Nepobedivo srce

Suprotnosti se privlače. Miomira i Ninoslav su dve suprotnosti - ona je razmažena bogatašica, a on je siromašni student iz unutrašnjosti. Ljubav je ta koja ruši sve prepreke...
Romani Mirjane Janković živopisno slikaju život u Srbiji između dva rata, sa posebnim akcentom na moralne vrednosti koje su tada važile, a danas polako bivaju zaboravljene. Ovo je još jedna ljubavna priča u prepoznatljivom, čitljivom stilu, koja posle burnog peroda doživljava srećan kraj. Kao i sve prethodne knjige Mir Jam, i ova nosi moralnu pouku upćenu mladim devojkama.

DIPLOMIRANI PRAVNIK TRAŽI ZAPOSLENJE

...Vrata se lagano odškrinuše na sobi medicinara Boška i pomoli se nabo- rano lice starije žene prosede kose, gazdarice — majka-Mare. Student je ležao na krevetu i učio. Na podu se nalazio dušek na kome je neko morao spavati. Medicinar podiže oči sa knjige.
O, vi ste poranili majka-Maro! Šta hoćete?
Neću ništa... Nego... da vidim nešto...
Nije još otišao! Vama je krivo zbog dušeka! Kao da će vam upropastiti i pocepati dušek!
Gazdarica uđe u sobu i žalosnim glasom poče uobičajenu jutarnju pridiku svome samcu, studentu medicine:
Ja sam sirota žena, sinko! Izdala sam tebi sobu, a ono već petnaest dana spava ti drug na mome dušeku. Nije pravo! Cepaju mi se stvari.
Ama, šta vam se cepa? Pogledajte! Jel' se iscepalo gdegod? Čovek legne i ustane! Kazao je da će vam platiti za ovo što spava. Pa vi bar, majka-Maro, znate šta je siromah student?
Znam, sinko, ali i meni je teško. Nisam ja kućevlasnica, kao ona, tamo sa ulice. Ima praznih soba, mogla bi džabe da ih drži, ne jednog, nego i dva studenta! A ona ne trpi ni kuče ni mače, a kamoli čoveka! Čekaj da savijem ovaj dušek! Vidi, ovde se providi, samo što se ne pocepa.
Kad postanem lekar, majka-Maro, kupiću vam dva dušeka... Majke mi, hoću!... Još bolje, odužiću se ja vama! Vi ćete biti domoupraviteljka kod mene. Uzeću vas pod svoje. Ako se oženim, možda moja žena neće umeti da kuva, a vi znate kako je student željan lepo da pojede; vi ćete samo da
nadzirete kuvaricu!... More, što ću da vas obučem! Sve u svilu! Predstav- ljaću vas: moja tetka!
Obešenjak si ti veliki! — nasmeja se majka-Mara, koja je volela studente kao svoju decu, razumevala njihovu bedu, jer je i sama bila sirota, i odvajala im od svojih usta kad što lepo skuva...
Pa jel' išao gdegod za mesto — onaj tvoj drug?...
Trči svakog dana, obećavaju mu svi i sve se svrši na lepim rečima.
A što sedi u Beogradu?
Došao je radi službe... Svršio čovek prava još pre godinu i po i nikako da dođe do službe. Bio je kod majke u unutrašnjosti. On je iz Sandžaka. Ima majku s malom penzijom i sestru daktilografkinju. One su ga izdrža- vale, a izdržavao se i sam. Pevao je i po kafanama, pa neće čovek više! Vi znate najbolje, majka-Maro, kako se muče studenti. Vi ste naša dobra studentska majka.
Majka... ali vi majku očerupaste... Vidim ja, moj dušek će propasti. — Zar vam studenti traže dušeke? Vidite kako ja lepo spavam i na slamarici. Ali, izgleda, hladno je napolju. — Bogami, hladno! Ovaj crni april dojadi! Kao da je februar! Hoćeš li da ti naložim? Ima još jedan naramak drva.
Neću... Podvučem se pod jorgan pa učim...
Stavi poda se dušek, biće ti toplije. Žuljaš se na slamarici bez nužde. Zato ti je i hladno.
Čekajte, dok ja postanem doktor! Gospodski ću da živim!
Samo bogato da se oženiš, jesi li čuo! Da ti žena donese miraz. Mrzim kad se uhvatite sa kojekakvim studentkinjama, pa nijedno nema ništa...
Vi ćete, majka-Maro, da mi nađete devojku. Hoću lepu i pametnu!
Kad dođe vreme da se ženiš, naći će se mnogo devojaka... A što se ovaj tvoj drug ne ženi?
Pa koja će ga bez službe? Devojke traže položaj!
Što je luda ova udovica Nada! Sve se raspituje za tvog druga. Matora žena, pa poludela za njim...
Nije ona matora! Koliko ima godina?

Ona kaže dvadeset sedam, a komšike pričaju da joj je trideset pet. Nema dece, pa nema briga. A muž joj ostavio lepu penziju... Hiljadu šest stotina dinara prima! E, da su meni tolike pare! Moja ti je penzijica svega šest stotina dinara. Šta mogu s tim?
More, vi ste bogati! Da jedan student ima šest stotina dinara mesečno, smatrao bi se gospodinom...
A koliko tebi šalje otac?
Kako kad. Obično pet stotina. Može li s tim da se živi?
Ne može, sinko! Mlad si i zdrav, mogao bi pola jagnjeta da pojedeš! Ajd', ja odoh, a ti metni ovaj dušek na krevet, biće ti toplije. Idem na pijacu... Znaš li, sinko, kako je sve poskupelo na pijaci?
Vi ćete na pijacu? Molim vas, majka-Maro, uzmite mi pola kilograma sira. Evo vam deset dinara... Pošto je sir?
Kako koji! Vratiću ti što ostane.
Nemojte da mi vraćate nego kupite jedan hleb, crni. Danas ću da učim, pa da imam ručak.
A gde će da ruča ovaj, kako se ono zvaše?
Ninoslav!
Ninoslav! Gde će on da ruča?
Gde stigne. U nekoj prčvarnici!
Nesrećnici moji! Žao mi vas je. Više ste gladni nego siti... Gospod me ubio, što li sam ovako osetljiva!
Pa vi ste dobra duša, majka-Maro!
Ne vredi mi što sam dobra, kad sam i ja sirota. Da imam, sinko, ne bih ni kiriju tražila. Setim se uvek mog pokojnog Vlaje. Umrede mi u dvade- setoj... Jedinac! Učio je železničku školu. A ja jadna sve sam zamišljala kako će jednog dana da bude šef stanice. Zašto mene bog ne uze nego njega mladog... Rasplaka se majka-Mara, izbrisa suze, pođe vratima, pa kao da se nešto priseti, zasta:
Slušaj, sinko, što da ti kupujem sir? Da kupim pola kilograma pasulja i skuvam vam veliki lonac. Imaćete onda i ti i tvoj drug.
Majka-Maro, tako bih vas poljubio. Pomislio sam, ali nisam smeo da vam kažem, da bar i moj drug ruča sa mnom. Znajte da ću, čim odem rodi- teljima, kazati mami da vam pošalje veliki paket kao prošle godine.
Sve ja to činim za dušu mog jadnog Vlaje. Kad on mlad trune, bar da vi, sirota deca, ne gladujete. Izludela bih od tuge da s tobom ne porazgovaram.
Stara žena izađe brišući oči, a student Boško nežno je razmišljao o ovoj dobroj duši. Naljuti se, ali uvek popusti. Ustao je, prostro dušek i vratio se u postelju da produži učenje. S radošću je pomišljao na pasulj koji majka Mara ume tako lepo da zgotovi, pa još kad stavi i ljutu crvenu papriku!
Časovi prolaze. Čuo je kako ona odlazi i vraća se. Već dolazi miris jela iz kuhinje. On oseća glad. Navikao je da ne doručkuje, ali bi jutros sa slašću pojeo parče vrućeg hleba i sira. Prisetio se da ima pekmeza, koji je doneo od kuće. Eto mu doručka! Majka-Mara je kupila hleb.
Ustao je iz postelje, proteglio se, umio se i začešljao buntovnu i razbaru- šenu momačku kosu. Kroz prozor je video kako neko zateže konopac. To je udovica Nada prostirala rublje. Sve ružičasti kombinezončići! Pogledala je u njihov prozor. Znao je da je više interesuje Ninoslav. Zbilja je lep taj nje- gov drug! Samo je siromah... Trči, jadnik, na sve strane. Da li će danas nešto uspeti? Obukao se i bacio se na pekmez i hleb. Kako prija! Sreća što je ovako velika tegla, pa nikako dno da joj ugleda. Utolivši malo glad on nastavi sa učenjem. Nije lako biti student medicine. Vezan si za univerzitet i knjige. A on je zapeo da završi na vreme. Znao je da su i lekari sirotinja, ali bolje će živeti nego sada... I najzad da se skine ocu s vrata.
Dobar dan, majka-Maro! — začu svog druga Ninoslava kako razgovara u kuhinji.
Nađe li, sinko, službu?
Ne ide to tako lako. Ali, na kraju krajeva, moram je dobiti. Treba trčati i imati jaka leđa!
Treba, sinko! A zar ti nemaš nikog da se zauzme za tebe?
Imam. I zauzimaju se, pa opet ništa. Izvinite što vam dosađujem. Ali ja ću platiti.
Platićeš, znam. Ne mogu da se požalim na vas studente. Samo mi je jedan odneo dve kirije. Neka mu je prosto! Kazala sam: nek bude za dušu mog pokojnog Vlaje.
Je li Boško u sobi?
Ovde sam! — odazva se drug.
Opet ništa! Obećao mi jedan poslanik da se nađemo kod »Londona«, otišao ja, a njega nema. Na jedvite jade eto ga, pa: ovo... ono... i vidim da ništa ne može da učini. Pogledaj samo koliki imam spisak onih kojima treba da idem i molim. Samo da ti pročitam. Ministarstvo socijalne politike: Tu imam jednog poznanika, koji je kazao da će da se zauzme za mene kod ministra. Dalje: Jedan državni savetnik. On je bio drug moga oca, pa sam išao da ga molim. Ured za osiguranje radnika... Advokat Petrović: Rekoše da mu treba pisar... Jedan član Glavne kontrole... Gospođa Nikolajević...
A šta ćeš kod nje? Je li bar mlada?
To je naša kuma, a njen brat je pomoćnik ministra, pa da je zamolim da se zauzme kod brata.
Imaš li ih još na spisku?
Kako da nemam! Ovaj Janković je u ministarstvu pravde. I jednog pukovnika treba da molim za protekciju jer mu je brat u ministarstvu unu- trašnjih dela. I za upravnika grada imam protekciju. Davao sam časove jednom gimnazisti, a njegov otac je intiman sa upravnikom grada. Kad bih mogao da dobijem mesto u policiji! Ne biram! Samo da se zaposlim. Dosadio mi je život!
Ako ti je dosadio, pogledaj udovicu i njene kombinezončiće! Sve ih je poređala ispred našeg prozora. Majka Mara priča da se zaljubila u tebe. Majke mi, ti bi se najlakše uposlio kao ljubavnik. Prosto, ti si tip ljubavnika kakvog žene najviše vole...
To je žalosno i nimalo laskavo za mene, kad bih vredeo samo kao ljubavnik. Ali sada baš ništa ne vredim ni kao muškarac! Izmoren sam!
Pogledaj se u ogledalo! Nećeš! Onda pogledaj gore na orman! Eto ti hleba i pekmeza. Prihvati se malo! A imam i da te obradujem: službu nisi dobio, ali za ručak dobijamo pasulj, a samo kako majka Mara ume da ga skuva! Redak, čokalijski!
More, dosađujem i tebi i ovoj dobroj ženi. Gnevan sam na celo društvo! Čim uđeš da moliš — ti si bednik! Čak i poslužitelji klasifikuju publiku. Dreždiš u predsoblju, i tek vidiš služitelj se vraća i saopštava
nekom gospodinu: »Izvol'te gospodinu šefu!« Poslao je svoju vizitkartu, i odmah ga je uveo u kancelariju, a ti dreždiš...
A jesi li ti išao u neko žensko nadleštvo? —Ne znam ni jedno žensko nadleštvo! Sem ako ne misliš na Kolo srpskih sestara ili Materinsko udruženje?
Žensko bi te nadleštvo odmah uposlilo. Dopao bi im se. Još kad bi im zapevao i zasvirao na gitari! Ded, zasviraj nešto da te čuje udovica. Čim ti dođeš, ona se ušetka po dvorištu. Eno je! Pridržava štipaljkama kombinezončiće.
Batali! Kako sam sav gorak na život, slađi mi je ovaj pekmez od udovice. Imaš li još koju teglu?
Nažalost, nemam! Pisaću mami da mi pošalje.
Dotle ću ja već da odem. Pa ni od onog direktora banke iz unu- trašnjosti ništa! Pisao mu ja, a advokat Jović, njegov prijatelj, uveravao me da će lično da ispriča za mene, jer sam i advokatovog sina obučavao. To je bio nepodnošljiv dečko, ali sam ga dobro izmuštrao. Znaš da je položio maturu? Tako je dobar dečko ispao. Bio je u petom razredu gimnazije neuračunljivo derle, neće u školu, pravi ispade u gimnaziji. A dohvatim ga ja, pa drž' s njim — peti, šesti i sedmi razred. I dečko ti se preobrazi! Advokat priča da je isti slučaj i sa sinom direktora banke u jednoj varoši istočne Srbije... Pa eto, ništa ni tu!
Zar bi išao da opet daješ časove?
Išao bih! Imao bih stan, hranu i gledao bih da se uvučem u banku kod tog direktora. Dosadio mi je i Beograd! Zapamtio sam ga po gladovanju. Ja volim unutrašnjost. Nismo mi svi rođeni da budemo velikovarošani. Šta imaju od velikovaroškog života siromašni studenti? Niske i vlažne sobice, dvorišta sa užadima, prčvarnice, gurmanske izloge sa prasećim glavama kojima samo mogu da se dive, a creva da im krče. Od gospodskih limuzina dobijaš blato u lice kad besomučno projure kraj tebe. A u pozorištu smilo- vaće se da te puste na treću galeriju kad je prazno i kad je potrebna klaka studentskih dlanova. I kad posle zatražiš službu, nisu ti dovoljne kvalifikacije, ni što si gladovao, a na vreme položio, već treba neka jaka leđa da te podupru. Pa da čovek ne omrzne svet! Nego, ti imaš da učiš, a ja se zapričao!...

Imam vremena... Možeš i da sviraš...
Zar ti ne smeta gitara?
Ne smeta mi... A zašto se nisi prijavio pozorištu da te prime u operski hor? Šteta je za tvoj glas!
Da mi daju od predstave dvadeset dinara! I da me mesečno plaćaju! Neću. I da ostanem ceo život horista!
Šteta što nisi mogao da školuješ glas!
Kakva šteta! Nikad nisam mislio o karijeri operskog pevača. Znam dobro pozorišne intrige! Hoću da budem činovnik! Za to sam se i spremao. Žao mi je i moje sestre! Daktilografkinja u sudu. Sirota, od svoje plate je odvajala da bi mi pomagala. I nije pravo više da od nje tražim. Treba ja njih da pomognem. Mamina penzija je mala, a i njena plata je mala. Njih dve imaju svega hiljadu četiri stotine i od toga su mi slale koliko god su mogle. Mada sam se i ja sam mučio i petljao. Kad sam pošao dala mi je sestra od svoje plate četiri stotine dinara. Znaš kako me je bilo žao! Vidim da nema kostima, a devojka je. Odrekla se kostima da bih ja došao u Beograd da nađem službu. A ja petnaest dana obijam pragove raznih nadleštava. Sreća, što sam pristojno odeven. Zaradio sam podučavajući đake i kupio ovo odelo. Inače bi pomislili po nadleštvima da sam kakav sumnjivi elemenat.
Ninoslav stade kraj prozora.
Otvori malo prozor. Nisam ga od jutros ni otvarao. Gle, sunce! Baš dosadi ova kišurina. Izgleda da je napolju hladno! — Ako! Tako je prijatan dan! Ja nisam zimogrožljiv — govorio je Ninoslav.
Ti si vrela sandžačka krv!
Nije krv, nego sam trenirao. Uvek sam spavao u hladnim sobama, pa sam se očeličio. Čekaj da pogledam udovicu. Zgodna ženica!
Ta bi ti dala besplatno i stan i hranu!
Pa da budem kao jedan moj drug, koji je samo na taj način i uspevao da završi studije. Pričao je: »Gde vidim cedulju za samce, uđem u stan i prvo pogledam gazdaricu od glave do pete« — A bio je vrlo lep. »Pa joj gledam duboko u oči i govorim kao u šali: Ne bih, gospođo, mogao da plaćam stan. Hoćete li da me držite džabe? Gazdarica se u prvi mah zbuni,
ušeprtlja, ali ja je palim očima! — Pa dobro, gospodine, dođite, pa ću vas jedno mesec dana držati besplatno...« — I on ti se odmah useli! Posle ne plaća ni stan ni hranu, pa kad se zavade, on traži drugu gazdaricu. Priča da je uvek nalazio lepe gazdarice. Završio je univerzitet i oženio se.
Evo pismonoše! Ima li za nas kakvo pismo?
Ima. Za gospodina Boška Petrovića!
To je za mene!
A ko je Ninoslav Balšić?
Ja! Dajte!
Imate preporučeno pismo i jednu uputnicu na trista dinara.
Trista dinara! Ko meni šalje trista dinara? Uđite! Čuješ li, Boško, trista dinara uputnicom! Sigurno mi sestra šalje.
Pismonoša uđe.
Potpišite ovo preporučeno pismo. Ninoslav potpisa.
I uputnicu treba da potpišete.
Od koga je novac?
Piše na uputnici. Ninoslav pročita naglas:
Aleksa Novaković, direktor banke... Boško, to je direktor kojem me je preporučio advokat Jović! Uzbuđen i obradovan, on dade pismonoši napoj- nicu od pet dinara.
I pismo je od njega. To je svršena stvar! On me zove. Oberučke me prima. Kolosalan čovek! Šalje mi ček i novac za put. Da čuješ samo kako mi lepo piše:
Poštovani gospodine,
Moj prijatelj, advokat Jović, pričao mi je najpohvalnije o vama kao vaspitaču svoga sina. Kako je i mome sinu potreban takav vaspitač — on je u petom razredu gimnazije — ja vas molim, ako niste do sada dobili nikakvu službu da odmah dođete k meni. On nije rđav dečko, ali ga je obuzela apatija prema životu i radu, a to mi je jedinac, i imam samo još kćer, pa možete shvatiti kako strepim za to dvoje dece, tim više što mi je jedan sin poginuo u automobilskoj nesreći, a druga kći umrla. Imaću u vidu vašu želju da vas uposlim u svojoj banci kao činovnika, jer je vredan
mladić uvek potreban, a moj prijatelj mi je pričao kako ste se sami izdrža- vali i borili i na vreme završili studije, što je za pohvalu. Uposlenje u banci biće vam nagrada od mene, ako otrgnete mog sina od ovog mrzovoljnog duševnog stanja. Šaljem vam trista dinara za put. Ako ne možete da dođete, zadržite novac kao poklon s moje strane siromašnom vrednom mladiću...
Jesi li video kako lepo piše?
Čuj, pa to je kolosalan čovek! Nisam mogao ni pomisliti da jedan direktor banke može biti tako osećajan... Mora da mu je dozlogrdilo to njegovo derle, pa se hvata za tebe kao davljenik za slamku. Neće ti posao biti lak!
Ne brinem se za to! Imam ja načina da ukrotim bogatašku decu. — I tebi nije dosadno da ponovo ideš da učiš bogatašku decu? Meni je glavno da dobijem službu u banci. Vidiš, nema nikog da se iskreno zauzme za mene. A kad ja doteram njegovog sina kao Jovićevog, da vidiš kako će da me čuva! Bogataška deca su razmažena. Ona ne znaju ni za kakvu brigu. Nisu ona imala prilike da budu gladna i da se raduju čokalijskom pasulju majka-Mare kao ti i ja!
Nego, direktor piše da ima i ćerku...? Pazi, bogati, da se ne zaljubiš.
Ja da se zaljubim? U bogatu mazu? Imao sam prilike u mnogim kućama da se upoznam sa bogatim devojkama, ali sam se držao gordo kao da sam iznad njih.
A što da nisi iznad njih? Više si škola svršio, više znaš... More, opasan si ti sa tom tvojom lepotom! A jesi li kadgod zapevao?
Retko! Jer, ako zapevam, onda moram uvek da ih veselim kad se oni časte i zabavljaju. Jednom sam pevao i nikad više. Ja pevam, a gospođice pričaju s kavaljerima. Na to se ja dignem, poklonim i odem. Kad pevam, hoću da me slušaju. Sad ću da obradujem majka-Maru. Je li malo da joj dam pedeset dinara?
Nije malo... Biće zadovoljna.
Gospođo, molim vas! — pozva je. Žena uđe. — Ja vam se čistim iz sobe! Izvinite što sam se i ja utrpao. Molim vas uzmite ovih pedeset dinara. Dobio sam službu i putujem.
Hvala, gospodine! Neka vam je sa srećom! A kad je dobiste? Ništa mi Boško ne reče jutros.

Sad sam dobio pismo. Dobio sam mesto u banci — namignu Bošku — i poslao mi direktor od plate za put.
Hvala bogu kad ste dobili! Kad putujete?
Prekosutra. Nego, trebalo bi da mi se opere rublje.
Dajte, ja ću da vam operem. Jutros sam potopila i svoje.
Baš dobro! Platiću vam ja i za to. Samo da mi bude gotovo za prekosutra. Evo vam deset dinara, kupite nam meso za ručak, pa ispržite šnicle. Da ručamo svi zajedno. I vi s nama, majka-Maro! Izvinite što sam vam dosađivao.
Niste vi meni ništa dosađivali, ako niste vašem drugu!... pokupite sve što imate da vam operem. Milo mi je kad moji studenti dobiju službu, pa odu veseli od mene. Svaki mi se javio.
Stara dobra žena uze rublje i izađe.
Predveče dođe jedan drug Ninoslavljev. Zagalamiše u sobi. Smejali su se mladićki, a Ninoslav zapeva. Kroz dvorište se ustumaraše da ga čuju. Udovica zovnu majka-Maru.
Gospođa Maro, a što se vaši samci toliko vesele?
Pa... Ninoslav dobio službu.
Ovde u Beogradu?
Nije u Beogradu. Putuje prekosutra.
Mlada udovica uzdahnu. Taman je zamišljala lep roman. Vrata uz vrata, lep mladić, siromašan. Nije trpela bogataše. Najviše su je oduševljavali majka-Marini studenti. Dođu iz unutrašnjosti, sveži i sirovi, nemaju para za provod, što ti umeju besno da vole!
A odakle je, majka-Maro, Ninoslav?
Iz Sandžaka!
Kakvu je službu dobio?
U banci... Direktor mu je i platu poslao.
Udovica uđe tužna u sobu da sluša lepi glas Ninoslavljev. Dve gimnazijalke priđoše prozoru.
Gospodine, odškrinite malo prozor da bolje čujemo. Pevajte nam
»Marelu!« Znate li? — Nežna ljubavna pesma zatalasa se kroz siromašno dvorište.
Što divno peva! — šaputale su gimnazijalke, držeći se ispod ruke i uzdišući za lepim studentom. — Jesi li čula? On putuje.
Baš mi je žao. I ova udovica ga gleda! — ljubomorno su je grdile, a u sebi su obe pomislile da bi udovica imala više uspeha od njih.
Mladić stade kraj prozora sa gitarom. Video je male gimnazijalke i pevao. Pevao je što mu se budućnost smeši i što je otklonjeno teško pitanje: kako da se uposli? Zanimanje vaspitača je sporedno, a važno je što će postati činovnik u banci... Pesma mu je bila čežnjiva, a glas sjajan i topao. Posle tolikih brižnih dana prvi put je zapevao punim srcem.

SRDAČNOST I GOSTOLJUBIVOST SRBIJANSKE PALANKE

Voz ga je nosio kroz planinski kraj. Reka je vijugala, i kad bi voz uleteo u tunel izgubila bi se plavkasta zmija što se vijugala ispod visokih brda obraslih četinarima. Pokraj voza, drumom, prolazila su seljačka kola i seljaci sa ogromnim jagnjećim šubarama na glavi. U vozu, od Beograda, putovao je i jedan trgovac koji je bio iz varoši u koju putuje Ninoslav. Kad mu je spomenuo direktora banke Aleksu Novakovića; on uzviknu:
Znam ga! Vrlo dobri smo prijatelji! Njegova banka dobro stoji i vrlo je bogat čovek. Ima ogromno imanje, čitave komplekse šuma, vinograde. Samo ga je teško pogodila smrt njegovog sina. Razmrskao ga je auto. A druga ćerka mu umrla pri porođaju tek što se udala. Ima jednog sina, samo ne voli školu. Ima i jednu ćerku. Ona je učila muziku u Parizu. Znam da je bila tamo godinu dana, pa se razbolela i vratila se kući. Na imanju su. Imaju vilu kao dvor. Inače, on je vrlo dobar čovek. Hvale ga činovnici. I ja sam imao posla s njegovom bankom. Hoćete li biti činovnik kod njega?
Ne, ja ću biti učitelj njegovom sinu. Obećao mi je da će me posle primiti u banku.
Ako je obećao, održaće reč. To je pravi čovek, vredan i preduzimljiv. Vrlo je ugledna ličnost u našoj varoši. Kad je sazidao kuću, pre četiri godine, pozvao me da je vidim. Biće vam lepo kod njih. Vi ste sigurno siromašni? Jeste li završili fakultet?
Jesam. I vojsku sam odslužio. Mučio sam se i školovao.
Onda ćete se nauživati lepote u njihovoj bašti. Imaju i šuma, i vinograda. Samo je nesrećan s decom. Ovaj mu sin ne voli školu. A on mnogo voli decu.
Ninoslava je zanimao razgovor sa trgovcem i već je zamišljao taj dvorac u kome će živeti i smešio se u sebi, misleći, kako li će se snaći u takvoj gospodskoj kući. Da li je imao pristojno odelo za takvu kuću? Setio se da nema ni finog rublja. Ali on je s prezirom gledao na bogatstvo i nije ga se ticalo kakav će utisak da ostavi svojom spoljašnjošću. Trgovac je dalje pričao o svojoj porodici:
Imam dve ćerke. Jedna studira u Beogradu filozofiju, a druga je kod kuće. Nisam dao obe da uče. Ova druga je svršila šest razreda gimnazije, pa neka je kod kuće. Udaću je. Svakoj sam sazidao po kućicu, to im je miraz. Samo se ova mlađa ljuti. »Meni je trebalo«, veli, »da sazidaš kuću na dva sprata, kad Dobrilu školuješ«. A ja joj velim: Ćuti, dete, i reci hvala bogu kad mi je tata i ovoliku kuću sazidao! Neću da im dam miraz u gotovu, nego kuću. Muče se roditelji, skupe miraz, dadu propalici u ruke, on ti sve proćerda, pa posle ćerka opet ocu na vrat, bez muža i bez miraza! Izvolite, gospodine, posetite nas kad budete slobodni! — srdačno ga je zvao trgovac Tasa Blagojević predstavljajući se. Najzad stigoše.
Hoćete li njihovoj kući ili u banku?
Idem prvo u banku.
Onda ćemo istom ulicom. Banka nije daleko od stanice. To je najlepša zgrada u varoši. — Evo, to je banka.
Ninoslav uđe u banku i priđe poslužitelju.
Molim vas, prijavite me gospodinu direktoru. Evo moje posetnice!
Idite gore na sprat, tamo je kancelarija gospodina direktora.
Ustrčao je na sprat glatkim stepenicama od mermera. — Možete li da me prijavite gospodinu direktoru?
Sada ne može da vas primi, ima posla — važno je govorio poslužitelj.
Odnesite mu moju posetnicu.
Odneću, ali jutros ima sednicu, ne prima nikog — ravnodušno je govorio poslužitelj. Malo zatim vrati se, i sasvim ljubazno i užurbano saopšti mladiću:
Izvol'te, gospodin direktor je rekao da odmah uđete!
Mladić uđe čvrsta koraka, visok i uspravan, a u susret mu pođe simpatičan gospodin, crnih očiju i gustih obrva, s naočarima, malo prosede kose, ali još guste, sa prijateljskim osmehom:
Baš mi je drago, gospodine, što ste došli. Dobio sam vaš telegram i kazao sam sinu: Sad će doći jedan gospodin iz Beograda, koji će ti biti učitelj i drug. — Pojava mladićeva napravila je prijatan utisak na direktora banke. Zagasite plave oči ispod dugih obrva imale su nešto lepo, energično, ponosito i pošteno u sebi. Malo upali obrazi pokazivali su da mladić nije živeo u blagostanju. Ali iz cele osobe izbijalo je nešto iskreno, pošteno i simpatično.
Vi ste svršili prava?
Još pre godinu i po dana.
A imate li porodicu?
Samo majku i sestru. Otac mi je bio činovnik i umro je davno. Sestra mi je činovnica.
Sami ste se školovali?
Nešto malo pomogle su me majka od penzije i sestra od svoje plate.
To mi se dopada, kad vidim mladog, poštenog čoveka, koji sam nešto stekne. Sigurno imate volje za život i rad?
Još koliko bih radio, ali gde da se zaposlim? Najžalosnije je što mi je već dvadeset šest godina, a još sam bez službe! Primio sam odmah vašu ponudu. Bolje išta raditi, nego sedeti. Od četvrtog razreda gimnazije dajem časove. Čini mi se da napamet znam sve gimnazijske predmete.
Kad bi ih moj sin tako znao! A nije rđav dečko, samo ne voli školu, ne voli profesore. Imao sam po vazdan neprilika s njim u školi, pa sam rešio da privatno polaže. Ali moram vam priznati: on ni učitelja ne trpi! Jedan je bio mesec dana, pa otišao. Drugi dva meseca, pa neće ni on više! Ne znam šta da radim s njim? Ali kažem vam, nije rđav dečko, ali ga škola nervira. To me najviše ljuti! Prosto ne razumem svoje rođeno dete! Nezadovoljno, a živi u blagostanju! Pitam se: da li sam pogrešio što mu sve ugađam? Ali ja sam nežan otac, volim decu. Rad sam da makar završi maturu, kad tako mora da bude. Siromašna deca, pa se muče i postanu ljudi, a moje dete ima sve što poželeti može, a kuburim s njegovom školom...
Ja sam, gospodine, imao prilike da se uverim u mojoj karijeri vaspitača da ima mnogo inteligentne dece koja ne trpe školu, nervira ih gimnazijski sistem. Škola zamara, jer je program obiman. Treba naći načina da se nekako omile predmeti, ali da se đak ne prisiljava da uči i da se ne plaši ogromnim programom.
Da, da, pravo kažete — raspoloži se direktor, kao da su mu ove reči vraćale poverenje u sina. — Jednom sam i ja kazao jednom profesoru: Zaboga, zašto ste od nastavnog programa napravili bauka za đake. Skraćujte to i izbacujte sve što je izlišno! Moj sin dođe često, i nervira se: »Eto, što moram ovo da učim? Zašto ovo?« Ja, kao bajagi, dokazujem da sve mora da se uči i da su oni, što su to uneli u program, sigurno pametniji od njega. A u stvari, i sam uviđam koliko ima nepotrebnih stvari. Sad ga vama predajem, gospodine, ako možete da išta stvorite od njega.
Ja imam svoj metod, gospodine, i neka vas ne čudi. Sve uzimam kao od šale. Pođem s đakom u šetnju, kao nećemo da učimo, a ja ga malo po malo sve preslišam. I onako sve predmete znam napamet.
Eto. Tako vi samo s njim! To mi se sviđa! Njemu je potrebna i šetnja, jer je anemičan. Pravo da vam kažem, bojim se, da ne učini nešto sa sobom! Voleo bih da utičete na njega, jer po onome što mi je pričao Jović o vama, ocenio sam da ste vi zdrav, uravnotežen i inteligentan mladić.
Trudiću se, gospodine, koliko najviše mogu, da budete zadovoljni...
Baš mi je milo, gospodine, što ste došli! A moje obećanje ću održati. Neka položi peti razred i primam vas u banku, a možete i nadalje biti kod nas, ako vidim da je vaš uticaj blagotvoran. A što se tiče honorara, odmah ću vam reći. Imaćete stan i hranu kod nas i plaćaću vam pet stotina dinara mesečno. Posle ću vam i povisiti. Jeste li zadovoljni s tim?
Hvala, gospodine! Zadovoljan sam.
Onih trista dinara ne računam. Vaša plata počinje od danas. Ako vam treba, daću vam unapred.
Imam još novaca, nije mi potrebno...
Sad me izvinite, imam posla u banci, a vi prošetajte po varoši, pa ćemo posle autom zajedno. Stanujemo izvan varoši: ja, žena, kći i sin. Kći je maturirala, pa je bila godinu dana u Parizu na konzervatorijumu. Učila je klavir, jer od detinjstva svira. Voli muziku. Ali se razbolela i vratila se
kući. Sad je dobro. Verena je sa sinom jednog rentijera iz Beograda. Morali smo odložiti svadbu zbog njene slabosti. Preležala je grip i još oseća izvesne posledice. Ali, videćete kako je lepo na našem imanju. Kao vazdušna banja. Tako, prođite vi malo kroz varoš, pa se vratite u banku u pola jedan.
Ninoslav je izašao i šetao kraj lepih kuća i bašta... Spazio je park i kako je bio prijatan prolećni dan pošao je po alejama. Na klupama su sedeli đaci. Devojčice odmah zapaziše interesantnog nepoznatog mladića. Išao je golo- glav i vetrić mu je gladio južnjačku, crnu, kovrdžavu kosu. Ravnodušno je prošao pored gimnazijalki, a one se zagledaše u njega, dok su ih kolege ironično gledale i pravile viceve na njihov i na račun nepoznatog mladića. Obišao je park i pošao ulicama. Grad mu se svideo. Čist, širokih ulica, s asfaltiranim pločnicima i kaldrmom po sredini. Zasađeno drveće uz pločnike bacalo je hlad na jednospratne zgrade. U čaršiji su se dizale višespratnice ali je svuda preovlađivao stil jednospratne gradnje. Preko kapija i ograda videle su se bašte.
Gospodine! — viknu ga neko. On zastade ne znajući da li njega zovu ili nekog drugog. — Vas, gospodine, zovem! — vikao je trgovac Tasa Blagojević. — Ovo je moja kuća... Svratite da popijemo kafu!
Ninoslav se osmehnu u sebi. Eto, što je gostoljubivost i srdačnost srbijanska! Upoznao ga u vozu, razgovarao s njim i zove ga u kuću kao davnašnjeg poznanika.
Mladić uđe u divnu baštu s velikim orahom.
Sedite, gospodine! Najviše volim da sedim pod ovim orahom! Baš sam pričao mojoj ćerki kako sam se prijatno proveo u vozu sa jednim mladićem... Gino, donesi slatko! — viknu kćer...
Na pragu se pojavi crnomanjasta devojčica, krupnih očiju, sva jedra i rumena.
To je moja mlađa ćerka, što joj ne dam da studira. Ovo je gospodin s kojim sam doputovao iz Beograda. Svršio je prava, ali će biti vaspitač Staši Aleksinom. — Devojčica zbunjeno pruži ruku mladiću. Otac joj je pričao o njemu, ali nije kazao kako izgleda. Uletela je u kuću da donese slatko i u uzbuđenju prevrte čašu, koja pade i razbi se. Brzo je pokupila parčad, nasula slatko od dunja i donela posluženje. Spustila je poslužavnik na sto i otrčala da donese kafu. Opet se spotakla kad je nosila poslužavnik i da je
Ninoslav ne pridrža, odletele bi sve šoljice. Malo se prosu kafa po tanjirićima, ali ih ona izbrisa.
Jeste li se videli sa Aleksom?
Video sam se. Vrlo ljubazan i fin čovek.
Jeste, krasan čovek! Cela varoš ga poštuje! I njegova žena, gospođa Jovanka, vrlo je dobra. Ćerka im je lepa devojka! A ovo je moja Gina, tatina domaćica! Ja sam udovac, i nisam hteo da se ženim. Ćerke su velike, mogu da vode kuću! Ona mi celu kuću vodi. A kad joj je sestra ovde, zajedno rade... A sad je sama. Žao joj je što nije otišla na univerzitet, ali zar nije bolje, gospodine, da se sprema za domaćicu? Ima šest razreda gimnazije, dosta! Šta ženama više treba? Moja žena je imala četiri razreda osnovne škole, pa smo stekli. Ništa da ne radim, mogu da živim od kirija. Ali ne mogu bez trgovine. Imam manufakturnu radnju. Lepo sam je snabdeo. Gospa Jovanka Aleksina uvek pazari kod mene.
Razgovorni trgovac nije mogao da se napriča, Gina je stajala kraj oca i gledala krupnim, crnim očima lepog mladića...
Jeste li svršili fakultet? — upita ga.
Jesam... Docnije će me gospodin Novaković uzeti za činovnika u svojoj banci...
Ovde je vrlo lepo. Dopašće vam se naš grad — govorila je Gina, želeći da omili grad nepoznatom, tako lepom mladiću.
Maločas me naljutila, moram da ispričam gospodinu.
Šta imaš da pričaš! — mazila se Gina, koja je bila ljubimica tatina i koja je u njemu volela i oca i majku, koju nije imala.
Doneo sam joj šešir iz Beograda, a ona mu našla mane. Gospodin je iz Beograda došao, donesi neka vidi šešir! Takve sam šešire najviše video na devojkama. Ja sam trgovac, moram da se razumem u modu. Donesi!
Neću da donesem. Nisam kazala da nije lep, ali sam drugi htela, poka- zala sam ti u žurnalu, zašto mi nisi takav kupio? Krivo mi je na Dobrilu, što ona nije izabrala.
Vidite, gospodine, kad je neko i otac i majka, mora da se razume i u ćerkine toalete i šešire!
Poseta i razgovor bili su vrlo prijatni Ninoslavu, kao da se već odavna poznaje s tom porodicom. Bilo je skoro dvanaest, oprostio se s njima i požurio u banku da ga direktor ne bi čekao.

VILA MIOMIRA

Luksuzni auto, sav blistav na suncu, s mekim sedištima, jurio je ulicama i brzo izašao na drum sa dva drvoreda kestenova. U autu je sedeo direktor sa Ninoslavom, koji je mislio: šta li bi kazao Boško da ga vidi u ovom luksuznom autu?
U daljini se ocrtavala planina kao ogromna lađa s piramidastim vrhom, a iznad nje video se drugi planinski lanac, siv kao nebo pri mesečevom sjaju. Sve je treperilo radošću na prolećnom suncu, a nebo je bilo ogromno, visoko, plavo. Samo se u autu osećala toplina i miris duvana. Ninoslav je razgovarao s direktorom o svemu i svačemu. Čak se dotakao i politike. Razgovor o politici prekide direktor:
Eno moje vile!
Mladić pročita: »Vila Miomira.«
Posmatrao je zadivljeno. »Gledaj, molim te, u kakvom ću dvorcu da živim.« Bela vila, kao od mermera, imala je stubove na prednjoj fasadi ispred kojih je na prvom spratu bio trem, a na drugom stubovi su držali ogroman balkon, do kog su već dopirale ruže puzavice, priljubljene uz stubove kao zelene arabeske. Fine zavese njihale su se na prozorima, a jedna široka izletela je jednim krajem čak preko prozora, spuštajući čipku s resama niz beli zid. Oko bele vile zelenila se trava i rondele. A iza kuće videli su se visoki četinari i voćnjak...
Sluga pritrča i otvori gvozdenu kapiju. Auto pođe nasutom alejom, koju su oivičavale lisnate lipe. Šofer zaustavi kola i oni izađoše... U voćnjaku je sedeo visok dečak, dosta iždžikljao, crnih očiju i još neodređena izraza lica.
Staša! — zovnu ga otac, — hodi ovamo! Dečak je ravnodušno prilazio i uzdignutih obrva gledao mladića, znajući ko je, ali potpuno ravnodušan.
Ovo je tvoj učitelj, gospodin Ninoslav Balšić. Eto, to je moj sin... Nadam se da ćeš slušati gospodina, jer si imao prilike, da čuješ od advokata Jovića a je gospodin vrlo dobar nastavnik.
Stanislav Novaković — predstavi se dečak.
Opet čitaš detektivske romane, a kazao sam ti da ti to ništa ne koristi. Ne znam otkuda pronađoše detektivsku literaturu za omladinu? Čitaj nešto pametnije! I gospodin će ti isto reći.
Ovo nisu glupi romani. Čik ti da napišeš ovako nešto! Treba imati mnogo fantazije.
Zato i ne valja, što ima mnogo fantazije, a nema istine, pa počneš i ti da fantaziraš. Ja ću gospodinu reći sve o tebi.
Hoćeš odmah da me predstaviš rđavim. Otac se nasmeja.
Naprotiv, hoću da te pohvalim!... Znate da on može da bude vrlo dobar matematičar. Samo neće da radi.
Nadam se da ćemo se mi sprijateljiti i on će biti dobar đak.
Na terasi se pojavi lepa sredovečna žena, krupnih crnih očiju, zainteresovana da vidi novog učitelja.
Ovo je moja supruga.
Milo mi je, gospodine, što ste došli!
Mladić se saže i poljubi ruku gospođi. Učtivi poklon mladićev i njegova otmena i lepa pojava iznenadiše majku...
Uđoše u trpezariju. Sto je bio već postavljen. Blistao je beli čaršav i fino porculansko posuđe i srebro. Zrak sunca prelivao se na čašama i srebru. Prijatna svežina osećala se u trpezariji. Nameštaj je bio težak, orahov, otmen i sjajan. Šofer se pojavi na tremu, sa dva kofera.
Gde ćemo gospodinove stvari?
Ovamo, u sobu. Možda biste, gospodine, želeli da se umijete? Vi ste jutros doputovali?
O, hvala! Baš bih voleo da se umijem. Jeste, jutros.
Da vidite vašu sobu. Ove dve sobe su za mog sina i za vas. Soba do sobe. Možete da spavate i s njim u sobi, ali imate i svoju sobu, kad hoćete da čitate ili da se sami odmarate.
Ja nisam nestašan da bih uznemiravao gospodina.
Ti bi mogao biti i malo nestašniji — prekori mati sina. — On je suviše melanholičan.
Život je dosadan, pa sam zato melanholičan.
Kako život dosadan?! — uzviknu Ninoslav i obgrli ga oko ramena. — Život treba voleti! Kako je lepa ova vaša kuća, pa bašta, voćnjak! U ovakvoj kući čovek bi mogao zavoleti život. Pričaću ja vama kako se studenti u Beogradu muče i po kakvim sobičcima žive. Ovo je raj!
Slušaj, Staša, šta govori gospodin! Ja mu po sto puta isto ponavljam, a on meni uvek: Život je dosadan!
Neće njemu biti dosadan život, kad je sa mnom. Videćete. Naučiću ja njega da ceni život. Ovo je moja soba? Pa ja ću kod vas postati monden... Bogami, vi ćete me razmaziti! Kako je sve lepo! Zamislite, Staša, da sam kao student imao ovakvu sobu. Čini mi se da bih dva fakulteta mogao svršiti. U ovakvoj lepoj sobici ja ću napisati doktorsku tezu.
Ako! Radite, gospodine! To je za pohvalu. Nego, da mi ostavimo gospodina da se umije...
Da vidim ima li vode. Katice, donesite hladne vode! — Koketna služavka se pojavi i vragolasto pogleda lepog gospodina. Ninoslav se u sebi smejao: »Gde li je Boško da vidi kako me svi uslužuju.«
Hajdemo mi Jovanka! Hajde, Staša!
Neka Staša ostane! — zadrža ga Ninoslav.
Tako, Staša, vi i ja ćemo biti odlični drugovi. Hoću tako i da me gledate i nikako drukčije. Neću da vas gnjavim školskim predmetima. Lepo ćemo mi da učimo, a da nećete ni osetiti! Nekad ću ja vas da preslišavam, a drugi put vi mene.
Kako mogu ja vas da preslišavam? Zašto?
Da vidite da li znam vaš peti razred.
Zbacio je kaput i ostavši u čistoj košulji nasuo vode u veliki i fini porculanski umivaonik. Sećao se da je u jednom velikom hotelu video
ovako lep umivaonik. Voda se zacrni od gara s njegovih ruku. Prosu je u kofu i nasu drugu za lice. Sapun zamirisa kao parfem. Dobro se istrljao. Debeli peškir čupavac upijao se u lice. Iznad umivaonika bilo je ogledalo i spazio je svoje sveže lice. Danas je još mogao proći bez brijanja, a sutra će se obrijati. Zavukao je češalj u svoju vlažnu, gustu, sitno kovrdžavu sjajnu kosu. Češalj je zapeo u njegovim gustim kovrdžama. Morao je dobro da povuče. Uze kaput.
Evo, izvolite! — dečak mu učtivo donese četku i nastavi s pažnjom da posmatra mladića...
Jeste li vi, Staša, mrzeli svoje učitelje?...
Nisam ih mrzeo, ali sam ih sažaljevao. Kad je meni dosadna škola, kako li je tek njima! Čudim se kako je moja sestra položila maturu. Ja nikad neću doći do mature.
Kad položite peti i šesti razred, vi ćete se začuditi kako je laka matura. Sad možemo da idemo. — Zagrlio je dečaka, da bi ga oslobodio, jer je osećao u njegovim očima mrzovolju i nepoverenje.
Direktor je čitao novine, sedeći za stolom, a supa se već pušila u velikoj činiji. Miris supe zagolica nos Ninoslavu i on oseti da je strahovito gladan. Sinoć je večerao, a jutros se samo poslužio slatkim i kafom kod trgovca. Direktor ostavi novine.
Izvolite, gospodine, za sto. Bogami, Jovanka, ja sam gladan. A šta će Miomira da jede?
Katice, skoknite do gospođice i pitajte je šta želi. Recite joj šta ima za ručak. Naša kći je uganula nogu, silazila je s konja, nezgodno pala i uganula nogu. Maser je jutros dolazio iz bolnice i izmasirao joj nogu. Otac joj ne da da vozi kola i ona jaše.
Za volan mi ne sme sesti!
Mi smo imali strašnu nesreću. Sin nam je poginuo u automobilu — uzdahnu mati duboko, a oči joj se zamutiše — a ona voli sportove, pa joj je otac dopustio jahanje.
Kako da je Ilija ne pridrža kad je silazila s konja? Ne volim ni to jahanje. Leti kao kauboj! Pa i ti si počeo da mi izigravaš kauboja — okrete se sinu.
Samo tako i vredi jahati.
Vredi, pa da slomiš vrat.
Gospodine, sipajte supu!
Ne, gospodine direktore, izvolite vi prvi — odbijao je učtivo mladić. Nasuo je sebi tek posle gospođe. Dve ogromne knedle od džigerice plivale su po tanjiru kao lopte. Voda mu pođe na usta. Jeo je lagano, pazeći na svoje držanje, jer je video da je ovo otmena porodica. Mati i otac su mu se jako svideli. Bili su prirodni i iskreni. Osetio je odmah da imaju ogromnu brigu i bojazan za decu i da ih jako vole. Da se upoznao s direktorom u banci, na poslu, možda bi stekao drugi utisak. Ali upoznao je oca i majku, a on treba da bude vaspitač njihovog deteta, da mu omili školu i, što je najvažnije, da mu omili život.
Služavka je koketno i uvijajući se silazila niz lakirane hrastove stepenice, koje su vodile na sprat:
Gospođica Miomira neće ni supe, ni govedine, samo malo ćuretine, salate i pitu od jabuka.
Mati se sva uznemiri:
Čuješ li, Aleksa? Neće supe! — govorila je gotovo plačnim glasom. — Što me ta deca sekiraju? Neće da jedu! Kažite gospođici da mora da jede supu.
Naspi joj, Jovanka, i kažite joj, Katice, da je tata naredio da i supu mora da pojede. Daj joj ovo parče govedine. Nije ona tako debela da mora da čuva liniju. Trebalo bi da ja ne jedem ni govedinu, ni prasetinu, ali ne mogu, gladan sam! Služite se, gospodine! Što ste tako malo uzeli? Vi ste zdrav mladić. Jedite! Neka Staša vidi kako se jede. I on sve nešto mrljavi, zato je tako i žgoljav! Vidiš kakav je gospodin Ninoslav! A sigurno kao student niste živeli u izobilju.
Više sam bio gladan, nego sit.
Pa zašto ste onda učili? — upita Staša.
Zato je učio, što nije imao ko da ga izdržava, kao ja tebe. Morao je da se muči da bi postao svoj čovek. Možeš li ti, sine, da predstaviš sebi što znači gladovati i učiti?
Verujte, gospodine direktore, da takvi studenti najbolje polažu ispite.
Znam, gospodine. Bogatstvo kvari. Možda ne bih bio ni ja ovo što sam danas da mi je otac pružio sve ugodnosti kao ja svojoj deci.
Pružaš mi ugodnosti, a ne daješ mi slobode!
A kakvu ti hoćeš slobodu?
Kao što imaju moji drugovi. Idu kud hoće, prave izlete, veek su na utakmicama. Ja volim fudbal. Zašto mi zabranjujete da igram? Večito me neko prati kao da sam beba!
Eto, sad možeš da ideš sa gospodinom. Bolje ti je da imaš društvo.
Vi ćete, gospodine, biti moja guvernanta!
Staša, šta govoriš? — naljuti se mati. — Već si počeo da vređaš gospodina!
Ninoslav se nasmeja.
Razume se, Staša, vaspitač je jedno vreme guvernanta, s tom razlikom što guvernante obično podučavaju jezike, a ja ću tebi objašnjavati i sport.
Ja i Staša ćemo biti dobri drugovi.
Mati i otac su radosno gledali ovog prirodnog mladića, a Staša sa malo nepoverenja.
Može da ti laska, Staša, da ti gospodin Ninoslav bude drug. On je svršio prava, ozbiljan je mladić. Od njega možeš samo lepo da naučiš... Jeste li odslužili vojsku?
I to sam prebrinuo. Pa, pošto sam čekao službu, mislio sam da je bolje da idem za vaspitača, nego da sedim kod kuće. U Beogradu nisam mogao više da ostanem, nisam imao sredstava.
Ja ću se za vas postarati u mojoj banci. Katica se spuštala niz stepenice s poslužavnikom.
Dajte da vidim šta je Miomira pojela. Pogledaj, Aleksa! Samo je knedlu iz supe uzela, a govedina joj gotovo sva ostala. Jeste li kupili u mlekari jogurt? Ona to voli.
Jesam, milostiva.
Moram telefonirati našem bakalinu da pošalje banane. Neka donese tebi u banku, pa ih ti autom donesi. Čitavu granu ću da poručim. Miomira voli banane. Odnesite joj jednu bananu i pomorandžu. Donesite i nama! — Služavka se vrati s punom činijom pomorandži, jabuka i banana.
Ninoslavu se činilo kao da sanja. Gledao je bogatstvo oko sebe. Nameštaj, jelo, piće, kolači, voće. Služavka je donosila i odnosila. Gozba kao na Ru- bensovim i Rembrantovim slikama. Pomislio je na svoje gladne drugove. A ovaj dečak u izobilju i bogatstvu ipak nije srećan! Osećao je da će se ugoji- ti ako počne ovako da se hrani. Kakvo zadovoljstvo, ovako obilan ručak.
Služavka se pojavi. — Gospođo, donet je jedan paket s pošte. Gospođici Miomiri. Da potpišete listu.
To je od njenog verenika. Kazao je da će da joj pošalje ušećereno voće. Skinite, Katice, omot. Jeste, voće je. Dve kutije. Nosite joj gore! — Katica ustrča lako uz stepenice. Mogla je da zapeva. Baš je lep ovaj gospo- din! Već je rekla gospođici Miomiri:
Ah, što je lep gospodin! Kao sa filma. Nije kao oni raniji. — Ti joj se ništa nisu dopadali. A ona će ovoga đavolasto da gleda! Samo, što je tako ozbiljan? Baš ni da je pogleda! A nju svaki pogleda. Još kakva gospoda u varoši! Kad ide nešto da kupi, uvek prođe pored kafane gde sede gospoda i oni joj dobacuju. Opisivala je oduševljeno mladića gospođici Miomiri, a ona je ravnodušno slušala. Katica joj se čudila u sebi. Kad bi ona bila bogata kao gospođica, kad bi imala milion miraza kao ona — sve bi muškarce ismejavala i sve bi ih zaludela. Kako je ravnodušno pogledala ušećereno voće, a verenik joj ga šalje! Ona nju ne razume. Ali ovog lepog mladića Katica bi i jošte kako razumela!
Ulazila je i izlazila iz trpezarije, donela kafu, brisala mrvice, odnosila tanjire... i mislila da sutra obuče plavu haljinu. Ona joj najlepše stoji!
Direktor se diže od stola.
Ja ću malo da prilegnem, a šta ćete vi da radite?
Ja i Staša idemo u baštu. Imate lep voćnjak. Da vidim onu šumicu od četinara...
Ima i rečica ispod četinara. Ovo je vrlo lepo imanje. Zdravo je mesto. Tamo je vinograd. Mi ovde više provodimo nego u varoši. Miomira voli ovo imanje. Ona ima tri sklonosti: klavir, prirodu i konje. Sasvim je drukčija od brata.
Ona je uobražena! Ja nisam uobražen.
Kako smeš o sestri tako da govoriš!
To svi u varoši kažu.
To svi palančani kažu. Što se ne druži s njima...
I moje učitelje nikad nije trpela.
Staša! Šta to govoriš? — zaprepasti se mati. — Zašto Miomira da ne trpi tvoje učitelje?
Kaže da se svi oni u nju zaljube, pa su joj dosadni... i pate zbog nje...
Za mene se, Staša, ne moraš bojati! — nasmeja se Ninoslav. — Neću nikad kompromitovati tvoje drugarstvo!
Kod gospodina mi se dopada što sve prima kao šalu. Molim vas, nemojte se naći uvređeni — zamoli ga mati.
Staša je dete, pa kao dete i govori.
Izvinite! Nisam ja dete! Ja imam punih sedamnaest godina. Uzeo sam osamnaestu. Mama i tata me smatraju balavcem, ali neću da i vi tako mislite.
A ja bih, Staša, voleo da sam još dete i da nemam nikakvih briga. Što god duže budeš dete, sve ćeš biti srećniji. No, hajdemo u ovaj lepi voćnjak. Ovde je veličanstveno. Zbilja mi je vrlo prijatno što sam posle Beograda i jednog sobička naišao na ovako lepu prirodu. Hajde, Staša, da ti pričam o mom studentskom životu!
Uhvatio je dečaka ispod ruke i pođoše u voćnjak. Mati i otac ostadoše da prepričavaju utiske.
Vidi se, dobar mladić! — prva otpoče mati.
Nije njega zabadava hvalio Jović. Kaže, njegovog sina je preobrazio. Pametan mladić! Život ga nije mazio...
Nije mnogo ni jeo, a mora da je, jadnik, gladovao. Lepo izgleda. Siromah, a otmen mladić. Jesi li video kako fino jede? Samo da ovog našeg Stašu može da opameti. Ja ću, Aleksa, da ga zamolim da spava s njim u sobi... Joj, šta sam jutros videla! Otvarao tvoje fioke od stola i nešto tražio. A ja se sakrila da vidim šta to traži. Kad on uze tvoj revolver!... Gledao ga, pa ostavio. Ništa mu nisam kazala, nego dočepam revolver, i sakrijem ga u orman, gde ga nikad neće naći. Moram ovom mladiću sve da ispričam, i da ga zamolim da pripazi na njega da ne učini neko zlo sa sobom.
Videćemo kako će on s njim...
Pogledaj, Aleksa, kako lepo šetaju i nešto pričaju. Vidi, Staša se smeje! A to dete nikad da se nasmeje! Dođe mi da plačem kad pomislim da ovaj mladić, sirotinjsko dete, pa vidi, postao čovek, svršio univerzitet, a naše sve ima, a neće da uči, i mrzi život.
Nemoj da plačeš... Ostavi se! Imam da ti kažem: jutros sam telefonirao i razgovarao s prijateljem, ocem Vladinim. On bi želeo da svadba bude u maju ili junu.
Neće to hteti Miomira.
Zašto odlaže svadbu kad je izabrala verenika?
Takva je ona! Hoće još jedno leto da provede na moru kao devojka. A zašto i da žurimo? Zimus je preležala grip, neka se dobro oporavi. Sad je opet nogu uganula. Oni žure, jer je u pitanju njen milion. A koliko misliš Vladi da daš u gotovu?
Dvesta hiljada. Ostalo njoj na knjižicu. Kazao sam: najbolje da joj sazidam jednu trospratnicu u Beogradu. Neka imaju rentu.
Ali kuću na njeno ime.
Sigurno neću na njegovo!
On nju voli. A Miomiru ne mogu da razumem. Čudna devojka?
Ostavi je. To su devojačke ćudi koje će proći kada se uda.
Šta se Staša onoliko smeje! Jovanka, vidi!
Daj bože, da se smeje!
Otac i mati su zadovoljno posmatrali sina, srećni što se i on smeje.

