ste mu značili u životu.
Ili nađite neki bolji razlog za smrt ili živite.
Ni to nije loše.


Jedan suprug je na muci, sad pred Osmi mart.
Ono što je njegova žena zaslužila on ne može da joj kupi. A ono što bi on mogao da kupi - nije dostojno njegove žene.
Bolje da joj ne kupi ništa već da se za te pare napije.
Nek se napije iz očajanja, što je jedan od najlepših dokaza muške ljubavi i pažnje.


Danas se nastavlja fudbalsko prvenstvo.
Grobari vode ispred Cigana ali ni Ubice i Pederi nisu bez šansi.


Ponedeljak, 6. mart

Nekoliko dana grejalo nas je sunce a ovog jutra će, izgleda, izostati.
Kad se ponovo pojavi, recite mu - sunce moje!
To njemu još niko nije rekao.


Volite svoju decu dok su još deca.
Roditeljska ljubav je prva a vrlo često i poslednja ljubav. Ko zna da li će ih iko ikada više voleti.


Centralno groblje rešeno je urbanistički kao stovarište ili magacin.
Kao jedan od OURA OTPADA.


Danas će se ponovo negde nešto dogoditi.
Mi vam preporučujemo da ne budete tamo.
Ne mora sve što se dogodi da se dogodi baš vama.


Utorak, 7. mart

I ovog jutra nekoliko desetina hiljada Beograđana preseliće se iz stanova u kancelarije.
Za stanovanje u kancelarijama primaju platu od koje plaćaju stanovanje u stanovima.


Svaki čovek treba da ima samo onoliko problema koliko je u stanju sam da reši.
Zato nemojte biti neskromni i imati više problema nego što zaslužujete.


Poštenje i nepoštenje jedno drugom smetaju.
Trebalo bi suzbijati ono čega ima manje.


U modi je život.
Svi bi hteli da žive, svako mora da jede, a niko ne želi da bude pojeden.
Zato svi za nekim jure i svako od ponekog beži.


Lako je biti nezadovoljan.
Zbog toga se mudri ljudi klone i stide nezadovoljstva.


Oni koji primaju mito neka se ne ljute na one koji im ga ne daju.
Nije tako lako ponuditi mito koliko ga je lako primiti.


Srećna deca imaju jednog roditelja koji ih uči vrlinama i još jednog koji im oprašta greške.


Umetnici žive od naših para a mi od njihove umetnosti. Sležemo ramenima, izvinjavamo se, žao nam je što jedni drugima ne možemo više dati.


Sreda, 8. mart

Danas je Osmi mart, praznik sažaljenja, ili praznik laži, ili praznik ljubavi i poštovanja - kako se već kojoj ženi zalomilo.


Postoje drugarice i postoje ženske.
Među njima ima velikih razlika.
Drugarice idu često na sastanke sa mnogo drugova a retko sa jednim.
A kod ženskih je obrnuto.


Beograd je jedno vreme građen samo za pokazivanje, da ostavi dobar utisak na one koji ne žive u njemu.
Sad bismo ponovo mogli graditi nešto malo, nisko, jeftino, toplo - samo za svoju dušu, što se neće pokazivati, već samo trošiti.


Beograđani čuvaju na štednim knjižicama BILIONE starih dinara.
Pretpostavlja se da su toliki novac mogli uštedeti samo oni koji doručkuju paštete na kiosku ispred Kasine a ručaju viršle na kiosku ispred Balkana.


Neki ljudi ništa ne rade, ali su tako ozbiljni i strogi da im se to računa kao da rade.


Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.


Kako je moguće da je u onakvoj konkurenciji pobedio spermatozoid od koga ste vi postali?!
Vi više ličite na poraz nego na bilo čiju pobedu.


Četvrtak, 9. mart

Na železničkoj stanici formiran je jurišni odred taksista. U ovu elitnu jedinicu birani su samo oni koji se nikoga i ničega ne plaše.


Druže, pripazite se malo, mnogi vas zagledaju.
Priča se da imate dobre i zdrave bubrege.


Sava je sve gušća.
Ako se još malo zgusne, prestaće da teče.
Korito Save kod Beograda sve nas više podseća na debelo crevo.


One Beograđane koji stanuju iznad desetog sprata ne treba ni grejati ni snabdevati vodom.
Treba im objasniti da su te visine iznad naših sadašnjih mogućnosti.


Šta da rade devojke koje imaju male grudi?
Neka traže sebi odgovarajuće mladiće.


Ako nikome ne smetate, ako ničim ne ugrožavate druge, ako vas niko ne mrzi i ne napada - to je sreća.
Možete uživati u svojoj beznačajnosti.


Subota, 11. mart

Sinoć su neki delovi grada ponovo ostali bez vode.
Treba naći stare ljude i naterati ih da se sete - gde su nekada u Beogradu bili potoci, bunari i česme.
Treba što pre ukinuti sadašnji monopol vodovoda, koji postaje opasan po život.


Sva vozila gradskog saobraćaja imala su po dva organa - muški i ženski.
Muški je bio napred i vozio a ženski je u zadnjem delu primao putnike i naplaćivao karte.
Sad se taj ženski organ ukida.
Umesto njega uvode se automati. Zaključeno je da se ukidanjem ženskog organa štedi na vremenu i novcu.


Onaj famozni Bakota, igrač Zagreba, koji je Boroti dao gol sa trideset metara, sutra će igrati u Zagrebu a Borota u Nišu.
Ne verujemo da bi sa te daljine ponovo mogao da mu da gol. Niti bi takav gol mogao biti priznat, čak i ako se to dogodi.


Danas u Beogradu igraju Zvezda i Hajduk.
Razmislili smo logično i došli do sledećeg objektivnog zaključka: ako Zvezda pobedi, to će biti dobro samo za Zvezdu. A ako pobedi Hajduk, to će biti dobro i za Hajduk i za Partizan.


Ponedeljak, 13. mart

Lepo je biti živ ali je teško živeti.
Pokušajte da otvorite oči, samo proverite da li ste živi pa nastavite da spavate.


Na našim telima ima nekih pokretnih falti koje je nemoguće ukrotiti.
Ako se stegnete dole - falta vam iskoči gore.
Ako je suzbijate gore - ona ispada dole.


Teško je usaglasiti mišljenje i stavove kad neki imaju samo stavove a nemaju mišljenje.


Drugovi, da ste davali bakšiš svojim ženama umesto kelnerima i taksistima, danas biste vi bili voljeni i negovani a ne taksisti i ne kelneri.


Oko dve stotine fudbalera prve savezne lige postiglo je u ovom kolu prvenstva samo dvanaest golova.
Devojke, udajte se za košarkaše, oni su mnogo efikasniji!


Utorak, 14. mart

Tek što smo ustali, potražili smo stolicu da sednemo.
Ovo je civilizacija stolica i sedenja.
Postali smo ljudi tako što smo se uspravili na dve noge ali smo se brzo umorili.
Na stolicama ličimo na uspravljene četvoronošce.
Uspraviti se, to je oduvek bio znak ponosa i dostojanstva. Čovek koji sedi je umoran čovek.
On je odustao od akcije i pravog rada.


Stolice su ortopedska pomagala.
Više nismo ni na stolicama sigurni i stabilni.
Pored stolica postavili smo stolove da se na njih oslanjamo, da se pridržavamo kako i sa stolica ne bismo pali.


Stolica je za predah a ne za rad.
A mi ukidamo sve više poslova koji se ne mogu raditi sedeći. Stimulišemo one koji sede, bolje su plaćeni oni koji sede nego oni koji stoje.


U krilu stolice stvoreni su veliki stomaci.
Tu, gde je zaustavljena normalna cirkulacija, stvara se jezero, koje postaje sve veće i sve dublje.


Ko dugo sedi u stolici - pokvari mu se stolica, ima neurednu stolicu.


