Volvo kamioni - Erlend Lu

First topic message reminder :



Nastavak romana Dopler (Geopoetika, 2005) u kojem istoimeni lik napušta dom, društvo i porodicu i odlazi da živi u prirodi, izražavajući tako protest protiv potrošačkog društva i perfekcije koju to društvo kao cilj nameće. U Volvo Kamionima on svoju odmetničku avanturu nastavlja u šumovitim, slabo naseljenim područjima susedne Švedske i daleko od toga da je usamljen u svom ekscentričnom načinu života. Pre bi se moglo reći da je najnormalnija osoba među galerijom neobičnih likova koje tamo sreće.Kritika naše civilizacije, savremenog društva i opšte­nametnute briljantnosti u ovom čudnovatom i maštovitom romanu dobija još oštriji ton od onog u Dopleru,a Luov prepoznatljiv humor kod čitalaca izaziva gotovo histeričan smeh, na samoj granici plača.

Globtroter je u Maj Britinoj garaži stajao oko osam godina, i oni koji se razumeju u motore možda će imati primedbe što će uskoro startovati iz cuga. Sigurno će reći da je dizel sveža roba. Pa još akumulator, antifriz itd. Sve su to validne primedbe, i da bih bio predusretljiv prema onima koji se kače za takve stvari, ja mogu da slažem i da kažem da je sin Maj Britinog sina, koji ne prepoznaje likove, pre par godina za Božić čitava dva dana iz čiste zabave prčkao oko globtroterovog motora. Dosađivao se u Vermlandu, pa je promenio ulje, zategao poneki šraf, napunio akumulator i upalio ga par puta. U osnovnoj školi mu je izborni predmet bio moped, a nekoliko puta je budžio i porodični vanbrodski motor. Tako da kad Dopler sad sedne za volan, iznerviran što je ponovo probuđen zapišavanjem, Globtroter će odmah da upali i do kraja ove priče neće praviti nikakve probleme. Volvo Kamioni prave izdržljive kamione, iako ne dobiju svi radnici uvek počasti koje zaslužuju. Ali niko nije savršen. Čak ni ja (koji ovo pišem), još su mi nastavnici u osnovnoj školi govorili da su mi sastavi dobri, ali da često malo zbrzam kraj, i bojim se da će tako biti i ovog puta, jer ću sad da napravim jedan skok u vremenu i da konstatujem da je globtroter čiji je šofer Dopler, a putnici Fon Boring i Maj Brit već prošao Karlstad, Karlskogu, Erebru i Norćeping i vozi na jug autoputem 15 niz istočnu obalu prema autoputu 33, prvo do Vimerbija i Hultsfreda, a zatim autoputem 34 do Kalmara i Elanda.
Iako je Fon Boring pokušao da nametne odluku da se u vozilu neće pušiti, ipak se puši. I priča se bez prestanka. Maj Brit radi i jedno i drugo. Sedi na mestu suvozača, duva, bira koja će se muzika slušati i priča, dok Fon Boring nema kuda da mrdne s kreveta iza sedišta. Dopler samo vozi. Ne zna šta da misli. Ne zna ko je. Zamoljen je da vozi kamion i on to radi, iako nikada ranije nije vozio kamion, ali upravljanje kamionom nije nikakva nauka, ima gas, kvačilo i kočnice kao i druga kola, i on uživa, sklanjaj mi se s puta majmune, razmišlja dok vozi, jer ja stižem.
Maj Brit ispunjavaju sedenje na mestu suvozača i švedski predeli koji klize pored nje, baš kao toliko puta ranije kad se vozila s Birgerom, ispunjava je nežnost prema njemu i oseća da su njen život i Volvo Kamioni nerazdvojni, bez obzira na to što smatra da ona svoj vrhunac na mnogo načina doživljava sada, a Volvo Kamioni su ga imali pre nekoliko decenija, dok su se još ljudski ophodili prema saradnicima. Pre nego što je Birger zglajznuo.
