Ajše Kulin-Zbogom

Strana 2 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Ići dole

Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 10:55 am

First topic message reminder :




Otomansko carstvo odbrojava poslednje dane, a visoki državni zvaničnik Ahmed Rešat pokušava da okupi i sačuva porodicu u okupiranom Istanbulu. Prisiljen da se kreće tankom linijom sudbine, Ahmed je rastrzan između odanosti koju duguje sultanu i potrebe da pomogne vojnim jedinicama iz Anatolije, predvođenim harizmatičnim generalom Mustafom Kemalom, koje junački pružaju otpor stranom neprijatelju.
Dok opsada i okovi zime sve više stežu Istanbul, u kući ministra Rešata sudbina ipak nastavlja da iscrtava svoje neobične puteve – nemoguća ljubav procvetaće uprkos svim problemima i pokazati da čalo i u najnapetijim trenucima istorijskog previranja život ne može da čeka ...
Ajše Kulin pripoveda o jednoj naizgled sasvim običnoj porodici u Istanbulu u prelomnom istorijskom trenutku – kroz njihove uspone i padove, nadu i očaj, ljubav i nesreću, vidimo kako polako nestaje čitava jedna kultura, a smenjuje je novo vreme, koje sobom nosi drugačije vrednosti i nove generacije.

DIRLJIVA PORODIČNA SAGA KOJA KROZ LIČNE TRAGEDIJE I TRIJUMFE PRIKAZUJE KRUPNIJU SLIKU O POSLEDNJIM TRENUCIMA VELIKOG OTOMANSKOG CARSTVA I USPONU REPUBLIKE.

OVA KNJIGA OBJAVLJENA JE UZ PODRŠKU MINISTARSTVA KULTURE I TURIZMA REPUBLIKE TURS PROGRAM TEDA.
REZIDENCIJA U OKUPIRANOM ISTANBULU

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole


Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:21 am


ŠESNAESTOMARTOVSKA KATASTROFA

Senovite prilike dve visoke žene ocrtavale su se na moru boje indiga, na dnu ulice koja se spuštala od Rešat-begove rezidencije. Tiho su se penjale. Da ih je iko video, delovale bi mu nervozno i tajnovito. Ulica je bila prazna. Gradska četvrt, koja je čitavog dana odjekivala od pucnjave, vrisaka i psovki, utonula je u sablasnu tišinu. Žene su zastale ispred velike kuće i osvrnule se levo-desno. Mehpara je gurnula prst u otvor na kapiji. Vešto je napipala i povukla uzicu vezanu za rezu. Brava je škljocnula. Gurnuli su gvozdenu kapiju, ušli u baštu i brzo zatvorili kapiju za sobom. Kemal je vratio gvozdenu rezu na mesto. Naslonio se na kapiju i ispustio uzdah olakšanja. Skliznuo je na tle, ledima oslonjen o vratnice. Bio je previše iscrpljen da bi stajao.
„Nemoj da sediš na zemlji, prehladićeš se!", prekorila ga je Mehpara. „Mislim da smo se danas oboje prehladili. Satima smo čekali u vlažnoj rupi", reče Kemal.
„Hajde, nemoj da odustaješ nadomak kućnog praga."
Prihvatio je njenu ruku i ustao. Hodali su ka kući, naslonjeni jedno na drugo. Trgao se kad je video drhtavo žuto svetlo kroz zavese selamlika.
„Zašto svetlo u selamliku gori u ovo doba? Pssst, Mehpara. Sačekajmo ovde. Bolje da budemo oprezni. Ko zna šta se dešava u kući."
Navalili su veliki kamen ispod prozora. Kemal se popeo na njega. Podigao se na prste i bacio pogled u kuću. Čuo je neobičan zvuk. Prigušeno urlanje? Promukl vrisak?
Dobri Alahu! Ahmed Rešat udarao je pesnicom u zid, povremeno ga i šutirajući Levom rukom stiskao je usta, ali Kemal je mogao da čuje ujakove prigušene krike i kroz zatvoreni prozor. Isprva je pretpostavio da je još neko u sobi. Fes mu je još stajao na glavi, iako pod čudnim uglom. Čudno! Ujak bi ga uvek skinuo još dok je prelazio prag. Prvo bi se rešio fesa, a za njim i čizama. Nikad nije odstupao od te rutine. A sad je treskao po zidu kao mahnit iako je bio potpuno sam u sobi!

Kemal je potrčao do ulaznih vrata, a Mehpara ga je pratila u stopu. Hteo je da pozvoni, ali vrata je odmah širom otvorila zabrinuta kućepaziteljka. „Gde ste dosad? Nasmrt smo se zabrinuli! Mislili smo da vam se nešto dogodilo!", gunđala je. Mehpara je potrčala uz stepenice. Kućepaziteljka se obratila Kemalu, koji je pokušavao da skine čizme. „Desilo se nešto strašno, beže. Lupa po zidovima duže od sata."
„Gde su hanume? Baka, ujna?"
„Na spratu su. Plaše se da mu priđu. Pustite me na miru ili ćete zažaliti! – zaurlao je čim je prešao preko praga. Gore su s devojčicama. Plaču. Najviše se potresla Leman-hanuma. Gospodar je toliko uznemiren da Behidža-hanuma strahuje za
njegovo srce. Da li da zovemo lekara?"
„Nećemo ga zvati dok ne saznam šta se dešava." Zaboravio je na sve dotadašnje nesuglasice s ujakom i uleteo u sobu bez kucanja.
„Ujače", rekao je, „šta ovo znači? Šta ti se desilo? Šta se desilo?"
„Šta se desilo? Reći ću ti šta se desilo! Strahota! Englezi su danas upali u parlament! Možeš li da zamisliš, Kemale ... Englezi su, bez ikakvog objašnjenja upozorenja, dozvolili jednom od svojih, onom što ga zovu obaveštajni oficir Benet, da napadne parlament i uhapsi Rauf-bega i Kara Vasif-bega! Stavili su lisice na ruke visokim državnim zvaničnicima nasred parlamenta. Ponizili su ih na mnogo načina, nagurali u kamion i odvezli. Kao da upad na parlament nije bio dovoljan, odveli su Dževat-pašu i doktora Esad-pašu iz njihovih domova, u pidžamama. Vezali su im ruke iza leđa, kao običnim lopovima. Na odvratan način su se poneli prema Esad-paši ... Teško mi je da prevalim te reči preko usta. Pretukli su ga!
„Šta!"
„Rano ujutru napali su policijske stanice i pobili sve stražare koji su pružili otpor. Pozornik u policijskoj stanici Šehzadebaši ubijen je u snu. U štabu kavkaske divizije su svi pobijeni. Sad znamo gde se juče u zoru pucalo. Naši vojnici povukli su se u kasarne. Tako smo izbegli krvoproliće širih razmera. Englezi su im oduzeli celokupno naoružanje. Jedan bojni brod usidrio se nedaleko od mosta u Galati, a drugi ispred Dvora. Englezi su opkolili ambasadu i sve svoje ustanove mitraijeskim gnezdima. Kao da to nije dovoljno, svuda su istakli obaveštenja da je grad sad pod njihovom vlašću i da će svaki otpor biti strogo kažnjen."

Rešat-beg zaroni lice u izubijane šake. Nervozno je špartao po prostoriji. I on je, po svoj prilici, zaboravio na skorašnje nesuglasice s rođakom. Dok je Kemal ležao u tunelu, grad je pao. To je značilo da su pucnji bili stvarni, a ne deo njegovog nemirnog sna, trik namučenog uma ili odraz potisnutih sećanja. Kleo je sudbinu što je čučao u tami kao pacov u slivniku dok su osvajači divljali po gradu. Ne sme da se prepusti samosažaljenju. Ujak je bio užasno potresen.
„Ujače ... Ujače, sedi, molim te. Pokušaj da se smiriš. Ne boj se. Povratićemo to oružje."
„Voleo bih da je to tako jednostavno ... Prislonili su bajonet na grudi ministru rata. Tražili su mu da sprovodi njihova naređenja. Spustili su puške tek kad im je objasnio da u trenutnim uslovima neće moći da izdaje nikakva naređenja. Ministar je otišao do Visoke porte[31]. Usput su ga Grci i Jermeni vređali i kinjili. Smesta je sastavio oštru diplomatsku notu, kakva i priliči časnom čoveku i državnom velikodostojniku. Ali kakva korist od nje? Istanbul je porobljeni grad, sinko. Naša prestonica pala je na najniže grane otkad postoji! Sultan sad mora Engleze da pita za dozvolu i za podnevnu
molitvu petkom. Ko će sad čuvati sultanovu povorku do džamije kad su nam oduzeli pravo na nošenje oružja?"
„Bolje je da uopšte ne ide u džamiju ako to nije moguće bez dozvole Engleza."
„Ali sultan želi da ide. Kaže da je to njegova dužnost" Ahmed Rešat podiže sklopljene šake ka nebesima: „Alahu, šta smo učinili da ovo zaslužimo?"
„Razumem tvoj bol, ali tu se sad ništa ne može."
Kemal je otvorio vrata i zamolio kućepaziteljku da donese čašu vode. Zamalo da padne preko praga jer je prisluškivala na vratima. Nije odmakla ni dva koraka kad se vrata i drugi put otvoriše. „Donesi i raki i dve čaše, kućepaziteljko Gulfidan."
Ahmed Rešat se sručio na divan. Trljao je bolne šake.
„Malopre si rekao da se tu više ništa ne može učiniti, Kemale. Eto, to me i izluđuje. Dobro su ti poznate glasine koje kruže gradom: Grci i Jermeni hoće da pokolju sve muslimane i vrate ikone u Aja Sofiju[32], hrišćanski popovi već su preuzeli muslimanska sirotišta, i još mnogo toga. Te priče su besramno laži i prostačka preterivanja, ali lako mogu da posluže kao zamajac pobune. Istanbulci dosad nisu pribegli nasilju. A zašto? Zato što je vlada dosad delovala blagonaklono i umirujuće!"
„Zar se osvajači ne bi zamislili nad onim što čine da je narod dao oduška svom gnevu i da su izbili ozbiljniji neredi."
„To bi bila greška. Onda bi okupatori pribegli najstrožim represivnim merama. Toliko smo toga istrpeli, Kemale! Gutamo poniženje za poniženjem. Okrećemo glavu. Po svaku cenu izbegavamo sukobe da ne bi došlo do krvoprolića. A oni oduzimaju domove i ustanove muslimanima. Samo nas optužuju za nedela. Veruj mi kad ti kažem da je otomanska policija jedino što sprečava narod da krene na nevernike. Ona je jedina sila sposobna da održava zakon i red. Očekivali smo da osvajači pokažu bar malo razboritosti."
„Ujače! Govorimo o Englezima!"
Ahmed Rešat tresnuo je pesnicom o sto. Staklena pepeljara pala je na pod i razbila se.
„Vidiš li je, Kemale. E takvo je i moje srce – smrskano je!"
„Ujače, posle zlih, uvek dođu bolja vremena. Otišli su toliko daleko da si se čak i ti pobunio. Ti, koji neprestano ističeš da moramo da se pokoravamo Englezima!"
Ahmed Rešat je čvrsto zažmurio, kao da će tako odagnati nepoželjne misli. Uzalud se trudio. Slike napada na parlament i osećaj bespomoćnosti nisu ga napuštali.
„Šta je sultan rekao?", pitao je Kemal.
„Oni koji su ga izvestili o strašnim dogadajima nisu mogli ni reč da izvuku od njega."
„Šta je rekao?"
„Sedeo je zatvorenih očiju, nepokretan i odsutan. Kad ih je otvorio, zagledao se u daljinu. Uvek to radi kad je potresen ..."
„Ujače! Najdraži ujače! Hoćeš da kažeš da u ovakvom trenutku, kad osvajači hapse i vređaju državnike čiji je jedini zločin ljubav prema otadžbini, sultan ne čini ništa i samo zatvara oči pred užasima! Da li sam te dobro čuo?"
„A šta od njega očekuješ? Ako im se suprotstavi, možda bi i njega maltretirali i ponižavali. Zar sultan sme to sebi da dozvoli?"
„Ako je vladar nespreman da dela, trebalo bi da podrži one koji su spremni da poginu za svoju domovinu."
„Misliš li da ih ne podržava, sinko moj? Ko postavlja velike vezire koji se prave da ne primećuju neposlušne paše koji odbijaju da vrate oružje? Nemoj da ga kritikuješ jer ne znaš celu istinu."
„Budi siguran, ujače, da bih, kad bi se sultan potrudio da smisli plan za spas zemlje, bio među prvima koji bi stao uz njega i da bih ga pratio do smrti."
„Ne znaš neke stvari jer si bio vezan za postelju. Šta misliš, zašto su osvajači naterali pašu Alija Rizu da dâ ostavku? Razgnevili su se zbog Amasijskog protokola, koji je naš ministar mornarice potpisao s poslaničkom delegacijom revolucionara."[33]
Kemal je zapanjeno posmatrao ujaka.
„A znaš li šta piše u Memorandumu o razumevanju između otomanske vlast i turskih revolucionara? On je osnov za zajedničku borbu za očuvanje nezavisnosti i jedinstva države. Taj dokument suprotstavlja se svim ustupcima nemuslimanima koji žele da ugroze suverenitet Otomanskog carstva", nastavio je Ahmed Rešat.
„To je tačno, ali sultan ..." Ahmed Rešat prekinu rođaka.
„Da li zaista veruješ da sultan nije znao da je otomanska vlada priznala granice određene Nacionalnom zakletvom? Da li si tolika budala, nećače?"
„Pa zašto onda otomanska vlada ne radi zajedno s poslaničkom delegacijom ovde u Istanbulu? Trebalo bi da objedine snage i zauvek okončaju ovu sramotu."
„Posle ovog žalosnog dogadaja, njegovo veličanstvo izdalo je carski dekret kojim uspostavlja stalnu komunikaciju s Anadolijom. Složili bi se i ranije da paša Mustafa Kemal nije zahtevao da se i Otomanski parlament preseli iz Istanbula u Ankaru."
„Ali to je razuman predlog. Ankara nije okupirana."
„Kemale, prestani da govoriš kao dete! Istanbul je sedište kalifata i vekovno sedište carstva. Preseljenje vlade na neko drugo mesto značilo bi da smo odustali od Istanbula!"
„Da li je to jedini razlog zbog kojeg nema sporazuma s revolucionarima?"
„Zar on nije dovoljan?"
„Nije, ujače."
„Prestani! Sultan je zaštitnik vernih i on mora da ostane u sedištu kalifata. Sačuva me, Alahu, ako zaštita vere padne u tuđe ruke. Mora da vodi računa i o riznici
Otomanske dinastije. Strahuje da bi Englezi mogli da je zaplene. Ovo ti govorim u najdubljem poverenju."
„Ali, ujače, obavešten sam da je sultan potpisao tajni ugovor s Englezima, u kojem je prihvatio njihov mandat. Obavezao se na upotrebu duhovne i svetovne vlasti u korist Engleza. Sultan će možda očuvati riznicu, ali je žrtvovao našu budućnost."
„Vladar je time samo kupovao vreme, Kemale. Nacionalni pokret nastaviće borbu dokle god je on na prestolu."
„Nadam se da je to istina."
„Istina je. Sultan se najodlučnije protivi i raspuštanju vlade." Rešat-bega je prekinulo kucanje na vratima. „Uđi", rekao je. Pojavila se Behidža s poslužavnikom, kristalnom bocom i čašicama za raki.
„Zašto nas ti služiš, hanuma? Zar u kući nema nikog drugog sposobnog da nosi poslužavnik?"
„Brinula sam se za tebe, Rešat-beže. Kako si? Svi smo se zabrinuli. Da li si se smirio?"
„Jesam, dobro sam."
„Brinuli smo se i za Kemal-bega. Zašto si se toliko zadržao? Šta se desilo? Mehpara je na spratu. Sve nam je ispričala, ali Sarajlihanuma želi tebe da vidi. Hoćeš li jo dozvoliti da dode?"
„Reci joj da može dođe", odvrati Rešat-beg.
Spustila je poslužavnik na kraj stola i izašla. Očekivala je da zatekne supruga nećaka u svađi. Umesto toga, sedeli su jedan preko puta drugog i prijateljski razgovarali. Pretpostavljala je da je Rešat-beg, posle svih dogadaja tog strašnog dana, odlučio da izbegava neprijatnosti u kući. „Na donjem spratu vlada spokoj", prenela je dobre vesti Sarajlihanumi.
„O! Sjajno! Onda ih neću uznemiravati. Ako su se ujak i nećak pomirili, najbolje je da ih ostavimo na miru. Idem na spavanje, devojko. Ovo je bio iscrpljujući dan", reče Sarajlihanuma izlazeći iz sobe.
„Posetiću devojčice", odvratila je Behidža. „Leman se mnogo potresla zbog oca.
Moraću da je utešim."

