Tajna sedam satova

30. Sedam brojčanika
Veoma polako, Krpica je dolazila svesti. Bila je svesna mračne, vrtoglave tame, u čijem se centru nalazio divlji, pulsirajući bol. Kroz sve ovo, probijali su se zvuči. Dobro poznat glas koji je ponavljao istu stvar, iznova i iznova.
Tama se vrtoglavo okretala. Boi je sada konačno prepoznala kao nešto što je dolazilo iz njene glave. A bila je dovoljno svesna da bi je zainteresovalo šta je glas govorio.
„Draga, draga Krpice. Oh, draga Krpice. Ona je mrtva; znam da je mrtva. Oh, najdraža moja. Krpice, draga, draga Krpice. Tako te volim. Krpice... draga... draga..."
Krpica je mirno ležala, zatvorenih očiju. Ali, sada je potpuno bila pri svesti. Bilove ruke su je čvrsto držale.
„Draga Krpice - oh, najdraža, draga moja Krpice. Oh, ljubavi moja. Oh, Krpice...
Krpice. Šta sad ja da radim? Oh, draga moja... moja Krpice... moja najdraža, najslađa Krpice. Oh, bože, šta da radim? Ubio sam je. Ubio sam je."
Nevoljno, veoma nevoljno, Krpica je progovorila.
„Ne, nisi, ti blesavi idiote", rekla je.
Bilu se oteo uzvik zaprepašćenja.
„Krpice... ti si živa!"
„Naravno da sam živa."
„Koliko si dugo... ovaj, kada si došla svesti?"
„Pre pet minuta."
„Zašto nisi otvorila oči.. ili nešto rekla?"
„Nisam htela. Uživala sam."
„Uživala si?"
„Da. Slušajući sve ono što si pričao. Nikada ih više nećeš tako lepo izgovoriti. Bićeš suviše priseban."
Bilovo lice je poprimilo tamnocrvenu boju.
„Krpice... stvarno ti ne smeta? Znaš, ja tebe zaista volim. Oduvek sam te voleo. Ali, nikada se nisam usudio da ti to kažem."
„Ti si jedan blesavko", reče Krpica. „Zašto?"
„Mislio sam da ćeš da mi se smeješ. Mislim, ti imaš pamet i sve to, udaćeš se za nekog budžu."
„Kao što je Džordž Lomaks?" pitala je Krpica.
„Ne mislim na naduvanu budalu kao što je Bakalar. Nego, za nekog stvarno finog momka koji će te biti dostojan - mada mislim da takvog nema", završio je Bil.
"Baš si sladak, Bile."
„Ali, ozbiljno, Krpice, misliš da bi mogla? Hoću da kažem, da lj bi ikada to mogla da uradiš?"
„Šta to da uradim?"
„Da se udaš za mene. Znam da sam blesav... ali ja te zaista volim, Krpice. Biću tvoj verni pas, ili tvoj rob, ili šta god budeš htela."
„Ti zaista i jesi kao pas", reče Krpica.
„Ja volim pse. Oni su tako slatki i verni i srdačni. Mislim da bih mogla da se nateram da se udam za tebe, Bile - uz veliki napor, znaš."
Bilov odgovor na to bio je da je pusti iz svog zagrljaja i divlje odskoči. Pogledao je sa zaprepašćenjem u očima.
„Nema pomoći", reče Krpica. „Vidim da ću opet morati da padnem u nesvest."
— Krpice... draga..." Bil je stegnuo u zagrljaj. Snažno je drhtao, „Krpice. da li to misliš... zaista?... nemaš pojma koliko te volim."
„Oh, Bile", reče Krpica.
Nema potrebe prepričavati konverzaciju koja se odvijala narednih deset minuta.
Sastojala se uglavnom od ponavljanja.
„I ti me zaista voliš?" sa nevericom je upitao Bil, po dvadeseti put od trenutka kada je napokon pustio iz zagrljaja.
„Da... da... da. A sada, budimo razumni. Još uvek me užasno boli glava, a ti si me tako stegnuo da si me gotovo ugušio. Moram malo da razmislim. Gde smo mi i šta se desilo?"
Prvi put je postala svesna svog okruženja. Nalazili su se u tajnoj prostoriji, primetila je, a vrata su bila zatvorena i najverovatnije, zaključana. Znači, bili su zarobljenici!
Krpičin pogled se vratio na Bila. Potpuno nesvestan njenih pitanja, on je gledao zaljubljenim pogledom.
„Bile, dragi", reče Krpica, „saberi se. Moramo da izađemo odavde."
„Molim?" reče Bil. „Šta? Oh, da. To će biti u redu... Tako se osećaš zato što si zaljubljen", reče Krpica, „l ja se tako osećam. Kao da je sve lako izvodivo i moguće." l jeste", reče Bil. „Sada. kada znam da me voliš..."
"Stani", reče Krpica. „Ako opet počnemo tako, ništa od ozbiljnog razgovora. Ali, ako se ne pribereš i postaneš malo razumniji, promeniću mišljenje."
„Neću te izneveriti", reče Bil. „Ne misliš valjda da bih bio budala i pustio te sada?"
„Nadam se da nećeš da me primoraš na nešto protiv moje volje", teatralno reče Krpica.
„Misliš da neću?" reče Bil. „Samo me posmatraj."
„Stvarno si sladak, Bile. Plašila sam se da ćeš biti mnogo krotak, ali vidim da ne moram toga da se plašim. Za koji minut, već ćeš početi da mi izdaješ naređenja. Oh, bože, ponovo smo zablesavih. Slušaj sada, Bile. Moramo da izađemo odavde."