Ima više poslova nego problema.
A mi smo i to okrenuli.
Posedali smo u stolice i radije bismo rešavali probleme kojih nema nego što bismo radili.


Fotelja je postala simbol uspeha.
Uvaliti se u fotelju - to je san mnogih umornih i nesposobnih dvonožaca.
Prodavnice nameštaja prepune su takvih fotelja u koje još nekako možete sesti ali iz kojih nikako ne možete ustati.


Da nismo tako masovno i mnogo sedeli, ne bi bila izmišljena televizija. A da nema televizije, manje bismo sedeli.
A da manje sedimo više bismo ličili na one koji imaju posla i koji su nekuda krenuli.
Zato bi bilo dobro da se što pre vratimo na svoje noge, da negujemo noge, da čuvamo noge dok ih nismo pogubili. One će nam pomoći da pobegnemo od svakojakog zla.


Sreda, 15. mart

Danas je već sreda, 15. mart.
Nadali smo se prvoj lasti, da nam najavi proleće, a pojavila se muva.
Muva, kao vesnik novih i lepših dana.


Nemojte se vakcinisati protiv gripa, da bar znate zašto ste ga dobili.
Zbunjeno i uvređeno izgledaju oni koji su se vakcinisali razboleli.


Samo još na selu postoje usamljeni petlovi-seljaci.
U urbanističkim sredinama, kakva je naša, postoje samo muške i ženske kokoške.


Ako umete da ćutite, mogu vas pozvati da ćutite i na nekom odgovornijem mestu.


Ako vam je teško da učite, udajte se.

Ako ne možete da nađete posao, rodite dete.
Mali problemi uspešno se rešavaju većim.


Bolje je sećati se nekih drugova nego ih još uvek sretati.


Mnogi ljudi raspoloženi su da čitaju knjige, ali ne znaju kako.
Nije lako čitati knjige.
Ako se namestiš tako da ti bude lepo i udobno, ispadne da je bolje spavati nego čitati.
A ako ne pronađeš dobar položaj, zabole te ili vrat ili ruka, uvek ti nešto utrne, čitanje se pretvara u težak fizički rad.

Subota, 18. mart

Beograde, dobro jutro!
Nekad se subotom i nedeljom odlazilo u goste.
Danas je to malo teže.
Gostiju bi se još i našlo ali nema više onog dobrog i prostosrdačnog naroda koji je uživao u tome da nekoga ugosti.


Znamo čoveka u porodilištu koji za malo para može da vam svrši da dobijete dete kakvo želite.


Negujte i čuvajte svoje nezadovoljstvo.
Nemojte nikad reći zašto i čime niste zadovoljni.
Tako ste se lepo navikli na nezadovoljstvo i tako vam dobro stoji da bi zaista bila šteta ako bi neko doveo u red ono čime niste zadovoljni.


Neki imućniji roditelji kupuju svojim ćerkama muževe.
To je jedini posao tih mladoženja, zato su plaćeni da budu muževi i zetovi.


Borili smo se godinama za sreću drugih ljudi ali ne vredi. Ljudi to ili ne primećuju ili su prosto nezahvalni.
Tek kad čovek nešto radi za sebe - vidi šta je uradio.


Mama i tata ne govore.
Tata dobija od mame pismeni radni nalog koje od dece treba da bije.


U visokom soliteru, na 27. spratu, živi bleda i tužna princeza i sanja princa koji će doći iz daleka i popraviti lift.


Branite se od pamćenja.
Mnoge stvari koje ste videli u životu zaboravite onako kako to ogledalo zaboravlja.


Sreda, 22. mart

Proleće je već stiglo u vikendice ali u stanove još nije i pitanje je da li će.
Postoji predlog da vlasnici vikendica drže predavanja na tribinama u gradu - o lepoti proleća i preimućstvima života u prirodi.
Predavanja bi bila ilustrovana dijapozitivima u boji.


Neko je sinoć zaspao u Ljubljani a probudio se u Beogradu. Sad se neki vozači kamiona pitaju - odakle mi to znamo, ko nam je to mogao reći? - a mi i nismo mislili na njih već na konduktere spavaćih kola.


Juče je održan sastanak sa kravama u Poljoprivrednom kombinatu BEOGRAD.
Prenete su im neke ocene i mišljenja o kvalitetu mleka i mlečnih proizvoda.
Opšti je zaključak da bi sa kravama trebalo više raditi. Međutim, podeljena su mišljenja oko toga - da li u štale treba uvesti psihologe ili bikove.


Debeli ljudi prilično nepristojno izgledaju.
Liče na nudiste, vidi im se sve što imaju.
Sve je prenaglašeno i upadljivo. Neke stvari prosto bodu oči.


Nije pošteno.
Ima toliko nezaposlenih a neki ljudi i rade i plus kradu. Nekima koji kradu predloženo je da ne rade, međutim oni nisu mogli pristati.
Jer kradu baš tamo gde rade.


Četvrtak, 23. mart

Verovati jeste naivno ali je lepše i zdravije nego sumnjati. Aktivna vera više liči na pravi život i sreću nego jalova sumnja.


Tuđa dobrota je lepa i korisna ali ume biti dosadna.
To nas uvek stavlja na muke: jesmo za korist ali bismo rado da izbegnemo dosadu.


Surovi smo prema onima koji nas vole a snishodljivi prema svima koji se cenjkaju sa nama za svaku reč i svaki gest dobrote.


Evo slike naše patrijarhalne porodice:
otac i muž stalno dokazuje da je u pravu a deca i žena
dokazuju da nisu krivi.


Najgore je onima koji imaju i vremena i para da se bave svojom nesrećom.
Lakše je onima koji nemaju takvih mogućnosti i koji svojoj nesreći ne poklanjaju onoliko pažnje koliko to ona zaslužuje.


Neko se jutros koleba, ponovo je u dilemi - da li da obuče prljavu ili neispeglanu košulju?
Mi mu predlažemo: danas još prljavu a sutra neispeglanu.


Subota, 25. mart

Dobro je što je subota a nije dobro što pada kiša.
To nikome ne odgovara, sem onih koji baš u tome vide ostvarenje neke cinične pravde: pravednije je ono zlo koje pogađa sve nego ono dobro koga ima malo i samo za ponekog.


Nekad se živelo samo u kuhinjama. I kad je bilo više prostorija, one su služile samo za spavanje.
Živeli smo zajedno, bolje se poznavali i umeli da razgovaramo jedni s drugima.
Sad je svaka soba zaseban stan a kuhinje restoran u kome se hranimo.


Hteli bismo jedni drugima ponešto da kažemo ali ne možemo da se setimo šta.
Potpuno smo neobavešteni.


Juče smo prvi put čuli da se obuća može i čistiti, čak i krpiti. A mi smo, iz neznanja, kupovali nove cipele čim se stare uprljaju.


U izloge beogradskih prodavnica i robnih kuća stiglo je proleće.
Prodaje se na metar, na komad i na kilo.


Proleće je prelazna sezona, samo za viši standard.
Ko nema dovoljno para ne interesuju ga takve nijanse i finese.


Ponedeljak, 27. mart

Proleće je.
Trebalo bi krečiti, menjati tapete, farbati prozore i vrata. Sposobni ljudi to rade sami.
Nesposobnima je lakše da dobiju novi stan nego da uređuju stari.


Ako uskoro ne nikne još neko drvo, mnoge ptice neće imati gde da slete.


Ko muca ne može biti spiker.
Ko štuca - ne može biti lopov.


Nekad smo gladovali a danas imamo toliko da nam se presipaju čak i kante za đubre.


Nema više problema nepismenosti.
Svaki nepismeni ima sekretaricu i bar jednog savetnika.



Utorak, 28. mart

Da pre toga nisu izmišljeni liftovi - ne bi bilo moguće graditi solitere.
Pronalazač lifta, kao i pronalazač dinamita, kao i pronalazač atomske energije - nije mislio na sve posledice svog pronalaska.