UZBUNA U KUĆI

Mati je zamolila Ninoslava da spava u sinovoj sobi i ispričala mu za revolver. Mladić je odmah pristao. Ta, on je spavao u sobičcima sa dvojicom i trojicom drugova, i, posle spavanja na podu i dušeku majka- Marinom, osećao se u ovoj gospodskoj kući kao rentijer. Samo jedno ga je brinulo: nije imao lepo spavaće rublje. Kupio je jeftinu pidžamu, a u sobi je fino posteljno rublje, svileni jorgan, jastuk s vezom... Dok je on o tom razmišljao, uđe Katica u sobu noseći neko rublje.
Gospodine, izvolite, ovo su za vas pidžame! Imate i jutarnji ogrtač.
Hvala, Katice!
Kupatilo je gotovo, ako gospodin hoće da se okupa.
»Bogami, pa ovo je kao da sam bogataš!« — podsmevao se sam sebi Ninoslav.
O, to je divno, Katice! Baš sam želeo da se okupam.
»Da, gospodine« — podsmevao se sam sebi — »vi ste živeli u višespratnim zgradama i sobarica vam je uvek spremala kupatilo.« — A gde je kupatilo?
Izvolite sa mnom! Ovo je za gospodina, gospođu, gospođicu Miomiru i gospodina Stašu. A ovde se mi kupamo. Ja sam se sinoć kupala. Znate, gospođa nikog ne pušta u njihovo kupatilo. I ovde je lepo. Tako smo srećni što imamo kupatilo... i vodovod... Pored našeg imanja idu vodovodne cevi, jer mora i fabrika vodu da dobija, pa je gospodin uveo vodu u kupatilo — brbljala je Katica, uvijajući se oko lepog gospodina. Vruća voda šiknu.
Nemojte mi sipati vodu u kadu. Ja ću pod tuš. — Iz opreznosti nije hteo u kadu, jer je određeno da se kupa s poslugom. Naravno, pametni ljudi ne daju da im svako ulazi u kadu. On je bio zdrav, potpuno zdrav. — I ne morate da mi grejete kupatilo. Ja volim hladan tuš.
Zar se ne plašite da ozebete!? — uzviknu zadivljeno sobarica.
Pre se nazebe u vrućoj vodi.
Jest! Vi ste tako snažni! — Toplo ga je pogledala. — I gospođica Miomira se uvek tušira. Samo gospođica je uganula nogu, pa se sekira... I vi ste iz Beograda?
Jesam...
Evo vam sapun, i čaršav za brisanje... Da vam donesem pidžamu?
Molim vas.
Odmah! — Otrčala je sva užurbana i srećna što je u kući jedan mlad i lep muškarac. Gospođica Miomira njih nikad ne gleda, pa makar bili i naj- lepši. Ima verenika i gorda je. Oni ne znače ništa jednoj bogatoj gospođici. Ostavila je gospodina da se kupa i otrčala u kuhinju da razgovara s kuvaricom, sva oduševljena.
Ninoslav se vrati iz kupatila, osvežen. Od njega se rasprostirao miris sapuna. Kosa mu je bila vlažna. On uze ubrus sa umivaonika da je još istrlja. Prozor je bio otvoren i spolja je ulazio miris jorgovana. Soba je gledala u travnjak sa ružama i rascvetanim šibljem. Fine senke zamračivale su travu. U daljini se videla planina i mesec iznad nje.
Kako je lep ovaj kraj i bašta! — reče Staši, koji se već bio podvukao pod svileni jorgan.
Meni je ovde sve dosadno. Ako ikad maturiram, voleo bih da živim u Beogradu.
Ostavi ti to samo meni. Ja ti garantujem da ćeš položiti.
Otkud vi znate kakav sam ja đak?
Ti nisi gori od jednoga kojeg sam imao, pa je položio. Moraš imati više vere u sebe.
Dečak ga je gledao neprijateljski i sa čuđenjem. Dosadni su mu bili svi učitelji koji ga gnjave. A škola je još dosadnija. Otpratiće on i ovoga kao i druge. Prirediće mu iznenađenje već sutra ujutru.
Ninoslav podiže pokrivač i spusti se na sofu. Zaškripaše federi. Meka pi- džama pripi mu se nežno uz telo. Svileni jorgan je bio tako topao i prijatan posle kupanja. Glatko i mirišljavo posteljno rublje gladilo mu je obraz. Kako je poneko srećan! Petnaest dana u Beogradu spavao je na golom dušeku pokrivajući se rapavim ćebetom koje mu je greblo noge. A sad se gospodski opružio po mekoj sofi i pokrio se svilenim jorganom. Zar može život da bude dosadan u ovakvoj lepoti?
Miris jorgovana se uvlačio u sobu. Mesec je bio visoko iznad planine, okrugao i užaren. Bleda se svetlost uvlačila u sobu. Kako je soba bila lepa! Jednostavno obojeni zidovi, bledozeleni sa tamnijom prugom na ivici i po uglovima. Posmatrao je sliku na zidu. Predeo. Videla se voda, a mesečina pala na sliku pa se voda plavi. Visoko drvo pokraj vode. Đačka soba, ali lepa. Ima i knjiga na policama. Da li imaju biblioteku? Čita li gospođica Miomira? Ogledalo iznad umivaonika belasa se, a na zidu se njiše senka zavese. Njihanje zavese uspavljuje ga. Putovao je noću i pod mekim pokri- vačem osećao sladak umor posle kupanja. Misli se još otimaju: pisaće mami, sestri i Bošku. Tutanj kamiona drumom trže ga baš kad htede san da ga uhvati. Začu i pisak voza. Mesec je još više osvetlio sobu. Staša je zaspao. Osećao je kao da se njiše i klizi. Posle se izgubio kao u nesvestici i san mu sklopi oči. Siromašni, diplomirani pravnik prvi put je zaspao dubokim snom u ugodnoj postelji gospodske kuće.
Nešto ga je strašno lupilo po licu. Urliknuo je i skočio kao lud. Nije mogao da dođe sebi, i osetio je kako mu nešto hladno klizi po glavi, licu, grudima.
Šta je ovo? Ti si me polio vodom! — zaškripao je zubima.
»O žgebe nevaljalo!« Bio je kao lud, raspomamljen i ništa drugo nije znao nego dohvati bokal s vodom i pljusne je dečaku na glavu.
E, tako! Da ti vratim!
Dečak kriknu, skoči iz postelje, voda mu se sjuri s glave na lice i prsa. Bled i iznenađen, gledao je svoga učitelja.
Kako se usuđujete da me polivate?
Onako isto kao i ti mene! Ovo ti je milo za drago! — I najednom, videći obojicu mokre kao pacove, Ninoslavu dođe smešno, zacenu se od smeha, a i dečko, zaražen njegovim smehom, poče da se smeje grohotom.
Sad smo se istuširali! — Skide pidžamu, izbrisa lice ubrusom i baci se na postelju. Jastuk je bio mokar. On okrete drugu stranu...
Da mi priznaš, je li ovo tvoj pokušaj da oteraš učitelja?
Šalio sam se!
Šala se prima! I ja sam se šalio! Od danas postajemo drugovi. Ali biće uvek: milo za drago! Što ti meni učiniš, ja ti vraćam. Niko ne sme da se ljuti. Slušaj, ti si pravo dete! Prskaš se vodom! Ali me nećeš oterati! Ja ostajem!
Staša ga je s čuđenjem posmatrao. Da li se on, zbilja, ne ljuti? Drugi su bili besni, izleteli iz sobe, tužili ga mami i tati, i odlazili. On je tada liko- vao. A ovaj se iskida od smeha. Ali najpre je strašno urliknuo. Podvukao se pod jorgan, razočaran i malo ponižen.
Više ne vredi spavati! Ustajem! — Ninoslav se diže.
Kako je lep dan! Nigde oblačka! Jutros idemo u šetnju.
A kad ćemo da učimo?
Ima vremena. Ustaj i ti!
Ja ne ustajem rano. Tek oko osam ili devet.
Lenštino! Sad je pola sedam. Treba gimnastiku da radiš.
Vi radite gimnastiku?
Svako jutro.
Hoćete da steknete liniju.
Ne liniju, nego mišiće. Hajde, ustani i ti, pa da radimo zajedno! Dečak se lenjo diže, sede i mlitavo opusti noge niz sofu. Ninoslav poče da se savija. Posle čučnu i ustade.
Ti ne bi mogao da radiš gimnastiku?
Mogao bih... Pogledajte!
Sagni se malo više. Za tebe je švedska gimnastika. Treba da ti očvrsnu mišići. Da budeš muškarac! Vidi kako ja savijem ruku? Hajde još malo! Čučni! Brže! Ustani! Ti si se već umorio?
Dosta je! Hoćete li da me tužite mami?
Zašto da te tužim?
Pa što sam vas polio vodom.
To su drugarske šale. Je li, reci iskreno: mrziš li ti tvoje učitelje?
Ne volim ih. Njima se plaća i još su gori nego profesori. Imam želju da im nešto napakostim.
Kao sa ovim tušem jutros. Ali, to ti je promašaj! Mene ničim nećeš naljutiti. Ti si, ipak, dete, i znam da nisi rđav.
Katica je trčkarala po bašti i pevušila. Htela je da je čuje mladi gospodin. Negde su rzali konji. Lajao je veliki pas. Petao kukurikao, a kokoške kakorile.
Hajde da prošetamo po voćnjaku.
U trpezariji, za postavljenim stolom za doručak, sedeo je direktor.
Zar je i Staša ustao? — iznenadi se otac.
Staša mora da ustaje rano kao i ja.
To je zdravo! A on se uvek lenji u postelji do osam sati. Ja sam stariji čovek, pa volim da poranim ujutro. Sedite, popijte kafu! Katice, donesite i gospodinu. A šta ćete jutros da radite?
Ići ćemo u šetnju.
Ako, šetajte.
Šta, zar je Staša ustao? — iznenadi se mati kad uđe u trpezariju.
Ako nemate, gospođo, ništa protiv, ja ću Stašu navikavati da ustaje ra- nije. Rano ćemo da ležemo, a ranije da ustajemo. Radili smo jutros zajedno gimnastiku. Kazao sam mu da muškarac mora da ima razvijene mišiće.
I ti bi, tata, trebalo da radiš gimnastiku s gospodinom, jer si pustio trbuh.
Bogami, trebalo bi. Ali ja nisam momak! Ti treba lepo da se razviješ.
Kako nam je bio lepo razvijen sin što je poginuo. Radio je već sa ocem u banci. Katice, donesite doručak.
Služavka je nosila belu kafu, buter, sveže barena jaja, kifle. Ninoslavu pođe voda na usta. Da ne sanja? Kao da je u banji u velikom hotelu, pa ga uslužuju. Debela kuvarica, rumena lica, s podvoljkom, sva u čisto obučena uđe u trpezariju.
Šta ćemo, milostiva, da kuvamo?
Idite, pitajte Miomiru, šta bi htela. A šta ti želiš, Staša?
Meni je svejedno.
Ali meni nije svejedno. Posle nećeš da jedeš. Kaži šta ti se jede, pa to da se skuva.
Sad mi se ništa ne jede!
Dobro, ali u podne moraš jesti.
Ne brinite, gospođo! Ja vas uveravam da će jesti.
Bila bih vam zahvalna, gospodine. On bi se popravio. Lekar je kazao da treba više da jede. Dosta je izrastao, a mršav je. Pogledajte kako je bled!
Staša će biti lep momak!
Dečak se nasmeja. — Šta će mi lepota?
Zar ti nisi nimalo sujetan i ne želiš da budeš lep i snažan?
Ni za šta on nema volje, gospodine. Ništa ga ne oduševljava. Takva ga je apatija obuzela! — jadao se otac.
Šta ću kad me ne razumete! — prezrivo je govorio dečak.
Potrudićemo se da te razumemo — odgovori Ninoslav. — A sad te molim da jedeš. Znaš, ja sam gladan i ispadam proždrljivac kad sam jedem. Meni za ljubav: jedno jaje ti, jedno ja, i ovu kiflu i malo butera!
Eto, to me pojede živu! — uzviknu mati. — Mora čovek da mu priča i da ga nudi kao da je beba. Jedite, gospodine, samo ako možete! Uživam kad vidim da neko jede. Sirotinja bi želela, sine, da sedne za ovakvu trpezu, a njemu je dosadno.
Mama! — zvao je sa sprata nežni ženski glasić. — Možeš li da dođeš gore?
Idem! Moram opet masera da zovem telefonom. Nervozna je. Ona voli da šeta, da jaše, a sad ne može! Kako nogu da ugane. A kuda vi idete u šetnju?
Staša će me voditi. Sad si moj pravi drug kad si sve pojeo. Kako je lep dan! Posle zagušljivih beogradskih ulica osećam se kao na letovanju.
Direktor ode u banku autom, a Staša se uputi sa svojim učiteljem u šetnju. Bilo je već pola jedanaest. Mati se čudila: što ih još nema! Otišli su posle
sedam. Približava se jedanaest, oni još ne dolaze. Mati uznemireno uđe u sobu kod ćerke.
Odvede ga ovaj mladić, a već je vreme da se vrate.
Šta se nerviraš, mama! Vratiće se!
Pola dvanaest. Mati neprestano pogleda na drum.
Neću više da ga vodi u šetnju! Šta će im lepša šetnja od naše bašte. Mogli su i tu učiti.
Skoro će dvanaest. Mati nervozno podiže telefonsku slušalicu.
Alo! Aleksa, oni se još nisu vratili iz šetnje, a skoro će podne.
Pa neka šetaju. Mi ne ručamo pre jedan sat. Za ručak ću doći.
Kako ti to ravnodušno primaš?! Nepoznat čovek ti odveo sina, a tebi svejedno.
Pa nije, valjda, gangster! Otišli su u šetnju i vratiće se. Bože, što ti možeš da se uzbudiš za svaku sitnicu!
Mene je strah!
Ostavi se, ženo, toga, molim te! Čega imaš da se plašiš?
Dobro! Kad ti kažeš neću se plašiti.
Pola jedan... Direktorov telefon je opet zazvonio.
Aleksa, oni još nisu došli!
Ama, doći će! Zaboga, šta je tebi?!
Kako šta mi je? Pa znaš li ti ko je ovaj mladić? Jesi li mu video legitimaciju? Može biti i neki apaš, pa da te uceni, odvede ti dete.
Šta ti sad pada na pamet! — ljutio se muž, ali se uznemirio i sâm. Istina je, nije mu video legitimaciju. Ko zna ko je? Ali koješta! Odbijao je tu misao. Jović mu je pričao o njemu.
Dobro, doći ću odmah! Nemoj da se nerviraš!
Blago tebi kad si takav! — doviknu mu žena ljutito i spusti slušalicu. Direktor naredi poslužitelju da kaže šoferu da odmah spremi kola. Zabrinuo se i on. Jedno je dete. On je bogat čovek, mogu da ga ucene.
Mati je svaki čas istrčavala na terasu. Ali njih nema i nema!
Ilija! — pozvala je slugu — izađi na drum, vidi idu li! — Katica je na sav glas pevala.
Šta si se razdrala, Katice! — naljuti se na devojku. Raspevala se, a ona nigde mira nema. Tako je bilo i onda kad im je sin poginuo. Sve joj je oživljavalo u sećanju. Nije ga bilo. Drhtala je. Zvala oca telefonom... a posle su javili za katastrofu.
Auto se zaustavi pred kapijom.
Evo ih, gospođo! — uzviknu veselo Katica. — I stari i mladi gospodin i gospodin učitelj!
Vidiš, živi su i zdravi!... Sreo sam ih na drumu, pa ih dovezao... A ti si se prepala.
Izvinite, gospođo! Tako mi je krivo, ako ste se uplašili. Nisam mogao pomisliti da ćete vi da brinete kad je sa mnom.
Što da se plašiš, mama! Što smo lepo proveli jutro! Bili smo čak u selu, kod one vodenice. Ala je tamo, tata, lepo! Radili smo algebru. Pohvalio me gospodin Ninoslav. Kaže da sam dobar matematičar!
Jeste, Staša zna dobro algebru.
Hajde da ručamo! Što sam gladan! — Staša dočepa parče hleba i poče da jede.
Jesam li ja vama kazao, gospođo, da će on ogladneti.
Hvala bogu!
Videćeš kako ću da jedem. Katice, donesi brže jelo. — Od hoda dečak se zarumeneo, oči su mu blistale. Ličio je na oca.
A zamisli, Staša: sad si gladan, a da nemaš šta da jedeš! Tako mnogi studenti gladuju. I još moraš da učiš, a glad muči stomak i ne dâ mozgu da misli.
Slušaj, Staša! — opominjao ga je otac.
Ja ne bih živeo. Ubio bih se!
Ali život se voli i kad se gladuje.
Neću sad da filozofiram. Šta je u supi? Rezanci! Baš ono što ja volim! Ručak je prošao u prijatnom razgovoru.
Staša, lezi malo pa odspavaj — naredi mu učitelj.
Imamo dve ljuljaške. Možete i napolju. Kaži, Katice, Iliji da veže ljuljaške.
Kod vas je gospodski život! Do tri sata ćemo se odmarati, a posle ću te preslišavati druge predmete.
Tata, ja moram predveče do krojača da probam odelo.
Idi zajedno s gospodinom... Hoćete li pešice?
Razume se. Nema ni dvadeset minuta od vaše vile do grada.
I Miomira uvek ide pešice. Ona ne voli auto. — Staša otrča u svoju sobu.
Jesi li videla, Jovanka, kako je jeo?
Ja sam hteo da ga malo zamorim, da ogladni. Neću da mu namećem utvrđene časove, kao školsko vreme. Škola muči đake samo zato što je sve raspodeljeno na minute i sate: srpski, matematika, botanika! Pa sutra opet časovi. Čovek najlepše misli i stvara kad se šeta i korača. Ja ću njemu u šetnji da držim časove. Jedan algebarski zadatak rešili smo u šetnji; zastajkivali smo i išli i on nije osetio da je to čas. Opazio sam da on ima odvratnost prema školi i utvrđenom radnom vremenu. A on je u pubertetu, kad je organizam uznemiren. Njegovom organizmu treba kretanja, a ne da ga sputava klupa ili sto.
Vi ste, kako vidim, dobar psiholog.
Zato što sam stalno držao časove, morao sam pronaći metode da bih došao do uspeha. Čovek može da disciplinuje sebe tek kad potpuno formira svoju volju. Vi znate da morate ići u banku i kod vas je sve utvrđeno. Ja hoću da radim i ništa me u tome ne može pokolebati. Ali u dečakovom organizmu je kriza, koja mu stvara nemir i nervozu.
Hvala vam, gospodine, što se tako trudite — prekide ga mati. — Samo da mi nešto kažete: da li vas je jutros pljusnuo vodom kad ste spavali?
Nije, gospođo... To je bila šala. On je još dete.
Nije to šala! Uh, kako me sekira to dete. Moram vam reći: pravi on mnogo ispada, ali budite dobri i oprostite mu. Katica mi je kazala, a posle sam i ja videla: sav vam je jastuk bio mokar.
Samo vas molim, gospođo, nemojte ga grditi. I ja sam njega pljusnuo vodom.
Ako! Hvala vam! — odobri mati, a otac se nasmeja.
Tako i vi njega! Takve nevaspitane postupke mu ne možemo dopustiti. Volim što spavate u njegovoj sobi. Sve se plašim da ne učini neko zlo sa sobom.
Gospodine Ninoslave, vezali su ljuljaške — zovnu ga Staša.
Vrlo dobro! Ala ćemo se nauživati!
Mogla je i Miomira da izađe napolje. Ali ona se boji! Čim je noga štrecne, odmah zajauče. Ona je kazala da će da ga preslišava francuski, jer ona savršeno govori taj jezik. Bila je godinu dana u Parizu, a imala je i guvernantu. I Staša može da govori, ali neće. To je čudno dete.

DRUGARICA SA STUDIJA

Staša je otišao do tate u banku, a Ninoslav na poštu da preda pismo za majku i Boška. Išao je lagano i razgledao grad. U susret mu je išla jedna mlada devojka. On je zagleda, a ona njega. Zastadoše oboje iznenađeni.
Ninoslave! Otkud ti ovde?
Gle, Slavka! A otkud ti?
Ja sam suplent u gimnaziji! A jesi li ti dobio službu?
Nisam dobio službu, već poučavam sina direktora banke, gospodina Novakovića.
A, dakle, ti si to taj lepi mladić o kojem su mi pričale Gina, gazda Tasina ćerka, i ćerka moje gazdarice! One poludeše za tobom! Videla te ćerka moje gazdarice kad si prošao pored naše kuće, pa mi te opisuje. Da si samo čuo kako ti se divila. A Gina mi je pričala kako se upoznala s tobom kad te svratio njen otac. Svako veče njih dve izlaze na korzo ne bi li te videle. Zar nisi mogao državnu službu da dobiješ?
Nisam mogao. Gospodin Novaković mi je obećao da će me postaviti u svojoj banci, čim njegov sin položi peti razred, ako uspem da ga spremim.
Joj što je to razmaženo dete! Nije glup, ali svakojake ispade pravi u školi! Direktor je pozvao njegovog oca i kazao mu da ga ispiše iz škole, pa neka privatno polaže, inače bi bili primorani da ga isteraju. I ja sam mu predavala. Njemu tako dođe, pa neće da odgovara. Pozovem ga, a on meni:
»Nisam danas raspoložen da odgovaram.« Besno, bogataško dete! Predavala sam mu srpski jezik.
Molim te, kad bude polagao ispit, nemoj da budeš stroga!
Zbog tebe ću sve da učinim. Koliko mi je milo što te vidim! Da znaš što imam lep stančić! Dođi k meni! Ja sam sa svojom sestricom. Ona je u petom razredu, pa sam je povela sa sobom, neka bude kod mene i neka uči. Bila je zašašavila za tim Stašom. Oduševljena je njime! Kaže mi jednog dana: »Profesori njega ne razumeju, a on je inteligentan dečko!« Izgrdila sam je! Pevaš li još uvek? Jaoj, kad se setim tvoga glasa! Pa onog našeg putovanja sa »Obilićem«!
Sad ne pevam.
A jel' te čula Miomira kako pevaš?
Nisam je ni video.
Kako da je ne vidiš?
Uganula je nogu, pa ne silazi sa sprata.
Uobražena je! Ni s kim se ona ne druži. Ovde su svi mladići bili ludi za njom. Milion je u pitanju! Ali im svima izmače milion! Isprošena je za nekog rentijera iz Beograda. Čudim joj se, šta će joj bogataš kad je i sama bogata! Jedan poručnik je hteo zbog nje da se ubije. Jedva su ga drugovi spasli. Tražio je premeštaj ne bi li je zaboravio. Svi je zovu: lepa Miomira! A ja ne nalazim da je toliko lepa. Pazi i ti da se ne zaljubiš.
Za mene se ti ne boj!
Znam da si ti ozbiljan i da ne trpiš bogate. Dođi jednom s gitarom! Sad se setih. Nešto imam da ti predložim. Ovo bi bila senzacija!
Ostala si ista, Slavka, uvek voliš senzacije!
Pa čovek se ubajati kad nema senzacija! — nasmeja se mlada devojka.
Evo u čemu je stvar: ovde se podiže spomenik palim junacima u ratu i prikupljaju se prilozi. Uskoro će biti priređena zabava s koncertnim progra- mom. I naša gimnazija učestvuje. Učenice će izvoditi dve ritmičke igre, a đački orkestar će svirati. Ja sam u odboru za podizanje spomenika. I Mio- mira svira na klaviru. I njen otac je u odboru. On je ratnik, rezervni potpu- kovnik, ima puno odličja! Deset hiljada je dao za podizanje spomenika. Gospođice izvode jedan skeč — razveza Slavka nadugačko, kao žene kad govore uvod dok ne dođu do glavnog, te je Ninoslav prekide:
A kakva je to senzacija koju misliš sa mnom da izvedeš?
Evo šta: da ti uz gitaru otpevaš dve-tri pesme. Što će se to dopasti publici. A zamisli kad zapevaš. Imaš da potučeš ceo program! I ovde ti svet voli šlagere i sevdalinke. Ima u našoj školi đaka koji pevaju prave sere- nade, ali to nije za tvoj glas. Hoćeš li da pevaš?
Pravo da ti kažem, ne peva mi se! Nisam gitaru hteo ni da pokažem u kući Novakovićevoj. Hoću da radim doktorsku tezu, a kod njih imam vremena kao da sam na letovanju. Hoću i ja da prikačim jedno »dr«. Vidim da to pali.
Neću ni da čujem! Moraš da pevaš! Da je zabava u drugu svrhu, ne bih te zvala. Ali nastalo je vreme kad je sve obuzelo oduševljenje da oživlja- vamo uspomene na stara herojstva. Neka se čuje ko su bili stari ratnici... A ja bih razglasila da ti pevaš.
Onda bih još teže pristao, ako misliš da me reklamiraš. Dobro, pristaću, ali da se moje ime ne stavlja u program.
To ti je divna ideja. Samo da napišemo: pesme peva solo uz gitaru gospodin N... ili, još bolje, da stavimo samo tri zvezdice. Ja ću to da unesem u program, jer naš nastavnik pevanja sastavlja program i u gim- naziji učenice spremaju skeč. I ja imam jednu ulogu. Da vidiš kako glumim. Ja sam i reditelj. Majke mi, mogla sam biti i glumica. Miomira nije htela da igra u skeču, a zvali smo je. Odgovorila je: »Ja ću svirati, a neću da glumim.« Dakle, pristaješ li?
Pristajem, pod uslovom, kako smo kazali, da niko ne zna da sam to ja pre zabave! Neću zbog Novakovića.
Njemu će biti milo! To je vrlo simpatičan čovek i veliki veseljak. Samo su se povukli posle smrti sinove. Ali on je vrlo preduzimljiv čovek. Prvi je dao deset hiljada. Bogati su, i da znaš koliko! Nije ti to kao mi, što neprestano moramo da računamo.
A kako ti živiš?
Skromno! Imam sobicu, kuhinju, nabavila sam malo stvari. Kuvam sama. Skuplje bi me koštalo da se hranim po kafanama. Šalju nam malo i od kuće, jer nas smo dve. Moraš što pre da dođeš do mene.
Baš ću doći!
Nije daleko, mogao bi i sad da svratiš.
Neka, drugi put. Idem da zovnem Stašu. On je u banci, a vraćamo se pešice. A kad je zabava?
Dvadesetog...
Ali kako ću bez smokinga?
Ti imaš smoking... Još iz »Obilića«! Gde ti je?
Ostao je kod kuće. Nisam ga ni poneo.
E, pa imaš vremena da ga dobiješ od kuće. Piši neka ti ga pošalju poštom.
Onda bih morao odmah sutra da pišem.
Piši odmah! Tako me oduševljava što ćeš pevati. Senzacija! Miomira misli, sigurno, da će njena tačka biti najbolja. Ali kad ti zapevaš, ima svi da se sakriju! Pričala bih s tobom vazdan, a vidi šta nosim pismenih zadataka! Moram sve večeras da popravim. Ništa ne mrzim više nego kad mi dođe popravljanje pismenih zadataka.
I ja treba Staši da zadajem pismene zadatke. Ti ćeš mi reći šta im daješ.
Ne brini! Reći ću ti. Kad ćeš da dođeš k meni?
Ne mogu da ti odredim dan. Kad dođem u varoš.
Zar moraš da se obavežeš da uvek budeš uz Stašu?
Oni su me molili da budem što više s njim. Kod njega je nervozno i neuravnoteženo doba puberteta. Mogao bi svašta da učini. Boje se!
Boje se, jer je hteo jednom da se ubije. Čula sam. Služavka je pričala Gini, a Gina ćerki moje gazdarice. Samo oni to kriju. Hteo je da se obesi. To da znaš.
Čudan dečko! Živi u bogatstvu, a dosadio mu život. A ja i ti smo se mučili, pa nam nikad nije palo na pamet da izvršimo samoubistvo.
Kakvo samoubistvo! Ja volim život! Mene sve oduševljava. Gledam mlade devojke, pa sve pesimisti, razočarane. A ja namestila moju sobicu, uživam, pa mi se čini da nema ništa lepše. Sašijem jednu haljinicu, pa sam sva srećna! I gospođica Miomira je isto tako mrzovoljna. Ona voli veliki svet! Pariz!
A njeni kažu kako je oduševljava priroda.
Oduševljavala bi i mene priroda, kad bih živela u takvoj vili. Jesi li video kako je kod njih? A tek na spratu u njenim sobama! Kao bombo- njera! A ona ništa ne radi. Imaju kuvaricu, sobaricu, baštovana, šofera. A ja, svršila lakultet, vajna nastavnica, pa sama perem sudove.
Opet su ti lepe ruke! — nasmeja se Ninoslav.
Nisu kao Miomirine. Da vidiš njene ruke! Kao od voska! Ništa ne radi. Neko se rodi i ceo vek ništa ne radi, a mi moramo ceo vek da dirinčimo: trči u školu, trči na pijacu, u bakalnicu. Jaoj! Da mi se ne zatvori bakalnica.
Ti si za sve! Uvek si bila energična i vredna.
Život me naučio. Ja sam seljačko dete. Ninoslav je sa uživanjem slušao. Mačvanka! Razgovorna, vesela, prirodna, zdrava.
Oprostiše se i gospođica Slavka požuri u bakalnicu. Vraćala se kući s čudnim raspoloženjem. Niko nije znao. Krila je to i od same sebe, a Ninoslav nije ni slutio da ona njega simpatiše. Imala je svog dečka na univerzitetu, ali je ostala poštena devojka, sa zdravim patrijarhalnim pojmovima. Ona je pred sobom videla cilj: svoj nastavnički poziv, i sva se predala studijama, jer je znala da roditeljima, seljacima, nije lako da školuju decu. Otac joj je i trgovao sa svinjama i uvek je morao da čuva novac za nju, a ona je davala časove da bi zaradila za odeću i knjige. Slali su joj namirnice od kuće i često joj je večera bila hleb i sir. Delila je s drugaricama što je imala, a pomagala je i jednog druga, izgladnelog i siro- mašnog... To joj je bila ljubav, ali platonska i drugarska. A posle studija su se razišli. Ninoslav je bio nešto drugo. U potaji je volela toga visokog, lepog i ozbiljnog mladića i obožavala njegov glas. Činilo joj se da on ne obraća pažnju na nju kao na ženu, i gordo se čuvala da ne oda ništa od svojih osećanja. Nije bila lepotica, i osećala je da je Ninoslav lepši od nje, pa se bojala da ne bude smešna, ali imala je toplo srce devojaka koje nisu mnogo upadljive, i zato postaju interesantne, dobre drugarice, koje žele da osvoje mladića drugarstvom, a ne fizičkom lepotom. I sad ga je zvala kao drugarica, ali je osetila da bi on mogao biti za nju i nešto više i lepše. Nedostajalo joj je nešto u životu: ljubav! I sada je žurila, raspoložena, raspevane duše, kao da je došlo nešto što će ispuniti njen život. Ona nastavnica, a on činovnik u banci! Više je volela da se uda za nekoga iz druge struke, nego za kolegu. Bila su tu dva mlada suplenta, ali bili su malo uobraženi i gledali su miraždžijke. Kad je to čula, pravila se i ona važna.
Baš voli što je došao Ninoslav! Kao da joj je pripadao, bio joj je najbliži drug i mladić koji ju je dobro poznavao i imao lepo mišljenje o njoj. Bilo bi ljubomore u njoj da Miomira nije isprošena. Dobro je što gleda bogataše i rentijere. Za dva meseca se udaje. A Ninoslav ostaje. Stašu će da progura na ispitu zbog Ninoslava! Zamoliće i matematičara. »Divan je Ninoslav!«
šaputala je u sebi i uzdahnula. Kako je i školovanoj devojci teško da dođe do iskrene ljubavi. Bila je svesna koliko ima vrednosti: ume da sašije, veze, kuva, glumi, dobra je nastavnica, pa opet, nijedan poručnik ne bi pomislio da se ubije zbog nje. A da ima jedan milion miraza, sve njene vrednosti mogle bi i otpasti, jer bi milion sve pretegnuo.
Gina je stajala na prozoru.
Da vam nešto kažem, Gino. Znate koga sam videla? Onog mladića iz Beograda!
Jel' istina?
To je moj drug. Obećao je da će me posetiti.
Mala Gina sva planu. Pocrvenela je kao kragnica na njenoj bluzici. Gospođica Slavka je pogleda ljubopitljivo i produži put. Uzdahnula je: Ninoslava uvek vole sve devojke!
Popravljala je pismene zadatke kod kuće i bila je vrlo dobre volje. Nije bila stroga u ocenjivanju, jer su joj pred očima, između redova, bile duboke, plave oči Ninoslavljeve, tako gorde i lepe, i sočna, muška usta koja bi mogla zaludeti devojku i samo jednim poljupcem.

NEVIDLJIVA MIOMIRA

Gospođica Miomira nikako nije silazila iz svojih soba. Više je od nedelju dana kako je u njihovoj kući, ali nije imao čast da je upozna. Odnosili su joj uvek jelo; čuo bi samo njen glas sa sprata i ništa više. Ninoslav je već imao u svesti njenu sliku: uobražena devojka, malo govori, malo se smeje, prezrivo gleda, ne radi ništa.
Bila je jednom divna noć, obasjana mesečinom. Šetao je sa Stašom dugo. Preslišavao ga je, dobro je znao, večerali su i legli. Prozor im je bio otvoren i iz bašte se uvlačio miris jorgovana. Staša je odmah zaspao, utišao se i spavao mimo. A Ninoslav je još bio budan. Razmišljao je o svojoj tezi. Miris i čist vazduh dejstvovali su na njega kao opojno sredstvo. Osećao je da mu se zatvaraju oči. Najedared ga trgnuše zvuci klavira. Dolazili su sa sprata iz Miomirine sobe. Najpre tihi, meki zvuci, žalosni kao miris izmirne; pa posle burni, kao vihori, olujine, duševna borba, jecanje ili srdžba i posle se opet sve stišavalo i gubilo u noći. Rasanio se i slušao zatvorenih očiju. Kako može da bude uobražena devojka koja ovako lepo svira? Nije znao čija je muzika, ali osećao je da je teška, i da treba biti umetnica, pa svirati ovako virtuozno... Nizali su se akordi kao talasi. Iz tih melodija izvlačio se lik devojački i lebdeo pred njim u noći. Dočaravao je njenu sliku. Video je bledo, duguljasto lice prefinjenih crta, sanjalačkih, plavih očiju. Moraju biti tužne te plave oči i devojka tankog stasa kao stabljika cveta. Muzika stvara bestelesne, poetične snove, i kroz njih se provlači duša devojačka, puna poezije, bez ičega prkosnog i izveštačenog. Tako mu je iskrsavao lik Miomirin. Akordi su se talasali, a on je slušao. Sad je muzika bila teška, mučna, kao zvuk smrti. Šta li se krije u duši devojke ispod čijih se prstiju izvlače ove melodije. I ona se udaje za
rentijerovog sina! Kao da je video njen život: auto pred kućom, barovi, varijetea, putovanja, luksuzne toalete i blazirani muž.
Teška i bolna muzika koja kida dušu prestade, a posle odjeknuše veseli akordi, kao da ptice cvrkuću, priroda se budi, lišće treperi, potočić pre- skače. Smešio se i slušao.
Staša se promeškolji, okrete se na drugu stranu, otvori oči i sanjivo promrmlja:
Miomira bi mogla celu noć da svira! Što ne svira danju, nego noću! Jeste li budni, gospodine Ninoslave?
Jesam. Slušam. Gospođica lepo svira.
Dosadna je! Šta me budi!
Muzika može i da uspava...
Ja ne volim klavir. Volim samo gitaru. Moram da naučim da sviram na gitari. Pomalo znam. Jedan moj drug svira, on će me učiti. Sad ću da joj viknem da prestane!
To ne smeš da radiš. Gospođici čini zadovoljstvo i ne treba da je uznemiravaš. Ja volim da slušam. Kako je moguće da ne voliš klavir?
Šta će mi klavir? Najlepša je gitara. — Ninoslav se nasmeja. Šta li bi radio Staša kad bi znao da on svira na gitari. Ništa, učiće ga. Možda će to uticati na njegovu prirodu i umiriti ga. Muzika i pesme imaju ogromnu moć. Do zabave neće reći da zna da svira na gitari.
A voli li gospođica Miomira gitaru?
Ne voli! Nju oduševljava klasična muzika. I stalno svira ono što ja ne razumem. Eto, slušajte! Šta je ovo?
Ovo je sigurno Betoven.
Šta će meni Betoven! Što ne svira šlagere i naše sevdalinke! I tata to voli, ali moramo svi da slušamo Betovena i Šopena.
Nemoj da se sekiraš! Čuo sam nešto o tebi: simpatiše te jedna učenica... Ali neću da ti kažem koja.
Koja učenica? Kažite mi! Ja ih ne trpim.
Pst! — ućutkivao ga je Ninoslav.
Miomira ima večeras sreću što je vi slušate. Inače bih se razderao da prestane.
Ti nisi muzikalan! Pst! — Ninoslava je pomalo i nervirao. Zaklopio je oči i slušao. Muzika se stišavala, gubila i iščeze sasvim tiho kao uzdah.
Hvala bogu, te prestade. A koja je to učenica?
Sutra ću ti reći — nasmeja se Ninoslav i okrete se na drugu stranu. — Ti mrziš devojčice! Šta je onda važno da ti pričam?
Kad ste me zainteresovali, treba da mi kažete koja je.
Gle, a zar tebe mogu devojčice da zainteresuju? — nasmeja se Ninoslav, koji je voleo da ga zadirkuje, jer je znao da je u njegovim godinama mržnja prema devojčicama reakcija nejasnih čežnji i buđenja seksualiteta. Hteo je i to da proučava u njemu, zato ga je golicao. — Sutra ćeš doznati. A sad da spavamo.
Baš ne morate da mi kažete! Samo mi recite početno slovo njenog imena.
Onda ćeš da pogodiš. Da kažem poslednje slovo.
Pa dobro, recite.
Svršava se na »a«.
Staša se podlaktio na jastuk.
Anđa Simić? Jelte?
Ne znam.
Ona je! Ona! Otkud vi nju poznajete?
Njena sestra je moja drugarica sa studija.
Gospođica Slavka!? Jaoj, što sam ja nju sekirao!
A jesi li sekirao i Anđu?
Nisam imao za šta. A ko je vama pričao o meni? I šta su vam pričali?
Vrlo lepe stvari. Što se odnosi na Anđino mišljenje.
Ona mi se jedina u gimnaziji i dopadala. Samo ona i vredi u razredu. Pa šta je kazala?
Ninoslav zevnu.
Ja sam živ zaspao!
Sad ste me rasanili, a vi živi zaspali?!
A hoćeš li da zaspiš ako ti budem rekao?
Zavisi od toga šta ćete mi reći.
Ona te ceni kao najinteligentnijeg đaka i kazala je da tebe nastavnici ne razumeju. Je li to istina?
Ocenite vi sami! — zadovoljno je govorio dečak kome je laskao taj kompliment.
Sutra ćemo nastaviti. Sad spavaj!
Sutradan Ninoslav se trgnuo. Probudilo ga je sunce. Otvorio je oči, pa ih brzo zatvorio, toliko je bio jak blesak.
Koliko je ovo sati? Osam! Majko moja, pa zar sam se ovoliko uspavao! — Skočio je brzo. Staša nije bio u postelji. Pogleda kroz prozor. Čuo je udaranje u gitaru... Staša je sedeo na klupi i svirao. Spazio je Ninoslava i udario u smeh.
Vidite, pre vas sam ustao! Hteo sam da vam pokažem da mogu i ja da drnkam.
To mi je milo! — odgovori mu Ninoslav.
Nisam doručkovao, čekam vas. Čujete li moju gitaru? Ovo pravim se- renadu Miomiri, da joj vratim za sinoćnje sviranje. Miomira! Čuješ li me?
Čujem i divim ti se! — podsmešljivo je govorio glas sa sprata.
Čekaj, naučiću ja, pa će Katica radije da sluša mene nego tvoj klavir... Jelte, Katice, volite li više gitaru ili klavir?
Milostiva gospođica tako lepo svira, ali ja ne razumem sve što ona svira, a gitaru razumem. Vi ste, gospođice, sinoć dugo svirali. Ah, tako sam uživala!
Što ti Katica podvaljuje! A, znam, Katice, da ste je grdili kao i ja, što nam ne da da spavamo.
Ti nemaš nimalo smisla za muziku! — odgovorila je Miomira.
Uteši se! Gospodin Ninoslav te je slušao. On je bio oduševljen! Nije mi dao da vičem. Jelte, gospodine Ninoslave?
Jeste! — odgovori glas iz sobe. Ninoslav se brisao ubrusom kraj prozora i slušao razgovor sestre i brata. Ali gospođicu nije video. Njen
prijatni glas mu je dopunjavao sliku koju je sinoć zamišljao: visoka, vitka, gotovo mršava devojka, bleda lica, duguljastih očiju, gordih i tužnih, i dugih tankih prstiju.
Miomira! — vikao je brat. — Miomira! — ali se devojka nije odazivala. Javi se tek docnije.
Staša, šta si hteo?
Hoćeš li da me preslišavaš francuski?
Hoću... Ali tek u pola dvanaest.
Dobro, da znam.
Nešto si, Staša, vrlo veseo? — dobaci mu sestra.
A zašto bih bio tužan? Veseo sam, i bio bih još i više da mi sinoć nisi razbila san. — Ninoslav se smejao u sebi. Osećao je da je veseo, što mu je kazao za malu Anđu.
Sedeli su u voćnjaku i održao mu je čas.
Tvoja sestra je kazala da će ti održati čas u pola dvanaest. Sada je toliko. Idi k njoj.
Staša je uzeo knjigu i otišao, a Ninoslav je ušao u svoju sobu. Čitao je knjigu koja mu je bila potrebna za doktorsku tezu... Bio se zadubio u čitanje. Najedared je čuo vrisku sa sprata.
Mama! Mama! — Istrčao je u trpezariju. — Mama, da vidiš Stašu! Mama! — Gospođa Novaković izlete iz kuhinje i spazivši Ninoslava uzviknu:
Molim vas, gospodine Ninoslave, otrčite gore do Miomire. Sigurno je Staša nešto sekira. Uvek je jedi, a ona je osetljiva.
Ninoslav polete uz stepenice.
Otvorio je vrata, upao naglo u jedan salon pun boja, mirisa cveća i ugledao u drugoj sobi, okrenutu leđima, jednu devojčicu u kratkoj somotskoj haljini, ružičastoj kao cvet oleandera, razbarušene kovrdžave kose, malih nogu u crvenim štofanim cipelicama s belim krznom. Devojče u ružičastom vuklo je brata za ruku, da bi dohvatilo jednu svesku u njegovoj ruci koju je držao izdignutu visoko.
Jesi li čuo, smesta da mi daš!
Ne dam! Hoću da vidim šta pišeš.
Ti si drzak! Šta ti imaš da čitaš moje pesme. Daj mi! — Cikala je, a kovrdžava kosa na glavi tresla se od ljutine. — Mama! Hodi ovamo! Mama!
Ninoslav pritrča, pruži ruku preko kovrdžave ženske glavice i ote od Staše svesku.
Izvolite, gospođice! — progovori on iznad glave razbesnelog devojčeta. Ona se trže, okrete se i zastade... Nekoliko sekundi gledala je mladića
zanemela. Njemu najednom dođe da prsne u smeh, ali se uozbilji i predstavi se devojci, a ona promrmlja svoje ime.
Dakle, to je ta gospođica Miomira.
Vizija za klavirom, visoka bleda devojka, s plavim očima i finim crtama lica, iščeze, a pred njim je stajalo devojče, prćasta nosića, kao Simona Simon, ogromnih očiju iz kojih je prštala ljutina kao varnice. Ličila je na malu, razljućenu pudlicu, sva u kovrdžama, crnpurasta, crnih obrva, koje su se koso spuštale prema nosu, a oko joj se čisto podvlačilo pod obrvu, veli- ko, crno, usplamtelo. Prkosne, mesnate usnice bile su rumene kao krv. Najedared se stiša, ublaži, ljutina iščeze, nekoliko trenutaka je gledala visokog, ozbiljnog, mrkog mladića, i nasmeši se:
Kakvu ste lepu scenu videli! Dočepao moje... Šta ti imaš da čitaš moje pesme?
Zašto pišeš, kad ne daš niko da pročita? Hteo sam da vi, gospodine Ninoslave, pročitate »Tajne ženskog srca«. Takav je naslov na svesci. Što ih ne štampaš?
To je moja stvar, a ne tvoja. Možda ću ih štampati. Uvek me nasekira, kad god ga preslišavam!
Ako vas sekira, izvadite reči i dajte mi, ja ću ga preslišati. Toliko znam francuski, da bih to mogao da učinim.
Šta te sekiram? Što lažeš?! Ti si uvek nakraj srca: niko ne sme ništa da ti kaže! Ako ti mama i tata ugađaju, ja ne moram.
Ugađaju mi što sam bolja od tebe! Ja sam bila odličan đak, a ti nećeš da učiš.
Jesam li ja rđav đak? Recite, gospodine Ninoslave! Ja mrzim školu, ali nisam glup.
On doista dobro uči i inteligentan je.
Ali i to je glupost što mrzi školu. Ja sam najviše volela svoje drugarice.
I ja volim drugove, ali ne volim profesore.
Ne voliš profesore! Samo sekiraš mamu i tatu, a ti znaš koliko mama pati zbog Mileta.
Uzela je svesku i zaključala je u jednu fioku...
Hajdemo, Staša! — pozva ga Ninoslav. — Zbogom, gospođice!
Zbogom! — odgovori devojka.
Oni se udaljiše, a ona osta zamišljena. Priđe ogledalu, razmrsi kovrdže, otvori klavir i akordi, topli i tužni poleteše ispod njenih prstiju... Posle zaklopi klavir i prošeta kroz salon da bi videla može li da korača. Noga je nije više bolela. Savila se, da napravi jednu gimnastičku vežbu, ali je pri savijanju osetila kako joj se žila zateže...
Sunce je ulazilo kroz velika staklena vrata na terasi u njen salon. Fotelje su bile od krepona s rascvetanim ružama, kao da je cveće posuto po njima. Na podu je bio fini žanilski tepih s ružama. U bledoružičastoj spavaćoj sobi bila je sofa sa dve fotelje, te pisaći sto, tako da je pre ličila na kabinet za rad. To su bila Miomirina odeljenja, puna sunca, cveća, jastučića, raznih sitnica, slika. U jednoj sobici spavala je Katica, da Miomira ne bi bila sama na spratu. Ona je volela tišinu i klavir. Mogla je svirati po nekoliko časova dnevno.
Katica joj donese pismo.
Ilija je doneo iz banke. Poslao ga gospodin. Pisao joj je verenik. Čudio se što odlaže venčanje.
Bio je ljut. Trebalo je da se venčaju u maju, a ona hoće tek na jesen... Prekorno je dodao: »Svaka devojka jedva čeka da se venča i ne odlaže, a ti neprestano odugovlačiš dan venčanja. Šta to znači? Voliš li ti mene? Prosto te ne razumem! Čude se i moji roditelji, a oni te vole i jedva čekaju da dođeš u Beograd.«

Miomira je ravnodušno pročitala pismo i nasmešila se: »Sve devojke žure, jer sve devojke nemaju milion.« — On je tražio hitan odgovor, ona stavi pismo u fioku, pored sveske pesama »Tajne ženskog srca«.
Sišla je na ručak. Otac je već bio došao.
O, moja devojčica je dobro! — govorio je otac ljubeći je. Videlo se da je voli.
Sasvim dobro koračam!
Ne boli te noga?
Ništa!... Mogu opet da jašem.
A, to ne smeš! Jahanje ti je to i napravilo. Tvoja Dijana je luda! Ćudljiva je!
Kao i ja, tata! I ja sam kapriciozna. Zato i volim da je krotim. Uvek je lepo nekog krotiti.
Ninoslav, koji je sedeo za stolom, osmehnu se.
Krotiš ti u roditeljskoj kući, ali u muževljevoj je drukčije.
Zašto drukčije? Ja ću se i kod muža pridržavati svojih životnih navika. On mi to ne može zabraniti.
Nemoj dvaput da kažeš. Kad žena voli muža, odriče se mnogih navika iz devojačkog života.
Miomira napravi razmaženu grimasu.
»Tajne ženskog srca!« — prošaputa podsmešljivo Staša. Crne oči se ljutito zaustaviše na njemu.
Kakve tajne? — upita otac.
Njene pesme se tako zovu. Hoće da štampa pesme.
Pa neka štampa! Šta se to tebe tiče! Ja znam da ona piše pesme. I ja sam pisao kad sam bio mladić...
Staša je takav prozaik da ne razume poeziju. Tata, ja ne mogu da ga preslišavam. Uvek me jedi.
Neka času prisustvuje i gospodin Ninoslav, pa te neće jediti. Drži mu čas u njegovoj sobi.
Da li vas, gospodine, ljuti? — upita Miomira.
Mene ne! Mi smo vrlo dobri drugovi.
Hvala bogu! On nije trpeo ni jednog učitelja. A ni ti ih nisi trpela! Uvek si ih ismevala! — dobaci joj brat drsko.
Zašto bih ja ismejavala tvoje učitelje?
Ne znam ni ja. To si sigurno napisala u »Tajnama ženskog srca«.
Dosta, Staša! Tako voliš da peckaš! — prekori ga mati.
Vi svi drhtite da nju ne uvredim. Crne su ga oči oštro gledale.
A ja moju sestru ne bih nikad sekirao. Mi smo se tako lepo slagali — prekori ga Ninoslav.
Imate sestru? — pitala je Miomira. — Da li ona studira?
Nije mogla. Radi u sudu kao daktilografkinja. Svršila je četiri razreda gimnazije.
A vi ste završili fakultet?
Jesam.
Pa zar je bolje da budete kućni učitelj, nego činovnik?
Nisam mogao da dobijem službu, a nisam mogao da sedim besposlen.
Čim Staša položi peti razred, obećao sam gospodinu Ninoslavu da ću ga uzeti u banku.
Ja bih vam, doista, bio zahvalan — reče mladić. Razgovarao je, ali nije ni pogledao Miomiru. Video je razmaženu bogatašku ćerku koja ne može da razume zašto nije dobio službu. Ostavljala je utisak čudnovate devojke. Osobito njene oči. Čas su bile kapriciozne, ljutite, čas bi se raznežile. Bila je i dete i žena. Kad bi s nekim govorila, pravo ga je gledala u oči, a njene su se oči širile kao da je fosforasti plamen izbijao iz njih. Unosila se u lice detinjski, radoznalo i smelo. S takvim se pogledom okrete mladiću:
Otkuda je ime Ninoslav? Nikad ga nisam čula.
To je srednjevekovno ime. Ninoslav se zvao jedan vitez...
I šta je bilo s tim vitezom?
Zaljubio se u kćer vojvode Dragaša, lepu Jelenu.
Pa jel' se oženio njome? — pitala je i smeškala se.
Nije. Ona se udala za vizantijskog cara Manuila.
Jadnik! Da nije izvršio samoubistvo?
Ne, zakaluđerio se.
To je još pametno. Bilo bi glupo da se ubio iz ljubavi. Trebalo je da se oženi drugom. Da je danas živeo, sigurno bi se oženio.
Kako s nipodaštavanjem govoriš o ljubavi, a zaljubljena si u svog verenika! — dirnu je otac.
O, nisam ja tako strašno zaljubljena u njega. Simpatičan mi je. Uosta- lom, za brak i nije potrebna ogromna ljubav.
Eh, nije potrebna ljubav! — začudi se mati. — Žena mora mnogo da voli svog muža.
Danas to nije potrebno! Kad je žena ludo zaljubljena u muža, ona sve traži u superlativu. Treba da bude najbolji, najverniji, najiskreniji, da nema uopšte mane. A muškarci imaju više mana nego vrlina.
A zar devojke nemaju mana? — primeti Ninoslav.
O, još koliko! Prva ja. Ja sam svesna svojih mana: kapriciozna sam, samovoljna, mora da bude onako kako ja hoću. Neću biti pokorna mužu: hoću da imam svoj individualni život i u braku. Ja sam sve kazala svom vereniku. I on se pomirio s tim.
Jest, svi se muškarci mire dok se ne venčaju. A posle muž uzme uzde u svoje ruke — govorio je otac.
Mene muž nikada neće moći da zauzda.
Ti voliš o sebi tako da govoriš, a takva nisi. A ja te dobro znam kakva si. Ti si vrlo osetljiva i nežna priroda — branila je mati.
Ja mogu biti osetljiva, ali imam i svoju volju. Vidiš, ja još neću da se venčam i on mora da čeka. Neće me ostaviti, u to sam sigurna.
Zato što ste bogata devojka! — ne mogade da otrpi Ninoslav. — Da ste siroti i bez miraza, on bi vas ostavio. Ja imam sestricu, koja je izvanredno lepa devojka i vrlo dobra i skromna, pa mi se jednom žalila kako je nijedan mladić nije nikad pitao da li bi pošla za njega. A da je neko zaprosi, odmah bi se venčala, da se ne bi predomislio.
To je žalosno! Ali, meni se čini, da nisam bogata, bila bih ista ovakva. Mislim, da bih se uvek umela snaći u životu.

Vrlo teško! Ja sam muškarac, pa sam osetio svu težinu i gorčinu života.
A je li, Miomira, da gospodin Ninoslav ima kosu kao naš pokojni Mile
uzdahnu majka.
Jeste! — odgovori tiho devojka.
Kako sam vas videla, to sam opazila. On je bio kao vi, samo je imao crne oči. Ali ista crna kosa, talasava. Miomira ima takvu kosu. Uvek sam volela da uđem u njegovu sobu, pa da ga poljubim u kosu i tepam mu...
Dubok uzdah oteže se majci iz grudi, a oči joj se zamagliše. Mladi čovek pogleda Miomiru. Gledala je kroz prozor u baštu, a njene velike crne oči bile su zamagljene suzama. Tajac nasta za stolom. Kći se prisloni majci na rame.
Eto, zato neću još da se venčam. Ti uvek plačeš za Miletom. A šta bi radila da ja odem? Zato sam prekinula konzervatorijum, ono što sam najviše volela u životu.
To je govorila sasvim druga Miomira, rastužena, nimalo kapriciozna, umetnička duša. Osećao se uticaj umetnosti i bogatstva... Koji li je u njoj uticaj jači? — pitao se Ninoslav.
Katica priđe da pokupi tanjire i uto začu telefon u direktorovom kabinetu.
Idite, Katice, vidite ko zove... Čuli su je kako razgovara:
Ovde Katica! Gospođica Miomira je dobro. Da, možete da dođete! Ona nigde ne izlazi. Miomira se naglo okrete, oči joj blesnuše.
Ko to hoće da dođe?
Gospođica Gina i gospođica Vida. Čule su da ste uganuli nogu i doći će posle podne.
Miomira prasnu:
Kako vi možete da ih pozivate, dok mene ne pitate? Možda ja neću da ih primim!
Bože, Miomira, zašto da ih ne primiš? Gina je dobro dete i uvek se raspituje za tebe. Tako te voli!
Znam da je dobra, ali mi je dosadna! Ja sam posle podne htela da odem autom do Živkice u selo.
Možeš do Živkice otići sutra... A posle podne ih primi.
Neću! Ja idem u selo. Danas je četvrtak i Živkica nema predavanja, ona se uvek obraduje kad ja dođem.
Nema smisla! Gine mi je žao, ona je siroče bez majke. Uvek me svrati u njihovu kuću. Kako me lepo dočeka, pa se sve raspituje kako se kuva slatko, pekmezi? To nisu glupe devojke!
Nisu, ali meni su dosadne... Nemam šta s njima da razgovaram. Ja sam danas rešila da idem u selo i ići ću.
Dobro, kad je rešila da ide u selo, ostavi je, neka ide! Zamolićemo gospodina Ninoslava da pravi društvo devojkama. Izvinite što vam moram dati i tu dužnost da dočekujete njene drugarice i zabavljate ih. Meni se čini da ste se vi upoznali s Ginom?
Jesam... s njenim ocem... a pozvali su me posle i u njihovu kuću.
O, pa što ne kažete! — uzviknu Miomira ironično. — Zato one i dolaze! Ne zbog mene, već zbog gospodina! Gle, pa vi imate uspeha! Odmah trče devojke za vama.
Vi mi laskate, gospođice, ako verujete da devojke trče za mnom. Ja još ništa ne predstavljam da bih mogao da zainteresujem devojke.

