Blaža u Beogradu

First topic message reminder :



Predgovor ili recenzija?




Kad me je P. I. Blaža dva dana (!) pre štampanja svoje knjige zamolio da mu napišem „nešto kao recenziju“, štrecnuo sam se jer sam shvatio da ću to što je napisao morati prvo na brzinu da pročitam! Ali, nisam mogao da ga odbijem. Šta ću, drag mi je, znamo se toliko godina i spada među najpozitivnije ludake koje sam ikad sreo. Osim toga, kad sam ga svojevremeno pozvao kao gosta u moju emisiju „Pozovi M, ili će on tebe“, odazvao se, a da ni honorar nije tražio. Što je, recimo, bila greška. Jer ja ću mu za ovo tražiti neke pare. Ako nema keš, nek’ da knjige. Jedino ne znam šta ću s njima...
A onda sam pročitao prvih nekoliko BG-pričica. Pa još nekoliko. Pa ’ajde još ove dve, tri, i - stigoh skoro do kraja. Priznajem, uhvatio mi B. negde usput pažnju i to nečim što ima u sebi, a da pri tom niti skače, niti dobacuje, niti podvriskuje onako kako ume i to bez ičeg na sebi. Jer to obilato radi na svojim koncertima.
Velika je privilegija ne morati gledati Blažu na bini kako se u četvrtom minutu, hipnotisan publikom i samom scenom, skida do pola i ne morati slušati ga kako radi ono što on zove pevanjem, a istovremeno osetiti deo njegovog mladog duha i beskrajne energije kroz ono što piše. Jer, on lepo piše. Lagano, lepršavo, vedro, nostalgično, duhovito, sa poentom... Pošto smo ista generacija, na neki jednostavan, pitak način me podsetio na mladost, na neki Beograd koga (nije ni čudo) više nema, pa me čak po nekim detaljima podsetio i na malo nervozniju varijantu Mome Kapora, Bože me oprosti poređenja!
Sve u svemu, drago mi je da će iza Blaže ostati i nešto ovako, i voleo bih da po tome bude zapamćeniji nego po nekom tamo refrenskom uskliku „Duuule Savić!“.
Zato pevaj, Blažo, igraj, skači, odeću svlači, ali čim ti bude malo bolje - piši.
Kad ti to već ide od ruke!

Dragoljub Ljubičić Mićko

po zanimanju: zanima ga puno toga

Šampionska zvone zvona


Ako niste znali još po nečemu smo na prvom mestu ovog puta na Balkanu, a to je igranje igrica na kompjuteru.



Beograđani su specifična vrsta ljudi. U mnogim stvarima smo na prvom mestu, a ne samo u lepoti naših devojaka i žena. Zato sam obavio opsežno istraživanje na internetu i došao do nekoliko neverovatnih podataka.
Kao prvo: stanovnici Beograda su na prvom mestu u Srbiji po količini alkohola u krvi u toku vožnje. Posebno se ističe slučaj Beograđanina kojeg je policija uhapsila jer je vozio sa 5,50 promila alkohola u organizmu. Priča se da mu je šokirani policajac rekao: „Pa, čoveče, vi ste faktički mrtvi’“, a da je na to podmazani vozač odgovorio: „Jesam, druže, mrtav... mrtav pijan... faktički“... E ,sada možete zamisliti koliko tek promila alkohola u krvi ima prosečan Beograđanin koji je pešak. Taj bi verovatno bio za „Ginisa“. Ne mislim na čuveno pivo, nego na one što mere razne rekorde.
Od drugih kategorija gde smo šampioni, najviše zabrinjavajuća je higijena zuba. Po tim istraživanjima 56% stanovnika prestonice pere zube samo jednom dnevno. Svaki deseti Beograđanin nema nijedan svoj zub. Beograđanke se ne pominju. Valjda ih ne treba pitati za godine i zube.
Takođe, samo 20% đaka prvaka ima sve zdrave zube. Zamislite, kada jednom budete otišli sa decom u Rim, Madrid ili recimo Pariz, a na ulici neko bude rekao od prolaznika: „Ovo su Beograđani. Oni su poznati po tome što su im deca krezuba“... Video bi taj Španac, Italijan ili napirlitani Francuz da im kriza kao kod nas traje dvadeset godina i da su sredstva za ličnu higijenu koristili samo u slučaju krajnje nužde. Ovde kada se kupi pasta za zube, troši se do poslednjeg stiska. A, kada se potroši dotle, to nije kraj. Sećam se da je moj tata sa makazama sekao ambalažu na pola, pa smo brat i ja morali da četkicom skidamo poslednje ostatke paste. I to nekoliko dana.
Ako niste znali još po nečemu smo na prvom mestu ovog puta na Balkanu, a to je igranje igrica na kompjuteru. Trećina vlasnika računara u Beogradu od adolescenata do odraslih ljudi, provodi oko deset sati nedeljno ispred monitora igrajući razne igre. Kada sam to skoro rekao mom mladom komšiji, on mi je na to kroz smeh rekao: „Deset sati nedeljno? Ja toliko provedem dnevno, ha,ha“...
Eto, ja sam vam dao neke podatke. Pa, vi izaberite kojoj ćete grupi Beograđana da se pridružite. Ovima što piju mnogo alkohola dok voze kola, ovima što ne peru zube ili igračima na kompjuteru. Da i dalje budemo šampioni!

O AUTORU




Prljavi Inspektor Blaža je rođen 10 godina posle svog brata, što verovatno znači da je greška prirode.
Ovo je četvrta knjiga ovog eminentnog književnika lakih i teških štiva. Osim pisanja, bavi se i muzikom, marketingom, vođenjem programa za decu i odrasle, šetanjem pasa za novčanu nadoknadu, kao i intenzivnim gledanjem filmova za džabe.
Ove Blažine priče su nastale mukotrpnim i požrtvovanim pisanjem za beogradski vodič „Singidunum Weekly”.