„Rekao sam ti da sa time neće biti problema. Ja ću.."
Zastao je, poslušno odgovorivši na pritisak Krpičine ruke. Ona se nagnula napred, pažljivo osluškujući. Da, nije pogrešila. U susednoj prostoriji čuli su se nečiji koraci.
Ključ je ubačen u bravu i okrenuo se. Krpica je zadržala dah. Da li je to Džimi došao da ih izbavi - ih je to bio neko drugi?
Vrata su se otvorila i na pragu je stajao crnobradi g. Mosgorovski.
Bil je istog časa zakoračio unapred i stao ispred Krpice.
„Slušajte", rekao je „želim da razgovaram sa vama u četiri oka." Rus nekoliko minuta nije odgovarao. Stajao je tako, gladeći svoju dugačku, svilenkastu crnu bradu, tiho se smešeći sam za sebe.
„Dakle", napokon je rekao, „tako stoje stvari. Vrlo dobro. Dama c'e krenuti sa mnom."
„Sve je u redu, Krpice", reče Bil. „Prepusti sve meni. Idi sa ovim čovekom. Niko te neće povrediti. Znam šta radim."
Krpica je poslušno ustala. Autoritativni ton u Bilovom glasu bio je novina za nju. On je izgledao potpuno siguran u sebe i gospodario je situacijom. Krpica se pitala šta to Bil ima - ili misli da ima - u rukavu.
Izašla je iz sobe ispred Rusa. On je pratio, zatvarajući i zaključavajući vrata za sobom.
„Ovuda, molim", rekao je.
Pokazao je na stepenice i ona se poslušno popela na sledeći sprat. Tu je on uputio u malu, zagušljivu sobu, za koju je ona pretpostavila da je A%edova spavaća soba.
Mosgorovski reče: „Ostanite ovde i budite tihi, molim. Ne smete napraviti nikakav zvuk."
Potom je izašao, zatvarajući i zaključavajući vrata za sobom.
Krpica je sela na stolicu. Glava je i dalje strašno bolela i osećala je da ne može pravilno da razmišlja. Činilo se da Bil ima kontrolu nad situacijom. Pre ili kasnije, pretpostavila je, neko će doći da je oslobodi.
Minuti su prolazili. Krpičin sat je stao, ali procenila je da je prošlo najmanje sat vremena otkako je Rus doveo ovde. Šta se dešavalo? Šta se, u sfrari. dešavalo?
Napokon je začula korake na stepenicama. To je ponovo bio Mosgorovski. Obratio joj se veoma zvaničnim tonom.
„Ledi Ajlin Brent, vaše prisustvo se zahteva na hitnom sastanku društva 'Sedam brojčanika'. Molim vas, pratite me."
Krenuo je niz stepenice i Krpica ga je pratila. Otvorio je vrata tajne odaje i Krpica je ušla unutra, zadržavši dah od iznenađenja.
Videla je po drugi put ono što je samo letimično prvi put uspela da vidi, kroz malu rupu koju je izbušila. Maskirane prilike sedele su oko stola. Dok je stajala tako, zatečena ovim iznenadnim prizorom, Mosgorovski je kliznuo na svoje mesto, pritom namestivši svoju masku sata.
Ali, ovaj put stolica na čelu stola bila je zauzeta. Br. 7 je bio na svom mestu.
Krpičino srce divlje je zakucalo. Stajala je u pročelju stola, pravo okrenuta prema njemu i nemo zurila u izrugujući komad tkanine, koja je visila sa nacrtanim satom na sebi, potpuno mu sakrivajući crte lica.
Sedeo je potpuno nepomično i Krpica je imala čudan osećaj moći kojom je on zračio.
Njegova nepomičnost nije bila nepomičnost podređene osobe i snažno, gotovo histerično je poželela da on napokon progovori, da da neki znak, pokret, da ne sedi samo tako, nalik na džinovskog pauka koji usred svoje mreže bezosećajno čeka na svoj plen.
Zadrhtala je i u tom času je Mosgorovski ustao. Njegov glas, mekan, svilenkast, opčinjavajući, činio se čudesno dalekim.
„Ledi Ajlin, nedavno ste neovlašćeno stekli uvid u tajni savet ovog društva. Stoga je neophodno da sada prihvatite naše ciljeve i ambicije. Mesto broja 2, možda ste primetili, upražnjeno je. To mesto je sada ponuđeno vama."
Krpica je zinula. Ovo je počelo da liči na fantazmagoričnu noćnu moru. Da li je bilo moguće da je ona. Krpica, upravo bila pozvana da se pridruži tajnom, ubilačkom društvu? Da li je ista ova ponuda bila upućena Bilu, a on je s prezrenjem odbio? "Ne mogu to da uradim", otvoreno je rela. »Ne prenagljujte s odgovorom." Učinilo joj se da se Mosgorovski, ispod svoje maske, značajno osmehuje sebi u brk.
„Još uvek ne znate, ledi Ajlin, šta je to što odbijate."
„Imam prilično dobru ideju", reče Krpica. „Imate li?"
Bio je to glas broja 7. Zazvučao je nekim maglovito poznatim tonom u Krpičinoj glavi. Nije moguće da je poznavala taj glas?
Veoma polako, br. 7 je podigao ruku do svoje glave i pipajući, olabavio masku.
Krpici je zastao dah. Napokon... sve će saznati. Maska je pala.