Kemal im je sipao raki iz kristalne boce. Dopunio je dve čaše vodom iz bokala i dodao ujaku piće boje mleka. Ahmed Rešat iskapio je svoju čašu iz jednog gutljaja. Pružio je Kemalu da je opet napuni.
„Dragi ujače", progovorio je mladić dok je opet punio obe čaše, „nazdravimo objedinjavanju vlada u Istanbulu i Ankari i oslobođenju naše zemlje od osvajača."
„Za napredak i zdravlje države!"
Hteli su da se kucnu kad se niz pucnjeva prolomi noćnom tišinom. Osluškivali su
napeto i pažljivo. Ahmed Rešat pritrčao je prozoru i otvorio ga. Čuo je slabe krike i povike.
„Šta se dešava?"
„I dalje hapse."
Ahmed Rešat provirio je napolje. Husni-efendija izašao je iz šupe u zadnjem dvorištu. Trčao je ka kući.
„Husni-efendijo, šta znače ovi hici?"
„Ne znam, gospodine."
„Obuci se pa da izvidimo."
Ahmed Rešat spusti prozor i izađe iz odaje. Behidža i Sarajlihanuma sjuriše se niz stepenice.
„Ponovo se događa nešto strašno ... Aaa, gde si pošao? To ne dolazi u obzir! Ne idi, za Alaha miloga. Neko tane će te pogoditi u glavu. Rešat-beže, molim te, ostani u kući!"
Ahmed Rešat se izvukao iz ženinog zagrljaja. Obuo je čizme i vratio se u selamlik po fes, koji je završio na podu. Stavio ga je na glavu i izašao.
„Sarajlihanuma, reci mu da ne ide! Dogodiće mu se nešto! Tebe će poslušati!", kriknula je usplahirena Behidža.
„Najbolje je da se ne mešamo u muške stvari", reče Sarajlihanuma.
„Ostavljam ti porodicu na brigu. Staraj se o njima", rekao je Ahmed Rešat Kemalu Pridružio se Husni-efendiji, koji ga je čekao kod kapije. Brzo su se izgubili iz vida.

Kemal je popio svoj raki u selamliku. Popeo se na drugi sprat, s namerom da smiri uplakanu baku i ujnu. Ispričao im je sve što mu se tog dana desilo. Ubedio ih je da ne čekaju Ahmeda. Krenuo je u svoju sobu, a one su se povukle na spavanje. Hteo je da sačeka ujaka, ali oči su mu se same zatvarale. Jedva je stajao na nogama. Iznenadio se kad je u svojoj sobi zatekao Mehparu. Stajala je ispod visokog prozora u tankoj spavaćici.
„Da li je sve u redu? Mislio sam da si odavno otišla na spavanje."
„Nisam. Čekala sam te. Mislila sam da ćeš nešto hteti."
„Vrlo ljubazno od tebe, ali ništa mi sad nije potrebno. Umorna si koliko i ja. Idi na spavanje."
Nije ni mrdnula. Gledala ga je pravo u oči. Tamne bradavice ocrtavale su joj se pod spavaćicom. Šta se dogodilo s devojkom koja je bila previše stidljiva da podigne pogled sa zemlje, izuzev kad su vodili ljubav u postelji?
„Šta je?", pitao je.
Nije smela da pomene Azru. Otvorila je usta, ali nije mogla da progovori
„Prehladićeš se tako ...", reče Kemal pokazujući na njenu spavaćicu. „Idi u krevet.
Oboje smo iscrpljeni."
Kad je shvatila da je ne želi, povratila je moć govora.
„Da je Azra-hanuma ovde, da li bi i njoj rekao da ode?" Zaprepastio se.
„Šta te je to spopalo?"
„Čuo si me!", rekla je prkosnog pogleda.
„Azra-hanuma nikada ne bi nepozvana ušla u moju sobu."
„Možda. Ali takođe se nikada ne bi ni žrtvovala za tebe."
„A zašto bi se pa žrtvovala? Šta sam joj ja?" Usne su joj zadrhtale.
„Ona ti je prijateljica iz detinjstva. Stalo ti je do nje. S njom možeš da razgovaraš o svemu ... o svemu "
„Mehpara! Nisi valjda ljubomorna na Azru?" Zaplakala je.
Nije znao da li da se smeje ili da plače. Azra je imala pravo: devojka jeste ludo zaljubljena u njega. Spoznaja da ga neko toliko voli ispunila mu je srce silnim ponosom. Uhvatio ju je za ruku, odvukao od prozora i pribio uza zid. Stisnuo se uz nju, skinuo pantalone i zadigao joj spavaćicu. Nije se opirala kad ju je poljubio niti kad je ušao u nju. Obmotala je nogu oko njegovog struka da bi joj bio bliži. Da je nije lično razdevičio, pomislio bi da ima posla sa iskusnom prostitutkom, sa umetnicom u vođenju ljubavi. Ali odrasla je u njegovoj kući i dobro je znao koliko je čista i nevina bila. Zbog toga se još više čudio njenoj smelosti i strasti.
Ubrzo je svršio. Pokušao je da se odmakne od nje, ali ona ga je stiskala i rukama i nogama. Uz napor se odvojio i gurnuo ruku između njenih nogu.
„Hoćeš ovo, a? Evo ti nezasita kujo, evo ti!"
Uvijala se pod njegovom rukom. Vlati vlažne kose zalepile su joj se za čelo. Desna dojka joj je ispala iz spavaćice. Nagnuo se i obuhvatio joj bradavicu usnama. Trenutak kasnije, ponovo se našao u njoj.
Začuvši nečije korake na stepenicama, naglo se povukao. „Brzo, Mehpara, navuci šal, sredi kosu", prošaptao je.
„Kemale!", vikala je Behidža s odmorišta na drugom spratu.
Malo je odškrinuo vrata: „Šta je bilo, ujna", umorno je prozborio. „Da li se ujak vratio?
„Jeste. Čeka te u prizemlju."
Podigao je pantalone i zakopčao dugmad. Na brzinu je oprao ruke u lavoru na natkasni i popravio frizuru.
„Idem dole. Sredi se i vrati se u svoju sobu", rekao je Mehpari. Naslonjena na zid bila je na ivici suza, duboko ponižena. Nežno ju je poljubio u čelo.
„Nema potrebe za ljubomorom, Mehpara. Niko se ne može meriti s tobom."
Požurio je niz stepenice na vrhovima prstiju, da ne bi probudio rođake. U mračnom predsoblju, ujak je s lampom ličio na izmučenu avet koja lebdi u vazduhu.
„Ujače!"
„Napolju se još vodi bitka, Kemale. Pokret otpora nije gubio vreme. Uprkos silnim engleskim racijama, pokušali su da dignu u vazduh francuske kasarne u Ejupu”, rekao je. „I sutrašnji dan biće veoma naporan."
Kemal u oskudnoj svetlosti lampe nije mogao da proceni da li je ujakovo izduženo lice zadovoljno ili zabrinuto zbog najnovijeg razvoja dogadaja.


_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:21 am


APRIL 1920.

„Munira-hanumaefendi ostala je zarobljena u Kadikoju", obznanila je Behidža. „Kad sam juče ujutru konačno dobila priliku da se zahvalim Azrahanumi na pomoći i gostoprimstvu, rekla mi je da trajekti uopšte ne plove. Za prelazak s evropske na azijsku obalu neophodna je posebna dozvola."
„Ne verujem!", planula je Sarajlihanuma.
„Istina je. Azra je, pošto njena majka ne može da se vrati, ostala sama u onolikoj kućerini, sa samo jednim slugom i baštovanom. Bilo mi je tako žao sirotice."
„U toj kući je uvek bilo bar nekoliko sluškinja."
„Govoriš o prošlim vremenima, majko. Kad smo ih poslednji put posetili, samo je kućepaziteljka Nazik bila tamo. Ovi najnoviji događaji toliko su uznemirili sluškinjinu porodicu da su zatražili da se odmah vrati kod njih na selo, barem dok sve ovo ne prođe."
„Zašto nas onda ne bi počastvovala malo dužom posetom? Zaista ne bi smela da ostaje sama u toj kućerini."
„To je i meni palo na pamet, ali oklevala sam da je pozovem. Zar ne bi bilo neprijatno da vidi kako se siromašno hranimo?"
„Ne budi smešna, Behidža! Postoji li domaćinstvo u Istanbulu koje nije pogoden okupacijom? Čak i najsjajnije rezidencije skupljaju ostatke."
„A gde će spavati?"
„Suad može da pređe kod Leman. Gošća bi nekoliko dana, do povratka njene majke, mogla da spava u Suadinoj sobi."

***
„Ne idem iz svoje sobe! Ništa me neće isterati! Neću da spavam sa sestrom!”, vrištala je Suad.
„Ne želim je u mojoj sobi, majko! Lepo vam kažem da neću da je primim!", režala je Leman.
„Leman, praviću se da te nisam čula! Što se tebe tiče, Suad, ućuti ilićeš dobiti svoje! Morate da slušate starije!"
„Ne mogu da delim sobu sa Suad! Neuredna je i svaki čas me vuče za kosu!"
„Aman, sad ste velike! Prestanite da se ujedate! Sram vas bilo!"
„Neću u sestrinu sobu i bog! Zašto gošća ne spava u muzičkoj sobi?"
„Ne može! Sviraće moj klavir!"
„Ućutite ili ću sve što ste rekle preneti vašem ocu čim dode kući. Razmislite što će vas onda zadesiti", upozorila ih je majka.
„Nisi baš uspela kao majka", umeša se Sarajlihanuma. „Devojke su izrasle
neposlušne. Sad ih nikakvo kažnjavanje neće promeniti. Mi smo u njihovim godinama gledale u zemlju u prisustvu starijih. Nismo smele ni da pomislimo da pustimo jezik, a kamoli da se jogunimo ovoliko."
Suad je ukrstila oči i pogledala u pod.
„Jeste li ovako radile, nano?"
Leman i Behidža nisu mogle a da se ne nasmeju.
„Samo se vi smejte, ali zapamtite da ćete završiti kao usedelice ako nastavite s tim glupostima. Nikome ne trebaju devojke koje ne poštuje starije."
„Ja i ne nameravam da se udam, nano", reče Suad.
„Ma nemoj? A šta ćeš da radiš?"
„Biću pesnikinja."
„A šta ti je to?"
„To su žene koje pišu poeziju. I ja ću biti jedna od njih."
„To su budalaštine! Odmah u svoje sobe! Gubite mi se s očiju!", reče Sarajlihanuma.
„Pošaljite mi vašu Mehpara-ablu", povikala je Behidža za devojkama. „Ona će pripremiti gostinsku sobu, a ja ću napisati pismo da ga Husni-efendija odnese. Azra- hanuma doći će odmah. Ako premestimo klavir u sobu za prijem, oslobodićemo mesto za krevet u muzičkoj sobi. Zašto mi to odmah nije palo na pamet?"
Zato što si guska, pomislila je Sarajlihanuma, a onda se vratila omiljenoj temi: snajinim roditeljskim veštinama. „Eto šta se dešava kad pošalješ dete u školu, umesto da ga podučavaš kod kuće. Pazi šta sam ti rekla, to dete će na kraju stvarno završiti kao neudata pesnikinja, a možda i kao nešto još gore." Starica je Behidž često prigovarala da su joj kćeri razmažene. Smatrala je opasnom rabotom to što Suad pohađa školu, gde je izlažu ko zna kakvim opasnim savremenim idejama. Za to je krivila svoju majku. Ona je iskvarila i Kemala i Rešata. Koja bi dobra čerkeska porodica prešla preko mišljenja njegovog veličanstva i poslala kćer u školu. Behidža ih je trovala. Čak je i Mehpara naglo prebledela kad je čula da treba da priprem muzičku sobu za Azra-hanuma. Sirotica, jedva stoji na nogama od umora! Morala je da se uhvati za dovratak.

Behidža je tražila papir i olovku po sobi. Bila je dobro raspoložena Biće lepo s gošćom u kući. Dojadili su joj jednolični razgovori sa svekrvom i njeni danonoćni prekori. Azra će biti dašak svežeg vazduha. Ko zna, njeno prisustvo moglo bi da prija i Kemalu.