Dok se voze Maj Brit drži predavanje o istoriji Volvo Kamiona. Godinama je živela s tom istorijom, uvukla joj se pod kožu i, iako više uglavnom ne misli o tome, sad dok putuje oseća kako navire, i bez obzira na to što je to jedna duga priča, Maj Brit polazi za rukom da je popularizuje i skrati toliko da bilo ko može da je svari. Da je mlada u današnje vreme, Maj Brit bi sigurno imala hrabrosti da radi nešto u vezi s medijima. Ali nije mlada. Naprotiv, ona je stara gospođa koja puši hašiš i koja će uskoro umreti.
NB! Naredni odeljak može delovati enciklopedijski, ali samo delimično.
Iz (između ostalog) istorije Maj Brit i Volvo Kamiona.
1. Vesele dvadesete
Volvoova Serija 1 Švedskoj je po prvi put dala kamion sa osovinskim prenosom i pneumaticima u kom je šofer sedeo u izdignutoj kabini. Motor nije bio posebno jak, ali iako mu je maksimalna nosivost bila tonu i po, bio je tako solidno napravljen da je često korišćen i za duplo teže tovare. Maj Brit je izlazila iz puberteta. Volela je da ide na ples. Nije još bila srela Birgera. Fon Boring je bio upravo postao izviđač. Doplerovi babe i dede bili su deca.
2. Epohalna poboljšanja
Sredinom tridesetih godina Volvo se serijama LV-71 i LV-73 etablirao kao veliki izvoznik kamiona. Napravljena je modernija konstrukcija. Napušteni su točkovi s drvenim paocima. Prešlo se na bolji kočioni sistem. Motor je premešten napred i naviše tako da je postignuta značajno bolja raspodela opterećenja osovina. Napravili su niz različitih modela za različite namene. Takođe se mora spomenuti da kamioni nikada kasnije nisu bili tako udobni i lepi kao u ovoj deceniji.
Maj Brit je pohađala domaćičku školu u Geteborgu. Birger je pohađao Chalmers, a to je viša tehnička škola u istom gradu. Sreli su se, zavoleli itd.
Fon Boring je počeo da spava napolju.
Doplerove babe i dede su odrasli.
3. Kamion u vojsci
Četrdesetih godina je bio rat i u Volvou su bili dovoljno mudri da se tome prilagode. Volvo je postao jedan od glavnih snabdevača švedske vojske (iako kasnije generacije naravno mogu da se pitaju za šta ih je vojska koristila). Najveći napredak je bila konstrukcija kamiona sa zaobljenim kljunom koji je pravljen u mnogo varijanti i mogao se koristiti za sve živo. To je bio Volvoov najveći uspeh sve do serije F koja se pojavila sedamdesetih godina.
Kao kuriozitet može se spomenuti da je Volvo jedan od poslednjih proizvođača kamiona koji je prešao na dizel motore. Osnovni razlog tome bio je taj što je jedan od osnivača Volvoa, Gustaf Lašon, studirao zajedno s nekim tipom koji se zvao Junas Heselman i koji je kasnije izumeo motor koji je prirodno nazvao Heselmanov motor, i koji je Volvo dugo koristio, ali koji se pokazao lošijim od dizela, te je najverovatnije to prijateljstvo bilo razlog što je prošlo neko vreme pre nego što su prešli na dizel. Birger je Maj Brit u više navrata rekao da je ovaj Fleselman inače bio redak zver. Šta je Birger podrazumevao pod tim ne zna se. Da li je to značilo da je Heselman bio kreativan i hitre misli i jezika ili je to samo bio fini način da kaže da je bio čudak, to buduće generacije nikada neće saznati, naravno osim ukoliko njegovi naslednici ne poseduju informacije o tome, ali bilo bi malo smorno da sad krenem da ih zovem samo zbog toga. A sigurno je i skupo. Oni koji nisu u stanju da pređu preko toga neka zovu sami. Ja (koji ovo pišem) vala neću.