Krpica je u tom trenutku shvatila da gleda u bezizražajno, okamenjeno lice načelnika Betla.
31. Krpica je zaprepašćena
„Tako je", reče Betl, dok je Mosgorovski ustao i došao do Krpice. „Dajte joj stolicu.
Ovo je bio prilični šok za nju, vidim."
Krpica je utonula u stolicu. Osetila je malaksalost i nesvesticu od šoka. Betl je nastavio da govori tihim, ugodnim glasom, tako karakterističnim za njega.
„Niste očekivali da me vidite, ledi Ajlin. Ne, kao ni ostale koji sede za ovim stolom.
G. Mosgorovski je bio moj poverenik, da tako kažemo. On je sve vreme sa nama. Ali, većina ostalih slepo je primala naredbe od njega."
Krpica i dalje nije progovorila ni reč. Ostala je - što je krajnje neobično za nju - bez teksta.
Betl je sa razume vanjem klimnuo glavom, očigledno shvativši stanje u kojem su se njena osećanja našla.
„Plašim se da ćete morati da izrnenite neke zaključke do kojih ste ranije došli, ledi Ajlin. Na primer, što se tiče ovog društva - znam da je ovako nešto opšte poznato u romanima - tajna organizacija kriminalaca na čijem se čelu nalazi supertajni vođa kome niko ne zna identitet. Tako nešto možda i postoji u stvarnom životu, ali jedino što mogu da vam kažem jeste da ja nikada nisam naleteo na tako nešto, a ja ipak imam poprilično mnogo iskustva u tim stvarima.
Međutim, u svetu postoji mnogo romantike, ledi Ajlin. Ljudi, pogotovo mladi, vole da čitaju o takvim stvarima, ali još više uživaju ako mogu da rade takve stvari. Sada ću vam predstaviti grupu veoma sposobnih amatera koja je obavila izuzetan posao za moje Odeljenje, posao koji niko drugi ne bi mogao da obavi. Ako su oni odabrali ovakav, prilično teatralni način rada, pa, zašto da ne? Oni su bili voljni da se suoče sa pravom opasnosti - najgorom vrstom opasnosti - i to su uradili iz sledećih razloga: ljubavi prema avanturama i samim opasnostima... što je, po mom mišljenju, veoma dobar znak. u ovo vreme kada se svi kriju iza pravila 'bezbednost pre svega' - kao i iz iskrene želje da služe svojoj zemlji.
A sada, ledi Ajlin, upoznaću vas. Pre svega, ovo je g. Mosgorovski, koga ste, da tako kažemo, već upoznali. Kao što vam je poznato, on vodi klub 'Sedam brojčanika', kao i neke druge projekte. On je naš najznačajniji antiboljševički agent u Engleskoj. Br. 5 je grof Andreas, iz mađarske ambasade, veoma blizak prijatelj pokojnog Džeralda Vejda.
Br. 4 je g. Hejvord Felps, američki novinar, izraženih probritanskih stavova i izuzetne sposobnosti da 'nanjuši' vesti. Br. 3..."
Zastao je, smešeći se, dok je Krpica zaprepašćeno zurila u zbunjeno, nasmejano lice Bila Everslija.
"Br. 2", nastavio je Betl, ozbiljnijim glasom, „sada je prazno. To mesto je pripadalo g. Ronaldu Deverou, veoma hrabrom mladom čoveku koji je dao život za svoju zemlju.
Br. 1... pa, br. l je bio g. Džerald Vejd, još jedan veoma hrabar mladić, koji je takođe položio život za svoju zemlju. Njegovo mesto je zauzela - ne bez izvesne ozbiljne sumnje sa moje strane - izvesna dama, dama koja je dokazala svoju sposobnost da zasluženo bude na tom mestu. i koja nara je bila od ogromne pomoći."
Poslednja osoba, br. l, skinula je svoju masku, i Krpica nije bila iznenađena što vidi lepo, tamno lice grofice Radski.
„Trebalo je da znam", ozlojađeno reče Krpica, „da ste vi previše ličili na neku (epu inostranu pustolovku, da biste bili stvarni,"
„Ali, ti još ne znaš glavni štos", reče Bil. „Krpice, ovo je Bejb Sent Mor - sećaš se kada sam ti pričao kako je dobra glumica, a sada je to i dokazala."
„Tako je", reče gđica Mor, čistim prekookeanskim nazalnim akcentom. „Ali, nije bilo previše teško, pošto su moji mama i tata iz tih evropskih krajeva pa sam prilično Iako odigrala ulogu. Bože, gotovo sam se odala jednom u Ebiju, kada sam pričala o baštama."
Zastala je, a onda naglo rekla:
„To - to nije bilo iz zabave. Vidite, Roni i ja smo se bili verili, i kada je on bio ubijen - pa, morala sam da uradim nešto i pronađem tu životinju koja ga je ubila. To je sve."
„Potpuno sam zapanjena", reče Krpica. „Ništa nije onako kako izgleda."
„Stvar je veoma jednostavna, ledi Ajlin", reče načelnik Betl. „Sve je počelo kada je grupa mladih poželela malo uzbuđenja. G. Vejd je bio prvi koji je došao kod mene.
Predložio mi je formiranje grupe sastavljene od, kako ih zovemo, amatera koji bi u tajnosti radili za Službu. Upozorio sam ga da bi moglo biti opasno, ali on nije bio od onih koji bi obraćali mnogo pažnje na to. Otvoreno sam mu rekao da svako ko bude želeo da mu se pridruži, mora to imati na umu. Ali, blagosloveni bili, to nije moglo da spreči nijednog od g. Vejdovih prijatelja. I tako je sve počelo."