Ahmed Rešat je tog jutra sišao u sobu za prijem u kućnoj halji. Ugledavši ga, ćerke su spustile vez i oduševljeno uskliknule: „Tata je danas kod kuće s nama!" Žene su sedele na divanima i pile kafu sa Azrom. Sarajlihanuma je pokušavala da nauči mladu
unuku umetnosti goblena, dok je Leman veštim prstima izrađivala čipku.
„Zar danas ne ideš u ministarstvo?", pitala je Behidža.
„Ne idem."
„A zašto? Da li ti je dobro?"
Ahmed Rešat želeo je da kaže da se ne oseća dobro, da teško diše, da ga mori teskoba u grudima i da ga boli duša. „Salih-pašin kabinet podneo je ostavku", rekao je pribrano. „Od danas sam nezaposlen."
„Kako možeš da kažeš tako nešto, Rešat-beže! Neka vetar odnese te grozne reči s tvojih usta!"
„Ne potresaj se, hanuma. Nastavićemo da radimo do sastavljanja novog kabineta.
Ni ja ne želim da vam se motam oko nogu i da vam smetam po kući."
„Ah, Rešat-beže, savršeno dobro znaš da te obožavamo. Kad sam te jutros videla u postelji, mislila sam da si iscrpljen. Nisam imala srca da te budim, iako sam strahovala da ćeš se kasnije ljutiti na mene."
„Spavala si kad sam se vratio kući. Ni ja nisam imao srca tebe da probudim, draga moja."
„Pa, eto, ovde si. Doneću ti kafu", reče Behidža.
„Može. Danas ću sedeti s damama i slušati ogovaranja."
„Nikoga nismo ogovarale!", reče Behidža.
„Žene su ovih dana zaokupljene mnogo važnijim stvarima od vođenja ispraznih razgovora", reče Azra. Pokazala je na časopis u svom krilu.
„Čime?"
„Mi, žene, moramo da uradimo sve što je u našoj moći da bismo pomogle otadžbini. Da li se slažete sa mnom, beže?"
„U potpunosti se slažem s vama, Azra-hanuma."
„Pokazivala sam Behidži članke koje su napisale neke od najcenjenijih ženskih spisateljica. Naročito preporučujem onaj o Nakija-hanumi."
„I šta piše o njoj?"
Azra je pronašla članak i okrenula časopis prema Rešat-begu. Glasno je čitao probrane delove.
„Hm, hm ... Nakija-hanuma, otelotvorenje ženske vrline ... hm ... Ako je ugledna, prosvećena i neudata žena poput nje stavila srce i um u službu nacionalne stvari, može se očekivati da će njeni napori dostići, ili čak prevazići, one koje čine naši hrabri muškarci ... hm."
„Ko je ta Nakija-hanuma, draga moja?", zanimalo je Sarajlihanumu. „Ona je upravnica škole Fevzije u Uskudaru, efendum`, objasnila je Azra. „Otkad se to žene bave muškim poslovima? Trebalo bi da se usredsredi na svoje učenice!", brecnu se Sarajlihanuma.
„Nije se samo upravnica pridružila otporu. I sultanija, kći sultana Abdula Hamida kao i sultanija Fehima, kći sultana Murata, ne vide nikakvo zlo u pregalaštvu žena u ime otadžbine, efendum", reče Azra. Okrenula se prema Rešat-begu i dodala: „I zar nije tačno, efendum, da su tokom Svetskog rata naši voljeni Englezi dozvolili svojim ženama da rade za vojsku, i to ne samo u pozadini već i na prvim linijama fronta? Zar nisu radile u prodavnicama, fabrikama i kancelarijama da bi zamenile odsutne muževe i sprečile krah ekonomije?"
„Jesu, radile su, i to su dobro radile, ali otkad me to ubrajate u obožavaoce Engleza, Azra-hanuma?"
„Zar sultan nije proengleski nastrojen?"
„Sultan možda jeste proengleski nastrojen, a Partija slobode i jedinstva mogla bi se nazvati proengleskom, ali ja nisam pristalica nijedne partije, a ni Engleza. Odan sam isključivo sultanu, zato što je njegovo veličanstvo naslednik kuće Osmana, mnogovekovnih suverenih vladara ovih zemalja."
„Nisam ni tvrdila ništa drugo, efendum. Moja jedina želja je da naše žene budu obaveštene o onome što se dogada, kao i da im se dozvoli da zauzmu svoje mesto pored muškaraca i da zajedno krenu protiv neprijatelja."
„Istinitije reči nisi mogla izreći, Azra-hanuma. Hteo bih da znate da je i sultanija pristalica obrazovanja i da se zalaže da žene dobiju istaknutije uloge u našoj zemlji."
Leman se dosađivala. Zatražila je dozvolu da svira klavir. Smesta je počela da se prepire sa Suad, koja je potrčala za njom.
„Sedi dole i vezi. Nemoj da trčiš za mnom i dosađuješ."
„Izgleda da nisi u stanju da se ljubazno ponašaš prema sestri, Leman", umeša se Behidža. Pokušavala je da progovori strožim tonom. „Da li bi bilo toliko strašno ako bi samo sela pored tebe? Mogla bi da ti okreće stranice dok sviraš?"
„Nikako! Ruke su joj uvek prljave! Juče je dirala klavir nakon što je jela kifle. Znam jer je isprljala dirke masnim prstima." Behidža je prešla na mladu kći.
„Suad! Zar ti nisam rekla da ne diraš sestrin klavir! Ako čujem da si ga još jednom dirala, zaključaću violinu u orman pa nećeš moći ni nju da sviraš!"
„Zašto ne zaključaš i klavir u orman, tako ni njega ne bih mogla da diram?"
Azra nije uspela da priguši osmeh. Behidža se okrenula suprugu i odmerila ga molećivim pogledom. Bilo je jasno da je očekivala odgovarajuću podršku protiv kćerkine drskosti. Ahmed Rešat se godinama uspešno rvao sa sve praznijim trezorima Otomanskog carstva, ali našao se u čudu kako da odgovori na oštar jezik drske devojčice. Mehpara je ušla u sobu u ulozi spasioca, sa šoljom kafe na srebrnom poslužavniku. „Mehpara, devojko moja, hoćeš li biti tako ljubazna da se popneš gore i obavestiš Kemal-bega da se važni stavovi o sudbini države i nacije razmenjuju u salonu, i da bismo svi voleli da nas počasti svojim prosvetiteljskim mislima", reče
Rešat-beg.
„Ja ću otići po Kemala", ciknu Suad. Progurala se pored Leman, koja je dostojanstveno, kao pobednik, lagano koračala ka vratima.

Mehpara je spustila poslužavnik ispred Rešat-bega i izašla. Sarajlihanuma je bila zadovoljna poboljšanim odnosima između ujaka i nećaka, ali se i ljutila na Ahmeda Rešata što se podsmeva Kernalu pred Azrahanumom. Ona nije prezala da oštri jezik na bližnjima, ali pred gostima je o porodici pevala samo hvalospeve.
„Obavezni smo da poštujemo tuđe stavove, uključujući i one koje pripadaju mladima, Rešat-beže", počela je. „Ali jedno znam sigurno i ne oklevam da to saopštim – politika je za muškarce! Ženama tu jednostavno nije mesto. Žestoko se protivim takvoj praksi!"
Azra je pažljivo slušala, sa izrazom strpljive učiteljice. Zatim je počela da objašnjava zašto bi žene trebalo da uzmu učešće u svim oblastima života, uključujući i politiku. Behidža je zapanjeno slušala, Sarajlihanuma je tvrdoglavo zurila kroz prozor, a Rešat- beg se u svemu slagao s gošćinim stavovima. Otomanske žene predugo su bile bez prava glasa i karaktera, kao da su se prerano povukle u grob. Škole za devojčice su se, na svu sreću, otvarale svuda. Devojke su odskora dobile mogućnost i visokog obrazovanja na Ženskom univerzitetu.[34]
„Da li razmišljate da vaše kćeri pošaljete u ovu školu?", pitala je Azra.
„Ja bih rado, ali o budućnosti devojčica najpre moram da se posavetujem s Behidžom", odgovorio je. Posmatrao je suprugu, tražeći podršku. Behidža, vatrena pristalica udaje devojaka u što ranijem životnom dobu, zbunjeno se smeškala pogleda uprtog u tepih.
Sa sprata su dopirale note neke sonate.
„Leman je baš darovita!", primetila je Azra. S odobravanjem je klimala ka tavanici
„Prošle noći mi je odsvirala pravi mali koncert."
„Ima dobar sluh", reče Behidža. „Suad se odlučila za violinu. Ne verujem daće ikad dostići Lemanin pivo, uprkos prvobitnom oduševljenju muzikom. Sad samo hoće da svira klavir."
„Tek je počela da se bavi muzikom", reče Sarajlihanuma. „Daj joj malo vremena!
Za nekoliko meseci, sve će doći na svoje."
Behidža je zbunjeno podigla obrve. Nije verovala da će doživeti da čuje kako Sarajlihanuma srčano brani mladu unuku, koju je večito prekorevala. Starica je još jednom potvrdila svoj ugled vrlo nepredvidive osobe.

Razgovor se upravio ka stanju nacije, kad se Kemal pridružio društvu u salonu. Veliki broj bivših članova kabineta otišao je u Anadoliju. Prišli su Vojsci nacionalne
nezavisnosti. Opšte mišljenje bilo je da će paša Damad Ferid voditi sledeću otomansko vladu. Njegovo divljenje prema Englezima moglo se meriti samo s prezirom koji je osećao prema nacionalistima.
„Ferid-paša će ponovo postati veliki vezir? Kakva šteta!", reče Behidža kad je shvatila značenje muževljevih reči. „Kemalove simpatije za nacionaliste navele su te da u poslednje vreme ma njih gledaš blagonaklono, što nije dobro. To samo znači da su tvoji ministarski dani odbrojani."
„Ti dani su svakako odbrojani, iako sam obećao njegovom veličanstvu da ću obavljati ministarsku dužnost do postavljenja novog ministra. Kabineti se sastavljaju i padaju, ali točkovi države moraju da se okreću."
Posle neopozive potvrde gubitka ministarskog položaja, Behidža zaplaka.
Azra je vešto promenila temu. „Planirala sam da sledećeg dana posetim priredbu na kojoj će hanuma Šukufa Nihal čitati svoju poeziju. Volela bih da, uz vaš pristanak, povedem i Behidža-hanumu sa sobom."
„To ne dolazi u obzir!", povika Sarajlihanuma. „Ona ne želi da ima posla s vašim udruženjima i društvima. Šta se to pre neki dan desilo? Stotine žena izašle su na ulice! Držale su govore na Trgu sultana Ahmeda ... Kakva sramota!"
„Sarajlihanumaefendi”, reče Azra, „samo ćemo posetiti Makbulahanumin dom. Biće to prijatno druženje, sa slušanjem poezije. Štaviše, njen dom je veoma blizu vašeg."
Rešat-beg progovorio je odlučnim tonom, nezadovoljan Sarajlihanuminim javnim omalovažavanjem supruge i vređanjem gošće.
„Ako želi, Behidža-hanuma može da ti pravi društvo", rekao je. „Jedino što ovih dana ulice nisu u potpunosti bezbedne. Zahtevam samo da obavezno povedete i Husni-efendiju."
„Molim vas, efendum, mogu li i ja s njima?"
Sve glave iznenađeno se okrenuše ka Mehpari. Skupljala je prazne šolje od kafe, pogleda uprtog u pod. „Ja ću ih pratiti. Praviću društvo Behidža-hanumi ... Molim vas efendum ... Volela bih da i ja čujem njenu poeziju."
Pod Rešat-begovim oštrim pogledom, Sarajlihanuma je ćutala kao zalivena.
„Vrlo dobro. Ipak, molim vas da se ne zadržavate dugo, Azra-hanuma. Žene u ovom domaćinstvu obično dolaze kući najkasnije do poslepodnevne molitve. Verujem da ni sutra neće biti drugačije."
„Neće biti, efendum`, uveravala ga je Azra.
Behidža se našla razapetom između radosti i zebnje. Pitala se šta će raditi na sastanku na kojem dame razgovaraju o politici, ali joj je i prijalo što ju je suprug tako odlučno podržao pred Sarajlihanumom.
Nadomak kapije Makbula-hanuminog doma, Behidža je pitala Azru koliko će sastanak trajati.
„Ako recital potraje sat, a razgovor uz posluženje još jedan, bićemo ovde najmanje dva sata", naglas je računala Azra.
„Husni-efendijo, idi kući pa dođi po nas za dva sata", reče Behidža.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:21 am



Tri žene prišle su kapiji. Azra i Behidža išle su napred, a Mehpara dva koraka iza njih.
Makbula-hanumin salon sastojao se od niza povezanih prostorija, sa stolicama poredanim kao za islamsku pogrebnu službu. Ali bio je pun. Četrdeset dama tiho je žamorilo i razmenjivalo papire. Azra je imala mnogo poznanica. Pozdravljala ih je, ljubila i pitala za zdravlje. Našle su tri slobodne stolice i sele. Sluge su kružile prostorijom s limunadom i šerbetom.
Behidža je primetila da je većina žena skinula mašlah[35] i da im pramenovi vire iz marame i padaju po čelu i slepoočnicama. Već je videla te nove frizure u časopisima. Zarekla se da će, čim se vrati kući, i svoju kosu srediti isto tako.
Na vratima ih je pozdravila devojka riđih uvojaka. Pretpostavila je da je to gospodarica kuće. Ista žena stala je na čistinu između stolica i glasno obznanila:
„Dobro došle! Danas imamo nove gošće. Među nama je i supruga novog ministra finansija Rešat-begefendije, Behidža-hanumaefendi, i njena rođaka Mehpara-hanuma. Predlažem da im uputimo srdačan pozdrav pre nego što počnemo."
Talas živahnog žagora preplavio je odaju. Behidža je naglo pocrvenela do ušiju. Nije znala šta da radi ili na koju stranu da pogleda. Azra je sigurno rekla Makbula-hanumi ko su. Postupila je tako netaktično! Behidža se ograničila na kratki naklon. Krajičkom oka posmatrala je Mehparu. Devojka je zurila u zid ispred sebe. Um joj je bio ko zna gde, lice bezizražajno, a leđa ponosno ispravljena. Činilo se da nije svesna neželjene i preterane pažnje.
Neke dame su im prišle da bi se predstavile. Behidža je izbegavale poglede tih žena, iako su je sve do jedne obasipale komplimentima. Trudila se da im odgovori na najbolji način. Bila je svesna da je kao supruga ministra finansija, čak i onog koji je u opozivu, morala da igra izvesnu društvenu ulogu. Nije znala mnogo o svetu zato što je retko napuštala krug najbliže porodice, rođaka i prijatelja. Nije imala poglede, stavove i osećanja koje bi mogla nazvati svojim. Postala je bolno svesna posledica predaje domaćinstva Sarajlihanumi na upravljanje. Isparilo joj je iz glave i ono malo što je naučila iz novinskih članaka. Obilno se znojila. Trudila se da suzbije paniku, ali svejedno se osećala uplašeno i ugroženo. „Naš prethodni sastanak svojim prisustvom počastvovala je sultanija Fehima. Čak se udostojila da nam odsvira i jednu klavirsku sonatu, koju je lično komponovala u čast novog ustava. Vaše prisustvo je velika privilegija i izvor nadahnuća za sve nas", zborila je domaćica skupa. „Najiskrenije se
nadamo da ćete nas počastvovati vašim prisustvom i na svim budućim sastancima. Želite li nešto da poručite prisutnim damama?"
Behidža je pomislila da će istog trena umreti od stida.
„Veliko vam hvala, efendum. Plašim se da danas nisam spremna za javno obraćanje. Oprostite mi", procedila je.
„Donesi mi nešto za piće, molim te", obratila se Mehpari čim se Makbula udaljila
„Grlo mi je suvo. Vidim da nude limunadu ... Zadovoljila bih se i vodom." Mehpara je ustala i pogledom potražila poslužitelja.
„Behidža-hanuma, dozvolite mi da vam skrenem pažnju na damu koja se uputila ka nama; to je pesnikinja hanumaefendi Šukufa Nihal. Uskoro će nam recitovati. Hoćete li da vas predstavim?", pitala je Azra.
„Kasnije, Azra-hanuma. Nešto mi se vrti u glavi."
Azra nije navaljivala zato što je jedna od žena već stala na sredinu salona. Počela je da udara kašikom po poslužavniku.
„Pst! Molim vas, tišina, poštovane! Tražim srdačan aplauz za današnju gošću, koju svi izuzetno volimo i cenimo. Šahenda-hanumaefendi! Dobro došla, efendum!"
Niska i zdepasta žena stala je pored domaćice. Mehpara je donela čašu limunade Behidži i sela pored nje. Pila je pohlepno. Bilo joj je veoma loše. Vratila je čašu Mehpari.
„Uzmi je. Skloni je dalje od mene. Grozno miriše", tiho je promrmljala. „Ali miriše na nanu."
„Stomak mi se nešto uznemirio. Popij je ti ako želiš."