Suviše ste skromni, kad tako govorite. Čime treba da zainteresujete devojke?
Položajem! A ja sam nezaposleni intelektualac! — hladno je gledao devojku i u njegovim ponositim plavim očima bilo je tuge, prekora i životne gorčine.
Dobro, gospodine! — okrete se direktoru — praviću društvo gospođicama...
Učinićete zadovoljstvo i njima i meni — osmehnu se Miomira. — Nego, kako ćemo, tata, za auto? Milan treba da se vrati po tebe. Ako se ja zadržim, ti možeš doći taksijem. Koliko je sati?
Popela se u svoju sobu da se obuče, a Ninoslav je izašao u baštu sa Stašom. Spazio ju je posle kako izlazi, u jednom širokom, elegantnom, sportskom mantilu, boje lipovog cveta, s kragnom ukrašenom inkrustacijama kože kao zrela višnja. Imala je na glavi šeširić od filca ispod koga su se lepršale njene kovrdže. Nosić joj se kapriciozno ocrtavao s profila.
Auto odjuri, a Ninoslav pođe sa Stašom. Povukli su se u jelovu šumicu iza kuće, gde je bio sto i dve klupe. U šumici je bila prijatna hladovina koju stvaraju četinari, puna mirisa borovine. Sitno igličasto lišće bilo je naslagano po zemlji i zraci, provlačeći se kroz grane, obasjavali su suvo lišće i ono je imalo crvenkastu boju. Sva šumica je bila isprepletena senkama i zracima.
Iz šume su mogli videti kad dođu gospođica Gina i Vida.
Ti si, Staša, nešto melanholičan? Opažam to već dva dana. Zašto kriješ od mene? Zar nismo dobri drugovi? Iako sam stariji od tebe, ja te smatram kao druga. Zašto mi se ne poveriš?
Ne znam šta bih vam mogao poveriti. Tako mi dođe poneki put, pa sam tužan.
Hoćeš da ti ja to objasnim: Još si mlad. To je mladalačka tuga. Treba da budeš pametan dečko i sve da razumeš. To će proći.
Priznajem vam, ponekad ne volim život. Dođe mi da se ubijem.
Gluposti! Kako da ne voliš život? Imaš ovako dobre roditelje, ne oskudevaš ni u čemu, može se reći da si sin bogatih roditelja pa da se ubiješ. Zašto da se ubiješ?
Ne znam... Ne volim život.
A voliš li devojčice?
One su kapriciozne i uobražene.
Zar i Anđa?
Možda je i ona takva!
Sutra ćemo da odemo u park i na korzo. Imaš da mi pokažeš sve tvoje koleginice.
One bi se zaljubile u vas. Sve one gledaju svršene mladiće. Lude su za studentima i oficirima. Zato ih i mrzim!
I ja ih zato mrzim.
Staša se nasmeja. Ninoslav je osetio da tuga u njemu dolazi od čežnje za ženom. Njega je interesovala žena, nije ju još imao i mrzeo je sebe zbog mučenja koje dečacima stvara pomisao i maštanje o ženi.
Eno gospođica!
Hoćete li da idemo?
Hajdemo!
Ušli su u trpezariju gde su sedele gospođice Gina i Vida, kći Slavkinog gazde.
Crnooka Gina sva pocrvene kad ga spazi, kao da će taj lepi mladić dokučiti njenu tajnu: da je sve vreme mislila na njega. Dopao joj se na prvi pogled; čeznula je ga vidi na korzou, raspitivala se kod gospođice Slavke za njega, i bila očarana kad je čula kako je to divan mladić. Nastavnica Slavka joj je ispričala da će biti činovnik u banci, pa se u devojačkom srcu čitav san ispleo.
Iste snove imala je i gospođica Vida. I obe su došle kao bajagi da vide Miomiru, a jedva su čekale da se on pojavi.
On je bio nov mladić u njihovom gradu, zato i interesantniji, jer su znale sve ostale mladiće, poznavale šta misle o devojkama, hoće li da se žene, traže li miraz, ismevaju li devojke, s kim se zabavljaju? Ovaj je bio potpuno nepoznat i zato privlačan, tip kakav su obe volele.
Miomira je bila verena, sem toga uobražena, gledala je bogataše i domaći učitelj njenog brata, makar docnije bio i činovnik u banci, nije za nju značio ništa.
Vi se poznajete s našim gospodinom Ninoslavom? — pitala ih je mati Miomirina. Mladić primeti ono »s našim« i bi mu prijatno.
Ja sam se upoznala s gospodinom baš onoga dana kad je došao. A ovo je gospođica Vida Ristić. U njihovoj kući stanuje gospođica Slavka Simić, nastavnica. — Ninoslav se seti da je to devojka o kojoj mu je pričala Slavka i kako ga ona sa ovom malom stalno čeka na korzou.
Nikako vas ne viđamo. Čak ni Stašu. Zar ti ne ideš na korzo?
Kakva bih posla imao na korzou? — s omalovažavanjem odgovori Staša.
Svi tvoji drugovi šetaju! A donele smo ti pozdrav od Anđe. Kazala nam je da te mnogo pozdravimo.
Hvala! — Staša pocrvene.
I mi ne idemo na korzo, ali tu je trgovina moga tate, pa posle podne odem u radnju, pomognem mu za kasom i vidim sve na korzou.
Zar ste tako vredni da stignete i ocu da pomažete? — pitao je Ninoslav.
Nije samo ocu da pomaže, nego i celu kuću vodi — hvalila je gospođa Novaković. — Blago onom ko nju uzme! Imaće u pravom smislu ženu domaćicu. Ona ti zna svaki posao. — Devojče obori oči i sva planu.
I Vida je vredna — skromno je prenosila pohvale na svoju drugaricu.
Sve ste vi vredne devojke. Samo Vida ima majku, kao i moja Miomira, pa ima ko da ih zakloni. Miomira nema potrebe da radi u kući. Radim ja, sobarica, kuvarica, momak. A tebi, valjda, šegrt iz radnje pomaže?
Imam sada jednu devojčicu. Teže poslove ona svršava, a ja kuvam. Da dođete da probate moje slatko od jagoda. Na drugi način sam kuvala: svaka mi je ostala čvrsta i cela.
Vidite, gospodine Ninoslave, ja sam stara žena i imam, bogami, da naučim ponešto od mladih devojaka.
Kako, vi stari? — uzviknu Gina. — Vi ste lepi i još uvek mladi!
E, deco, prošla je moja lepota! Ubila me žalost. Zbog njih dvoje sada živim. Jel'te da dobro uči Staša?
Vrlo dobro! Staša je dobar đak.
Meni je Staša odmah kazao da ste vi najbolji od svih njegovih učitelja.
Jel' to istina, Staša?
Zašto da nije istina, ne gnjavite me kao drugi! Vi imate vešt način: sve me preslišate, a ne zauzimate nikad stav nastavnika. Kad bih uvek šetao kroz prirodu i preslišavao se sa nekim, bilo bi mi mnogo prijatnije.
Gina pogleda Ninoslava i uzdahnu. Zbilja, i njoj bi bilo jako prijatno da šeta s njim svakog dana, pa makar je i matematiku preslišavao.
Ja sam bila najbolji matematičar u razredu! — pohvali se.
Žene ne znaju matematiku! — odricao je Staša.
Jest, ne znaju! Ja bih i sad mogla da rešim koji god hoćeš zadatak. Do moje kuće je tvoj drug Siniša, pa pre neki dan došao da mu rešim jedan zadatak.
Gospodine Ninoslave, idem da donesem vežbanku da joj zadate jedan zadatak. Znam da ćeš da se uplatkaš.
Bogami neću! Dajte mi jedan zadatak.
Ostavi se, Staša, kakvi zadaci! Sad ćemo da popijemo kakao s mlekom. Nisam htela čaj, nego kakao. Volite li, deco?
Ja ne volim čaj! — priznade Vida.
A kuvarica jutros umesila izvanredan kolač. Miomiri moram za doručak uvek da dam »milhbrot«, ona ne voli kifle... Ja mislim da će ona stići dok ste vi ovde.
Baš nam je žao! Tako smo želele da nam malo svira na klaviru.
Uganula je nogu i danas je prvi put izašla.
Dobrila je pozdravila iz Beograda i kaže da je videla jednog dana u autu njenog verenika. A kad će se venčati?
Kad Miomira odredi. A njoj je žao da ostavi ovu vilu, voćnjak, borovu šumicu. Kaže mi: »Mama, ceo život ću biti udata žena, a devojka samo sada. Hoću da produžim moje devojaštvo.« A žao joj je i mene da ostavi. Ona je vrlo osetljiva.
Miomira je umetnička priroda — prošaputa Vida.
Takva je bila od detinjstva. Njoj se ništa nije smelo reći, jer odmah plače. Staša već nije takav.
On je muškarac. I ne sme biti tako osetljiv — branio ga je Ninoslav.
Vi me jedini smatrate muškarcem, a oni svi zamišljaju da sam još uvek dete.
Za oca i majku ti si dete i bićeš to uvek.
Prolepšao si se, Staša! Bogami! — polaska mu Gina. — Što ćeš ti da budeš lep kad porasteš!
Šta kad porastem? Pa ja sam sad viši od tebe.
Jesi, ali Gina je udavača, a ti si još gimnazist.
Ja i ne pomišljam da sam udavača — zbuni se Gina. — Kako bih mog tatu ostavila?
Ti nećeš tatu ni da ostavljaš, nego ćeš mladoženju da dovedeš u tatinu kuću. Gazda Tasa je dobar čovek i veseljak, njega će svaki zet voleti.
Gina naže lice nad šolju s kakaoom da ne bi pogledala Ninoslava. Prosto je mogla da poljubi gospođu Novaković što joj ovako pogađa misli. Podigla je crne oči i spazila duboki plavi pogled Ninoslavljev.
Auto iznenada zatutnji i uđe u dvorište. Staša istrča na terasu.
Miomira se vraća! Nema još ni pet. Kad brže? Ona veselo uđe u trpezariju.
Vratila sam se ranije, jer Živkica ima tečaj domaćinstva s devojkama. I ona im predaje. Malo sam posedela u školi, pa nisam htela da je za- državam. — Poljubila se s Ginom i Vidom. — Znala sam da ste ovde, pa sam požurila.
Bila je toliko ljubazna da se Ninoslav začudi. Kakve se sve ćudi skrivaju u devojačkom srcu! Kad su javile da će doći, bila je ljuta. A sad priča, smeje se, zapitkuje ih, kao da su najbolje drugarice i milo joj što su došle.
Zašto sedite ovde? Hajdemo gore k meni! Na terasi je tako lepo i odande je divan izgled. Ja sam u stanju da ceo dan presedim na terasi.
Ninoslav zasta u trpezariji, čekajući da ga pozove.
Izvolite i vi, gospodine! — pozva ga ljubazno. — Da vidite kako je s moje terase lep izgled.
To je bio veliki balkon, sa lepom garniturom od morske trske. Bela morska trska bila je kao utkana i odudarala je od crnih politiranih prečaga. Takav isti sto bio je na sredini, s nogama od morske trske i okruglom politiranom pločom. Lepa vaza od belog brušenog stakla stajala je na sredini; imala je poklopčić s rupicama i u svakoj rupici bio je zaboden po jedan cvet jorgovana s dugom drškom.
Što je ovde divno sedeti! — uzviknu Gina. Sunce koje se spuštalo pozadi kuće, a terasa je bila okrenuta istoku, bacalo je rumen na okolna brda, kestenove, lipe i rascvetane jorgovane.
Hoćeš li da malo sviraš? Otkad te nismo čule!
Hoću — Miomira odmah prihvati. Uđe u prvu sobu da im svira na klaviru. Vrata i veliki prozor gledali su na terasu. Do prozora je bio klavir. Podigla je poklopac i pogledala Ginu. Spazila je kako ona zadivljeno posmatra Ninoslava. Zadržala je pogled na njemu. Stajao je uza stub na čijoj se belini ocrtavao njegov vitki i visoki stas. Oči su mu zamišljeno
posmatrale predeo, a lepi mu se profil ocrtavao u klasičnoj čistoti. Osmehnula se i sela za klavir. »Obe su zaljubljene u njega.« Pogledala je gde je Staša, da bi ga iznenadila i ispod prstiju joj zabruja jedan šlager.
On ulete u sobu.
A, to ja volim! Šta ti meni neprestano Betovena i Šopena! Ne volim ja njih! To da mi sviraš. Što ne poručiš neke šlagere? To bi i Gina volela.
Ja volim sve što Miomira svira.
Ne govoriš istinu. Hoćeš samo da Miomiri bude po volji. Zar ovo nije lepo?
Pesma se svrši i zabrujaše tihi, bolni akordi. Gina spusti vez na krilo, kao da je zanosi muzika. Ali nju je više zanosio lepi profil ovog visokog zamiš- ljenog mladića nego muzika. Muzika je dočaravala njegovu lepotu.
Miomira završi i ustade. Pogleda Ninoslava. Još uvek je bio u istoj pozi, nepomičan i zamišljen.
Divno! — uzviknu Gina.
Božanstveno! — ushićavala se Vida. Staša se podsmehnu, a Ninoslav sede i zapali cigaretu. Miomira je iščekivala šta će on reći, ali on je ćutao. Nju to malo uvredi i okrete mu se podsmešljivo.
Vi sigurno više volite šlagere, kao i Staša.
Ne, ja se sa Stašom ne slažem. Šlageri zabavljaju kao laki feljtoni, a klasična muzika je studija i filozofija i razmišljanje.
E, pa šta ste to vi sada razmišljali dok je Miomira svirala? Ded, recite! Znam da ništa niste mislili — reče Staša.
Hoćeš da ti kažem šta sam mislio? Niko ne može biti ravnodušan kad vidi ovakvu prirodu, planinske vrhove, cveće. Eto, ovo što je svirala gospo- đica isto tako je lepo kao što je lep ovaj veličanstveni vidik i sva priroda koju sam posmatrao.
Ala ste našli poređenje! Priroda je nešto drugo! Sestra ga u šali dočepa za kosu.
Moram te naučiti da sviraš na klaviru.
Hoću. Ali naše pesme. — Otrčao je u sobu, seo za klavir, i lupkao po dirkama ono što voli.
Hoćete li i vi doći na zabavu? — pitala je gospođica Vida.
Ja igram u komadu. Gospođica Slavka nas sprema. A Miomira svira. Njena će tačka biti najlepša.
Gospodin Ninoslav će doći s nama — dobaci Staša. I ja ću da idem.
Gospođica Slavka nam je kazala da vas je pozvala.
A vi poznajete gospođicu Slavku? — upita Miomira.
Sa univerziteta.
Ona je vrlo simpatična devojka! — pohvali je Miomira.
Miomira, što ne dođeš do nas i do gospođice Slavke?
Baš ću doći. Prvi put kad dođem u varoš. — Ninoslav pogleda Miomiru. Ona hvali Slavku, a Slavka nju nije hvalila.
Hoće li i tvoj verenik da dođe?
Ne znam. Nisam mu ni pisala da ću svirati. Možda bi došao kad bih mu javila.
Jaoj, pa što da mu ne javiš! Ja bih najviše volela da me moj verenik sluša — uzviknu Gina, pa se odmah zbuni i zabi glavu u vez. — Što ja ne znam da sviram!
Šta ti je to potrebno, kad imaš radio! Više niko ne voli da svira kad ima gotovu muziku kod kuće. Navije radio i sluša. Još jedino gitara se može čuti.
Uh, ja obožavam gitaru!
To je težak i sentimentalan instrument — dodade Miomira.
A što vi ćutite, gospodine Ninoslave? Mi devojke smo brbljive — interesovala se Vida.
Slušam vas i vrlo mi je prijatno kad pričate.
Ja ili Gina? — pitala je Vida.
I vi i gospođica.
A vi nas ocenjujete? Šta mislite o palanačkim devojkama?
Mislim najlepše.
Ja i ti smo palančanke, ali za Miomiru se to ne može reći.
Pojam palančanke se izgubio. Devojke su danas mnogo obrazovanije i modernije. Šta se vi razlikujete od jedne Beograđanke? Ništa.
To kaže i gospođica Slavka. A opet kad dođe neka iz Beograda, digne glavu, pa misli da smo mi palančanke i da ne znamo ništa.
A i mi imamo sve što ima i Beograd: bioskop, pozorište, muziku, kafane, korzo, dansing. I još smo gostoljubivije. Čikam ja jednu Beogra- đanku da li zna domaći posao kao mi...
Ali to muškarci više ne cene! — uzdahnu Vida.
Oni traže samo miraz.
Ti imaš miraz. Sve one kuće ti ćeš naslediti?
Gini je bilo teško što je Miomira ovo rekla. Predstavlja Vidu kao miraždžijku, a svaki muškarac je lakom na miraz.
Bogatstvo i novac ne znače ništa danas! — uteši je Ninoslav. Gina ga pogleda usplamtelih očiju.

I ja to isto kažem svome tati. Više bih volela da sam učila školu, nego što mi on sprema miraz. — Laknu joj što reče da i ona nije bez ičega. — Da sam bogata kao Miomira, nikad se ne bih udavala. Samo bih putovala. Išla bih i lađom, i vozom, i avionom.
Pa to možeš lako, udaj se za avijatičara, pa ćeš leteti — dirala ju je Miomira. — Ili za mornarskog oficira.
Volela bih da putujem kao devojka.
I to dosadi. Ja volim ponekad da se zavučem u svoju sobu i po ceo dan bih mogla čitati i svirati.
A pišeš li još pesme?
Piše! Znam i kakav je naslov njenih pesama: »Tajne ženskog srca«.
»Tajne ženskog srca«? Pročitaj nam jednu pesmu.
Samo ih ja čitam, i pišem ih za sebe.
Ja volim priče. Napisala sam jedan feljton! — pričala je Vida — i dala sam gospođici Slavki da pregleda. Hoću da ga pošaljem »Ilustracijama«. Rešile smo Gina i ja i jedan dopis da pošaljemo.
Pa vi ste sve pesnikinje, pripovedači, volite muziku, glumu...
Samo to niko ne ume da ceni — uzdahnu Gina uvlačeći plav končić u iglu. Klube joj se otkotrlja čak od stolice na kojoj je sedeo Ninoslav. On se saže, dohvati i pruži joj ga i prsti im se dodirnuše. »Što je sladak!« — uzdisala je Gina.
Šta ćemo da kažemo mi, nezaposleni intelektualci, koji živimo od da- nas do sutra, nemajući izgleda budućnost? I nas niko ne ceni.
To nije istina! Vi ste svršen čovek, i ako niste dobili mesto, vi ćete ga dobiti. Imate fakultet.
Ali nemam položaja, nisam ništa!
Da odete na korzo, sve će devojke da potrče za vama, jer ste lepi — upade Staša. — One sve vole lepotu.
Ali pobegnu od lepote, čim mladić ne znači ništa.
Zar je neka devojka pobegla od vas? — pitala je Gina.
Možda bi i pobegla, ali ja i ne pokušavam ni jednu da osvojim.
To grešite! Ispašćete gordi i uobraženi.
Bolje i to nego da budem smešan. Siromašne mladiće devojke uvek ismejavaju, osobito one koje imaju od čega da žive.
Miomira se ugrize za usnicu. To je na nju mislio. Staša mu je rekao kako je ismejavala njegove učitelje. Morala mu je odgovoriti.
Ismevaju se, možda, postupci nekog mladića, ali nikad inteligencija i karakter. I mladići umeju biti uobraženi, i zaneti svojim maštanjima, što im ne dolikuje uvek.
Svakom je dopušteno da mašta. Samo ne treba da izražava svoja maštanja. Žene više podležu uobraženju, a muškarci računaju sa realnim činjenicama.
Ja ih ne volim zato što su realisti! Tako je divno kad je mladić malo sentimentalan — raznežila se Gina.
To je samo u romanima. A život čini muškarca grubljim — tiho i bolno primeti Vida.
Ja ne volim grubijane.
Jedno je biti grubijan, a drugo grub. Možda je ispod grube spoljašnosti najnežniji karakter, ali ne sme da se ispolji, jer bi ga život dotukao.

Crnooka devojčica ga pogleda. U njenim očima iskrslo je pitanje: da li si i ti taj nežni karakter, a praviš se tako hladan i gord...
Ne vidim više da udevam konac.
Upaliću svetlo.
Vido, mi moramo da idemo.
Miomira ih isprati do kapije i vrati se na terasu. Videla ih je kako idu širinom druma, svi četvoro zajedno i visoku figuru mladog čoveka koji ih je nadvisivao. Sedela je na terasi, podlaktila se na ogradu i posmatrala veliku, blistavu zvezdu Večernjaču. Miomira je bila nešto tužna. Tako, iznenada, zapljusnuo je talas tuge... pokajala se što je ispala onako pred ovim mladićem i vratila se brzo da bi popravila utisak svojih reči. Oset- ljivost, koju je hvalila njena mati, uvek je korigovala njene postupke, jer je u suštini bila umetnička duša, sva u spletu melodija, koje raznežavaju čoveka i čine ga boljim. Ona je osećala na sebi ogroman uticaj muzike. Klavir je bio njen najbolji vaspitač. Kad god bi se naljutila, sela bi za klavir i osećala kako se melodije uvlače u njene nerve, stišavaju je, raznežavaju, prekorevaju i popravljaju.
Opustila se i uzela novine da pročita, jer ih posle ručka nije čitala. Sedela je u trpezariji. Čula je kad su se vratili Staša i Ninoslav.
Staša uđe u trpezariju. Podigla je glavu s novina, ali nije videla mladog čoveka. Čitala je još malo, pa izašla na terasu. Bila se presvukla i obukla ružičastu haljinu. Na električnom svetlu sva njena silueta zablista crveno. Spazila je jednu tamnu priliku kako sedi ispod jorgovana. Svetlucala je cigareta. Posmatrala je nekoliko minuta i ušla ponovo u trpezariju.
Auto s direktorom stade pred kapijom.
Pa, kako ste se zabavljali s devojkama? — pitao je direktor Ninoslava.
Vrlo lepo. To su bistre i razgovorne devojke.
Gina je dobro dete! — hvalio je direktor.
Vidi se odmah. To je devojčica kojoj je život rano nametnuo dužnosti i suzbio joj žensku kapricioznost.
Ona nije kao ja, kapriciozna! — podsmehnu se Miomira. Mladi čovek je ozbiljno pogleda.
Vas ne poznajem, gospođice, i ne bih mogao verovati da ste kapriciozni. Vi ste srećna devojka, izuzetno srećna.
Kažem ja mojoj deci da su oni srećni, presrećni!
A kako vi zamišljate sreću? Treba li da sam srećna kad imam pred sobom svakog dana ovako obilnu i probranu trpezu?
To je najvažniji uslov da čovek bude zadovoljan, a kad je zadovoljan, on stvara svoju sreću. Stomak je najveći revolucionar. Kad bi svako imao ovako lepu trpezu, u svetu bi vladao večiti mir.
Žena traži nešto više od zadovoljstva: razumevanje!
A zar mi tebe ne razumemo? — okrete joj se mati.
To se ne odnosi na vas. U ženi vazda postoji neko nezadovoljstvo koje je čini nesrećnom. I u najvećoj sreći nezadovoljstvo se stalno pomalja.
Otac je pomilova po glavi.
Ne znaš ni ti šta hoćeš.
Jer gospođica ima sve što najbolji roditelji mogu da pruže.
Ne osporavam: tata i mama su najbolji roditelji. A opet, dođe mi tako, pa nisam srećna.
Dok se ne udaš, a kad budeš mati, pa ti beba zaplače, nećeš imati vremena da istražuješ svoja sitna nezadovoljstva — smejala se mati.
To su devojačke fantazije! — dirao je otac. — Šta radi Živkica?
Dobro je. Ima tečaj domaćinstva. Doći će k meni na tri dana. Toliko odsustva može da joj dâ upravitelj. Idem sada malo da sviram, pa ću da legnem. Prvo ću ti odsvirati šlager, Staša.
Tako može, inače ću vikati da prestaneš. Crvena silueta, zanosna nosi- ća i razbarušene kose izgubi se preko stepenica.

JEDNA TEŠKA NOĆ

Bilo je vedro i zvezdano nebo.
Prozor je bio otvoren i čulo se zrikanje popaca i udaljeni pev jednog petla. Nešto kao da škripnu i Ninoslav se trže i otvori oči.
Taman da progovori i da upita Stašu što je ustao, ali se uzdrža da vidi šta će da radi. On je stajao kraj postelje. Osetio je da se Ninoslav trgnuo te zastade. Mladi čovek se umiri u postelji, kao da spava, ali ga je posmatrao kroz poluotvorene oči i nije gubio iz vida nijedan njegov pokret. On učini jedan korak. Bio je bos i oprezno se prikradao vratima. Nešto je držao u ruci. Dođe lagano do vrata, otvori ih i izađe. Ninoslav skoči iz postelje i poče lagano da se prikrada za njim. Staša uđe u kupatilo. Nekoliko je se- kundi bila tišina. Ninoslav je predosećao nešto strašno. Gurnu vrata, otvori ih i munjevitim pokretom, ščepa ga za ruku i odvoji od njegove slepoočnice revolver. Sav sleđen, prigušeno je šapnuo:
Staša, jesi li poludeo? Zar to da učiniš?
Pustite me! Šta se vas tiče? Ja ne volim život!
Gnevan i uplašen, mladi čovek mu grčevito steže šaku, a drugom mu istrže revolver. Uhvati ga potom ispod mišica i povuče u sobu i on se sruši na postelju. Upalivši svetio, povadi metke iz revolvera. Bio je bled i strahovito uzrujan.
Zašto, Staša, da se ubiješ?
Ne znam, ne volim život! — zajeca dečak.
Strašno! — uzdahnu Ninoslav. — Dobro, ne voliš život, a zar nisi pomislio na svoje roditelje? Da nisam na snu lak, ti bi sada bio mrtav. Staša, zaboga, pa šta to radiš? Ti si srećan dečko!
Nisam ja srećan.
Ninoslav sede na njegovu postelju i pomilova ga po glavi kao stariji brat.
Razumem te, Staša, ali i ti sebe treba da razumeš. To tako dođe. Ti si u pubertetu i to su krize tvoga organizma, ali treba da budeš snažan i da po- gledaš malo u budućnost.
A jeste li vi znali za ove krize?
Možda sam znao, ali ih nisam doživljavao kao ti i nisam nikad pomi- slio da treba da dižem oružje na sebe. Dobro, reci mi šta te najviše muči? Zamisli da sam ja tvoj stariji, iskusniji drug, pa mi se poveri! Ja ću se tru- diti da ti pomognem. Mislim da ti nisam bio dosadan, nisam te gnjavio lekcijama, i sam si to rekao, razumevao sam te, ali hteo bih da mi se ti sam poveriš. Zar nisi pomislio u kakvom bi se položaju i ja našao da si se maločas ubio. Eto, ja sad neću imati mira, misliću da ti svake noći name- ravaš da se ubiješ. Dragi Staša, pa život je tako lep! Znaš koliko sam ja gladovao, pa nisam pesimist. De, reci nešto, Staša! Zašto plačeš? Bolje ti da plačeš, nego tvoji da jauču. Kako je samo dobra tvoja mama!
Niko me ne razume.
Zar ni ja, Staša?
Vi ste strpljivi i dobri, hvala vam. Žao mi je ako sam vas uznemirio.
Nije meni stalo do moga spokojstva, nego do tvoga života i radosti. Hteo bih da si veseo, kao što pristaje tvojim godinama. Veseo, nestašan! Nešto da mi priznaš: jesi li imao kadgod ženu? Da li te to muči?
Nisam, a ja imam drugove koji već imaju svoje ljubavnice... i znaju žene...
E, pa ja ti moram naći ženu! — nasmejao se Ninoslav.
Kako da mi nađete? — podiže dečak uplakano lice.
Jednu devojku, pa da se zaljubiš u nju, da šetaš kraj njene kuće, da joj pevaš serenade. To je za tvoju mladost...
Ne mislim ja na to. Jeste li vi u mojim godinama poznavali žene?
U tvojim nisam! Prvi put kao maturant. Dakle, još dve godine čekaćeš i ti. A dotle ćeš misliti na samoubistvo. Posle će devojke da misle na samo- ubistvo zbog tebe.
Kako je vama sve to smešno, a ja mnogo patim!
Bože, Staša, što mi nisi kazao! Ja predosećam da ćeš ti biti veliki lju- bavnik. Gospođica Gina ti je već napravila komplimenat da si lep! — Ninoslav se šalio, a svega ga je poduzimala jeza gledajući oružje na stolu i misleći o tome šta se moglo dogoditi.
No, jesi li se malo smirio? Sutra idemo na korzo.
A na korzou će sve vas gledati, a ne mene.
Ja ti ih sve ustupam!
Kako vi živite bez žene? Nigde ne idete sami? A sve bi se devojke s vama ljubile!
Onda ne bih imao više smisla za ljubav i ne bih ih cenio. A ženu treba ceniti i samog sebe treba ceniti, ako hoćeš da osetiš pravo zadovoljstvo. Kako su muškarci bili u ratu, pa tri godine niko nije imao žene! Kad sam gladovao, veruj mi, više sam voleo da imam ručak nego najlepšu devojku. Mi, siromašni studenti, nemamo avantura, niko nas i ne gleda. Možda neka koleginica zna našu vrednost, ali mi nemamo novaca ni za bioskop, ni za pozorište, ni poslastičarnicu, a one se polakome na bogatije mladiće... U tvojim godinama treba da budeš oprezan. Ima svakojakih žena i raznih bolesti.
Znam, jedan moj drug se razboleo.
Ti to znaš, a hoćeš da se ubiješ. Gde si našao ovaj revolver? E, Staša, jadna ti majka! Šta bi bilo s njom? Zar nisi na nju pomislio?
Nisam. A Miomira me jedi. Nikad nije nežna prema meni. Stalno me sekira.
Ona te voli. Njoj je krivo što si se svađao s nastavnicima i svaki čas menjao učitelje. Ona je bila odličan đak, a i ti možeš biti odličan... Idemo u posetu do gospođice Slavke. Je li njena sestrica Anđa lepa? Oduševljena je tobom. Plačeš li još? Gle, ti se smešiš! Tako! A, pronašao sam ja tvoju sla- bu stranu. Mora da si ti zaljubljen pa kriješ.
Nisam, bogami!
Moram i ja da se zaljubim, pa ćemo kao dva trubadura da idemo zajed- no i udvaramo se. Nego da mi obećaš da se nećeš ubiti dok ti ne priredim jedno iznenađenje.
Kakvo iznenađenje?
Neću da kažem. Čućeš! Jedno iznenađenje koje će te očarati i razveseliti.
Šta je to? Što mi ne kažete? — Dečak se pridiže na postelji. — Sad ste me zainteresovali, Recite mi!
Neću ti reći. Još petnaest dana, pa ćeš doznati.
Kakvo mi iznenađenje možete prirediti?
Možda mogu! Eto, sada si se raspoložio. Silan si ti dečko! Znaš, ja nisam trpeo bogatašku decu. Izgledala su mi dosadna i razmažena. Ali ti bi mogao da postaneš sjajan mladić! Šta misliš da studiraš posle mature? Ja pretpostavljam da ćeš dotle živeti. Kako je to glupo: da se ubiješ, a čezneš za ženom. Ja se ne bih ubio dok god ne bih imao bar jednu ženu. A kad je budeš imao, ti ćeš reći: ne vredi se makar zbog čega ubijati! Nego, šta ćeš studirati?
Ne znam. Možda prava. Ja volim pravnike. Oni su veseli. U našoj va- roši ima mnogo pravnika.
Ninoslav je osećao kako se Staša stišava i otpočinje normalan razgovor.
Koliko je to sati?
Pola tri.
Da legneš, pa ćemo razgovarati. Samo da metnem revolver pod jastuk i da mi daš časnu reč da se nećeš ubiti dok ti ne priredim iznenađenje.
Dobro! Neću!
E, onda, laku noć!
Napravio se da spava, a sve vreme se trzao da ne zaspi i osluškivao je li dečko budan. Čuo je njegovo ravnomerno disanje i osetio da je zaspao. Bio je duševno izlomljen, ali nije mrzeo dečaka. Osećao je želju da ga spase. Sećao se svoga đačkog i studentskog doba i kao stripovi izlazile su mu slike... Sirota majka, nežna sestra, pa vlažni stanovi u Beogradu, suv hleb, borba za svakidašnjicu. Uzdahnuo je duboko. Sita gospodska deca! Video
je u mraku dva velika crna oka, topla i podsmešljiva i bele ruke na klavija- turi. Odagnao je tu sliku, okrenuo se na drugu stranu i zaspao.
Sunce je bilo visoko kad su njih dvojica ustali. Obojica su se uspavali. Ninoslav je skočio i počeo da radi gimnastiku.
Hajde, Staša, i ti! — Dečko se mlitavo dizao iz postelje. — Ded, čučni! Ustani! Brže! Jedan, dva! Jedan, dva! Već si se umorio? Sad drugu vežbu! Ovo je za jačanje mišića. Vidiš kakvi su moji mišići na ruci. A tvoji su meki. Hajde! — Želeo je da ga umori i fizički ojača.
Jutros ćemo do one potočare i šumice jorgovana. Čim doručkujemo, polazimo.
A šta ćemo da učimo?
Šta bude. Ti znaš da ja ceo peti razred znam napamet kao pesmu. — Dok se Staša umivao, uzeo je revolver i zaključao ga u svoj kufer.
Gospodine Ninoslave, hoćete li da ispričate mami i tati o onome što je noćas bilo? — pitao je dečak bojažljivo.
Bože sačuvaj! Kako njima da pričam? To ostaje naša tajna. Niko neće znati.
Ja bih vas molio.
Taman posla, njima da pričamo! To je bilo i nikad se više neće ponoviti. Je li tako, mali druže?
Vi ste dobri i razumete me.
Ali ti sebe ne razumeš. To me ljuti! Treba da si svestan da je sve to što ti stvara nervozu, apatiju prema životu, želju za samoubistvom, posledica puberteta. Ti si u previranju, kao vino, koje još nije dobilo svoj pravi ukus.
Dečko se nasmeja.
Idemo da doručkujemo, strašno sam gladan! Nemoj da mi se nećkaš za doručkom.
Brijao se, umivao, veselo pričao i njegovo vedro raspoloženje prelazilo je i na dečaka, kome je bio potreban stariji, iskusniji drug. Ninoslav je osećao da je njemu potrebno i žensko društvo i razmišljao je kako to da izvede.
Pošli su kroz borovu šumicu, pa će pokraj reke do potočare, a više vode- nice bio je breg s jorgovanima...
Miomira je šetala po šumici, u kratkoj suknjici crne boje i belom pulo- veru. Bila je kao devojčica. Ninoslav joj se ćutke javi.
A kuda ćete vi?
U šetnju! — odgovori Ninoslav.
On mnogo šeta! Bolje bi bilo da zasedne i uči. Ja nisam šetala dok sam učila.
Tebe se ništa ne tiče! — izbrecnu se Staša.
Tiče me se što će mama i tata da se jede kad padneš na ispitu.
Nemate razloga da se brinete, gospođice — odsečno reče Ninoslav. — Ovakav je moj metod i smatram da nije rđav.
Radite kako znate — hladno odgovori Miomira, podiže svoj prćasti nosić i produži šetnju. Jedila je gordost i hladnoća ovog visokog mladića. Kako s visine odgovara! Kao da je on nešto više od nje i ne trpi nikakav prigovor.
Ona me uvek jedi — gunđao je Staša.
Šta te jedi? Ona te voli i brine za tvoju budućnost. Ima i pravo. Ne treba pogrešno da tumačiš svaku njenu reč.
A vi pričate kako je vaša sestra dobra.
Zato što sam stariji od nje. Ali ja sam o njoj vodio računa kao gospo- đica Miomira o tebi. Ona je starija i misli da može da te prekori.
Miomira se okrenula i videla kako se udaljuju. Htela je najednom da ih vikne i kaže: hoću i ja s vama da šetam! — ali se predomislila i ljutito skupila obrve. »Taj bi se uobrazio da zbog njega hoću u šetnju.« Otišla je u baštu, nabrala cveće, nalila svežu vodu u vaze i poređala cveće. Jednu vazu je unela u njihovu sobu. Ušla je i u drugu sobu, koja je bila određena za Ninoslava. Na stolu su stajale knjige i rukopis pisan olovkom. To je bila njegova doktorska teza koju je radio. Prelistala je nekoliko tabaka ispisanih lepim, muškim rukopisom. Jedno pismo ispade između tabaka u otvorenom kovertu, adresovano njemu ženskim rukopisom. Nešto je zagolica da pročita pismo. Uze ga, ali ga brzo ostavi. »Nema smisla da čitam tuđa pis- ma.« Pošla je vratima, pa zastala. Zašto da ne pročitam? Možda je kakav tip. Primaju te učitelje, a ne znaju ni ko su, ni kakvi su. Suviše su poverljivi prema njima. Baš će ga pročitati. Izvukla je pismo iz omota.

Dragi Nino,
Kako smo srećne i ja i mama, što si u tako finoj i dobroj porodici. Ti si dobar, pa si zaslužio da i tebi ukažu pažnju. Mi smo presrećni što ćeš biti činovnik u banci. Mama se svake večeri moli bogu da dobiješ postavljenje. Zašto si nam poslao dvesta dinara? Čuvaj za sebe. Mi lepo živimo. Ti hoćeš da mi se odužiš što sam ja tebi pomagala. Ja bih svoj život, mili Nino, dala tebi. Koliko se ponosimo tobom i ja i mama. Ja verujem da će umeti da ocene kako si ti dobar i inteligentan mladić. Ako smo siroti, nas je mama lepo vaspitala. Kako ti zavidim što slušaš divno sviranje na klaviru gospođice Miomire. Ima lepo ime! Kako si nam je ti opisao, ja zamišljam da je divna devojka. Ona ne ide ni na korzo, ni na igranke, već voli prirodu i svoj klavir. I ja obožavam prirodu i našu bašticu. Sve je sada u njoj u cvatu. Što nam je rodila kajsija! Vratim se iz kancelarije i sedim u bašti. Mama i ja smo oduvek dve drugarice. Uveče sednemo i pričamo o tebi. Svako tvoje pismo donosi nam ogromnu radost. Piši nam češće! Ja znam da će mali Staša pored tebe sve da nauči. Ti si dobar i nežan i imaš najbolji vaspitački metod. Ja uvek slušam savete i biću uvek tvoja dobra sestrica koja te mnogo, mnogo voli i zajedno s mamom grli i ljubi.
Dušica.

Miomira je ostavila pismo na isto mesto i zamišljena izašla iz sobe. Šetala je po bašti, zavirila u kuhinju, gledala kako mese kolače, otišla u svoju so- bu i uzela ručni rad, posle ga ostavila, sela za klavir i dugo svirala.
Ljutnja koju je jutros osetila prema ovom gordom mladiću, iščezla je. Kad su se Ninoslav i Staša vratili, čuli su se akordi klavira.

PRVI PSIHIČKI DODIR

Jednoga dana, dok je Staša bio u svojoj sobi i pisao zadatak, Ninoslav priđe Miomiri i reče joj tiho:
Gospođice, imao bih s vama nešto važno da razgovaram.
Važno? — Miomirine očice začuđeno se otvoriše. — Hoćete li odmah da mi kažete?
Ne. Moramo biti sami, da niko ne čuje. A ovde može Staša da naiđe.
Dobro. Doveče, kad on legne, dođite k meni gore.
Doći ću... Uzela je note i rasejano udarala po klaviru. Šta li ovaj mla- dić ima nasamo s njom da razgovara...?
»Neću da idem k njoj u sobu. Možemo razgovarati u bašti«, mislio je Ni- noslav. Ceo dan nije mogao da ostane s njom nasamo. Kao kakav stražar stalno je motrio na Stašu. Iako je bio miran, vedar, nije mu verovao. Doba puberteta je neodređeno i razdražljivo. Začas se može dogoditi tragedija. Ko je mogao verovati one večeri da on krije revolver i smišlja smrt. Taj revolver ga je mučio, jer je bio zaključan u njegovom kuferu. Čak je i kufer stavio u orman, pa i orman zaključao. Bojao se da ga ne zatraže, pa bi ga morao predati majci, a u tom slučaju morao bi joj ispričati otkuda revolver kod njega. Zato je sve hteo da ispriča gospođici Miomiri i da joj preda revolver.
Posle večere Miomira pozva Stašu i Ninoslava:
Dođite gore k meni da čujete šta ću svirati na koncertu!
Hvala lepo, gospođice — odgovori Ninoslav.
Ja neću da te slušam. Idem da spavam, živ sam zaspao.
A, što, sine, da ne čuješ — prekori ga mati. — Ja nisam muzikalna, a uživam kad Miomira svira, iako sve ne razumem. Nauči se i ti da slušaš muziku.
Ne mogu ja da dopustim da me neko gnjavi.
Ne boj se, neću te gnjaviti! Nije mi stalo do tvoje kritike. Gospodin Ninoslav bolje razume muziku od tebe i ume da je shvati. Tako si čudan i ne razumem te.
On je dobar dečko, nego tako priča. Voli i on muziku.
Gitaru volim. Što ti ne učiš gitaru?
Ostavi se tih gluposti! — obrecnu se sestra. — Ja se i ti u svemu razlikujemo. Na prvom mestu, za mene nisu držali učitelje, već sam sama učila.
E, pa šta ću kad si ti takva mudrost! Ja sam glup! I znam da me ti mrziš.
Koješta, Staša! Kako može sestra da mrzi brata?
Mrzi me! Znam ja!
Ostavi ga! S njim se ne može objašnjavati. On samo sekira čoveka.
I ti mene sekiraš!
Šta te sekiram...?
Zašto se prepirete kad ste oboje dobri i znam da se volite kao ja i moja sestra! Istina, i mi smo se svađali toliko puta.
Niste se svađali. Znam ja, pričali ste mi.
Šta ti znaš? Bio sam ja strog brat kao i gospođica Miomira. Još je ona nežna prema tebi.
Vi kod nje vidite neku nežnost, a ja ne vidim. Hoće ona na silu da ja slušam njene klasike.
Ko tebe tera? Ti slušaš što ne mogu da zatvorim prozore, pa da se ne čuje. Izvini, molim te! Ne mogu da razumem kako neko može da mrzi klavir!
On će ga zavoleti, uveravam vas. Videćete kako će pevati šlagere uz klavir.
Tako šta može!
Hoćete li vi, gospodine Ninoslave, da dođete gore do mene?
Doći ću.
A ja ću da legnem.
Ninoslav se dvoumio da li da ide. Čisto se plašio da ga ostavi samog naročito posle prepirke sa sestrom. Ipak, rešio se da učini kraj ovim njiho- vim svađama koje su dečaka razdraživale. Posedeo je još u sobi, popušio jednu cigaretu i pregledao mu zadatak iz matematike. Ušao je posle u svoju sobu i pročitao nekoliko stranica svoje doktorske teze. Osluškivao je Stašu. Pozvao ga je tiho: — Staša! — Dečko se nije odazvao, spavao je. Otključao je orman, uzeo revolver i spustio ga u džep. Izašao je lagano. Čuli su se zvuci klavira... Popeo se stepenicama. Mati je bila na terasi.
Kako uči Staša, gospodine Ninoslave?
Vrlo dobro, gospođo. Ja se nadam da će položiti.
Samo je prgav.
To je nervoza. — Klavir umuče. Miomira izađe na terasu.
Hoćeš li, mama, ostati dok sviram?
Ne mogu, Miomira. Idem da legnem. Sutra žena pere rublje, pa treba i ja ranije da ustanem. Gospodin Ninoslav će te slušati. Ja volim kad ona svira, a mene hvata san... Jesi li odgovorila Vladi?
Jesam.
E, još malo, pa nam ode Miomira.
Neću još! Neću da te ostavim, mamice!
Idi ti za svojom srećom. Ne možeš ti mene čuvati. I druge majke ostanu same, pa se s tim pomire. — Okrenula se bašti da joj Miomira ne ugleda suze. — Sutra će lepo vreme — govorila je kao za sebe. — A mi večeras zaboravili krempitu! Kazaću Katici da vam donese. Laku noć! Pa sutra da mi kažete kako vam se sviđa Miomirino sviranje.
Hoću, gospođo.
Mati ode.
Šta ste hteli da razgovarate sa mnom? — ljubopitljivo upita Miomira.
Reći ću vam, gospođice. Samo bih vas molio da prvo svirate.
A što mi ne kažete odmah?
Bolje je da prvo svirate. Ja ću sedeti na terasi.
Zapalio je cigaretu i pušio slušajući muziku. Bio je u senci, ali iz tame je mogao da vidi njen mali nosić i velike oči, koje su bludele sanjalački, zanete muzikom, kao da se na talasima akorda gube u beskrajnosti... Podlakćen na ogradu, posmatrao je njeno preobraženo lice. Ono više nije bilo prkosno, već oduhotvoreno nečim blagim, nežnim, sanjalačkim.
Ustala je, zaklopila klavir i izašla na terasu. Sela je na stolicu od morske trske. Svetlost iz sobe pade na njeno lice i crnu, sjajnu i kovrdžavu kosu. Mladi čovek je ćutao. I devojka je ćutala. Najzad, mladić progovori:
Vaša muzika je nežna i topla kao ova noć. Kad svirate, imate drugi lik.
To je uticaj muzike. Ja doživljavam svaki ton. Ne bih mogla živeti bez muzike. Čudim se kako devojke nalaze zadovoljstvo u igri. Mene najviše oduševljava priroda i muzika. I volim samoću. Ništa me nije strah. Da sam potpuno sama u kući, ne bih se plašila.
Znači da ste odvažni, a to se ne slaže: muzikalnost i odvažnost! Muzika raznežava. Ona utiče i na živce. Muzičari su nervozni ljudi.
Možda ova lepa priroda stišava moju nervozu?! Nego, šta ste hteli da porazgovarate sa mnom?
Tiče se Staše! Voleo bih da budete popustljiviji prema njemu.
To ste hteli da mi kažete! S tim se ne slažem. Prema Staši treba biti stroži. Vi ste suviše popustljivi.
Takav moram biti prema njemu. On je bolesnik.
Kakav bolesnik?! On je sasvim zdrav, nego je razmažen i obestan! Da sam ja njegov vaspitač, bila bih mnogo stroža.
I upropastili biste ga.
Dobro, videćemo šta ćete vi s njim učiniti.
Zavisi i od vas, gospođice. A vi biste mi mogli pomoći. Meni je potrebna vaša pomoć.
Ja mu pokazujem francuski, ali se uvek zavadimo. Hoćete li da ja još koji predmet preuzmem? Dobar sam matematičar.
Nisu u pitanju predmeti, već vaša psihička intervencija. Želeo bih da s njim ne dolazite u sukob kao večeras.
Pa mi ćemo ga iskvariti ako mu svi popuštamo.
Naprotiv, učinićete mu dobro.
Zašto?
Zato, gospođice, što vi ne poznajete svoga brata.
O, vrlo dobro ja njega poznajem!
Vi, kao umetnička priroda, ne biste govorili tako da znate šta se moglo odigrati s njim neko veče.
Miomira diže glavu i otvori oči.
Šta se moglo dogoditi?
On je hteo... da izvrši... samoubistvo...
Mlada devojka se prisloni na sto i osta nepomična. Samo su joj oči bile široko otvorene. Iz njihove tame izbijao je ogromni strah.
Je li to istina? — prošaputa bezbojnim glasom.
Evo vam, gospođice, dokaza. — Ninoslav izvadi iz džepa revolver i spusti ga na sto.
Šta je to? — užasnu se devojka kao da vide utvaru.
Revolver! Uzeo ga je iz ormana vaše mame.
I šta je sve bilo? Pričajte mi! Strašno! Mladi čovek joj sve ispriča.
Znate, ono jutro, kad ste ga prekoreli, zapravo i mene što ga vodim u šetnju, ja sam ga vodio da prošetamo ne bih li ga otreznio i otrgnuo iz teš- kog duševnog stanja. A preživeli smo obojica jednu tešku noć.
Pa, što mi niste odmah kazali?
Hteo sam da se borim prvo sâm s njim. Ali vi kvarite sve! Nervirate ga!
Ja nisam znala šta se u njemu krije. Verujte, ja ga volim! Njega jedi- nog brata imam. Želim mu dobro i zbog njega i zbog mame i zbog tate. — Glas joj se kidao kao kroz jecaj, a na svetlosti elektrike mladi čovek opazi dva velika crna oka kako blistaju od suza. Nije mogla više da se savlađuje, zaplakala je i kroz plač govorila:
Bilo bi strašno da se to dogodilo! Jadna mama! Ona još uvek ide po kući i plače. Koliko samo puta je vidim: uzme odelo moga poginulog brata,
ljubi ga i plače. Pa zar i Staša da nešto učini od sebe? Verujte mi, sve ću učiniti što do mene stoji da ga raspoložim. Vi o ovom niste nikome pričali?
Nikome! Morao sam vama da kažem i da vam donesem revolver. Možete misliti kako je to na mene delovalo. Ja ga ne puštam iz vida. Kad legnemo, pušim dugo i čekam da zaspi.
Kako ste vi dobri! Brinete za tuđe dete, a mogli biste ga sasvim mimo ostaviti i otići. Zašto da se mučite?
Nije to mučenje, gospođice. Osećam zadovoljstvo da ga spasem. Znam da je to kod njega duševna kriza i da će proći za godinu-dve. To je puber- tet. Šteta bi bila ostaviti ga. Vi ste inteligentna devojka, vama mogu reći: njega muči i tajna o ženi. Ovde je usamljen. Njemu je potrebno društvo. On voli da ga smatrate mladićem, a vi ga još smatrate detetom. Uvređena je i sujeta u njemu. Jer današnji dečak ranije sazreva. Život mu pruža moguć- nost da dozna mnoge stvari, koje još nisu za njega, a nikoga nema da mu ih objasni. Škola je sva od definicija i apstraktnih pojmova, a okolo život sa svim dobrim i lošim stranama. Nije ovo samo Stašin slučaj. Mnogo je deča- ka nervoznih, neuravnoteženih, sklonih samoubistvu. Oni kriju svoja du- ševna stanja i treba biti veliki psiholog i steći njihovo prijateljstvo, pa da se povere. Inače lutaju sami ili stavljaju roditelje pred svršen čin — samo- ubistvo ili bekstvo od kuće. Zato bih želeo, gospođice, da ga i vi razumete i pomognete mu.
Koliko ste se vi uneli u njegovu psihu!
Ja sam toliko godina radio sa đacima i postao sam vaspitač.
A ja sam pokraj brata i ne interesujem se za njega.
Vi se interesujete, ali vi hoćete da vidite samo rezultat njegovog rada, a ne zanimaju vas psihički procesi u njemu koji mu sprečavaju rad. Eto, šta bih ja želeo: da se više zainteresujete i da budete kao lekar prema njemu.
Naučite me, ja ću vas sve poslušati. Bože, mi svi tu u kući, a i ne znamo šta se sve strašno može dogoditi, a vi, takoreći tuđin, brinete za njega. Hvala vam, gospodine! Oprostite mi ako sam vas uvredila. Ja sam onda i vama prebacila što ga vodite u šetnju. Vidite, nisu sva deca ista. Mi smo brat i sestra, ali je meni škola lako išla.
Ali vi ste žena, a on je muškarac!
Imate pravo! Videćete vi kakva ću biti.
Ali, nemojte odmah! Dao sam reč Staši da nikom neću reći za slučaj sa revolverom.
Ah, da! Revolver! Stajaće kod mene.
Molim vas, recite gospođi da je revolver kod vas i sakrijte ga.
Ne brinite ništa!
Ja se nadam, gospođice, da ćete mi pomoći.
Ja ću sve preduzeti. Prvo ću mu nabaviti šlagere. Sutra pišem vereniku... Časove francuskog ću mu držati u vašoj sobi. Ako hoćete, mogu i matematiku da radim s njim. Vi ćete predavati, a mi ćemo zajedno raditi zadatke!
Kako hoćete, gospođice.
Oči, još suzne, bile su joj divne i široko otvorene kao u deteta. Bilo je nečega toplog i detinjastog u tom trenutku na njenom licu...

OSEĆANJA SE PRIKRADAJU KAO PLIMA

Staša i Ninoslav sedeli su ispod jorgovana i preslišavali se. Jutro je bilo blago i meko kao svila. Staša je dobro znao lekciju i Ninoslav ga pohvali. Najedared sa sprata zabruja muzika.
Ovo je šlager. Slušajte, gospodine Ninoslave! — Mecosopran zapeva.
Miomira peva! Otkud joj ova pesma? Moram da otrčim gore!
Sav razdragan on otrča uz stepenice. Ninoslav se smešio: »Sigurno je do- bila šlagere.« Uskoro se začuše tutanj i vika.
Daj mi!
Ne dam! Čik, da me uhvatiš!
Miomira u kratkoj haljinici marinske boje, u malim cipelicama, projuri kroz baštu, a Staša za njom.
Dobila je šlagere! Daj mi!
Uhvati me! — Male nožice su letele po bašti, i Staša opruži korak. Pobegoše iza kuće, a Ninoslav se diže da vidi njihovu jurnjavu. Sestra je bežala kao srna, s notama u ruci, a Staša je jurio. Taman da je uhvati, ona mu se izvi i pobeže. Naletela je na Ninoslava i počeše da jure oko njega u krug.
Uhvatite je! — vikao je Staša. — Otmite joj note!
Neću! Uhvati je ti!
Besno su jurili uokolo, dok Miomira ne malaksa i pruži mu note.
Čitajte! Pa ovo je sve što ja volim! Kad si ih dobila?
Jutros. Poslao mi Vlada.
Sjajno! E, ovo ja volim! Što jedan moj drug peva! A ovo su nove pesme! Hajdemo da nam sviraš. Zaboga, nemojte sada matematiku! — molio je Ninoslava.
Dobro. Propustićemo jedan čas.
Da idemo gore? Sve imaš da mi sviraš! I da pevaš! Ustrčaše uz stepenice. Staša je blistao od zadovoljstva.
Jednom da zovnemo tvoje drugove i drugarice! I tog druga što lepo peva.
Znaš ga! To je Stojan Lazić. Zovemo ga Stole. Reci pravo, zar nije bo- lje od klasične muzike?
Toplije je — povlađivala mu je Miomira. — Što si se oduševio! Htela sam da te iznenadim.
Znam ja da si ti dobra, samo kad hoćeš.
Sestra ga zagrli i poljubi. — Od sada ću ti svakoga dana svirati šlagere!
Tako i treba! Imaš da me slušaš!
Vidi ga samo koliki je! Moram da ga slušam. Pogledajte, gospodine Ninoslave! Veći je od mene!
Ja ću biti visok kao gospodin Ninoslav. A ti si mala. Što ja volim da budem visok!
Ne boj se! Ti ćeš rasti još dve godine. Bićeš kao ja — hrabrio ga je Ninoslav.
Imam jedan predlog da vam učinim — reče Miomira. — Da idemo u bioskop. Ima popodnevna predstava. Mrzi me da idem sama.
Sjajno! Hoćete li, gospodine Ninoslave?
Zašto da ne! Ja volim bioskop. A ko igra?
Šarl Boaje.
Njega volim — obradova se Ninoslav.
A Miomira voli Tejlora! Sviđa li se i vama taj Tejlor? Ne znam što su žene lude za njim — podsmevao se Staša.
Zato što je interesantan. Ima divne plave oči... visok je i lep. — Okrenula se brzo klaviru, jer se setila da i Ninoslav ima plave oči. Tamno- plave. Pogledala ga je. On se s terase zagledao u planine, a ona je posma- trala njegov lepi ozbiljni profil i senku trepavica.
Neka te presliša gospodin Ninoslav, pa da posle podne budeš slobodan. Idemo u bioskop, a posle na korzo. Otkad nisam išla na korzo! Ići ćemo pešice. Ne volim autom. Pešice ćemo i da se vratimo.
Što si ti danas tako dobra? — čudio se brat.
Zašto? Zato što još malo ostajem ovde. Kad se venčam, hoću da me se sećaš i kažeš da sam bila dobra sestra.
Nećeš ti još da se venčaš!... Znam ja. I sama si kazala.
Sad sam se rešila. — Skupljala je i uređivala note i pogledala Nino- slava. Njegovo lice bilo je mirno i ravnodušno.
Pre nego će poći, Ninoslav se dobro očetkao. Imao je jedno odelo, lepo i novo, čuvao ga je i četkao kao svaki siromah koji ne može često da kupuje odela. Prvi put ide s gospođicom Miomirom, pa nije hteo da bude aljkav.
Mati ih isprati:
Sad si sav srećan što ideš u bioskop!
Ići ćemo često, ako gospodinu Ninoslavu nije dosadno da ide s nama
veselo će Miomira.
Meni je, gospođice, vrlo prijatno s vama i Stašom.
Zbilja, Miomira, nikad nisi išla ni s jednim mojim učiteljem u bioskop.
Priznajem, nisam.
To je uspeh, gospodine Ninoslave! Pobedili ste Miomiru!
Ja bih više voleo tebe da pobedim.
Zar nisam poslušan?
Jesi!
I to je vaš uspeh. Danas sam baš veseo!
Ti treba svakog dana da si veseo!
A zašto si veseo? — pitala ga je Miomira.
Ne znam. Tako mi došlo!
Možda ćeš nekog da vidiš. Znate li vi, gospođice, za njegovu simpatiju?
Koja je? Recite!
Sestra gospođice Slavke.
E, pa svratićemo posle bioskopa do Vide.
Ja neću da idem...
Jel' istina? A znaš li ko tamo stanuje?
Ne znam...
Kao bajagi ne znaš! Nemoj da izmičeš! Stani!
Što se pravi važan! — zadirkivala ga je sestra i bila vesela što su ga ona i Ninoslav raspoložili i što je on ovako razdragan. Zbog njega je išla u bioskop. Znao je to i Ninoslav i pritom je gorko pomislio: možda je njego- vo društvo dosadno ovoj bogatoj devojci. Ali ona je tako iskreno pričala, šalila se, zadirkivala brata, da na njenom licu nije bilo ni trunke dosade. Ninoslav je sada video jednu sasvim drugu devojku.
Iz bioskopa su izašli u šest časova i pošli na korzo.
Da svratimo prvo kod Vide. Bogami, Staša, imam nešto da je pitam zbog koncerta. Tu je i gospođica Slavka. Da vidim kada je generalna proba. Ići ću i komad da gledam. Vida i Gina igraju. A, eno gospođice Slavke.
Nastavnica se vraćala iz škole kući. Spazi Ninoslava s Miomirom i kao da je nešto ubode u srce.
»Sa njom ide, a mene još nije ni posetio«, uvredi se. »Bogata, pa mu laska!« Ipak se nasmeši i kao inteligentna devojka savlada ljubomoru. On je njen drug, a Miomira je verena. Pozdravila se ljubazno:
Jeste li pošli ka meni?
Pa... Možemo i do vas. Pošli smo do Vide. Htela sam da je pitam kad je generalna proba.
U nedelju. Hoćete li doći?
Hoću.
Dođi i ti, Ninoslave. Jel' vi znate da smo mi drugovi sa studija? Istina, on je bio pravnik, a ja filozof... Ali smo zajedno pevali u »Obiliću«.
Da, čula sam.
Vida nije kod kuće. Sad sam je srela. Svratite k meni, da vidite moju kućicu. Nije elegantno kao kod vas, ali meni se čini da je sve lepo.
Mogu misliti. Vi ste vredna devojka, hvalila vas je Vida. Sve sami radite u kući i još imate časove u školi, a stignete i da spremite pozorišni komad.

Od detinjstva sam naučila da radim. Izvolite!
Što je lepa bašta! Ovo su kalemljene ruže? — uzviknu Miomira.
Kad se rascvetaju, sva bašta miriše. Staša zastade.
Hajde, Staša, i ti. Anđa je kod kuće. Znam da uči.
Staša pocrvene, a Ninoslav se osmehnu. Anđica je čula razgovor i već se stvorila na pragu. Bilo je to divno plavo devojče, smeđih vitica koje su joj padale preko ramena na grudi, i krupnih plavih očiju. Ličila je na sestru, samo je bila lepša, mlađa i svežeg blistavog lica, sa pravilnim nosićem. Crna keceljica ocrtavala joj je stas, a ispod kratke suknje videle su se lepe nožice. Zbunila se kad je ugledala njih troje. Nije poznavala Ninoslava, a Miomiru je znala.
To je moj drug Ninoslav, o kome sam ti pričala. Eto ti tvoje simpatije, Staše! Uvek te ona brani. Ne da nikome ni reč protiv da kaže. Da je ona u kolegijumu, zavadila bi se sa nastavnicima zbog tebe.
Ja sam kazala da nastavnici Stašu ne razumeju. Mi žalimo što ti ne ideš u školu, jer si bio dobar drug.
Nastaviće on šesti razred s vama.
Ako položim. Možda će me oboriti.
Zašto da te obore ako znaš — ohrabri ga gospođica Slavka. Ti si inteli- gentan dečko, samo si buntovnik.
I ja ću postati buntovnik na času matematičara. Nijedna devojčica ne voli matematičara. Mi osećamo kako on uživa da daje rđave ocene. Njemu je slađa dvojka nego petica! — uzbuni se mala Anđa, a obraščići joj se zarumeneše. »Seja mi nije pričala da je Ninoslav ovako lep« — mislila je u sebi. »Da ga, možda, seja ne voli? Oni bi bili lep par« — oduševljavala se mala Anđa, jer je želela da se njena sestra lepo uda.
Što je lepa vaša sobica! — uzviknu Miomira. — Sigurno ste sami radi- li ove jastuke?
Ja i Anđa. Moram i nju da pohvalim.
Ovaj goblen sam ja izvezla — pohvali se Anđa, otvorena i bistra mala Mačvanka.
Baš je lepo videti ovakvu sobicu! — iskreno se divila Miomira.
Kupila sam ove sofe na otplatu. Celo moje gimnazijsko i studentsko doba prošlo mi je po tuđim sobama i tuđim stvarima, pa mi je dodijalo! Zar sad, kad sam nastavnica, i svoj čovek, da opet budem u tuđim stvarima? Rešim se i kupim. Nemam više ništa samo ovu sobu i kuhinju, ali sam tako srećna u svome.
Jel' se hranite iz kafane?
Ne. Sama kuvam. Nekad ja, nekad Anđa.
I vi, Anđo? — iznenadi se Miomira.
Mora, bogami! A ona voli svaki posao. Kad ona ima da uči, ja radim. Lakše nam je kad smo zajedno. Sad mi je lepši život, a kao studenti svi smo se namučili. Beograd je skup... Ali, Ninoslave, kako ti lepo izgledaš! Popravio si se.
Živim kao rentijer na letovanju. Ništa ne radim, dobro se hranim... Badavadžišem!
Ali ne! Vi toliko radite sa Stašom — pohvali ga Miomira. — I pišete doktorsku tezu.
Sve je to lakše nego ispiti na fakultetu.
A hoće li gospodin Novaković da uzme Ninoslava u banku?
To zavisi od Staše — odgovori Ninoslav.
Zašto od mene?
Pa... ako ti položiš, primiće me. Ako padneš, nema smisla da me primi.
O, primiće vas tata i da Staša padne. Ali Staša će položiti.
Staša, i ja verujem da ćeš položiti! — tvrdila je Anđa.
Anđo, zašto nikad ne dođete sa drugovima i drugaricama do Staše?
Nije nas Staša zvao, a mi bismo došli.
Ja nisam znao da biste došli — zbunio se Staša.
Ja vas sve pozivam za jedno posle podne kad nemate predavanja. Ali i vi, gospođice Slavka, da dođete...
Hoću, vrlo rado. — Slavka se malo odobrovolji zbog komplimenata Miomirinih. — Anđo, skuvaj kafu! Donesi slatko!
Anđa je kuvala kafu u kuhinji odakle se osećao miris špiritusa. Staša je iz sobe mogao da je vidi. Devojčica se smeškala, uzbuđena i rumena. Veselo su uz kafu pričali o školi.
A ko je taj pevač iz Beograda koji će pevati? — pitala je Miomira.
Čućete. Pozvala sam ga iz Beograda. On je radio pevač.
Hoće li pevati uz gitaru? — interesovao se Staša.
Uz gitaru...
Što sam ja dobila šlagere od verenika? Kad dođete, sviraću vam.
Da nas naučite da pevamo — molila je Anđa.
Pa da zapevate na odmoru. Ječi odmah učionica od šlagera, i to ljubavnih. A direktor zabranio da se peva!
Uh, baš nas briga! — odgovori Anđa. — Opet ćemo mi pevati.
Kakav vam je kolegijum, gospođice Slavka? — interesovala se Miomira.
To nas pitaj! — okrete joj se Staša.
Vi drugim očima gledate nastavnike, a mi drugim.
Ali ne volite ni vi nastavnici kad odocnite, a direktor uđe, sedne za katedru i čeka vas. Kao stražar! Čak i mi đaci to ne trpimo i čudimo se kako on zauzima takav superioran stav, kad je i on profesor — bunila se Anđa.
Šta se to vas đaka tiče! — branila je direktora Slavka, a u sebi je davala za pravo Anđi. — Svi su se u kolegijumu ljutili na direktora zbog njegovog stražarenja. Ponižava ih pred učenicima.
Već je sedam — pogleda Miomira na satić. — Treba da idemo. Do osam ćemo stići.
Nećete autom?
Pešice je prijatnije.
Slavka pritajeno uzdahnu. Zamisli lepu šetnju ispod kestenova, kroz polja, miris livada i Miomiru pored Ninoslava. Otkuda ona s njima da ide? Da li joj se sviđa? Uzdahnula je i da bi se utešila, zapita Miomiru:
A kad se venčavate?
Ne znam ni ja. Moj verenik je hteo sad u maju, a ja sve odlažem.
A zašto odlažete?
Zbog mame. Ona mnogo tuguje. Žao mi je i Stašu da ostavim. Zar ti nećeš žaliti za mnom? — upita ga sestrica.
On vas mnogo voli! — potvrdi Anđica. — Pričao mi je da ste velika umetnica na klaviru.
Staša vam je to pričao?! Čujete li, Ninoslave? A, zamislite, Anđice, on ne trpi klasike.
Iako ne trpim klasike, moram ti se diviti što si naučila da ih sviraš, jer oni su teži nego šlageri.
Dolazite li k nama iduće nedelje? — pitala je Miomira Slavku.
Dolazimo. I Anđica i njezine drugarice.
I Steva neka dođe i ponese gitaru, i Stole! — zvao je Staša. Slavka i Anđa ih ispratiše do kapije.
Tuga pritisnu Slavku kad ih vide kako se udaljuju. Miomira je lepa. Tek sada je dobro zagledala. Njene krupne oči imale su tajanstvenu lepotu. A mali sladak nosić, davao je neku bezazlenost njenom licu. Usne su joj bile sočne, rumene, nabubrele. Nije se mučila, nije proživela teške godine studentskog života kao ona. Ne trči na dužnost i ne pazi na svaki minut da ne odocni. I ne juri iz škole kao ona, u mesarnicu, piljarnicu, da pokupuje i sprema ručak. Šta joj vredi što je intelektualka, kad je stalno umorna i nikad bez posla.
Njih troje su se vraćali vrlo raspoloženi.
Gospođica Slavka je divna devojka! — pohvali je Miomira. Kao bogata i lepa devojka, nije imala razloga da bude ljubomorna. Svesna je bila da bi svakog muškarca mogla da zaprosi i pristao bi zbog njenog novca. Ali njeno bogatstvo umanjivalo je u njenim očima privlačnost muškaraca i osećala je prema njima prezrivu ravnodušnost. Odlučila se za udaju što je videla da je njen verenik bogat i da mu nije stalo do njenog novca. Svi drugi otimali su se oko nje zbog bogatstva. A ona je bila umetnička priroda koja je tražila nešto više od života. Devojke su je manje volele nego ona njih, što je i Ninoslav osetio iz Slavkinog mišljenja o Miomiri.
Odakle je ona rodom? — zapita Miomira.
Iz Mačve. Ona je seljačko dete.
A kako je fina i inteligentna devojka!
Mačvani su bistri. Samo se i ona namučila na studijama. Roditelji joj imaju lepo imanje, ali seljak teško može da odvoji novac deci za školo- vanje. Davala je i časove. Žalila mi se više puta, ali uvek je bila raspolo- žena i puna duha.
Vidi se. Nema ni trunke koketerije u njoj. A njena sestrica je još lepša. Kako ti se ona sviđa, Staša?
Dobra je drugarica.
Ona je oduševljena Stašom. Da nije malo zaljubljena u tebe?
Uh, ljubav! Žene i ljubav! Ja im ne bih verovao.
Zašto? Ja bih mogao verovati.
Jeste li vi bili zaljubljeni? — iznenada će Staša.
Svakako da sam bio.
A sada?
Sada nisam...
»Kako on živi ovako monaški?« — pomisli Miomira. »Da li mu se sviđa gospođica Slavka?« Primetila je ona, kao žena, dva-tri duža topla pogleda gospođice Slavke na licu Ninoslavljevom. U sutonu nije mogla da ga vidi, ali se njegov visoki stas izdizao iznad njenog i Stašinog. Išla je u sredini, između njih dvojice i držala Stašu ispod ruke. Njemu je laskala sestrina pažnja, a ona dva lepa, krupna plava oka male Anđe, lebdela su pred njim u pomrčini.
Baš smo se danas prijatno proveli! Bar ja! Ne znam kako ste se vi osećali, gospodine Ninoslave?
Ja? Izvanredno! Nisam odavno išao u bioskop i bilo mi je prijatno. Dobar je ovaj vaš bioskop.
Što god Beograd gleda, gledamo i mi! — uzviknu Staša.
Jesi li i ti, Stašice, bio zadovoljan? — pitala ga je sestrica.
Ja bih svakog dana išao, samo kad bi i ti htela.
Ja sam gotova da idem kad god hoćeš, samo mi reci.
Noć se spuštala nad poljima i livadama. Osećao se miris mlade pšenice i rascvetalih vrba pored reke. Miomira je udisala vazduh punim grudima i
bila je jako zadovoljna. Ovo prijatno pešačenje rasteralo joj je teško duševno stanje i strah zbog Stašinog pokušaja samoubistva.
Mama ih veselo dočeka, jer je uživala kad su raspoloženi. Otac je već došao i čekali su ih da večeraju. Posle večere Staša donese gitaru. Ninoslav ga je zadirkivao:
Čini se da si raspoložen za serenade!
On se smeškao i kao sve odbijao od sebe, ali dva plava oka lebdela su neprestano pred njim...
Da li bi ti, Miomira, umela nešto da sviraš na gitari?
Daj mi da vidim? Pa ja bih lako naučila — hvatala je tonove i smejala se.
Svirate li vi, gospodine Ninoslave?
Ne sviram.
Eh, da ste još gitarista, što bih vas voleo — šalio se Staša.
Ništa, učiću s tobom. Kad dođe taj tvoj Stole, pokazivaće nam... Miomira ode u svoju sobu. Nije joj se još spavalo. Sela je u fotelju od
morske trske. Na terasi je bio mrak, samo se svetlucala bela trska. Nebo je bilo zarumenjeno na strani gde se pojavljivao mesec kao užarena ploča. Vazduh je bio hladniji i rosa se osećala na lišću puzavica, a miris poslednjih cvetova jorgovana širio se. Osetila je miris duvana. Nagla se preko ograde. Videla je senku Ninoslavljevu na prozoru u prizemlju. Sigurno je pušio...
Dugo je ta senka bila na travi. Spazila je najednom Katicu. Izašla je iz letnje kuhinje i zastala u senci jorgovana... »Da li ona gleda Ninoslava?« — trže se Miomira. »Možda on nije monah kako ona zamišlja. Zar je i on takav?« Nagla se preko ograde da vidi da li je još na prozoru. Ali senke je nestalo i svetlost je bila ugašena. Oblaci sakriše mesec i mrak obavi bašticu...
Svukla se i uvukla u postelju pod meki svileni, ružičasti pokrivač. Prozor je bio otvoren i osećala je miris četinarske smole. Čula je zrikanje popaca. Osluškivala je tajanstvene glasove u noći i kao da ih je prenosila na klavijaturu. Ali san joj nije dolazio. »Sutra treba Vladi da pišem; on bi hteo svakog dana da mu pišem.« Okrenula se na drugu stranu, a san joj i dalje
nije dolazio. »Pila sam večeras kafu kod gospođice Slavke.« Mirisna noć se uvlačila u sobu. Okrenula se na drugu stranu. I tek tada polako utonu u san...