„Ali, šta je bio cilj svega toga?" pitala je Krpica. „Mi smo tragali za izvesnim muškarcem.. veoma smo želeli da ga uhvatimo. On nije bio običan kriminalac. Operisao je u svetu g. Vejda, neka vrsta Rafelsa,[8] ali je bio daleko opasniji nego što je Rafels ikada bio, ili mogao da bude. On se bavio velikim poslovima, međunarodnim poslovima.
Već je dva puta tajne pronalaske velike vrednosti ukrao očigledno neko ko je imao unutrašnje informacije. Profesionalci su pokušali.. i nisu uspeli. Onda su na red došli amateri.. i uspeli."
„Uspeli?"
„Da... ali nisu izašli neozleđeni. Taj čovek je veoma opasan. Odneo je dva života i izvukao se. Ali 'Sedam brojčanika' nije odustajalo. I kao što sam rekao, uspeli su.
Zahvaljujući g. Eversliju, ta osoba je napokon uhvaćena na delu."
„Ko je to?" pitala je Krpica. „Da li ga ja znam?"
„Veoma dobro ga znate, ledi Ajlin.
Njegovo ime je Džimi Tesidžer i on je uhapšen danas popodne."

32. Betl objašnjava
Načelnik Betl je počeo da objašnjava. Govorio je polako i ugodno. v "Dugo nisam sumnjao u njega. Prvi nagoveštaj sam dobio kada sam c"° koje su bile poslednje reci g. Deveroa. Prirodno, vi ste shvatili da Je g- Devero pokušavao da prenese poruku g. Tesidžeru da ga je "Sedam brojčanika' ubilo. To j'e ono što se dalo zaključiti na osnovu golih reci. Međutim, ja sam znao da to ne može biti istina. 'Sedam brojčanika' su bili oni kojima je g. Devero pokušavao da prenese poruku... i želeo je da im kaže nešto u vezi s g, Džimijem Tesidžerom.
Stvar je izgledala neverovatna, zato što su g. Devero i g. Tesidžer bili bliski prijatelji. Ali, setio sam se još nečeg: te pljačke su morale biti izvršene od strane nekoga ko je bio potpuno upoznat sa svim detaljima. Neko ko je u prilici, ako već sam nije iz Form ofisa, da načuje šta se dešava, l shvatio sam da je veoma teško otkriti odakle g. Tesidžeru njegov novac. Prihod koji mu je otac ostavio nije bio veliki, a ipak je g. Tesidžer živeo na veoma visokoj nozi. Odakle je taj novac poticao?
Znao sam da je g. Vejd bio veoma uzbuđen zbog nečeg što je otkrio. Bio je potpuno siguran da se nalazi na pravom tragu. Nikome nije otkrio kakav je to trag, ali rekao je g. Deverou nešto o tome kako je na prafu da dobije dokaze. To je bilo tik pre nego što su njih dvojica otišli tog vikenda u Dimnjake. Kao što znate, g. Vejd je tamo umro - navodno od preterane doze sredstva za spavanje. Sve se činilo u redu, ali g. Devero ni za trenutak nije poverovao u to objašnjenje. Bio je uveren da je g. Vejd lukavo sklonjen sa puta. kao i da je krivac koji se nalazio u kući bio upravo onaj kriminalac za kojim smo tragali. Došao je, mislim, blizu toga da se poveri g. Tesidžeru, pošto sigurno tada nije sumnjao u njega. Ali, nešto ga je sprečilo.
Onda je učinio jednu sasvim čudnu stvar. Aranžirao je sedam satova na kaminu, izbacujući osmi. To je trebalo da bude simbol toga da će 'Sedam brojčanika' osvetiti smrt jednog od svojih članova - i željno je očekivao da vidi ko će pokazati znake uznemirenosti.
„A da li je Džimi Tesidžer bio taj ko je otrovao Džerija?"
„Da, ubacio je drogu u viski sa sodom koji je g. Vejd popio pre odlaska u krevet. Zato se osećao pospano kada je pisao ono pismo gđici Vejd."
Znači, poslužitelj, Bauer, nije imao ništa sa time?" pitala je Krpica.
„Bauer je bio jedan od naših ljudi, ledi Ajlin. Pomislili smo da je moguće da će lopov krenuti na pronalazak her Eberharda, pa je Bauer poslan u kuću da prati razvoj događaja. Ali, on nije bio u stanju da uradi mnogo. Kao što sam rekao, g. Tesidžer je lako ubacio smrtonosnu dozu. Kasnije, kada su svi zaspali, g. Tesidžer je podmetnuo bokal, čašu i praznu bočicu hlorala pored g. Vejdovog uzglavlja. G. Vejd je tada bio bez svesti, pa mu je g. Tesidžer pritisnuo vrhove prstiju na čašu i flašicu, kako bi otisci prstiju bili pronađeni, ako se budu postavila ikakva pitanja. Ne znam kakav je utisak na g. Tesidžera ostavilo sedam satova na kaminu. On to sigurno ne bi otkrio g. Deverou.
Ipak, mislim da mu nije bilo mnogo prijatno kad bi pomislio na to. I mislim da je posle toga g. Deveroa držao na oku.