Neke manje radne organizacije moraće da prime neplanirano određeni broj novih radnika.
Nisu im potrebni za posao već za delegacije.


Došlo je vreme da se brišu i peru prozori.
Povećaće se tiraži nekih dnevnih listova i revija.


Humoriste i satiričare ne napuštaju ni vera ni nada.
Oni pripadaju onom manjem broju naivnih građana koji još uvek veruju da može biti bolje.


One koji su se hvalili svojim očevima, trebalo bi danas pitati šta su im i ko su im sinovi.


Imamo jedan praktičan savet za starije drugove i drugarice:
lepše će misliti o sebi ako se ubuduće budu kupali u mraku.


Sreda, 29. mart

Beograde, dobro jutro!
I ovog jutra će nekoliko desetina hiljada Beograđana popiti svoje jutarnje obroke lekova.
Neka su nam bolesnici živi i zdravi!
Radni ljudi GALENIKE podelili su ovih dana oko 250 novih i lepih stanova.


Jedan bivši ratni komandant priprema napad na Kosmaj sa dvanaest divizija pčela.


Kraj je meseca, u opticaju je sve više žutih para.
Dok ne primimo lične dohotke, živećemo od kusura.


Kad ovog prvog primite nezasluženo visoke plate, setite se dece onih čiji je to novac.


Naš delegatski sistem jedino bi mogla ugroziti neka veća nestašica hartije.


Žale se mnogi roditelji da im neko kvari decu kad oni nisu kod kuće.


Nikad fudbalski sudija ne može toliko biti kažnjen za greške u suđenju, koliko za te iste greške može biti nagrađen.


Ima bezobraznih i pokvarenih muškaraca.
Ponašaju se kao da hoće a zatim se pokaže da neće.


Četvrtak, 30. mart

Baš je lepo ovo jutro!
I bilo bi dobro kad bi moglo da vas obraduje ili makar uteši. Jedina mu je mana što ga ima mnogo i što je besplatno.


Drugarice, baš je šteta što ste morali da skinete one skupe i lepe čizmice.
Čizmice su vam bile mnogo lepše od nogu.


Prosvetni radnici, smilujte se na decu, popravljajte deci ocene!
Deca nisu dobra ali su slabe ocene još gore!


Ima mnogo rupa koje se žale da im nešto fali.
Kad je neko šupalj i prazan kao rupa očigledno je da mu mnogo fali da bude čovek.


Dok je muškarac mlad uzbuđuju ga ženske.
Kad ostari - na isti način uzbuđuju ga stvarne ili izmišljene nepravde.
Ostareli muškarac ništa toliko ne voli kao tuđe greške i slabosti.
Kad naiđe na tako zahvalnu temu, on je uzjaši i jaši, jaši dok se ne zadovolji.


Nekada se manje kupovalo i trošilo.
Nikada ranije nije bilo takvog asortimana robe i usluga. Danas se prodaje i ono što se nikad nije prodavalo, za šta nismo mogli ni sanjati da će se prodavati.

Subota, 1. april

Subota, tiho proletnje jutro.
Budni su oni koji vole, još spavaju oni koji su voljeni. Ljubav ima još malo vremena da smisli kako će sve voleti one koji još spavaju.


Ne oslanjajte se uvek i mnogo na svoju pamet.
Nemojte se baviti mišljenjem ako ono ne unapređuje vaš život.
Nije zdrava ona pamet koja mnogo zna a malo može. Poznajemo mnogo ljudi otrovanih pameću.


Sretnete čoveka koji liči na nosoroga i koji se ponaša kao nosorog: mrzi vas samo zato što ste ga videli.


Budite uvek prvi.
Prvi pitajte, da ne biste morali odgovarati.
Prvi tražite, da ne biste morali davati.
Prvi kritikujte, da ne biste morali sami polagati račune.


Neki nesposobni ljudi dogurali su daleko.
Ko je nesposoban, može raditi sve, sposobni samo ono što umeju.


Druže, kad razmišljate o ŽENI SVOG ŽIVOTA, dozvolite i majci da konkuriše za to visoko zvanje.


Žene duže žive od muškaraca jer imaju tu privilegiju da više brinu o drugima nego o sebi.
Briga o sebi skraćuje život.


Ponedeljak, 3. april

Na sve strane pale se zeleni semafori proleća.
Požurite, da stignete što dalje, dok se ne upale crveni semafori jeseni.


Savetujemo prosvetnim radnicima da đacima unapred kažu šta će ih pitati.
Time se ništa neće promeniti, đaci i dalje neće učiti i samo će prosvetni radnici imati razlog više da im daju slabe ocene.


Rodite bar dvoje dece.
Kad porodica ima samo tri člana - tu je uvek neko neparan i suvišan.


Juče je opet bila ludnica na Salonu automobila.
Već prvog dana kupljeni su svi izloženi modeli.
Radni ljudi videće rezultate svoga rada kada vlasnici provozaju svoja skupa kola beogradskim ulicama.


Blago onima koji se kupaju zbog sebe a ne zbog drugih.
Jer drugi, najčešće, i ne znaju kakvu smo im pažnju ukazali time što smo se okupali.


Zašto narodni pevači izmišljaju neke lažne ljubavne patnje? Kada bi zapevali nešto iskreno o sebi, to ne bi bilo manje tužno.


Ima još ostataka starog, nesamoupravnog ponašanja.
Još uvek se ponegde čuje:
Ćutite tu i samoupravljajte, ništa vas nisam pitao!
I najmanje važno može biti najvažnije za onoga koji nema ništa važnije.


Sreda, 5. april

Neko se noćas budio i ustajao da jede.
To su oni koji su sinoć bili ljuti i nisu hteli da večeraju.
Ne vredi se na taj način ljutiti.
Ljutina prolazi a glad sve više raste.


Mnogi ljudi su nezahvalni.
Prvo mole, kukaju da dobiju zaposlenje.
A čim se zaposle, počinju da razmišljaju o tome da nemaju ni stan.


Zašto se žene šminkaju?
To treba pitati one koje su prve počele.

Sve druge žene se šminkaju samo zato što su videle od njih.


Svi se žalimo da imamo mnogo obaveza a malo prava.
U tome ima neke istine.
Ako ne izvršavamo svoje obaveze, očigledno je da jedni drugima uskraćujemo mnoga prava.


Neke majke su kao ortopedska pomagala svojoj deci.
Kad se zdravo dete navikne na takvo pomagalo, mora postati bogalj.


Imamo mnogo briga a malo vremena.
Sve što vas muči, poverite majci.
Majke imaju vremena da brinu sve naše brige.


Zaposlene žene su juče posle podne kuvale, sinoć su peglale, noćas su lečile decu a jutros su slušale od nezadovoljnih muževa kako im takve žene nisu potrebne. A jedan neženja, da ne bi prljao sudove, sinoć je pokušao da ukuva supu u foliji pa mu se večera razlila po šporetu i podu.
Nema za muškarce rešenja.
Pravo je čudo kako još postoje.


Četvrtak, 6. april

Šestog aprila 1941. godine prvi put je počelo da se govori o tome kako je bilo pre rata.
Toga dana počeo je rat.


Rano jutros ustali su oni koji traže rešenja za svoje probleme. Hitro su ustali, na brzinu se spremili i požurili da uhvate red na šalterima.
Oni koji će te probleme rešavati ustali su kasno, spremili se natenane i svratili negde usput da popiju kafu i pročitaju novine.


Vrata na beogradskim tramvajima i trolejbusima otvaraju se i zatvaraju uz tresak.
I uvek probude ponekog putnika koji je umoran zadremao na stolici i sanjao neke zavičajne slike.


Završava se veliki stambeni bunker na Banjici.
U njemu će biti stacionirana jedna od većih jedinica opštenarodne odbrane.