Šahenda je počela besedu, a Behidža se trudila da je čuje, ali nije mogla od zujanja u ušima. Kao da su joj se stotine razbesnelih muva rojile po glavi. Reči poput
„otadžbina", „zemlja", „sloboda" i „nezavisnost" probijale su se kroz zujanje, ali nije mogla da čuje i razume rečenice. Pokušavala je da zadrži pozu zainteresovanog slušaoca. Posmatrala je govornicu, koja bi povremeno pogledala pravo u nju, suprugu ministra, u potrazi za odobravanjem i podrškom. Vatreni ton dozivao je neprijatne slike: napadačke horde, stisnute pesnice, kamenje i štapove u rukama razularene gomile; ružne povike na stranim jezicima, nerazumljive, a tako slične psovkama; prebijanja, poniženja i strah za goli život! Oblio ju je hladan znoj. Više nije pokušavala da izgleda pristojno. Želela je samo jedno – da Šahenda više završi svoj beskrajn govor. Na jedvite jade je zadržavala limunadu u stomaku. Mehpara je na Behidžinom čelu primetila graške znoja, ali pripisala ih je zagušljivom vazduhu u prostoriji.
Konačno se razlegao gromoglasni aplauz, samo je Behidža slabašno tapšala. Žene su se okupile oko govornice da joj čestitaju. Htela je da im se pridruži, ali toliko joj se mantalo po glavi da se plašila da ustane. Azra se nagnula preko Mehpare i pitala je:
„Kako vam se dopao govor Šahenda-hanume?" Behidža je lakonski odgovorila: „Bio je čudesan."
„Biće joj veoma drago da to čuje sa vaših usana. Mogle bismo da joj priđemo pre no što Šukufa-hanuma obznani početak rasprave."
„Hajdemo."
„Uhvati me za ruku, molim te", prošaptala je Mehpari u uvo. „Ne osećam se najbolje." Devojka se iznenadila. Uhvatila ju je za ruku i tako krenule ka Šahenda- hanumi. U salonu je bilo tesno i zagušljivo. Svi su govorili u isto vreme. Njihovi glasov odzvanjali su po Behidžinim ušima. Posle nekoliko koraka, sa užasom je shvatila da ne može da kontroliše noge i ruke. Kolena su joj popustila. Mehpara je zagrli oko struka da ne bi pala.
„Behidža-abla ... Behidža-abla, šta nije u redu? O, Behidža-abla ... Alahu na nebesima, ne čuje me ... Onesvestila se ..."
„Izgubila je svest. Alahu milosrdni, onesvestila se!"
„Šta se dešava?"
„Odstupite ... Sklonite se s puta ... Pustite ih da prođu ..."
„Ko se onesvestio? A, to je draga Behidža! Brzo! Brzo! Zovite pomoć!"
Šahenda je preuzela komandu: oštro je naredila ženama da odstupe i klekla pored onesvešćene žene. Mehpara je držala Behidžinu glavu na kolenima. Drhtavim prstima joj je otkopčavala bluzu.
„Donesi mi limunovu esenciju. Imate li je u kući? Molim vas da je što pre donesete", naredila je Šahenda-hanuma. „I otvorite prozore. Pustite svež vazduh u odaju." Obratila se Mehpari: „Došli ste ovamo s njom, zar ne? Pretpostavljam da ste rođake?"
„Tako je, efendum."
„Da li često gubi svest?"
„Ne. Nikad nisam videla ništa slično."
„Da li je trudna?"
„Nije ... pa ... nije koliko ja znam."
„A šta mislite, zašto se onesvestila? Da li se prehladila? Da li je bolesna? Da li ima problema s varenjem?"
„Ne, nije bolesna", uveravala ju je Mehpara.
„Možda se uzbudila zbog vašeg nastupa", nagađala je Azra. „Ne budite ironični!" planula je Šahenda-hanuma. Nasula je malo kolonjske vode u dlan. Poprskala je čelo i slepoočnice onesvešćenoj Behidži i prešla namirisanom rukom ispod njenog nosa. Svilenom maramicom otrla joj je znoj sa slepoočnica i gornje usne, a onda je blago ošamarila po obrazima. Povratila se. Osmotrila je okolinu zbunjenim pogledom. Zatvorila je oči kad je, tik ispred sebe, videla pesnikinju. Bila je sigurna da sanja.
„Ne brinite, draga moja. Dobro vam je. Pozlilo vam je, to je sve."
Htela je da umre od stida kad se setila gde je i šta se desilo. Pala je kao kamen, u tuđoj kući, okružena nepoznatim ženama. Kakva bruka! Teškom mukom je zadržavala suze. Mehpara joj je pomogla da sedne.
„Odvešćemo je do jedne od spavaćih soba. Tamo ću je pregledati", reče Šahenda- hanuma. Kad se pesnikinja udaljila, Behidža je upitala Azru: „Da li je ona doktor?" Odmah je shvatila da je pitanje nerazborito: kako žena može da bude doktor? Ali Šahenda-hanuma delovala je samouvereno ... ponašala se kao iskusan lekar.
„Šahenda-hanuma je iskusna babica", rekla je Azra.
Behidža se uspaničila. Ostala je bez i ono malo boje u obrazima.
„Behidža-hanuma, ne morate da se podvrgavate pregledu ako ne želite. Objasniću to Šahenda-hanumi", rekla je Azra.
„Nadam se da to neće biti protumačeno kao nedostojno ponašanje."
„Neće, ni u kom slučaju."
Polako je ustala. Vrtoglavica se pojačala. Teturala se ka Makbula-hanuminim spavaćim sobama uz Azrinu i Mehparinu pomoć. Šahenda je već bila u sobi. Brisala je sveže oprane ruke lanenom krpom. Sa osmehom je prišla Behidži.
„Ne bojte se, hanuma", rekla je, „samo ću vam proveriti puls. Da li ste nešto jeli?"
„Jesam." Stisnula je Behidžin vitki zglob. Pažljivo je osluškivala puls.
„Isplazite jezik." Behidža je poslušno otvorila usta, kao bespomoćna devojčica.
„Sve je u redu", obznanila je Šahenda-hanuma, „što znači samo jedno: žena vaših godina može da se onesvesti samo iz jednog razloga ..."
„A koji je to razlog?"
„Pa očigledan je!"
Behidža je naglo porumenela.
„Ako imam pravo, želela bih da vam ja pomognem da donesete dete na svet."
„Zaista, ne verujem da sam u drugom stanju, ali zahvaljujem vam na brizi", reče Behidža. Obratila se Makbuli: „Bojim se da sam vam napravila silne nevolje i pokvarila skup. Vreme je da Mehpara i ja krenemo kući. Azra-hanuma može da se vrati kasnije, po završetku rasprave."
Duboko se zahvalila damama na vratima, koje su se zabrinule zbog njenog zdravlja. Odbila je ponuđenu kočiju uz izgovor da će joj svež vazduh prijati. Polako je otpešačila do kuće, oslanjajući se sve vreme na Mehparu.

Šta ju je uopšte navelo da pođe sa Azrom? Otkad ona mari za slobodu, pravdu jednakost? Još nije ovladala ni sopstvenim domom! Da li od nje zavisi spas otadžbine? Zašto bi se družila s gomilom umišljenih žena kad uživa neograničenu slobodu da mirno sedi kući, s udom i vezom? Da sve bude još gore, obrukala se izgubivši svest.
Kod kuće joj se nešto slično nikad ne bi desilo. „Alaha ti, nemoj nikom da kažeš šta mi se danas dogodilo, pogotovo ne Sarajlihanumi", zamolila je Mehparu.
„Neću, Behidža-abla. Onesvestila si se. Zar ne misliš da bi trebalo da posetiš doktora da bi znala zašto ti se to dogodilo?"
„Obeznanila sam se zbog teskobe i zagušljivosti."

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:22 am


„Niko se ne onesvešćuje zbog toga."
„Limunada mi nije prijala."
„Limunada je bila odlična. Nikom drugom nije pozlilo od nje."
„Imam osetljiv stomak."
„Slušaj, čuvaću tvoju tajnu, ali samo pod jednim uslovom."
„Pod kojim?"
„Ćutaću ako te pregleda pravi doktor. Pozvaćemo Mahir-bega. Reći ćemo mu šta se desilo i pitati ga za mišljenje. Može da te pregleda u Kemal-begovoj sobi."
Behidža je zamišljeno koračala. Nije u Mehparinom predlogu videla ništa loše, al nije želela da se poverava Kemalu. Devojka joj je, po svoj prilici, čitala misli. „Veruj mi da Kemal-beg to nikome ne bi rekao. Zna bolje nego iko da Sarajlihanuma ume da bude nezgodna."
„U redu", složila se Behidža oklevajući. „Možeš li mi reći šta je Šahenda-hanuma govorila? Strašno mi je zujalo u ušima. Propustila sam čitav govor."
„Bila je to divna beseda. Na kraju su sve okupljene dame poželele da dograbe pištolj i jurnu na neprijatelja. Obraćala se svima, podjednako i muškarcima i ženama. Pozivala nas je da se pridružimo pokretu otpora u Anadoliji."
„Dakle, očekuje od nas da jurnemo u Anadoliju, sa sve decom?"
„Ne moramo nigde da jurimo. Možemo da skupljamo novac. Slaćemo ćebad džempere, cipele i hranu za front. Spremaćemo zavoje i lekove. Eto, to je rekla."
„Šta god da uradiš, nemoj ni da zucneš o ovome Rešat-begu. Uskratiće gostoprimstvo Azri ako sazna gde nas je odvela."
„Mislim da Rešat-beg i te kako voli svoju otadžbinu i da zna gde nas je vodila", reče Mehpara. „Ne brini, neće se ljutiti na nas."
„Kako si ti čudna devojka. Da li te je Kemal tome naučio."
„Niko me ničemu nije naučio, efendum. Svi se rađamo s ljubavlju: prema otadžbini, deci, roditeljima ... muškarcu. Kad kucne čas, duboko usađena ljubav iznikne i procveta. To je moje mišljenje."
„A otkad razmišljaš o svemu tome?"
„Otkad sam probdela mnoge besane noći kraj Kemal-begove bolesničke postelje, sama, samo sa svojim mislima."
„Blagoslovena da si, devojko! Ali manje razmišljaj, a više spavaj. Svakog dana si sve bleda. Razbolećeš se ako tako nastaviš. Na kraju ćeš se negde onesvestiti, kao i ja."
„Ne brini za mene", uz osmeh će Mehpara. „Ništa mi se neće dogoditi. Čerkezi su navikli na muke. Pogledaj Kemal-bega. Vratio se živ i zdrav iz Sarikamiša, gde su se desetine hiljada posmrzavale. Tada sam uistinu shvatila da Alah čuva Čerkeze."
„Čuti, dobro se sećam u kakvom se stanju vratio. Moraš da budeš Čerkeskinja da bi ga tad nazvala živim i zdravim", reče Behidža.

Paša Damad Ferid, novi veliki vezir, bez oklevanja se dao na posao i počeo da bira novu vladu. Zadržao je starog ministra finansija. Položaj je iziskivao veliku stručnost i iskustvo, a Ahmed Rešat je mnogo godina verno služio državu, nikada se ne vezujući za partije. Rešat-beg je prihvatio da ostane ministar i u vladi velikog vezira, kog nimalo nije cenio, nakon što je saznao da će njegov stari prijatelj, Ahmed Rešit, obavljati dužnost ministra unutrašnjih poslova.
Doktor Mahir ih je posetio jednog jutra da bi čestitao starom prijatelju na povratku u ministarsku fotelju. Po navici je otišao u Kemalovu sobu. Došao je i po pismenom pozivu Behidža-hanume. Žene su se, ubrzo po njegovom dolasku, ušunjale u Kemalovu sobu. Behidža mu je, s neskrivenom nelagodnošću i oborene glave, saopštila da se nedavno onesvestila. Stvar nije ozbiljna, ali ne bi bilo naodmet da se posavetuje s doktorom. Zamolila je Kemala da na trenutak ode u Mehparinu sobu.
„Odmah ću se udaljiti. Otići ću na donji sprat", složio se mladić.
„Ne, ne, nemoj dole. Ne želimo da privučemo Sarajlihanuminu pažnju. Nema potrebe da se zalud brine. Idi u Mehparinu sobu."

Prešla je na stvar čim je Kemal izašao. Zamolila je doktora da rezultate pregleda drž u najvećoj tajnosti, kao što je i pomenula u pismu. Niko u kući ne sme o njima ništa da sazna.

Doktor Mahir je po završetku pregleda zatražio da opere ruke. Kad je otišao, Behidža je sela na Kemalov krevet. Pokrila je velom kosu i Mehpari, koja je stajala pokraj kreveta, rekla: „Reci Kemal-begu da može da se vrati u svoju sobu."
Doktor se vratio. Rekao je: „Savršeno ste zdravi, efendum. Babica je imala pravo – najverovatnije ste u drugom stanju. Biću apsolutno siguran kad pregledam uzorak mokraće. Po izvršenoj analizi, obavestiću vas o rezultatima."
„Ali kako je to moguće? Alahu milostivi!"
„A zašto ne bi bilo moguće? Možda ćete ovog puta biti blagosloveni sinom."
„Želela bih sina; ne zbog mene, već zbog Rešat-bega."
„Koliko ga ja poznajem, biće srećan i s još jednom kćerkom."
„Poznato vam je da je Suad poslao u školu, kao da je dečak. Da ima sina, možda bi pustio devojčice da budu devojčice."
„Zar je obrazovanje toliko štetno za devojčice?"
„Školovanje i vaspitanje devojčica je nešto sasvim drugo. Suad jedva da ume da veze. Uopšte ne zna da svira ud. Ne provodi dovoljno vremena kod kuće da bi išta korisno naučila. Najveći deo vremena je u školi."
„Šta je s Leman?", sa osmehom će doktor Mahir.
„Sarajlihanuma je uspela da je zaštiti od Rešat-begovog uticaja. Dobro znate da staramajka u njoj prepoznaje sebe, svoje oči, stas i prenaglašenu urednost. Neumorno uči Leman čerkeskoj kuhinji, ali devojka je mnogo lenja. Samo je klavir zanima."
„U takvom je uzrastu", uveravao ju je Mahir. „Lenjost će je brzo proći. Više nije devojčica, a još nije postala ni prava devojka. Nije ni čudo što je malo izgubljena."
Kad su se Mehpara i Kemal vratili u sobu, Mahir je spakovao doktorsku torbu.
„Pa, doktore, da li ste otkrili zbog čega je moja ujna izgubila svest?", pitao je Kemal.
„Uzrok njenih nevolja u ovom trenutku verovatno sedi za pisaćim stolom u Ministarstvu finansija", zacerekao se doktor.
„Nije moguće!"
„Narod koji stalno ratuje mora stalno i da popunjava redove!"
„Prestanite da me ismevate", negodovala je Behidža. „Mogla sam da se onesvestim i zbog uzbuđenja. Izbegavam gomile bilo kakve vrste posle onih užasa u Solunu. Izbezumljuju me. Molim vas, nikom ni reč o ovome!"
„Ne brinite. Ovo je poverljivo. Tiče se samo doktora i pacijenta. Odmah ću vam javiti rezultate, a ostalo je na vama. Saopštite ih kome god hoćete."
„A šta ako nisam trudna?"
„Onda je sve u redu, osim ako se ponovo onesvestite. Ako se to desi, moraćete u bolnicu. Tamo ćemo obaviti neke testove. Pronadite bocu. Neophodno je da mi date uzorak urina pre nego što krenem."
Behidža se zahvalila doktoru i izašla iz sobe. Mehpara je potrčala za njom. „Imam bocu kolonjske vode sa zatvaračem. Da je ispraznim i operem?"
„Zar tako nećeš protraćiti skupoceni miris?"
„Ionako je pri kraju."
„Hvala ti. Donesi je u moju sobu što pre."