Ne znamo tačno šta se kasnije desilo. Niko nije mnogo viđao g. Deveroa posle smrti g. Vejda. Ali, jasno je da je on krenuo tragom kojim je g. Vejd išao i postigao izvesne rezultate - tačnije, da je g. lesidžer osoba za kojom tragamo. Takođe, pretpostavljam da su ga na isti način i bili izdali."
„Kako to mislite?"
„Preko gđice Lorejn Vejd. G. Vejd je bio odan njoj - verujem da se nadao da će se venčati - naravno, ona nije bila njegova prava sestra - i bez sumnje joj je rekao više no što je smeo. Ali, gđica Lorejn Vejd je dušom i srcem bila odana g. Tesidžeru. Uradila bi sve što joj on kaže. Prenela mu je informacije. Na isti način je kasnije Pnvukla g. Deveroa, koji je verovatno upozorio na g. Tesidžera. Zato Je g. Devero bio ućutkan, i umro je pokušavajući da prenese vest jedam brojčanika' da je krivac za njegovu smrt bio g. Tesidžer."
„Kakav užas", uskliknula je Krpica. „Da sam samo znala."
„Pa, sve to nije izgledalo mnogo verovatno. Ni sam nisam u to verovao. Ali, onda dolazimo do događaja u Ebiju. Setićete se kako je sve to bilo čudno - posebno g. Eversliju. G. Tesidžer i vi ste postali nerazdvojni. G. Eversli je već bio u neprilici kada ste insistirali da dođete na ovo mesto. a kada je otkrio da ste čuli šta se dešavalo ovde na sastanku, bio je zaprepašćen."
Načelnik je napravio pauzu i oči su mu se ponovo zacaklile. „Kao i j'a, ledi Ajlin.
Nisam ni sanjao da bi tako nešto moglo biti moguće. Tu ste me prešli, priznajem."
„Pa, g. Eversli se našao u dilemi. Nije mogao da vas uputi u tajne 'Sedam brojčanika', a da u to ne uputi i g. Tesidžera - a to nikako nije mogao. G. Tesidžeru je sve to savršeno odgovaralo, jer mu je, naravno, davalo bona fide razlog da izdejstvuje poziv u Ebi, što mu je uveliko olakelo stvari."
„Mogu da kažem da je 'Sedam brojčanka' već poslalo pismo upozorenja g. Lomaksu.
To je bilo zato da bi se on obratio meni za pomoć, čime bih ja dobio priliku da budem prisutan, a da pritom ne probudim sumnju. Kao što znate, svoje prisustvo nisam krio." I ponovo su mu se oči zacaklile.
„Pa, navodno, g. Eversii i g. Tesidžer je trebalo da podele noć u dve smene. U stvarnosti, to su učinili g. Eversli i gđica Sent Mor. Ona je čuvala stražu kod prozora u biblioteci kada je čula g. Tesidžera kako dolazi, pa je morala da se sakrije."
„A sada dolazi do izražaja pamet g. Tesidžera. Do izvesne tačke, on mi je ispričao potpuno istinitu priču, i moram da priznam da sam bio prilično uzdrman tučom i svim tim - i počeo sam da se pitam da nisam možda na pogrešnom tragu. Bilo je tu nekoliko sumnjivih okolnosti koje su pokazivale u sasvim drugom pravcu i mogu vam reći da nisam znao šta da mislim o svemu tome, kada se odjednom pojavilo nešto što je konačno zaključilo stvari."
Pronašao sam izgorelu rukavicu u kaminu sa tragovima zuba na njoj i onda - pa, znao sam da sam ipak bio u pravu. Ali. tako mi svega, bio je to pametan momak."
„Šta se zapravo desilo", reče Krpica. „Ko je bio drugi muškarac?"
„Nije bilo drugog muškarca. Samo slušajte, i ispričaću vam kako sam na kraju rekonstruisao čitav događaj. Za početak, g. Tesidžer i gđica Vejd bili su zajedno u ovome, l dogovorili su sastanak tačno u određeno vreme. Gđica Vejd je trebalo da dođe svojim autom, popne se kroz ogradu i dođe do kuće. Ona je smislila savršeno dobru priču, za slučaj da je neko zaustavi - onu koju nam je na kraju i ispričala. Stigla je bez problema do terase, baš kada je sat otkucao dva.
A sada, mogu da vam kažem da je ona bila primećena pri dolasku. Moji ljudi su je videli, ali imali su naređenje da zaustave svakog ko izlazi - ali ne i onoga ko ulazi. Gđica Vejd je stigla na terasu i u tom trenutku paket je pao ispred nje i ona ga je uzela.
Muškarac se spustio bršljanom i ona je počela da beži. Šta se dalje desilo? Borba - ubrzo i revolverski hici. Šta će svi uraditi? Potrčati na mesto događaja. A gđica Lorejn Vejd bi mogla neometano da se odveze sa formulom.
Ali, stvari se nisu baš tako odvijale. Gđica Vejd je uletela pravo meni u ruke. I u tom trenutku, igra se menja. Više nije u pitanju napad, već odbrana. Gđica Vejd priča svoju priču. Zvuči savršeno tačno i savršeno iskreno.
Sada dolazimo do g. Tesidžera. Jedna stvar mi je odmah upala u oko.