Ne idemo u pozorište.
O koncertima i ne mislimo.
Malo nas ima u bioskopima.
Poslednji put smo bili u muzeju još u osnovnoj školi.
Knjige ne čitamo.
Mi, ukratko, ne gubimo vreme, svaki trenutak nam je dragocen i trošimo ga samo na život.


Ulice i putevi podeljeni su belim međama.
Ne prelazite među, jer će vas oni sa druge strane ubiti.


Petak, 7. april

Lakše je živeti sa malo para nego sa mnogo želja.


Pre trideset godina počela je izgradnja Novog Beograda. Pre dvadeset i pet godina počeli su stanari da ga ruše.


Nije sramota imati vikendicu.
Sramota je samo kad imate nešto što vam ne pripada.


Kako objasniti uspeh i popularnost, recimo,
Zdravka Čolića?
Možda neuspesima onih koji ga vole.
To je jednostavna formula:
zamena za naše neuspehe jesu uspesi naših ljubimaca.


Bolje je raditi na svojoj sreći nego misliti o svojoj nesreći.


Niko više ne priča šta je čitao, svi isključivo prepričavaju televizijski program.
Možda bi čitanje trebalo i zabraniti.
Bolje je da svi gledamo isto i da se zna šta gledamo, nego da mislimo o tome šta ko čita.


Trener Crvene zvezde Gojko Zec nije kandidat za saveznog kapitena.
Neće, izbegava, čuo je onu basnu o zecu.
Dok on dokaže da je Zec, mogao bi proći kao Mladinić.


Subota, 8. april

Prolećni datum a jesenji dan.
Hladno je, bilo bi dobro popiti malo toplog čaja.
Bilo bi dobro, ali mnogi naši sugrađani nemaju ni onoga ko bi im ukuvao čaj, ni ono na čemu se kuva, ni ono iz čega se pije.
Ničeg nemaju, sem potrebe za šoljom toplog, mirisnog čaja.


Neko se jutros rano probudio, nalaktio se na kuhinjski sto i misli - da li da vam kaže ili da vam ne kaže ono što ste već odavno zaslužili da vam se kaže.


Gledamo sa visokog prozora palate „Beograd“ kako se bude beogradski dimnjaci.
Neko brine da mu se neko ne smrzne, da mu bude toplo i lepo kad ustane.
Ako već i danas mora nekuda da ide, da ne ode odmah, već da posedi makar malo duže nego svakog drugog dana.


Istina ima mnogo i raznih, dovoljno da svaki čovek bude u pravu.


Budite ponosni i nemojte priznavati svoje poraze.
Za sve što niste mogli, recite da niste hteli.
Veličajte ono malo što možete, ismejavajte sve drugo što je iznad vaših mogućnosti.


Ne bacajte ono što vam je malo i kratko.
Iza vas dolaze još manji i kraći.


Ima zdravih i čednih ljudi.
Oni se svakog jutra bude kao da im je prvi put. Ako uveče legnu mutni, do jutra se izbistre. Kao da su zaboravili ili izbrisali sve što je bilo. Ništa od juče nije im potrebno danas.


Ponedeljak, 10. april

Blago vama, vi baš umete da živite!
Četiri dana gledate televiziju u stanu a tri dana u vikendici!


Gledali smo i slušali zajedno onaj otužni Šlager sezone. Ponovila se slika sa sličnih festivala: u orkestru sedi sedamdeset anonimnih ljudi sa najvišim školskim kvalifikacijama a svi reflektori i sva pažnja upereni su na onog jednog sa najnižom školskom spremom.


Deseti dan aprila.
U toku je veliko žensko modno takmičenje.
Izdaci za žensko naoružanje nisu mnogo manji od budžeta za naoružavanje muškaraca.


Mnogi ljudi imaju više života, vremena i mogućnosti nego što su u stanju da potroše.
Sa tako malo snage i želje za životom mogli su biti cvet ili neka manja buba.


Stanari blokova 45 i 70 ne troše Savu.
Nije štos imati reku ispred kuće, ako već
ta kuća nije vikendica i ako se do nje ne ide kolima.


Utorak, 11. april

Juče smo u starom Beogradu slučajno otkrili živopisne predele Višnjice, koje još nije dotakla ruka urbanista.
U Višnjici je sačuvana autentična egzotika našeg devetnaestog veka.
Iz centra Beograda stiže se u Višnjicu za dvadesetak minuta, a da Višnjica stigne do Beograda trebaće joj trideset godina.


Beogradske ulice su pune rupa. Hitna komunalna pomoć stavlja preko ovih rana tanke hanzaplaste.
Očekuje se da bi, tako zaštićene, ove rane mogle same da zarastu.


Izvinite, roditelji imaju dovoljno problema i briga, oni nisu plaćeni da vaspitavaju svoju decu.
Ima ko je za to nadležan i plaćen.


Kako upozoriti muškarca kome je otkopčan šlic?
Ako vam je nezgodno da mu kažete, otkopčajte svoj pa če on vama reći.
To su oni koji u tuđem šlicu vide trun a u svom ne vide brvno!


Sreda, 12. april

Beograd se budi, otvara oči da vidi novi dan.
Svako oko otvori se na suncu kao cvet.
I tako, zakićeni očima kao cvećem, krenimo da potrošimo još malo ovog lepog života.


Kako ustanemo, radimo ono što moramo.
Sve neka mala ili velika moranja.
Uradite zainat i ono što ne morate - zapalite cigaretu. Pušenje jeste štetno, ne morate nas u to toliko ubeđivati. Međutim, sebično je i nedostojno čoveka baviti se samo korisnim stvarima.
Bavite se pomalo i štetom. Odmorite se malo od tolike koristi.


Ne znamo šta da radimo sa sobom.
Žao nam je što vi niste mi, jer bismo znali šta da vam predložimo.


Žene to dobro znaju:
nema i dobrih i privlačnih muškaraca.
Ili je dobar i dosadan ili je privlačan i nepouzdan.


Svi se hvalimo i razmećemo problemima a tek poneko i uspesima.
Imati problem - to je moda.
Samo ko ima problema dokazuje da je neko i nešto.


Danas bi bilo lepo biti daleko, daleko, u nekom tuđem gradu i sa tugom i ljubavlju misliti na Beograd.


Četvrtak, 13. april

Pre nego što počnete da vozite kola - izaberite put. Automobil ga sam ne može naći.
Puni su drumovi onih koji su se prepustili automobilima i koji nikad neće stići do cilja.


Ko boluje od više bolesti istovremeno, od svake boluje pomalo i dugo.
Bolesti jedna drugoj smetaju da se razmahnu.
Opasno je razboleti se od jedne bolesti. Kad je bolest jedna i sama lakše joj je da nas savlada.
To je jedno iskustvo.
Drugo iskustvo nam govori da je u jakom organizmu uvek i bolest jaka. U nejakom organizmu i bolesti su uvek mlake i nikakve.


Neki ljudi upropastili su svoje živote rešavajući nerešive probleme.
To nije ni pametno ni zdravo.
Na neke probleme morate se navići kao na muža ili na ženu.
Živite sa njima do kraja života.


Zemlja je puna života.
Taj život se probio gde god je mogao.
Nije mogao tamo gde smo zemlju prekrili velikim kamenim i betonskim blokovima zgrada.
Te zgrade liče nam na spomenike, na groblja u kojima je pokopan život.


Jedan čovek se žali:
Kad već ja ne valjam, da je bar sve drugo kako treba! Navikavamo se sve više na dobro pa je sve teže da nam bude bolje.
Zaista, nije lako živeti dobro. Sve je manje onih koji jedu na gladan stomak, svi su siti i umorni.
Svega imamo - samo nam želja nedostaje.

Petak, 14. april

Beograde, dobro jutro!
Počeli su tradicionalni DANI KOŠAVE u Beogradu, jedna od naših najmasovnijih manifestacija. Moglo bi se reći da nema Beograđanina koji nije obuhvaćen košavom.