ANONIMNO PISMO

Mladi, elegantni rentijer ljutito je čitao pismo bez potpisa:
»Skrećemo vam pažnju, gospodine, da vaša lepa verenica, gospođica Mio- mira, ima vrlo prijatno društvo. Često odlazi u bioskop sa jednim lepim gospodinom. On je vrlo romantične spoljašnosti, i izgleda da vašoj verenici ne smeta što je on samo učitelj njenog brata, i po svemu sudeći njoj je vrlo prijatno u njegovom društvu. Ovoliko da znate kako stvari stoje.«
Strpao je pismo u džep i nastavio da gunđa u sebi. Znao je on da nešto ima čim ona neprestano odlaže venčanje.
Mlada, bogata, ima udvarača. Ona mu se dopala, i kao iskusni, blazirani mladić odmah je osetio posebni šarm tog devojčeta. U prvi mah mu je iz- gledala kao palančanka. Bogata miraždžijka iz unutrašnjosti, koja ne zna šta će od dosade, pa došla u Pariz da uči sviranje. Ali, ukoliko je češće s njom bivao, a upoznali su se u Luvru, u Parizu, sve više mu se dopadala. Bistro devojče, duhovito, malo patrijarhalno, ali moderno. Pokušavao je na sve moguće načine da je osvoji, ali, uzalud. Počela je da ga uzbuđuje i on se svojski zagrejao. Još kad mu poznanici rekoše da je bogata, on se odmah reši da je zaprosi. Uveravao ju je da se kod njega radi samo o ljubavi, ali nije odbio predlog da joj otac sazida trospratnicu u Beogradu. Živeo je na velikoj nozi i trebalo mu je mnogo novaca. Blazirani monden i bogataš bacao je silne pare na žene: varijetkinje, otmene dame, kraće ili duže veze. Na brak nije mislio. I tek sada se ozbiljno rešio. Dopala mu se Miomira. Osetio je kao blazirani mladić da će to sveže devojče biti divan instrument za njegova perverzna uživanja. A kad već mora da se ženi, bolje što je
bogata. Ljupka mladost Miomirina dražila ga je, a trospratnica ohrabrila za brak...
Pozvao je odmah arhitektu i poručio da mu izradi plan kuće koja bi dono- sila veliku rentu. Zato je žurio svadbu, a i devojče ga je uzbuđivalo. Nije se mogao zakleti da će biti veran muž, ali je bio ubeđen da će se u bogatstvu lakše zadovoljiti i umiriti. Dosta je žena imao u životu i uvek se zaricao da je to poslednja, a iza poslednje dolazila je nova. I tako su se nizale žene u njegovom životu. Raskidao je veze i ostavljao ih, samo jednu nije mogao. I to ga je jedilo i žurio se sa venčanjem. Gde sada i dete da se umeša? On, otac! A ko zna ko je otac? Morao je davati izdržavanje i suze podnositi, i sve samo lepim da ne napravi skandal! Nije trebalo da prizna to dete! Kao bajagi, pljunuti on. Otkud se to može odmah videti? Dete kao svako dete. A ona mu neprestano sugerira: iste tvoje oči, tvoj nos! Neka ide bestraga i ona i dete!
Seo je u fotelju i ponovo raširio zgužvano pismo. Mora otići iznenada da vidi toga lepotana.
Začu se kucanje na vratima.
Slobodno!
Mlada devojka uđe u garsonijeru.
Mislila sam da nisi tu... Možda ti je krivo što sam došla, ali morala sam. Teško mi je! Idem kao luda.
Zašto ideš kao luda? Novac si dobila. Dajem ti svakog meseca i obećao sam da ću ti uvek davati — mrzovoljno je govorio.
Ti misliš dosta je da mi daš novac, pa da budem srećna. Ne mogu ja ovakav život da izdržim: ni muža, ni porodice... Kad sam pobegla od kuće, mislila sam da sam u tebi našla sve. A ti se sada ženiš! Ja to ne mogu pre- živeti! Nemoj da se ženiš, preklinjem te! Ne tražim brak, obećala sam da nikad neću zatražiti da se venčaš sa mnom, ali budi slobodan zbog našeg deteta. Kad se oženiš, zaboravićeš i mene i dete.
S tobom se ne može razgovarati. Govoriš čas jedno, čas drugo. Kao da nisi normalna.
I nisam! Zar je moj život normalan? Vanbračno dete! Šta da kažem svetu? Ko mu je otac? A svi znaju!
Ti svuda pričaš... Tebi je po svaku cenu stalo da pokvariš moju verid- bu. Ako to učiniš, znaj da ću otići u inostranstvo i dve godine nećeš čuti za mene. Ali ćeš tada biti ostavljena sama sebi. A ovako, ja ću ti obezbediti život. Obavezala si me tim detetom i neću te se odreći.
Ti si me se odrekao, čim se ženiš. Niko me neće uzeti s tuđim detetom. Svi će me prezirati. Vlado, zar možeš to da dopustiš? Zar naše dete da se potuca bez oca?
Ostavi te sentimentalnosti! Dete! Neprestano dete! Ko zna da li je i moje?
Šta kažeš? I ti možeš takve reči da izgovoriš kao da sam bila neva- ljalica i svakom se podavala? A ti si me prvi imao! Ti si me odvojio od roditelja! Ja bih danas bila bar krojačica, imala bih svoj zanat i našla čestitog muža.
Naći ćeš ga i sada. Daću ti miraz, pa se udaj... Nijedan muškarac ne bi bio ovako velikodušan prema tebi.
Ti svoju svirepost nazivaš velikodušnošću! Da me udaš? Majku svoga deteta? Više bi ti voleo da ja izvršim samoubistvo sa tvojim detetom. Ja sam tebi teret! Ti mrziš i mene i dete. Ona je bogata! Kći direktora banke! Doneće ti miraz! Uživaćeš s njom! A ja treba da se povlačim kroz život sa tvojim detetom. Ne mogu ja takav život... Bolja je smrt! Ali prvo ću se tebi osvetiti!
Jesi li došla da mi to kažeš? — govorio je ledenim glasom, a u očima mu se video blesak mržnje. — E pa dobro! Osveti mi se! A da li znaš da se i ja tebi mogu osvetiti? Za dva dana policija te može ispratiti u tvoje mesto.
Devojka preblede.
Da me proteraš?! — vrisnu ona i pade na pod, grčeći se i jecajući. — Neću ja dočekati da me ti proteraš! Ima mnogo lakši put da te oslobodim i sebe i deteta. Ne boj se! Ja sam te volela! Bio si mi prva ljubav! Verovala sam u tebe kao u boga. Bila sam ti verna kao pseto! A ti me tako nagra- đuješ: pretiš mi proterivanjem! Da, možeš, i lako ti je to da učiniš! Bogataš si! Tebi će svi više verovati nego meni. Ja sam bednica! Devojka sa neza- konitim detetom! — Tresla se od jecaja, on je stajao, nepomičan i hladan, a zatim joj priđe, diže je za ramena i posadi na fotelju. Bojao se da ne napravi skandal pre njegovog venčanja i morao je da je umiri laganjem.
Ti me vređaš i zadaješ mi bol kad tako govoriš. Ja sam ti to kazao sa- mo onako. Nemam ja srca da to uradim. Volim kad si pametna. Lepo smo se o svemu dogovorili i pristala si na moju ženidbu. Ti znaš da moji roditelji nikako ne dozvoljavaju da se tobom oženim. Odrekli bi me se. Ništa mi ne bi dali. Šta bismo onda ja i ti radili? A ovako ćeš biti obezbeđena. Ja te se neću odreći. I dalje ću te posećivati. To će se lako udesiti. Ti ćeš uvek biti moja žena, samo ako budeš pametna i ne budeš mi pravila scene. Kako je Iva?
Rastu mu kutnjaci, pa ima temperaturu. Cele noći je vriskao — briznu ona u plač setivši se teške noći nad rasplakanim detetom. Pade zatim na kolena, obgrli mu noge, uhvati mu ruku i poče je ljubiti.
Vlado, nemoj da se ženiš! Zbog našeg deteta! — Čovek je ponovo diže, posadi na fotelju i sede namršten na sofu.
Ponavljaš jedno te isto! Život ćeš mi uništiti. Ona ućuta, izbrisa uplakane oči, diže se.
Budi spokojan, neću ti ga uništiti. Bićeš srećan! A meni šta bog da. Život moj i moga deteta u mojim je rukama.
Muškarac je hladno pogleda. Da je mogao doviknuo bi joj: — Pa ubij se! Oslobodi me bede. Dosadila si mi! Ali oćuta i usiljeno se nasmeši: — Ti si lepa žena, sigurno će se neko u tebe zaljubiti.
Ona uzdahnu teško i ništa ne odgovori. Pođe vratima.
Kuda ćeš tako uplakana? Umiri se! Idi umij se. Misliće neko da sam te tukao.
Bolje bi bilo da si me i ubio.
Ja nisam ubica.
Ali ubijaš svojim postupcima. Kakav si bio nekada, a kakav si sada. Uveravao si me da sam najslađa devojčica. Ah, kako su lude osamnaesto- godišnje devojčice! Ništa mi devojke ne znamo i ne umemo da pogledamo u budućnost!
Priznaćeš da je tvoja budućnost sada bolje obezbeđena. Šta bi inače bila? Krojačica! Mučila bi se i šila. A sa ovim što dobijaš od mene živećeš gospodski.
Kad bi se život sastojao samo u tome: imati krov nad glavom i hranu. A što prezirem samu sebe i što plačem svakog dana nad detinjom poste- ljom, to nije ništa! A ja tebe volim! Ja ne mogu bez tebe! Razumi me! Imaj sažaljenja prema meni!
Čovek zagnjuri lice u šake i uzdahnu teško. »Što sam ja naišao na bedu!«
mislio je u sebi. Devojka ućuta, priđe umivaoniku, urni lice, izbrisa se i navuče rukavice.
Zbogom — kretala se i govorila kao bez svesti. Mozak joj je bio ukočen, a ruke ledene.
Zbogom, Mila, i nemoj biti tako osetljiva. Razmisli, pa ćeš se uveriti da ti nisi toliko nesrećna kao što misliš. Hoćeš li biti pametna? — prišao joj je i spustio ruke na ramena.
Pokušaću!
Hoćeš još novaca?
Ne treba mi! Imam... Dođi da vidiš Ivu! On tebe zove: tata! Tako je sladak i lep! — Grudi joj zadrhtaše, htede da vrisne, ali se savlada, pritrča vratima i istrča niz stepenice. Suze su joj tekle niz lice, a srce jaukalo od bola i poniženja.
Rentijer odahnu kad ona ode. Otvori prozor da se malo osveži. »Napast!« Samo da se venča, da mu ne napravi pakost pre venčanja. Izvadio je sliku Miomirinu. Dva velika crna oka pravo su ga gledala, a sočne su se usnice nežno osmehivale. »Šta bi ona radila da dozna za ovu vezu? Ona je mala palančanka, iako je živela u Parizu. Da li bi se pomirila s tim? Koješta! Zar se žene osvrću na prošlost muškarca? To je nužno zlo s kojim se one mire. Umeće on nju da oblaže.«
Rešio je da uveče otputuje, i da sutra iznenada dođe k njima i vidi toga romantičnog mladića. Počela je da ga peče ljubomora i da ga obuzima bo- jazan da je ne izgubi.
Miomira je ustala rano, ali je osećala neku melanholiju. Zbog kišice koja je rominjala nije mogla da izađe u svoju jutarnju šetnju. Najviše je volela da pešači u sportskim cipelama uzanom stazom kroz livadu pokraj poto- čića, i da se vraća ovlaženih cipela od rose, vlažne kose i sva rumena. Jutrom se nije šminkala, ali njene sočne usnice i obrazi zarumeneli bi joj se od šetnje, te je osećala zadovoljstvo kad bi se pogledala u ogledalu.
To kišno jutro bila je malo bleda i bolela ju je glava. Nije svirala, jer je znala da Staša uči, a uskoro će polagati ispit. Čitala je i vezla, a zatim sišla u trpezariju. Čula je Stašin smeh iz sobe. Razgovarao je sa svojim učite- ljem. Pomislila je da ode k njima, ali je odustala. Taj mladić je tako ozbi- ljan! Možda ne voli da ona prisustvuje času. A kopkalo ju je da vidi što se smeju. Jutros joj je bilo dosadno. Da li zbog kiše? Naljutilo ju je i pismo verenikovo. Prebacuje joj neprestano zbog odlaganja venčanja. A njoj je žao mame. Šta li će biti i sa Stašom? Začu ga opet kako se smeje veselo, dečački, i bi joj milo. Ustala je i prišla njihovim vratima. Kucnula je i zapitala:
Mogu li da uđem?
Izvol'te, gospođice! — čula je dubok i mek Ninoslavljev glas.
Uđi! — viknu brat.
Što se Staša toliko smeje?
Rešavam zadatke iz algebre. Gospodin Ninoslav reče da neću rešiti, a ja pogodio. Ni ti ne bi umela ovaj zadatak da rešiš.
Jest, ne bih umela!
Hajde da rešiš. Dajte joj zadatak, Ninoslave! Razveseli se i Miomira.
Ti misliš da neću znati? Ninoslav joj je izdiktirao zadatak. Ona ga zapisa i poče da rešava. Zastade malo. Staša udari u smeh.
Čekaj da malo razmislim. — Ninoslav se smešio. Njegove duboke plave oči, zasenčene trepavicama, bile su tako lepe kad se smešio. Miomira ga pogleda. Opazi njegove bele zube ispod mladih, svežih mladićskih usana. Zbuni se malo i pogreši...
Znam. Čekaj samo! Malo da razmislim!
Uplatkaćeš se! — kikotao se Staša, nagnut kraj Miomire. Nagnuo se i Ninoslav i smešio. Osećao je fini parfem iz njene crne i sjajne kose. Kovr- dže su joj se spustile na čelo. Mala ruka je čvrsto držala olovku.
Nemojte, gospodine Ninoslave, da joj pokazujete! Ne smete! Ona kaže da je odličan matematičar.
I jesam! Ali nisam dve godine radila algebru! Ovako je...
Nije! — bučno je vikao Staša. Miomira zastade zbunjena i pogleda Ninoslava kao da je želela da joj malo prišapne...
»Ima divne oči« — pomisli on i spusti pogled na zadatak. Nasmejaše se i dečak i mladić. Miomira je malo zastala, a Staša smehom zagluši tiho kucanje na vratima. Osetiše samo kako se otvoriše vrata i na pragu se pojavi jedan crnomanjasti mladić, elegantan, zaglađene kose, nežna lika, blazirana pogleda.
Vlada! — uzviknu prvi Staša.
Rentijer je stajao na vratima kao da razmišlja treba li da uđe ili da se vra- ti? On spazi sliku: Miomira nešto piše, a pokraj nje romantični lepotan. Oči mu se zamutiše i oseti vrelinu na licu.
Gle! Ti! — uzviknu Miomira, ali bez uzbuđenja ili straha što ju je zatekao kraj lepog mladića. — Sedi, molim te — mimo ga ponudi, kao da nije iznenada došao već da je bio tu i ušao da je ponovo vidi. — Ja rešavam jedan zadatak iz algebre Staši. Sad ću ga svršiti. Već sam ga dopola rešila. On me dira da ne umem.
Rentijeru jurnu krv u glavu. »Dakle sve je istina!«
Da ti samo predstavim: ovo je Stašin učitelj, gospodin Ninoslav Balšić, diplomirani pravnik, a ovo je moj verenik.
Neka, ja ću te pričekati u trpezariji dok ne izradiš zadatak — izgovori verenik hladno, i ne pružajući ruku Ninoslavu, izađe i zatvori vrata, Miomira zastade i pogleda Ninoslava. On je bio ozbiljan i ćutao je.
Baš sam mogla da rešim sada, ali posle ću. Moram da idem. A imala sam pet iz matematike, verujte, gospodine Ninoslave! — Ona ga kratko pogleda, a on ju je ozbiljno posmatrao i mislio o tome šta bi on radio da njegova verenica s nekim sedi i rešava zadatak iz algebre... Kako ga je samo ravnodušno primila? Da li bogate devojke imaju srca? Hoće li to biti brak samo da bi se nazvala ženom? Čudna devojka!
Istrčala je u trpezariju.
Izvini, Vlado! Znaš, zbog Staše sam radila matematiku. Ja sam bila odlična iz matematike.
Što nisi nastavila — hladno je govorio. — Nisi morala da žuriš.
Ti se ljutiš?

Što da se ljutim? Algebra je mnogo važnija nego verenik! Bar sam vi- deo koliko si se obradovala što sam došao, i kako si me srdačno dočekala!
Ljubomornim pogledom obuhvatio je njenu privlačnu figuru, rumeno lice, blistave oči i kovrdžavu kosu. »On se njoj sigurno dopada...« Njen mirni ton još više ga naljuti.
Zbog Staše sam radila zadatak. To dete je tako melanholično i teško doživljava pubertet.
Pa ga ti razveseljavaš i ideš s njim i njegovim učiteljem u bioskop, pa sam čak i ja doznao o tome u Beogradu.
Dok je govorio, uporno ju je gledao, a ona oseti kako su joj tuđe te oči i cela njegova pojava, i taj ljutiti ton kojim je govorio. Ravnodušno i bez iznenađenja, i ne trudeći se da se opravda, nastavljala je:
Ko je to mogao da ti kaže? Neko iz pakosti. Jeste, išli smo u bioskop, pa šta? Zar ja ne smem da posetim bioskop?
Znam ja da si ti vrlo samostalna priroda i da ne trpiš prigovore, ali tre- ba da vodiš računa da ima postupaka koji mogu da kompromituju.
Pošto te ja poznajem, mene se ne tiče šta svet o tebi govori.
I ja sebe poznajem, pa, ipak, vodim računa o sebi.
I ti si zato došao da me prekorevaš?
Prekorevam te zato što te volim... Ali ti to ne osećaš. Sad mi je jasno zašto odlažeš venčanje. A ja jedva čekam da se venčamo!
Osetila je hladnoću prema njemu i začudila se samoj sebi... Kao da je bio neko do čijeg joj mišljenja, laskavog ili rđavog, nije nimalo stalo.
Ja sam ti kazala razlog zbog koga odlažem venčanje.
Jesi!... Ali ja sam tek danas shvatio pravi razlog.
Šta hoćeš time da kažeš?
Ono što sam video!
On je ustao, jer ga je nervirao njen ton i ravnodušnost koju je spazio... Prošetao je i došao do vrata koja su izlazila na terasu.
»Da li se mi razumemo?« — pitala se Miomira. Taj čovek bi želeo da gospodari, a njena se samostalna priroda tome protivi. Zapalio je cigaretu, okrenut leđima; ona se zaboravi jedan trenutak, kao da njega nema u sobi i
nastavi da u mislima rešava algebarski zadatak. Smešila se kao da vidi na- smejano lice Stašino i priznavala u sebi: »Čini mi se da nisam umela da rešim zadatak!« Verenik se okrete i spazi njene blistave oči koje se smeše. To je bio uzrok da ponovo prasne ljubomora u njemu.
Kako si vesela! Što se smešiš? Da li ti je smešno što se ja ljutim?
Smejala sam se, jer nisam umela da rešim zadatak.
Pa hoće li ovaj i tebi predavati algebru? Vidim da ti je neprestano u glavi algebra... Šta li se sve skriva ispod te tvoje zamršene kose?
Baš ništa! Živim u prirodi i sanjarim uz moj klavir. Znaš li da sam opazila da smo mi različite prirode? Ti si u Parizu rekao da se kontrasti dopunjuju. Da li je to uvek tačno?
Kako si došla do takvih misli? Sve više me iznenađuješ. Ali ja nisam glupak.
Naprotiv, ti si vrlo inteligentan!
On joj priđe naglo, spusti ruku na njenu kovrdžavu kosu, zagleda joj se u oči i najedared se štrecnu: »Da li ona zna za Milu?« Gledao ju je nekoliko trenutaka i osećao toplinu njene glavice i mekoću sjajnih crnih kovrdža.
Miomira! — tiho je prošaputao — ti si za mene zagonetka! U tebi je nešto što ne mogu da razumem... Da li si namerno takva?
Svaka žena treba da bude pomalo zagonetka! — osmehnu se ona. On se naže, hteo je da joj pritisne poljubac, ali se začuše koraci i Staša upade, veseo:
Znaš da nije umela da reši zadatak? Što bi se uplatkala da nisi ti došao!
Čekaj, videćeš ti da li ću se drugi put uplatkati.
A što su divni oni šlageri! Znaš, Miomira, juče kad smo šetali, gospodin Ninoslav mi je zviždao onaj šlager što mu se dopada. Što divno zviždi! Dok je on zviždao, ja sam pevao. — Miomira opazi na vereni- kovom licu izraz dosade i ljubomore.
Znaš što se Miomira prodobrila! Ranije nikad nije htela da mi svira šlagere, a sad svakog dana.
Izgleda da šlagere volite i ti i tvoj učitelj? — kušao je dečaka.
A, gospodin Ninoslav se divi njenim klasicima. A ja ih baš ne volim. Hajde da nam sviraš!
Mogu, ali neću šlagere, već ono što ću svirati na koncertu. Vlado, hoćeš li doći na koncert? Istina, tebe ne oduševljavaju palanački koncerti.
Zbilja, program će biti vrlo lep.
Miomirice, hajd'mo gore da odsviraš onaj šlager — nežno je Staša molio sestricu.
Jaoj, ti njegovi šlageri! — osmehnu se mati koja uđe. — Kako su, Vlado, prijatelj i prija?
Vrlo dobro. Pozdravili su vas mnogo. Oni se nadaju da će naše venča- nje biti u maju.
To je Miomirina stvar. Kako ona odluči. Roditelji nikad ne ubrzavaju svadbu. Svako voli svoje dete.
Ti ćeš plakati kad ja odem? — dirala je Miomira.
Što da plačem? Neću. Vlada je dobar. On će te voleti. Znam da te i njegovi roditelji vole.
To Miomira neće da zna.
Eh, kako da neće! Ona će biti dobra snaha.
Ali nije dobra verenica. Jutros me je tako hladno dočekala.
Takva je ona. Ponekad se zavuče u sobu, pa je u stanju da ceo dan ne izlazi... Svira, piše...
Miomira je sanjalački gledala u baštu, a verenikovo lice se zateglo i obrve mu se uzdigle. Sakrio je svoj pogled u oblaku dima cigarete, ali je opazio sanjalački izraz Miomirin.
Popeše se u Miomirinu sobu. Verenik je šetao po terasi i slušao muziku. Osećao je da se nešto krije u srcu ove čudne devojke. Staša mu je bio dosadan. Želeo je da ostane nasamo sa njom. Znao je on šta najviše deluje na žene. Nekoliko poljubaca i one se raznežavaju. A nije mu išlo u račun da izgubi ovo lepo i bogato devojče. Prekorio je sebe što je odao lju- bomoru. Tme joj daje oružje u ruke. Ali ga je ljutilo što i ona nije ljubo- morna. Bio je naviknut da su uvek devojke ljubomorne na njega. Bio je svestan da je lep i bogat. I prvi put pojava jednog mladića uznemirila ga je. Sakupljao je utiske koji su ga mučili: svršeni pravnik, radi doktorsku tezu, lep. Svašta se zbiva u devojačkom srcu. Treba se što pre venčati. Odmah bi
u maju počeo sa zidanjem kuće. Do novembra bi mogla biti pod krovom, a možda i gotova.
Slušaj ovaj šlager! — divio se Staša. Miomira prekide sviranje.
Dolazim do zaključka, Staša, da si zaljubljen.
Šta ti sad?! U koga sam zaljubljen? Po čemu izvodiš taj zaključak?
Što voliš ljubavne pesme. A zaljubljen si u jedno lepo plavooko devojče. Prekosutra ti priređujem žur. Jutros sam to javila telefonom gospođici Slavki.
Dečak sav pocrvene.
Kad si javila? I kako ti to bez mene javljaš?
Pa sad ti kažem, da se ne bi mnogo uzbudio.
Uh! Da se ne bih uzbudio! A ko će sve da dođe?
Anđa će sakupiti društvo.
Dečak slete niz stepenice sav crven. Miomira izađe na terasu. Naslonila se na stub i obgrlila ga rukom. Oblaci su se cepali i između njih se ukazivalo sunce i svetlost kao zlatno jezero.
Biće lep dan! Hoćeš posle ručka da se provozamo? Možemo ići do sela, do jedne naše rođake učiteljice.
Verenik je ćutao i stajao iza njenih leđa. Mlada devojka je govorila kao da govori za sebe:
Tako volim ovaj predeo. Uvek je lep. I navikla sam da živim u prirodi. Ne znam kako ću se naviknuti na Beograd. Nekad me je oduševljavao velegradski život...
Znam... I ja osećam da više ne voliš Beograd. Ovde je tako lepo, svi te vole, obožavaju, dive se tvojoj muzici...
Ona se okrete da ga pogleda, a on joj obgrli ramena i privuče je sebi. Htede da je odvoji od stuba, ali se ona čvrsto pripila uz njega. Mladi čovek oseti kako se ona otima. On zastade, pogleda je u neverici, i odmače se hla- dan i gord. Izvadio je novine, seo i počeo da čita. Nešto mu je kljucalo u glavi.
»Ona me ne voli.« Miomira sede na trščanu fotelju. Htela je da otpočne razgovor, pa ga zapita:
Jesi li bio skoro u operi?
Nisam.
Zar nisi bio na premijeri?
Nije me interesovalo. Ići ću drugi put. — Čitao je i dalje. Ona se diže, sede za klavir, jer je videla da je ljut. On zgužva novine i spusti ih u džep. Svirala je, sva zaneta, kao da nikog nema u sobi. Da li ona to njemu svira i želi da je čuje? Stao je iza njenih leđa i najedared je dočepao za ramena i zario usne u njen lepi beli vrat.
Ti si drukčija, Miomira! — šaputao je.
Uvek sam ista. Možda me nisi dobro upoznao, pa zato misliš da sam drukčija. — Izvila mu se iz naručja i nasmejala. Pošla je na terasu. On po- lete za njom da je uvuče u sobu, ali se pojavi Katica.
Gospodin je došao i zovu vas na ručak.
Ima li večeras voz za Beograd?
Zašto pitaš?
Hoću da se vratim.
Ima i sutra po podne. A što žuriš?
Da ti ne bih dosađivao. — Prišao joj je, uhvatio je za ruku i tiho rekao:
Reci mi, Miomira, šta je to u tebi?
Šta je u meni? Ništa!
Nisi iskrena! Misliš li ti ozbiljno na naše venčanje?
Mislim, samo ja ću ti, Vlado, iskreno reći: htela bih još jedno leto da provedem sa mojima.
Da čekamo leto, pa da se venčamo na jesen?! Zašto?
Zbog mame. Da je naviknem na misao da ću je ostaviti... Bogami, zato...
Ne verujem ti!
Pa kako da te uverim?
Ako se venčamo u maju... Najdalje u julu! Toliko ti dajem roka. Ti bi više volela da sam ravnodušan, pa da odlažem venčanje godinu dana. Zar ne osećaš koliko te volim?!
Ako me voliš, pristaćeš na avgust.
Ispadam smešan, bogami! Molim verenicu da se venčamo, a ona neće odmah. Stid me je od svojih roditelja.
Ja ću im pisati. Oni me razumeju.
I vole te. — Zavukao joj je prste u kosu i privukao svojim usnama njena mala sočna ustanca.
Otrgla se i strčala niz stepenice, a on za njom. Čudila se zašto joj nije bio sladak njegov poljubac. Ne, ona mora sebe da ispita. Šta je ovo u njoj? Što joj je ovako tuđ sada? Za stolom tata je sedeo u začelju, mama desno od njega, verenik levo, Miomira do njega, a prema njoj, do mame, Ninoslav. Tata je veselo pričao, šalio se i zadirkivao Miomiru i Stašu. Miomira je osećala da je njen verenik usiljen. Sigurno mu je bilo neprijatno prisustvo Ninoslavljevo. Iz učtivosti upravio mu je dva-tri pitanja, posle razgovora s Miomirinim ocem, ali krišom se okretao i pogledao Miomiru i hvatao po- glede ovog lepog mladića. Počeo je da naslućuje da se ovde zapliće nešto. Da ona ne učini nešto sa ovim mladićem? Da ne misli da joj je kao bogatoj devojci sve dozvoljeno? Da ne raskrsti sa svojom čednošću? U Parizu mu je kazala da je čedna. Počeo je da sumnja. Želi da se provede. Pogledao je pravo u mladićevo lice i ljubomora ga opet preseče. Interesantan je i lep, a ona je temperamentna. Nju treba obuzdati i čuvati! Ova blizina je opasna.
Mi ćemo posle podne do Živkice u selo. Hoćeš li i ti, Staša, s nama?
Hoću. — Verenik steže usne. Zašto li vodi brata?
Hoćete li i vi s nama, gospodine Ninoslave? — okrete se Staša učitelju.
Hvala. Neću — odgovori mladić dubokim glasom.
Zašto nećete? — navaljivao je dečak, koji nije osećao šta se događa u srcu verenikovom.
Idi ti sam! — mimo je odgovorio Ninoslav, jer je video kako ga ispiti- vački i hladno posmatra verenik. — Imam nešto da radim. — Miomira je ćutala i gledala Ninoslava. Ništa nije govorila, ali se njenim divnim crnim očima razlivala nežna toplota dok su joj mali prstići gnječili mrvicu hleba.
Verenik je ostao i sutradan i tek se posle podne spremao da ide. Pre ručka Ilija izvede Miomirinu Dijanu da je uzjaše i prošeta.
Dijanice! — zvala je ona sa terase. — Ti si moja lepa Dijana, ali si nevaljala! Naljutiš se poneki put! Tako me je zbacila da sam uganula nogu.
Ninoslav je sa Stašom bio u bašti. Prišao je Dijani. Ona je kopala nogom, kapriciozna kao žena. Svi su je posmatrali sa terase.
Čekajte da je ja uzjašem — zatraži Ninoslav od Ilije.
Nemojte! — uzviknu uplašeno Miomira. — Ona je luda! Zbaciće vas.
»Hoće pred njom da se pokaže« — gnevno je mislio verenik i osećao ovog mladića kao neku moru u grudima. Tako bi ga dočepao i izlemao.
Staša! Odmakni se! — naređivala je Miomira.
Šta se plašiš? — hrabro je govorio dečak. — Gospodine Ninoslave, nemojte jahati.
Ali mladić lako uskoči u sedlo. Dijana ga oseti, poče da besni, da se propinje, bacaka, ali mladić joj prileže uz vrat, čvrsto držeći dizgine. Kapija je bila otvorena i ona jurnu.
Poginuće s njom! — vrisnu Miomira, i sva bleda i usplahirena, izlete na kapiju.
Verenik je stajao bled, stegnutih pesnica u džepovima kaputa. Vilice mu se ocrtaše na obrazima kao da steže zube. Misli li ona da je on šonja i otkud ovakve ispade da pravi? A, naučiće on nju kakva mora biti njegova žena.
Mama, umirio ju je! — sva uzrujana govorila je Miomira. — Da znaš, tata, kakav je jahač i kako se drži na konju! A ja nisam imala pojma!
Dobro, hodi ovamo! Gde je sada Staša? — zovnu mati.
A tako sam se uplašila da ga ne zbaci! — Pogledala je verenika, ali kao da je se ništa nije ticalo šta se u njemu zbiva. Važnije je da jedan mla- dić nije poginuo. Nije se čak ni popela na terasu, nego je stajala pod lipom i čekala da se pojavi Ninoslav.
On utera Dijanu, ispravljen na konju, držeći čvrsto dizgine. Sjaha lako, potapša je po vratu i predade Iliji.
Nije ona tako strašna kako pretpostavljate! U vojsci ima gorih konja. Samo treba je ukrotiti.
Verenik je grizao usnu. »Da li on i nju kroti?« Dohvatio je jednu grančicu puzavice i povukao je. Trže se, kad se ona polomi. Slušao je Miomirin glas.
A otkud ste vi takav jahač?
Ja sam služio u artiljeriji, a artiljerac mora da bude dobar jahač.
Nisam znala! — prošaputa Miomira. Lagano se pela na terasu i mislila:
»On bi mogao da mi pravi društvo na jahanju, kad bi mu tata kupio jahačko odelo.«
Idem da se obučem! Koliko je sati? — pitala je verenika.
Ne moraš da me pratiš. Mogu ja i sam! — hladno odgovori verenik. Osetila je njegovu hladnoću i malo življe uzviknu:
Zašto da te ne pratim? Zar ne želiš da idem s tobom?
Možda ti je dosadno!
Gle? Otkuda da mi bude dosadno? — osmehnu se ona kao da hoće da ga ohrabri, a njega još više razdraži njen osmeh i obrve mu se spustiše nad oštrim pogledom.
Staša je dečački larmao u bašti, zadivljen Ninoslavljevim jahanjem.
Vi biste mogli biti učitelj jahanja! Jesi li videla, Miomira? A ti sve pričaš kako si jahačica!
Mladi rentijer je kipteo od ljutine i ljubomore. Već mu je dosadilo da ne- prestano sluša: gospodine Ninoslave, gospodine Ninoslave, a još teže mu je bilo da gleda njegovu visoku pojavu i lepu glavu. Kako se pravi samo važan! Kao da je veliki gospodin. Uvukao se u bogatu kuću i ko zna kakve namere ima. Prilazio je Miomirinoj mami i opraštao se s njom.
Žao mi je, Vlado, što nisi i danas ostao? — govorila je ona iskreno. — Pa, dođi opet! Pozdravi mnogo priju i prijatelja! Reci im da se ne ljute što venčanje neće biti u maju. A ja ću već ubediti Miomiru da ne brine za mene.
Njemu je bila dosadna i tašta. Kako oni samo slušaju kćer! Svima zapo- veda. A otac i mati i ne opažaju kako je opasno držati u kući ovog lepota- na, koji nema ništa i razmeće se kako radi doktorsku tezu. Da li Miomira zna da on nije završio prava? A i šta će mu? On je rentijer.
Kako, zar ćeš ti bez mantila? — naljuti se mati, videći Miomiru u haljini boje lipe s crvenim ukrasima od kože.
Pa nije hladno... što da vučem mantil?
Nemoj da me jediš! Ponesi ga! Može pasti kiša. Katice, idite donesite joj mantil.
E, pa još jednom da se oprostimo. A gde je Staša? — pitala je mati. — Staša!
On dotrča. Bio je u borovoj šumi sa Ninoslavom. Verenik pogleda gde je Ninoslav, ali se on izgubi u šumici. Nije prišao ni da se oprosti, jer je video njegovo namrgođeno lice.
Staša, i ti ćeš s nama?
Mogao bi i gospodin Ninoslav! Gospodine Ninoslave — viknu dečak.
Hoćete li i vi s nama?
Neću! — odbi mladić iz daljine.
»Kako taj odgovara kratko i oštro. Mora da mu pridaju mnogo važnosti u kući«, sav ljut razmišljao je verenik.
Auto odjuri. Ninoslav se vrati. Pomislio je da bi mogao i on da ode do varoši. Kiša je prestala i drum je bio bez prašine. Divna šetnja! Da ode do Slavke, da je zamoli da mu nađe gitaru, da ne bi svoju donosio...
Prišao je gospođi Novaković i učtivo joj rekao:
Gospođo, ja ću do varoši.
A što niste s njima, autom?
Volim da prošetam.
Da, baš je prijatno. Možda ćete ih naći tamo, pa se vratite zajedno. Jelte, gospodine Ninoslave — poče mati poverljivo — ne mogu nikako nasamo da ostanem s vama. Recite mi iskreno, znate, majka uvek brine, kako Staša uči? — ponavljala je često isto pitanje.
Vrlo dobro, gospođo. Nemojte ništa brinuti. Staša će biti dobar dečko.
O, hvala vam, gospodine! Tako me lepo utešite. Ja vidim da ste imali mnogo uticaja na njega. Sviđa mi se kod vas što ste ozbiljni, a opet ste s njim kao s drugom i shvatate da je on još dete. Samo da položi ispit!
Položiće, sigurno. Ja sada idem do njegove nastavnice, gospođice Simić.
A da, kod gospođice Slavke!
Zamoliću je da se zauzme i kod drugih profesora. Ona je moja dru- garica sa studija.
Da, treba zamoliti. Aleksa neće. Uvek se ljuti: »Što da ne bude kao i drugi đaci?« A ja ga umirujem da nisu sva deca ista! Baš dobro što poznajete gospođicu Simić. Ona će doći sutra k nama i dovesti njegove drugove. Kaže mi Miomira, kako ste joj vi kazali da je njemu potrebno društvo. A zar mu mi branimo? Njegovi drugovi mogu da dolaze svakog dana.
Mladić joj se pokloni.
A zar ćete bez mantila? Ponesite, bolje će biti!
Nije mi potreban. Katica se približi.
Gospodine, imate neki trun na leđima, čekajte da donesem četku! — Ona otrča u kuću i izlete sa četkom. — Evo, ovde! — Četkala ga je po ramenu i leđima i uzdisala.
»Oh, kakav vrat! Snažan i lep! Što bi taj umeo da stegne u zagrljaj.« Uzdahnula je kad je otišao.

DRUGARICA JE UVEK GOTOVA DA ISKRENO VOLI SVOGA DRUGA

Ninoslav je šetao ulicama i razgledao varoš. Mislio je da kupi kravatu, ali odlučio je da najpre ode do Slavke. Ušao je u dvorište i zakucao na njena vrata.
Slobodno! — čuo je njen glas. Iznenađeno je uzviknula kad ga je spazila:
O, ti si, Ninoslave! Baš si me prijatno iznenadio! Izvini, ja sam peglala
zbuni se — gotova sam. Uđi u sobu. Samo da ostavim peglu. Znaš, vešerka mi pere, a ja sama peglam. Ne može sve da se plaća. Posle podne nemam časova pa ugrabim i po koji domaći posao da svršim. — Bilo joj je milo što je video kako je ona vredna. On je siromašan, njemu je potrebna žena kao što je ona.
Razgovarala je s njim iz kuhinje, dok je dizala ćebe sa stola i stavljala vezen čaršav. On je šetao po njenoj sobici, dolazio do kuhinjskih vrata i prilazio prozoru, zagledao njene jastučnice i veselo govorio:
More, ti si se ogazdila! Kuću stekla!
Šta ćeš, to mi je jedina radost.
Eh, zar nemaš nikakve druge radosti?
Pravo da ti kažem, nemam! Znam, ti misliš da li ne vodim ljubav s nekim? — pitala je sva rumena i bi joj milo što je zadirkuje. — Kakva ljubav! Ovo je palanka... Odmah bi me ogovarali. A ti znaš da sam ja ozbiljna. A nisu svi mladići kao što si ti.
Zar sam ja nešto izuzetno?
Nisi sigurno kao jedan momak, sudija, koji me je sasvim otvoreno pitao hoću li s njim da živim? Vide da sam se sama probijala kroz život, pa se čude što tako pošteno živim i ne veruju mi da sam poštena. — Govorila je veselo, a obuzimala ju je prijatna toplina.
Izvini, ja ovako u domaćoj haljini! — opravdavala se, a znala je da joj je haljina nova i da joj vrlo lepo stoji. Pogledala se krišom u malom ogledalu na zidu u kuhinji. Zadovoljna, ona uđe u sobu, pošto je stavila lonče za kafu na primus.
A znaš zašto sam došao? Zbog gitare! Hoćeš li mi doneti na koncert gitaru onoga đaka?
Hoću! Nemaj brige! Kazala sam mu da je gitara za onoga pevača iz Beograda. Tvoje će ih pesme najviše uzbuditi... A mi sutra dolazimo k vama. Zvala me Miomira.
Reče mi Staša.
Vidi, Anđica oprala svoju kragnicu od čipke. Sva je srećna što će doći u posetu Staši. Blago ovoj deci! Nema ničega lepšeg od gimnazijskog života! Oni to ne shvataju...
Da... Znam... Ali imam još nešto da te zamolim: nemoj da budeš suviše stroga pri ocenjivanju Staše.
To se zna! Nemoj o tome ni da mi govoriš.
On dobro zna.
Verujem, kad ga ti podučavaš. Ti si savestan.
Kakav je taj matematičar? — pitao je Ninoslav.
Prema đacima je vrlo strog, prema mladim nastavnicama vrlo bezobrazan.
Šta kažeš?
Opasno mi se udvara!
A kako ti primaš ta udvaranja?
On je oženjen!... Ti oženjeni u kolegijumu bezobrazniji su od mladića. A ima ljubomornu ženu, koja ga svakog odmora zove telefonom. Uvela je u kuću telefon da bi kontrolisala muža. A on ti je pred ženom svetac, a svaki čas gleda da pipne neku nastavnicu ili je stegne za ruku, a meni neprestano govori: »A vi, tako sami? Šteta!«
Možeš li, onda, štogod da izdejstvuješ kod njega za Stašu?
Zamoliću ga!
Da se nisi zaljubila u njega?
Jaoj, treba da ga vidiš! Ne bih ga ni pogledala. To nije moj tip. I oženjen je! Što mrzim te oženjene što nasrću na devojke! Nego, kako si ti? Kako Miomira? Opasno je za tebe, neprestano si s njom. Da se ti ne zaljubiš?
Ona je verena devojka. A ti znaš da mene nikad nisu oduševljavale bogataške ćerke.
Miomira nije rđava! — iskušavala ga je Slavka.
Ona nije ono što su beogradske mondenke. To je devojka koja živi u samoći, sa svojim klavirom. Inteligentna je.
Slavku nešto steže u grlu.
Da, inteligentna je... Bila je i u Parizu.
Ova dva dana bio je kod njih njen verenik.
Zbilja? — obradova se Slavka. — Kako ti se dopada njen verenik?
Otmen mladić... Malo smo razgovarali.
Slavka je pričala i osećala kako joj toplina udara u obraze. Njihovo dru- garstvo moglo bi se razviti u divnu ljubav. Tako bi volela da joj češće dođe. A potom izgovori glasno:
A što ne dođeš češće? Bogami, osećam kao da si mi rod.
Nisam imao vremena, a znam i da si u školi.
Mogu ti reći kad sam posle podne slobodna. Dođi, pa da idemo u bioskop. — Ljubazno ga je pozvala, kao iskrena, inteligentna devojka, koja odmah otvara svoju dušu bliskom drugu. Donela je slatko i kafu i veselo su pričali, podsećajući se doživljaja iz studentskog života.
Hoćeš li da prošetamo? — predloži Ninoslav.
Mogu.
Hteo sam da kupim kravatu.
To ćeš naći kod gazda Tase. Da vidiš i Ginu. Pocrkaše Gina i Viđa za tobom. A što ti spremam klaku! Gore je galerija u sali i tu će da stoje đaci. Moja Anđica ne zna ko je pevač, ali sam joj kazala: kad se pojavi, imate da ga pozdravite aplauzom.
Nemoj, molim te! Možda im se moj glas neće dopasti.
Tvoj glas da se ne dopadne!? A znaš li ti da je šteta što nisi operski pevač?
More, biću zadovoljan da postanem i bankarski činovnik.
Ne brini! Proguraću ja Stašu. Zatvorila je vrata na kuhinji da bi se obukla. Bila je brzo gotova i izašli su na ulicu. Volela je da je svi vide s njim i da malo napravi ljubomornim onog sudiju, i jednog poručnika. Svi bi hteli ljubav, a neće da se žene.
Hajde da se malo prošetamo korzom, neka te vide devojke — pozva ga Slavka. Bila je raspoložena i veselo je pričala. Najednom, reč joj zastade u grlu. Pred jednim izlogom stajala je Miomira sa Stašom i držala ga ispod ruke.
»Dakle on je zbog nje došao? I ona ga čeka« — pomuti tuga divno raspo- loženje gospođice Slavke.
Staša ih prvi spazi.
Miomira, evo gospodina Ninoslava! — Mlada devojka se brzo okrete i ugleda nastavnicu sa Ninoslavom. Gospođica Slavka se usiljeno osmehnu.
»Ona ga voli i ljubomorna je« — sinu kroz svest Miomiri.
O, baš dobro što sam vas videla, gospođice Slavka! Sutra dolazite? Je li sigurno?
Razume se! Dovodim čitav razred!
Divno!
Ne, ne! Šalim se!... Ali biće ih desetak. Krećemo na ekskurziju. Pešice!
Nemojte samo dockan da dođete.
Najdalje do četiri sata — veselo je govorila gospođica Slavka. Neraspoloženje iščeze. »Ona ima verenika! Zar ona da gleda Ninoslava?«
Staša zapita:
A što vi niste pošli s nama autom?
Ti znaš da ja volim da pešačim.
Zar mora baš uvek s tobom i gospodin Ninoslav? Baš mi je sada pričao o vama i hvalio vas, pa bi hteo da je stalno s vama u društvu. Ne moraš ti
uvek biti sa gospodinom Ninoslavom. Dečak se zbuni i tek sada pomisli:
»A, ima on ženu! Nije kao što me je uveravao... Zato i ide sam...«
Hajde, Staša, da svratimo u knjižaru — pozva sestra brata, želeći da se odvoji od njih. Opazila je malu promenu na Slavkinom licu.
»Sigurno joj je verenik zapretio« — pomisli Ninoslav, koji je video njen zategnuti i uobraženi izraz lica.
Ako hoćete, možete s nama autom. On je pred bankom — pozva ga Staša.
Ostanite vi, gospodine Ninoslave, koliko hoćete — popravi brata Mio- mira. »Baš je naivan!«
Slavka je ljubazno pogleda. »Ona je dobra i pažljiva!« — pomisli o Mio- miri, ali se mala strepnja kao hladna struja provlačila toplinom njenog srca.
»Ona je lepa, a on je gleda svakog dana.« Brzo se okrenula i uhvatila jedan pogled Ninoslavljev kojim je gledao Miomiru. Nešto je zatreperilo bolno u njoj... »Ali on uvek tako gleda« — uteši ona sebe. Kad i nju posmatra, pogled mu je osećajan i dubok kao da izražava ljubav. Ah, divan je! Tako bih bila srećna s njim.
Idi ti, Ninoslave, autom! Ja ću sama kući.
U koliko se vraćate?
U sedam — odgovori Staša.
Ako se zadržim, nemojte me čekati. — Slavka se osmehnu. »On je do- bar. Ne voli bogate devojke!«
Dolazio vam je verenik?
Jeste, pa sam ga ispratila.
Kad se venčavate?
Ne znam ni ja. Avgusta ili septembra. Idem još na jedno letovanje sama. — Slavka klonu. »Zašto ne misli na venčanje? Lako je njoj! Bogata, pa joj se može.« Nastavljala je tu istu misao kad je ostala sa Ninoslavom.
Voli li ona svoga verenika?
Šta ja znam.
Čudim se što odlaže venčanje. — Brzo se pokajala što to reče. Dala je time na znanje Ninoslavu da joj se dopada. Odmah se popravila:
Pa da... bila je slaba od gripa. Možda se i sada ne oseća dobro. Stalno živi u prirodi... Jesi li video njene sobe?
Jesam. Svirala nam je jednom neke šlagere.
Jesi li ti pevao? — brzo ga upita.
Nisam. Neću do koncerta. Nemaju oni pojma da pevam. Samo zviždućem.
»Kako li će Miomira primiti njegov glas?« — pomisli ona tužno. Poče da ga kuša:
Što ne ideš autom?
Neću još! Neka oni idu! — »Njemu je prijatno sa mnom.« pogledala ga je i osetila kako joj uzdah puni grudi. »Tako bih ga poljubila. Zašto nije malo slobodniji.«
Jesi li video ovu ulicu? Tu su sve nove i lepe kuće.
Nisam.
Hajde da prošetamo tuda.
Ulica je bila malo mračnija, sa manje sijalica.
Obožavam kad je varoš osvetljena. Što li su ovako retke sijalice? Slavka uzdahnu. Njemu smeta pomrčina, a ona je tako voli.
Žali opština struju! — našali se, ali oči su joj bile tužne. »On sigurno voli crnomanjaste« — iskrsavale su joj razne misli.
Kako je lepa ova vila! — zastao je. — Svaka kuća ima puno cveća.
I kod njih je lepa bašta — opet se vraćala u mislima Miomiri.
Jeste, uvek je cveće po vazama.
To Miomira namešta?
Jednom sam je video kako stavlja cveće po vazama.
A ona ništa ne radi u kući? — pitala je da bi ga opomenula kako ona radi. Zatekao je sa peglom u rukama.
Imaju dvoje mlađih... Nisam video da išta radi.
Neko je baš srećan! Znam ovde jednu devojku do naše kuće. I ona je bogata. Spava do deset.
Opazio sam da gospođica Miomira rano ustaje. Nekad kad mi usta- nemo, ona već šeta.
Zbilja? — uzdahnu Slavka. Čisto se naljuti na sebe što pita o njoj. Vodila ga je i dalje, ali poče opet da ga kuša. — Možda bi ti autom?
Kakav auto! Neću! Idem pešice! Uđoše u neko sokače, još mračnije.
Sad ćemo ponovo izaći na korzo! — On se ništa ne doseća. Kako su muškarci neosetljivi. A ona je želela samo jedan stisak njegove ruke. Žen- ska srca su uzbudljivija.
Izašli su na korzo. Videla je kako su ga devojčice i devojke gledale i okretale se za njim.
U susret su im išla tri oficira. Među njima i poručnik koji joj se udvarao. Osmehnula mu se. On joj se javio i pogledao Ninoslava. Htela je da ga napravi malo ljubomornim.
Ovaj mi se poručnik udvara.
Meni se čini da ti imaš mnogo udvarača! — dirnu je Ninoslav.
Živa mi Anđa, nemam! I ne marim. Ti znaš da ja volim drugarstvo. A sa ovdašnjim muškarcima ne smeš da prošetaš. Odmah gledaju da te odvu- ku u neki budžak i da te dočepaju i zagrle — ljutila se kao bajagi na njih, a u stvari je bila ljuta na Ninoslava, što nije iskoristio neki budžak.
Ti ćeš pešice?
Koliko je sati?
Pola osam!
Oni su otišli. Ako!
Milo ga je pogledala. Ovakvog mladića bi mogla ludo da voli. On ume da bude dobar drug. Da su i drugi kao on! — Uzdahnula je. — Sutra ćemo se videti. Za Stašu ne brini!
Ja se uzdam u tebe!
Oprostiše se i ona ode kući sva uzbuđena. Da on dobije mesto u banci, a ona je nastavnica, pa da se uzmu. Anđica će da studira prava, pa može da bude i u selu, samo da odlazi na polaganje ispita. A ona bi joj pomagala.
Kako to sve izgleda lepo i lako ostvarljivo, a kako je teško udati se, iako je školovana devojka i svoj čovek.
Ninoslav nije video Miomiru kad je došao. Nikad nisu večeravali pre osam ili pola devet i on je stigao na vreme.
A zašto Miomira neće da večera? — pitao je otac.
Kaže da je boli glava. Popila je mleko i legla.
Nešto ju je nasekirao Vlada — izgovori se Staša.
Šta ima on da je sekira? — iznenadi se mati. — On je vrlo pažljiv prema njoj.
Meni se tako čini. Miomira je bila ljuta.
On se ljuti što ona odlaže venčanje. Eto, zašto! Što su ti verenici nestrpljivi da se venčaju, a posle im dosadi bračni život! — ljutila se mati.
Gle? Šta ti pričaš! Dosadi bračni život! Da nije i tebi dosadio? — na- šali se direktor.
Predratni brakovi nisu u pitanju, nego današnja moderna mladež. A hoćete li vi, gospodine Ninoslave, da se ženite?
Još ne mislim. Ne bi me uzela nijedna devojka, jer nemam nikakav položaj.
Ja ću vam stvoriti položaj — pljesnu ga direktor po ramenu. — Ocenio sam da ste dobar mladić. A pravnici su najbolji bankarski činovnici. Je li tako, Staša?
Da su moji profesori kao gospodin Ninoslav, nikad ne bih bežao iz škole.
Možda su oni, sine, isto tako dobri, ali pred njima nije jedan đak, nego ceo razred. Majka ne može uvek da razume svoju rođenu decu, a kako će profesori da podese ponašanje prema tolikim đacima, kad svaki ima svoju ćud i vaspitanje.
Staša je protestovao, a majka ga je s ljubavlju gledala. Posle je govorila mužu:
Jesi li video, Aleksa, kako je Staša drukčiji? Postao je življi i nije više melanholičan, učtiviji je... Baš je ovo krasan mladić! I ovo što sutra dolaze Stašini drugovi i drugarice je ideja gospodina Ninoslava. On je kazao Miomiri da je Staši potrebno društvo. Kaže mi Miomira da Staša simpatiše sestru gospođice Slavke. Neka ih! Deca su!
Rekao mi je gospođin Ninoslav, kad Staša bude u sedmom razredu, više nećemo morati da brinemo o njemu.
Daj bože! — prekrsti se mati. — A Vlada je malo ljubomoran. Ni Miomira nije trebalo da onako trči za gospodinom Ninoslavom, kad je uzja- hao Dijanu. A ona se sva prestravila. Videla sam kako mu je bilo krivo. A nema razloga. Ninoslav je tako učtiv mladić. Nikad ne pogleda Miomiru drsko, kao drugi muškarci.
Legli su. U kući je vladala tišina. Samo se iz letnje kuhinje čuo Katičin smeh. Pomagala je kuvarici i brisala joj tanjire, a Ilija ih je obe zadirkivao.
Miomira nije spavala. Legla je, pa ustala i čekala da vidi izlazak meseca. Bila je nešto nervozna. Bliska udaja kao da je plašila. Ispitivala je otkud u njoj osećanje straha od udaje? Da li je to ono nepoznato u muškarcu što je plaši. Živela je bezbrižnim životom deteta, u lepoj prirodi, kraj nežnih rodi- telja, voljena i mažena, uživajući u muzici. U njenoj devojačkoj mašti ljubav je bila nešto uzvišeno. Ona je volela da koketira sa svojim moderniz- mom i u društvu muškaraca nikad nije pokazivala svoju pravu prirodu. Volela je da im protivreči, pravila se neosetljiva, jer je verovala da svi oni vole njeno bogatstvo i da su zbog novca u stanju da podnose sve njene ka- price. A kad bi ostala sama sa sobom, ovako u noći, pod čistim nebom i blistavim zvezdama, bila je prava Miomira, čija je duša bila puna nežnih melodija.
Pred njom se sada pojavio lik verenikov, njegovo zategnuto lice, hladne oči, čula je njegove prekore. Sve ju je to otuđivalo, jer nije mogla u njega da pronikne. Njihovo poznanstvo i ljubav nisu bili satkani iz niza sitnih duševnih doživljaja, potrebnih da se upoznaju navike, temperament i pogle- di na život jednog muškarca. Osećala je da ga ne poznaje; on je živeo u društvu, njoj nepoznatom, i to ga je udaljavalo, i brak joj je izgledao kao da se penje uz brdo, želi da dođe do vrha, a ne zna šta je na drugoj strani.
»Nisam pročitala novine. Dole su u trpezariji.« Htela je da zovne Katicu, ali nije želela da svojim glasom naruši noćnu tišinu. Sići će sama. Ruži- časta košulja od svile spuštala joj se do zemlje kao haljina stila direktoara. Privezala ju je pojasom, koji je povlačio nabore i isticao njene fine mlade, čvrste grudi. Navukla je papučice, spustila se lagano stepenicama i ušla u trpezariju, koja je još bila osvetljena. Novine su ležale na stolu. Uzela ih je i raširila...
Vrata kucnuše i na njima se pojavi Ninoslav. Zastao je iznenađen pred dugom, nežnom siluetom u blesku ružičaste boje.
Oprostite! — prošaputa mlada devojka sva zbunjena — Zaboravila sam novine.
A ja sam došao da uzmem šibice — promuca mladić. — Ali mogu i posle. — On se brzo povuče u svoju sobu, a ona ustrča uz stepenice.
Zaboravila je da čita novine. Spustila ih je na sto i bacila se u postelju. Pred očima joj opet iskrsnu lik verenika: mrzovoljan, kiseo, kao kakav muž, koji već ima pravo nad njom i koji kao da joj govori: »Sumnjivo je što odlažeš venčanje kad je ovaj lepotan u kući.«
»Lepotan!« — prošaputala je i nasmešila se. »On voli gospođicu Slavku. Sigurno će se njome oženiti. Zato je i došao k nama.«
Ustala je da ugasi svetio. Pomrčina prekri sve stvari u sobi. »Da vidim mesec.« Jedan oblak ga je pokrio. Naslonila se na stub terase i pogledala u baštu. Opet je videla senku mladog čoveka na prozoru.
»Zašto li on ne spava?« Lagano je ušla u sobu u kojoj su se nazirali obrisi stvari i legla.