4. Dinamična decenija
Pedesete su više doprinele razvoju kamiona nego bilo koja druga decenija. Motori na benzin i primitivni dizel motori zamenjeni su efikasnim dizel motorima s direktnim ubrizgavanjem. Jači motori su omogućili duža i teža vozila. Titan, možda najpoznatiji Volvoov kamion svih vremena, izašao je 1951. Tri godine kasnije taj je kamion među prvima na svetu dobio turbomotor. Težina mu je skočila za samo 25 kila, ali su mu performanse sa 150 skočile na 185 konjskih snaga. (Neki možda smatraju da je prethodnu rečenicu trebalo završiti uzvičnikom, ali ja (koji ovo pišem) mislim da je upotreba uzvičnika znak slabosti. Uzvičnik se možda može upotrebiti dva puta u životu, ako se pišesvaki dan. Ako se ne piše svaki dan, uzvičnik se u određenim slučajevima može upotrebiti jednom. Ljude koji nekritično koriste uzvičnik treba internirati i deportovati – barem na neko vreme.)
Birger je učestvovao u konstrukciji titanove kabine.
Maj Brit je bila kod kuće s malom decom (od kojih jedno dakle nije prepoznavalo likove). Birger je kući dolazio samo o praznicima.
Fon Boring je proveo jednu lepu sedmicu u Londonu.
Doplerovi roditelji su bili tinejdžeri i briljirali su u školi, oboje.
5. Stiže kralj
Šezdesetih godina razvoj autoputeva i kamiona dostigao je takav stupanj da je kamion postao najvažnije teretno prevozno sredstvo. Volvo se isticao po zalaganju za gradnju sigurnih kabina s mestom za spavanje kako za jednog, lako i za dva šofera. Birger je iz Geteborga prešao da radi u Umeo. Mesecima nije dolazio.
Fon Boring je jeo sve čudniju i čudniju hranu.
Doplerovi roditelji su briljantno studirali i Dopler je rođen.
6. Novi bezbednosni standard
Novi modeli s fantastičnim karakteristikama u pogledu komfora i bezbednosti smestili su Volvo u sam vrh konstrukcije kamiona. Šasija je montirana na spiralne opruge da bi vožnja bila udobnija, a šofersko sedište i prozori konstruisani su imajući u vidu ergonomiju i bezbednost. Krajem sedamdesetih pojavio se globtroter. On je preko dvadeset godina nametao standarde svetskim proizvođačima kamiona. Birger je bio u Volvou do početka osamdesetih, a onda ga je, kao što smo već spominjali, pogodilo to što su drugima pripisane njegove genijalne ideje. Povukao se. Otvorio je bolovanje, i na kraju je prevremeno penzionisan. Jednog dana je na benzinskoj pumpi seo u jedan globtroter dok je šofer bio unutra i plaćao. Odvezao ga je pravo u svoj ambar. Za njim je naravno izdata poternica, ali se nikada nije pojavio. Ne do sada, kaže Maj Brit. Drugim rečima, Dopler vozi kradeni kamion. A nema ni vozačku. I bogovski se zabavlja. Čak razmišlja da li je šoferovanje možda posao za njega. Možda je zadovoljavajuće čak i kad se odigrava u okvirima zakona.
7. Maj Brit nema pojma šta se zbivalo s Volvo Kamionima osamdesetih godina. Birger više nije radio tamo. U kući je akcenat bio na drugim stvarima. To je bila tužna dece nija.
8. Isto važi i za devedesete. Za Volvo Kamione stvari su se sigurno dobro odvijale, ali je za Maj Brit i Birgera to bila teška decenija. Birger je umro. Maj Brit je odsekla onu stvarčicu s kljunova svojih papagaja, bila je sudski gonjena i uz sve to imala i bolove u nogama.