Behidža se povukla u spavaću sobu. Zaključala je vrata, skinula bluzu i osmotrila grud pred ogledalom. Bradavice su joj blago potamnele. Tog jutra nije imala apetit, a čulo mirisa joj se izoštrilo. Možda je zaista trudna, a opet, možda se samo onesvestila zbog zamornog sastanka ženskog društva. Nikad više neće kročiti nogom na slično mesto. Mehpara je došla s opranom bocom. Behidža je otrčala u toalet.
Kad su žene otišle, Mahir je skupio poslednje prevode s Kemalovog stola. Izvadio je nove časopise iz torbe i predao ih prijatelju.
„Prevođenje nije dovoljno, Mahire. Osećam se zdravo i čilo. Vreme je da preuzmem veću ulogu."
„Neću da kažem da se nisi oporavio, ali telo ti je i dalje slabo. Ne smeš da rizikuješ."
„Sedenje između četiri zida izjeda mi dušu. Bojim se da ću izgubiti razum."
„Znam da ti nije lako, prijatelju. Odavno bih te poslao na ujakovo imanje da za tobom nije izdat nalog za hapšenje. Svuda ima uhoda. Nikad nije bilo ovako teško prepoznati tajne agente."
„Mogu da promenim izgled. Pustiću bradu, obojiti kosu, nosiću naočare.
Sarajlihanuma povremeno koristi kanu ..."
„Znaš, to nije loša ideja. Ako ofarbaš kosu u riđe, misliće da si Jevrejin. To će te poštedeti gneva okupacionih snaga. Maltretiraju muslimane, a sa manjinama su med i mleko."
Mahir se ućutao kad je čuo kucanje na vratima. Mehpara je donela uzorak mokraće.
„Behidža-hanuma zamolila me je da vam dam ovo", rekla je, pružajući bocu Mahiru, koji je proverio da li je čvrsto zatvorena i stavio je u torbu.
„Mogu li nešto da vas pitam, Kemal-beže", oglasila se Mehpara.
„Samo izvoli."
„Šta se Behidža-hanumi desilo u Solunu? Na šta je mislila kad je pomenula užase u Solunu? Šta se tamo dogodilo?"
Muškarci su izmenjali poglede.
„To je ružna uspomena", rekao je Kemal.
„Hoćete li da mi ispričate šta se dogodilo?"
„Zašto si tako radoznala?"
„Mislim da bih joj mogla biti od veće pomoći ako bih znala šta je muči. Ako nije trudna, a nesvestice se nastave, mirišljava so i kolonjska voda neće biti dovoljne. Pre neki dan, na sastanku ženskog društva, silno se uznemirila zbog gužve."
„Dobro si to zapazila. Moja ujna se odonda užasava gužve i buke. Balkanski rat[36] zatekao je ujaka na službi u Solunu. Posle poraza, Osmanlije jedva da su imale vremena da napuste grad. Procenio je da je najbolje da suprugu i tada male kćeri pošalje prvim brodom za Istanbul. Grci, donedavni podanici Otomanskog carstva, počeli su da vređaju i maltretiraju Turke. Život u Solunu postao je za njih veoma opasan."
„Zar vi niste bili s njima, gospodine?"
„Nisam, bio sam ovde, u školskom internatu."
„Da li im se nešto dogodilo na putu?"
„Behidža i deca ukrcale su se u kočiju ruskog poslanstva, koja ih je čekala pred kućnim vratima. Odvezla ih je u luku. Naoružani Rus sedeo je pored kočijaša da bi ih zaštitio od svetine. Lokalni Grci kamenovali su kočije u kojima su Turci pokušavali da se evakuišu. Psovali su ih, vređali, napadali i krali sve čega bi se dočepali. Nakon opasne vožnje do luke, ukrcali su se na brod. Ipak, stražar ih nije mogao odbraniti od psovki i pretnji. Gurali su ih i vukli za odore. Moja ujna je u to doba bila trudna. Izgubila je bebu na putu za Istanbul. Odonda se užasava vike i buke, ulične gomile i većih skupova ma kakve vrste. Dugo joj je trebalo da se oporavi. Nije joj bilo lako. Mlada žena s dvoje dece, bez supruga ..."
„Zašto se Rešat-begefendi nije vratio s porodicom?"
„Morao je da upravlja prebacivanjem mnogovekovne arhive. Vratio se tek posle nekoliko meseci."
„Vratio se u Istanbul s mojim ocem", reče doktor Mahir. „Danas ćete naučiti nešto novo, Mehpara. Naše porodično prijateljstvo počelo je upravo tih dana u Solunu. Bil smo susedi, a pritom su moj otac i Rešat-beg bili kolege. Radili su zajedno u ispostavi Ministarstva finansija u Solunskom sandžaku. Zajedno su se vratili u Istanbul. Rizično putešestvije ih je zbližilo. Postali su kao braća."
„Alah da mu dušu prosti!", prekinu ga Kemal. „Mahir-begov otac bio je ujka Rešatov pretpostavljeni. Došla si da živiš s nama nedugo nakon ujna Behidžinog povratka u Istanbul. Bilo joj je mnogo teško nakon pobačaja. U takvom stanju nije mogla da se brine o deci. Baka nas je obavestila da će mlada Čerkeskinja doći da živi s nama i da će nam pomagati oko Leman i Suad. Znala si kako da izađeš na kraj s tim nestašcima, iako si i sama bila dete, veoma lepo i pametno dete."
Porumenela je. „Teško bi se moglo reći da sam bila dete."
„Kako to misliš? Nisi imala više od dvanaest-trinaest godina."
Mehpara se iznenada uznemirila. „Beže! Zaboravila sam da vam kažem! Sarajlihanuma će se naljutiti na mene! Vaša baka će se pitati zašto niste sišli; htela je da počasti Mahir-bega u selamliku."
„Siđi dole, Mehpara, uskoro ćemo ti se i mi pridružiti", reče joj Kemal. Kad je izašla, nastavili su pređašnji razgovor.
„Kako bi bilo da se odenem kao derviš?"

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:22 am


„Na putu do seoskog imanja možeš da odeneš čaršav. Kad tamo stigneš, sve će biti u redu."
„Ali šta ću da radim kad izađem na ulicu?"
„Danju nećeš imati šta da tražiš na ulici. Radićeš u kući. Pripremamo naređenja o demobilizaciji i isprave za oficire koji beže u Anadoliju. Pomagaćeš im u tom poslu."
„Noću ću pomagati u prenosu oružja, zar ne?"
„Jedno odeljenje se već bavi krijumčarenjem oružja. Momci su uigrani i sjajni. Ne verujem da ćeš njima biti potreban. Radićeš nešto drugo."
„Šta?"
„Francuzi su doveli nove jedinice iz Alžira. Smestili su ih u kasarnu u Rami. Petkom odlaze na molitvu u Sultan Ejupovu džamiju. Sveštenici se trude da ih ubede da je dizanje oružja na muslimane izdaja vere.
Prevodićeš propovedi alžirskim vojnicima." Kemal nije krio razočaranje.
„Ne boj se. Imaćeš i mnogo opasnije dužnosti."
„Kakve?"
„Reći ću ti kad kucne čas."
„Hoću da idem u Anadoliju."
„To mi je poznato, brate. Medutim, ako svi tamo odemo, ko će se brinuti o logistici i transportu u Istanbulu? Sve oružje za Anadoliju prolazi kroz Istanbul. Većina demobilisanih vojnika okuplja se Istanbulu i odatle ih upućuju u unutrašnjost. Pripremamo im dokumenta, skupljamo novac, kupujemo oružje od Francuza Italijana ... To su trenutno najvažnije operacije. Važnije čak i od same oružane borbe. Poslaćemo te u Anadoliju kad kucne čas, kada budeš zdraviji i jači."
„Imaš pravo."
„Postavljenje Rešat-bega za ministra finansija u kabinetu Damada Ferida sjajna je vest. Možda ćeš moći da se dokopaš neprocenjivo vrednih obaveštenja."
„Otkud ti ideja da bih špijunirao ujaka?"
„Ne ujaka. Bilo bi nam izuzetno korisno ako bi nas obaveštavao o svemu što doznaš o nalozima za hapšenje i pritvaranje."
„Ne želim da ujak upadne u nevolje zbog mene. Učiniću šta god hoćeš, ali kad me prebaciš na selo. Kad jednom odem odavde, više neću moći da se vratim. Nemam pravo da više ugrožavam ukućane."
„Razumem, ali bi nam obaveštenja od tvog ujaka bila od neprocenjive vrednosti ...
Pitam se samo da li bi mogao da ostaneš ovde još malo, još samo neko vreme."
„Ovde se nasmrt dosađujem. Kad bih bio negde drugde ... Ne, Mahire, to je nemoguće!"
„Ne krivim te, ali mislim da je vreme da zaboravimo na odanost porodici. Preti nam opasnost da ostanemo bez otadžbine."
„Moj ujak će to razumeti. Silno se potresao posle napada na parlament i masakra u policijskoj stanici Šehzadebaši."
„S vremenom će promeniti mišljenje. Pitanje je samo koliko vremena imamo? To je glavni problem!"
Azra je podigla trpezarijsku stolicu. Postavila ju je pored stoličice na kojoj je sedela Leman i svirala klavir.
„Znam kompoziciju koju možemo da sviramo zajedno. Hoćeš li da ti pokažem?"
„Da li se svira s obe ruke?"
„Da."
„Dobro, ali ne bi bilo dobro da nas vidi Suad."
„Zašto?"
„Želeće da i ona nauči."
„Da li je to tako strašno? Kad ja odem, možete vas dve da je svirate zajedno."
„Ne želim to, Azra-abla. Moja mlađa sestra isprlja ruke u bašti i onda pipa dirke. I stalno tako! Nervira me!"
„Izgleda da si se metnula na Sarajlihanumu. Preteruješ u urednosti."
„Takva sam. Ne volim kad neko dira moje stvari."
„Čistoća i urednost su vrline, ali samo kad su s merom. Divno sviraš, Leman. Da li bi volela da budeš pijanistkinja?"
„Kako to misliš?"
„Da li bi volela da sviraš u velikim koncertnim dvoranama, da to bude tvoje zanimanje."
„Devojke posle udaje ne smeju da rade takve stvari, Azra-abla."
„Ali rade ako to žele. Da li već misliš na brak?"
„Neću se skoro udati, ali za nekoliko godina, svakako. Nana kaže da se dobra prilika ne propušta. A najbolje prilike dobijaju mlade devojke."
„Zar tako kaže?"
„Naravno. Pogledaj sebe. Ti više ne možeš da se udaš."
„Da li si to čula od bake?", kroz smeh će Azra.
Devojka je odmahnula glavom i progovorila: „Zašto se nisi udala, Azra-abla?"
„Ja jesam udata, draga moja. Moj muž je poginuo u ratu."
„Možeš li sad ponovo da se udaš?"
„Mogla bih, ali odlučila sam da ostanem verna uspomeni na supruga."
„Ali, Azra-abla, da li ćeš nastaviti da ideš kroz život bez supruga i dece?"
„Pronalaženje pristojnog muža nije laka rabota. Sarajlihanuma ima pravo. Muškarc mojih godina su svi oženjeni i imaju decu."
„Nisu svi. Naš brat Kemal je neženja."
„O! A od kog si to čula?"
„O tome se vazdan zbori."
„Ha! Razumem. Dakle, tvoja nana bi volela da se udam za tvog brata."
„Ne, ne nana, nego majka. Misli da odgovarate jedno drugom."
„Avaj, odrasli smo kao brat i sestra. Brak između nas ne dolazi u obzir."
„Kakva šteta! A mnogo si mi draga. Ne bih volela da nam u kuću dode neka nepoznata žena."
„Budi spokojna. Tvoj brat ne misli skoro da se ženi."
„Ali majka želi da ga što pre oženi. Kaže da u protivnom neće razviti osećaj odgovornosti."
„Zar tako kaže?"
„Tako. Mama kaže da će se smiriti kad dobije porodicu."
„A mene je odabrala da ga zauzdam, zar ne?"
„Majka kaže da samo iskusna žena može da se nosi s Kemalom. Ali nana želi da mu pronađe mladu ženu. Čula sam je."
„Kemal će, uz Alahovu pomoć, sam naći nevestu kad za to dode vreme. Hoćemo l da sviramo kompoziciju o kojoj sam ti pričala?"
Kad su počele da sviraju, naišao je Kemal.
„Azra, voleo bih da porazgovaram s tobom."
„Leman i ja sad sviramo klavir. Pričaćemo kasnije."
„Molim te. Važno je."
Leman se značajno zagledala u Azru i rekla: „Hajde, porazgovaraj s mojim bratom Kasnije ćemo svirati." Gošća je ustala sa srcem u petama.
Nije znala da li se devojka poigrava s njom po majčinom nagovoru. Da li je upala u zamku? Bez oklevanja je prihvatila poziv da dode u njihovu kuću jer je mislila da su dobronamerni. Krenula je u salon za Kemalom.
„Šta je to što ne može da čeka?"
„Ono što ću ti reći mora ostati među nama."
„Da li hoćeš da kažeš da volim da tračarim?"
„Šta te je spopalo? O kakvom tračarenju govoriš?"
„Ne znam! Hajde, na sunce s tom velikom tajnom!"
„Ti si prijateljica sultanije Fehime, zar ne?" Nije očekivala da će pomenuti princezu.
„Jesam. I šta s tim?"
„Da li bi mogla nešto da doznaš od nje?"
„Šta te zanima?" Razgoreo je njenu znatiželju.
„Čula si za udruženje T. S ..." Nije dugo razmišljala.
„Za koje udruženje? O, aha, da."
„E, za njih. Finansiraju religiozne škole i institucije neprijateljski raspoložene prema nacionalistima."
„To sam i ja čula. U mom udruženju stalno govore o njima."
„Razmisli: ta organizacija otvorila je više od dvadeset pet religioznih škola u
Anadoliji. Navodno dobijaju novac od sultana. I plivaju u parama. A kako ih on finansira?"
„Kako?"
„Pa nikako! Novac stiže od okupatora. Englezi daju pare sultanu da ih podeli proengleskim zagovornicima šerijatskog prava, od kojih je najvažniji šeik Said.[37] Ako bi sultanija Fehima mogla navesti sultana da to prizna ..."
„Ali zar to nije očigledna istina, Kemale?"
„Možda, ali potvrda iz usta osobe vladarske krvi je nešto drugo. U protivnom, bili bismo primorani da oblatimo sultana."
Zašto bi to bilo tako strašno, pomisli Azra. Kemal je delovao zabrinuto.
„Sad shvatam! Plašiš se svog ujaka, zar ne?"
„Ne, ne plašim se. Jednostavno bih želeo da budem siguran da sultan zna šta radi. Ako ikada dođemo u situaciju da odgovaramo za svoja dela, hoću da visoko podignem glavu, kao čovek koji nikoga nije nepravedno blatio."
„Da li je vredno truditi se toliko zbog sultana voljnog da uzima novac od država koje su okupirale njegovu zemlju?"
„Jeste. Ako bih ujaku mogao da dokažem šta sultan radi, pridružio bi nam se."
„I tada bismo svi bili spaseni?"