Moralno-politički podobni vode računa i stalno održavaju ravnotežu između ta dva atributa.
Čim malo popuste na planu morala - odmah pojačaju na planu politike.


Pred sitog muškarca ne iznosite mnogo žene.
Krupne, punačke žene odgovaraju samo gladnim muškarcima a takvih je sve manje.


Kaže se: U zdravom telu - zdrav duh.
S pravom se pretpostavlja da zdravlje tela utiče na zdravlje duha.
Međutim, i tu treba imati mere.
Pred preteranim zdravljem tela i sam duh popusti.


Subota, 15. april

Da bi neki nesposobni ljudi uspeli u životu, morali smo se odreći nekih zajedničkih, društvenih uspeha.


Samo je laž rečita.
Istina je kratka i jasna.


Planiranje porodice i planiranje kadrova - to je jedna problematika.
Privreda treba da se izjasni - koliko i kakve dece treba da se rodi.


Zašto se ne uvede porez i na televizijski šund?
Recimo: prenos festivala „Vaš šlager sezone!“.
Ili, recimo: prenos fudbalske utakmice Čelik - Partizan.


Da bi izgledalo veće i teže i da bi bilo skuplje, sve se prodaje u glomaznoj ambalaži, koja čini polovinu beogradskog đubreta.
Đubre se, dakle, proizvodi, prodaje i kupuje.
Da bi ga bilo manje - trebalo bi zabraniti ili bar ograničiti proizvodnju đubreta.


Biti bez zuba, ne lečiti i ne popravljati zube - to je loš podatak o čoveku.
Ko tako lako odustane od zuba, morao je odustati i od nekih drugih stvari.


Nisu žene toliko loše koliko se priča, jer ni muškarci nisu toliko uspešni koliko pričaju.


Ponedeljak, 17. april

Borili smo se za sreću svih ljudi, da svima bude bolje, i ne znamo, ne možemo da shvatimo kako se to dogodilo da nama bude bolje nego svima drugima?!


Kad se sudi beogradskom zelenilu, moralo bi imati branioce, makar po službenoj dužnosti.
Manje bi zelenila bilo likvidirano da ga je na tom prekom sudu beogradskih urbanista branila, recimo,
Desanka Maksimović.


Kad vas budala upozorava na to šta je normalno, progresivno je biti šašav i lud.


Proširuje se korito Topčiderske reke, da bi moglo da stane sve što se u nju prospe i baci.


U beogradskim antikvarijatima prodaju se stare ali potpuno nove, neupotrebljavane knjige.
To su one knjige koje su se nekad prodavale u salonima nameštaja, kad je to bilo u modi.


Ko je imao posla samo sa svojom ženom, mora misliti da je ona najgora.


Nesreća je kad roditelji imaju decu a nemaju nerava. Zdrava deca podižu se, pored ostalog, na zdravim nervima svojih roditelja.


Nemojte se čitavog života kladiti na druge i vezivati svoju sudbinu za njihove neizvesne uspehe.
Takmičite se malo i sami.


Sreda, 19. april

Obucite i ovog jutra svoje automobile kao uniforme. Svakome se njegov automobil čini onoliko velikim koliko mu kao čoveku nedostaje da bi bio ravan drugima.


Nema zlatnih ljudi, niko nije od zlata.
Čak i najbolji ljudi, naši najverniji prijatelji samo su pozlaćeni dragocenim i retkim ljudskim osobinama. Vodite računa.
Od preterane upotrebe i ta se pozlata može skinuti.


Vi biste hteli da vam zavidimo na onome što imate, a mi vas samo žalimo zbog svega drugog što nemate.


Juče smo vas primetili u telefonskoj govornici.
Nismo znali da i vi imate kome da telefonirate.
Izvinite, to je sada sasvim druga stvar.
Eto, kako čovek može da se prevari u oceni drugih ljudi.


Ne pitajte nikoga, ne proveravajte stalno - da li vas voli? Ne podsećajte ga da na to misli.
Ako ozbiljno razmisli,
mogao bi doći do zaključka da vas ne voli.


Jedna mlada žena došla je kod lekara, skinula se, legla na bolnički ležaj i zavapila:
Doktore, stavite se u moj položaj!
Jedna druga mlada žena pala je juče sa visoke štikle i polomila nogu.


Četvrtak, 20. april

Žene i ovog jutra uskaču u autobuse i tramvaje koji ih voze daleko i sve dalje od kuće i dece. Ravnopravnost žena plaćena je neravnopravnošću dece.


Sava je podelila Beograd na levi i desni.
Levi je, kao što mu samo ime kaže - novi, moderni, progresivni.
Desni je - desni, stari i konzervativni.
U desnom Beogradu je Železnička stanica, u levom - Aerodrom.
U levom su novi studenti - u desnom stari fakulteti.
U desnom Beogradu su sokaci i male, a u levom - blokovi i bulevari.
U desnom Beogradu još postoje stara,
preživela pozorišta - u levom se isključivo gleda televizija.


Neki ljudi izgledaju tako kao da su sastavljeni od delova mnogo različitih ljudi.
Sve na njima izgleda tuđe i proizvoljno.
Uvek vam je poneki deo poznat, ali ne možete da se setite na kome ste ga već videli.


Jedan čovek se žali:
Kad već ja ne valjam, da je bar sve drugo kako treba.


Neko traži stan a neko dom.
Neko bi menjao veliki, komforni stan za mali ali pravi dom.


Vi vezujete čvorove, a mi ih odvezujemo.
Drukčije biste ih vi vezivali kada biste ih sami odvezivali.


Subota, 22. april

Šta je s tom kafom? Gde su današnje novine?
Ima li u ovoj kući šta da se jede? - to su
samo neka od pitanja na koja će neispavane supruge
i majke morati jutros da odgovore.


Danas je subota, dvadeset i drugi dan aprila.
Prošlo je već deset ili dvadeset HILJADA dana vašeg života.
Ako se ne sećate na šta ste ih utrošili, mora biti da ste ih negde izgubili.


Nikad DANAS ne može biti onako lepo kakvo je bilo JUČE.
Međutim, svako danas postaje juče i sve postaje lepše nego što je bilo dok je bilo.


Lepo je biti pametniji od drugih.
Nije lepo što to drugi ne primećuju i ne prihvataju.


Sujeta je muška bolest, kao što je i infarkt pretežno bolest muškaraca.
Ili, da se izrazimo poetski: na stablu sujete cvetaju infarkti.


Neki angažovani pesnici su pravi društveni i politički VOAJERI.
Više ih uzbuđuje da gledaju kako drugi rade nego što imaju želja da sami učestvuju.


Ponedeljak, 24. april

Družite se sa boljima od sebe.
Kod njih ćete lakše otkriti šta vam nedostaje a to će vas naterati da i sami unapredite svoj život.
Čuvajte se gorih. Svako upoređenje sa gorima može vas pogrešno ohrabriti da ostanete na onome na čemu ste.


Neki ljudi bore se za progres samo nezadovoljstvom.
Neki samo radom.


Mali i lažni balkoni na soliterima liče nam na male grudi visokih žena.
Male, neupotrebljive dekoracije.


Puni su nam stanovi takozvanih umetničkih slika.
Mi se ne razumemo ni u umetnost ni u slike ali se ne razumeju ni oni drugi pa ih imaju, možda čak i više nego mi.


Bilo bi opasno kada bismo svi samo trenirali i negovali telo. Neko mora sedeti, pušiti i misliti.


Svi smo mi ludi, svako na svoj način.
A u ludnicama su samo oni koji nisu mogli ili umeli da zaposle svoje ludilo.


Bogoradi jedan čovek:
Dajte mi stan, samo da negde smestim ženu, pa makar ja i ne živeo u njemu!
Ja imam gde da živim, nego žena nema gde da me čeka!