STAŠIN ŽUR

U bašti je bilo puno galame. Devojčice su larmale, pevale, igrale. Izneli su gramofon i ređali ploče.
Vidite, moja Anđica igra bolje od mene. Igraš li ti, Ninoslave?
Igrao sam nekad, ali nisam odavno! — Slavka je videla usplamtele oči devojčica kako gledaju Ninoslava. Dečaci nisu ništa vredeli kraj ovakvog visokog i lepog mladića. On je opazio poglede mladih devojaka i izdvojio se na jednu klupu sa Slavkom i Miomirom, ostavljajući Stašino društvo samo njemu. Đaci su voleli gospođicu Slavku i bili su slobodni pred njom.
Slavka je pričala:
Znate, kad gledam devojčice u školi, osećam da sam u poređenju sa njima starinska devojka. Zamislite, jedna mala, u trećem razredu gimnazije, priča slobodno: »Ja ne mogu da zamislim kako moj tata i mama mogu tolike godine da žive u braku. Četrnaest godina, otkako su venčani i sve isto: mama ustane, sprema doručak, ispraća nas u školu, kuva ručak. Sutra opet isto. To je strašan život! Ja se neću udati do tridesete godine, da ne bih rađala decu i nanizala toliko dosadnih godina života.«
A ko se to neće udati do tridesete godine — iznenađeno upita mala Anđa, koja je dotrčala sa Stašom, zajapurenih obraščića.
Jedna iz trećeg razreda!
A, znam! Ona mala Lula! To je hipermoderno dete!
A da li i vi nećete do tridesete godine da se udate? — pitala je Miomira Anđu.
O, ja to ne mogu da garantujem! Zavisi od toga da li ću se zaljubiti. — Otrčala je, vitice su joj se njihale, i Staša odjuri za njom.
Žmurke! Igramo žmurke! Prvo Staši oči da zavežemo, a mi unaokolo, pa da pogađa ko ga je uhvatio — komandovala je Anđica. — Hodite i vi, gospođice Miomira. Hodite, gospodine Ninoslave!
Posle ćemo i gospodinu Ninoslavu da vežemo oči — predlagala je Divna, jedna mala crnka.
Sve su to već male žene! — govorila je Slavka Miomiri, motreći svaki njen pogled, koji bi upravila na Ninoslava.
Hodite! — zvale su devojčice. Zavezale su maramom oči Ninoslavu. Cika ženskih glasića razlegala se po bašti. Čas su mu se primicale, a čas odmicale od njega, ali čvrsto su držale kolo. Ninoslav je išao opruženih ruku i njegovi dugi, lepi prsti obuhvatiše jedno nežno lice s kadifastim obrazima. Povlačio ih je preko lica, pa onda preko kovrdžave kose i dota- kao se malog nosića. Brzo je spustio ruke.
Gospođica Miomira! — Skinuo je maramu i ugledao rumeno lice ispod kovrdžave kose. Slavka je uzdahnula: Što nije njenu glavu obuhvatio i milovao joj obraze? Miomira otrča da vidi šta je sa zakuskom. Obrazi su joj goreli. Katica je nosila velike činije s kolačima i sendvičima. Tanjirići su bili poređani po stolu... Nizale su se pite, torte, sitni kolači.
Mladi svet je bio razdragan i gladan.
Sad šlageri! — uzviknuše svi i začu se tutanj uz stepenice. Svi su zauzeli mesta na terasi i po sobama. Miomira je svirala. Devojčice su pevale, muškarci ih pratili. Jedan gimnazijalac zapeva. Slavka pogleda Ninoslava i osmehnu mu se. Htela je da kaže: » A kako li će tek biti oduševljeni kad tebe čuju!« Pogledala je ljubomorno fine Miomirine obraze i Ninoslavljeve ruke. A Miomira nesvesno poče da svira nešto što je odgovaralo njenoj duši. Melanholična muzika se širila i gubila, njihala se nad baštom i upijala u cveće.
Ninoslav je sedeo zamišljen, a vragolaste devojčice uzdisale su za njim. Mala, lepa Divna, priđe Miomiri i zvonko je poljubi u obraz.
Što ste slatki!
Slavka je vrebala Ninoslava. Anđica je bila najrazgovornija, jer se osećala kao da ima najviše prava, pošto je Staša bio zaljubljen u nju. Zapovedala mu je raznežena muzikom:
Ti moraš da nastaviš šesti razred s nama.
To je sigurno! — govorio je dečak, već opčinjen čarima male žene, čije su ga grudi i telo više uzbuđivali nego sve što je govorila.
Tango! — vikale su uzbuđeno devojčice. Kavaljeri poleteše da im obgrle pleća. Anđa se pripijala uz Stašu, a njena kosica je mirisala na kolonjsku vodu od jorgovana. Melodija ih je sve uzbudila, a tango opijao. Uzbuđena je bila i Slavka, a Miomira se setila kako ju je sinoć Ninoslav video u spavaćici.
Bašta se utiša kad odoše. Staša je razdragano pričao.
Ti si zaljubljen! — dirao ga je Ninoslav.
To je drugarstvo — odbijao je dečak. — Ona je, zbilja, vrlo inteli- gentna i ume da bude drugarica. Nikad ona ne gleda studente i potpo- ručnike kao njene drugarice.
Pa i ne može, kad gleda tebe — nastavio je zadirkivanje Ninoslav.
One druge sve su zaljubljene u vas! Bogami! Samo šapuću: »Jaoj, što je sladak!« Divna mi je poručila da vas pozdravim, a Verica je kazala da ste zaljubljeni u gospođicu Slavku.
O, šta li su te male sve izmislile! Nisam ja ni u koga zaljubljen — odbijao je Ninoslav. Naslonio se na prozor i pušio.
A Miomira je lagano prišla i pogledala preko terase. »Zašto opet ne spava?«
Jednoga dana mu je rekla:
Vi dugo stojite na prozoru.
Da. Čekam da Staša zaspi. Uvek sam na oprezu. Pubertet je promenljiv kao letnja temperatura.
Šta, vi se još uvek bojite?! — uplašila se Miomira.
Ne bojim se! Ali bolje je biti oprezan.
Zato vi tako dugo stojite na prozoru!
Uživam u prirodi! — mirno odgovori mladić, a njegov se lepi duboki pogled zaustavi na njenim sjajnim očima...
U nedelju je zabava i koncert. I vi ćete s nama?
Da. Voleo bih da vas čujem.
»Kako mu je melodičan glas, kao u pevača« — mislila je Miomira dok je šetala kraj vrba i reke.

MOĆ PESME I GITARE

Bilo je sedam časova uveče... Svi su se spremali za koncert. Ninoslav je dovršavao pripreme. Pogledao se u ogledalo. Nije mu bio rđav smoking. Mogao je još da posluži. Nije najnoviji, ali uveče se ne vidi. Sestra mu ga je poslala poštom, ali ga je prethodno dobro iščistila i ispeglala. Staša je prelistavao neku knjigu. On se nije udešavao. Ići će na galeriju s đacima. Anđa mu je kazala da dođe gore.
Ama, ko je taj pevač iz Beograda? — pitao je Ninoslava.
Ne znam.
Vi znate sve pevače.
Otkuda da ih znam? Ima ih mnogo!
Mene ta tačka u programu najviše interesuje.
Ako se razočaraš?
Svakako će bolje pevati od jednog osmoškolca... Što je taj Vojin uobražen u svoju lepotu i svoj glas! Moraju uvek da ga mole u društvu da peva, mnogo se pravi važan...
Jeste li gotovi? — pitala je gospođa Novaković.
Jesmo, gospođo.
Hoćete li kolonjsku vodu? — ponudi Staša Ninoslava. — Kupila mi Miomira kad smo ispratili njenog verenika. Kazala mi je da je i vama dajem. Fina je!
Hvala, Staša.
Ja ne volim njenog verenika — iskreno priznade Staša.
Zašto ga ne voliš? Vidi se da je dobar mladić.
Staša napravi grimasu: — On misli da sudi Miomiri, a Miomiri niko ne može da sudi.
Pa muž treba malo da sudi svojoj ženi. Zar ti misliš, kad se oženiš, da ćeš dopustiti da ti žena zapoveda?
Ja se neću nikada ženiti!
Ninoslav se nasmeja. — U osmom razredu ti ćeš već pomišljati na ženidbu. A kad budeš brucoš, verićeš se. Ako se ne veriš tada, kad završiš fakultet nećeš misliti na ženidbu. Kao što i ja ne mislim.
A maturantkinje se interesuju za vas.
Devojke se više interesuju za mladiće nego oni za njih. E, hoćemo li, Staša? Čekaj da uzmem džepnu maramicu.
Izađoše u trpezariju. Gospodin i gospođa Novaković su sedeli i čekali ih.
O, kako je lep naš gospodin Ninoslav! — uzviknu gospođa Novaković.
U njega će se večeras zaljubiti sve devojke! — polaska mu direktor banke. — E, ništa bez mladosti!
Ništa mladost ne vredi kad je prazan džep! Da ste vi momak, gospodine direktore, više biste imali uspeha kod devojaka nego ja... Ovo mi je stari smoking još kad sam pevao u »Obiliću«. Dobio sam ga od jednog druga.
Vi imate lep stas, pa vam sve lepo stoji. Kakav je to miris? Lepo miriše!
Staša mi dao. Kupila mu ga gospođica Miomira.
Vidiš kako imaš dobru sestricu. Čak ti i mirise kupuje.
Ne znam... nešto se raznežila,
Uvek je ona nežna, nego si ti grub... Lepo ti stoji to teget odelo. Jesi li ti, Aleksa, četiri karte uzeo?
Ja neću s vama! — uzviknu Staša. — Neću da se utrpavam u prvi red. Idem na galeriju.
On će s drugovima!
I drugaricama! — nasmeši se direktor. Staša pocrvene.
Miomira, jesi li gotova?
Idem, mama!
Na stepenicama se pojavi ružičasta vizija. Meka haljina, sva u malim naborima, prozračna kao magla, vijorila se oko vitkog stasa. Rumen joj je padala na lice, gole, lepe mišice, i sva je blistala u toj rumenoj svežini. Samo joj je kosa bila crna, kovrdžava, meka i sjajna. Vrhovi malih zlatnih cipelica provirivali su ispod duge haljine kao dva šiljasta uzana listića.
Mati ju je nežno gledala.
Kako se moje devojče udesilo!
Lepše bi bilo da žene nose dugačke suknje. Koliko si viša! — govorio je otac.
Jesam li viša, tatice? E, nisam ti još ni do ramena! — Bacila je pogled na Ninoslava i videla koliko je visok i vitak. Crno odelo i bela košulja da- vali su malo bledila njegovom licu, a kosa mu je bila tamna i prelivala se preko finog potiljka u sitnim talasićima.
Da se ogrneš, Miomira!
Nije hladio.
Neću da čujem! Odmah da se ogrneš. Znaš da si preležala grip. A devojke najviše nazebu na zabavama. Lep ti je taj cvet u kosi.
Dopustite, ja ću da vas ogrnem — ponudi se kavaljerski Ninoslav. — Uze od nje meki ogrtač od crnog velura i raširi ga. Zapahnu ga božanstveni miris. Miomira priđe velikom ogledalu u predsoblju.
Ovde se najbolje vidim. Molim vas, gospodine Ninoslave. — Mladi čovek priđe s ogrtačem. Stajao je iza nje i oboje se ugledaše u ogledalu. Njena kovrdžava glavica dopirala mu je do prsiju. Ona podiže oči i pogleda ga. Videla je dva ozbiljna tamnoplava, nedokučiva oka...
Hvala! — prošaputa ona i pođe napolje gde ih je čekao auto. Miomira i Ninoslav sedoše na prednja sedišta.
Auto odjuri. Staša je neprestano pričao, sedeći pored šofera, a Miomira je ćutala. Jedan kraj njene meke, vazdušaste haljine, pao je na koleno Nino- slavu. Mladić je bio nepomičan, kao da se bojao da ne povredi tu meku, svilenu materiju.
Ti ne nosiš note? — pitao je otac.
Ja sviram napamet!
Ako te izazovemo, hoćeš li da ponoviš? — pitao je brat.
Ne znam.
Hoće, kako da neće! — govorila je mati. — Odsviraj još nešto.
A ja jedva čekam da čujem toga pevača iz Beograda.
Tvoje šlagere!
Šlageri i sevdalinke pale još i te kako! Može on više da dobije aplauza nego ti.
Zar da dobije više aplauza od Miomire, koja je učila konzervatorijum?
prekori ga mati.
A to i nije neki sjajan pevač čim je anoniman — osmehnu se Ninoslav.
Ja volim da slušam sevdalinke — oduševljavao se direktor. — U mladosti sam ih i sam pevao. A sad sam ih pozaboravljao.
Auto se zaustavi pred kafanom. U sali je bila gužva. Cela varoš je došla, jer devojke su prodavale karte, a kad one nude, niko ne može da odbije. Jedna grupa mladih elegantnih oficira pokloni se direktoru i njegovoj ćerci. Ninoslav je išao iza njih. Pojava visokog, lepog mladića u smokingu izazva opšte interesovanje.
Ko je ovaj? — zapita jedan poručnik. Oficiri nisu znali. Jedan civil im objasni:
Jedan diplomirani pravnik, a sad je učitelj njihovog sina.
I garde-msje gospođice Miomire. Da li ona s njim vodi ljubav? Bogami, opasan tip!
Mala Gina, koja je bila maskirana, i provirivala kroz zavesu, spazivši Ninoslava objašnjavala je drugaricama:
On je svršio prava. Vrlo dobar mladić. Tako ga Staša sluša! A posle će biti činovnik u banci. Ja i Vida smo se upoznale s njim. Mala Gina je cele večeri mislila na njega. Samo ju je zbunjivala gospođica Slavka. Da li ga ona voli? Svet je zauzimao mesta u sali. Gina je gledala gde će da sedne Ninoslav. Seo je do gospođe Novaković.
A gde je Miomira?
Evo je iza bine... Pst!
Ninoslav je mirno sedeo. Slavka ga je videla, pozdravila se s njim i do- šapnula mu da je gitara tu. Ponosila se što je i ona učestvovala u
sastavljanju programa. Verovala je da će najviše uspeti Ninoslav i komad koji je ona spremala.
Najzad je koncert otpočeo. Muzika, recitacije... Došla je na red Miomira. Kad se pojavila, pozdravio je aplauz. Mala Anđa je na galeriji prva
zapljeskala, a đaci prihvatili. To je sestra Stašina, a Staša je njoj vrlo simpatičan. Ružičasta vizija sede za klavir. Bele ruke s finim prstima dodirnuše dirke. Slavka se prikrila u pomrčini, kraj vrata, sela na jednu stolicu i slušajući Miomiru gledala Ninoslava. On ju je posmatrao, ozbiljan i nepomičan.
»Da li mu se ona dopada?« Zvuci klavira su bili tako tužni. Miomira se sva zanela, kao da ti zvuci ne dolaze s klavira već iz njenog srca... Mati ju je gledala s ljubavlju; tuga joj je ispunjavala srce. Setila se svoje izgubljene dece! Plakala bi od radosti što to svira njena kći, i od tuge što je izgubila dva mila deteta. Ninoslav je začuo majčin tihi uzdah. Otac se smešio. Na galeriji mala Anđa je šaputala Staši:
Miomira je tako slatka! I božanstveno svira!
Gazda Tasa, Ginin otac, je slušao, ali nije razumeo. Voleo bi da zasvira nešto srpski, sevdalinku, da čovek zajauče ili podvrisne. Mladići su se zagledali u njene fine obnažene ruke i oblike koji su se ocrtavali ispod meke haljine.
A za Miomiru niko nije postojao u sali. Izgubila se u carstvu melodija kao u nekom drugom svetu. I kad je tiho udarala poslednji akord, kao da se osvestila. Aplauz je grunuo. Doneli su joj ogromnu korpu sa crvenim ružama i tri buketa. Ona se klanjala, smešila, ne razaznavajući nikog, sva su se lica stapala. Ali ipak spazila je jedan crni smoking i lepu glavu sa sitnim talasima kose koja se prelivala. Plave oči su se smešile, a ruke mahnito pljeskale.
Slavka je uzdahnula, i sklonila se iza pozornice. Jedno veliko ogledalo pokazalo joj je njenu skromnu crnu haljinu od satena i veliki crveni cvet na grudima. Nešto joj je bilo tužno... A njeni glumci i glumice larmaju, zapit- kuju je da li su dobro našminkani, treba li još ruža ili krejona... Traže mastiks za brkove: jednom studentu levi brk se odlepio, a on na pozornici treba da poljubi jednu devojku. Koliko je samo bilo diskusija zbog toga po- ljupca. Jedva su umirili njene roditelje da će poljubac biti samo markiran.
Ninoslav je čitao program. Još dve tačke pa dolazi on.
Sala se zamrači za jednu recitaciju, a Ninoslav ugrabi priliku i došapnu Miomiri, koja je sela pokraj njih:
Izvinite, nešto sam zaboravio.
Brzo je izašao. Slavka ga je čekala. On se pojavi iza kulisa.
To je pevač iz Beograda! — šaputale su devojke i sve se načičkale iza bine da ga čuju. Ninoslav uhvati nekoliko tonova na gitari.
Sad treba da izađeš. — Slavka požuri u salu da zauzme svoje mesto.
Na pozornici se pojavi Ninoslav sa gitarom. Za trenutak u sali zavlada mrtva tišina... Svi su gledali tu visoku, lepu pojavu u crnom sa gitarom.
Staša prigušeno kriknu:
Ninoslav! — On oseti kako ga zaprepašćeno dočepa jedna vruća i meka ženska ručica. Bila je to Anđa.
Ju! A seja mi nije kazala da je to on!
Staši je zastao dah u iščekivanju. Nežni zvuci gitare kao da su milovali, a onda se razleže meki, sjajni, topli muški glas. Pesma ljubavi i čežnje prodi- rala je u ženska srca. Devojke su uzdisale, a sevdalije se podsetiše mladosti i prošlosti. Glas je bio tih, pa sve jači, snažan i strastan kao zagrljaj! Slavki udari vrelina u obraze. Oči su joj blistale. Posmatrala je čas Ninoslava, čas Miomiru. Pratila je svaki njen pokret. Ona je začuđeno otvorila svoje velike crne oči kad se pojavio Ninoslav. Posle je sva kao ukočena gledala i ne trepćući. Otac se nagnu, nasmeši se i reče im nešto. Mati se okrete Miomiri i zadovoljno joj prošaputa. Miomira je ćutala. Poslednji tonovi kao uzdah skliznuše po sali... Nasta tajac, a posle urnebes! Devojčice i devojke su vrištale od uzbuđenja. Galerija zamalo da se sruši.
Ninoslav! — vikali su ženski glasići.
Kako se zove? — pitale su Stašu maturantkinje.
Ninoslav Balšić.
Ninoslav! Bis! Bis!
Direktor i mati zapljeskaše. A Miomira tek posle. »Šta li se priseća?« — ljutila se Slavka.
Gitara opet zabruja. Ninoslav zapeva Stašin najomiljeniji šlager što mu ga je zviždukao. Dečak je bio ushićen. On mora položiti ispit, kad mu je učitelj priredio ovakvo iznenađenje. Cela sala je bila razdragana. Opet urnebes!
Razdragan je i pevač. Svaka pesma je sve lepša i sjajnija.
Kakva visina! — čudila se jedna maturantkinja.
Pst! — grde je druge želeći tišinu.
Publika je uzbuđena pesmom i kao pobesnela. Već četvrtu pesmu je otpevao, a oni traže još. Pevač se pokloni i pođe iza bine. Jedna devojčica istrča sa velikim buketom. Slavkine oči su blistale. Ona mu je poslala bu- ket. Još su ga izazivali, a on je izlazio i klanjao se.
Anđo, hajd'mo iza pozornice! — zovnu je Staša. On više nije imao mira na galeriji. Da on od njega krije ovakav glas! Pa još i gitaru! Šta će Miomira da kaže na ovo? Sleteli su niz stepenice i upali iza pozornice.
Jaoj, što ste me iznenadili! — uzviknu Staša. — Pa zar ste mogli da krijete od mene da ovako divno pevate i svirate? — oduševljeno je govorio dečak.
Jaoj, što imate sladak glas! — šaputala je Anđica.
Ja sam tebi kazao da ću ti prirediti jedno iznenađenje. Zar si zaboravio?
Nije mi bilo ni nakraj pameti da vi možete biti taj pevač! Što silno pevate! Sve su učenice poludele! Od sutra mi dajete časove iz gitare.
Dobro!
Ninoslav je stajao iza pozornice. Bilo mu je nezgodno da izađe u salu. Slavka je sva treperila. Činilo joj se da će Ninoslav osetiti koliko ga ona simpatiše. Jesam li ti kazala da ćeš sve potući!?
I gospođica Miomira je divno svirala.
Jeste! To je umetnost, ali naš svet voli ono što razume... Deco, na pozornicu... Ninoslav je ušao u salu kroz mrak. Prišao je svome mestu.
Čestitam, gospodine! — šaputao mu je direktor. — E, što sam uživao! Alal vam vera kako pevate!
Nisam mogla ni sanjati da ovako lepo pevate! Staša će poludeti. On je sigurno došao da vam to kaže — govorila je mati.
Jeste.
Još više će vas voleti — nastavljao je otac. — Lep glas! Doista, lep glas! govorili su otac i majka, a Miomira je ćutala. Nijednu laskavu reč da izusti. Ninoslav zna da ona ne voli šlagere i ne čudi ga to. On joj se okrete i progovori ljubazno:
Vi ste, gospođice, izvanredno svirali. Toliko je psihologije i osećaj- nosti bilo u vašem sviranju.
Ona je ćutala i gledala preda se. Kao da je sva utrnula.
Od koga si dobila onu veliku korpu s ružama?
Vlada mi je poslao vozom iz Beograda.
Završen je pozorišni komad. To je bio svršetak koncertnog dela. Stolice su pomaknute, a vojna muzika je zauzela mesto na bini. Otpočela je igranka.
Mi ćemo u kafanu! Izvolite i vi, s nama, gospodine Ninoslave. Sad, kad znamo da vi pevate, ima da napravimo kod kuće veliku večeru, pa da sakupimo društvo.
Staša dojuri za njihov sto.
Jesi li čula, Miomira? Ti ne voliš šlagere, a jesi li videla kakav urnebes napraviše šlageri? Miomira se smešila.
Staša je najsrećniji!
Jesam. Od sutra počinjemo časove iz gitare.
Čekaj dok ne položiš ispit! — utišavao ga je otac.
Ja sam spreman za ispit. Tata, ja idem s mojim drugovima da ispratimo drugarice do kuća, jer đacima nije dozvoljeno da ostanu na igranci.
Idi, pa se vrati.
Staša otrča da isprati Anđicu i njenu drugaricu.
Jedan poručnik priđe njihovom stolu i zamoli Miomiru za igru. Slavka priđe njihovom stolu.
Ovo devojče para vredi! — hvalio je direktor. — Ona je najviše radila za koncert. Mačvanka, zna šta je rat i koliko je žrtava palo u Mačvi. Lep ćemo spomenik podići palim junacima.
A kako vam se dopada Ninoslavljevo pevanje?
Ja ne mogu da se povratim od čuda, da mi imamo u kući pevača, a da ne znamo. To me je najviše oduševilo!
Slavka je zračila od sreće.
Hoćeš li da igramo? — pozva Ninoslava. On ustade. Ona je večeras bila srećna. Gledala je njegove duboke oči i smešila mu se. Upita ga: — Šta ti kaže Miomira?
Ništa...
Kako? Ništa ti nije kazala?
Ne voli ona šlagere i sevdalinke. Ona je umetnica, a ja sam amater.
A znaš kako je pažljivo slušala! Nije trepnula. Nego, ona je malo uobražena. Možda joj je krivo što su tebe toliko izazivali. Da znaš, sjajno si izgledao na bini! — drugarski mu je laskala.
Taman se pustiše, a devojke ih opkoliše: Gina, Vida i još tri njihove drugarice.
Vatrene očice i unakrsna pitanja upraviše se lepom pevaču:
Jeste li vi učili pevanje?
Pevali ste baš onu pesmu koju ja najviše volim.
A znate li »Zelene oči«?
Jeste li pevali Miomiri?
Vi ste prava završili?
Čule smo da ćete biti činovnik u banci?
Kako vam se dopada kod nas?
Mladić se okretao desno, levo, odgovarao kratko: »Ne! Znam... Nisam... Da, prava sam završio... Nadam se... Tako mi je obećao gospodin Novako- vić.« Slavka se smešila, ali joj je osmeh bio ukočen, jer je videla sjajne poglede mladih devojaka i osećala da bi se sve u njega zaljubile! Bilo joj je milo što je ona istakla Ninoslava, svog dobrog druga, i priredila mu ovakav uspeh. Kad je mladić samo diplomirani pravnik, nema važnosti. Ali kad je pevač, ne pitaju ko je, šta je, već uživaju, a radost koju pesma stvara uzdiže ga u očima žena i osvaja njihova srca.
Muzika zasvira... jedan poručnik požuri do Slavke. Ona se osmehnu Ninoslavu, želeći da vidi da li je ljubomoran, ali ništa ne opazi. Devojke su
ga milo gledale u iščekivanju koju li će pozvati za igru. On se okrete Gini, jer se prvo s njom upoznao...
Slavka je igrala, a poručnik joj je ironično šaputao:
Ko je ovaj lepi pevač?
Diplomirani pravnik i moj drug sa studija.
I vaša simpatija sa studija? Jelte?
Ne! Mi smo drugovi.
Sad mi je jasno zašto sam u pozadini vašeg srca. Kako mi se čini, ovaj s gitarom stao je prvi u borbeni red i spreman je da kidiše! Dakle i vi ste kao i sve devojke: dosta da zasvira na gitari, pa da vas osvoji.
Zar vi mislite da sam ja tako površna devojka? Muškarac mora imati mnogo osobina da bi se meni dopao. On je pritisnu malo jače na grudi i šapatom je upita, gledajući je drsko:
A kakve osobine treba da ima muškarac? Mogu li znati?
Na prvom mestu da je drug.
A zar ja ne bih mogao biti drug?
Ne, vi ste osvajač i zavodnik.
To je krajnji cilj svakog muškarca. Mislite da vaš drug nije zavodnik?
zastao je, povukao je u ugao i smelo upitao:
Kad ću da vas posetim? Zašto me ne pozovete?
Imam razloga.
Intelektualka, a ima razloga. Takve razloge mogao bih primiti od ovih palanačkih devojaka.
Ja sam seljanka, stroga sam i otporna.
Dopustite mi jednom da dođem, pa da vidite da li ćete biti strogi. Osećam u vašim očima da ste temperamentni. Vi čeznete za muškarcem i mučite samu sebe.
Vi me prosuđujete kako vama godi. A ja imam briga: škola, kuća, moja sestrica.
Pa zato vam je potreban drug koji bi vas tešio...
Jeste... Potreban mi je! Ali ga u vama neću naći, nego samo ljubav- nika. A ja to neću.
Inteligentna devojka i ne ume da shvati život!
Sve smo mi iste!
Zato mi muškarci i patimo.
Vi? Ni najmanje. Svakog dana ste na korzou.
Od dosade! Više bih voleo da dođem u neku sobicu i da porazgo- varamo. Glupo je živeti u palanci. Nego, ja ću vas iznenaditi jedne večeri. Upašću vam u kuću!
Zar tako mislite o meni?
Mislim i pobesneo sam. Moram da promenim taktiku.
Ona se osmehnu. Ipak joj je prijao ovaj razgovor. To je sve što devojka može da ima od života, ako hoće da je čestita. Da sluša smele, čak i drske, dvosmislene reči; da se dopada, ali da bude i vređana... Pogledala je preko sale i videla Ninoslava u društvu gazda Tase, Vide i Gine. Tuga je kosnu.
Poručnikove reči nisu je mogle veseliti. To nije bila ljubav, već egoizam mužjaka. On joj je i dalje pričao, a ona je očima tražila Miomiru. Trgla se. Videla je njena dva ogromna crna oka okrenuta prema Ninoslavu. Oči su joj plamtele! Tuga i srdžba ispuniše joj srce.
»Šta ona hoće kad ima verenika?« Naljuti se i na poručnika. Nimalo poštovanja nije bilo u njegovim rečima. Svaki nudi ljubav, a niko ne spominje brak.
Priđe joj jedan suplent i pozva je za igru. Ninoslav je još sedeo za stolom. Gazda Tasa se razveselio:
E, što sam uživao! Pa kad zapevaste onu sevdalinku, podiđoše me žmarci! Ima da dođete jednog dana k nama da pevamo i veselimo se. Šta pijete?
Ništa! Hvala!
Kako ništa? Morate jednu čašicu vina. A što ja imam vino! Načeću jedno kad vi dođete. Odsada kad kod mene pazarite, sve ću vam davati ispod cene koštanja, samo zbog pesme. E, da je ovde Dobrila! I ona peva. A i Gina peva, ali neće da pusti glas.
Kelner priđe Ninoslavu:
Gospodine, molio vas je gospodin direktor da dođete jedan časak za njihov sto.
Gina se rastuži, a Vida je taman pomislila da će i ona igrati sa Ninoslavom.
Gle, s kim je ono Aleksa? Sa Stajićem i Stajićkom. To je opasna žena! Bogami, čuvajte se, gospodine Ninoslave!
Gina gurnu oca da ne priča dalje, uozbilji se i pogleda jednu lepu, visoku plavu damu. Ninoslav se udalji. Slavka ga je pratila očima. Videla je i ona gospođu Stajić.

NEODOLJIVA GOSPOĐA

Izvinite, gospodine Ninoslave, što sam vas pozvao iz društva mladih devojaka, ali naš kum i kuma su želeli da se upoznaju sa vama. Kuma je očarana vašom pesmom.
Čestitam vam, gospodine! — govorila je lepa dama posle predstav- ljanja. — Ja sam slušala mnogo pevača, ali vi imate neobičan glas. — Upravila je pritom svoje duguljaste zelene oči na mladog čoveka, koji je ravnodušno slušao komplimente.
Otkada je gospodin kod vas? — pitala je dalje. — Nisam vas nigde videla!
Mi smo se već srodili sa gospodinom Ninoslavom! — šalio se direktor
Staša je oduševljen s njim.
Sad imate u kući i pevača i pijanistkinju. O, kumica je prava umetnica! Ona svira dušom. Jelte da bi ona bila za film? Samo je divljačna. Ja je zo- vem divljakušom. Koliko volim da dođe k meni, a nje nikako nema — umiljato je govorila lepa kuma.
Ja nigde ne idem! — tiho je govorila Miomira. Bila je rasejana i nešto mrzovoljna, obrazi su joj goreli, sva je buktala, a haljina joj je bacala na lice rumeni odsjaj.
Zbilja, ovde je dosadno! — razmaženo je govorila gospođa Stajić. — Da nemamo radio i auto, ne znam kako bih živela. Dođite, kumice, pa da se izvezemo.
Hvala!
I ja sam počela da učim jahanje! A ti se bojiš za mene — okrete se mužu.
Kako kumica jaše?
Kako? Eto, uganula je nogu skidajući se s konja.
A, ja neću biti tako neoprezna. Srce moje, nemoj da se plašiš — okrenula se mužu, snažnom plavom, dobrodušnom čoveku, koji bi je mogao podići jednom rukom.
A jeste li vi, gospodine, jahač? — okrete se Ninoslavu.
Kao kauboj! — pohvali ga Novaković. — Niko ne sme da uzjaše Mio- mirinu Dijanu, ali jednog dana gospodin Ninoslav je ukrotio.
Takvog kavaljera vredi imati na jahanju! Idete li na jahanje s gospo- dinom? — obrati se ona Miomiri.
Ne! Ja idem sama.
Ko vas, kumo, uči jahanju? — pitala je gospođa Novaković.
Jedan poručnik.
A ti nisi ljubomoran? — dirnu direktor kuma.
Trebalo bi ja da budem ljubomorna! Pogledajte! Eno njegove simpatije!
Ko je njegova simpatija? — iznenadi se gospođa Novaković.
Ona mala činovnica! Znam ja! Ali gledam mu kroz prste. Kumice, da dovedete gospodina da mi peva. A ja ću vas pratiti na klaviru. A kako je u vašoj bašti? Ići ćemo, Andre, k njima ovih dana.
Šta ti mene sve po francuskom Andre, a ja sam Andra!
Neću tako da te zovem. Zar nije lepše Andre? Ti si uvek suva proza!
Mi muževi svi smo proza, a žene poezija!
Jednu cigaretu, da u dimu zaboravim tvoje uvrede — govorila je ma- zno. Sva je bila izveštačena, koketovala, pravila se umiljata, dodirivala muža rukom kao da je zaljubljena u njega, a sanjalačke oči i čežnjive poglede bacala je na Ninoslava, koji se hladnim, dubokim, plavim očima, trudio da dozna kakva je ovo žena. Nije zatvarala usne kad govori i reči su joj prelazile preko usana razmažene, meke, razvučene. Više je podsećala na damu iz varijetea nego na familijarnu ženu. Poneki put bi otvorila oči, i zeleni blesak bi zasijao u njima i jedan trenutak zadržala bi taj fascinirajući
svetli pogled na mladiću. On je okretao glavu, začuđen i zbunjen: da li to muž vidi? I kakav je ovo brak?
Muzika zasvira i parovi počeše da se okreću. Miomira pogleda Ninoslava. Njemu se učini kao da mu govori: pozovi me za igru. Dvoumio se. Ali se seti Stašinih reči da ona ne trpi njegove učitelje! Govorila je da se svi zaljube u nju! Gordi mladić okrete glavu i zapita nešto direktora. Miomira je sedela. Jedan mladić joj priđe i ona ustade.
A što ti, Kaća, ne igraš? — okrete se »Andre« svojoj ženi.
Nemam kavaljera! Ti si me okupirao, pa niko ne sme da me angažuje.
Evo gospodina!
Vrlo lepo igrate, videla sam. Ne volim igrače koji su nespretni. Nisi ljubomoran kad igram? — okrete se mužu.
Samo izvoli! Ja ću se već utešiti.
Čuješ ti, napraviću ti scenu! Čuvaj se ti mene! — govorila je u šali dok je uzdizala visoki vitki stas, sva utegnuta u haljinu od lamea.
Parovi su ih gledali. Spazi ih i Miomira. A opazi ih i Slavka.
Vi ste sjajan pevač i igrač! — gledala ga je poluzatvorenim očima i govorila gospođa Stajić. — Izvolite jednom k meni. Ali s gitarom.
Hvala gospođo! — učtivo odgovori mladić.
Na obnaženim leđima osećala je toplu mušku ruku. Zadrhtala je i upravila na njega zelenkaste zamagljene oči. On okrete glavu. Dovede je do stola, ostavi i priđe Slavki.
Kakva je ovo žena? — upitao je.
Kurtizana!
Kakva kurtizana, pa ona je udata?!
Udata, dabome, ali ona živi na jednu stranu, a muž na drugu. To je jedan kompromisni brak: ona njemu daje slobodu, a on njoj. Cela varoš zna za njene avanture. Verujem da je bacila oko i na tebe. Voli mlade lepe momke! Na njenom žuru uvek je čitav roj mladića. A mladići joj se dive kako je inteligentna i savremena žena! Šofira, jaše, pliva, vesla, igra tenis... Poručnici joj daju časove iz jahanja. Možeš misliti kakvi su to časovi! Besna je i bogata. On je izvoznik i liferant! Pare je namlatio. Ona mu je druga žena. Ostavio je prvu i veliku ćerku. One su u Beogradu. Ona je
mnogo mlađa od njega. On ima četrdeset sedam godina, a ona nema više od trideset. Jedan nečastan brak da se prosto zgadiš! Kažu da ga seksualno privlači, ali da on nije u stanju da zadovolji njenu prirodu, pa je pušta da se provodi kako hoće da bi je zadržao kraj sebe. A i on nju vara. Izdržava onu činovnicu. Ona za to zna i kao bajagi je ljubomorna. Svakojakih čuda ima u životu. Ko zna, možeš i ti upasti u njenu mrežu!
Koješta! Ona mi je antipatična! Eno dve stolice! Hoćeš li da sednemo? Slavka je bila srećna: sedeće s njim i razgovaraće. Kako je on mio drug!
U svako doba dana i noći mogla bi ga pozvati svojoj kući. Da je i poljubi, ne bi je uvredio. A poručnik ju je vređao svojim rečima. Bilo je u Nino- slavu nešto lepo i pošteno što uliva poverenje i izaziva divljenje. I čak kad bi žena bila pred iskušenjem s takvim muškarcem, bila bi u stanju da opravda i sebe i njega.
Vraćali su se autom u pola tri. Staša je sedeo između oca i majke, a Miomira napred s Ninoslavom. Dečak nije mogao da uzdrži oduševljenje. Hvalio je svoga učitelja:
Jesi li čula, Miomira? Ti ne trpiš šlagere, a pobediše!
Roditelji su bili srećni što je Staša oduševljen svojim učiteljem. I direktor je prihvatio sinove hvale.
Bogami, sve nas iznenadiste! A šta ti, Miomira, misliš o glasu gospodina Ninoslava? Mi ga svi hvalimo, a ti ćutiš. Da čujemo tvoju kritiku, ti si najmuzikalnija.
Ne možete vi tražiti da se moje pevanje sviđa gospođici Miomiri. Ja sam neuki pevač, bez škole.
On oseti kako se Miomira okrete prema njemu i u pomrčini auta opazi dva ogromna crna oka.
Vi ste neuki pevač, ali imate takav glas da biste, kad bi ga školovali, mogli postati svetski pevač.
Bravo! — uzviknu dečak sav srećan što sestra koja je pijanistkinja, ovako govori.
Ninoslav je pogleda, malo iznenađen. Skromno je priznao:
Meni su u Beogradu uvek govorili da treba da školujem glas. Ali školovanje glasa je skupo i ja sam se pomirio da budem činovnik i da raz- veseljavam sebe svojom pesmom.
More, vi ćete razveseljavati i nas — uzviknu direktor.
Šteta je, ako ne školujete glas — nastavi tiho Miomira. — Vi biste bili dramski tenor. Ja sam slušala u Pariškoj operi jednog čuvenog italijanskog pevača kad je gostovao u »Toski«. Verujte, večeras me je vaš glas podsetio na njegov. Treba da školujete glas!
Ninoslav je slušao iznenađen. Kako je ona zatvorena devojka: sada ga hvali, a sve vreme je ćutala. Malo zagonetna priroda.
I naša kuma se oduševila — smejao se direktor.
Ona se sa svakim oduševljava — podsmehnu se Miomira. — Ta žena mi je odvratna! Bilo mi je neprijatno što su nam večeras prišli.
Pa šta, ćeš kad smo kumovi! On je u poslovnim vezama s tvojim ocem. Ne volim ih baš ni ja, ali moramo da ih trpimo.
Šta sve đaci ne pričaju o njoj! Jedan iz šestog razreda priča da je njegov brat, potporučnik, bio njen ljubavnik.
Kakav je to razgovor, Staša! — prestravi se mati. — Zar vi đaci, o takvim stvarima pričate?
Ti bi se zaprepastila da čuješ o čemu sve đaci pričaju!
Zato te ne puštamo samog. Sreća te smo našli gospodina Ninoslava! Gde si ti večeras bio?
Ispratio sam Anđu i njene drugarice. Nisam bio sam. Mnogo je đaka bilo. Učenicima nije bilo dozvoljeno da igraju.
Gde će učenici da igraju sa udavačama? — začudi se mati. Miomira je ćutala i slušala ih. Uopšte malo je govorila.
Ti si nešto neraspoložena, Miomira? — brižno je pitala mati kad stigoše kući. — Tako si crvena! Da nemaš vatru?
Ne znam! Osećam jezu. — Sela je na stolicu u trpezariji.
Vidiš, nazebla si! Tanka haljina, gole ruke. Odmah da uzmeš aspirin!
Tako sam žedna!
Katice, dajte slatko i vodu.
Imam da vam saopštim jednu novost, Katice! — oduševljeno uzviknu Staša — Znate li ko je pevač iz Beograda? Gospodin Ninoslav! Jaoj, što peva! Hajde, otpevajte nam jednu pesmu! Molim vas!
Ostavi, Staša! Umoran je gospodin Ninoslav. Već je tri sata. Sutra će ti pevati.
Što se radujem, gospodine! Vi ćete nam pevati? — smešila se Katica. » Ako bude još i pevao, ja ću poludeti za njim« — mislila je Katica.
A ti, Miomira, molim te, uzmi aspirin! I odmah da legneš. Pipni, Aleksa, kako su joj vreli obrazi!
Ništa to nije, mama. Proći će do sutra. Razišli su se po sobama i legli. Svetlost se ugasi u kući. Zora se pomaljala, ali Staša nije spavao. Bio je uz- buđen i neprestano se prevrtao u postelji. Osećao je malu i meku Anđinu ručicu. I kako mu se ona naslanja na mišicu da se još jače privije uz njega. Posle Anđa iščeze i on ugleda naga leđa njihove kume i Ninoslavljevu ruku na njenoj koži. Obrazi su mu goreli i nešto ga je gušilo i kao da mu je sto mrava mililo po telu.
A Ninoslav je spavao mirno i slatko. Čudilo ga je kako može tako mirno da spava, a njegova ruka je bila na nagim leđima kuminim. Petao zakuku- rika i rasani ga. A posle mu izađe pred oči Katica. Vide je kako se sagla, čisti baštu, bosa, a noge joj nage, belasa se prevoj ispod kolena... Bilo mu je teško i vrućina. Očni kapci mu postadoše teški, sklopiše se i on kao da utonu u mekoću dušeka. Ono trnje i bockanje po telu poče da iščezava...