9. Novi vek je dosad išao uzlaznom linijom. Ako ne za Volvo Kamione, ono barem za Maj Brit. Duvanje joj je odagnalo bolove i uvelo je u neku vrstu angažovanja za svet ili nešto slično. Stekla je nove prijatelje. A sad ide na Festival u Hultsfredu da igra s Bembom.
(Delimično enciklopedijski pasaž je završen.)
Fon Boring uzima reč. Umoran je od uzaludnog naklapanja Maj Brit. Kaže da je odavno prozreo njen prazni i lažni angažman. Za tebe nije važno protiv čega protestuješ, kaže. Ono što je tebi bitno jeste protest sam po sebi. Pušiš drogu i misliš da radiš nešto dobro za svet, ali ne vidiš da je protivrečno drogirati se i pokušavati promeniti nešto. Šta je u stvari radio taj Bob Marli kad je toliko dobar? pita Fon Boring.
Pravio je dobru muziku, odgovori Maj Brit uvređeno.
Znam da je pravio muziku, kaže Fon Boring. Ali šta je još radio?
Pružao je ljudima veru da je promena moguća, kaže Maj Brit.
Аhа, kaže Fon Boring. I kad su stekli veru bili su toliko zadovoljni da su morali da puše dok se ne raspadnu i zaborave na sve. Molim lepo. Ko da ja ne znam o čemu pričam. Bio sam ja na džemboriju najamajci. Najhaotičniji džembori u istoriji izviđačkog pokreta.
Jesi li ti možda bolji? upita Maj Brit.
Da li je išta vredno ikada poteklo od nekoga ko puši hašiš? upita Fon Boring.
Pitala sam da li si ti bolji, ponovi Maj Brit.
Možda malo, reče Fon Boring.



Baš kad je globtroter skrenuo kod kioska za prodaju karata za Festival u Hultsfredu, Fon Boringu je na pejdžer stigla nova poruka. Plava vetruška, suprotno poruci koja je stigla ranije istog dana, nije od jučerašnjeg dana viđena na Elandu, ali je sad kod Umeoa primećena naizgled identična plava vetruška. Lepo sedi na jednom stubu od ograde i deluje kao da uživa.
Ide li ovaj kamion do Umeoa? upita Fon Boring.
Ide kud god treba, reče Dopler. Ako vlasnica dopušta. Maj Brit isprva izgleda kao da će da kaže ne, ali onda joj se licem razvuče đavolski osmeh i kaže: Možete da idete do Umeoa ako, i jedino ako, kupite najskuplju tortu koju tamo možete da nađete, ukrasite je sa: „Srdačan pozdrav Volvo Kamionima od Birgera i Maj Brit Muberj, hvala na svemu“, i lično je uručite šefu filijale Umeo Volvo Kamiona.
Naravno, kaže Fon Boring. Dogovorili smo se.
Ali zašto? upita Dopler.
Imam ja svoje razloge, reče Maj Brit*.
Festival je u punom jeku. Svenska Akademin svira za nekoliko sati. Maj Brit u ruci drži torbu punu hašiša i para koje je zaradila na Bongu i Gregusu. Izađe iz globtrotera, mahne Dopleru i Fon Boringu i umeša se među ostale učesnike festivala koji uzgred budi rečeno izgledaju kao da su u prošeku šezdeset-sedamdeset godina mlađi od nje. To je poslednji put da je vide.