Sama rana od metka nije mogla da ga onesvesti. Ili je pao i udano glavom, ili se - uopšte nije onesvestio. Kasnije smo čuli i priču gđice Sent Mor. Savršeno se poklapala sa pričom g. Tesidžera, sem u jednoj stvari. Gđica Sent Mor je rekla da je, nakon što su svetla bila gasena i g. Tesidžer otišao do prozora, on bio tako nepomičan da je °na pomislila kako je izašao iz biblioteke i otišao napolje. A sada, ako je neko u prostoriji, ako osluškujete, ne možete a da ne čujete njegovo disanje. Šta ako je, onda, g. Tesidžer zaista izašao napolje? Kuda bi otišao? Uz bršljan, do sobe g. O'Rorka... u njegov viski sa sodom bila je još prethodne večeri ubačena droga. On uzima papire, baca ih devojci, ponovo silazi niz bršljan i.. započinje tuču. Kada malo bolje razmislite, to i nije teško izvesti. Obara stolove, tetura se, govori svojim glasom, a zatim promuklim polu-šapatom. A onda, završni detalj, dva revolverska hica.
Njegov 'kolt' automatik, javno kupljen dan ranije, opalio je u zamišljenog napadača.
Potom, svojom levom rukom u rukavici, vadi iz svog džepa mali 'mauzer' pištolj i puca u mesnate delove svoje desne ruke. Baca pištolj kroz prozor, skida rukavicu zubima i baca je u vatru. Kada ja stižem, on leži na podu, onesvešćen."
Krpica je duboko uzdahnula. „Vi to rada niste znali, načelnice Betl?"
„Ne, nisam. Bio sam prevaren, kao i svi drugi. Mada, ubrzo sam povezao sve delic'e. Pronalazak rukavice bio je prva stvar. Onda sam zamolio ser Osvalda da baci pištolj kroz prozor. Pao je puno dalje od mesta na kome se nalazio bačeni pištolj. Ali, osoba koja je desnoruka ne baca ni približno tako dobro svojom levom rukom. Čak i tada, bila je to samo sumnja - i to veoma slaba sumnja.
Ali, onda mi je jedna stvar upala u oči. Papiri su očigledno bili umotani i spremljeni za nekog ko bi ih pokupio. Ako se gđica Vejd samo slučajno našla tu, ko je onda osoba za kojom tragamo? Naravno, za one neupućene, na to pitanje se lako našao odgovor... grofica. Ali, ja sam morao da vas zavaram. Znao sam da je grofica na našoj strani.
Onda, šta sledi? Pa, zaključak da je papire zapravo bila podigla osoba kojoj su bili i namenjeni. I što sam više razmišljao o tome. to me je više zbunjivala veoma upadljiva slučajnost da je gđica Vejd stigla baš u tom trenutku u kom je stigla."
„Mora da vam je bilo jako neprijatno kada sam vam ja izložila moje sumnje u groficu."
„Jeste, ledi Ajlin. Morao sam nešto da vam kažem, kako bi vas skrenuo sa traga. A bilo je veoma neprijatno i samom g. Eversliju, sa damom koja se budi iz nesvestice, a on ne zna šta će ona da kaže."
„Tek sada razumem Bilovu usplahirenost", reče Krpica. „I razloge što je onako molio groficu da ne govori, sve dok ne bude potpuno sigurna da je dobro."
„Jadni Bil", reče gđica Sent Mor. „To jadno dete je bilo van sebe - morao je da se snađe kako je znao i umeo."
„Pa", reče načelnik Betl, „tako su stajale stvari. Sumnjao sam u g. Tesidžera, ali nisam mogao da nađem konkretan dokaz. Sa druge strane, g. Tesidžer je i sam bio zbunjen. On je manje-više već shvatio da se bori protiv 'Sedam brojčanika', ali je žarko želeo da sazna ko je br. 7. Izdejstvovao je poziv kod Kutovih, pošto je mislio da je ser Osvald Kut br. 7.
„Sumnjala sam u ser Osvalda", reče Krpica, „pogotovo što je on došao te noći iz bašte."
"Ja nikada nisam sumnjao u njega", reče Betl. „Ali, mogu da vam priznam da jesam gajio izvesne sumnje u vezi s onim mladićem, njegovim sekretarom."
„Pongo?" reče Bil. „Nije valjda stari Pongo?"
"Da, g. Eversli, stari Pongo, kako ga već zovete. Veoma sposoban gospodin, koji bi mogao da izvede sve što mu padne na um. Sumnjao sam u njega delimično zato što je on bio taj koji je odneo satove u g. Vejdovu sobu one noći. Njemu bi onda bilo lako da stavi bokal i čašu pored kreveta. Takođe, još jedan detalj: on je levoruk. Ta rukavica je ukazivala pravo na njega - da nije bilo jedne stvari.."
„Koje?"
„Tragovi zuba... samo osoba kojoj je desna ruka onesposobljena, imala bi potrebu da rukavicu skida zubima."
„Tako je Pongo oslobođen sumnje."
„Tako je Pongo oslobođen sumnje, kako kažete. Siguran sam da bi za g. Bejtmena bilo veliko iznenađenje da zna da je bio osumnjičen."
„Bilo bi", složio se Bil. „Čudak... tupavko kao što je Pongo. Kako ste ikada mogli da pomislite..."
„Pa, kad smo već' kod toga, g. Tesidžer je bio ono što biste opisali kao, praznoglavu mladu budalu bez trunke mozga. Jedan od te dvojice igrao je igra. Kada sam se odlučio za g. Tesidžera, zanimalo me je da čujem šta g. Bejtmen misli o njemu. G. Bejtmen je gajio ogromne sumnje što se tiče g. Tesidžera i o tome je često govorio ser Osvaldu."
„Čudno je to", reče Bil. „ali Pongo je uvek u pravu. To prosto izluđuje."