DEVOJAČKA TUGA

Mati je požurila uz stepenice da vidi šta je s Miomirom. Deset je sati, a ona ne ustaje. Uplašila se da joj nije zlo. Ušla je lagano u Miomirinu spavaću sobu. Ružičasta zavesa od muslina lako se lelujala od povetarca obasjana sunčevim zracima. Rumena svetlost prosipala se po celoj sobi i na postelju gde je ležala mlada devojka. Kovrdžava crna kosa u neredu se rasipala po jastuku, a dve lepe, obnažene ruke, sklopljene iznad glave, pravile su beli krug. Oči su joj bile otvorene, detinjaste i sanjive.
Ti si budna? Kako ti je? Uplašila sam se da nemaš vatru!
Sasvim mi je dobro. Nemam vatre. Uzela sam aspirin.
Pametno si uradila. Jesi li videla ruže što ti je poslao Vlada? Kako su lepe! Eno ih na terasi. Čudo da Vlada nije došao? Je li znao da ti sviraš?
Znao je, ali nije hteo da dođe. Kazao je da neće dolaziti dok god je ovaj lepotan u našoj kući.
Koji lepotan? Gospodin Ninoslav?
Ljubomoran je na njega.
Budi bog s nama! A gospodin Ninoslav je tako učtiv i pošten mladić! Gledam ga sinoć kako se lepo ponaša. Neće da se utrpava za naš sto, nego se izdvojio sa devojkama i gospođicom Slavkom. Da je seo pored tebe, kakvi su palančani, odmah bi svašta izmislili. Niti te je pozvao da igraš s njim. To je lepo od njega!
Vrlo lepo! — prošaputa Miomira.
A gospođica Slavka je sva srećna! Sigurno on nju simpatiše.
Svakako! — još tišim glasom odgovori Miomira.
Srećni smo što nađosmo ovakvog učitelja Staši.
Samo mu tata malo plaća! Šta je to pet stotina dinara! Treba da pomi- slite da je on diplomirani pravnik!
Zar je pet stotina dinara malo? Šta govoriš? A koliko vredi hrana koju ima kod nas, pa onakva soba, postelja, usluga. Kad bi se sve izračunalo, to bi koštalo više od hiljadu pet stotina dinara. Nemoj ti da se praviš suviše galantna! Tvoj otac je izdašne ruke. Deset hiljada je dao za spomenik.
Jeste, tata je veliki kavaljer, ali kad zna da će to odjeknuti u javnosti: direktor Novaković dao deset hiljada! A kad treba povisiti platu, on je cicija! Jer niko neće znati da je povisio platu učitelju svoga sina. A on treba da mu plaća bar osam stotina dinara. Ja bih mu dala hiljadu dvesta!
Ti bi dala od tuđih para! Ali pitaću te kad budeš svoja gazdarica, hoćeš li biti tako izdašna?
Ovde je u pitanju budućnost, pa čak i život vašeg jedinca.
Zašto život? — usplahiri se mati.
Pa... život, dabome!... On vodi računa o njemu, ide svuda s njim, naterao ga je da jede... Staša je postao sasvim drugi dečko, a mogao je sva- šta od sebe da učini... Ti to znaš dobro!
Znam, sine, i hvala mu! Ja sam tako pažljiva prema gospodinu Ninoslavu. Kad Staša položi ispit, daćemo mu novčanu nagradu. Samo nemoj da govoriš o povišici. Čuvaj očeve pare! I našu poslugu mnogo plaćamo. Uzeću jednu devojku i da kuva i da sprema. A ja posebno plaćam još i vešerku! Vidim da gospodin Ninoslav ne nalazi mane ovakvom životu i da je zadovoljan. Došao je mršav, a kako se popravio. Gledam ga sinoć na zabavi, najlepši je među mladićima. Prolepšao se zbog naše kuhinje.
On je učio i zaslužio je da bolje živi i da mu tata da povišicu. Ako vi nećete, ja ću mu od svog džeparca davati još po trista dinara.
Ostavi se takvih gluposti, Miomira! Ti si pametna devojka. I nema smisla da budeš tako darežljiva prema jednom mladiću. Ko zna kako bi on to shvatio!
Morao bi shvatiti da cenim njegov rad, jer vidim da ima velikih promena na Staši.
To treba da razgovaraš s ocem! — popuštala je mati.
Kad smo već bogati, neka se time i drugi koristi. Ja ništa ne cenim bogatstvo!
Ne ceniš, a vidi kako imaš lepu sobu, pa lepo rublje, postelju i sve ugodnosti.
Ja bih mogla da živim i bez tih ugodnosti. Davala bih časove klavira, pa bih se izdržavala.
Ti da daješ časove?! — nasmeja se mati. — Zahvali bogu što ti je otac stekao i osigurao vas da celog života imate od čega da živite. Kad čovek ima para, svi ga više cene.
Ali s novcem čovek nije srećan!
Zar ti nisi srećna? — bojažljivo je pitala mati.
Nisam ja u pitanju, već govorim uopšte.
Ostavi se toga! Ne volim o takvim stvarima ni da razgovaram. Ti si mi jutros nekako čudna. Nego, vide li ti sinoć našu kumu Stajićku?
Videla sam kako su se svi smeškali kad je igrala sa gospodinom Nino- slavom. Zato je i došla za naš sto, da bi se upoznala s njim!
Šta te se tiče? On je mladić, neka radi šta hoće kad su žene lude... A ču li sinoć Stašu šta reče za nju? Otac mu se smeje: »Šta ćeš, zamuškarčio ti se sin!« Kako zamuškarčio? Sedamnaest mu je godina! Strepim ja od tih žena! Razgovaraću sa gospodinom Ninoslavom da pripazi na njega. Gore je imati muško dete nego žensko! Hoćeš li da ustaneš?
Hoću! A znaš šta sam htela, mamice? Da odem do Živkice u selo.
Šta ćeš u selu?
Volim da idem! Na jedno tri dana! Ona je srećna kad ja dođem. Ima lepu seosku kućicu, baštu, pa piliće. Javi tati telefonom da mi pošalje auto. Za sat i četvrt ja sam u selu. Auto će se vratiti do pola jedan. Ako se zadrži, neka tata uzme taksi...
Dobro, javiću mu. A šta ćeš da jedeš u selu?
Ima ona živine, jaja, sira! Ti mi spremi da joj ponesem malo šećera, kafe, butera, čokolade i badema. Da nas dve umesimo kolače. Ona nema tih stvari u selu. Poneću joj i knjiga za čitanje što sam dobila iz Beograda.
Dobro. Idem da ti to spremim.
Miomira skoči iz postelje. Došlo joj najednom da ide u selo. Bila je potištena. A nije znala uzrok. Obukla se i izašla na terasu. Ruže su bile u vazi. Nalevala je vodu u druge vaze i razmestila u svaku po dva-tri cveta. Brzo je izašla iz sobe, doručkovala i pričekala auto.
Mogli su Staša i gospodin Ninoslav da te isprate.
A gde su oni?
Otišli su da uče.
Neka, sama ću. Bolje da Staša uči!
Skupila se u ugao i razmišljala. Ponovo je bila neraspoložena. Šta joj je? Da li je srećna? Sinoć je imala uspeha, pljeskali su joj, dobila je mnogo cveća, a sve je to ravnodušno primila. Kavaljeri su joj prilazili, igrali s njom, a ipak je osećala samoću. Činilo joj se da su sve druge devojke sreć- nije. Njoj trče što je bogata, a da nije, ko zna, možda bi sedela u jednom kutku sale, nezapažena. Vredi li ona štogod? Često je slušala laskave reči, ljubavne izjave, ali im nije verovala. Jedni su joj laskali, a drugi je mrzeli. Mrzeli su bogatstvo njenog oca. Da li je oko nje bio oreol očevog novca? Zašto gospodin Ninoslav nije hteo sinoć s njom da igra? Uvredio ju je mnogo. Da li je ta uvreda izazvala potištenost i neraspoloženje u njoj? Sa svima je igrao, a s njom nije hteo. Zašto? Da li je mrzi što je bogata? Da, on mrzi bogataše. Mrzi i nju, bogatu devojku! Sve su mu druge simpa- tičnije. I Gina, i Vida, i Slavka. A ona počinje da ga ceni više nego druge. Možda ga baš zato i ceni što je tako nedokučiv i na odstojanju. Kao da joj govori svojim gordim, plavim očima: »Idite vi, gospođice, dalje od mene! Mi smo dva sveta.« Oči su joj bile otvorene i namrgođene kao da razgovaraju s njim. U razmišljanju je zaboravila da je verena. Tek posle joj pade na pamet: »Možda nije hteo da igra sa mnom što sam verena?« Mahnula je glavom i uvalila se u drugi ugao. »Zašto sve to?« Nije još mogla, niti je htela da zagleda u dno svoga srca.
Stigli su do škole. U dvorištu je bila tišina, jer su đaci bili na času. Čuo se glas Živkičin:
Koliko je 7 i 8? Dečiji glasić je odgovarao. Lagano je kucnula i otvorila vrata.
Miomira! — uzviknu Živkica. — Što si me iznenadila!
U razredu zavlada tajac i lepe očice devojčica i dečaka u gunjevima, detinjastom radoznalošću gledali su nepoznatu devojku.
Tri dana ostajem kod tebe! Jel' voliš?
Kako da ne volim! Deco, hajde spremite se kući! A ja se čudim što te nema. Je li bila zabava? Nisam mogla da dođem. Nemam večernje haljine.
Pa ja sam mogla da ti dam.
Neka, drugi put. Ti da mi naučiš sabiranje! — okrete se jednom đačiću. Deca odoše, i one izađoše. Miomira se pozdravi sa učiteljem i učiteljicom, bračnim parom. Seljačići su se okupili oko auta.
A ti sa autom došla? Baš volim. Pitaju me neki dan za tebe učitelj i učiteljica. Mnogo si im se dopala. Kažu: bogata devojka, a tako ljubazna i prirodna. Hajdemo mojoj kući!
Čekaj, donela sam ti nešto. Ovo je mama spremila, ne znam šta je sve stavila. Dajte, Milane, tu korpu!
Jaoj, šta si donela! — uzviknu mlada učiteljica.
Milane, vi sada idite i vratite se u subotu. Mogu li da ostanem do subote? — obrati se Živkici.
Nemoj da me ljutiš! Ja sam sva srećna kad ti dođeš. A u koliko sati će doći u subotu?
Ujutro... Čim tatu odveze u banku.
Znaš, neka dođe ranije, pa ću te ja ispratiti do drugog sela. Tamo imam dve koleginice, a došao je i jedan mladi učitelj. Što je divan! A zamisli: on je jedini mladić, a nas osam devojaka u okolici. Baš hoću da autom odem tamo. Neka vide kakvu imam rodbinu. Ja ću ostati kod njih da prenoćim pa ću se pešice vratiti u ponedeljak. A javiću im da dolazim.
Ušli su u njen stan: malo predsoblje, jedna veća sobica i mala koja je služila kao kuhinja. Sve je bilo čisto sa mnogo ručnog rada.
Kako ti je lep ovaj čaršav na stolu! Radila si kocke pa sastavljala! Kao irska čipka! Baš je divan!
To sam dovršila pre neki dan. Vidi ovo jastuče! Malala sam, pa posle gumirala svilu i napravila jastuče.
Kako si lepo naslikala ruže. Da vidim šta imaš novo?
Ovaj ćilim. Kupila sam ga od jedne seljanke. Pogledaj ove četiri stolice u kuhinji. Obojila sam ih zeleno.
Izvanredno!
Seljačke stolice. Radio ih jedan stolar u selu. Ali meni se sviđaju baš zato što su seljačke.
Imaš ukusa, Živkice! Gle, kako se ovaj kockasti čaršav na stolu slaže sa stolicama.
To je moja trpezarija.
Gle, i polica! Gde si našla ove tanjiriće sa cvetićima?
Doneo naš bakalin; seljaci ih kupuju.
Ja to volim. Sve ti je u tonu: čaršav, stolice, tanjirići.
To mi je jedina radost. Inače samujem.
A taj kolega?
Divan, ali uobražen! Da sam ja sama, a njih osam, digla bih glavu. Uhvatiće ga jedna raspuštenica. O njoj se svašta priča. A nijedna nema kućicu kao što je moja! Za onih pet stotina dinara, što sam ih dobila od tebe, kupila sam ovaj divan... Da vidim šta si mi donela. Jaoj, badem! Pa čokolade! Buter! Vidi koliko je šunke i salame. Tetka Jovanka je zlatna! Vidi, i tegla sa slatkim i veliki kolač! Imam dosta badema, umesiću tortu, pa ću pozvati koleginice i kolegu. Za danas imam ručak, juče sam kuvala. Znam da si gladna. Odmah ću da postavim ove moje tanjire sa cvetićima. Samo da podložim vatru i podgrejem ručak. Pa, pričaj mi kako je bilo na zabavi!
Slušala je s pažnjom o svemu naročito o Ninoslavu i njegovom lepom pevanju.
A kako je Vlada?
Dobro je... Poslao mi je cveće...
Mlade devojke su veselo razgovarale za ručkom.
Ja ću u školu, hoćeš li i ti sa mnom?
Hoću malo, a posle bih da prošetam. Ovo je selo romantično.
Nemoj samo da se zaljubi neki seoski momak u tebe. Smejale su se...
Miomiri su prolazili prijatni časovi u selu. Već dva dana kako je kod Živ- kice. Ujutru ona nadgleda ručak, a Živkica ide u školu. Auto je očekivala u subotu. Interesovalo je da li će doći Staša i Ninoslav? Živkica je ujutru očistila piliće i ostavila da ih Miomira pohuje. Opasala je njenu crvenu kecelju preko svoje ružičaste haljine. Bila je prava mala domaćica. Zažarila se kraj štednjaka.
Torta se pekla u rerni i ona je svaki čas otvarala da ne izgori. Taman je uzela viljušku da okrene piletinu na drugu stranu kad začu korake kroz hodnik. »To je poslužiteljka, došla da donese vode.«
Vi ste, Malvina? — Niko ne odgovori i koraci se približiše. Na pragu, dodirujući vrata temenom, pojavi se Ninoslav.
Ah! To ste vi! — uzviknu Miomira, viljuška joj ispade iz ruke, a obrazi postadoše crveniji od kecelje. Saže se da dohvati viljušku, a lice rumeno od vatre iz štednjaka, zajapuri se još jače.
Promuca zbunjeno:
Jeste li vi sami došli?
I Staša je sa mnom. Ostao je kod škole, a ja sam došao da vam javim da smo stigli.
Sigurno vas je mama poslala?
Da, gospođa me zamolila da dođem sa Stašom.
Sirota moja mama! Uvek se boji. Lepo je što ste došli da vidite ovaj kraj. Selo je romantično. Zašto ne sednete? Izvol'te!
Hvala. Kako je lep ovaj stan! Podseća me na kućice iz stripova Volta Diznija.
I ja sam to isto kazala Živkici! Kućica joj je kao iz bajke, Izvinite, ja moram da pazim na ručak.
Zbilja, ja vas posmatram i čudim se, jer vas nikad nisam video u ulozi domaćice. Znate da vam lepo stoji. Ličite na malu seosku učiteljicu.
Vi ste mislili da se ja ništa ne razumem u domaćim poslovima. A ja volim da radim po kući. Svoje sobe sama raspremam. Vrlo sam pedantna. Čini mi se da Katica svuda ostavi prašinu. Jaoj, moja torta! Nešto jako miriše. Danas ćete jesti moj ručak! Da okrenem tortu! Gde li je krpa? Ala je narasla! Nije pregorela! Još malo pa ću je izvaditi...
Ninoslav je stajao kraj prozora i posmatrao voćnjak. Ram prozora uokvi- rio je divnu sliku: dunja, ispod nje trava prošarana belim margaretama, a malo dalje kvočka sa pilićima. Selo, lepa sobica, zelene stolice, Miomira u crvenoj kecelji, sva zajapurena kraj štednjaka. Njene bele ruke dohvatale su čas kašiku, čas viljušku, podizale poklopce na šerpi i loncu, otvarale rernu sve to mu je bilo novo, prijatno, mnogo bliže njemu i njegovom životu nego gospodska vila i Miomirin apartman. Stajao je i posmatrao mladu devojku i nasmejao se:
Pijanistkinja i kuvarica! — Nasmeja se i Miomira, a njene velike crne oči zablistaše u detinjskom raspoloženju.
O, da znate, kad sam bila u Parizu, što sam volela da idem u posetu jednoj srpskoj porodici u kojoj su bile majka i dve ćerke studentkinje, jedna je bila pijanistkinja, a druga je studirala francusku književnost! Imale su samo jednu sobu, a mi, Srpkinje, skupimo se kod njih, puna nas soba! U toj sobi njihova mama je kuvala ručak na rešou. Pa kad nam javi da dođemo na pasulj, mi smo najsrećnije. Tako sam volela to društvo u Parizu. Više sam bila u društvu Srba nego Francuza. Istina, poznavala sam jednog filmskog glumca i jednu francusku opersku pevačicu, i još neke umetnike, ali naš srpski kružok bio mi je najsimpatičniji.
U Parizu ste se upoznali sa vašim verenikom?
Jeste. Baš u Luvru. Posmatrala ja jednog dana egipatske skulpture, kad neko progovori srpski pokraj mene. A znate kako je u tuđoj zemlji kad čujete maternji jezik! Posle smo šetali, išli u operu, i onda jednog dana on me upita: »Hoćete li da se udate za mene?« A ja, ne razmišljajući, kao u šali, kažem: »Hoću!« Mislila sam da se i on šali. Kad ono, on je ozbiljno mislio. Ali kao san mi je prošla ta godina u Parizu. Zašto vi niste konku- risali za kakvu stipendiju?
Konkurisao sam, ali je nažalost nisam dobio. I za stipendiju treba imati protekciju.
Čula sam — tiho izgovori Miomira. Gledala ga je nekoliko trenutaka, a on je polako pošao u predsoblje.
Ovde ima još jedna soba?
Uđite da vidite kako je slatka ta sobica. Naša Živkica je prava domaćica. I vrlo je inteligentna. Ona svira na violini i vrlo dobro govori
nemački. Pogledajte šta ima nemačkih knjiga. To je njena pedagoška literatura.
Ninoslav uđe u sobu. Na stolu, na lepom čaršavu od čipke, stajala je otvo- rena knjiga i na knjizi tabak hartije i stihovi ispisani olovkom. Nagnuo se i počeo da čita stihove. Najedared se začu bat ženskih nožica i sva usplam- tela u sobu ulete Miomira.
Neću da to čitate! To sam ja pisala! — jurnula je da dočepa tabak hartije, ali Ninoslav ga brzo dohvati i izdiže visoko u ruci.
Hoću da pročitam! Ne dam vam!
Nećete! Ne smete da čitate! Dajte mi?! Jaoj, ne dam vam!
Ali ja hoću! — uporno je govorio mladi čovek, a zenice mu blesnuše čudnim sjajem. Mlada devojka pruži ruke, još vruće od vatre, dohvati obema šakama njegovu snažnu mišicu da je povije i istrgne hartiju. Ali muška ruka je bila snažna i on je iznad njene glave počeo da čita. Ona mu je otimala, ispinjala se na prste, pružala ručice da dohvati hartiju i, najed- nom, kao da je malaksala od borbe, kao da je nešto elektriziralo, oseti da je na grudima muškarca, opusti ruke...
A ruka mladog čoveka klonu.
Evo vam vaših stihova! — izgovori on i odmače se brzo od nje, a tabak ostavi na sto. Ona ga dohvati ćutke i strpa u džep od kecelje. Mucala je, zbunjena i postiđena što mu se naslonila na grudi, a on se trgnuo, odmakao, osvestio se...
To ja... onako... pišem ponekad... Ovo sam jutros napisala. Nije za čitanje... Za mene samo...
Mladić spusti ruke u džepove od kaputa i osta stojeći. Nije govorio ništa. Ona otrča u kuhinju, a on izađe u dvorište. Miomira se sruči na stolicu i podlakti se na sto. Videla ga je u bašti. Išao je lagano, visok, sunce je trepe- rilo na njegovoj crnoj kosi, a video se njegov profil ozbiljan i zamišljen.
Ustala je, htela je nešto da uzme, a nije znala šta. Zbunila je čudnovata zbrka misli i osećanja. Ali kroz sve misli provlačilo se nešto raspevano i srećno. Kao da ju je sve vreme neka misao tištala, pa iščezla, i kao da je sada našla objašnjenje svojoj potištenosti i razlog svog naglog odlaska u selo.
Živkica upade u kuhinju.
Jaoj, što je divan! Ja sam se iznenadila. Ti pričaš da lepo peva, a ne kažeš kako je sladak! Pravo srce? Gde je?
Eno ga u voćnjaku!
Uh, što nije neki učitelj! Je li dolazio ovamo?
Jeste. Pogledaj, ručak je gotov; napravila sam fil za tortu, hladi se da bi se stegnuo buter. Vidi što se lepo ispekla torta!
Moj štednjak izvrsno peče! Čekaj da vidim Ninoslava! Sladak je! Što ga ranije nisi dovela? Danas ću vas ispratiti! Hoćeš li da svratimo do mojih koleginica? Da napravim ljubomornim učitelja. Molim te kaži pred njim:
»Živkice, dođi da provedeš nekoliko dana kod nas!« Je li, a dopada li se on tebi?
On je vrlo inteligentan i dobar mladić.
Hoćeš li ga zamoliti da nešto otpeva?
Hoću, ako bude hteo da peva.
Ima li on kakvu ljubav?
Ne znam.
Uh! Ovaj život na selu, pa zaboraviš i kakvi izgledaju školovani muškarci. Hajde da postavimo. Imamo lep ručak. Je li on video da si ti kuvala?
Začudio se kad me video kraj štednjaka. Gledao ti je sobu... Sve mu se dopada. A, evo i Staše! Jesi li gladan, Stašice?
Jesam? Hajde da ručamo. Gde je gospodin Ninoslav?
Eno ga u voćnjaku! Vidi, ko ono razgovara s njim! Jedna seljanka.
Kakva seljanka! Nema više seljanki! To su gospođice!
Živkica ih je nudila za stolom, a ona je malo jela, bila je uzbuđena, srećna. Znala je da će biti tužna kad oni odu, i biće joj još teža samoća seoske učiteljice, ponovo će uvideti kako je prazan njen devojački život. Ali u ovom trenutku upijala je svaki pogled mladog čoveka, upućen njoj, kao što vruća zemlja usisava kišne kapi. Bila je srećna i zahvalna, i činilo joj se da je često pogleda... Govorili su mnogo i brzo, i čudila se samoj sebi koliko priča; a Miomira je ćutala, sva crvena kao njena kecelja.
Miomira mi je pričala kako divno pevate. Tako bih rado čula jednu pesmu.
I ja bih voleo, gospodine Ninoslave, da otpevate onu moju pesmu — molio je Staša.
Nisam raspoložen za pesmu! — odbijao je mladić.
Svi pevači tako govore. Što da niste raspoloženi? — protestovala je Živkica. — Ne morate da pustite glas. Samo da se čuje. Volim Miomiru što mi uvek svira kad je zamolim.
Drugo je svirati, a drugo pevati.
E, nemojte da vas molimo — prihvati i Miomira.
Bez gitare ne vredi.
Uh, sad još i gitara!
Pevajte! — navaljivao je Staša.
Ninoslav zapeva, tiho, meko, ljubavnički, kao da peva dragoj. Živkica ga je posmatrala, očarana, ustreptala, a Miomira se podlaktila na sto, oborila oči, zagledala se u plavi cvetić na tanjiriću. »Njega vole sve žene«, mislila je, a pesma mladićeva bila je tako slatka. Njegov topli glas je milovao i uzbuđivao.
Divno pevate! — uzdahnu Živkica. Ništa više nije mogla da kaže, jer je svu obujmi pesma kao snažni muški zagrljaj. Miomira je ćutala i osećala malaksalost. »Šta li on misli o meni? Zašto sam mu se, maločas, naslonila na grudi?« Htela je da se susretne s njegovim pogledom, ali ju je mladić izbegavao. Pričao je Staši, pričao učiteljici, a nju je obilazio očima. Ona ustade, malo uvređena.
Idem da se obučem. Treba odmah da pođemo... Ima li nešto da ti pomognem? — pitala je Živkicu.
Ništa! Ja ću da sklonim tanjire, neka ovo stoji! Da istresem samo čaršav.
Hoćeš, Staša, malo da prošetamo? — pozva ga Ninoslav.
Iziđite na onaj brežuljak, videćete kako je odatle lep izgled.
Ja bih u njega mogla da se zaljubim — uzdisala je Živkica.
U autu Miomira je ćutala, a Živkica je govorila, devojački brbljivo, tim pre što ju je slušao lepi mladić preko puta. A on je umeo da sluša i da
gleda. Miomira je osetila kako mu je prijatno Živkičino pričanje. Možda je bila njegov tip. Bila je plava, a i Slavka je plava. Sigurno voli plave devojke. A ona mu se jutros naslonila na grudi. Zašto da se zaboravi? Nep- restano je peklo to sećanje i diralo ju je što je ne gleda, izbegava njen pogled, priča o svemu i svačemu, skreće pažnju Staši na lepe predele pokraj puta. Sve mu je drugo bilo interesantnije od nje same.
Oprostili su se sa Živkicom i njenim koleginicama i kolegom. Mlade učiteljice su posmatrale Ninoslava s oduševljenjem. A kolega je malo uzdi- gao obrvu, kao da mu je nešto bilo krivo.
Ja ću doći uskoro. Ostaću tri dana. A vi morate da mi pevate! — govorila je Živkica Ninoslavu da bi je čuo mladi učitelj. A on je grizao usnu i podsmešljivo posmatrao plavu devojku, za koju je čuo da je inteligentna, izvrsna domaćica i da ima lepu kućicu.
Auto odjuri. Ninoslav sede kraj Miomire. Ona mu je ponudila mesto.Odmakla se u ugao i ćutala. Staša je pričao i vazda zapitkivao Ninoslava. Njoj se nije pričalo. Ali je osećala da je mladić kraj nje raspoložen, razgovoran i baš to ju je tištalo. Jer kod nje je tuga preovlađivala u svakom osećanju.
Kad siđoše iz automobila, mati ih odmah presrete rečima:
Molim te, idi na telefon! Ceo dan te je zivkala kuma Stajićka. Sutra moraš da ideš sa gospodinom Ninoslavom k njoj.
Zašto moram? — začudi se Miomira.
Došli su joj oni Amerikanci, muž i žena, o kojima nam je pričala. Znaš, upoznala se s njima prošle godine, oni uvek provode po dva-tri meseca u Dalmaciji, sprijateljili su se pa ih je pozvala u goste. Htela bi da ti dođeš da sviraš i da gospodin Ninoslav peva, da vide našu inteligentnu devojku i da čuju srpske pesme.
Šta ću joj? Ona voli da pozira u salonu, da pokazuje svoje društvo, a mi svi treba da izigravamo neke uloge koje nam je ona namenila.
Ama, nije tako, Miomira! Ljubazno te je zvala i veli: »Baš bih volela da mi kumica dođe! Ona je tako inteligentna devojka.«
Ti misliš da je njoj toliko stalo do mene? To je prilika da pozove gospodina Ninoslava. Da, vas ona želi da vidi, a ja išla ne išla, njoj je svejedno; glavno je da vi odete. I otići ćete sami, naravno s gitarom.
Mladić je hladno pogleda i oštro odgovori:
Ako vi, gospođice, nalazite da ne treba da idete i nemate obaveza prema gospođi Stajić, ja imam još manje. A ja neću ići, jer gospođu ne poznajem. Video sam je ono pola časa na zabavi.
To je njoj bilo dovoljno, jer je svesna da je neodoljiva žena, a muškarci su vrlo slabi. Znam ja dobro gospođu Stajić! Sa njom ćete se vrlo lepo provesti! — podsmehnu se Miomira. — I treba da idete!
Otkuda vi znate da bih se ja lepo proveo? Vi mislite da meni čini zadovoljstvo čim me pogleda neka dama i da odmah trčim na njen poziv.
Miomirina ironija iščeze sa lica i ona se zagleda svojim velikim crnim očima u njegove tamnoplave dužice. Učini joj se kao da joj je time hteo reći: »Mislite li vi da mene možete uzbuditi ako mi se naslonite na grudi?« Ta je pomisao uvredi i ražalosti i zapita mamu tišim glasom:
A kada je zvala?
I jutros i posle podne. Idi i razgovaraj s njom! Možda je kod kuće.
Ako ja budem išla, hoćete li vi sa mnom? — okrete se Ninoslavu.
U tom slučaju, ići ću... Istina, obećao sam gospođici Slavki da ću je sutra posetiti...
Onda vi ne možete! — prošaputa Miomira mirnim i ravnodušnim tonom, iako joj srce ugrize sumnja: »On voli gospođicu Slavku.«
Ja ću se njoj izviniti... Mogu drugog dana...
Nema smisla da otkazujete posetu koja vam je mnogo prijatnija — govorila je s osmehom.
Miomira priđe telefonu i pozva gospođu Stajić... Saslušala je i naposletku odgovori:
Dobro, doći ćemo!
Iz očevog kabineta vrati se u trpezariju. Smešila se Ninoslavu i proučavala na njegovom licu utisak svojih reči:
Gospođa Stajić vam, gospodine Ninoslave, priprema jedno veliko iznenađenje.
Kakvo iznenađenje?
Nije htela da kaže!
Da ne misli da vas oženi nekom bogatom Amerikankom? — nasmeja se mati.
A, to nikako, jer kad je u pitanju mladić koji se njoj dopada, ne bi ga ona nikom ustupila — ironično će Miomira.
A vi zamišljate, gospođice Miomira, da sam ja neka stvarčica, koja se može odmah prisvojiti. Moja je ličnost mnogo otpornija!
Sumnjam... Svi ste vi muškarci do izvesnog stepena otporni, a posle glavački letite, osobito kad je u pitanju udata žena.
Ako tako mislite, gospođice, ja neću ići! — tvrdoglavo reče Ninoslav.
Ama šta govoriš, Miomira! Znate i ja Stajićku za nešto osuđujem, ali ona Miomiru veoma voli i ceni inteligentnu devojku. A gospodin Ninoslav tako lepo peva i svira da će se, zbilja, dopasti Amerikancima.
Nego, vi treba da javite gospođici Simić da nećete doći k njoj. Ona će vas čekati. Možete i telefonom. Možda je još u gimnaziji.
To bi dobro bilo. — Ninoslav uđe u kabinet. Miomira je slušala njegov razgovor iz trpezarije.
Obećao sam ti, ali neću moći sutra da dođem...
»Da li će joj reći istinu ili će joj slagati« — mislila je Miomira.
Idem s gospođicom Miomirom kod gospođe Stajić. Došli su joj neki Amerikanci. I ti si čula za te Amerikance?
»Sirota gospođica Slavka!« — sažali se Miomira. »Ako ga voli, biće joj teško jer zna kakva je Stajićka.«
Prekosutra mogu da dođem. Sigurno!
»Dakle, opet će otići k njoj. Da je uteši!« Izašla je u baštu i legla u naslonjaču.
Gospođa Novaković ode u kuhinju, a Ninoslav uđe u Stašinu sobu. Svirali su malo, pa posle radili zadatke iz algebre.
Miomira je ležala u naslonjači. Opružila se i osećala slatku malaksalost i tugu. Večernja tišina spuštala se nad baštom, a opet je bilo puno sitnih šu- mova, tajanstvenih i slatkih.
Mlaz svetlosti iz Stašine sobe padao je po travi. Ona je bila iza toga svetlosnog mlaza u senci žbunova, ali je videla visoku figuru Ninoslavljevu
kako šeta po sobi, nasmejan, ozbiljan ali zamišljen. Očekivala je da će se nasloniti na prozor i pogledati gde je ona, jer je video da je izašla u baštu. Ali on je ostao u sobi, ravnodušan i ozbiljan. Miomira sklopi oči. Htela je u mraku da se udubi u svoje biće, da proučava sebe i dozna šta je to u njoj. Ljutnja ju je peckala. Otkuda ta ljutnja? Zbog Stajićke? Što li ga zove? I kakvo li mu iznenađenje sprema? Hoće da ga osvoji! Kako je to lukava že- na! Pogledala je u njihov osvetljen prozor. On je bio okrenut profilom. Zadrhtala je. Ah, tako bi zavukla prste u njegovu kosu... Ne! Ne! To je bezumno! Ona je verena. Ta reč »verena« odjeknu u njoj tupo i ona oseti jezu. Kao da se plašila svoga verenika. Osećala je u njegovim očima nešto neprijatno. Da li je život ostavio traga u njegovom životu? Poredila je oči Ninoslavljeve i verenikove. Ove duboke, tamnoplave oči, ulivale su pove- renje. Nikad je nije pogledao zavodnički, drsko, bezobrazno. Kako je bio simpatičan njegov lepi, pošteni pogled.
Večernju tišinu narušavao je Stašin dečački smeh. Obojica su se smejala, i Miomira ih je gledala nasmejanim očima. Uživala je u smehu svoga brata. Kako je poštena, zdrava i iskrena priroda ovog nepoznatog mladog čoveka unela vedrinu i raspoloženje u njihov život. Za stolom su uvek raspoloženi. Svi diskutuju. Ali ovaj mladić svemu daje ton: i razgovoru o politici, i o muzici, o svim stvarima u životu. On na sve gleda pravilno, uravnoteženo, zdravo, kao što jede sa apetitom svojim zdravim, belim zubima. Ničega neprirodnog i blaziranog nema u njemu; on joj ne laska, ne udvara joj se. Nijedan komplimenat nije dobila od njega, sem pohvale za sviranje. Kako ume da sluša kad ona svira! Opazila je da duboko doživljava njenu muziku. On ima duše, nije rasipao svoja osećanja u životu.
Miomira je bila i vesela i tužna. Zaklopila je oči i ugledala sebe na grudima mladog čoveka, sasvim blizu njegovih usana i očiju.
Miomira, da ne nazebeš? Dosta je sveže. Jesi li se čime ogrnula? — čula je mamin brižni glas.
Nije mi hladno! Tako je prijatno! Očev automobil stade pred kapijom. Posle dva sata zavlada tišina u kući.
Ninoslav nije odmah legao. Osećao je da mu se ne spava. Nekoliko noći bio je nervozan i imao je nemiran san. Gospodski život u otmenoj kući već ga je počeo nervirati. Dobro se hrani, na čistom je vazduhu, lepa postelja,
ne radi skoro ništa, ne brine se pa se nekako razmekšao, raznežio i postao nervozan. Ne bi mogao ostati dugo u njihovoj kući. A od jutra do mraka mu je pred očima ovo crnomanjasto devojče, s malim nožicama, kovrdžave kose, velikih očiju koje gledaju strasno i ispitivački. Ona je čas dete, čas žena. Dobije čovek volju da je povuče za kosu kao devojčicu, da trči s njom kao s detetom, ali i da je ščepa u naručje i uguši poljupcima. A danas onaj dodir na grudima! Ako ga ona uzbuđuje, sme li se podavati uzbu- đenju? Šta je u toj devojci? Kapric, želja za muškarcem, ili detinjastost? A što je verenica? Da li ona voli svoga verenika? Je li nevina? Možda je modema, slobodna devojka, koja koristi život i svakog muškarca? Raskinula sa nevinošću i može ugrabiti još koji trenutak slasti do braka, a isto će raditi i kad se uda. Tražio je nešto što bi umanjilo njenu vrednost. Bogata devojka, razmažena, naučila đa joj se svi udvaraju. Možda čeka da joj i on laska... Šta je on za nju? Učitelj njenog brata. Niko i ništa! Ta razmišljanja ga uvrediše, a uzavrela mladićska krv uzburka se u njemu... Odbacio je kritike i pohvale, a pred njim je bilo dražesno, mlado devojče koje bi ščepao, pritisnuo na grudi, zagnjurio se u one velike detinjaste oči, upio se na rumene, vrele usne koje su mamile na poljubac... U slepoočni- cama mu je nešto udaralo, a glava mu je sva gorela. Naslonio se na prozor i zapalio cigaretu da bi se umirio. Udisao je duboko dim od duvana kao da udiše miris ženskih usana. I opet ju je stvarao pred sobom, u spavaćici. Zašto šeta po kući u noćnoj toaleti? Da ga sretne i uzbudi. I posle da se smeje. Sve one samo draže i mame muškarce.
Noć je bila sveža, ali oblačna, bez zvezda. Ninoslav se naslonio na prozor. Oko njega je bio mrak, samo je svetlucala njegova cigareta. U bašti je bila tišina... Najednom se začu laki šušanj iznad njegove glave. Podigao je glavu i spazio belu siluetu. »Miomira.« Mlada devojka kao da oseti da ju je on spazio brzo iščeze, a Ninoslav se odmah skloni s prozora, baci u poste- lju, i oseti kako mu slepoočnice još jače udaraju.

IDEJA AMERIKANACA KOJA JE UZBUDILA MIOMIRU

Vratili su se u deset sati uveče od Stajićke i to pešice.
Bože, Miomira, zašto nisi javila da dođe auto? Pešice, po drumu, u deset sati? Umrla bih od straha da sam znala — govorila je mama.
Tako je bila prijatna šetnja, a gospodin Ninoslav je dovoljno snažan da me sačuva od svakog napada. Nego, da ti saopštim iznenađenje koje je Stajićka pripremila gospodinu Ninoslavu. On će dobiti stipendiju od Amerikanaca i ide u Italiju, u Milano, da školuje glas. Očarani su njegovim glasom i proriču mu da će jednoga dana pevati u Metropoliten operi u Njujorku.
Ninoslav se nasmeja glasno:
A vi ste to, gospođice, primili ozbiljno. Ništa manje nego Metropoliten opera!
Zašto da ne primim ozbiljno? Vi ne znate šta je u stanju da stvori Stajićka! A vi ste joj se dopali. Kod nje to nije ljubav prema umetnosti, već simpatija prema vama — priznade Miomira.
Zbog toga ja to i ne primam ozbiljno, jer me niko ne može ubediti da moj glas ima osobitu vrednost.
Ali vaš glas ima vrednost. Amerikanci su to osetili, kao što su osetili i lepotu naših pesama. To je muzikalan svet. Vi ste srećni što je to preuzela gospođa Stajić, a ona se ne bi zauzimala za vas da ste neka rugoba. Najzad, njene prave pobude nećemo objašnjavati, ali njeno zauzimanje može vam doneti veliku slavu.
Ma šta vi to pričate? Objasnite mi! — umeša se mati. — Je li istina to za stipendiju?
Gospođo, to je bio samo razgovor.
Ali razgovor koji može postati stvarnost — uzbuni se Miomira. — Evo, mama, da ti ispričam. Žena toga Amerikanca bila je pevačica u Mjuzikholu u Njujorku. Amerikanac je multimilioner i oženio se njome iz ljubavi, a ona je napustila Mjuzikhol. To je muzikalna žena i njoj je kuma Stajićka pričala o pevanju gospodina Ninoslava. Amerikanka je našla da gospodin Ninoslav ima vanredan glas. Probala mu je uz klavir sve registre i našla da je on dramski tenor. Dakle, taj fah trebalo bi gospodin Ninoslav da razvija; pevao bi Marija Kavaradosija, Radamesa, don Hozea u »Karmen«. Kaže ona da je figura i glava gospodina Ninoslava za herojske tenore... I kad je isprobala njegov glas, ona se okrenula mužu i nešto mu rekla engleski, a posle rđavim francuskim saopštila da bi oni dali stipendiju gospodinu Ninoslavu...
I ja sam je već prihvatio, gospođo — smejao se Ninoslav — a za mesec dana putujem u Milano.
Zašto da ne prihvatite? Vi ste sve shvatili kao šalu i smešno vam je, a ja sam to primila kao nešto ostvarljivo.
Gospodin Ninoslav je pametan mladić — dodade otac — i zna da će biti sigurniji sa nameštenjem u banci nego da školuje glas i da ga jednog dana ipak izgubi.
Ti, tata, govoriš kao finansijer. Uvek računaš sa zaradom. A slava? Biti slavan operski pevač više vredi nego biti bogataš, direktor banke, pa čak, ako hoćeš, i ministar!
Jeste, gospođice, ali prvoklasni pevač.
A zašto da ne budete prvoklasni pevač, kad imate prvoklasni materijal? Treba imati više ambicija! Šta vas očekuje u banci? Da sedite za pisaćim stolom i uvek jedan te isti posao od jutra do mraka. A pred vama se otvara ceo svet. Ako oni vama ponude stipendiju, kao što su kazali, vi biste učinili najveću pogrešku da je ne primite. Idite dve-tri godine i studirajte pevanje. Ništa ne gubite. Prava ste završili i u svako doba možete biti činovnik.

Što ti padneš u vatru kad je reč o umetnosti! — nasmeja se otac. — A ti, prva, čim si videla Vladu, promenila si mišljenje o muzici. I gospodin Ninoslav hoće da se ženi.
Nisam ja promenila mišljenje. Drugi razlog je bio što sam napustila studije. Možda sada žalim...
Gospodin Ninoslav neće žaliti. Lepo ću ja njega u banku, pa da ga posle oženimo. Gospođica Slavka je simpatična devojka. Šta velite, go- spodine Ninoslave?
Miomira ustade od stola i izađe na terasu. Gledala je u baštu, ali je osluškivala razgovor u trpezariji.
Ne mislim još na ženidbu, gospodine direktore. Treba prvo da udam svoju sestru. Ona me je pomagala. Kad se oženim, to više neću moći.
Miomira se vrati u trpezariju. Mladi čovek je pogleda. Bila je u istoj halji- ni u kojoj je išla kod gospođe Stajić, od crnog velura, sjajnog i toplog kao njene oči. Velika crvena ruža bila joj je na grudima. Sva je bila u dva tona, crnom i ružičastom, Crni velur je isticao sjaj njene kose, a crvena ruža je dopunjavala rumenilo usana. Lice joj je bilo uzbuđeno. Zastala je iza Staše koji je pažljivo slušao razgovor.
Šta ti, Stašice, misliš? Da li bi savetovao gospodina Ninoslava da studira pevanje?
Sve što je škola i kancelarija, meni je odvratno! Da ja imam glas kao vi, ni jedan trenutak ne bih razmišljao. Zamislite, vratite se kao operski pevač, pa se pojavite u beogradskoj operi. Dojurio bih da vas čujem.
Zašto da dojuriš? Ti ćeš tada biti student i stvorićeš klaku gospodinu Ninoslavu — smešila se Miomira i svojim sjajnim očima posmatrala mla- dog čoveka koji je pušio i ironično se smeškao.
Staša se dalje interesovao:
A gde biste studirali?
U Italiji, u Milanu — nastavljala je Miomira.
Ti bi mi, tata, morao dopustiti da i ja odem do Milana. Nisam nijednu stranu zemlju video, a ovamo, ti si neki bogataš! — jadao se Staša.
Je li, Miomira, jesu li ti Amerikanci, zbilja tako velikodušni? — pitao je brat.
To su milioneri za koje nije ništa dati nekoliko hiljada dinara mesečno, a dopali ste se i Amerikanki.
Ko je sve bio kod kume?
Sakupila nas je kao kolekciju. Bila su dva poručnika, Mirković i Lilić. Oni su predstavljali našu vojsku. Divio im se Amerikanac: »Lepi vojnici!« Onda mašinski inženjer Stanković...
I to je lep čovek! — nasmejao se direktor.
Kod Stajićke nikad nećeš videti ružne muškarce.
Ali je gospodin Ninoslav bio najlepši od sviju — polaska mu direktor.
Izgleda, jer je imao najviše uspeha.
Šta vi to govorite o mom uspehu! — podsmehnu se mladić. — Ja sam išao po dužnosti, da vama učinim po volji.
A zar vam nije bilo prijatno? Kažite istinu!
Nije mi bilo neprijatno. Moram priznati, gospođa Stajić je interesantna žena. — Miomira zaustavi na njemu jedan ukočeni i široko otvoreni pogled.
Da, ona je neodoljiva žena! To svi muškarci kažu.
Ne mislim na njenu spoljašnost nego na umešnost s kojom je zainte- resovala Amerikance za mnoge stvari u našoj zemlji.
A, ume ona! — uzviknu direktor. — Žene je ogovaraju, ali ona ume da bude i poslovan čovek! Sve poslove u ministarstvu ona mužu svršava...
Zato što je lepa i što to njen muž zna i iskorišćava je za svoje lifera- cije. Lepe se žene svuda lakše probiju. Ali to je baš i žalosno u njihovom braku... Oni imaju svako svoj život, a vezuje ih materijalni interes.
Ja ne znam šta je u njihovom životu, ali gospođa bi umela da napravi propagandu našoj zemlji. Njen salon je sav u nacionalnom stilu.
To je ona spremila da Amerikanci vide. Znaš, mama, jednu sobu je namestila pirotski. Stotinu sitnica je nakupovala: seljačke rukavice, opanke, bakračiće, keramiku, mali mangal, tkanice, jeleke, suknje, puno koječega. Čitav muzej!
Meni se to svidelo, gospođice, a Amerikance je to zanimalo.
Ja ne kažem da nije. Ona nije glupa žena. Ume ona od te svoje propa- gande da izvuče korist. Čuli ste kako kaže da su je pozvali na jezero Komo,
gde imaju vilu. Neće ona žaliti da potroši na njih, ali će se pored njih pro- vesti i ona. A ona voli da izigrava veliku damu. U tome ima i malo hohštaplerskog. Ne volim ja takav svet! Vi se nemojte obazirati na ovo što ja govorim, nego prihvatite stipendiju. Recite vi samo Stajićki da hoćete i ona će vam sve svršiti. Još ćete i vi otići na jezero Komo. Ima ona moći nad muškarcima! — nasmeja se Miomira.
Vi zamišljate, gospođice, da smo mi muškarci igračke u rukama žena.
U rukama devojaka niste, ali ste igračke u rukama udatih žena. A ona se, mama, danas tako lepo obukla! Zavrte pamet i Amerikancu. Znaš kako je zove? Me Vest!
A jel' bilo još žena?
Ne, samo Amerikanka, ona i ja. Ti znaš da ona ne trpi mnogo žena. Ona je više u društvu muškaraca, jer, kaže, mnogo je prijatnije: muškarci ne ogovaraju, već joj se dive.
A divite li joj se vi, gospodine Ninoslave? — zapita ga Staša.
To ću ti reći kad završiš maturu. Sada me ne bi razumeo. A gospođica Miomira mi ne bi verovala.
Zašto? Recite!
Ne mogu ništa da kažem, jer su nas gospoda vrlo ljubazno dočekala. A vi, gospođice, ne date da ja dođem do reči da kažem kakav ste vi utisak ostavili na Amerikanca. On je u vama video našu rasnu interesantnost.
Ja sam ravnodušna na komplimente — podsmešljivo je govorila Miomira. — Klavir je obična stvar za Amerikance. Ali vaše srbijanske pesme su bile nešto novo i egzotično. I žene umeju jače da se oduševe od muškaraca. Zato ćete vi i dobiti stipendiju, što dva ženska glasa važe kao deset muških, a vi ste oduševili i Stajićku i Amerikanku. Ja žalim samo jedno: što moj tata nije shvatio da treba da bude vaš mecena i da vam on školuje glas.
Što si ti, Miomira, fantasta! Ja ću bolje osigurati gospodina Ninoslava.
Osiguraćeš ga, ali time što ćeš ga postaviti za činovnika nećeš mu pružiti radost života. Ti si, tata, bankar i ne možeš da shvatiš šta je umetnost.
Izašla je opet na terasu, uzbuđena i crvena, i govorila je otuda:
Bolje bi bilo da gospodin Ninoslav, docnije, kad postane slavan, kaže:
»Gospodin Novaković mi je bio mecena!«
Što žene mogu lako da se oduševe! Ali se lako i rashlade! Sreća što smo mi muškarci mnogo hladniji. Takva je ona oduvek bila... Ali ti si moja dobra ćerkica! I ja ti praštam tvoje mane!
Ti si materijalista! — tiho je govorila Miomira.
Ali od mog materijalizma svi živite i vidim da vam nije rđavo. A ona već zamišlja kako vi pevate na pozornici, a svet vam pljeska. Imam ja jednu sestru, gospodine Ninoslave, uobrazilja kao i Miomira. Pisala je pesme, volela da bude glumica, a na kraju udala se za jednog trgovca i sad čuva decu i kuću. Tako će i naša Miomira.
Miomira prekide razgovor:
Dakle, šta ste rešili, gospodine Ninoslave.
Rešio sam da zamolim gospodina Novakovića da me postavi u banci.
Što ste vi prozaični! Zato ću sad da pronađem jednog pevača na radiju. Uskoro se zatalasa snažni i topli muški glas.
Čujete li? Opera! Italijanski peva... Što je to lep jezik! Miomira je sela na divan i zamišljeno gledala Ninoslava.
Kako je topao glas! Vi ste pevali u operskom horu?
Jesam. Znam sve velike arije iz opera.
Znate? Ja imam »Tosku«. Hajde da probamo sutra. Hoćete li?
Možemo!
Imam i »Travijatu« i »Aidu«. Vi biste u »Aidi« bili Radames.
Biće on moj činovnik! — nasmeja se direktor.
Uh, tata, što me ljutiš! Ne, vi morate da učite pevanje!
Kako je svaka žena kapriciozna: što hoće hoće! Ti, Jovanka, nisi bila ovako ćudljiva! Ona je na moju sestru!
Jel' da, gospodine Ninoslave, da ćete primiti stipendiju?
Neću, gospođice!
Dobro! Nemojte! Idem da spavam! Laku noć! A, čekaj, mamice! — Vratila se i poljubila mamu.
A mene nećeš da poljubiš?
Neću! Finansijere ne volim!
Finansijeri drže ceo svet.
Ali zbog finansija i kapitala pati ceo svet.
Ipak tvoje fantazije imaju oslonac u mome kapitalu.
Male nožice ustrčaše uz stepenice, malo zatim zabruja na klaviru velika arija iz »Toske« koju Mario Kavaradosi peva u crkvi.
Nije odmah legla, nego je razmišljala. Osećala je nervozu i bilo joj je kri- vo na Stajićku. Zašto da to bude njena ideja? Šta je sve u glavi ovog Nino- slava? Ništa nije mogla da dokuči. Učtiv je i uzdržljiv, to je sve što je mogla da sazna. Danas ga je krišom posmatrala, ali nije mogla da spazi ni jedan blesak u njegovim očima, niti ma kakvo uzbuđenje za bilo koju od žena, a njih su bile tri. A sutra ide gospođici Slavki? Da li je zato tako uč- tiv? Napadala je i Stajićku. Pomisliće da je ljubomorna. A ona ne trpi takve žene. To su žene čiji život ima jedino erotični smisao. A zar i sama ne čezne za nekim erotičnim uzbuđenjem, priznade u sebi. Glava joj klonu na sto, a miris cveća je opi. »Da li će se pojaviti na prozoru?« Obično popuši cigaretu. Prikrala se ogradi s desne strane odakle je mogla da ga vidi. Nije bio na prozoru. Ušla je lagano u sobu i legla. Rešila je da ga nagovara i sutra. Ali zašto neće stipendiju? Zašto više voli da radi u banci njenog oca?
Ujutru je ustala rano. Nešto je tražila po fioci. To je bila mamina knjižica sa receptima za kolače. Čitala ih je i našla jedan kolač koji joj se svideo. Obukla se i sišla u kuhinju.
Mama, jutros ću ja da mesim kolače.
Što ti? Mesiće kuvarica.
Hoću baš ja! Kod Živkice sam mesila, i jako su mi lepo ispali. Mati se smejala gledajući je kako mesi.
Iznenadiću Stašu. On ovo voli. A gde su oni?
Eno ih u borovoj šumici...
Mutila je buter i pokreti su joj izazivali niz misli: »On ne voli bogate devojke. Više sam mu se svidela kod Živkice. Iznenadio se kad me je video kraj štednjaka.«
Ako, samo mesi! Treba da naiđe Vlada da te vidi... Svaka žena mora da zna domaći posao — laskala joj je mati. — Baš da vidimo kakvi će biti tvoji kolači!
Posle jednog sata već ih je sekla i ređala po činiji.
Da odnesem Staši da proba... Jesu li oni još u šumici?
Jesu!
Nosila je kolače na tanjiriću i bila još sva rumena od vatre.
Da probate moje kolače! — govorila je veselo.
Ja sam već probao vašu tortu i iznenadio se. Izvrsni su! Otkuda u vama ljubavi prema domaćinstvu?
Čim sam žena, moram voleti i kuću.
Kad si ti volela kuću? Ti nikad ne mesiš! Što su fini kolači! — govorio je brat iskreno.
Zbilja, vi ste dobra domaćica! — laskao joj je Ninoslav.
»Posle podne ide kod Slavke. Ona će sigurno umesiti kolače i pohvaliti se. Ide sam... Možda će se i ljubiti« — zamislila se najednom i zagledala se u Ninoslavljeve usne. Ustala je naglo kao da joj se učinilo sve ovo glupo i smešno. Gordost se pobuni u njoj i podigavši nosić ona se udalji s praznim tanjirićem, ali i tužnom prazninom u srcu. A posle podne sela je u baštu i uzela vez. Htela je da ga vidi kad pođe Slavki. Došla joj je jedna misao: da pokuša da ga napravi ljubomornim. Rešila je da to izvede isto posle podne.
Čim se Ninoslav udalji, polete telefonu.
Počela je da okreće brojeve i odjednom zasta. Nema smisla. I koga da zove? Htela je da zove jednog činovnika iz banke da je pričeka posle šest na korzou, pa da prošetaju. Oni su i neki daljni rod, a Ninoslav to ne zna. Ali našta sve to? »Neću« — prošaputa i obuze je neka seta. Lagano se popela u svoju sobu i uzela dvogled. Pratila ga je u daljini. Lagano je išao drumom... Uzdahnula je i ostavila dvogled. Prišla je ormanu sa ogledalom i pogledala se. Analizirala je samu sebe. Ona je uvek imala uspeha, ali je bila svesna da su svi znali da je bogata. Ta misao ju je uvek mučila. Možda je gospođica Slavka bila srećnija. Otvorila je orman. Obuze je dosada i poče da vadi haljine. Zagledala ih je i prinosila licu. Jedna kutija na ormanu bila je puna raznih šeširića. Stavljala ih je na glavu i zastajkivala pred ogle-
dalom. Izvadi jedan beli filcani šešir. Vrlo lepo je stajao uz njenu crnu kovrdžavu kosu. Uze i jedan kostim plave boje. Zaboravila je na ovaj kostim. Zbilja, lepo joj je stajao s belom svilenom bluzom. Tesan žaketić je fino isticao njen stas. Stavila je beli šešir na glavu. Primicala se i odmicala ogledalu i smešila se samoj sebi.
»Idem!« — opet prasnu u njoj radost. Pošla je pa zastala. »Šta se ja ludiram?«... U beloj bluzici i marinskoj suknjici sišla je u trpezariju. Mati je pogleda.
Baš ti lepo stoji plavo! Pa što ne nosiš taj kostim?
Zaboravila sam na njega. Ja kad nešto zavolim, u stanju sam samo to da nosim.
Ja ti se čudim... Nosiš samo onaj žuti mantil i haljinu. A plavo ti lepo stoji. Idi, Miomira, javi tati telefonom da pošalje Jankovićki auto. Hoće da dođe u posetu sa Ostojićkom, a i njena majka bi došla, a ona je stara žena, pa ne može pešice.
Miomira prenese poruku tati i ode u baštu. Šetala je kroz borovu šumicu, ali je obuze dosada i seta. Nije mogla, ili nije htela sebi da objasni šta joj je. Zašto je sve tužno oko nje? U šumici je bila tišina i svuda unaokolo mir. To je rastuživalo i otkrivalo uzburkanost njenih osećanja. Išla je brzo, kao da beži od same sebe, a splet raznovrsnih osećanja odzvanjao je u njoj kao akord s klavijature.
»On je sad stigao do Slavke« — provlačilo se u njoj kao moto simfonije. Da, to je moto njenog uzburkanog duševnog stanja ovoga časa: on je otišao u posetu jednoj devojci!
Pošla je brzo kao da hoće da moto ostane iza nje, u borovoj šumici.
»Idem!« — prostruja u njoj odjek volje i savlada je kao bujica koja probija branu. Više je ništa neće zadržati... Utrča u kuću, i spazivši majku, reče joj brzo:
Idem u varoš! Gazda Tasa je kazao da će dobiti lepe goblene, pa hoću da kupim jedan.
Zašto ne sačekaš auto?
Kakav auto! Ja volim da prošetam, a to nije nikakva šetnja kad idem autom!
Onda kupi i meni konca, crnog i belog, i jedno klube lanenog pamuka...
Hoću! — Brzo obuče žaketić, stavi beli šeširić na svoju kovrdžavu glavicu, pozdravi se s Katicom i ode.
Bila je vesela... Ali samo nekoliko minuta, i odmah je obuze tuga... Zamislila se i išla drumom, a posle je skrenula u livadu kraj druma i išla jednom putanjom koju su ugazili pešaci. Putanja je prolazila pokraj livada i njiva... Mirisala su polja i osećao se povetarac topao i svež... Drumom je jurio neki automobil. Prepoznala je njihovog šofera. On zaustavi kola.
Gospođice, imam nešto da vam dam... Jedan telegram!
Pozdravila se sa trima gospođama i auto odjuri. Razvila je telegram i pročitala: »Zašto mi ne pišeš? Vlada.«
Rasejano je gledala ispred sebe i ne trudeći se da makar u mislima odgovori zašto ne piše. Zbilja, nije mu pisala. Nije imala volje. U njoj je vladala disharmonija kao na radio aparatu kad se sukobljavaju razni talasi. Nešto je isprepleteno u njoj i nikako da uhvati pravi tok u svojoj duši...
Posvršavala je kupovine u trgovini. Našla je divan goblen. Gazda Tasa joj se obradovao.
Što ne odeš do Gine? Došla je i Dobrila. Kod kuće su, imaju žur. One će voleti da te vide — govorio joj je prisno gazda Tasa, jer je ona bila drugarica njegove Dobrile. Ali njoj se nije išlo.
Otišla je u park i na klupi spazila Anđu s jednom drugaricom. »Oni su sami.«
Imate li predavanja, Anđice?
Imamo, ali smo izgubile jedan sat, pa smo došle u park. Šta radi Staša?
Dobro je, ostao je da piše pismene zadatke. Kad ćete da dođete k nama?
Kad nas pozovete. Divno smo se provele onda. Staša prekosutra polaže?
Da, polaže.
On će položiti. A šta ste to kupili? — pitala je slatka devojčica milo gledajući Miomiru. Bilo je u njoj i malo stida, jer se bojala da Miomira nije doznala da je ona preko Stoleta poručila Staši da joj se mnogo dopada. Stole je opet doneo poruku njoj od Staše da je voli, pa se nadala da će doći s Ninoslavom u grad i da će biti u parku.
Što ste danas lepi, gospođice Miomira! — ljubazno je govorila devoj- čica. — Divan vam je šeširić — odmah je opažalo žensko oko.
Sve je ovo staro! A šta radi gospođica Slavka?
Dobro je. Zašto ne odete kod nas? Tamo je i gospodin Ninoslav! Seja mi reče da će danas da dođe...
Hvala, drugi put ću... Treba da idem do tate u banku.
Pozdravite mnogo Stašu! Da mu kažete da iduće godine mora s nama u školu. Zašto da uči privatno?
Reći ću mu. A vi ga, Anđice, terajte da stalno ide u školu. Ni ja nisam za to da privatno polaže. Hoćete li kući?
Ne. Idem sa Lelom do njene kuće da mi da jednu knjigu.
»A oni će stalno biti sami« — pomisli Miomira.
Zbogom! — oprosti se s malom Anđom i nastavi šetnju. Otišla je na korzo. Grupa na ćošku uskomeša se. Jedan reče:
Evo gospođice Miomire!
Divna je! — dodade drugi, i njih dvojica pođoše za njom.
Njoj nije bilo neprijatno. Smeškala se u sebi i pravila ozbiljna. Zaželela je da joj priđe neki poznanik, i da ih sretne Ninoslav. Tek što je to pomislila, kad se pojavi mašinski inženjer Stanković, koji je bio kod Stajićke.
O, kakva prijatnost, gospođice, da vas vidim! Istina, ja se posle viđenja sa vama uvek ožalostim.
Zašto?
Pa vi ste verenica! Sve mislim da niste ozbiljno vereni.
Kako da nisam? Otkud vam takav zaključak?
Jer mi je krivo što ste vereni. Najlepše devojče nam ode iz varoši.
Tako su mi govorili svi mladići, a ja vidim ovde mnogo devojaka lepših od mene.
Kako za čiji ukus! Za mene ste vi najlepši!
A za mene ste vi najveći laskavac koji ne govori istinu.
Vi me bacate u očajanje kad takav sud donosite o meni. Mi, inženjeri, nismo ljudi koji umeju da laskaju. Mogao bi da vam laska jedan potpo-
ručnik, ali mi, koji stalno radimo sa matematikom, volimo istinu u životu i nemamo smisla za laž, jer laskanje je laž. A kuda ste vi pošli?
Kupovala sam nešto, pa izašla da prošetam.
Zar vam nije dosadno na imanju?
Ni najmanje!
Podsećate me na neku rusku groficu koja živi na svom imanju, a muškarci čeznu za njom. I ja sam jedan od tih. Mnogo sam čeznuo za vama. A vi to niste znali.
A zašto mi niste kazali?
Jer su mnogi uzdisali za vama, pa bih ispao smešan.
Mislite li da su svi uzdisali iskreno?
Verovatno da nisu. Zato i nisam želeo da se ubrojim u gomilu vaših obožavalaca.
To ste pametno uradili.
Ali ja se, ipak, mogu nadati da ćete mi jednog dana pokloniti malo pažnje.
Kad, pa ja se udajem?!
Ništa to ne smeta. Nećete vi večito misliti na svoga muža.
O, varate se! Ja ću biti dobra žena i čuvati svoj brak.
Sumnjam. Sve se devojke zariču da će biti divne i dobre ženice, a posle godinu dana braka zaborave na svoje zakletve. To već postaje životni princip.
I vi čekate taj momenat kad one počinju zaboravljati svoje dužnosti. Vi ste veliki ženskaroš. Čula sam... I obično se udvarate udatim ženama.
Neće me devojke, pa mi ne ostaje drugo nego da tražim naklonost gospođa.
Sve bi one vas htele, ali vi nećete.
Pokušajte da učinite jedan eksperimenat, pa da vidite da li ne bih i ja stavio sebi bračnu uzdu oko vrata.
Dobro... Pokušaću.
Da čujem? — pogleda je inženjer vatreno.
Hoću da navodadžišem za Ginu gazda Tase Blagojevića. To je divna devojčica.
Auh! Šta mi vi nađoste! A ja sam očekivao nešto sasvim drugo.
A šta ste to očekivali?
Da ćete mi reći: pokvariću veridbu.
Dakle, kad bih ja pokvarila veridbu i zapitala vas da li hoćete da me uzmete, vi biste odmah pristali?
Mladi inženjer uzdahnu. — Kako vi volite da se šalite s ljudima!
Jer se i oni šale s devojačkim srcem.
S vašim srcem se nikad ne bih šalio. Znate li da vas volim?
Znam.
Kako znate? Ja vam nisam kazao.
Nije potrebno da mi kažete. Mene svi muškarci vole.
Koketna devojčice!
Zašto ne bih bila koketna? Ja sam bogata i znam da svi vole moje bogatstvo.
Ljuti me to vaše bogatstvo! A vi i ne znate da imate lepe očice i taj vaš nosić i ustašca. Jaoj, kako me vi uzbuđujete!... Hoćete li da prošetamo ovom ulicom?
Vi ste veliki obešenjak i volite da glumite zaljubljenog.
Glumim? — mladi inženjer je pogleda prekorno — Dobro, onda ćemo razgovarati o drugim stvarima.
Sad nemam vremena. Evo nas pred bankom! — »Ninoslav je još kod Slavke«, ljubomorno je mislila jer ga nigde nije videla.
A kad ću vas opet videti?
Ne znam.
Mogu li da vas posetim?
Izvol'te! — »Zbilja, mogla bih ga zvati kući, da mu sviram i da ga izazovem da mi pred Ninoslavom napriča puno laskavih reči.«
A kad mogu doći?
Kad hoćete!
Mogu li u petak?
Tada Staša polaže ispit. Nemojte toga dana!
Onda u nedelju?
Dobro.
On joj steže ruku ljubeći je duže nego što pristojnost dozvoljava.
Ostavila ga je, ušla u hodnik i pričekala da on ode, pa pošla kući. Nije htela da ide sa ocem. Ići će sama pešice, možda će je stići Ninoslav. »Da nije dockan?« — pitala se bojažljivo. Suton se spuštao kad je izašla iz grada. Treba joj četvrt sata dok stigne do kuće. Nije se nikad ovako dockan vraćala sama. A mesečine nema. »Koješta!« — hrabrila je sebe. Ona je moderna devojka i ne boji se ničega. Ko bi nju napao?! Sumrak je bivao sve gušći, a put pred njom sve tamniji. »Nije trebalo da idem.«
Bila je sama na drumu. Zastajkivala je i okretala se. On treba da naiđe. Ala bi se iznenadio! Ali zašto ga nema? Ispred nje preko livade prođoše dve tamne ljudske prilike. Ona zadrhta. Oni zastadoše kao da je čekaju. Bila su to dva seljaka sa šajkačom. Pošla je lakše, a oni su se ispred nje smejali i zastajkivali. Obuze je strah. Više joj je ostajalo puta ispred nje nego iza nje. Da li da se vrati? Zastala je, a stadoše i seljaci i okretoše se. Od straha zapišta joj u ušima, a noge joj se odsekoše. Učini joj se kao da seljaci pođoše nazad, pravo ka njoj.
Ogromni strah je obuze i ona pojuri nazad. Jurila je kao njena Dijana, stežući u ruci paketić s goblenom i maminim koncem. Srce joj je strahovito lupalo. Učini joj se da čuje za sobom korake, ali nije smela da se okrene. Užas! Oni će me napasti, napastvovati. Na drumu nije bilo ni žive duše! Bežala je svom snagom svojih malih nogu. Najedared spazi kako joj jedna silueta ide u susret...
»Ninoslav!« Spašena je. Već je htela da padne kad spazi kako i Ninoslav juri prema njoj. Prepoznao je i potrčao, a ona, malaksala, pade mu na grudi, kao uplašeno dete, koje beži od opasnosti i traži zaštitu na majčinim grudima.
Gospođice Miomira! — uzviknu mladi čovek. — Otkuda vi u ovo doba sami? Zašto bežite? Šta se dogodilo? — pitao je uplašeno i bezbroj misli pojuri mu kroz svest.
Up... la... ši... la sam se! Dva čo... ve... ka me ju... re!...
Pa niko vas ne juri! Vidim dva čoveka u daljini. Zaboga, zašto sami idete drumom po mraku? — Držao ju je u naručju kao stariji brat i zaštitnik, a ona se nije otimala sa njegovih grudi. Osećala je da je zaštićena i strah je popuštao, ali je još teško disala i nije mogla da povrati dah, a srce joj je silno lupalo kao da se popelo u podgrlac.
Ne bojte se! Nema nikoga... Ali ovo je nerazumno s vaše strane da idete sami! Zašto mi niste kazali da se nađemo i da pođemo zajedno?
Nisam ni mislila da idem. Posle tek, kad ste vi otišli, setila sam se da imam nešto da kupim u trgovini za sebe i za mamu. Nisam se nikada ovako uplašila.
Vidim da ste se uplašili. Da stanemo da se malo odmorite.
Njegova ruka još je bila obavijena oko njenih ramena i pod prstima je osećao lepo žensko rame. Spustio je ruku, a ona je još uvek stajala kraj njega kao da joj je žao što se ta topla muška ruka odvojila od njenog ramena.
Srce mi tako strašno lupa! — pritiskala je rukom grudi.
Dajte mi taj paketić da ga ja nosim. — Uzeo je paket iz njene ruke, a njoj kao da laknu, jer joj je u ovom trenutku sve bilo teško. Kad se odmorila, počela je da priča o ona dva čoveka kako su pošli za njom.
Svašta vam se samoj u noći moglo dogoditi.

Ja sam hrabra i ne plašim se.
Možda su hteli samo da vas uplaše neki seoski đilkoši.
Mi žene smo, ipak, slabe.
Sad priznajte da ste se uplašili.
Priznajem. Nama je uvek potreban muškarac da nas štiti.
Vi ćete se skoro udati, pa ćete stalno imati zaštitnika. — Nju ovo izne- nadi i reče veselo:
Neću se ja skoro udati!
Zašto?
Tako! Ne udaje mi se! — Mladi čovek ućuta, a ućuta i devojka. On oseti da je ovo ćutanje čudnovato i pređe na drugu temu:
Znate da sam bio u bioskopu?
Zar niste bili kod gospođice Slavke?
Bio sam i kod nje, ali ona je danas morala na sednicu. Posedeo sam jedan sat, pa sam prošao pored bioskopa i, kako je bio lep film, svratim.
Da sam znala, i ja bih išla s vama. — Nešto je razblaži, nežno i toplo.
»Samo je jedan sat bio s njom.«
Tužno osećanje iščeze, a ono ju je držalo od juče, kad je Slavki saopštio telefonom da će doći. Kao da se sve razbistri, i sve joj postade jasno. U mirisnoj prolećnoj noći, u kojoj se čulo lagano šuštanje lišća, nazirale tamne krune drveća i belasao put kao reka, u njoj se sve ozari i jedna divna, blistava misao sinu kroz celo njeno biće kao trag zvezde koja preleće preko neba: »Ja ga volim!« Dođe joj da zastane, da mu se baci na grudi, da mu prošapće: »Ja vas volim!« Spotače se pritom na jedan kamičak na drumu i oseti kako je on prihvati za mišicu. Ona odmah povrati ravnotežu, a i prisebnost. »Ne, to ne bih smela reći. Možda on ima devojku.«
A kako je gospođica Slavka? — upita mirnim glasom.
Dobro je. Išao sam kod nje zbog Staše, mada je on spreman, ali, opet, računam: mogu mu postaviti neko pitanje i zbuniti ga, a, poznavajući Stašu, može i on nešto da odbrusi.
Kako se vi svega dosećate!
Ja poznajem psihologiju đaka i najviše sam uticao na Stašu da bude strpljiv i taktičan prema profesorima. Oni su nervozni ljudi. Živimo u nervoznom veku, vremenu, i svi smo izmučeni događajima i svojim brigama...
A vi niste nervozni?
Ja umem da vladam sobom. Zlo bi bilo kad bih se u mojim godinama nervirao za svaku sitnicu. I kad sam nervozan, stišavam sebe.
»Zato on neće nikad pokazati svoja osećanja«, mislila je Miomira.
»Snažan je.« Žensko srce htelo je da skrene razgovor na jednu osetljivu temu, ali nije znalo kako da počne. Htela je da ga pita da li je voleo? Ali odbaci i pomisao na to. Njoj to ne dolikuje. To bi mogla da pita kakva šiparica. Ućutala je i tako su lagano išli jedno pored drugog.
Lep je ovaj kraj! — ču se melodičan glas mladog čoveka. Ona se strese kao u groznici. Tako joj najedared prođe kroz srce melodija njegovog glasa.
Jeste! Ja uživam u ovom kraju — odgovori mu i nastavi dalje: — Vi imate melodičan glas i kad govorite. Zašto ne primite ponudu Amerikanaca i ne školujete glas? Zar vi ne biste bili srećni da budete operski pevač?
Bio bih, gospođice, ali da li sam siguran da ću postići uspeh? Poznajem više njih koji su studirali pevanje. U početku su zamišljali da će biti sjajni operski pevači, a promašili su karijeru. Toga se i ja bojim. A onda, naša opera ne plaća naročito pevače. Oni, što su razvrstani, postali su činovnici, sa činovničkom platom. To je smešno: operski pevač — činov- nik! Ali ti ljudi moraju da misle na starost i penziju. Oni nemaju velike honorare da bi tim honorarima mogli sebe osigurati za stare dane. Takav život ne stvara radost.
Možda bi vaša karijera bila drukčija i donela vam veću slavu i veće bogatstvo.
Sumnjam... Zato me ne oduševljava ponuda Amerikanaca.
Ne razumem vas! A oduševljava vas da budete činovnik u banci moga oca. Kolika će vam biti plata? Hiljadu pet stotina dinara!
Ali to je bar sigurno i neću doživeti razočaranje u svoje ambicije. Ništa gore nije nego kad se čovek sam razočara u svoj talenat.
Vi ste suviše realista.
Zar u današnje vreme čovek može da bude idealista?
Vi dajete utisak mladića koji bi mogao biti idealista. Vaša spoljašnjost ostavlja takav utisak.
Vi to gledate devojačkim očima i možda me drukčije gledate nego što sam ja u stvari.
A kakav ste vi u stvari? Volela bih to da znam...
Običan mladić, kao i svi moji drugovi koji su preživeli mučne i okrutne godine studija.
Zar to ne utiče na vaš karakter? Mislim u pozitivnom smislu?
Možda. Mi smo lišeni mnogih zadovoljstava u životu i ozbiljnije radi- mo i strože shvatamo život.
Kako vi posmatrate mene i moju porodicu?
Kao jednu srećnu i bogatu porodicu.
A mrzite li nas što smo bogati? Siromašni svet uvek mrzi bogataše. Na primer, mrzite li mene?
On se nasmeja:
Zašto bih mrzeo jednu devojku koja je srećna što joj je otac bogat čovek. Vi imate i svojih lepih osobina: volite umetnost i prirodu. U vašoj kući, koliko sam ja video, ne vodi se život kakav se vodi u bogatim kućama. Vi živite usamljeno! Vaši roditelji ne organizuju kockanje i terevenke!
To ste dobro zapazili. Moj tata nije bio bogataški sin, a mama je iz jedne stare patrijarhalne porodice. Njeni roditelji su bili vrlo strogi. Otac joj je pre rata bio okružni načelnik i ona je strogo vaspitana devojka. Kad se tata počeo bogatiti, mama nije unosila u kuću navike bogatog sveta. Ona se sva posvetila deci. A ja sam odrasla pored mame. Volim sport. Volim i fudbalske utakmice, smučanje, plivanje, planinarstvo.
To je pametno. I ja volim sport. Imao sam drugove koji su mi po- zajmljivali smučarsko odelo i smučke, pa sam često išao na smučanje.
Ali vi ste i dobar jahač! Htela sam nešto da vam predložim: Imam jedno jahačko odelo moga brata. Ono bi bilo taman za vas, jer ste istog uzrasta, pa da zajedno pođemo na jahanje?
Ako vama čini zadovoljstvo, ići ću.
Meni bi bilo zadovoljstvo, ali ja ne bih htela da vama bude dosadno.
Jahanje ne može da bude dosadno. To je divan sport.
Dobro! Hoćete li sutra?
Nemojte sutra, nego kad Staša položi. Hteo bih da ga sutra sve preslišam i da sam s njim u društvu. Osećam da imam uticaja na njega.
I ja sam to opazila. Njemu imponuje vaše društvo. Vi se prema njemu ponašate kao da vam je drug. Kako ste vi to dobro zapazili: dečak voli da se pravi starijim!
To je u psihi muškaraca. Žene su večita deca. Kad biste nekoj starijoj ženi kazali da je prava devojčica, ona se ne bi našla uvređena. A mladiće najviše vređa kad ih devojke nazivaju balavcima. Ja nisam hteo da Stašu gledam kao balavca, jer bih time odobravao sve njegove postupke, već sam mu sugerisao da je stariji i ozbiljniji i da život i školu treba ozbiljno da shvati.
Koliko smo mi srećni što ste vi došli Staši za učitelja. — Zažalila je što ovaj put nije duži. Išla bi satima ovako s njim u razgovoru. Ali, evo i kuće. Belasala se u tami i zelenilu.
A gde ste se vi našli? — pitala je mati.
Imam da vam ispričam, gospođo, o hrabrosti gospođice Miomire. — Pričao je veselo zapanjenoj majci. Ona ga je slušala pa pljesnu rukama:
Bože, Miomira, to od tebe ne bih nikad očekivala! Da ti ideš sama noću!
Moderna devojka! — naljuti se otac. — Zamišlja ona da su muškarci noću na drumu džentlmeni. Da se nisi više usudila da ideš sama!
Zašto ste im ispričali? — prekori ona Ninoslava. — Vidite kako me grde!
Treba da te grdimo! — uzbuni se mati. — Hvala vam što ste nam sve ispričali. A da nisi srela gospodina Ninoslava, šta bi bilo?
Nisu oni nju ni jurili, više se ona uplašila — reče Ninoslav, a zatim dodade: — To je bio odjek vaših koraka.
Ipak, to je bio prijatan doživljaj! — nasmeja se Miomira. A prijatno joj je bilo što je srela lepog mladića, pala mu na grudi i osetila kako bi bilo toplo u njegovom naručju...
Posle večere sedeli su u bašti. Staša je oduševljeno pričao o svom za- datku. Ninoslav mu je zadao da napiše o tome koji je bio najteži trenutak u istoriji srpskog naroda dvadesetog veka.
Pisao sam o povlačenju kroz Albaniju.
Dobro, sine... To je istina. Ja sam kao pešadijski oficir iskusio šta je povlačenje.
A jesi li, sine, spomenuo okupaciju? — pitala je mati.
Jesam... Ali više sam pisao o Albaniji.
Ali i okupacija je strašna. Kad se samo setim onih povorki žena pred prodavnicama. Sve su nam na gram delili... Jednom petnaest dana nismo imali masti u kući... Pa one tuče žena u komandanturi... Pa sve odneseno iz kuća... Bože, dobro smo živi ostali, šta smo sve izdržali!
Tata, da ti pročitam zadatak.
Hajde, čitaj!
On je sa zadovoljstvom čitao pod sijalicom postavljenom na grani lipe.
Tako, sine! Dobro si to sročio!
Odlično! — pohvali ga Miomira.
Vidite kako Staša ima lep stil! — hvalio ga je Ninoslav. — Ovo bi moglo da se štampa.
Dečko je blistao.
Moj sin je dobro dete. Hodi da te mama poljubi!
Neću! — kao odbijao je.
A što nećeš da te majka poljubi?! — prekori ga Ninoslav. — Da ti znaš kako ja moju mamu mazim i ljubim! — Miomira, ispružena u naslonjači zadrhta. »Nežan je, umeo bi da voli.«
Staša priđe mami, poljubi je i sede joj u krilo.
Tako ja njih uvek mazim. Ti si moje dete. Pokojni Mile bio je u sedmom razredu gimnazije, pa mi sedne na krilo. A već o Miomiri da i ne govorim. Ona mi je mnogo umiljata.
A oko mene se umiljava samo onda kad hoće novac da mi izvuče.
Eh, što tako pričaš, tata! Ti znaš da te ja volim.
Gospodine Ninoslave, kad sam ovako lepo napisao zadatak i svi su zadovoljni, hoćete li da malo svirate na gitari i pevate? Da idem da vam donesem gitaru?
Donesi! — Otrčao je i vratio se sa gitarom.
Ugasi sijalicu, smeta mi! — prošaputa Miomira.
Sva je klonula u naslonjači. Katica i kuvarica iznesoše stolice i sedoše ispred letnje kuhinje. Mirisna noć je bila oko njih, a gitara zabruja i topli, visoki dramski tenor mladog čoveka poče tiho, pa jače, i kad se zagrejaše glasnice, glas se zatalasa, pun i snažan i ispuni meku prolećnu noć... Pevao je pesmu za pesmom, raspevane duše, a Miomira je, opružena na stolici, zaklopila oči i utonula u slast melodija kao da su se one pretvarale u milovanje koje je klizilo po njenom licu, usnama, vratu... Zaklopljenih očiju, malaksala od milovanja njegovog glasa, najedared je donela odluku.