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:23 am


„Ne, ali imali bismo pregršt razloga za radost ako bismo pridobiti osobu koja gazduje državnom blagajnom."
„Ali kako je moguće da tvoj ujak, koji je u vladi, ne vidi ono što svakom na ulici bode oči?"
„Ljudi su slepi na mane onih koje vole i kojima su se zakleli na vernost. Da li sultanija Fehima može da izmami sultanovo priznanje?"
„Vratiću se kući i poslati pismo sultaniji Fehimi po Haki-efendija. Zamoliću je da me pozove u posetu."
„Molim te, požuri. Ako uspemo, dobavićemo moćno orude za regrutovanje novih članova pokreta otpora."
„Ne brini, ionako sam planirala da odem odavde. Majka kaže da je azijska obala sigurnija. Pozvala me je da joj se pridružim kod njene tetke u Erenkoju. Posetiću sultaniju pre polaska. Ne želim više da zloupotrebljavam vaše srdačno gostoprimstvo."
„To ne dolazi u obzir! Dobro znaš da si u našoj kući uvek dobrodošla."
„Da, toliko sam i sama shvatila. Htela bih da podelim izvesna saznanja s tobom.
Mogu li?"
„Naravno."
„Tvoja ujna provodadžiše. Mislim da je dobro da to znaš."
Isprva je nije razumeo. A onda se grohotom nasmejao kad je shvatio.
„Otkud ti to?"
„Da li si nekad čuo da deca ne umeju da lažu."
„Suad ti je to rekla?"
„Nije ona, već Leman. Čula je majku kako govori da bismo se ti i ja odlično slagali."
„Znaš, možda ima pravo. Vredelo bi razmisliti o tome", odvratio je kroz smeh.
„Usuđuješ se da razmišljaš o tome!"
„Da li sam te toliko nedostojan, Azra?"
„Nemoj da se šališ s takvim stvarima. Ti si mi kao brat."
„Čak i da nisam, zaslužuješ mnogo boljeg supruga od mene. Za tebe je neko zdrav i mudar, s pozamašnim nasledstvom i obećavajućom karijerom."
„Da li poznaješ nekog ko ispunjava sve te uslove?"
„O, i te kako."
„I ko je ta savršena prilika?"
„Doktor Mahir, naravno."
„Za Alaha miloga", povika Azra, „mislila sam da sam među prijateljima! Izgleda da sam zalutala u gnezdo ljutih provodadžija. Naše prijateljstvo doživeće težak udarac ako još jednom čujem ime tog doktora.
Lako bi se moglo desiti da prekinem sve veze s tobom."
„Zašto se toliko ljutiš?"
„Daj mi reč da više nikad nećeš izgovoriti njegovo ime!"
„Dajem reč! Ali voleo bih da mi obećaš da nećeš zaboraviti da posesultaniju Fehimu."
„Obećavam."
„Azra – izvini što ću tako brzo prekršiti obećanje – ali zašto si tako reagovala na Mahira? Da li ti je učinio neko zlo?"
„Naravno da nije!"
„Hoćeš li mi onda objasniti poreklo tako žestoke netrpeljivosti?"
„Posredi je nešto veoma lično."
„Jasno mi je da je lično. Dakle, prišao ti je. Odbila si ga. Kraj priče. Neću ga više pominjati."
„Ne budi smešan!"
„Pa znam da ste do pre mesec dana bili bliski prijatelji. Kad god bi svratio da me obide, stizao je iz tvoje kuće. Verujem da ti je njegovo prisustvo dodijalo."
Pognula je glavu. Iznenada ga je pogledala pravo u oči: „Ne, upravo je obrnuto.
Mahir-beg meni nije uzvratio naklonost."
„O, budalasti Mahire! Izvini zbog mešanja u tvoja posla. Nikad više neću pomenuti njegovo ime u tvom prisustvu."
„Ne bih imala ništa protiv ... iako udaju za doktora nisam shvatila kao pitanje časti.
Samo sam pogrešno protumačila prirodu našeg prijateljstva."
„Ne razumem ... kako je mogao da odoli tvom šarmu. To nema smisla."
„Ceni on mene, ali ljubav je nešto drugo."
„Oh, Azra, misliš da mi to nije poznato", uzdahnuo je. „Srce ne zna za gospodara Kad bismo samo mogli da mu zapovedamo."
„Eh, kad bismo mogli da zapovedamo i našim željama naporedo sa srcima. Izgleda mi da su muškarci mnogo podložniji diktatima tela nego srca."
„Mogu li da te pitam kako si došla do tog zaključka?"
Spremala se da odgovori. Zaćutala je jer je Leman ušla u sobu s vrelom kafom na srebrnom poslužavniku. Mehpara ih je pratila u stopu.
„Oprostite zbog uznemiravanja", reče Mehpara. Klimnula je ka Leman. „Devojčic je zapela da vas posluži jutarnjem kafom."
„To nije tačno!", negodovala je Leman. „Mehpara-abla navalila je da vam ja donesem kafu."
„To je pravi potez", osmehnula se Azra. „Ne pamtim kad sam poslednji put popila šolju dobre, jake kafe. Pitam se da li bi htela da mi čitaš iz šolje kad je popijem. Behidža kaže da odlično gataš."
„Gledanje u šolju samo je bezazlena razbibriga", reče Mehpara. „Ispredam priče Sarajlihanuma me je tome naučila."
„Pa, videćemo kakvo ćeš nadahnuće pronaći u mojoj šolji. Ko zna, možda ćeš otkriti put koji vodi do Dvora", reče Azra. Zaverenički je namignula Kemalu.
Mehpara to nije previdela.
Leman povika: „O, Azra-abla, da li zaista ideš u Saraj? Hoćeš li povesti i moju majku?"
„Ovog puta je neću voditi. Bojim se da ti skupovi ostavljaju previše snažan utisak na nju", nasmejala se.
„Ne bi bilo zgoreg da znaš da se tog dana onesvestila iz drugih razloga", reče Kemal.
Mehpara podiže šolju kafe s poslužavnika u Lemaninim rukama. Spustila je na kraj stola, pred Azru. Ruka joj je zadrhtala kad je prinosila šolju Kemalu. Najveći deo prosula mu je u krilo.
„Oh! Tako mi je žao! Doneću ti krpu! Kafa je vrela! Nadam se da se nisi opekao!"
Kad je primetio da mu se po prednjem delu pantalona širi tamna mrlja, skočio je i istrčao iz sobe. Mehpara je potrčala za njim. U hodniku joj je šapnuo: „Gadno sam se opekao, to mi je sa svakim danom sve jasnije."

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:23 am


Leman je pokucala kad je čula da otac i Kemal razgovaraju u sobi s velikim prozorom na srednjem spratu. Sarajlihanuma ju je od malih nogu učila da ne ulazi u sobu bez
dozvole. Čekala je da čuje „uđi". Bilo joj je neugodno. Znala je da su otac i brat iza vrata, ali joj nisu odgovarali. Strpljenje ju je izdalo. Odškrinula je vrata i provirila unutra. Sedeli su na divanima, na suprotnim krajevima prostorije. Bili su tako zadubljeni u razgovor da je nisu ni čuli. Pritrčala je ocu:
„Oče, Suad i ja već dugo vežbamo. Pratiće me na violini. Priredićemo ti koncert posle večere", povikala je.
„Neću biti tu posle večere, slatka devojčice."
„Ali, oče, rekao si ... Ljutio si se što ne pomažem Suadi da vežba. Zbog toga već danima ..."
„Večeras idem u posetu begu Ahmedu Rešitu. Moramo da pripremimo važna dokumenta. Slušaću vas drugi put."
„Ali, oče, danima se spremamo ..."
„Leman-hanuma! Sviraćete mi neki drugi dan. Molim te, zatvori vrata za sobom!"
Leman je bila na pragu devojaštva, ali iz sobe je izašla pognute glave i napućenih usana, kao i svaka duboko uvređena devojčica.
„Povredio si je, ujače."
„Žene u ovom domaćinstvu, od sedam do sedamdeset sedam godina starosti, uopšte ne vide u kakvim se problemima nalazi zemlja", progunđao je Ahmed Rešat.
„Zar je ovo vreme za koncerte?"
„Veoma je mlada, ujače."
„Imaš pravo. Bojim se da sam, u poslednje vreme, prilično napet."
„Šta ne valja?"
„Gajili smo velike nade kad smo osnovali Snage reda.[38] Odlučeno je da ih raspustimo. I Džemal-paša će večeras posetiti Rešit-bega, da bi zajedno pristupili tom poslu."
„Nije mi jasno zbog čega ste uopšte osnivali novu vojsku kad već postoji Nacionalna vojska?"[39]
„Bila je neophodna."
„Ne vidim zbog čega."
„Lako je biti puki posmatrač! Okupatori su predali memorandum našoj vladi, bolje reći diplomatsko upozorenje. Naložili su nam da uništimo Nacionalnu vojsku. Sećaš l se toga?"
„Naravno! Požurili ste da udovoljite njihovim zahtevima."
„Da smo odbili memorandum, oni bi najverovatnije raspustili vladu. Prihvatili smo ga isključivo iz tog razloga."
„Svaka čast! Na taj način ste pristali da ugušite takozvanu pobunu, koja je u stvari patriotski pokret iskreno posvećen očuvanje otadžbine."
„Zar nisi razumeo zašto smo pristali na tako nešto. Okupatori su znali da sultan više
nema nikakve vojne snage. Očekivali su da priznamo da nismo u stanju da ispunimo taj zahtev i da im tako zvanično prepustimo da to oni učine umesto nas."
„Voleo bih da ste baš to učinili. U tom slučaju ne bi bili prokleti dokje sveta i veka zato što ste izdali naređenje o uništenju Nacionalne vojske."
„Aman, Kemale! Zar ne vidiš da je to bila zamka! Da smo odbili memorandum raspustili bi našu vladu. Da smo priznali nemoć da se tučemo s ustanicima, taj zadatak predali bi Grčkoj vojsci, čijih 100.000 vojnika je već čekalo u Izmiru. Državn poslovi iziskuju smisao za uočavanje i razlikovanje nijansi, momče. Državnik, pre nego što načini jedan korak, mora da smisli i deset sledećih. Odluka o osnivanju nove vojske, za navodno gušenje ustanka, bila je jedini način da se izbegne majstorski smišljena zamka. Tako smo kupili vreme Nacionalnoj vojsci da ojača. A smerali smo da, kad kucne čas, novu Vojsku kalifata, koja je trenutno u Anadoliji, upotrebimo protiv Grka."
Zapanjeno je posmatrao ujaka. Da li je moguće da Ahmed Rešat nije slepo odan sultanu i da je, naposletku, i on iskreni patriota? Ako je to istina, kako to ranije nije uviđao? A žive pod istim krovom!
„Ali zašto sad raspuštate novu vojsku?", pitao je.
„Zato što smo se prevarili u računu. Nadmudriti su nas. Očekivali smo da će na čelu vlade i Ministarstvu vojnom uvek biti naši istomišljenici. Damad Ferid reagovao je ishitreno i nepromišljeno, kao soko kad vidi plen, i ubedio sultana da mu poveri oba položaja."
„Ferid je retko uspešni oportunista."
„U braku je s vladarevom sestrom. Retko kad napušta Dvor. S vremenom je postao jedan od retkih sultanovih ljudi od poverenja."
„Tako je uspeo da izdejstvuje smrtne kazne za nacionaliste."
„To nije sve. Vojska kalifata više nije ono što smo zamislili, Kemale. Sad je stvarno koriste za obračun s nacionalistima."
„Ali, ujače, sigurno si znao da je Damad Ferid zakleti neprijatelj nacionalista? On je nesposoban da razlikuje KJP od nacionalista, a ne vidi dalje od sopstvenog nosa."
„Da, ali nije samo to, izbila je nova kriza. Jedinice Vojske kalifata krenule su u Anadoliju preko Izmita. Međutim, tamo su ih napali Čerkezi. Ispostavilo se da i on žele da osnuju samostalnu državu. Kao što vidiš, niko više ne veruje u Otomansko carstvo."
„Da, čuo sam za dogadaje u Izmitu."
„Imaš dobre izvore podataka."
„Izgleda."
„Pretpostavljam da znaš i za predstojeće putovanje Damad Ferida u Pariz, gde će Otomanskom carstvu biti zadat poslednji udarac."[40] Kemal je ćutao.
„Nameravamo da tokom Feridovog odsustva uništimo monstruma od vojske kojeg smo sami stvorili. Radim na tome s begom Ahmedom Rešitom i Džemal-pašom."
„Šta će biti s njihovim oružjem? Bilo bi divno kad bi nekako stiglo do nacionalista."
„Prvo moramo da smislimo kako da je mirno raspustimo. Lako ćemo se posle pozabaviti njenim arsenalom."
„Baviš se zaista neugodnim poslom, ujače. Kad te vidim ovakvog, duboko sam zahvalan što sam zatočen između četiri zida i što nisam na tvom mestu."
„Mnogo puta sam razmišljao o ostavci. Ipak, služim državi otkad znam za sebe. I ona je mene dobro služila. Ne mogu da pobegnem kao pacov samo zato što je broda počeo da tone. Izdržaću sve udarce sudbine."
„Nek ti je dobri Alah u pomoći!"
„Ne bih rekao da je dosad bio. Kao da podela vlasti u dve struje nije bila dovoljna, već su u Ankari osnovali i drugu vladu. Kinezi imaju poslovicu: psu s dva gospodara sudeno je da crkve od gladi. Nek nas Alah sačuva takvog kraja!"
Ahmed Rešat uzdahnu. Ustao je i rekao: „Najbolje je da krenem. Ne želim da me Rešit-beg čeka. Pretpostavljam da je kočija već stigla."
Zahvalnost i samilost preplavile su Kemala. Odupirao se nagonu da zagrli napaćenog ujaka, ali znao je da ne voli javne izraze naklonosti. Ahmed Rešat mu se opet obratio pre nego što je izašao na vrata.
„Hteo sam nešto da ti kažem, Kemale ... Leman i njen klavir ... Povredio sam je. Hoćeš li ti da slušaš njihov večerašnji koncert? Misliš li da ćeš moći da podneseš Suad na violini?"
„Ko bi mogao da te zameni? One pred tobom žele da se pokažu. Možda ćeš moć da ih slušaš sutra uveče?"
„Ne raspiruj im nade. Bojim se da u narednim danima neću često vidati kuću."
„A kad si pa bio s nama?", promrmljala je Behidža s praga. „Naručio si kočiju, al Husni-efendija nije mogao da je pronađe. Nisi me slušao kad sam ti govorila da bi trebalo da imamo našu. Sad ćeš pešačiti do Rešit-bega."
„Pešačiću. Tako mi i treba kad ne slušam ženu. Hvala Alahu na lepom prolećnom vremenu."