* o tome da Maj Brit ima svoje razloge
Iza odluke Maj Brit da sadašnjem šefu Volvo Kamiona u Umeou pokloni skupu i divnu tortu leži jedna đavolski razrađena logika. Misli da će mu isprva biti drago, ali će se kasnije zapitati za razlog tog poklona. Zamoliće sekretaricu da proveri ko su Maj Brit i Birger Muberj. Ona neće saznati ništa o Maj Brit, ali će kasnije videti da je Birger Muberj četrdeset godina radio za Volvo Kamione. On se neće zadovoljiti time, već će početi da zove penzionisane radnike koji su možda poznavali Birgera, i na kraju će saznati celu priču. Birger je došao na ideju o globtroteru, ali mu to nikada nije priznato. Skrajnut je i umro je ogorčen. Torta će mu zastati u grlu i, ako u njemu ima imalo časti, priznaće svoju odgovornost, uzeće nož za pisma s pisaćeg stola i iskopati sebi oči, ili će ga možda žarili sebi u stomak i okretati, jer su sličnosti između Japana i Švedske velike, razmišlja Maj Brit, mnogo veće nego šio ljudi misle. Obe zemlje su, svaka na svoj način, ekstremna društva u kojima je lična odgovornost veća nego na većini drugih mesta na svetu. Švedskom vlada najčistiji i najnemilosrdniji oblik protestantizma, a Japanom vlada isli takav oblik budizma. Za sve što uradi čovek je lično odgovoran. Napravi li grešku gotov je. Niotkuda nema pomoći. Sasvim je sam. Nema dugmeta za pokajanje kao što je slučaj u katoličkim zemljama i u manje strogim protestantskim društvima. Ako u Švedskoj napraviš grešku ti si mrtav čovek. Ako su tvoji prethodnici napravili grešku opet si mrtav čovek. Maj Brit se u svakom slučaju nada da osećanje odgovornosti seže tako daleko. Nada se i veruje.



Čim je izgubio Maj Brit s vidika, Dopler je nekoliko puta turirao ogromni kamion, izvezao ga s parkinga i krenuo na sever ka Norćepingu, a odatle na E4 koji kao reka vijuga sve do Umeoa i dalje. Voze velikom brzinom. Zaustavljaju se samo da pišaju i da kupe benzin i sušeno voće koje je taman dovoljno čudno da Fon Boring u nuždi može da ga gricka. U toku noći stižu u Umeo i Fon Boring telefonira s jednog kioska da bi saznao gde je plava vetruška. Dopler ga odvozi do jedne plaže na kojoj se već postrojilo oko dvadesetak entuzijasta s dvogledima na stativima, primusima i u sportskim jaknama. Plažom vlada sveta tišina. Plava vetruška im je kao otkrovenje. Svi bez izuzetka osećaju da su deo nečega što je malom broju ljudi dato da doživi. Toplo dočekuju Fon Boringa, ipak je on nestor među njima, na više načina njihov šef, a soko u ovoj svetloj letnjoj noći lepo sedi na svom stubu od ograde i pušta da ga slikaju i veličaju. Dopleru se skoro čini da je doleteo ovamo jer želi priznanje. Možda su se dole u Omanu loše odnosili prema njemu pa je čeznuo za nečim drugim. Preleteo je pola zemljine kugle i sad mu se trud isplaćuje. Dopler se upoznao s entuzijastima i pribavio šolju kale i hot-dog. Zatim se oprostio od njih i Fon Boring ga prati do globtrotera.
Kuda ćeš? pita Fon Boring.
Idem kući, kaže Dopler. Nedostaje mi porodica. Nedostaje mi bicikl. Nedostaje mi obrano mleko. Nedostaje mi onaj mali privezak na ključu od kola kojim otkačinjem kolica iz supermarketa kad kupujem obrano mleko. Na trenutke mi nedostaje čak i posao. Trebalo mi je malo vremena da shvatim da mi sve to nedostaje, ali sad sam shvatio i sad idem kući.
Čuvaj se, kaže Fon Boring.
I ti isto, kaže Dopler.
Uvek spreman? kaže Fon Boring.
Tja, kaže Dopler. Videćemo.

Sledeće što se događa jeste da Doplera u sledećoj krivini zaustavi policija.
Švedska policija (sa pištoljem za pojasom) ima više primedbi na to što on vozi kamion. Jedna je što je kamion ukraden, a druga što Dopler nema dozvolu za kamion, a kasnije tokom noći će otkriti da u krvi ima značajne tragove narkotika.