TAJANSTVENI RAZGOVOR SRCA

Svi su polegali, a Miomira je još bila na terasi. U mekoj i tihoj prolećnoj noći sređivala je svoja osećanja. To je bila topla, strasna melodija, koja se provlačila kroz njene nerve, a kao moto, jasno, snažno, vatreno, izbijala je njena odluka. Da li je to ona odmah odlučila, čim je videla ovog visokog, ozbiljnog mladića, u čijoj se svakoj reči osećala lepota karaktera... Glava joj klonu na sto, zaklopila je oči kao violinista koji svira zatvorenih očiju, da bi se uživeo u sebe i iz samog sebe izvlačio melodije. A noć je bila mi- risna, tiha; pokatkad bi samo povetarac zalelujao lišće i razneo bi se tajanstveni šušanj kao pijanisimo pevača. U njoj je sve pevalo. Osećala je strujanje krvi čak u vrhovima prstiju. Pritisnula je ruke na svoja ramena kao da bi htela da oseti stisak njegove ruke, zaštitnički i častan... Kako joj je bilo divno na njegovim grudima.
»Ja mazim moju mamu!« — šaputala je njegove reči i činilo joj se kao da je rekao: »Ja bih vas mazio.«
U toj poetičnoj noći osetila je šta je prava ljubav.
»Ja ga volim« — priznade samoj sebi i bi joj slatko što više ne mora da krije od sebe. Odjednom joj blesnu odluka: »Raskinuću veridbu i udati se za njega. Otići ćemo posle u Pariz... ili Italiju... On da uči pevanje, a ja da nastavim klavir.«
Odluka je bila toliko snažna da je podiže sa stolice kao talas, i ona se naže preko ograde da vidi ima li svetlosti u njihovoj sobi. Ali svuda je bio mrak. Smešila se, kao da je videla njegovu crnu kosu na jastuku i duge trepavice na zaspalom licu. Prošaputa:
»Ninoslave, ja vas volim...« Pas projuri kroz dvorište i voz pisnu u daljini. Trebalo je da legne, ali joj se nije spavalo. On je bio tu, sasvim blizu i kao da je osećala njegov dah na svom licu. To je bila ljubav: upoznati, zavoleti, udati se. Devojke bi bile srećnije kad bi proživele u istoj kući mesec-dva pokraj svog mladića. Tek u domaćem životu se upoznaje karakter. Analizi- rala ga je od prvog dana. Koliko je različitih predstava dobila. Poznavala ga je i kad diskutuje, i kad je veseo, ozbiljan, kad jede i kad šeta. Znala je kad se budi, kad radi gimnastiku, kad piše, šta čita. Ninoslav je živeo u teškim prilikama i izgrađivao čestiti karakter. A uz to imao je i divan glas! Zadrh- tala je. »Zašto je večeras ovako toplo pevao? Je li to njoj pevao?« Glava joj je pala na ruke; zavukla je prste u svoju kovrdžavu kosu. » A možda je večeras srećan, jer se poljubio sa gospođicom Slavkom?« U njenim misli- ma nasta disharmonija kao u orkestru kad bi zabrujali pogrešni tonovi...
»Da li je to mogućno?« — upita sebe i kao da pita uspavanu noć... A laki šušanj lišća donese joj šapat i miris...
»Ne, on je bio u bioskopu.« Ali joj nikad i ničim nije pokazao da mu se sviđa. Zašto krije? Treba ga podstaći, izazvati. Da li bi ga to iznenadilo? Možda bi se još više uvukao u sebe? On je siromah, a ona bogata devojka. Možda joj neće verovati. On ne zna šta se odigrava u njoj i da je ohladnela prema vereniku. A pročitao je onu pesmu u selu. Zar nije mogao protuma- čiti da se na njega odnosi? Otada kao da je još više uvučen u sebe. Ozbiljan i nedokučiv. A tako je večeras toplo pevao o ljubavi! Kako bi bilo divno: on operski pevač, a ona pijanistkinja. Kakva harmonija dvaju bića! Umet- nost bi ih spojila. Umetničke duše se najbolje razumevaju. On je umetnik i po duši i po liku. Oči su joj se sklapale i na svojim ramenima osećala je njegovu toplu ruku.
Ležala je u postelji, a misli su joj se nizale: »Njega bi voleli svi: i Staša, i mama, i tata. Već su se navikli na njega.« Ali moram biti oprezna. Mladići ove vrste su nepoverljivi. I on je gord. Siromaštvo daje ljudima više dosto- janstva nego bogatstvo. Njen verenik je ohol i uobražen. Raskinuće s njim. Ta misao ju je mučila. Ne boli je, nego joj je neprijatno. Kako će on to primiti, kako da izvede i kaže mu? Odlagaće venčanje, to je najbolje. A Ninoslav neka se zaposli u banci. Ali ako ode u grad da stanuje, pa ga salete devojke? Gina i Vida već trče za njim. Pa Slavka... Žene uvek imaju mnogo konkurentkinja. Ne, ona će da mu kaže kako ga voli. Zašto da mu
ne kaže? Ona će ga zaprositi. Siromašni mladić se ne usuđuje da zaprosi bogatu devojku. Onda ona ima pravo da zaprosi njega. A ako ispadne smešna!? Eto, kakav je njen život! Pa i ona nije srećna. Ne može da dozna da li je voli, a ne sme da mu kaže. »Iščekivanje je, ipak, slatko«, šaputala je u sebi i osećala kako se gubi i oči joj se sklapaju. I opet se trzala i šaputala njegovo ime. Učinilo joj se da je sasvim blizu, u njenoj sobi, na njenim grudima, na njenim usnama.
U ružičastoj pidžami prišla je prozoru da vidi da li su oni u bašti. Ranije su ustajali od nje. S prozora spavaće sobe videla je mirisno borje iza kuće. Tu su jutrom sedeli. Jeste, bili su u šumi. Staša joj je bio okrenut leđima, Ninoslav licem. Slušao je šta Staša govori i lagano prevlačio rukom preko čela kao da rasteruje neku misao.
»Ti si divan!« — šaputala mu je. A mladić kao da je čuo tu misao, i kao da se brani i otima.
»Noćas sam rđavo spavao. Sav sam izlomljen. Samo da položi, da dobijem posao u banci, pa ću preći u grad. Slavka kaže da mogu naći stan, ima jedna lepa soba!«
Fluidni razgovor se nastavljao. Lepa devojčica u ružičastoj pidžami, sakrivena iza zavese, šaputala mu je:
»Ti ćeš da učiš pevanje, a ja klavir.«
»Što je ona sinoć išla sama po drumu? Čudnovato devojče! Ona je temperamentna. Oči su joj divne. Ali to je bogataška kći, kapriciozna!«
»Ja bih te mnogo volela i bila bih tvoja slatka ženica« — šaputalo je devojče.
»Zašto je onu pesmu napisala? Koješta! Ona voli flert! Možda bi se ljubakala. Tako se i udaju devojke: hoće prvo da se naprovađaju i dobro izljube, da im ne bude žao kad se udaju, a posle će da nastave isto.«
Hoćete li da me preslišate botaniku? — upita ga Staša.
Možemo. — Dečak je govorio, a on rasejano postavljao pitanja. U mozgu mu se rasplinuše druge misli. »Ismejavala je sve učitelje, ali mene nije. Moram priznati da je pažljiva. Ja ne bih dopustio da me iko ismejava. Odmah bih ih napustio.«
Dobro, Staša! Vidim da sve znaš. Položićeš. Budi sutra hrabar i nemoj da te obuzme trema.
»Kakav će to biti brak? Ne izgleda da ga mnogo voli« — sumnjičio je Miomiru.
»Ja ću raskinuti veridbu! Hoću!« — šaputala je devojka.
»Sinoć je bila slatka sa belim šeširićem, onako opružena na naslonjači. Ima divno telo« — izbi jedna misao iz vrele mladićske krvi.
Vi ste nešto zamišljeni celo jutro? Jeste li štogod neraspoloženi? Da vam nisam postao dosadan? — upita ga bojažljivo Staša.
O, Staša, kako da mi budeš dosadan! Ti si moj mali drug. Nikad ti meni ne bi bio dosadan. Ja volim da te slušam. Nisam dobro spavao. Dugo nisam mogao da zaspim. Možda zbog toga što sam pevao. Ja se rasanim kad pevam.
A što ste sinoć divno pevali! Jeste li videli kako vas je Miomira slušala? Pobedismo mi njenog Debisija sa šlagerima i sevdalinkama!
Gospođica Miomira sluša iz učtivosti. I kad joj se ne bi sviđalo, ona bi slušala.
Nije istina! Ja nisam čuo lepši glas od vašeg!
Hvala na komplimentu, Staša... Nego daj da pređemo na francuski.
Pa to će Miomira sa mnom.
Mogu i ja! — Hteo je da Staša čita i prevodi, a znao je da on to radi dobro, ne bi li ostao sa svojim mislima...
Nisam doneo francusku lektiru. Idem da donesem. — Ninoslav ostade sam, a Miomira je pratila svaki njegov pokret. Podlaktio se rukom i zaklo- pio oči kao da se odmara.
»Nešto je neraspoložen« — šaputala je devojka i poželela da dokuči šta se krije u njegovom neraspoloženju.
»Da li je ona ustala?« — Mladi čovek podiže glavu i pogleda njen prozor, a devojci zalupa srce i sva ustreptala pobeže do sredine sobe.
»Ti si srce« — šaputala mu je mlada devojka. »Tako bih milovala tvoju kosu! Tako bih ti ljubila usne. Hoćeš li da me voliš? Voli me mnogo, ludo! Ti si moja ljubav!«
Odmakla se od prozora kao u bunilu, a ogromna radost ispuni joj srce, što će ga opet videti, razgovarati s njim, što je neprestano u njenoj blizini, što mu čuje glas, smeh, korake...
» A mama i tata ne bi voleli da oni idu u Pariz! Mama bi, možda, volela da se ona uda za Ninoslava. Uvek ga hvali. I tata ga ceni. Ali ako dođe Vlada?« Zaboravila je na njegov telegram. Sad će mu napisati pismo i poslati ga ekspresno. Šta da kaže? Da se ne oseća dobro. Zbilja, mogla bi simulirati neku bolest. Reći će da ima temperaturu. To je najbolje. Posledice gripa. Samo neka ne dolazi... Ali on neće lako pristati na raskid. Da li on voli nju ili njen novac? Sigurno novac. Bogataši su gramziviji na novac od siromaha. I onaj mašinski inženjer Stanković udvara joj se zbog novca. A drzak je! Ne ceni on ženu bila verenica ili udata. Da je s njim sinoć bila na drumu, on bi je napao. A kako je Ninoslav bio učtiv.
Sela je da piše pismo. Sati su prolazili. Sišla je u kuhinju, a potom se popela u sobu. Svirala je na klaviru. Osećala je da joj je život besciljan. Ona voli umetnost i treba njome da ispuni život.
Oni su se vratili. Ninoslav je seo u naslonjaču u bašti. Videla mu je glavu iznad naslonjače. Odmarao se i sunčao. Ona ga je gledala sa terase. Možda je njemu sav ovaj rad dosadan? Ko zna, možda ga i ponižava. Svršio je fakultet, a nema svog položaja. Rastužila se: »On ništa više nema u životu osim ovih pet stotina dinara od njenog oca.« A oni imaju toliko bogatstvo: sve ove apartmane, banku, šume, novac. A on je završio fakultet, pa je domaći učitelj. Taj mladić ima toliko vrednosti, a društvo ga nije nagradilo.
»Ja ću te zato nagraditi! Ti ćeš biti moj mužić. Uživaćemo oboje u bogatstvu moga tate. Bićemo umetnici. Ti internacionalni tenor, a ja pijanistkinja. Voleću te mnogo.«
Lagano je silazila. Htela je da ga iznenadi. Prići će mu iza leđa i banuti ispred njega. Da vidi utisak. Njene se male nožice oprezno zaustavljaju, a meki ženski glas progovori:
A vi ste se vratili iz šetnje? — Mladi čovek se prenu, otvori oči, brzo se diže iz naslonjače, i nekoliko sekundi njegove tamnoplave oči gledale su lepo devojče u blesku crvene boje, sa crvenom mašnom u kosi...
Njene crne oči, smešile su mu se zadovoljne i zaljubljene: »Iznenadio se«.
Ali njegov ton, priseban i učtiv, rashladi je:
Šetali smo, pa sam prilegao na sunce... Volim da se sunčam... A danas je tako topao dan. Staši je potrebno da šeta, da se osveži. Jutros sam ga preslišavao i više neću. Vi niste izlazili u šetnju?
Nisam — odgovori uzdržano mlada devojka. Obične su joj njegove reči. Volela bi da su toplije, ili da ne govori ništa, da je posmatra dugim, tajanstvenim pogledom... Ali i ona će biti prisebna; ume i ona da bude gorda. Ne, neće mu reći da ga voli. Htela bi da to on njoj kaže.
Danas je divan dan! Samo da ne padne kiša! Malo je omorina... Sunce jako peče. Moje ruže su se rascvetale. Ove crvene najviše volim. — Udalji- la se lagano, a mladić ponovo sede u naslonjaču. Pratio je pogledom, a zatim zatvorio oči da je ne gleda. »To je zbog blizine.« Nešto ga prisiljava da je posmatra i pogled mu se spušta niz njena bedra. »Ona je sigurno nevina. Poznaje se. Još su joj bedra nerazvijena.« Prosuđivao je to kao muškarac koji poznaje žene... »Noga joj je lepa«... Sunce ga je prljilo i bilo mu je prijatno, ali ga je nešto bockalo po celom telu. Bio je nervozan. »Ona je lepo devojče! Zašto je bogata?« Stala je kod ruže i mirisala je. Najednom se naglo okrete i uhvati njegov pogled. Gledao ju je velikim lepim očima, punim svetlosti.
Srećno mu se nasmešila.
Hoćete li da vam uberem jednu ružu? — upita ga, a srce joj se uzburkalo.
Nemojte! Šteta je... Gledaću je odavde.
Zašto? Ima mnogo pupoljaka. Jednu meni, a jednu vama. — Mladi čovek oseti kako mu nešto vrelo prostruja kroz telo.
»Zbog nje je hteo da se ubije jedan poručnik. Da, ima u njoj nešto tajanstveno, zavodničko. Oči, nosić, usne.« Ustao je kao da hoće da ide. Opet je bio ozbiljan i spokojan.
Evo vam ruža! Zakitite se. Ja ću da je stavim u kosu. Pridržite da stegnem pantljiku, pa ću je uvući ispod nje... Ne mogu sama. Možete li vi da je provučete ispod pantljike?
»Ovo je koketerija« — hrabrio se Ninoslav, pa reče veselo:
Sutra Staša polaže! Nadam se da će položiti.
Da... znam. — »Kako krije svoja osećanja!« — Idem mami da me vidi zakićenu — odvoji se ona, a tuga je pritisnu. »Ima li ovo smisla što sam radila? Namećem mu se i uzbuđujem ga. Svaki muškarac bi se uzbudio, čak i kad ne bi imao nikakvih osećanja.« A njoj nije stalo do toga. Ona bi htela da oseti uzbuđenje duše, ono tajanstveno, duboko, što se zove ljubav...
Celo posle podne izbegavala ga je i sedela na terasi... Kajala se, ali je bila i srećna što je otkrila pravo i duboko osećanje u sebi. A da li će naći odziva u njegovom srcu, nije znala. Zar i jedna devojka može da zna da li je voli jedan muškarac.

MAJČINE BRIGE I STRAH

Gospođa Novaković je bila uzbuđena, jer je Staša to jutro polagao ispit. Ninoslav je otišao s njim, a Slavka je kazala da će ih odmah izvestiti je li položio.
Šta ti misliš, Miomira, da li će položiti?
Hoće, mama... Nemoj da brineš...
Brinem se, jer osećam da će biti veliki preokret u njegovom životu ako položi. I sad opažam da se izmenio nabolje. Divan je ovaj Ninoslav!
Da li ti se dopada?
Dopada mi se što je dobar i pošten i što je Stašu preobrazio. Miomira je bila srećna što majka tako govori.
Koliko je sati?
Deset i četvrt.
On sad polaže... Slatki moj sin! Bože, daj samo da položi! Idem u kuhinju.
Hoćeš ti da mesiš kolače? Daj da ja mesim. Ono što Staša voli. Da ga iznenadim. Njemu se dopadaju moji kolači.
Nemoj ti, ja ću sama. Sedi u očevu sobu. Rekao je Staša da će mi se javiti od Alekse. Ako se obe zamajemo dole, nećemo čuti telefon.
Jedanaest... dvanaest... pola jedan.
Jesu li javili štogod? — pitala je mati.
Još ništa...
Možda su ga oborili... pa ne smeju da jave... Bilo bi zlo da ponavlja peti razred. Kako bi to na njega uticalo!? Sva sam uznemirena. Ja mislim da ta crna gimnazija svima roditeljima dozlogrdi! Žali mi se pre gospa Nada, žena onog poreznika Toše: »Lako je tebi, moja gospa Jovanka, bogata si i jedno dete imaš u gimnaziji, a ja četvoro školujem: dvoje u osnovnoj školi, a dvoje u gimnaziji. Jedan mi je u drugom razredu osnovne škole pa svaki čas: Daj mi, mama, za plastelin! Daj mi za računaljku! Daj mi za čitanku! Taman, veli, njega podmirim, a onaj u četvrtom razredu plače: Ja neću da idem u školu, učitelj nam je kazao da moramo da donesemo pare. Plače dete, a plačem i ja, jer nemam da mu dam. Omrzla sam i učitelje i profesore. A tek gimnazija, pa udžbenici!« Pokazuje mi jadna kakve cipele nosi. Sve joj potpetice krive.
I ti si se, mama, mučila kod svoga oca?
Kako da nisam! Puna kuća dece! Ja sam svršila višu žensku školu, ali nisu toliko tražili udžbenike kao danas. Sećam se jedne naše istorije od Isajlovića. Kupusara! Svi smo učili iz nje, i ja, i moje sestre, i braća. Nismo mi imali udžbenike. Sve smo učili iz pribeležaka. Što sam ja mogla brzo da pišem! Pričam da se zbunim i sve mislim što ih nema. Koliko je sati? Četvrt do jedan. Pao je on na ispitu! Teško meni!
Telefon zvrknu. Miomira polete. Mati sva pretrnu.
A, vi ste, kumo? — javi se Miomira.
»Nek ide bestraga! Šta sad ona!« — prošaputa mati, ljuta što se razočarala.
Možete! Dođite u ponedeljak! — govorila je Miomira.
Hoće Stajićka da dođe u ponedeljak sa Amerikancima. Išla je s njima čak do Ohrida, a sutra ovde pravi izlet.
Besna žena, nema briga i žalosti, pa joj se mili da pravi izlete... Idem ja, Miomira, do kapije da vidim dolaze li autom. Ako se vraćaju autom, onda je pao na ponavljanje.
Puna strepnji mati pođe do kapije.
Šta je sa Stašom? — pitala je Katica.
Ništa... Još polaže... Idem da vidim idu li.
Zaželela je da ne vidi auto... »Bože, da li ti profesori znaju kako je materinskom srcu?«... »Nema ih!« — laknu joj...
Sa terase je trže veseli glas:
Mamice! Položio je! Vrlo dobro je položio! Staša se javio telefonom. Odmah dolaze! — Mati klonu od radosti i prekrsti se:
O, hvala ti, bože, samo kad završi taj peti razred. — Miomira strča, zagrli mamu i poljubi je.
Jaoj, mamice, što se radujem! Dobar je naš Staša!
Kako da nije dobar! Slatko moje dete! Baš je učio — zaplaka mati.
Za to, mama, moramo da zahvalimo i gospodinu Ninoslavu. On je s njim mnogo radio. Imao je tako lep metod da je Staši sve lako išlo.
Kako da nije... On mu je mnogo pomogao!... Neću mu zaboraviti nikad. Spasao je on našeg Stašu! Čini mi se da je taj peti razred najgori... Mi roditelji ne umemo s decom. A život bih svoj dala za tebe i njega! A ovaj mladić dođe nepoznat, niti ga videli ni čuli, pa lepo s njim. Kad bi samo hteo da ostane kod nas dok Staša ne svrši šesti razred... Reći ću Alek- si neka ga vodi kao činovnika u banci, ali neka bude kod nas.
Neće, mama, on to hteti. On želi da ima svoj položaj u društvu, da bude činovnik. Kad bude u banci, moći će uvek da dođe do nas. Nego, mama, ti treba da častiš i gospodina Ninoslava i Stašu.
Hoću, kako da neću! Daću im i jednom i drugom po sto dinara.
Bože, mama! Da daš gospodinu Ninoslavu sto dinara! Onda je bolje da mu ne daš ništa! Staši da daš sto dinara, ali gospodinu Ninoslavu treba da daš bar pet stotina.
Eh, ti! Pet stotina! On će biti zadovoljan i sa sto.
On je vaspitan i neće pokazati da je nezadovoljan, ali pravo da ti kažem, ja bih to smatrala za uvredu. Zar tvoj lepi sin nije položio peti razred? — udarala je Miomira na osetljiva mesta mamina srca. — I zar nisi skinula brigu? Ja bih mu dala hiljadu dinara!
Znam da bi ti dala, ali to je mnogo... Najzad, mogu trista! More, zadovoljan je on kod nas. Kako se samo popravio!
Ne, mamice, moraš dati pet stotina. Kao da to predstavlja neki veliki izdatak za tatu! Mi bacamo novac na mnoge nepotrebne stvari.
Bogami, ja ne bacam! Naučila sam ja kod mog oca da štedim.
Ali daćeš mu pet stotina!
Pa... Moram... Kad si me tako saletela!
Mati odvoji jednu petstotinarku i jednu stotinarku.
Mama, nećeš mu dati tako iz ruke, nego daj da to stavim u jedan koverat. Otmenije je.
Miomira poljubi majku u jedan i drugi obraz, dočepa petstotinarku i ustrča uz stepenice u svoju sobu... Ostavi petstotinarku u svoju fioku, a iz nje izvadi hiljadarku od svoje male ušteđevine. Blistala je od radosti. Neće mama ni znati. Dobiće hiljadu dinara: od mame pet stotina i od nje pet. On će misliti da to sve mama daje. Setila se pisma njegove sestrice kako mu zahvaljuje na dvesta dinara. »Srce, kako on njih pomaže!« I od ove će im hiljadarke sigurno poslati. A potrebno mu je jedno odelo. Ali, i to će ona za njega izvući od tate. Odmah, čim tata dođe. Došapnuće mu. A nju tata voli, učiniće joj. Jedno fino odelo od engleskog štofa. Tako će biti divan! Ona bi mu izabrala štof. Bila je uzbuđena, obrazi su joj goreli, ruke su joj bile vrele, a u srcu slatko. »Ja sam zaljubljena u njega« — šaputala je. Prišavši ogledalu reče: »Ja ga volim.«
Zalepila je omot, pošto je stavila unutra hiljadarku. »Mama neće znati. Ali ako on kaže, ona će mami objasniti da i ona voli svog jedinog brata. Zašto radi Staše ne bi žrtvovala pet stotina? To je njen novac.«
Začula je auto i strčala niz stepenice. Staša ulete:
Da si samo slušala kako sam znao! Neka kaže gospodin Ninoslav šta mu je kazala gospođica Slavka!
Znam ja da si ti moje pametno dete — grlila ga je i ljubila mati.
Hvala vam, gospodine Ninoslave! — Miomira joj tutnu omot u ruke.
Vi ste se mnogo zauzeli. Moram nečim da vam se odužim. Ovo vam je jedan mali poklon od mene. A evo i tebi, sine, sto dinara!
Ih, sada ćemo na utakmice i u bioskop!
Zahvaljujem vam, gospođo. Niste morali ništa da mi dajete. To je bila moja dužnost!
Ako, uzmite... Vi ste momak, kupite šta vam treba.
Otac se pojavi na vratima trpezarije. Bio je zastao u dvorištu. Čitalo mu se raspoloženje na licu.
A ti si, Jovanka, mislila da neće položiti. Celo jutro si me zivkala telefonom. Nije meni zabadava Jović preporučio gospodina Ninoslava. Dobro ste ga izmuštrali.
Nisam ja njega muštrao... Učio je on sam... Ali šta će mu ispiti? Privatni đaci uvek imaju muke sa ispitima. On je sposoban đak i može lako i bez briga da uči i treba da prelazi iz razreda u razred. Dogodine, Staša, moraš da nastaviš šesti razred kao redovan učenik!
Ali jezik za zube! Ne možeš ti nastavnicima da se protiviš. Gde će šut sa rogatima?! Jesi li bio učtiv dok si polagao? — pitao je otac.
Bio sam kao jagnje.
A šta kaže gospođica Slavka? — pitala je mati.
Da je položio skoro odlično. Iznenadila se i ona i drugi profesori. Dugo su ga ispitivali.
Moja sva deca su dobri đaci. Samo što je on u školi inadžija. Što sam se ja jutros iznervirala! Neću moći ništa da ručam.
A ja mogu! — uzviknu Staša. — Sad ću da pevam, da trčim, da se šetam! Ispit je položen, a sad je na redu gitara!
Telefon zazvoni. Miomira otrča.
Tata, zove te jedan gospodin!
A ti si, Anto? Kad si došao iz Beograda? Pa dobro. Dolazim odmah. Da mi pričaš šta su oni iz Beograda poručili? Dobro, doći ću... Možeš i ti k meni u banku. Biću tamo u tri sata. Doviđenja!
Tata, imam nešto da ti kažem! — šapnula je Miomira. — Ti treba da častiš gospodina Ninoslava. Znaš šta da mu kupiš? Jedno odelo.
Kakvo odelo? Ima on odelo.
Šta ima? Samo jedno odelo. A kako su feš tvoji činovnici u banci. Hoćeš li, tatice? I da mu sašije tvoj krojač. Zar ti, tata, ne vidiš kako je on preobrazio Stašu? To je sreća za sve nas. — Pomislila je da li da kaže tati kako je Staša hteo da se ubije, ali se trgla. Zašto tati da pokvari radost? On bi patio i strepio. — Tatice, to je red. Ti si bogat čovek! Jedno odelo je za tebe sitnica.
E, sitnica ovamo, sitnica onamo, pa me očerupaše...
Ali ovde je u pitanju tvoj jedinac sin. Tata, to je red i treba da učiniš.
Dobro, kupiću...
Ali sad da mu kažeš, pa da posle podne ide po štof...
Ama ti se nešto mnogo za njega zauzimaš? Pazi ti, nemoj da to čuje Vlada.
Miomira sva pocrvene, ali izgovori hladnokrvno:
Zauzimam se što volim svoga brata. Ja ću se udati, a vi ostajete sa Stašom, i on treba da bude dobro dete i vaša radost, a ne sekiracija.
Umeš ti uvek da izvučeš pare od mene kao i tvoja majka. Znaš da sam nežan i popustljiv. Dobro, neka bude kako ti želiš.
Dok su oni još bili u sobi, Ninoslav je uzbuđeno prišao gospođi Novaković.
Gospođo, đa vam se zahvalim! Nisam zaslužio toliko da mi date. — Poljubio joj je ruku.
To je sitnica, gospodine! Ja sam toliko srećna, pa hoću i vas da obradujem! — Ninoslav je, doista, bio iznenađen kad je video hiljadarku. I na tako otmen način mu je predala novac. Pomislio je: »Da nije to Mio- mirina ideja?«
Nemoj, tata, odmah nego pošto ručamo — šaputala je Miomira ocu. — Onda mu kaži za odelo.
Tako je i bilo. Direktor poče veselo:
Posle podne, gospodine Ninoslave, da odete do gazda Tase, da izaberete dobar štof i da vam moj krojač sašije jedno lepo odelo. To vas ja častim što je Staša položio.
To je suviše, gospodine direktore! Ja sam i od gospođe dobio poklon u novcu. — Miomira pretrne da se ne izrekne koliko, ali on pređe preko sume.
Što se radujem! — uzviknu Staša. — Da biramo zajedno! Hoćeš li i ti s nama, Miomira?
Hoću, ako gospodin Ninoslav želi i moj ukus da vidi.
Meni će biti vrlo prijatno, gospođice. Vaš ukus je bolji od moga. Ja sam kao student uvek kupovao jeftina odela.
Idemo li pešice? — pitao je Staša.
Pešice! To je divna šetnja.
A ja ću, mama, posle podne da kupim gospođici Slavki jedan lep servis za čaj, i da joj pošaljem iz radnje. Znam da se i ona zauzela za Stašu. A ona ima lepu kućicu i voli lepe stvari.
Idi, kupi joj!
Staša bi položio i bez njene protekcije. Sama mi je to jutros rekla — govorio je Ninoslav.
Verujem, ali ipak, ona je dobra devojka i zamolili smo je... Biće joj milo! — Telefon zazvoni.
Trči, Staša, vidi ko zove!
Gospodine Ninoslave, zove vas gospođica Slavka. — Miomira obori oči. Slušala je njihov razgovor. Mladi čovek je odgovarao:
Sutra posle podne mogu doći. Bićeš kod kuće? Nedelja je... Dobro... Oko pet. — Miomirino oduševljenje splasnu kao mehur.
Trudila se da bude vesela, ali u mozgu je nešto kljucalo i stalno je slušala one reči: »Sutra u pet.« Odmah je prihvatio poziv. On nju voli. Oko Miomire kao da se sve zamagli, a u toj magli lebdeo je lepi lik mladog čoveka, još privlačniji nego maločas. Ona nema uspeha. On je i ne gleda. Sme li se uživljavati u ovaj ljubavni zanos koji joj od sinoć uzbuđuje i telo i srce? Zar da otima gospođici Slavki mladića koga ona, možda, voli?
Uzela je knjigu, otišla u borovu šumicu, zavukla se u hlad, sela na klupu i rasejano je prelistavala.
Videla je Stašu kako leži u ljuljašci, a Ninoslav piše pismo. »Možda piše majci. Poslaće im novaca.« Neizvesnost ju je mučila. Trebalo je potisnuti bujicu osećanja koja su je obuzela. A zar je to moguće? Zar ne bi bilo bolje da se odmah venča? Uplašila se od te pomisli. Analizirala je svoj strah i došla do zaključka da ne voli verenika.
Ustala je, i najednom pošla k njima. Pogledala je nežno Stašu i nasmešila se: — Znaš šta sam rešila, Stašice? Pošto si položio ispit i nemamo više briga, ja se venčavam za tri nedelje.
Lažeš! Nećeš ti još da se venčaš! — uzviknu dečak, a u glasu mu se osećala žalost i sumnjičenje.
Ona baci pogled na Ninoslava. Oborio je oči i kao da je čitao adresu na pismu. Nije hteo da digne pogled, lice mu je bilo tvrdo kao od bronze...
Mislite li vi, gospodine Ninoslave, da ona govori istinu? — pitao je dečak.
Zašto ne bi bila istina? Gospođica je verena — mirno je govorio Ninoslav. Pogleda mladu devojku i spazi dva velika, topla pronicljiva oka koja ostadoše na njegovom licu nekoliko sekundi i susretoše se s njegovim lepim i ozbiljnim očima. Miomira zadrhta. Da li je instinktivno osetila pitanje u tim očima: da li je to istina ili nešto još lepše, tajanstveno i nedokučivo.
A tebi je žao da gospođica ode iz kuće?
Sad je bila dobra i bilo bi mi žao... Slušaj, nemoj da se udaješ!... Znaš šta mi je predložio gospodin Ninoslav, ako dopuste tata i mama, da odemo nekoliko dana do njegove kuće!
Jeste, pozvao sam ga. On voli da putuje i taj put bi mu bio prijatan. Kod nas nije otmeno kao kod vas. Moji stanuju u kiriji u jednoj turskoj kućici, ali imamo divnu baštu. I okolica je lepa, pravili bismo izlete.
Moli tatu i mamu da me puste.
Sa gospodinom Ninoslavom oni će te pustiti.
Divota! Što se radujem! I što volim da putujem! Kad se ti udaš, ja ću doći u Beograd na aero-miting, pa ću i ja da letim! Voleo bih da budem avijatičar. Mene nauka ne oduševljava. Ja volim sport i avijaciju. Ali ću morati i prava da završim. Miomirice, idi moli mamu!
Pustiće te... znam!
Hoćemo li da idemo do krojača?
Još malo. Oko četiri sata. Danas je tako toplo. Osećate li kako divno mirišu borovi i jele! — pitala je Miomira.
Ovde je najprijatnije! Kao u vazdušnoj banji.
Nećeš ti to imati u Beogradu.
Neću — prošaputa Miomira tužno i spusti pogled na bronzano lice mladog čoveka. On skrete pogled u stranu, kao da je izbegavao njene lepe oči... Izvadio je cigaretu iz tabakere i zapalio. Mlada devojka se polako udaljavala. Staša je zaklopio oči, a Ninoslav je gledao za Miomirom. Imala
je haljinicu od plave tanke materije poprskane ružičastim cvetićima. Svaki joj se mišić ocrtavao ispod tanke tkanine. Zaklopio je oči kao da spava i podlaktio se na sto.
Klavir zabruja... Nežna ljubavna pesma koju je on pevao one večeri.
»Zašto svira ovu pesmu?« — upita se mladić. A onda ustade, kao da je hteo da pobegne od akorda koji su odzvanjali i vizije ove devojčice za klavirom.
Malo ću da prošetam...
Išao je lagano, a igličasti žuti listići škripali su pod njegovim nogama.

LJUBOMORA

Mama, danas posle podne doći će inženjer Stanković — govorila je Mio- mira majci, želeći da to čuje i Ninoslav.
Dobro, neka dođe! — Nije vredelo što on dolazi kad Ninoslav ide. Ali je htela da zna: »Ti ideš gospođici Slavki, a ja ću imati u poseti Stankovića...«
To je onaj što ti se udvara? — pitao je Staša. — Šta će ti on kad si verena?
Gle, kako si ti strog brat! On poznaje i tatu. Doći će sve da nas poseti.
Meni sigurno ne dolazi u posetu. Ja i gospodin Ninoslav idemo zajedno. Ja ću s drugovima u šetnju.
I sa Anđicom? Je li?
Ako bude htela.
»A njih dvoje će ostati sami« — pomisli Miomira.
A zašto ne trpiš Stankovića?
Kažu da je on veliki mangup. Jedna je iz sedmog razreda bila zaljub- ljena u njega. I njen je otac inženjer.
Kako ti, Staša, znaš sve spletke!
Deca u školi znaju s kojim muškarcem koja učenica vodi ljubav i pričamo o tome.
A ti mene kritikuješ? Zar ja nisam skromna?
Jesi! Zato se i čudim šta će ti taj Stanković!
Zlo bi bilo za gospođicu da si ti stariji! — dirao ga je Ninoslav. — Ti joj nigde ne bi dao da izlazi.
Šta se to mene tiče! — detinjski odgovori Staša i pojuri da uhvati mače.
A vi ćete posle podne gospođici Slavki? — tiho je pitala Miomira i zamišljeno gledala preda se.
Mi smo bili dobri drugovi na univerzitetu — iskreno je govorio mla- dić. Pogledao je zamišljenu Miomiru. »Šta je ovoj maloj?« Opet je osetio bockanje po celom telu. Ućutao je i on i posmatrao kako Staša hvata mače.
Miomira podiže glavu i pogleda ga, a onda bez reči ustade i pobeže... Utrčala je u sobu, legla na sofu i zaplakala.
Gde je Miomira? — dojuri Staša s mačetom. — Ovo je njeno ljubimče.
Otišla je gore.
Staša otrča na sprat i vrati se začuđen i tiho reče Ninoslavu:
Šta je Miomiri? Plakala je... Da se nije štogod naljutila?
Nije...
Čudim se, šta joj je. — Dečak nije mogao sebi da objasni, ali Ninoslav je znao i osetio je kako mu nešto vruće pritisnu slepoočnice i steže ga u grudima. — Hajdemo do nje da je diramo što plače. Žao joj je što će nas ostaviti.
Ja neću da idem... idi ti sam!
Ama, hajdete! — navaljivao je Staša, uhvati ga za ruku i povuče...
Polako... da je iznenadimo... — šaputao je Staša Ninoslavu. Ušli su u klavirsku sobu i videli je na sofi spavaće sobe, opruženu, okrenutu njima leđima. Staša zviznu. Miomira se trže, skoči i oni spaziše njeno uplakano lice.
A! Jesam li vam kazao! Doveo sam gospodina Ninoslava da vidi kako plačeš. Što ti možeš začas da zaplačeš! — smejao se dečak, dok je Ninoslav bio ozbiljan i počeo da se izvinjava:
Dovukao me gore... Nisam hteo da dođem. Sva zbunjena, kao da je mladi čovek otkrio njenu tajnu, ona kroz suze i smeh odgovori.
Bože, što si smešan, Staša! Pa plačem, setila sam se da ću uskoro otići... Žao mi je mame... tate i tebe... Svaka devojka žali kad se rastaje s roditeljskom kućom. Vi ćete se smejati što plačem! — okrete se Ninoslavu.
Žene su osetljive. Mnogo više nego muškarci. Staša neće plakati kad ja odem. Derište jedno! — Dohvati ga za kosu nežno i sestrinski. On se trže i izađe na terasu.
Sedite, gospodine! — ponudi ona šapatom Ninoslava. Mladi čovek sede na fotelju u uglu sobe, prema klaviru. Zavesa je bila spuštena, a prozor otvoren. Mešao se dah prirode s finim mirisom devojačke sobe. Ona pođe dva-tri koraka po sobi, popravi kosu pred ogledalom i sede za klavir...
»Da li pogađa zašto plačem?«
On uze jednu knjigu s police, ukoričenu, sa zlatnim natpisom na francus- kom: Skulpture u Luvru.
To sam kupila u Parizu. Često sam išla u Luvr. Ja volim slikarstvo. Pomalo sam slikar-amater.
Da niste vi radili onu »Mrtvu prirodu« na zidu?
Da.
Vrlo ste je lepo izradili. Naročito kriške lubenice.
Imali smo vrlo dobru nastavnicu iz crtanja. Bila je slikarka, pa sam uzimala privatno časove kod nje... A u Parizu sam učila malo i slikarstvo.
Vi imate talenta i za muziku i za slikarstvo.
I poeziju! — dodade Staša sa terase.
Uvek me dira za pesme.
Ne znam što ih kriješ?
Svaka devojka je pomalo pesnik.
Dokazano je da se nikad jedan talenat ne pojavljuje sam. Kod vas je muzika i slikarstvo...
A vi ste pevač i... Kakav se još talenat krije u vama?
Ništa više!
Možda niste sebe proučili, a morali biste naći sposobnost još za nešto.
Proučio sam ja sebe dobro i znam sve svoje sposobnosti.
Volite da se bavite psihoanalizom?
Više me interesuje psihologija drugih.
Znači da ste dobar psiholog?
Kad hoću.
A kad nećete!?
On nije odgovorio, ali je osetio kako ga lomi groznica. Nije trebalo da do- lazi. Što ovo devojče započinje ovakav razgovor? Neprestano ga bocka...
Počela je da svira nešto što još nije čuo. Akordi zabrujaše. Nije to bio Sta- šin šlager, već ono što ona voli.
Ninoslav spusti knjigu na policu i zagleda se u njenu sliku »Mrtva priroda«! Slika mu je otkrivala devojački život, pun boja i melodija. Klavir ga je erotična uzbuđivao, a boja nedozrele višnje njenih usana zavodila... Zaneo se i zagledao u nju i ona iznenada uhvati njegov pogled. Oči su joj bile vlažne od suza, sjajne, umiljate i zaljubljene. Kao da je najednom pro- čitao u njima: »Ja te volim!« Zadrhtao je, ali sva njegova fizička i psihička snaga usprotivi se čari i zavodljivosti njenih lepih očiju. Branio se od nje, napadao je u sebi: »Bogata, razmažena devojka.« Nesvesno, uze jednu knjigu s police, lagano da ne naruši kakvim šumom lepotu njenih akorda... Opet slike. Ticijan! Jedna naga žena opružena na divanu, a organista svira na orguljama, okrenut prema njoj. Zaklopio je brzo knjigu i ostavio je. Pogledao je mirno i spazio kako jedna suza kliznu niz njen obraz. Bio je opčinjen. Nije imao snage da se skloni od tog milog lica devojke i žene. Klonuo je najednom na naslon fotelje i zatvorio oči kao da ga hvata nesve- stica... Njoj malaksaše ruke od uzbuđenja... Usne su joj se micale kao da šapuće slatke reči mladom čoveku... »Ninoslave« — šaputala je, ali se ništa nije čulo... Klavir umuče... On otvori oči, otrezni se... i progovori običnim glasom, kao da je hteo da se opravda kako njega samo muzika zanosi i ništa drugo.
Lepo ste svirali! Staša, kako si ti pažljivo slušao!
Ovo je lepo što je svirala — rasejano odgovori Staša.
Doista, vi ste velika umetnica.
Možda bih bila da sam nastavila konzervatorijum... Glupost sam učinila što sam se verila...
Zar je ljubav glupost? — začudi se Ninoslav.
Ne, ljubav nije glupost... Ljubav je isto tako lepa kao i umetnost. Zato baš i kažem... jer... — Nije završila rečenicu i ostala je zamišljena za klavirom. Dodirivala je prstima dirke, kao da traži ton svog srca...
Ninoslavu zapišta u ušima. Krv mu jurnu u glavu. Osetio je želju da nešto steže i stegnuo je svoje ruke. Ustao je najednom. Bio je kao pijan. »Možda ona voli flert.« Uživa da pobeđuje, ali njega ne može da pobedi. Strahovito se čuvao da ne bude pobeđen. Poznavao je dobro svoju vrelu krv. On bi bio lud u ljubavi i tražio bi da mu se na isti način vraća. Ne dopušta da bude ismejan i predmet flerta i zabave kapriciozne devojke. Sve bi dao jednoj ženi, ali bi tražio da i ona bude njegova. Ova mala ima verenika, a uzdiše za njim. Vraćala mu se njegova prisebnost. Bolje je imati jednu ženu za dve-tri noći nego pokloniti srce nestalnoj devojci... A ovde je postojala opasnost. Sve je navodilo na iskušenje.
Hoćete li da posle podne krenemo? — zapita ga Staša. Miomira ga pogleda pravo u oči, očekujući njegov odgovor.
Nećemo pre tri časa. A ti jedva čekaš da se nađeš s drugovima i drugaricama? — reče osmehujući se pritom Miomiri, ali njene su oči bile prevučene melanholijom.
Mi smo vas uznemirili, gospođice — govorio je veselo iako je spazio tugu u njenim očima. — Hvala na sviranju... Danas ste divno svirali!... — Ona je ćutala, a svaka njegova reč bila joj je bolna. »Kako veselo govori, a maločas je bio uzbuđen i zatvorio je oči.« Da je mogla da otprati Stašu, pa da bude nasamo s njim. Ne! To bi bilo glupo. Ponižavala bi se. Gordost joj se povrati.
Kad odete do gospođice Slavke, pitajte je da li joj se sviđa servis.
Pitaću je.
»Dakle ide!«
Ah, što je toplo napolju! — govorila je izlazeći na balkon. Osećate li kako mirišu ruže? — Glas joj je bio spokojan.
Osećam.
Hoćete li u šetnju? — pitala je i čekala da je Ninoslav pozove.
Koliko je sati?
Pola dvanaest — odgovori Staša.
Možemo!
Hoćeš li sa nama? — pozva brat sestru.
Neću! — »On me ne zove.« Osetila je nervozu i bol. I ljutila se na samu sebe. Ne sme se predavati ovakvim osećanjima. Ostala je na terasi i videla ih kako se udaljavaju.
Posle ručka, oko dva sata, najednom iščeze sunce i zafijuka vetar.
Gospodine Ninoslave, vi ne možete ići... Ovde će neka olujina — govorila je mati.
Nećemo ići po kiši. A kad prestane kiša, možemo.
Ako ne bude blata!
Miomira je osećala potajnu veselost. Ninoslav je bio miran, a Staša nervo- zan. »To je drugarica sa univerziteta. One su obične svojim kolegama. Ali možda on njoj nije običan... On ne može biti običan nijednoj devojci.«
Pogledaj, Staša, kakav crni oblak ide! Kiša tek što ne padne! Iziđi, Aleksa, da vidiš! Ovako je jednom bilo prošle godine kad nam je olujina slomila jedan bor.
Olujina se diže. Besnela je, savijala grane, stabljike ruža, a prašina, kao oblak, kovitlala se i jurila iznad druma.
Moj prozor u spavaćoj sobi nije zatvoren! — uzviknu Miomira i potrča. — Hodite gore k meni. Lepše je gledati odozgo kad pada kiša. — Popeše se, samo je Ninoslav otišao u svoju sobu.
Staša, zovni i gospodina Ninoslava — reče mu otac. Sedeli su na terasi na prvom spratu.
Vihor se utiša i velike kapi kiše zašuštaše po lišću, najpre kap po kap, a onda udari pljusak. Zamagli se sva priroda od kišne bujice. Kao kroz rešeto slivala se kiša i napravi se zastor od vode. Potočići potekoše između aleja. Lišće na ružama drhtalo je i povijalo se. Oblaci se izjednačiše, izgubi se njihova crna boja, a celo nebo je posivelo.
Uh, ova kiša! Baš sad je morala da padne! — jadikovao je Staša. — A da smo otišli u jedan, ne bi nas kiša uhvatila.
Ninoslav se smeškao, a Miomira je ćutala. Tek posle reče:
A vas će čekati gospođica Slavka. Nego, znate šta? Da joj pošaljemo auto, pa neka ona dođe k nama. Šta mislite, gospodine Ninoslave?
Kako vi hoćete.
To bi moglo! — prihvati otac. — Inače smo sami.
Pa kad njoj šaljemo auto, možemo i mi autom. Zbilja, da pođemo autom čim stane kiša — preinačavao je Staša. — Hoćete li, gospodine Ninoslave?
Videćemo da li će kiša stati.
Inženjer Stanković reče da će danas doći — saopšti Miomira. — Ali neće ni on doći po ovoj kiši.
Dobro bi bilo da neko dođe, da malo porazgovaramo, kada sam već i ja kod kuće — govorio je otac. — A vi, gospodine Ninoslave, od prvog k meni u banku... Daću vam hiljadu pet stotina mesečno. Vi biste hteli Stašu malo da vodite vašoj kući?
Tata, ti ćeš dopustiti?
Hoću. U gospodina Ninoslava imam poverenje. Koliko mislite da se zadržite?
Jedno nedelju dana.
A kad će vaše odelo da bude gotovo?
U četvrtak.
Što ćete biti elegantni, gospodine Ninoslave! A, vedri se! Eno sunca! Znao sam ja da kiša neće dugo. Ovo je bio oblakom. Tata, čim stane, mi ćemo autom.
Kad si navalio, idite. A ti, Miomira, nećeš s njima?
Neću. Obećao je Stanković da će doći.
Eno jednog automobila. To je Stanković!
Milane, otvori kapiju neka auto uđe da ne kisne čovek kroz baštu. Mladi inženjer istrča iz auta.
Staša, siđi dole, i dovedi ga ovamo — naredi Miomira.
Inženjer je bio u mantilu, skide ga u predsoblju, predade ga Katici i ele- gantno obučen pope se uz stepenice.
Pravi ste delija! Ne plašite se ni kiše ni grmljavine! — hvalio ga je direktor.
Obećao sam gospođici Miomiri da ću doći, i kad sam dao reč, ja bih se popeo na vrh Rtnja da bih stigao njoj u posetu. — Ninoslav podiže jednu
obrvu slušajući lažljivu slatkorečivost mašinskog inženjera. »To devojke vole: da im se laska.« Miomira oseti zadovoljstvo što joj je Stanković ovo rekao. Vide i uzdignutu obrvu Ninoslavljevu, a spazi i kako Stanković oštro pogleda Ninoslava.
Vi ste veliki kavaljer i laskavac! — dirnu ona inženjera.
To je moja nevolja što gospođice misle da laskam i kad najiskrenije govorim.
Devojke bez laskanja ne bi mogle da žive! — nasmeja se otac. — Kad im mladi ljudi laskaju, njima je prijatno.
A hoćete li vi uskoro da se ženite? Znam da poludeše devojke za vama.
Lažu me.
A jesu li vas lagale, gospodine Ninoslave?
Ja im nisam nikad mnogo verovao.
A žene treba muškarcima da veruju?
Mi smo bolji i iskreniji od njih! — nasmeja se inženjer. — Ovamo smo jači pol, a u stvari smo slabiji...
Jaoj, evo sunca! Tata, mi odosmo!
Idite! Neka Milan istera auto.
Miomira se u sebi ljutila na Stašu: sve joj je pokvario. Htela je da koketuje sa Stankovićem, da bi saznala ima li ljubomore kod Ninoslava, a on ga odvodi. Mladi inženjer kao da je osećao šta treba da joj kaže, izgovori veselo:
Hoćete li me se setiti koji put kad se udate?
Ne znam! — osmehnu se ona koketno. Ninoslav ustade. Bio je ozbiljan i hladan kao čelik.
Zbogom, gospodine! — pruži ruku inženjeru. — Doviđenja! — pokloni se ostalima.
Miomirino raspoloženje iščeze i jutrošnja tuga ponovo je pritisnu. Čula ih je još kako govore u predsoblju na prvom spratu.
Ah, sad se setih!... Treba nešto da pošaljem gospođici Slavki. — Viknula je: — Staša, pričekajte me! — i otrčala u svoju sobu i uzela jedno
staklence finog parfema. Strčala je niz stepenice. Želela je samo još jednom da pogleda Ninoslava i da oseti šta je u njegovim očima.
Staša, daj ovaj parfem gospođici Slavki i mnogo je pozdravi.
Ala miriše fino!
Kupila sam ga u Beogradu — govorila je i gledala Ninoslava, kao da ispituje kako će on primiti što ona Slavki šalje miris.
Vi ste vrlo pažljivi prema gospođici Slavki. Znam da nije navikla na takve pažnje — govorio je sa osmehom i ona nije mogla da shvati šta misli.
»On nije ljubomoran na Stankovića« — zabole je.
Gospođica Slavka je dobra devojka — lagano je odgovorila, a u njenim lepim očima bilo je nespokojstva. — Želim vam prijatan provod!... Vidite kako Staša hvata maglu!
Da li i Ninoslav jedva čeka da ode? Kako je nedokučivo srce muškarca...