Kemal je ostao sam u salonu. Protegao se na divanu i stavio ruke pod glavu. Bio je mrtav umoran. Iscrpljivalo ga je čekanje na vesti koje nikako da stignu. Umorio se od života, od svega izuzev prevođenja i vodenja ljubavi s Mehparom. Povetarac je kroz poluotvorene prozore donosio miris mora. Obuzet žudnjom, strasno je punio pluća i posmatrao tamne tonove večernjeg neba. Beli pupoljci magnolije ispred prozora okončali su svoj kratki životni vek. Sjajno zeleno lišće gospodarilo je vidikom. Proleće će ove godine ličiti na prethodna. Proći će kroz Istanbul sramežljivo i nečujno. Srca će
ostati netaknuta, a krv neuzburkana. Prolećna radost moraće da sačeka sledeću godinu.

***
Dragi brate Kemale,
Pišem u žurbi, u radnoj sobi SF.
Posetila sam SF čim sam dobila vest da me očekuje. Primila me je s poslovičnom ljubaznošću. Razgovor je tekao uobičajenim tokom. Pomenula sam temu od naročitog značaja. Za dva dana, na čajanki u čast rođenja njenog rođaka, biće u prisustvu osobe o kojoj smo govorili. Obećala mi je da će naći načina da pomene temu i da će mi poslati detaljni izveštaj o odgovoru. Još se ne zna kad će trajekti proraditi. Majka je, kao što znaš, veoma zabrinuta zbog mene. SF je predložila da otputujem do Uskudara u njenom brodiću. Zbog toga moram da pođem brzo i bez pozdrava. Poslala sam ti pisma zahvalnosti za hanumaefendi Sarajlihanumu i hanumaefendi Behidžu. Poslaću ti po Haki-efendiji sva obaveštenja koja stignu do mene. Od sveg srca zahvaljujem tvojoj porodici na srdačnom i nesebičnom gostoprimstvu. Poljubi Leman i Suad umesto mene.
Tvoja sestra Azra Zija

Stavio je pismo u džep. Moraće da čeka najmanje jednu nedelju na drugo pismo od Azre. Ako ono potvrdi njegove sumnje, pokušaće da ubedi ujaka. Nije hteo da se iskrade iz porodične kuće, kao lopov, niti da spali mostove između njega i ujaka, koji mu je toliko toga oprostio. Znao je da neće moći da se vrati ako ode bez pozdrava. Kad bi mogao da privuče ujaka na svoju stranu ... kad bi samo mogao ... Kad bi ga ubedio da je od samog početka bio u pravu, onda bi mogao valjano da se oprosti od njega. Mnogo ih je voleo. Njihove molitve će ga pratiti. Kružio je po sobi kao ranjen lav. Glava mu je bila puna misli o baki, devojčicama, ujni i ujaku. I Mehpari! Kad samo pomisli da je nikad više neće videti, zagrliti, poljubiti njenu glatku kožu ... Knedla mu je zaigrala u grlu. Čuo je korake na stepenicama. Teški koraci pripadali su muškarcu, a ne ženi – nisu Mehparini. Ujak je otišao još ranom zorom. Ko bi to mogao biti? Husni efendija nije imao naviku da skita po kući! Zgrabio je mesingani svećnjak i stao iza vrata. Neko je dvaput pokucao.
„Ko je?"
„Mahir."
Otvorio je vrata sa uzdahom olakšanja.
„Šta je bilo, Mahire? Neke nevolje?"
„Sarajlihanuma mi je rekla da se odmah popnem na sprat. To sam i učinio."
„Iznenadio si me. Nisam te očekivao. Samo se žene penju na ovaj sprat."
„Hteo sam da što pre upoznam tvoju ujnu s rezultatima laboratorijskih analiza. Sarajlihanuma me je dočekala na vratima. Rekao sam joj da sam došao da te obiđem. Poslala me je pravo kod tebe."
„Kakvi su rezultati."
„Dopusti mi da prvo obavestim nju."
Kemal je izašao i pokucao na vrata preko puta. Kad niko nije otvorio, pozvao je Mehparu na donjem spratu.
„Pravi ajran[41] za tebe i Mahir-bega. Brzo će ga doneti", doviknula mu je Sarajlihanuma.
„Mahire, dobio sam pismo od Azre", reče Kemal. „Sultanija Fehima srešće se sa sultanom danas. Pokušaće nešto da sazna. Mislim da će mu postaviti otvoreno pitanje. Zašto i ne bi kad sultan Vahdetin nikad nije krio proengleska osećanja?"
„Znaš li da šeik Said, u ova tegobna i oskudna vremena, vodi rastrošan život na visokoj nozi?"
„Da li ga Englezi plaćaju?"
„Ubeđen sam da je tako. Ipak, ne pripadaju sve proengleske organizacije Saidu. Na primer, Partija slobode i jedinstva[42] ne gleda blagonaklono na šeikovu pohlepu. Monopolizovao je fondove. Englezi ne žele da ljute svoje pristalice, a ubeđen sam da sultanu daju deo novca koji dele i drugima."
„Pomolimo se da je to istina!"
Kad je Mehpara stigla s ajranom, Kemal je zamoli da dovede ujnu. Strčala je do Behidžine sobe i uskoro se vratila s njom.
„Mehpara, hajdemo u tvoju sobu da bi ujna nasamo popričala s doktorom", zamolio ju je Kemal.
Behidža je sela na rub postelje i prekrstila ruke u krilu. Mahir joj je saopštio novosti: „Čestitam, efendum, pronašli smo uzrok napada nesvestice. Trudni ste!"
„Aaaa! Zbilja!"
„Zar niste zadovoljni? Nadajte se sinu! Uz Alahovu pomoć ćete ga i dobiti!" Tupo je zurila ispred sebe.
„Leman je mlada žena. Gotovo da je stasala za udaju. Biće me sramota da jo saopštim novost."
„Ali vi ste još mladi."
„U ratu smo. Skolile su nas sve same nevolje. Nije vreme za rađanje, čak ni za dečaka."
„Naravno da nije, ali neka vam Alah podari zdravo i pravo dete!"
„Amin!"
„Ako mi date neki datum, izračunaću vreme porođaja."
„Ne brinite doktore, pozvaću babicu."
„Kako god želite."
„Sad bih se povukla, ako dozvoljavate ..."
„Behidža-hanumaefendi ..."
„Da ...
„Šta da kažem ako me pitaju? Šta da kažem Kemalu, Sarajlihanumi i ostalima?"
„Dajte mi nekoliko dana. Htela bih da ja lično saopštim vesti Rešatbegu. Zatim ću reći i drugima."
„U tom slučaju, ja ne znam ništa jer rezultati još nisu gotovi."
„Hvala vam, doktore", reče Behidža na izlasku.
Doktor je zamišljeno posmatrao vrata. Ni vesti o muževljevom unapredenju u ministra ni vesti o trudnoću nisu mogle da razvesele ženu u okupiranoj prestonici. Čak je i drveće u bašti delovalo tužno. Oblikovalo je setni ljubičasti veo, a on je popao i po mladom i po starom, po svima bez izuzetka.
Još malo je posedeo u sobi iako je bio u žurbi. Kad se Kemal nije pojavio, krenuo je ka stepenicama. Čuo je zvuk klavira: Leman je svirala.
Podigla je glavu čuvši njegove korake. Osmehnula se. Svetloriđa kosa rasula joj se po ramenima. Nije pokrila glavu. Svetlo s prozora padalo joj je preko lica. Zapazio je crvenkastu nijansu kose i mrlje boje meda u njenim krupnim, zelenim očima. Kad li je ova devojka odrasla? Kad li se toliko prolepšala?
„Kako ste, Leman ... hanuma?", pitao je. S teškoćom je izgovorio reč „hanuma". Učinila mu se nespojivom s devojčicom koju je nekad, u Solunu, ljuljao na krilu, ali mlada žena za klavirom više nije bila dete. A ona je i te kako bila svesna toga.
„Dobro sam, doktore. Kako ste vi? Da li ste došli da pregledate mog brata Kemala?"
„Jesam, ali mu nisam više potreban. Vaš brat je ozdravio, mlada damo."
„To je divno! A Mehpara-abla ostane s nama bez obzira na to?"
„Mehpara vam je veoma draga, zar ne?"
„Jeste. Lepo se slažemo."
„Nastavite samo, Leman ... hanuma. Divno svirate."
„Azra-abla me je prošle nedelje naučila ovu kompoziciju. Poznajete hanuma Azru, zar ne?"
„Da, poznajem je."
„I ona lepo svira."
„Dugo je nisam čuo."
„Šteta", reče Leman. „Mnogo je bolja od mene."
„Ona samo vežba mnogo duže od vas. Ko zna šta ćete vi postići kad budete u njenim godinama. Još ste veoma mladi. Moglo bi se reći da ste još dete."
„Bolje vam je da nana ne čuje da me zovete detetom. Pokušava da me uda."
„To je besmisleno! Vaš otac to neće dopustiti! Koliko imate godina?"
„Petnaest, ali za nekoliko meseci imaću šesnaest."
„Porasli ste, Leman. Preko noći ste izrasli u divnu, mladu ženu. Moram da požurim, ali jednog od ovih dana doći ću samo da bih uživao u vašoj muzici."
„Ako me unapred obavestite, spremiću vam duet sa Azra-ablom."
***

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:23 am


Mahir je sišao u predsoblje, uzeo kalpak[43] s police, obuo cipele i pronašao kaput na čiviluku. Nabacio ga je preko ramena i izašao. Odupro se nagonu da podigne glavu ka prozoru na međuspratu. Da je to učinio, video bi da ga Leman posmatra skrivena iza poluprovidnih zavesa.

Mehpara je podigla sako koji je Kemal zaboravio kad je požurio u svoju sobu nakon kratkog, ali veoma strastvenog susreta. Istresla ga je i raširila po krevetu. Tankim prstima milovala je i peglala okovratnik i rukave. Od Azrinog dolaska, nije posećivao njenu sobu, niti ju je zvao u svoju. Nedostajao joj je. Svake noći koju je Azra provela u kući, kad bi svi otišli na spavanje, pažljivo je osluškivala zvuke iz njegove sobe. Nije se ustezala da ostavlja vrata odškrinuta da ne bi prečula bat koraka. Kemal nije napuštao svoju sobu, niti ga je Azra posećivala, u to je bila sigurna. Zanemarivao ju je tokom Azrinog boravka. Dok je jutros kod nje čekao da doktor Mahir pregleda Behidžu, ograničio se na poljupce. Drhteći, Mehpara ga je pitala da li mu je nedostajala.
„Naravno da si mi nedostajala, ali Mahir i ujna su u mojoj sobi i svakog trenutka bi mogli da upadnu."
„Misliš li da bi upali u moju sobu? O, Alahu!", kriknula je potiskujući suze. Bio je to isti Kemal koji je tolike noći proveo s njom. Verovatno mu je dosadila. Više ne gori plamenom ljubavi. Podala mu se, on se zadovoljio pa će produžiti dalje, u potrazi za svežijim i ljupkijim predmetom osvajanja.
Zgrabila je sako koji je tako pažljivo ispravljala. Bacila ga je na zid. Nije mogla više da se savladava. Gazila ga je. Plakala je. Podigla ga je s poda, pritisla na grudi i zarila lice u meku tkaninu.
Nije znala gde će je ljubav prema Kemalu odvesti, ali bila je spremna da ga sledi do kraja sveta. Ako njen ljubljeni ostane u ovoj kući, zadržaće se u njoj dok ne ispusti dušu. Ako se oženi – na primer Azrom – slediće ga u novoj kući kao sluškinja. Biće više nego spremna da postane druga žena, ako je to uslov da bude njegova
negovateljica, konkubina, ljubavnica i rob.
Ustala je s poda i raširila sako po postelji. Nešto je zašuštalo u desnom džepu dok ga je peglala. Pronašla je presavijeno pismo. Otvorila ga je i, posle kraćeg oklevanja, sklopila. Zadržala je vazduh kad ga je po drugi put otvorila i osmotrila rukopis. Prišla je prozoru da bi imala više svetlosti. Ugledala je Azrino ime na dnu strane. Kolena su joj klecnula, a srce preskočilo. Svako ko bi se zatekao u sobi pomislio bi da ima problema sa srcem. Počela je da čita.
Savila je pismo i sela na postelju. Odnos između Kemala i Azre nije bio romantičan kao što je strahovala. Baš lepo. Imali su nešto u čemu ona nikad neće moći da učestvuje. Zajedno su pleli mračne mreže koje su im mogle doći glave. To je bilo loše, veoma loše.
Presavivši ga pažljivo, vratila je pismo u džep sakoa.
Azra je, hvala Alahu, otišla kući. Bilo je očigledno da će nastaviti da se dopisuju i da će ta prelepa plavuša plavih očiju nastaviti da ga vodi u susret opasnosti. Šta da radi? Da li je mudro da obavesti Sarajlihanumu? Ili je bolje da se obrati Rešat-begu? I da l će neko od njih moći da urazumi Kemala! Možda bi bilo najbolje da pokuca na Azrina vrata i popriča s njom. Objasniće joj da je Kemal donedavno bio smrtno bolestan i da se tek odskora oporavio od strašne groznice. Zatražiće da ga ostavi na miru. Postoji na stotine sposobnih mladića spremnih da se izlože opasnosti. Azra može da iskoristi bilo kog od njih u pogibeljnim igrarijama. Ako ga ponovo uhapse ili ako se opet, ne dao Alah, razboli, tu mu je kraj. Da, to bi bio najbolji potez. Posetiće je i porazgovarati s njom. Možda će dobiti i batine kad Kemal čuje šta je učinila, bez obzira na to što muškarci u ovoj kući nikad nisu pribegavali nasilju. Ali istrpeće! Nikad je više neće pogledati kad dozna šta je učinila. Ali neka! Biće joj dovoljno što je živ. Ne treba joj ništa dokle god zna da njen ljubljeni negde na svetu diše. Ali zar Azra nije napisala da će negde otići? Opet je izvukla pismo i još jednom proučila sadržaj. Juče je otišla na azijsku obalu. Da li će moći da ubedi Behidžu da joj dozvoli da je poseti u Erenkoju? Ako i ne uspe kod nje, možda će uspeti s Leman: Azra je dobra pijanistkinja i Leman ju je zavolela. Sprijateljile su se. A kad Leman nešto hoće, niko i ništa ne može da je zaustavi. Bogoradiće i umiljavaće se dok ne dobije ono što želi. Da, nagovoriće Leman, a ona će opsedati roditelje dok im na kraju ne dozvole da podu za Erenkoj.
***
Behidža se posle večere povukla u svoju sobu i po poslednji put obukla pačalik. Znala je da više nikad neće moći da obuče tesnu, bledoružičastu haljinu. Češljala je kosu četkom s drškom od slonovače. Blago se štipala i šamarala po obrazima da bi dobila boju. Rešat-beg je kasnio, kao i obično. Zapalila je uljanu lampu, protegla se na postelji i zasvirala ud.
Kad se Ahmed Rešat te večeri vratio kući, pronašao je suprugu usnulu na postelji, a ud joj je kliznuo iz ruku i pao na pod.
„Nazepšćeš, hanuma. Zašto se nisi pokrila?", pitao je. Kad je otvorila oči, nastavio je: „Haljina ti je tako tesna."
„Nosim pačalik, beže."
„Trebalo bi da nosiš nešto toplije po ovom vremenu."
„Htela sam da ti u njemu saopštim novost." Trgao se.
„Kakve novosti?"
„Nosila sam ovu odeću i u drugim prilikama. Nadam se da će mi doneti sreću ..." Gledala je pravo ispred sebe. Usne su joj drhtale. Seo je kraj nje. „Da li se nešto desilo? Kakve novosti? Šta je bilo, draga moja?"
Duboko je udahnula pogleda uperenog u pod. „Rešat-beže, trudna sam. Možda ćemo ovog puta dobiti dečaka."
Dugo je ćutao. Napokon je šapnula:
„Vest te nije obradovala?"
„Nadam se najboljem. Nije baš najsrećnije vreme za deru, ali Alah će nam pomoć da izdržimo."
„Naravno da hoće! Ti si ministar, zar ne?"
„U ratu smo. Pod okupacijom. Ovo su teški dani, a dolaze još teži.
Mogu samo da se nadam i molim Alaha za srećan porođaj i da ovoga puta, po volj njegovoj, dobijemo dečaka."
Pogrešila je kad je očekivala neobuzdano oduševljenje kao prilikom ranijih objava trudnoće. Ustao je, skinuo se i pitao:
„Da li tetka zna? Kome si još rekla?"
Nije rekla mužu za napad nesvestice, niti za doktorovu posetu. Lagala je:
„Niko ne zna."
„Onda ćemo sutra obavestiti i ostale ukućane. Pazi na zdravlje i ishranu, hanuma.
Imala si teške trudnoće."
„Dobro mi je", negodovala je.
„Mahir će doći sutra da te pregleda."
„Nema potrebe. Zvala sam babicu."
„Behidža-hanuma, vremena se menjaju. Sad imamo porodičnog lekara. Nema razloga da ne koristimo njegove usluge. Babica će, naravno, prisustvovati porođaju, ali mora da te pregleda i doktor Mahir."
„Prošle nedelje sam, na sastanku ženskog društva, srela Šahenda-hanumu. Ona je iz porodice Redžep-bega ... To je veoma prosvećena dama."
Rešat-beg je, s kiselim izrazom lica, progovorio: „Čuo sam za nju, ali bi bilo bolje da
se obratiš našoj babici iz susedstva."
Rano ujutru će obavestiti doktora Mahira, pre nego što se Behidža preda u ruke Šahenda-hanume, jednoj od žena koje zabadaju nos u muška posla i mauču s predikaonica. Zamoliće ga da što pre dođe i pregleda njegovu ženu. Njena poslednja trudnoća završila se pobačajem. Bila je nežnog i krhkog zdravlja. Zahtevala je brižnu negu. Moraće da pronađe način da nagna staru tetku da pokaže naročitu pažnju prema snaji i da je ne uznemirava. Znao je da tetka, iako u osnovi žena dobrog srca, čvrsto veruje da je dobra svekrva dužna da ima kritički stav prema snaji.
„Javiću Mahir-begu da te poseti", rekao je milujući je po kosi.
Uznemirila se. Nije smela da mu kaže da je već dolazio bez njegovog znanja, a ni da mu to taji. Pocrvenela je. Pokušala je da prikrije crvenilo i zbunjenost promrmljavši:
„Rešat-beže, sramota me je da Lemani kažem da će dobiti sestru ili brata. To je užasno!"
„A zašto?"
„Ona je pred udajom."
„Nijedna devojka u mojoj kući, bez obzira na Sarajlihanumu, neće se udati pre dvadesete."
„Ali ko će uzeti ženu od dvadeset godina? Svi traže ljupke i mlade devojke. Da li si ti čekao da napunim dvadesetu?"
„Čekao bih te da tvoj otac nije hteo da te pusti da se udaš za mene pre dvadesete. Pokušaćemo da ih što duže zadržimo pored sebe. U stvari, mogle bi da žive ovde s muževima. Šta kažeš na to?"
„Nisam znala da ih toliko voliš."
„Posao me je dugo udaljavao od njih. Voleo bih da budu ovde, pred mojim očima, kad se penzionišem. Mislim da je važno da budu dovoljno odrasle da mudro izaberu supruga. Poslali su te ovamo još kao devojčicu. Reci mi, da li si ikada zažalila što si došla?"
„Nikada. Ponovo bih te izabrala, i s ovom pameću."
„Ne bacaj tu ružičastu haljinu samo zato što je stara", rekao je kad se nagnuo i zario nos u njenu kosu rasutu po ramenima. „Ne samo da će nam doneti sreću ako budemo imali još dece, već ti i divno pristaje."