Utorak, 25. april

Neki ljudi žive kao pod kamenom.
Pobegli, sakrili se, šćućurili se od straha i nepoverenja. Malo provire pa opet pobegnu.
Pokrili se kamenom da im bude lakše.


Nemojte ovo jutro trošiti na uzdisanje i kajanje zbog onoga što je bilo juče.
Pokušajte da danas izbegnete ono zbog čega biste se mogli kajati sutra.


Komšija iznad vašeg stana možda i ne zna
kako je vama, ali onaj koji stanuje ispod vas morao bi znati.
Zamolite komšiju ispod vas da ode do
komšije iznad vas i ispriča mu kako je to kad vam
neko skače, lupa i svira iznad glave.


Ima nepodmitljivih ljudi.
To su oni od kojih ništa ne zavisi.


Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuću, a kukavice samo kad odlaze.


Ko je mnogo voljen, postaje sebičan.
Ko je sebičan, postaje usamljen.

A ko je usamljen, postaje nesrećan.


Čim vas nešto negde zaboli, obeležite to mesto flomasterom na koži.
Možete staviti i datum kad vas je zabolelo.
Tetovirajte se tako pre nego što stignete kod lekara.

Ništa vam neće vredeti to što vas je bolelo
ako u međuvremenu zaboravite gde vas je bolelo.


Sreda, 26. april

Čekamo da se razgrne oblačno nebo,
da nas ogreje sunce, pa da lepo sednemo i čekamo
nešto drugo.


Nemojte jutro trošiti na uzdisanje i kajanje za ono što je bilo juče.
Pokušajte da izbegnete ono zbog čega biste se mogli kajati sutra.


Oženjeni muškarci i udate žene nose burme na prstima desne ruke.
Oni ne kriju da im je dosadno i da su željni promene.


Ljudi se razvode zato što se venčavaju i umiru zato što se rađaju.
Samo ko izbegne uzrok, može se nadati da će izbeći i posledice.


Na odgovornim i dobro plaćenim mestima uspešno se mogu rešavati samo sopstveni problemi.
Sve drugo zavisi od niza objektivnih okolnosti.


Mi slušamo najpoznatije beogradske umove - a oni svoje žene.


Neko je ovih dana uzalud pokušavao da se seti svoje omiljene reći - OPREDELJENJE.
Hteo je da se seti i bio je blizu da se seti ali se setiti nije mogao.
U promenjenom ambijentu sve mu je smetalo da se seti svojih jedinih misli i reći.
Sutra, kad ponovo ugleda telefon,
pisaće mašine i fascikle, on će s radošću uskliknuti
OPREDELJENJE.
Ponovo će naći sebe i svoje reći.


Četvrtak, 27. april

Posmatrali smo jutros kako se sunce rađa, malo i crveno kao višnja.
Dugo se ta crvena kap otkidala sa tamne grane horizonta dok nije pala u nebo.
Činilo nam se kao da je zemlja rodila sunce a ne sunce zemlju.
Pričamo vam o rađanju sunca kao o nečemu što se dogodilo davno i daleko od vas.
Kao uspomene na neki život koji ste odavno napustili i zaboravili.
Sunce pomera kazaljke na satu.
A kazaljke se ne smiruju, stalno pomeraju granicu prošlosti, sve što ostaje iza kazaljki več je bilo, sve više je onog što je bilo a sve manje onog što će biti.


Mnogi ljudi ne smeju da žive.
Skupo je živeti.
Bolje je živeti gore nego trošiti pare na bolji život.


Sve što je lepo - lakše je primetiti kod drugog.
Tek smo na primeru drugih primetili kako je lepo biti mlad i biti zdrav.
I tek kad smo mi to prestali biti.


Teško onima kojima budućnost počinje već sutra.
Oni neće imati vremena da se nadaju.
A nada je lepša od svake budućnosti.


Subota, 29. april

Posmatrali smo jutros kako se sunce rađa, malo je i crveno kao višnja.
Dugo se ta crvena kap otkidala sa tamne grane horizonta dok nije pala u nebo. Činilo nam se kao da je Zemlja rodila Sunce a ne Sunce Zemlju.


Povodom svetog Prvog maja Beograd obaveštava sve rođake i prijatelje da neće primati uobičajene posete jer će biti na putu.


Automobili su kao mala deca, stalno traže da ih nekuda vodimo.
A i mi više nemamo drugih putokaza u životu sem saobraćajnih znakova.


I oni koji se ne vole pošli su kolima zajedno da traže nešto treće, što oboje vole.


Kauboji su uzjahali svoje automobile i napustili grad. Ostali su samo starosedeoci, Indijanci.
Oni kroz svoje dimnjake emituju dimne signale i krišom se nešto dogovaraju.


Nemojte živeti u Beogradu samo zato da bi vaši rođaci i prijatelji iz unutrašnjosti imali kod koga da dođu.
Oni samo spavaju i jedu kod vas a zatim trče da vide ono što vi niste stigli.
Branite se od gostiju, postanite sami gosti Beograda.


Na dnu Karaburme postoji i živi malo divlje naselje građeno na đubretu i od đubreta.
Za život je potrebno malo.
Za nesrećan život traži se mnogo više.

Utorak, 2. maj

Utorak, drugi dan maja, četvrti dan duge praznične dokolice.
Nebo nad Beogradom je mutno.
Kiša bi i padala i ne bi, ne radi joj se ni jedno ni drugo. Učiniće ono što i mi - počeće pa će prestati, misliće potom da je bilo bolje da nije ni pokušavala.


Slušali smo jutros rano ptice kako cvrkuću nešto kroz zube.
Tek da se kaže da cvrkuću.
Ima ih malo pa mogu i tako.


Nesreća je mnogih muževa što svoje najlepše doživljaje ne mogu da pričaju onima koje najviše vole.


Beograd proširuje mostove ne bi li nekoga prevario da izađe i ode iz grada.
Međutim, niko ne izlazi,
široki mostovi postali su razlog više da se uđe u Beograd.


Deco, da li više volite mamu ili tatu? Mame imate previše, tate premalo - šta vam više smeta?


Jedna bruka htela je da pukne, ali joj nisu dozvolili. Nije zgodno, to bi moglo delovati zarazno na sve druge bruke.


Šta li sada rade oni koji bolje žive od nas?
Njihov život se, verovatno, već od jutra razlikuje od našeg.
Oni noću nose jedna, a danju sasvim druga odela. Pre nego što promene odela, oni se i kupaju.
Sve je kod njih drukčije i bolje.
Oni govore tiho i sve što kažu, kažu samo jednom. A mi vičemo, i to što vičemo moramo ponoviti nekoliko puta.


Sreda, 3. maj

Danas će biti muke da sastavimo kakve-takve radne jedinice i počnemo da radimo.
Neki su otišli toliko daleko u prazničnoj euforiji da se neće vratiti do sledećeg ponedeljka.
Dugo ćemo lečiti posledice ovog praznika.
Novac smo brzo i lako pretvorili u kalorije.
Sad će potrajati malo duže dok sve te kalorije ponovo pretvorimo u novac.


Za vreme proteklog praznika, mnoge kondukterke beogradskih tramvaja primale su i gostile rođake iz unutrašnjosti u praznim prikolicama.


Ima nas raznih.
Mnogi su ovaj praznik dočekali umorni.
Pošto su se odmorili, evo ih jutros na poslu svežih i poletnih.
Međutim, većina je do praznika stigla odmorna pa se tek za praznik umorila.
Oni su ovog jutra neupotrebljivi.


Neko je u petak podigao putni nalog i jutros se vraća sa službenog puta.
Za one koji žive od dnevnica, ne postoje ni nedelje ni praznici.


Povodom praznika rada, svako malo dete dobilo je po jednu, svoju mamu.
Taj praznik je prošao.


Praznične mame vratile su jutros decu radnim mamama u obdaništima.