»Zašto i mene nisu pozvali? Ali nije me pozvala ni Slavka. Voli ona da on dođe sam. Ja joj sigurno nisam mnogo simpatična.«
Izašla je na terasu u prizemlju i pogledala u nebo kao da je htela da vidi  ima li oblaka, a u stvari htela je da njih pogleda kad budu ulazili u auto...
Izvedriće se! — rekla je naglas. »Šta se ova Katica neprestano uvija kad vidi Ninoslava?!«
A dokle ćete ostati? — pitala je mati s balkona.
Sad pa kad nas vidiš! — odgovori Staša. Uđoše u auto. Ninoslav po- gleda Miomiru kroz prozor i klimnu joj glavom. Staša se okrete ka zadnjem prozorčetu i mahnu rukom.
»On je rođen da bude gospodin« — mislila je Miomira. Sviđao joj se    svaki njegov pokret. Sve je kod njega bilo učtivo, odmereno i otmeno. »I  ako smo siromašni, nas je mama lepo vaspitala«, setila se kako mu je se- strica pisala. Da, on je lepo vaspitan i vanredne inteligencije. Gde je sve to naučio? Priznao je da je bio odličan đak u gimnaziji. Nameštala je ruže u  vazi i u mislima razgovarala s njim.
Ali ono bolno u njoj poče da je tišti. Zašto siromašni mladići  ne  vole bogate devojke? Zašto misle da one moraju biti rđave? Ninoslav nju ne    ceni mnogo. Ona je sigurno za njega devojka koja ne radi ništa, razmažena, kapriciozna. A gospođica Slavka ima vrline. Možda bi ih i u njoj našao, ali
neće da je upozna. Neće da shvati zašto je plakala... Nekad su srećnije siro- mašne devojke. Pošla je uza stepenice. Spazila je auto kako se izgubi. Nije  ni slutila kakve misli muče Ninoslava. Staša je ćutao, a on se predao svojim mislima. Odahnuo je, kao da se probudio i oslobodio se neke hipnotizerske moći. To devojče mu prosto pali mozak svojim očima. Da li ga ona izaziva    i podstiče da napravi neku glupost? Ali to ona neće dočekati od  njega!
Otimao se i osećao da gubi snagu... Šta je to s njim? »Blizina. Ništa dru- go«, umirivao je sebe. Viđa je svakoga dana. Sluša svakog dana klavir. Ona svira naročito ono što on voli! Ne! Ne! Vreme je da se čisti iz njihove  kuće.
Imao je on mnogo iskustva u životu; uvek je pobeđivao svojom voljom. Jednom se u njega zaljubila jedna mlada žena čijeg je sinčića spremao. Poludela je za njim... A on je pobegao jer je imala dobrog muža i zgadio se na takvu ženu koja je bila u stanju da ga prevari. Zar i Miomira ne bi prevarila verenika? A možda ne voli verenika? Odbacio je tu pomisao, jer   je osetio da mu je prijatna. Zamislio je Slavkinu sobicu. Ali velike crne oči potiskivale su Slavkin lik.
Voliš li što ćemo ići mojoj kući? — zapita  Stašu.
Još pitate! Da se niste predomislili? — uplaši se  Staša.
Nisam, nego hoću da znam, raduješ li se?
Ja jedva čekam da pođemo. Ali da sačekamo vaše odelo... A sutra do- laze Amerikanci. Ako vam opet ponude stipendiju, hoćete li je  primiti?
Mani, kakva stipendija? Ne misle ni oni ozbiljno.
Ja bih voleo da postanete operski pevač, ali bi mi bilo žao da odete iz naše varoši. Ala će devojke da trče za  vama!
Šta vredi kad ja neću trčati za njima — osmehnu se, ali ga je nešto  peklo u glavi. Da li su to bila ona dva crna oka... »Čudo što se nije udala za inženjera Stankovića? Dosta je lep čovek i na položaju  je...«
A Miomira je u tom trenutku mislila; »Ne bih se udala za ovog Stanko- vića. Ima nešto nesimpatično u njemu. Banalan je prema ženama. A, inače  je vrlo spreman inženjer.« Smatralo se da je najbolja partija u varoši, i de- vojke su gledale da ga osvoje, ali on se uvek upletao u avanture. Voleo je udate žene i slobodne devojke. Zbog toga je i bio banalan. Sve je smeo da kaže i da pokuša. Verovatno se nadao da će danas zateći Miomiru samu. Znala je da bi pokušao da je poljubi. Miomiri su takvi postupci bili odvratni. Ona je imala svoju iluziju o muškarcima i volela je da je poredi sa stvarnošću. Njena predstava o muškarcu, kojeg bi mogla voleti, potpuno se poklapala s Ninoslavom. Da li se taj lik neosetno formirao u njenoj svesti   po nekom shvatanju života dok mu još nije našla obličje. »On je sad kod Slavke... Sam u sobi s njom.« Klonula je obeshrabrena na naslon  stolice.
Vi ste nešto melanholični? — zapita je inženjer. — Zar toliko volite svoga verenika? — sumnjivo je pitao, a ona je osetila da drugo  misli.
Kad sam ga izabrala, sigurno ga volim.
Pogledao je zavodnički, kao muškarac koji ne veruje ženama i koji zna svoju moć.
Dođite i sutra! — pozva ga Miomira. — Biće kod nas gospođa Stajić   sa Amerikancima. — Gledala ga je i smešila se: »Znam da si i ti jedan od njenih ljubavnika.«
Ako budem imao vremena — mirno je odgovorio. »Kako su muškarci siti žena... Ne trči više za njom. Druga ju je zamenila.« —  Kad ste kupili ovaj sportski auto?
Ima tri meseca. Ja volim da pravim izlete, a nije bio skup... Uzeo sam  ga na otplatu.
Sa autom kod devojaka imate još više vrednosti.
Znam... Auto više vredi nego ja.
Ma kakav auto! — uzviknu mati. — Vi ste školovan mladić, imate po- ložaj i platu... Vredite vi i bez auta.
To je isto, mama, kao što i ja ne vredim, već moj miraz. A ja bih  najviše volela da me neko uzme bez miraza.
Da li to znači da ćete se i po drugi put veriti? — zapita je lukavo inže- njer i naže se prema njoj da joj zagleda u  oči.
Ko zna? Možda ću se i veriti — osmehnu se ona. — Ali niko me ne bi uzeo bez novca, kao ni druge devojke.
Samo vi raskinite veridbu, pa ćete videti!
Šta govoriš, Miomira! — iznenadi se mati. — Kakvo raskidanje veridbe? Ti voliš Vladu!
A inženjeru se učinio sumnjiv ovaj visoki i lepi učitelj njenog brata. Ne reče ništa, ali je svaki čas pogledao ovo čudnovato devojče. Nije se plašio
njenih kaprica, jer je dosada nadjačao svaki ženski kapric. »Moram doći i sutra«, pomisli. Okrenuo se ocu i počeo s njim razgovor, ali je osećao par- fem lepe devojke koja ga je dražila svojom blizinom. Spazio je njene male noge, fine ruke, lepi stas.
Zar nećete ništa da nam svirate?
Ne znam da li volite da slušate.
Zato sam i došao.
Ona se nije dala dugo moliti i sede za klavir da bi ostala sa svojim misli- ma. Muzikom je umirivala svoju dušu. U ovom trenutku ništa veselo nije odgovaralo njenom duševnom stanju. »Oni će se poljubiti«, odjekivalo je neprestano u njoj, a muzika je pratila njene tužne ljubomorne misli...  Inženjer je ušao u sobu. Mogao je slobodnije da je gleda. Seo je na istu fotelju na kojoj je sedeo Ninoslav. Njegov zavodnički pogled bio je sjajan. Ona to opazi, ali osta ravnodušna. Zamišljala je da je sluša Ninoslav.  Sve što se nameće nije je oduševljavalo. Skromnost i ponos Ninoslavljev uzbu- đivali su svaki njen živac. S njim bi joj bio divan život. »Ne bismo morali  ići u Pariz. Mogao bi ostati u banci, pa jednoga dana da postane direktor i   da zameni tatu. Stanovali bi smo ovde... On bi se popeo na sprat u moja odeljenja...« Misli joj prostrujaše do vrhova prstiju i ona sva smalaksa. Bila je zaneta svojim osećanjima i muzikom, a inženjer njenim licem i zanosnim nosićem... Ustao je, prošetao se po sobi i stao iza njenih leđa, sasvim uz    nju, kao da gleda note, i raširenih nozdrva udisao miris njene kose...  Okrenuo se balkonu i proverio da ga niko ne vidi. Vrelim rukama stegao    joj je obe mišice. Akordi umukoše najednom i Miomira naglo ustade, a on   se  odmače. Gledala ga je podsmešljivo kao da mu govori:  »Mangup ste!  Ali to vam ne vredi!«
A što ti prekide? — zapita otac približivši se vratima.
Tražim neke note... Setila sam se... Nešto nisam odavno svirala.  Inženjer je izašao na balkon i posmatrao je. »Ona nije nevina«, mislio je.
»Verenik je to obavio još u Parizu... Ali zašto se ne venčaju? Da nije uzrok ovaj učitelj njenog brata? Maločas je samo ćutao. Nešto mu nije pravo. I odmah se izgubio.«
Klavir ponovo zabruja. »Ona nosi milion. A dobiće još. Ona je sama i  brat... A trči za bogatašem! Rentijer! A zašto ne za intelektualcem?« Ova
ga pomisao rashladi i on se okrete da posmatra baštu. Spazio je Katicu. Gledala ga je odozdo i smeškala se... Nasmeši se i on njoj. Katica pojuri mače da bi je on video. Milovala ga je i pritiskala uz lice. »Sve su žene  iste«, mislio je inženjer.
Posle kiše je lepo u bašti — progovori mati kad prestade muzika i nagnu se preko balkona. Katica se izgubi kad spazi gospođu... Ali je i dalje  iz kuhinje kradimice gledala inženjera. Znala ga je i  ona.  Viđala  ga  je uveče pred kafanom... Jednom je kupovala nešto u bakalnici prekoputa kafane, a on je sedeo pred kafanom i za svakim se devojčetom okrenuo i nešto dobacio... I ona je onda izašla, pa prošla pored njega i nasmešila mu   se da vidi da li će i njoj da se nasmeši kao gospođicama. Bila je zado-  voljna, jer je i ona dobila osmeh. A gospodin Ninoslav joj se nikad nije osmehnuo. Uzdahnula je i ona kao Miomira.
Hvala, gospođice, na sviranju... Šteta što niste nastavili studije na kon- zervatorijumu! Pariz je divan... Ja sam francuski đak. Gimnaziju sam u Francuskoj svršio, tamo sam se i na tehniku upisao, pa sam se posle vratio i nastavio u Beogradu.
Onda vi lepo govorite francuski? — pitala je mati.
Vrlo dobro.
Hajde, govorite malo s Miomirom. Volim kad ona govori francuski.
A govorite li i vi, gospođo?
Ni ja, ni Aleksa...
Inženjer se osmehnu. Kad već ne razumeju, onda da bar kaže nešto Miomiri. Brzo joj je izgovorio:
Odlazim tužan, gospođice! Hoćete li da mislite malo na mene?
Ne malo, ne mnogo! — odgovorila je Miomira vragolasto.
Pozitivno ili negativno?
Vi zaslužujete i jedno i drugo da se misli o  vama.
Mene interesuje pozitivno! Mogu li se s te strane nadati da me nećete sasvim zaboraviti?
Tata uvek priča da ste vi odličan inženjer i tih se pohvala uvek  sećam.
Ali od toga ja nemam nikakve koristi. Ja bih više voleo da sam lep kao učitelj vašeg brata i da imam njegov glas. Zar se još niste zaljubili u tog mladića?
Miomira sva pocrvene kao da joj je otkrio najskriveniju misao.
Nije mi ta ideja pala na pamet — lagala je.
A zašto ste tako pocrveneli?
Zato... što je toplo... a ja sam svirala...
Poznata mi je devojačka lukavost!
Kako divno govorite oboje! — divila se mati.
Nisam badava slao novac u Pariz. Vidiš, Jovanka, Miomira je bila vredna: dobro svira, a dobro i govori francuski.
Gospođica vrlo dobro govori. Ima i dobar akcenat. Sad sam doznao vašu tajnu — okrete opet francuski.
Kakvu tajnu? — pravila se da ne zna na šta  misli.
I uverio se zašto nisam imao uspeha kod vas. — To je iskreno  izgovorio i bilo mu je krivo što je ovaj gitarista osvojio njeno srce. Sve je dovodio u vezu: njene reči o raskidu veridbe i ovo naglo crvenilo... »Ona    ga voli.«
Vi ste dobar inženjer, a i dobro govorite francuski — pohvali ga Novaković.
Samo žalim što ne znam da sviram na gitari i da pevam! — obrati se   on roditeljima srpski. — Danas mnogo vredi kad neko svira na gitari — govorio je ozbiljno, a ismejavao Miomiru i Ninoslava.
I ja volim gitaru! — naivno je govorila mati, ne razumevajući pravi smisao njegovih reči. — Gospodin Ninoslav uči Stašu, pa i  Miomira  ponešto nauči.
Gospođica Miomira je vrlo muzikalna i osećajna, ona će lako naučiti gitaru. — Ona je sređivala note i nije izlazila iz sobe, ali je sve čula i smeškala se. Prišla je ogledalu i zagledala se u svoje  lice.
Ja idem, gospođice! — hladno reče inženjer.
A što ne ostanete da večerate kod nas? — zadržavao ga je  direktor.
Treba da se nađem s nekim društvom.
Je li muško ili žensko društvo?
Ovog puta muško. Nisam ja tako velik ženskaroš... Devojke me klevetaju..
Da sam na vašem mestu i ja bih bio  ženskaroš!
Treba i vi đa se ženite — savetovala ga je gospođa  Novaković.
Neću još, gospođo... Zbog jedne nesrećne ljubavi.
Zar vi imate nesrećnu ljubav?
Da, gospođo, ja... Voleo sam jednu devojku, a nikad mi nije verovala  da je volim... I sad mi ne veruje.
Zaprosite je, pa joj kažite da je volite!
Ne vredi, gospođo! Neki mladić je tako nesrećan, a svi misle da je sre- ćan i donžuan.
Biti donžuan, to je dobra reputacija danas! — dobaci mu veselo  Miomira.
Za mene je to nesreća... Zbogom, gospođice  — prošaputa on, podiže  joj ruku, prinese ustima i uzdahnu.
Njegov auto odjuri. Vozio je sam.
Dobar i energičan mladić — pohvali ga direktor.
I veliki ženskaroš! — dodade Miomira.
Nije on ženskaroš što hoće, nego su ga žene takvim  napravile  — branio ga je direktor.
»A zašto Ninoslav nije ženskaroš?« htede da kaže Miomira, ali ućuta. »I   on je lep. Ali nema položaj i auto. Ja ću mu stvoriti položaj i auto«, mislila  je šetajući po sobama sva raznežena i zaljubljena. »Ali ako on voli gospo- đicu Slavku?« Sedela je dugo na divanu sama u sobi, i gledala kako se sumrak spušta i uvlači u sve kutke. I u njenoj duši nije bilo svetla. Da li je prava i velika ljubav svetlost koja obasjava život žene?
Staša utrča u trpezariju.
Što smo se lepo proveli; gospođici Slavki je bilo krivo što nisi i ti  došla.
A gde si ti bio?
Sa gospodinom Ninoslavom... kod gospođice Slavke.
I on je išao s vama? — iznenadi se  Miomira.
Vodio sam i njega... u parku je još  vlažno.
Miomira ga nežno pogleda, živci joj popustiše, a nešto blago i toplo razli  joj se po telu. »On nije zaljubljen u  Slavku.«
A da znaš što joj se tvoj servis dopao! Mnogo te je pozdravila. I mirisu se obradovala. A servis nije imala. Kaže da je uvek pozajmljivala šolje za  čaj od gospođice Vide. Gledala je taj servis u trgovini, ali nije imala novaca da ga kupi. Pili smo svi čaj iz tvojih šoljica. Gospođica Slavka kaže da si ti zlatna devojka.
Pa ko je sve bio kod gospođice Slavke? — veselo je pitala  Miomira.
Bila je gospođica Vida i jedna nastavnica, ti je znaš, gospođica Nesto- rović, predaje istoriju, i ja i gospodin Ninoslav. Posle smo ja i Anđa otišli   do Divne. U njenom dvorištu stanuje Stole, došao je i on, a bile su još i dve drugarice pa smo pevali i svirali.
O, pa to si ti bio na žuru!... Dokle si ostao  tamo?
Do šest. »Da li je Ninoslav imao vremena da ostane nasamo sa Slav- kom?« štrecnu nešto Miomiru.
Nije mogla da ga pita koga je zatekao kad se vratio, ali pogleda mladića pravo u oči, želeći da iz njegovih očiju dokuči ono što nije mogla od  Staše.
Kao što vidite, Staša se lepo proveo! — dirao ga je  Ninoslav.
Pa i vi ste se lepo proveli! Imali ste tri gospođice! — uzviknu Staša,  koji je postao malo đavolast.
Ja smatram Slavku kao druga i ne gledam u njoj gospođicu, niti izigra- vam kavaljera prema njoj. — Miomira mu se osmehnu. »Kao da je pogodio šta je muči, pa hoće da je umiri.« Ali osećajnost koja muči ženu sumnjama, raspiri u njoj novi bol: »Zar nije nimalo ljubomoran zbog Stankovića.« Sve ju je to mučilo i zbog toga je rešila da sutra, kad dođu Amerikanci  i  Stajićka, pomno motri na njega. Pozvaće opet Stankovića. Mora ona pro- niknuti u njegovo nedokučivo srce.
Ninoslav je te večeri pisao pismo Bošku, medicinaru... Da li su redovi bili podsvesni refleks doživljavanja onog što nije hteo sebi da prizna, ili ne, tek ispod njegove ruke klizile su rečenice:
Ta mala Miomira divna je devojčica... Zamisli jednu zamršenu kovrdžavu kosicu, ispod koje te gledaju dva tajanstvena, topla,   crna
oka, puna pitanja i tajni. Nemoj misliti da ću se zaljubiti. Moram te utešiti: verena je! Udaje se za beogradskog mondena. Čudi me ta kon- tradikcija: devojka sa dušom umetnice, ravnodušna prema životu u kom nema muzike i prirode, i monden, gospodičić iz barova i varije- tea! Da li je zbog one narodne »para traži paru« i ova tajanstvena de- vojčica pod hipnozom novca i rentijera?
Javljam ti radosnu vest da je moj đak položio ispit vrlo dobro. Na njemu sam primenio metode modernog vaspitanja i uspeo sam. Prizna- ju mi to i roditelji. Dobio sam kao poklon hiljadu dinara od majke, a od oca elegantno odelo. Ne bi me poznao da me vidiš. U četvrtak će biti gotovo. Uskoro postajem bankarski činovnik. Odmah ću štampati posetnice, pa ću jednu prikucati više postelje da bih svako jutro mogao da se uverim da sam činovnik, a ne nezaposleni intelektualac. Kad se smestim, hteo bih da mi dođeš u goste. Pozdravi majka-Maru. Žao mi je što je bolesna. Želim i tebi da uskoro prikačiš »Dr«. A nadam se da ću i ja to isto učiniti... Ovih dve stotine dinara šaljem ti da bih ti se odužio za sve tvoje sitne pozajmice koje si mi velikodušno činio bez interesa i bez nade na vraćanje...

Tvoj Ninoslav

ON JE BIO LJUBOMORAN

Društvo je bilo veselo i osveženo lepom noći, punom čarobne tišine i miri- sa rascvetane bašte. Napolju je bio postavljen veliki sto. Amerikanka je bila oduševljena baštom, ružama, lepom vilom i borjem, celom Jugoslavijom, a Stajićka — Ninoslavom. Stanković je bio uzdržljiv, jer nije hteo da pokaže Stajićki da ga manje interesuje. Dužnost udvaranja ostavio je advokatu, za- stupniku Novakovićeve banke, koji je bio raspuštenik i ženskaroš, više smeo i duhovit nego lep, ali to je palilo kod žena. Bio je čovek druge mla- dosti, što mu je umanjivalo cenu kod Stajićke, jer ona je volela prvu mla- dost. Svaki čas je upućivala Ninoslavu neko pitanje, smatrajući da je vrlo duhovita i da ona daje ton razgovoru i umešnošću kozera uvlači sve u raz- govor. Ninoslav je bio na oprezu, opazivši dva velika crna oka ispod kovr- džave kosice, koja nisu umela da se pretvaraju. I najednom je video u tim očima blesak. Da li je to ljubomora? Nagnuo se prema Stajićki kao da joj nešto priča. Nije još ni dovršio šta je hteo, hrabro izdržavši sjaj njenih zelenkastih očiju kad začu Amerikanku kako se obraća Miomiri na francu- skom. Miomira joj je odgovorila takođe na francuskom, ali je glasno pono- vila i na srpskom kao da je htela da prekine Ninoslavljev razgovor:
Ja ću otvoriti vrata i prozore, pa ćete čuti klavir. — U haljini od bele svile, s crnim pojasom, izgubila se u kući i ustrčala uz stepenice... Zastala je u mračnoj sobi i lagano prišla terasi, pa se nagla da vidi da li Ninoslav još priča. »Ona će ga odvući... Odvratna žena.« Gledala je Stajićku s mržnjom i spazila kako Amerikanac pruža Ninoslavu svoju posetnicu. Čula je Stajićkin glas:
Zavisi jedino od vas: hoćete li da studirate pevanje i postanete slavan pevač, ili da budete samo činovnik... Ići će on... Ja ću ga dovesti. —
Miomira je stegnula zube i da je mogla, dobacila bi joj: »Nećeš ga ti nikud dovesti! Ja mu neću dati!« Ninoslav je čitao posetnicu, a posle se zamislio. Stajićka ga je nešto pitala, a on joj je ravnodušno odgovarao. Spazila je ru- ku advokata, raspuštenika, na naslonu Stajićkine stolice i videla kako joj pipka leđa. Iza njih je bila pomrčina i niko nije opažao tu ruku. »Neva- ljalica!« Miomira potom uđe u sobu i sede za klavir. Svirala je samo sebi, kao da nema društva. Kroz melodiju joj se prikradao Ninoslav. On je bio kraj nje, prosto je osećala njegov dah na licu... njegovu ruku na svojoj kosi... Smešila se i šaputala: »Kako te volim!« Začula je korake, i srce, uzbuđeno maštanjem i melodijom, zadrhta.
Osvestila se kad je spazila Stankovića. Bilo joj je neprijatno. On je drzak! To su vaspitanici u školi ljubavi gospođe Stajić. Navikli da pipkaju žene, da ih nasilnički ljube, uzimaju i ostavljaju, bez osećanja. On je ćutao i stajao nasred sobe, posmatrajući je. Pravila se kao da ga ne vidi i nastavljala svi- ranje. Lagano je seo, kao da ga zanima muzika. A cele večeri osećao je njeno lepo telo u mekoj, beloj, svilenoj haljini. Spazio je njene poglede upravljene Ninoslavu i izveo zaključak da je vereničko osećanje popustilo. Rešio se da brzo stupi u akciju. On nije verovao nijednoj devojci, pa ni Miomiri. Kao i mnogi muškarci smatrao je da je ona devojka koja čezne za muškarcem, snažnim i zdravim, i koja ne može da se odupre zagrljaju i poljupcima. A on davno vreba trenutak da je zagrli i poljubi. To devojke i traže. Hteo je i da izigrava romantičnog i zaljubljenog viteza. Slušao je muziku, čežnjivo je gledao i uzdisao.
Miomira završi i osmehnu se:
Otkuda vi?
Bojim se za vas... Tako sami u kući... Mogao se neko sakriti i napasti vas.
A niste pomislili da bi neko mogao biti uvređen što ste došli za mnom?
mislila je na Stajićku.
Gledala ga je podrugljivo. Dohvatila je druge note i nastavila sviranje, ne pogledavši ga. Videla ga je kako se približava i staje iza njenih leđa. Sva se narogušila i očekivala njegov napad. On se tobož zaneo slušajući njeno svi- ranje. Prevrnula je poslednji list, bila je već kod poslednjih nota. Najednom je osetila njegov dah na svome licu. Skočila je, odgurnula stolicu, i pobegla nasred sobe.
Vi ste suviše slobodni!
Ne slobodan, nego suviše zaljubljen u vas!
Da, zaljubljen u svaku ženu!
Tek što je izgovorila poslednju reč, on jurnu i ščepa je rukama. Hteo je da je poljubi, ali ona mu se odupre u prsa i izvi telo preko njegovih ruku koje su je čvrsto držale oko pojasa.
To je drsko i neučtivo! Pustite me! Ja ne trpim takve muškarce!
Gospođice Miomira! — ču se glas hladan kao čelik. Inženjer je pusti, okrete se i spazi Ninoslava. On je stajao na vratima bled i razdražljivo je posmatrao inženjera. Izgledalo je kao da će da jurne na ovog napasnika, ali se savlada i okrete se Miomiri:
Amerikanka vas je zamolila da svirate Debisija. — On htede da se udalji, ali začu:
Ostanite, gospodine Ninoslave! — hladno je pogledala inženjera kao da mu govori: »Odlazite!« On se ironično osmehnu, izađe na terasu, postoja malo, više besan nego ljubomoran, videći koliko pažnje ukazuje ovom gitaristi.
Sedite, gospodine Ninoslave — govorila je Miomira tražeći Debisija u jednom svežnju nota. Mladić je još uvek stajao i video inženjera kako ga uskiptelo posmatra. I u njemu je nešto kipelo. S mukom se savlađivao. Maločas je osetio želju da ga dočepa i tresne o pod. Inženjer se izgubi i za- čuše ga kako silazi niz stepenice.
Baš ste došli u pravi čas! On je vrlo drzak. Zamišlja da je svaka devojka Stajićka, s kojom svaki muškarac može da radi što god hoće! — Bilo joj je lakše kad je ovo izgovorila. Pogledala je Ninoslava. On se podlaktio na sto, posmatrao je i pitao samog sebe: »Zašto sam hteo da ga tresnem o pod?« Prevukao je rukom preko čela, kao da hoće da razagna nervozne misli i čudna osećanja... I ne znajući zašto, progovori podsmešljivo:
A možda sam u nezgodan čas upao?
Šta ste hteli time da kažete?
Mislim da je jasno šta sam hteo da kažem.
Miomira prevuče nervozno rukom preko klavijature i upravi na njega svoje iznenađene oči, koje su svojim crnilom na belini haljine izgledale još veće.
Vi me vređate!... A nisam to od vas očekivala... Ja baš volim što ste došli, jer bi taj gospodin dobio šamar od mene... Takve tipove ja ne trpim.
Ninoslav htede nešto da kaže, ali se uzdrža i odmah ustade:
Bolje da idem!
Bio je uzbuđen i nije mogao da se savlađuje.
Pa... idite! Dole je gospođa Stajić... Vi joj se dopadate. — Nije mogla više da se savlađuje i ljubomora se ogledala u njenim lepim crnim očima.
Ni meni se takve žene ne dopadaju! — odgovori Ninoslav oštro kao i ona njemu.
Prišao je bliže klaviru i pogledi im se ukrstiše, topli, sjajni i puni ljubo- more. Za nekoliko trenutaka on je savladao sebe, seo na stolicu i slušao... Ona je svirala i gledala ga. A njen pogled je govorio: »Hodi, zagrli me... poljubi! Na tebe se neću ljutiti.« Završila je Debisija, i glava joj klonu na klavir. Na usnama su joj drhtale reči: »Ja te volim«, ali ih nije izgovorila. Dohvatila je brzo jedan šlager.
Hoćete li da pevate?
Ne mogu! — muklo odgovori mladić.
Ali ako vas ja molim... Pevajte!
Ne mogu, gospođice, ovog časa da pevam. Izvinite me! — pošao je vratima, a ona ustade... Izašao je na terasu, a iz njenog grla se otkide:
Gospodine Ninoslave!
Zastao je... Samo nekoliko koraka i ona bi bila u njegovom naručju... A ona je to i čekala, otvorenih usnica, zagonetna kao noć, topla kao podnevni zrak... Čekala je i otvarala ustanca da mu kaže reč ljubavi.
»Da, Miomira lepo svira...« — začu majčin glas i taj glas otrezni mladića.
Ja idem dole! Hoćete li i vi? — izgovori nesvesno i malaksalo, a mlada devojka oseti njegove reči kao hladan tuš. »Uvek je pribran i svestan.«
Idem i ja. — Čula ga je kako pobeže niz stepenice, a ona ugasi svetio, nasloni se na vrata i zagleda u divno zvezdano nebo. Zatreperi ogromna radost u njoj: »On je ljubomoran.« Ostala je tako nepomično nekoliko trenutaka, kao da osluškuje akorde njegovog srca.

U ŠUMICI JORGOVANA

Staša je nagovarao Ninoslava: — Morate da obučete odelo da vas vide ma- ma i Miomira. Da znaš, Miomira, što lepo stoji odelo gospodinu Ninoslavu! I krojač mu je kazao: Kad imate tako lep stas, moram da vas lepo udesim.
Pa obucite, gospodine Ninoslave, da vas vidimo — govorila je gospođa Novaković.
Mladi čovek ode u svoju sobu i vrati se uskoro preobučen.
E, baš vam divno stoji! Kako ste elegantni! — divila se mati. — Je li, Miomira?
Jeste — prošaputa crnooka devojka. Gledala ga je razneženo. — Sivo se lepo slaže s vašim očima i s vašom crnom kosom.
Miomira je stajala iza majčine stolice i blaženo posmatrala Ninoslava. Mislila je, koliko lepih osobina ima taj mladić. Kakav karakter, elegancija, lepota... I kako divno vaspitanje koje mu je davalo toliko otmenosti.
Pa jesi li srećan, Stašice, što sutra putuješ? — pitala je brata.
Jedva čekam da mi prođe ova noć.
Spremiću vam mnogo kolača, bombona, čokolade... Da odnesete i vašoj sestri. A vama, gospodine Ninoslave, daću pet stotina dinara da date vašoj mami za kuću, da se ne troši zbog Staše.
Bože sačuvaj, gospođo, ja to neću primiti. Nikako, neću! I moja mama i sestra to ne bi primile. Imam dosta novaca. Možete dati Staši samo za voz. Zar moji da ne dočekaju Stašu nekoliko dana? Nije to neki veliki trošak.
Ja se bojim. Ne bih htela da im Staša bude na teretu.
Kako da im Staša bude na teretu? On je moj mali drug. Voleće ga i moja mama i sestra.
A hoćemo li da ponesemo gitaru?
A zar da idemo bez gitare?
Jelte, gospodine Ninoslave, je li vaša sestrica plava?
Jeste.
Kolika je rastom?
Kao vi. I vašeg je stasa.
Htela sam nešto da vam dam da joj ponesete. Imam jednu divnu plavu haljinu od štofa. Nijednom je nisam obukla. Plavo meni ne stoji dobro, a kupila sam je gotovu. Ne mora uopšte da se popravlja, potpuno je moderna! Hoćete li da ponesete tu haljinu vašoj sestri kao poklon od mene?
Hvala, gospođice... Ali to je isuviše. Ona će se obradovati, ja to znam... Ja sam joj već pisao o vama kako lepo svirate. — Miomira je bila sva srećna.
Doneću haljinu da je spakujete.
Otrčala je i brzo se vratila noseći haljinu, jednu kutiju pudera i jednu veli- ku bocu kolonjske vode koju je dobila od verenika. Raširila je haljinu.
Jelte da je lepa?
Vanredna! Moram priznati da moja sestra nema tako elegantnu haljinu.
Biću jako srećna ako joj se dopadne. Daćete joj i ovaj puder. On je svetliji, i nije za moje lice. To je za plavuše, ali je vrlo fin... I ovu ko- lonjsku vodu!
Gospođice, to je mnogo poklona! Čime ona vama da se oduži?
Vi ste nas isuviše zadužili što ste Stašu spremili i što je on položio... Biće nam neobično kad sutra otputujete. Bila nam je kuća puna pesme, muzike, razgovora — govorila je Miomira. — Hoćete li da uzmete ovu haljinu? Dajte da je lepo savijem i uvijem u papir, a vi je samo stavite u kofer... Ona se ne gužva.
Hvala lepo, gospođice — reče Ninoslav i odnese haljinu, pomišljajući na radost svoje sestrice.
Staša izađe sa knjigom.
Ja ću da dovršim »Pokošeno polje«.
I ja sam čitala »Pokošeno polje«. To je delo mladog i talentovanog pisca koji je rano umro. Šta bi on sve dao književnosti da je ostao u životu!
Hoćeš li da prošetaš, Miomira? — upita je mati.
Hoću. — Pogledala je Ninoslava. On je pogodio njenu misao i ponudi joj se:
Hoćete li dopustiti da i ja pođem s vama?
Samo ako hoćete! — Osetila je laku tremu.
Kada bi samo smela da mu prizna da ga voli! Da li to ima smisla? I kako bi on to primio? Bila je sva uzbuđena kad su prošli pokraj reke i posle se stazicom uputili šumici jorgovana. On je bio u novom sivom odelu i ona ga je gledala zadivljeno, misleći u sebi: »Mi bismo bili divan par... Moram... Reći ću mu kad zađemo u šumicu jorgovana.«
Brala je usput cveće i nosila buket u ruci koji se divno slagao sa njenom haljinom marinske boje. U šumici je vladala tišina, kadikad isprekidana koloraturnim cvrkutom ptica i lomljenjem suvih grančica. Cvetovi jorgo- vana venuli su na žbunju, a lišće je prekrivalo zemlju.
Ovde je divota sedeti! — reče Miomira i spusti se na rapavo stablo. Ninoslav je stajao. Nije hteo da sedne u novom odelu. Ona ga pogleda i opet je uzburka ona misao: »Kad bih mu kazala da ga volim?« Crvenilo joj udari u obraze od te pomisli. Brzo ga upita, da bi sakrila uzbuđenje koje je stvorila osamljenost u šumskoj tišini.
Vi ste juče dobili Amerikančevu adresu! Šta ste odlučili? Hoćete li da idete da školujete glas?
Ne! Ostajem pri onome što sam kazao. Ja sam u godinama kad je već vreme da imam osiguranu egzistenciju. U dvadeset šestoj godini postajem činovnik, zahvaljujući vašem ocu. Zar sada kad sam jedva dobio zaposlenje da učim pevanje? Ne volim da gledam u nesigurnu budućnost, jer nemam dovoljno pouzdanja u svoj glas. To nije isto što su prava ili doktorska teza. Sve sam to mogao sa sigurnošću i lakoćom da savladam, ali u školovanju glasa ima puno nepredviđenih opasnosti. Koliko je pevača sa rđavo postav- ljenim glasom, koji su brzo svršili svoju karijeru.
Ona ga prekide:
Pa vaš je glas postavljen! To je jedan od onih bogomdanih glasova, koji su danas retki. U Italiji biste mu dali lepotu »belkanta«! Ja najviše vo- lim italijansku školu i zamišljam da biste vi bili sjajan dramski tenor. Inače imate i dramsku spoljašnjost.
Sve je to primamljivo, ali ja neću više da živim od iluzija.
Ja vam ne odobravam, ali neću ni da vas hrabrim.
Osećate i vi šta se može dogoditi s jednim pevačem?
Ne mislim na to. Naprotiv, uverena sam da biste postigli veliki uspeh. Ali bi mi bilo krivo da vam Amerikanci daju mogućnost da školujete glas. Hoćete li da vam kažem šta mislim: volela bih da tata bude vaš mecena.
Ostavite, molim vas! To ne bih nikad tražio od gospodina Novakovića.
Znam. Ali ja bih tražila. Možda bih uspela kod tate. Recite mi: hoćete li da školujete glas?
Ne želim, gospođice, da zloupotrebim dobrotu gospodina direktora. On je dobar čovek, postaviće me u svojoj banci, potreban sam mu kao bankarski činovnik, a ne kao operski pevač. A zašto se vi toliko zalažete za mene, kad ste napustili konzervatorijum? — pogledao je pronicljivo kao da je hteo da dokuči šta nju pobuđuje da ovo govori. Ona se zbuni, zagnjuri lice u buket kao da ga miriše, a velika arija ljubavi zatalasa se u njoj: »Zato što te volim! Da li da mu ovo kažem?« Ućutka međutim melodiju srca i iz- govori razumno, gledajući ga svojim lepim, otvorenim, iskrenim očima:
Zato što mi nemamo mnogo pevača, i što vi imate glas koji bi vam mogao stvoriti svetsku reputaciju, i što se pevačima vrlo retko pruža prilika da nađu mecene koji bi ih školovali. Naš svet pomaže humane ustanove, ali umetnika se niko ne seća. Na vašem mestu ja se ne bih ni trenutka dvou- mila. Što ste tako tvrdoglavi? — pogledala ga je umiljato, kao da je htela da ga razneži pa da joj sve prizna.
Vi vršite sugestiju na mene.
Htela bih, ali ne mogu. Koliko je vremena kako ste kod nas, a još vas dovoljno i ne poznajem.
Nisam ja nikakva zagonetka! Običan mladić.
Nije sasvim tako. Eto, ja bih htela da doznam šta ste juče pomislili o meni kad ste ugledali onu scenu sa Stankovićem?
Pomislio sam da ste primili u kuću jednog drskog mladića koji često izvodi takve scene u životu, a nikad nije dobio pesnicu od žene, pa se usuđuje na svaku da nasrne. Jer takav sam utisak dobio: on vas je napao, a vi ste se branili.
Jeste... napao me. Vidite, to je inteligentan čovek, ali žene su mu do- zvolile takvu slobodu.
Da je kakav nezaposleni intelektualac, sigurno mu ne bi dopustile takvu drskost. Ali on je odlična partija: inženjer, ima svoj auto, dopadljiv čovek, slatkorečiv, a žene to vole.
Ninoslav ućuta i osmehnu se, a njoj bi čudno što se smeši.
Zašto ste se sada osmehnuli? — zapita ga živo.
Zato što osećam izvesnu protivurečnost kod vas. Kako vam može biti odvratan kad ga pozivate dva dana uzastopce?
»On je ljubomoran«, uzbudi se Miomira i radost je svu obujmi. Mislila je:
»Zato što si mi ti mio, pa sam htela da te napravim ljubomornim.« Ali nje- ne reči, koje je izgovorila, bile su protivurečne:
Htela sam da imamo više društva kad dođu Amerikanci, a on dobro govori francuski. — Ninoslav zapali cigaretu i mimo povuče jedan dim, a njoj se učini kao da nije poverovao i da se nešto zbiva u njemu. »Kad bih znala šta misli u ovom trenutku?« Ispitivala ga je lukavo:
Meni se sinoć učinilo da ste mogli i da ga udarite?
Ja bih zaštitio svaku devojku kad bi je napao neki nasrtljivac. — Ona ga pogleda uvređeno. Razočaraše je reči: »Svaku devojku.« Zašto je ovako rezervisan? Je li to gordost ili ravnodušnost? Da, on je ne voli. To je sa- svim jasno. Njena radost iščeze. Zar je nju iko voleo? Niko i nikada! Svi su je lagali. On je pošten što neće da izgovori laž. A kad bi mu ona kazala:
»Ja vas volim!« šta bi odgovorio? Da li da mu ovako, naprečac, kaže? Kako je divan trenutak za ispovest: samoća, jorgovani, tišina, miris šume. Da, samo se u veličanstvenoj prirodi može iskreno voleti. Misli su joj bile tužne i pogled zamagljen, svaka crta lica osenčena tugom, a male ruke su joj malaksalo ležale na cveću. Shvatila je da bogatstvo ništa ne vredi. Lju- bav je najveće bogatstvo, a ona se ne može zadobiti novcem, već srcem. Novac je, štaviše, neprijatelj ljubavi. Možda i ona ne može da zadobije ljubav ovog mladića, jer je bogata, a on je mrzi zbog njenog bogatstva, jer
se mučio, a mučio se baš zbog toga što jedni žive u izobilju, a drugi u siro- maštvu. A zar je ona tome kriva?
Podigla je glavu i odjednom sva uzdrhtala. On je stajao naslonjen na drvo i gledao je. Taj pogled je morao počivati na njoj sve vreme dok je ona razmišljala. Čitav svet njegove duše ugledala je u njegovim očima. »On me voli«, jauknu u sebi od bolne duše. I da se ta sreća ne bi narušila, ona ustade i ne govoreći ništa, požuri brzo, sve brže, zalete se nizbrdo i jedva se zaustavila kod jednog stabla. Naslonila je glavu na deblo, sakrila lice i osetila kako joj suze klize. Čula je da je i on strčao, prišao joj, očekivala je da će joj njegove ruke dodirnuti ramena, privući je na grudi. A umesto svega toga čula je njegov, kao i uvek, priseban glas:
Da požurimo, gospođice. Možda je gospodin direktor došao. — Kao da je ošinuo rečima. Pošla je ispred njega, da ne bi video njene suze, a u njoj se nešto srušilo. Šta ona traži od ovog mladića? On voli neku drugu devoj- ku. Zato i hoće službu u banci, da bi se oženio, a ona se zanosi njime, i vidi ljubav u njegovom običnom, radoznalom pogledu... Savladala je sebe i upitala ga:
Koliko je sati?
Pola jedan. — Išla je brzo, ne gledajući ga. Osetila je kako ide uporedo s njom, okreće joj se i govori:
Staša je tako radostan što putuje. — Htela je da ga pogleda, te nesvesno podiže prema njemu svoje lepe suzne oči. Smešila se i odgovorila istim tonom:
Da, vrlo je srećan! Vi ne znate koliko ste stekli mamino i tatino poverenje. Ni s kim oni ne bi pustili Stašu da putuje.
Ja ću o njemu voditi brigu kao o svom bratu.
Mi smo se svi u to uverili.
Mladić je govorio mimo, ali je osećao kako mu nešto tutnji u glavi i kao usijana igla bocka u slepoočnicama. »Zašto je plakala?« pitao je samog sebe, a onaj tutanj u glavi napravi čitav haos u njegovom mozgu... Naišli su na jedan divan hlad i jednu klupicu. Počeo je da gubi vlast nad sobom i hteo je da je uhvati za ruku i zamoli da sednu. Ali je išao dalje, a koraci su mu bili teški kao da gaca po neravnoj zemlji. Obuze ga bezumlje. Htede da je dočepa u zagrljaj, da je ludo, divljački, pritisne na grudi. I opet se
savlada, i pusti je da izmakne. Izađoše na livadu pokraj reke i prođoše kroz hlad vrbaka.
Kako je toplo danas. Sigurno će biti kiše! — govorio je kao da razgo- vara sa običnim prolaznikom.
Neće! Ja znam, kiša dolazi otuda. Toplo je. Ja volim sunce, ali sad ću se zavući u svoju sobu, moram da pišem vereniku... — On oseti kako ga ona usijana igla udari još jače u slepoočnice.
Vi volite svoga verenika? — zapita je podsmešljivo.
Volim ga! — dobaci mu i ona podsmešljivo. — Zaljubljena sam u njega! Možda on to ne oseća. Ali ja ga silno volim!
Zastala je i pogledi im se susretoše. Ninoslava obuze bes. Hteo je da pita: Je li to istina što govorite? Zausti da kaže, ali ono snažno u njemu što je gospodarilo njegovim osećajnim bićem i nepoverljivost prema ženi, otrezni ga. »Ona koketira sa mnom. Bogata je i treba svi da budu ludi za njom. Koketira i sa Stankovićem, uzbuđuje ga i draži, a posle se otima. I da je on sada zagrli, možda bi zvala u pomoć. Žene su uvek dvolične.« Izgovorio je ravnodušno kao odgovor na njeno priznanje:
I treba da ga volite. To je dobar mladić.
Ona je razmišljala da li on ovo ozbiljno misli, ali nije imala više volje da govori. Izgledalo joj je kao da će joj reći i ismejati je: »Takav je mladić za tebe.«
Direktor još nije bio došao kad su se vratili iz šetnje. A kod kuće ju je čekalo nežno pismo verenikovo. Pisao joj je o svojoj velikoj ljubavi i čežnji za njom. U njoj se sve uzburkalo. Šta se ona zanosi ovim mladićem, koji je prosto ismejava? Zar nije mogao osetiti da ga voli? A postoji li uopšte uza- jamna ljubav? Ne! Uvek jedno više voli. I ona bi više volela Ninoslava nego on nju, a ona to ne bi htela; za nju bi to bila najveća uvreda. A vere- nik je nju više voleo nego ona njega. I zašto da se ne uda za njega? I tako apsolutne ljubavi nema. Nešto se kidalo u njoj. Bol i ljubomora lomili su se. U takvom duševnom stanju sela je, posle ručka, i pisala vereniku, javlja- jući mu da je rešila da se venčaju u julu i da odmah odu na svadbeni put.
»Tako, lepi Ninoslave! Bio si gord i čekao da ja tebi izjavim ljubav. To nećeš dočekati; udaću se i ostaviću te. Praviš se da me ne voliš, a ja ću silno patiti, ali patićeš i ti.« Zatvorila je pismo, strčala, predala ga šoferu, i
rekla mu da ga preda preporučeno. Laknulo joj je kad je auto odjurio i odneo njeno pismo.
Popela se na sprat, zatvorila se u svoju sobu, i tek tada joj je puklo pred očima da u julu treba da se venča. Legla je i tiho plakala, ali nije htela sebi da prizna zašto plače.
Predveče zazvečaše praporci na konjima i seoske kočije zaustaviše se pred vilom.
Gospođa Jovanka, koja je plela u bašti, uzviknu:
Živkice! Ti! — Mlada učiteljica potrča tetki i zagrli je. Ljubeći je, gospođa Jovanka viknu:
Miomira! Hodi da vidiš ko je došao! — Na balkonu se pojavi Miomira.
O, Živkice! — uzviknu i strča u baštu. — Dobro si se setila da dođeš. Otkad si obećala.
Nisam mogla ranije. Očekivala sam nadzornika. A bila je i zaraza zaušaka, pa sam i ja bila obolela. Prošlo je i dobro se osećam. Uzela sam tri dana odsustva i jedva sam čekala da dođem. Hoću i haljinu da kupim, pa da dam da mi se ovde sašije.
Ima jedna vrlo dobra krojačica. E, baš mi je milo što si došla! — govorila je gospođa Jovanka.
Da li bih mogla da se umijem? Koliko je prašine? Obukla sam gumeni mantil, ali mi je sva kosa prašnjava.
Hajde u kupatilo... tu je umivaonik... a ako hoćeš, naložićemo kupatilo, pa se okupaj.
Mogla bih... U selu nemam kupatila, pa se u koritu kupam. Da mi je da se jednom ljudski okupam u kadi.
Miomira je odvede u kupatilo, i čim ostadoše same, Živkica je upita:
A gde je Ninoslav? Je li još kod vas?
Jeste. Otišao je sa Stašom u varoš da nešto kupe. Sad će se vratiti.
Jedva čekam da ga vidim! — iskreno je govorila Živkica, ne sluteći šta je u srcu Miomirinom.
Moram da te ožalostim: oni sutra putuju!
Ko putuje?
Ninoslav! Ide do svoje majke i vodi Stašu sa sobom.
Uh! Baš sam malerozna!
Pa što nisi ranije došla?
Nisam mogla! Eh, što mi je krivo! U selu nemam nijednog kavaljera, pa i ovde da mi otputuje tako lep mladić. Zadrži ih, neka ostanu bar jedan dan.
Ne mogu. Već su javili da dolaze. A i Staša jedva čeka da ide. Položio je ispit vrlo dobro.
Pisala si mi o tom. Srećna sam zbog Staše. On je dobro dete. Ali zašto da idu? Kako bi bilo da ga nateraš da doveče malo peva?
Hoću.
A hoće li ga teča Aleksa postaviti u banci?
Hoće.
To je razveselilo Živkicu.
A kako tvoj kolega?
Digla sam ruke od njega! Uhvatila ga ona učiteljica, raspuštenica. Dolazio je u selo i videla sam da mu se dopada moja kućica. Ali neću više da ga pogledam!
Umila se, uredila i izašla u baštu.
Da mi pravo kažeš jesi li gladna, Živkice? — pitala je tetka. — Još neće večera, a ti bi mogla da se malo prihvatiš. Šta bi jela?
Prilično sam gladna. Dajte, šta imate.
Katice, donesi butera i šunke! Donesi i jedno parče ćuretine i pitu. Jedi ti sada, pa ako manje večeraš, ništa ne mari! A, evo i gospodina Ninoslava i Staše!
Živkica se sva zbuni i steže ruku Miomiri. Ninoslav se ljubazno pozdravi.
Vi idete baš kad sam ja došla — tužno je govorila. — A ja sam se nadala da ćete mi pevati. Morate mi nešto otpevati. — Gledala ga je za- vodljivo. Kako bi bila srećna da nju voli ovakav muškarac. Sve su to neo- stvarljive želje devojačke. Nijednog učitelja, svog kolegu, nije mogla da pridobije! I ovoga će uhvatiti neka raspuštenica...
Večeras će nam pevati gospodin Ninoslav! — prihvati i mati.
Miomiri se Ninoslav nije obraćao nijednom rečju. Kao da se nešto odi- gralo između njih, ili su oboje osetili u isti mah šta im se zbiva u srcu, pa su to iz gordosti krili jedno od drugoga.
Veče je bilo divno, sedeli su u bašti, a Ninoslav je pevao.
Oh, što imate divan glas! — uzdisala je mlada učiteljica.
Ama, svaki put kad vas slušam, čini mi se da sve lepše pevate! — hvalila ga je gospođa Novaković.
A Miomira je jogunasto ćutala. Pustila je đa mu se svi dive, razgovaraju s njim, smeju se i šale, a u njoj je bilo nešto bolno, izgubljeno, neka rana na srcu koju je prvi put u životu osetila, jer je prvi put zavolela.
Sutra ujutru pošli su svi zajedno u varoš automobilom. Živkica je htela da s Miomirom kupuje u varoši, a Ninoslav i Staša su pošli na stanicu. Mati ih je ispraćala i davala Ninoslavu brojne napute.
Živkica, vesela i razdragana, neprestano je pričala i gledala lepog mladića. Njeno srce usamljene devojke, čisto kao planinski izvor, bilo je gotovo da se odmah zaljubi. A Miomira se uvukla u ugao i predala svojim mislima. Oči su joj bile velike, tužne i lepe. Nekoliko puta susretala se sa plavim očima i brzo okretala glavu kao da se boji onoga dana kad će morati da zaboravi ovog nedokučivog mladića koji je bio veća zagonetka nego što je ona sama.
Jeste li kazali gospođici Slavki da putujete? — zapita ga iznenada.
Da, juče smo svratili do nje — odgovori Ninoslav. Miomira uzdahnu: »On nju voli i oženiće se njome.«

PRODAVAČICA MARAMA I ČARAPA IZ BEOGRADA

Nedelju dana je prošlo od Stašina odlaska. Jedno veliko pismo stiže to jutro. Pisao je oduševljeno i hvalio se kako su ga lepo dočekali, kako su divne mama i sestra gospodina Ninoslava. Vole ga kao da im je rod. Šetaju se, prave izlete i on ne može da se najede. Svakoga dana sviraju na gitari, pevaju, imaju društvo. Mati je brisala suze od radosti što je njen Staša tako srećan. Sedela je sa Miomirom u njenoj sobi iza spuštenih zavesa i razgovarale su.
Gospođo — čula je Katičin glas iz bašte.
Šta je Katice? — upita Miomira.
Jedna gospođa je došla iz Beograda. Prodaje čarape i marame, pa pita hoćete li da kupite nešto.
Pa neka dođe gore! — reče Miomira. Mlada, crnomanjasta devojka, vitka i elegantna, pojavi se pred Miomirom. Nosila je ručno koferče.
Da vidim šta imate, gospođice?
Čula sam za vas u gradu. Jedna gospođa mi je kazala da ste vereni, pa sam donela neke sitnice. Imam lepih marama, a imam i nekoliko pari čarapa. Donela sam više, ali sam ostavila u hotelu, a za vas sam izabrala ono što je najlepše. — Otvorila je koferče i Miomira kako pogleda uzviknu:
Ala je lepa ova od somota! Samo šteta što je plava! Mama, da li da je uzmem? Baš je lepa!
Kako hoćete? — govorila je prodavačica, gledajući je tužno.
»Ona je sirota«, sažali se Miomira. »Moraću da kupim nešto.«
Imate li i od tila i od čipke? Mama, za tebe bi bila ova od čipke. Ti ćeš da skineš crninu.
A za kim ste, gospođo, u crnini? — uzdahnu i prodavačica.
Sin mi je poginuo pre tri godine... Ali ona se sada udaje... i treba da skinem crninu... Crnina se skine, ali žalost ostaje doveka.
Gospođo — viknula je Katica iz bašte. — Molim vas, dođite jedan čas u kuhinju.
Evo me! Ništa ne mogu bez mene! Trči ovamo, trči onamo, padam s nogu...
Gospođa Novaković siđe u kuhinju i zadrža se u njoj čitavih pola sata.
Ona prodavačica još je gore — govorila je kuvarica. — Šta li se toliko zadržala?
Koliko je sati? Jedanaest! Jutro začas prođe. Ti, Katice, pokupi lišće po travi. Vidi koliko je vetar natresao sa lipa. Ručaćemo u trpezariji. Napolju je toplo. Milane, hoćete li skoro autom?
Još malo...
Kad pođete, možete povesti i ovu prodavačicu. Pešice je, jadnica, do- šla. A danas je vrućina.
Pošla je opet Miomiri. Začudi se kad ih ne vide na balkonu. Pogleda u Miomirinu klavirsku sobu i zasta iznenađena. Miomira se podlaktila na sto, uzbuđena i namrgođena, a prodavačica je pokrila lice maramom i jecala.
Zašto plače gospođica? — zapita mati.
Ona je, mama, gospođa... pa mi se žali... težak je život u Beogradu... a muž je ostavio...
Bože, kakvi su muškarci? Da ostavi tako mladu i lepu ženu!
Sirota sam, gospođo, a danas sirota devojka teško prolazi kroz život. A ja sam ga volela mnogo i verovala mu.
Ništa danas nije brak. A da je li vam kakvo izdržavanje?
Daje mi sada, ali ko zna dokle će mi davati... Moram i sama da radim. Još uvek podlakćena o sto Miomira je tužno gledala i poče da je teši:
Umirite se, gospođo. Možda će vam se on vratiti.
Hvala vam, gospođice! Kako me lepo tešite. Izvinite što sam bila ova- ko dosadna. Šta ćete, kad je čovek pun očajanja i jada u duši, lakše mu je kad nekom ispriča. A vi ste me tako lepo razumeli. Hvala vam, gospođice! To vam neću zaboraviti! Nisam mogla verovati da neko ima tako divnu dušu kao vi.
Briznula je u plač... Gospođa Jovanka se sažali: — Nije vam lako, dabo- me... Dobro što šofer ide autom u banku da doveze mog muža, pa sednite i vi u kola. Ne možete pešice... vrućina je...
Velika vam hvala, gospođo! Ljubim vam ruke!
Miomira je silazila za njom niz stepenice. Silazila je i mati pitajući Miomiru:
Kupila si i za sebe i za mene?
Jesam... Nekoliko stvarčica.
Dobili ste, gospođo, novac?
Jesam, hvala!
Evo, šofer je isterao kola. Sedite vi lepo u auto, pa se odvezite. Gde biste u podne išli po drumu!
Miomira je isprati do kola. Pre no što će sesti u kola, prodavačica se brzo okrete, zgrabi Miomiru i poljubi je. Grudi su joj se tresle od jecaja kad je sela u auto koji je odnese.
Miomira je stajala u bašti kao ukopana i trže se tek kad je mati zovnu:
Žao mi je ove jadnice. Mora da je mnogo propatila kad ovoliko plače. A što si se ti ućutala? Nešto si neraspoložena?
Pa potresao me život ove jadne žene. Dala sam joj trista dinara da se ne muči toliko. Idem malo da prošetam kroz moje borje i voćnjak.
Nemoj samo po suncu da te ne zaboli glava.
Ja obožavam sunce! — uzviknu veselo Miomira. Najednom kao da nešto zablista u njenoj duši. Kao da sunce blesnu kroz oblake. Išla je lagano, pa sve brže, i što je brže koračala, sve joj je bilo vedrije, lepše i toplije u duši. Kao da je nešto iščezlo što je mučilo i čime se borila. Počela je da pevuši jednu pesmu koju je pevao Ninoslav, zastala je, obgrlila stablo vrbe i gledala kako bistra reka teče, a senke vrba se njišu na talasima.

Jedna misao joj najednom iskrsnu. Ona požuri kući sva srećna da saopšti majci i da je zamoli da joj to dopusti. Utrčala je u trpezariju i ugledala majku s pletivom u ruci.
Mamice, da ti nešto kažem. Znaš šta sam rešila: Pošto Staša i gospodin Ninoslav dolaze u ponedeljak, a sutra je petak, ja bih otputovala do njih! Da se malo provozam i vidim je li sve onako kako Staša piše, i posle bismo se zajedno vratili.
Kako, sama da putuješ! A gde ćeš da odsedneš?
U hotelu!
Sama devojka da odsedne u hotelu?
Bože, mama, šta se ti bojiš? Pa zar sam sama putovala u Pariz, a da ne mogu u ovaj gradić!
Znam... sine... ali Vlada može da dođe, a ti si verena. Sama si pričala da je on ljubomoran na gospodina Ninoslava.
Zar će on znati gde sam ja? Neće on doći do ponedeljka. Ja sam još uvek vaše dete i slobodna sam. A ti dobro poznaješ moj karakter. Idem su- tra, mamice! Da vidim našeg Stašicu! Tako volim mog lepog, malog bracu!
Mama se razneži čim joj spomenu njenog ljubimca.
Dobar mamin sin! Kako mi samo lepo piše! Hvala milostivom bogu kad se on otrže.
Ali, reci, mama, hvala i gospodinu Ninoslavu!
Ja to uvek kažem... Pa... ništa... idi kad voliš da vidiš brata!
Baš volim što putujem. Ako se tata usprotivi, mamice, da budeš na mojoj strani.
A kad se tebi tata protivio? On ti sve čini... Uvek je on tebe najviše mazio. Kad ja odobrim, on ne pravi pitanje.
Onda sutra putujem i stići ću k njima u sedam. Uzeću sobu u hotelu, neću da se utrpavam kod njih, a posle ću otići njihovoj kući. Znam ulicu i broj kuće... Poneću samo malo koferče... A posle podne idem, kad dođe tata, u varoš da kupim čokolade da im ponesem.
Otrčala je u svoju sobu, otvorila brzo fioku i zagledala se u jednu sliku. Dugo ju je posmatrala. Izraz lica joj se izmeni, veselost iščeze, a crne oči joj zablistaše. Posle se ražalosti, nežno pogleda sliku i ostavi je u fioku.
Ušla je u spavaću sobu. Videla je na zidu veliku sliku svoga verenika. Oči joj se zamračiše. Brzo skide sliku sa zida i ostavi je u jednu fioku. Zamišljeno je šetala po sobi. Pokupi listiće opale s ruža na stolu. Diže milje da ga istrese i spazi ispod miljea tri stotinarke.
Jadnica! Ona nije uzela novac! — Držala je stotinarke u ruci i pomislila: »Znam njenu adresu! Poslaću joj novac u pismu.«
Uzela je plavu maramu i prinela je licu.
»Ne, ovo ću odneti Ninoslavljevoj sestrici... Taman za onu plavu haljinu. Divno će joj stajati.« Veselost je obujmi, sede za klavir i Ninoslavljevi šla- geri zabrujaše pod njenim prstima.
Sutra ujutru, otputovala je sva razdragana i srećna.
U subotu uveče zaustavi se pred vilom automobil. To je verenik stigao iz Beograda.
Vlado! Otkud ti? — iznenadi se mati. — Nisi javio da ćeš doći.
Pisao sam Miomiri da ću možda doći ovih dana.
Ništa mi nije kazala.
A gde je Miomira? — Mati se zbuni. Šta sad da kaže? Brzo se seti: — Vlado, ona je otputovala!
Verenik se uozbilji: — A kuda je otputovala?
Do... moje sestre, u Niš. Otišla je na dva-tri dana. Davno je zovu i žele da je vide. To je moja sestra od tetke. Imaju vilu u Niškoj banji.
Zbilja je Miomira čudnovata! A ja sam je zvao da dođe u Beograd... ima četiri meseca kako nije dolazila kod mojih — jetko je govorio. — Mislio sam da sada pođe sa mnom automobilom.
Ona će doći sama, Vlado, kad se vrati. U ponedeljak se vraća! Oni su je toliko zvali.
I mi je zovemo, ali ona ne dolazi k nama. Pravo da vam kažem, u poslednje vreme ne mogu da razumem Miomiru. Želeo bih da znam šta je to s njom? Ranije je bila drugačija!
Uvek je ona ista, tebi se to samo čini. Voli ona tebe, kao i ti nju. Koliko mi je pričala o tebi kad je došla iz Pariza.
Možda je onda pričala, ali sad vam sigurno više ne priča.

Razgovaramo mi svakog dana o tebi.
Je li vam poznato da mi je pisala da hoće u julu da se venčamo. Zato sam i došao da utvrdimo dan i da odemo u Beograd da poručimo nameštaj.
Nije mi kazala ništa... Ali to je njena stvar. Kad god hoće, može da se venča!
Sve mi je ovo nekako nejasno.
Kako nejasno? Ako hoćete, možete za nedelju dana da se venčate. Otac će joj dati novac za nameštaj i za jedan dan sve ćete pokupovati.
Verenik se namrgodi. Mrzeo je ovakve razgovore. Kao da oni njemu čine čast. Palančani! A on ima devojaka na svaki prst! Jedila ga je i ta trosprat- nica. Neprestano odlažu zidanje. Da su pametni, trebalo je već da počnu sa zidanjem, pa onog dana kad se venčaju da i kuću dobije.
A gde je Staša?
Staša je položio ispit, sigurno ti je pisala Miomira, i otišao je sa go- spodinom Ninoslavom do njegove porodice. Majka i sestra žive mu u Sandžaku, a Staša tamo do sada nije bio.
Pisala mi je Miomira da je položio — mrmljao je verenik. »Da nije i ona s njima?« Htede da se uveri.
Ja bih mogao sutra da odem do Niša i da dovedem Miomiru.
Pa... Kako hoćeš! — zbuni se mati... »Jaoj, ta Miomira, nije trebalo da ide« — mislila je u sebi. — »On je voli, ljubomoran je i može svašta da učini. I šta je njoj trebalo da izmišlja i laže.« Nastavila je da govori ne bi li i sebe i njega umirila.
Možda će ona sutra doći, pa možete da se mimoiđete. Ostani malo da meni praviš društvo. Sama sam, pa mi je sva kuća gluva bez njih. Baš se radujem što si došao. Vidi kako je lepo kod nas u bašti. Hoćeš li pivo, ili slatko i vodu?
Pa... Mogu čašu piva!
Mi uvek držimo na ledu.
Mladi čovek izađe u baštu, a mati pritrča telefonu:
Aleksa! Došao je Vlada. Molim te, kad dođeš, reci i ti da je Miomira u Nišu kod moje sestre od tetke. Nemoj da se izrekneš kuda je otišla. Reći ću ti zašto. Ljutit je što je nije zatekao. Hajde, požuri kući. — Laknulo joj je
kad je sve rekla mužu, ali ju je kao patrijarhalnu ženu sve to jedilo. Nije mogla da razume kćer. Ima Vlada pravo što se ljuti. Kad ga je izabrala, tre- ba da ga voli! Svakom bi bilo krivo da čuje da mu je verenica otišla u goste momku koji joj nije ništa. I sama je bila luda što ju je pustila. Današnje devojke čovek ne može da razume. A taj Ninoslav je lep. Počela je da sumnja da se on njoj dopada. Lepo svira na gitari, lepo peva, po ceo dan su zajedno, ko zna šta ona misli i oseća? Osuđivala ju je. Ovo je pošten mla- dić od dobrih roditelja, i nema smisla što ona čas hoće da se venča, čas neće. Mora da mu bude krivo. I da bi odobrovoljila zeta, jer je osećala kri- vicu Miomirinu, nudila ga je za večerom, gladila ga po kosi, pričala mu sve lepo o Miomiri, a hvalila i njega jer je opazila da je ljutit.
Spomenuše i zidanje kuće i on ispriča tastu da ima jedan plan, koji je, tobož, njegov otac poručio za jednu kuću koju namerava da zida, a nije hteo da prizna da je po njegovom nalogu arhitekt napravio plan kuće koju tast treba da mu sazida.
Ja sam mislio sutra da idem u Beograd, imam posla. Hoćeš li ti da ostaneš da pričekaš Miomiru? — reče mu tast.
Ja sam mislio da odem do Niša. — Otac i mati se pogledaše. Posle, u spavaćoj sobi, gospođa Jovanka je govorila mužu:
Idi sutra s njim u Beograd! Odvedi ti njega da ne čeka Miomiru, jer je u Nišu neće naći, a oni će svi troje zajedno da se vrate.
Eto, šta su ti moderne devojke! Neka je! Ali neće putovati sama kad se uda, moraće da čuva muža i kuću.
Ujutru se verenik pope u Miomirine sobe. Išao je iz sobe u sobu. Najed- nom spazi da njegove slike nema na zidu. Zastao je i osetio kako mu nešto štrecnu u glavi. Zar ona njega da ismeje? Mala palančanka! Gde je njegova slika? A zašto ju je sklonila? Koračao je ljut po sobi i zavirivao u svaki ugao. Povuče jednu fioku. Bila je zaključana. Povuče drugu. Tu su bila njegova pisma. Htede da ih uzme, ali ih ostavi. »Šta li je u ovoj zaključanoj fioci«, povuče je ne bi li je otvorio. Začuo je korake. Pojavi se mati.
Jesi li video, Vlado, kako je sve lepo i čisto kod Miomire? Ona će biti dobra domaćica. Da znaš kako ona mesi lepe kolače. Staša kaže da Miomi- ra mesi najlepše kolače. I treba da radi. Neka je žena i najbogatija, mora da posluje u svojoj kući. I tvoja majka je vredna i dobra žena.
I vi se mnogo dopadate mami. Zvala vas je da dođete.
Doći ću, sigurno. Kad se vrati Miomira, eto nas! Da vidimo nameštaj i da vidim taj tvoj plac. Miomira ne može bez bašte i lepog izgleda.
Tamo će imati lep izgled. — Verenik se zatim nasmeja i nastavi kao u šali: — Opazio sam da moje slike više nema na zidu.
Kako to? Ja to nisam primetila.
Eno, onde je stajala, a više je nema.
A znaš šta to može da bude? Mora da je brisala slike, pa zaboravila da je okači. Ona često briše slike sidolom. To sve sama radi. — Mati ga je umirivala, ali i sama se začudila šta je sve to sa Miomirom. Ne može de- vojka s mladićem da se igra. Videla je da Vlada to ne trpi. Nije ni njen Aleksa dopuštao da ona radi šta hoće. Kao mlad bio je i jošte kako ljubo- moran i ona ga je slušala. Ali ovo je drugo doba i druge generacije.
Smirila se tek kad muž odvede Vladu u Beograd. Ali ju je nekakva strepnja obuzimala. Očitaće ona Miomiri čim se vrati.