„Pa, kao što sam rekao", nastavio je načelnik Betl, „naterali smo g. Tesidžera u beg, uspaničenog oko 'Sedam brojčanika' i nesigurnog u to odakle vreba opasnost. Zasluga što smo ga napokon uhvatili pripada isključivo g. Eversliju. On je znao u šta se upušta i hrabro je rizikovao svoj život. Ali, on nije ni sanjao da čete i vi bit uvučeni u to, ledi Ajlin."
„Moj bože, nisam", osećajno reče Bil.
„Otišao je do g. Tesidžerovog stana sa spremljenom pričom", nastavio je Betl.
„Pretvarao se da su mu izvesni papiri g. Deveroa dospeli u ruke. Ti papiri je trebalo da sugerišu sumnju u g. Tesidžera. Prirodno, kao odan prijatej, g. Eversli je odmah požurio do g. Tesidžera, siguran da će ovaj imati neko objašnjenje. Procenili smo da će, ako smo u pravu, g. Tesidžer pokušati da ukloni g. Eversleja i bili smo sigurno da znamo kako će to izvesti. Naravno, g, Tesidžer je ponudio svog gosta viskijem i sodom. Tokom nekoliko minuta, nalazio se van sobe. G. Eversli je prosuo sadržaj svoje čaše u posudu pored kamina, ali se pravio, naravno, da je droga počela da deluje. Znao je da bi dejstvo bilo sporo, a ne brzo. Počeo je da priča svoju priču i u početku je g. Tesidžer oštro demantovao, ali čim je video (odnosno, pomislio da vidi) kako je droga počela da deluje, sve je priznao i rekao g. Eversliju da je on treća žrtva.
Kada je g. Eversli bio gotovo onesvešćen, g. Tesidžer ga je spustio do automobila i pomogao mu da uđe. Maska je skinuta. On mora da je telefonirao vama bez znanja g. Everslija. Dao vam je pametan predlog. Trebalo je da kažete kako vozite gđicu Vejd kući.
Niste nigde pomenuli da ste dobili poruku od njega. Kasnije, kada bi vaše telo pronašli ovde, gđica Vejd bi se zaklela da ste je odvezli kući a potom otišli u London sa planom da sami provalite u ovu kuću.
G. Eversli je nastavio da igra svoju igru kao da je onesvešćen. Mogu da kažem da čim su dvojica mladića napustila ulicu Džermin, jedan od mojih ljudi je ušao i pronašao 'frizirani' viski, u kome je bilo dovoljno hlornog hidrata morfijuma da ubije dvojicu ljudi. Takođe, pratili smo i automobil u kojem su bili. G. Tesidžer se odvezao van grada do poznatog golf-terena, gde je proveo nekoliko minuta i pričao da će da odigra partiju golfa. To je, naravno, bilo zbog alibija, akoo se za time ukaže potreba. Prethodno je ostavio automobil sa g. tverslijem, malo dalje niz put. Onda se vratio u grad i otišao do kluba Sedam brojčanika'. Čim je video Alfreda kako odlazi, dovezao je auto ispred vrata, napravio se da razgovara sa g. Everslejem, za slucaj da vi slušate i onda ušao u kuću i odigrao svoju malu komediju. Kada se pravio da ide po lekara, on je zapravo samo zalupio vra-"na i onda se tiho popeo uz stepenice i sakrio iza vrata ove sobe, u koju bi vas uskoro gđica Vejd poslala pod nekim izgovorom. G. Evers" Je, naravno, bio užasut kada vas je video, ali znao je da bi najbolje bilo da nastavi da igra svoju igru. Znao je da naši ljudi motre na kuću, pa je pomislio da vi nećete doći ni u kakvu realnu opasnost.
U svakom trenutku je mogao da se 'vrati u život'. Kada je g. Tesidžer stavio svoj revolver na sto i navodno izašao iz kuće, sve je izgledalo savršeno bezbedno. A što se sledećeg dela tiče..." Zastao je, gledajući u Bila. „Možda biste vi voleli da to ispričate, gospodine."
„Još uvek sam ležao na onoj sofi", reče Bil, pokušavajući da izgledam kao da odbrojavam poslednje trenutke. Onda sam začuo nekoga da trči niz stepenice i Lorejn je ustala i krenula ka vratima. Čuo sam Tesidžerov glas, ali ne i šta je rekao. Čuo sam Lorejn da kaže: 'Sve je u redu, odlično j'e prošlo.' Zatim je on rekao: Tomozi mi da ga prenesem. Biće malo teže, ali hteo bih da ih oboje smestim gore - lepo iznenađenje za br. 7.' Nisam u potpunosti razumeo šta to govore, ali nekako su me poneli uz stepenice.
I bio sam malo teži za njih. Napravio d|m se mrtvim. Uneli su me tamo i onda sam čuo Lorejn kako kaže: 'Jesi li siguran da je sve u redu? Ona neće da se osvesti?' A Džimi je rekao - prokleta bitanga: 'Ne plaši se. Udario sara je svom snagom.'"
„Izašli su i zaključali vrata, i ja sam otvorio oči i ugledao te. Nebesa, Krpice, nikad neću osetiti takav potpuni očaj. Mislio sam da si mrtva."
„Pretpostavljam da me spasao moj šešir", reče Krpica.
„Delimično", reče načelnik Betl. „Ali, delimično i g. Tesidžerova povređena ruka. On to sam nije shvatio... ali ona je imala samo polovinu svoje uobičajene snage. Ipak, ovo je greška našeg Odeljenja. Mi nismo pazili na vas, ledi Ajlin, onako kako je trebalo... i to je mrlja na čitavom ovom poslu."