Zaboravimo ono što je bilo, okrenimo se prema svemu onome što nas tek čeka.
U nedelju igraju Partizan i Zvezda.
Poslednji je trenutak da počnu sa radostima i slavljem oni koji će u nedelju izgubiti.
Jer posle toga neće moći.


Četvrtak, 4. maj

Kad bismo uzjahali konja koga nemamo i
istrčali na livade koje nemamo,
možda bismo naišli na trag one sreće koju nemamo.


Ljubomorni smo na drvo, na vrapce na drvetu, na travu, na bubu u travi, na sve što tako halapljivo živi bez svesti o smislu i razlozima.
Postojati, živeti - to je starije i lepše od
naših razmišljanja o tome zašto postojati i kako živeti.


Uzmite nam nešto od ovoga što imamo, da bismo znali šta smo imali, da bismo bar mogli da žalimo, kad već nismo umeli da volimo.


Ubijamo jedni druge automobilima.
Sve je više ubijenih i sve više ubica.
Morali bismo se mnogo više uplašiti takve budućnosti u kojoj će živeti samo oni koji su drugima oduzeli život.


Kad umiru ljudi, mlađi, bolji i vredniji od nas, moramo se jedni drugima pravdati što smo živi, moramo postati bolji da bismo nekako ublažili nepravdu smrti.


Nemati snage - to je jedna muka.
Ali je druga mnogo veća - biti svestan toga.
Blago svima onima koji imaju samo toliko pameti koliko snage.


Ima ljudi sleđenih u vrlinama, sasušenih i zgrčenih od prevelike moralne doslednosti.
To je ozbiljna i teška bolest.
Koliko možete bavite se vrlinom a koliko morate prepustite se grehu.


Nabavite psa. Sve je manje onih drugih koji bi bili spremni da zadovolje vašu bolesnu potrebu za psećom odanošću i vernošću.


Subota, 6. maj

Subota i nedelja liče nam na lavabo iz koga ne otiče voda.
Sve što kažemo i sve što učinimo stoji među nama dva duga dana.
A što duže stoji, sve je nepodnošljivije.
Tek kad u ponedeljak ujutru otvorimo vrata, kroz njih će oteći mlaka i prljava voda naše dokolice.


Kad nekoga upitate - gde je prošle godine bio na godišnjem odmoru? - on se samo seća da je bio na autobuskoj stanici, da je bila velika gužva, da nije mogao doći do svog mesta, seća se velike žeđi koju ničim nije mogao da utoli.


Nemojte vaspitavati kornjaču tako što ćete joj ukazivati na divan primer košute.
Sve što je u mogućnosti kornjače jeste - da postane najbolja među kornjačama.


Ponedeljak, 8. maj

Kad ostarimo, kad više nemamo snage da pravimo gluposti, tešimo se da smo postali pametniji.
I čudimo se - kako smo nekad mogli voleti i želeti ono što sada ne možemo.


Ko ima šansi da postane nesrećan?
Svako ko ne ume da uskladi svoje želje i mogućnosti. Radosti uspeha doživeli su samo oni koji su imali snage da ostvare svoje želje.


Jedan od poznatijih beogradskih neradnika postavljen je na visoko mesto u administraciji. Biran je po ključu, da zastupa prava i tumači interese onih koji ne vole da rade.


Utorak, 9. maj

Ljubav se može voditi i u poodmaklim godinama.
Možda je čak i lakše i lepše voleti kad nam popuste i sluh i vid.
Kad ne možemo više ni da slušamo ni da gledamo šta radimo.


Ili mi jedemo život ili on jede nas.
Na kraju će neko nekoga pojesti.


Kondukteri u tramvaju, prodavci novina, prodavci duvana, portiri u preduzećima - svi ovog jutra traže odgovor na pitanje: da li je Santrač bio u nedozvoljenoj poziciji kad je Vukotić postigao treći gol?
To je još jedna ilustracija našeg mentaliteta: lakše nam je da budemo nepravedno poraženi nego da pobedimo.


Da nema ljudi koji se ponose onim što smo mi učinili, sav naš trud prošao bi nezapaženo.
Hvala im za sve komplimente.
Oni nama pružaju moralnu podršku a mi njima materijalnu.


Pošto nema odgovarajućih zdravstvenih ustanova, Košutnjak je postao parkiralište za automobile u kojima se rešavaju neki hitni seksualni slučajevi.


Rano jutros prešla su kod roditelja u postelju neka mala i neka pijana deca.


Četvrtak, 11. maj

Nekada smo bili poznati po tome šta sve smemo i šta možemo.
Bili smo mlađi i drukčiji, i mi i vreme u kome smo živeli. Danas se jedni drugima hvalimo od čega smo sve odustali, šta sve ne radimo i izbegavamo.
Od toga šta više ne jedemo, do toga - o čemu više ne mislimo.


Promenite sve što vam nije dobro - ako smete.
Ako ne smete, ne dosađujte nam više svojim nezadovoljstvom.
Pričajte nam malo o svom kukavičluku.


Ljudi u automobilima kao da su pod oružjem, i moraju jedni drugima ličiti na neprijatelje i moraju se jedni drugih plašiti.


Žene su korisne.
I kad nam nisu potrebne, one imaju šta da rade.
Uopšte, lepo je gledati ženu dok radi.
Pogotovu, ako je televizijski program nezanimljiv i nemate šta drugo da gledate.


U kadama se kupaju samo čisti Beograđani.
Svi drugi izbegavaju kade i praktikuju tuševe.
To su oni koji kod kuće nemaju vremena.
Na poslu imaju vremena ali nemaju kade.


Rano jutros, ogorčeni vozač trolejbusa odškrinuo je mali prozor pored svog sedišta i pljunuo na ovo i ovakvo jutro.
A kad je odmah posle toga hteo da pljune i na nepropisno parkirani kombi - izdala ga je pljuvačka.
Mora biti da je još kod kuće počeo na nešto da pljuje, čim se probudio.


Petak, 12. maj

Dobro je dok nemate stana, dok vam je stan jedini problem. Tek kad se uselite, pojave se oni drugi problemi, koji su zajedno sa vama čekali da najpre rešite stambeni problem.


Kod nas se sve manje čita.
Čak ni urednici ne čitaju sve što objavljuju.
Zašto bi iko čitao ono što niko neće pročitati?


Ako vam je teško da se borite, odustanite od svega pa zatim uzdišite za svim što ste propustili.
Ako ne možete da izazovete divljenje, izborite se makar za sažaljenje.


Subota, 13. maj

Subota je dan kad se menja posteljina u boljim kućama i lošim hotelima.
To je dan kad se kupuju stvari koje moraju dugo da se biraju.


Danas će se ljudi dozivati telefonima, kao u pustinji.
Više da ih prođe strah od usamljenosti nego što bi jedni drugima imali šta da kažu.


Posao omogućava zaposlenim ženama da zaborave da su majke, što ih onda čini ravnopravnim sa muškarcima.


Uvek je veći zalogaj u tuđoj ruci.
Vi nikada nećete ukrasti toliko koliko vam se čini da drugi kradu.


Neko je juče našao ono što nije tražio.
Ono što je on tražio, našao je neko drugi.
Nikako da dođemo do svojih para, svojih kišobrana i svojih žena.
Provešćemo čitav život sa tuđim.


Bivše šuše čude se šta su sve sadašnje šuše postigle.
Niko nije zaboravan kao bivše šuše.


Lepše je boriti se za nešto veliko i lepo, samo se boriti, pa makar i bezuspešno, nego se izboriti za nešto malo i nedostojno.


Najviše para potrebno je onima
koji ne znaju šta hoće, koji nemaju pravih želja.
Želje čuvaju pare, a nedostatak želja ih troši.


Mame tuku decu zato što ih vole.
Tate ih tuku zato što nisu takva da bi ih i oni mogli voleti.