Smeštaju ga u ćeliju i baš kad se vrata uz metalni zvuk zatvaraju, muzika ide u fejd in. Svira Rage against the machine, a pesma se zove „Killing In The Name“. Ona najavljuje scenu koja dolazi malo kasnije, ali ipak prati događaje već od ove scene, ali idemo redom, jer je tebi (koji ovo čitaš) možda potrebno malo vremena da se privikneš da sam (ja koji ovo pišem) ovo što je dosad bila knjiga rešio da završim kao film, ali tako ti je to. I najbolje bi bilo da (ti koji ovo čitaš) pustiš spomenutu muziku i odvrneš ton dok gledaš kraj filma. Kraj je sledeći:
Dopler se nervozno šeta po ćeliji. On nije tip koji dobro podnosi oduzimanje slobode.
Fon Boring posmatra plavu vetrušku kroz svoj dvogled, onda spušta dvogled i kreće polako ka sokolu. Ostali entuzijasti ne shvataju šta se događa. Jedan mladi entuzijasta pokušava da ga zaustavi, ali ga jedan iskusniji sprečava. Ovo hoće da vidi.
Dopler pokušava da podigne betonski umivaonik koji stoji kraj zida ćelije, ali ne uspeva ni da ga mrdne.
Fon Boring se približava sokolu. Čovek bi pomislio da bi soko odavno odleteo i nestao, ali suprotno svakoj logici, on se ne mrda.
Dopler se obema rukama drži za rešetke na prozoru i urliče kroz noć.
Fon Boring se sasvim približio sokolu. Odmeravaju se pogledom. Ovo je poseban trenutak. Čovek i ptica. Ptica i čovek.
Bongo dotrčava iz šume i zaustavlja se pod prozorom. Dopler ga gleda i u knjizi bi ga zamolio za izvinjenje itd., ali u filmu reči nisu potrebne. Jasno nam je da su jedan drugom nedostajali i da mu Bongo oprašta.
Fon Boring pruža jednu ruku ka plavoj vetruški. Entuzijasti kao omađijani stoje sa svojim dvogledima. Nekolicini krenu i suze.
Bongo odvezuje jedan kanap kojim se policijski psi preko dana privezuju za žicu i uspeva da ga gurne uvis tako da Dopler može da ga uhvati. Dopler ga vezuje za rešetku.
Plava vetruška dugo posmatra Fon Boringa. Razmahuje krilima i mislimo da će da odleti.
Bongo vuče konopac iz sve snage i tek sada, u jarkoj svetlosti policijskog reflektora s krova, vidimo da on više nije mladunče već snažan odrastao los. Mišići mu se napinju pod kožom. Mislimo kako neće moći, nije dovoljno snažan, konopac neće izdržati, rešetke su prejake, takve misli nam proleću kroz glavu, a Bongove snažne zadnje noge zloslutno podrhtavaju.
Soko ne odleće, ali je skeptičan. Fon Boring se svlači. Naga ptica. Nag čovek. Zatim ponovo pruža ruku ka njemu.
Dopler pokušava da gura rešetku iznutra i u Bongovim očima vidimo da je na samom izmaku snaga. Odahne jedan sekund, skupi snagu i povuče. Rešetka se odvaljuje. Pada na zemlju.
Plava vetruška konačno prelazi na Fon Boringovu ruku. Gledaju se. Soko se smeši. Fon Boring se smeši.
Policajci su čuli sumnjive zvuke i došli da provere šta se događa. Dopler se muči da izađe kroz uski otvor.
Fon Boring se okreće i polako ide ka entuzijastima s plavom vetruškom na ruci. Oni ne veruju svojim očima. Mladi entuzijasta koji je pokušao da ga zaustavi nekontrolisano plače.