„Ja sam vrlo izdržljiva", reče Krpica. „A takođe sam i prilično srećne ruke. Ono što mi ne ide u glavu je Lorejn. Ona je tako fina devojka."
„Ah!" reče načelnik. „Takva je bila i ubica iz Pentovila. koja je ubila petoro dece. Ne možete tako da procenjujete. Ona je to nosila u krvi - njen rođeni otac je verovatno video unutrašnjost zatvorskih ćelija više no jednom."
„Uhvatili ste i nju?"
Načelnik Betl je klimnuo glavom.
„Rekao bih da je neće obesiti - porotnici su mekog srca. Ali mladi Tesidžer će sigurno da visi - što je dobro, po mom mišljenju - izopačenijeg i bezosećajnijeg kriminalca nikad nisam sreo."
„A sada", dodao je „ako vas glava previše ne boli, ledi Ajlin, šta kažete na malu proslavu? Dole, iza ugla, nalazi se lep mali restoran."
Krpica se usrdno složila.
„Umirem od gladi, načelnice Betl. Pored toga", pogledala je oko sebe, „moraću da upoznam moje buduće kolege."
„Bravo za 'Sedam brojčanika'!" reče Bil. „Ovo zahteva šampanjac. Je l služe šampanjac na tom mestu, Betl?"
„Nećete se pokajali, gospodine. Prepustite sve meni."
„Načelnice Betl", reče Krpica, „vi ste divan čovek. Žao mi je što ste već oženjeni.
Pošto jeste, izgleda da ću morati da trpim Bila."
33. Lord Katerham daje svoje odobrenje
„Oče", reče Krpica, „imam novosti za tebe. Ostaćeš bez mene."
„Glupost", reče lord Katerham. „Nemoj mi reći da patiš od galopirajuće tuberkuloze ili slabog srca ili nešto slično tome, zato što ti neću poverovati."
„Nije smrt", reče Krpica. „Brak."
„To je skoro isto", reče lord Katerham. „Pretpostavljam da ću morati da dođem na venčanje, sav uparađen u neudobnoj odeći, i da te predam. A Lomaks će verovatno misliti da je neophodno da me izljubi u crkvi."
„Blagi bože! Ne misliš valjda da bih se udala za Džordža, zar ne?" uskliknula je Krpica.
„Pa, takva priča je visila u vazduhu poslednji put kada sam te video", reče njen otac.
„Sto je bilo juče ujutru, znaš.
„Udaću se za nekog ko je hiljadu puta bolji od Džordža", reče Krpica.
„Nadam se, zaista se nadam", reče lord Katerham. „Ali, čovek nikad ne zna. Ne mislim da dobro procenjuješ karaktere, Krpice. Rekla si mi da je mladi Tesidžer jedan bezbrižni nesposobnjaković, a iz onog što sada čujem. Aspada da je on bio jedan od najsposobnijih kriminalaca na svetu. Žao mi je što ga nikada nisam upoznao. Razmišljao sam da napišem memoare - sa posebnim poglavljem o ubistvima sa kojima sam se susretao - a iz čisto tehničkog previda, nikad nisam upoznao ovog mladića."
„Ne budi blesav", reče Krpica. „Znaš i sam da nemaš dovoljno energije da napišeš memoare, niti bilo šta drugo."
„Ja nisam zaista planirao da ih sam pišem", reče lord Katerham. „Verujem da se to nikad ne radi. Ali, upoznao sam pre neki dan jednu veoma šarmantnu devojku koja se baš time bavi. Ona skuplja materijal i sve sama piše."
„A šta ti radiš za to vreme?"
„Oh, samo joj kažem stvarčicu-dve svakog dana u roku od po pola sata. Ništa više od toga." Nakon kraće pauze, lord Katerham reče: „Baš je fino izgledala... veoma mirna i simpatična."
„Oče", reče Krpica, „imam osećaj da bi bez mene glavom uleteo u neku smrtnu opasnost."
„Različite vrste opasnosti pristaju različitim vrstama ljudi", reče lord Katerham.
Pošao je, a onda se okrenuo natrag i rekao preko ramena:
„Uzgred, Krpice, za koga se udaješ?"
„Pitala sam se", reče Krpica, „kada ćeš me to pitati. Udajem se za Bila Everslija."
Egoista je razmišljao nekoliko trenutaka. Potom je klimnuo glavom, potpuno zadovoljan.
„Odlično", rekao je. „On je dobar igrač. On i ja ćemo zajedno da igramo u parovima u Jesenjim susretima."

Napomene
[1] Ser Frensis Drejk (1540/43-1596) čuveni engleski admiral koji je oplovio svet od 1577. do 1580. godine, igrao značajnu ulogu u porazu španske armade 15XS. godine i bio najslavniji moreplovac elizabetanskog doba. - Prim. prev.
[2] Sara Kembl Sidons (1755-1831). engeska glumica. - Prim. prev.
[3] Cammeil faut (fr.) - kao što treba, priliči. - Prim. prev.
[4] Radnički, siromašniji deo Londona. - Prim. prev.
[5] Bože na nebesima (nem.). - Prim. prev.
[6] Dragi bože (nem.). - Prim. prev.
[7] Lik iz "Alise u zemlji čuda". - Prim. prev.
[8] Lik iz "Alise u zemlji čuda". - Prim. prev.