Srela se posle dužeg vremena dva BURAZERA.
A BURAZERI su zato što ne mogu da se sete odakle se znaju, i kako se zovu, i šta bi jedan drugom mogli biti. Zdravo burazeru, gde si burazeru, šta ima novo burazeru - sve oprezno i polako dok ne dođu do nekog dragocenog podatka.

Ponedeljak, 15. maj

Stigosmo do još jednog jutra i dana.
Namigujemo jedni drugima, radosni što smo živi, kao da smo nekome podvalili.
Pravi poslovni ljudi iskoristili bi ovu hladnoću da nam prodaju što više toplote.
Međutim, u organizaciji beogradskog grejanja zamrli su odavno takvi refleksi.
Zašto i da nas greju kad mogu samo da nam naplaćuju grejanje.


Ne gledajte stalno u druge da biste znali kako vam je.
Ko trči za tuđom srećom, nikad je neće stići.


Znamo jednog druga koji je bio veći rodoljub pre nego što je postavljen za rodoljuba.


Drugarice,
ako već volite uredne i ispeglane muškarce, zašto ne uredite i ne ispeglate svog muža?


Nije lepo da trošite tuđu muku i znoj.
Čekajući da mu kelner vrati kusur, jedan od gostiju Beograda sinoć je zakasnio na voz.


Da se ne bi dosađivali sami, juče su Beograđani išli jedni drugima u goste, da se dosađuju zajedno.
Bolje je da smo jedni sa drugima, da znamo kako nam je, nego da mislimo o tome.


Utorak, 16. maj

Školska godina privodi se kraju.
Roditelji su spremni da nagrade ili decu ili nastavnike, za svaku popravljenu ocenu.
Najpoštenije je tako - nagraditi onoga ko je zaslužniji što je ocena popravljena.


Najlepše je biti star, mudar, odmeren i uzdržan.
To bi morao biti san svake mladosti - da okusi sve blagodeti starosti.
Dok to ne dočekaju, mladi neka se bave seksom ili nečim drugim, tek da im prođe vreme.


Ko ima malo a misli da ima mnogo - mora imati više nego onaj koji ima mnogo a misli da mu je i to malo.


Lepo je imati vikendicu.
Još je lepše imati živu majku.
A najlepše je imati i vikendicu i majku ali ne na istom mestu.


Neko i sluša televizijski dnevnik a neko samo gleda i misli: Gde li nabavljaju štofove za onako lepa odela?


Mnogi pijanci nemaju zuba.
Zubi su potrebni onima koji pretežno jedu.
Onima, koji pretežno piju, zubi samo mogu da smetaju.


Nije svaka sumnja sumnjiva, kao što ni svaka vera nije prava. Budimo i tu pametni i pravedni.
Verujmo u neke sumnje a sumnjajmo u neke vernosti.


Sreda, 17. maj

Lepo majsko jutro.
Nemojte još buditi one koji će vam praviti probleme kako otvore oči.


Nema ničeg sumornijeg od kancelarija.
Kancelarije nivelišu sve ljudske vrednosti, u njima se uspostavljaju vrlo niski standardi mišljenja, ponašanja i života.
Nigde se ljudski duh tako brzo ne zamori i ne otupi kao u kancelarijama.


Teško je biti srećan.
Ili nešto nemamo ili imamo nekoga više.


Intelektualci se noću svađaju u mraku.
Primitivni svet mora da pali svetio da bi mogao da se svađa. Ima nekih narodnih uvreda koje se ne mogu reći već samo pokazati.


Drugarice, razmišljajte o tome na vreme: lepše je biti nečija baba nego samo baba.


Lekari ne vole kad im vi kažete šta vas boli.
Sujetni su i vole sami da pogađaju.
Jedan lekar kladio se sa bolesnikom da će pogoditi od čega je bolestan.
Lekar je izgubio opkladu, a bolesnik život.


Evo, na kraju, jedne od karakterističnih beogradskih slika:
Poverioci su već odavno budni, ne mogu da spavaju, a dužnici još hrču i ko zna kada će se probuditi.


Budite nezadovoljni.
Nezadovoljni uvele više liče na pametne nego zadovoljni. Što je više zadovoljnih, sve je veći štos biti nezadovoljan.


Bezobzirni ljudi uživaju punu podršku onih drugih, koji imaju obzira.
Bezobzirni se ne stide da rade ono što rade jer računaju na one kojima će biti neprijatno da im kažu šta o tome misle.


Ima i takvih ljudskih kombinacija: veliki čovek a sitna duša.
Premašio je svojom pameću i talentom vreme u kome živi a vraća se samo da od kelnera uzme zaboravljeni kusur.


Četvrtak, 18. maj

Završila se noć, ona zdrava i utešna uravnilovka, kada se odmaramo od razlika.
U mraku smo svi isti.
Malo smo se odmorili a sada ćemo ponovo na svetio dana, u nova odmeravanja i takmičenja.


Lepo je pobeći od kuće, u kojoj ste sporni,
sesti u dobra i poslušna kola i ponovo se afirmisati.


Naša lepa, mlada i pametna Desanka Maksimović ne voli da se govori o njenim jubilejima.
Ne zbog sebe već zbog nas.
Žao joj je kad pomisli koliko smo svi mi za to vreme ostarili i stidi se što ona sama još nije.


Kad se sretnu pametan i glup, glup govori a pametan ćuti. Glup pokušava da objasni pametnom svoje gluposti, a pametan je pametan i zbog toga što nema takvih zabluda da se glupom nešto može objasniti i dokazati.


Petak, 19. maj

Predlažemo vam da vozite polako i da živite polako - tamo gde je dobro i lepo.
A tamo gde je prazno i ružno - ubrzajte i vožnju i život.


Da bi čovek bio zadovoljan - potrebno mu je mnogo.
A nezadovoljan može biti i sa malim.


Nebo je postalo nepouzdano i prevrtljivo kao ljudi.
Ili je tako ili je obrnuto:
ovakvi smo kakvi smo baš zato što rastemo pod tako nesigurnim nebom.


Šteta je što nemate infarkt.
Danas biste šetali i uživali u ovom jutru više nego što uživate u svom zdravlju.


Neko je juče našao ono što nije tražio.
Ono što je on tražio - našao je neko drugi.
Nikako da dođemo do svojih para, svojih kišobrana i svojih žena.
Provešćemo čitav život sa tuđim.


Naši bokseri su među najboljima u svetu.
Što nismo najbolji i u nečemu drugom, ozbiljnijem i važnijem, nisu krivi bokseri već oni koji preziru boks.


Svaka čast vašoj otmenosti i gadljivosti,
ali mi više volimo njihove uspehe nego naše neuspehe.


Subota, 20. maj

U Železničkoj koloniji KOŠUTNJAK,
u Lisičjem potoku, urbanisti su srušili jedinu kafanu.
Sad domoroci iz ove kolonije moraju da se
penju na Kanarevo brdo, gde ih nazivaju - Palestincima.
Ostati bez svoje kafane, to je za mnoge ljude
kao ostati bez doma.


Ako nemate ni kola ni vikendicu, prostrite novine ispod česme koja kaplje i tu doručkujte malo hleba, luka i sira.
Jednom rukom možete klatiti vrata od ostave, neka cvrkuću nepodmazane šarke umesto ptica.
Lepše je živeti među ljudima nego među mrtvim stvarima.


Skupljajte ljude a ne stvari.
Čovek je čoveku jedina prava razonoda.
Čovek je jednina a već za dva čoveka, kad su zajedno, može se reći da su ljudi.


Neko će se i ovog jutra rastužiti nad svojim imanjem: Da li ima smisla prati ovakvu kosu?
Da li se treba truditi oko ovakvih zuba?
Šta se dobija time ako se obrije ovakvo lice?
Iz tog kritičnog raspoloženja mogu ga spasti samo deca ili žena.
Neka namerno naprave neku glupost i tako skrenu pažnju sa njega na sebe.