Dok policajci zagledaju Doplerovu ćeliju, on izlazi i penje se na Bongova leđa, i pre nego što policajci uspeju da otkoče pištolje, Bongo i Dopler nestaju u šumi. Kojoj pripadaju.
Fon Boring se približava entuzijastima, dolazi do njih, ali se ne zaustavlja. Prolazi pored njih. Sa sokolom na ruci kreće niz plažu na jug. Entuzijasti se gledaju. Ovo je najveći događaj kome su u životi prisustvovali. Fon Boring nestaje. Kuda ide? Ne znamo. To je poslednji put da ga vidimo.
Onda ide rez i tek sad vidimo Festival u Hultsfredu. Zora je i shvatamo da muzika koju sve vreme čujemo dolazi iz jednog šatora, s jednog od onih plejera sa ogromnim zvučnicima. Maj Brit, Bembo i gomila omladine vrtoglavo igraju. Pesma polako raste i svi koji gledaju osećaju krešendo u krvi, osećaju agresiju i sad dolazi klimaks, vidimo da je Maj Brit srećna, nikad joj nije bilo bolje, već godinama nije provela tako dobro veče i noć, srela je Bemba i zajedno su gledali Svenska Akademin, posle toga je bilo još koncerata, neprestanog ispijanja piva i duvanja, sad je dakle žurka, i odjednom joj je sve jasno, vidi svet onakav kakav jeste, vidi sebe i kad uskoro počne najintenzivniji deo pesme, ona će ga svih šesnaest puta otpevati s vokalistom Rage against the machine, sve glasnije i intenzivnije sve dok na kraju ne poviče: „Fuck you I won’t do what you teli me!“ celom svetu. I to je poslednje što će uraditi. Jer neće poživeti do sledeće pesme. Srušiće se. Stara je i poslednjih nekoliko godina se nije štedela, tako da nije ni čudno, ali je ipak tužno, i zato zamrzavamo sliku, zamrzavamo krupni plan Maj Brit dok iz sveg glasa peva i vrca od života.




Kad prođe odjavna špica i u sali ostanu samo entuzijasti, dolazi epilog u kom vidimo Doplera kako se iskrada iz šume, kupuje tortu, naručuje ukras i na kraju je isporučuje sadašnjem šefu Volvo Kamiona u Umeou. Šef pojede komad torte, a onda zamoli sekretaricu da sazna ko su Maj Brit i Birger Muberj. Ona proverava i izveštava ga. On uzima slušalicu i pošto obavi nekoliko telefonskih razgovora nepomično sedi i zuri u tortu. Donja usna mu podrhtava dok po rukama premeće svoj džepni nožić. Ali ga na kraju vraća u fioku. Što je mnogo mnogo je, kaže u kameru. Ipak ovo nije Japan.



Ostao sam samo ja (koji ovo pišem).
I šta s tim?
Osećam da želim još da pišem. Dopler ide kući u Oslo, ali tamo neće stići bez problema. To već sad sa sigurnošću mogu da vam kažem. Ali ne mogu ni ja samo da pišem. Imam i drugih obaveza. Dok sam pisao poslednje poglavlje probudio se npr. naš mlađi sin, a žena mi je bila u kupatilu, tako da sam morao da ga nosam u nosiljci dok nije ponovo zaspao, a ima već i dosta kako sam dobio SMS od majke koja je zajedno sa ocem na putu iz Trondhajma za Oslo. Napisala mi je da su prošli Gardermuen, tako da sad moram da požurim da kupim hranu, možda nešto suhomesnato, možda u Šturu centru, jer tamo imaju i igračku vinčesterku koju želi naš stariji sin, i ja sam mislio da mu je kupim za rođendan koji je sledeće nedelje. Ta priča s plastičnim oružjem je malko komplikovana, ali ja sam pristalica toga. Neka pucaju, kažem ja.
Evo sad čujem da mi se roditelji parkiraju ispred zgrade. Odoh da se pozdravim s njima.