Mehpara je pokucala na vrata i ušla u sobu ne čekajući Kemalovo dopuštenje. Pakovao je knjige u kofer na krevetu. Prešla je pogledom preko sobe. Knjige su joj privukle pažnju.
„Beže?"
„Šta je bilo, Mehpara?"
„Zvao si me?"
„Ne, nisam."
„Pomoći ću ti da se spakuješ."
„Mogu i sam."
„Hoćeš da odem?"
„Da, hoću da odeš."
Prišla mu je i otela knjigu koju je hteo da stavi u kofer.
„Zašto pakuješ ove knjige?"
„Sklanjam ih."
„Ali ovo su knjige koje uvek čitaš."
„Pa pročitao sam ih."
„Dobro, onda ću ih sutra staviti na najvišu policu ormana. Ne moraš da ih stavljaš u kofer."
„Ne mešaj se, Mehpara!", planuo je kad nije uspeo da joj otme knjigu.
„Šta se dešava? Ideš li negde? Sav veš ti je opran i ispeglan ... Zašto?"
„Volim čistu odeću!"
„Nikad nisi mnogo mario za čistoću."
„Gledaj, kasno je ... Ma ostavi me na miru! Idi na spavanje, u svoju sobu!" Nije odstupala.
Zavladala je neprijatna tišina. Spustila je knjigu na krevet i polako otkopčala bluzu.
„Prestani! Zakopčaj se! Nisam raspoložen." Rasrdio se zato što se pravila da ga ne čuje.
„Rekao sam ti da ideš u svoju sobu!"
Prišla mu je. „Danima si tako dalek. Izbegavaš da me pogledaš u lice. Više ne mariš za mene. Postoji li neka druga ..."
„Ne postoji!"
„Zašto se onda udaljavaš od mene?"
„Ove stvari ne rade se na silu. Rastrojen sam. Očekujem vesti koje nikako da stignu. Tužan sam i nije mi ni do čega."
„Pa poveri mi se. Reci mi kakve vesti očekuješ."
„Tiču se samo mene."
„Meni možeš sve da kažeš."
Otkopčala je svu dugmad. Skinula je bluzu i jelek. Posmatrao je reljef plavih veva na mlečnobelim prsima. Učinilo mu se da su punije nego pre. Gusta smeđa kosa pala joj je preko lica. Skinula je haljinu, a on pantalone. Bacio je kofer na pod i stisnuo je za raširene butine obema rukama. Prodro je u nju i zaboravio sve. Dizao se i spuštao, sve brže i snažnije. „Reci mi", prozborila je odmakavši se od njega.
„Šta?", prostenjao je.
„Šta očekuješ."
Zanemario je njene reči. Pokušavao je da se vrati u nju, ali ona se izmicala.
„Budi mirna, za Alaha miloga!"
„Biću ako mi odgovoriš."
Progutao je psovku u poslednjem trenutku. Pokušavao je da je zajaše. Svaki put bi se izmakla.
„Izudaraću te!"
„Samo napred."
„Mehpara, molim te!"
„Reci mi. Koga ili šta očekuješ?"
„Dosta je bilo! Zar nisi svojevoljno došla ovamo? Zar nisi želela da vodiš ljubav?"
„Jesam. Toliko si mi nedostajao da nisam mogla da spavam. Ležem bez sna žudeći za tobom. Došla sam ovamo po tvoje dodire i poljupce."
Njene reči su ga dodatno uzbudile. Ponovo ju je bacio pod sebe. Namestio se da klizne u nju, ali ona je skočila s postelje i stala pored vrata. „Idem ako mi ne kažeš."
„Tako naga?"
„Naga! Zaključaću vrata. Nikad me više nećeš dodirnuti."
Bespomoćno ju je posmatrao. Nabrekli ud mu je poigravao. Povredila mu je ponos.
„Dođi ovamo", rekao je. Kliznula je ka krevetu mačjim hodom. Opkoračila ga je.
„Reci mi."
Dok se ljuljao pod njom, rekao je. „Očekujem poziv da krenem ... ah ... da se pridružim borbi za ... oh ... oslobođenje ... aaaah!"
Bližila se vrhuncu. Sve više njenih suza završavalo je na njegovom licu. „Napuštaš me. Odlaziš i ..." Ućutkao ju je poljupcem.
„Najdraža, borba je važna. Veća je i značajnija i od naše ljubavi. Zar ti to nije jasno?", nežno je šaptao.
„Ništa nije važnije od naše ljubavi!"
„To je, s tvoje tačke gledišta, verovatno tačno, ali meni su neke stvari preče od ljubavi. Naposletku, ja sam muškarac."
„Moj muškarac!", zajecala je i zarila lice u šake. Ljubila mu je usne, nos, bradu. Ponovo su vodili ljubav, ovaj put nežnije. Uživali su u dodirima i tiho šaputali. Malo kasnije, izvukla se ispod njega polako i pažljivo. Zaspao je s glavom na njenim grudima. Pokupila je razbacane knjige, vratila ih na uobičajena mesta na policama, a kofer gurnula pod krevet. Umotala se u ćebe koje je završilo na podu, pokupila odeću i izašla. Sredila mu je sobu kao da će ga to sprečiti da je napusti.

Doktor Mahir je sedeo u selamliku kao na iglama, preko puta Ahmeda Rešata u najboljem odeću koje je imao. Ministar finansija upravo se vratio iz džamije, u kojoj je s vladarem i dvorskom svitom išao na molitvu. Sultan je putovao u kočiji, a pratila
ga je povorka iz Dvora – dvorski zvaničnici poređani u skladu s hijerarhijskim položajem. U dvorištu džamije, odabrane za tu molitvu, čekali su veliki vezir, ministri, senatori, civilni i vojni državni službenici, muškarci koji su ženidbom ušli u kraljevsku porodicu, ambasadori i brojni gosti i uglednici. Tradicionalna molitva petkom bila je prilika da narod vidi svog sultana i kalifa. Otkako su okupatori zabranili prisustvo počasnoj straži, ceremonija je mnogo izgubila od svog nekadašnjeg sjaja.
***

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:24 am


Ahmedu Rešatu nije bilo milo kad je video koliko je malo ljudi izašlo da pozdravi sultana. To je značilo da su čak i građani muslimanske prestonice, odvajkada odani sultanu, počeli da gube poverenje u njegovo vođstvo. Tog dana shvatio je da je i on sam jedna od istaknutih ličnosti u prezrenoj vladi. Ta spoznaja ga je silno pogodila.
Mahira su pak mučili drugi problemi. Pre nekoliko dana Behidža ga je naterala da prikrije činjenicu da ju je pregledao. Kao da to nije bilo dovoljno, znao je za Kemalov tajni plan da napusti ujakov dom i pridružio se pokretu otpora. Stideo se što mora da bude neiskren pred starim prijateljem.
Rešat-beg još nije bio spreman da se pridruži pokretu otpora. Još je verovao da će sultan, pre ili kasnije, shvatiti da je nerazumno postupio kad je poklonio poverenje Englezima. Verovao je da će se to jednog dana dogoditi, baš kao što odani sin do poslednjeg trenutka veruje u preobražaj posrnulog oca. Nije imao druge do da strpljivo čeka, ne pribegavajući izdaji, ne okrećući mu leđa i ne čineći ništa protiv njega, sve dok sam ne uvidi da greši. Mahir se nadao da taj dan neće doći prekasno za njegovog prijatelja. Gucnuo je limunadu i spustio čašu na sedefni stočić.
„Veoma je dobra. Svaka čast onom ko ju je pravio", rekao je gost. Domaćin je uzvratio: „Napravila ju je moja starija kći." Mahir je zalud čekao da razgovor pređe na Leman. Pitao se šta bi Ahmed Rešat rekao kad bi znao da njegov najbliži prijatelj vrlo često razmišlja o njegovoj petnaestogodišnjoj kćeri.
„Limunovi su iz bašte iza kuće. Posadili smo to drveće kao da smo predvideli oskudicu hrane koja će nas zadesiti. Čitave zime jedemo voće iz bašte. Nešto ostane i za susede. Dobro ti je poznato da se u Istanbulu u poslednje vreme ništa ne može kupiti", reče Ahmed Rešat, neosetljiv na prijateljev duševni nespokoj.
„Znam o čemu govoriš."
„Nek Alah blagoslovi i mog tasta, koji nam često šalje hranu! Međutim, putevi su sve nesigurniji. Ponekad su neprohodni."
„Tako sam i ja čuo. Čak i ljudi poput mene teško putuju. Stalno pokazujemo papire na stražarskim mestima. Niko ne zna šta ga čeka na putu do odredišta."
„Želim ti sreću na putovanju. Mnogima ćeš nedostajati u Istanbulu, Mahir-beže.
Potrebniji si nam no ikad, pošto je Behidža-hanuma zatrudnela."
„Voleo bih da mogu da ostanem, ali jedini način da se spreči izbijanje novih zaraza jeste da se radi u oblastima pod karantinom. Tvoja žena je savršeno zdrava. Očekujem lak porođaj."
„Znaš, Mahire, da nismo planirali još jedno dete u ovakvim vremenima. Ipak sam se silno obradovao kad sam čuo vesti, kao da dolazak tog deteta na svet nagoveštava neka lepša i bolja vremena."
„Takva je Alahova volja. Bojim da ćemo do tih boljih vremena dobrano da pričekamo. Okupatori više nemaju ni trunku trpeljivosti prema podanicima Otomanskog carstva islamske vere. Ne znaš, pošto nisi voj – nik, ali smislili su nov način ugnjetavanja. Zahtevaju od otomanskih oficira svih činova da salutiraju svakom vojniku savezničkih snaga."
„Mislim da te nisam najbolje razumeo, Mahir-beže. Nećeš valjda da mi kažeš da se od visokog oficira otomanske vojske traži da pozdravlja svakog savezničkog vojnika, čak i običnog pešadinca?"
„To sam hteo da kažem. Zamisli samo situaciju u kojoj paša mora da salutira običnom vojniku, bez obzira na to da li je Englez, Francuz, Italijan ili čak Grk."
„Kad je ta praksa uvedena?"
„Pre mesec dana. Uskoro će obavestiti našu vladu pismenim putem i zatražiti saradnju u sprovođenju te odluke. To je neizdrživ pritisak na turske oficire. Počeli su da nose civilnu odeću da bi izbegli sramotu."
Domaćina je iznenada zaboleo stomak. Hteo je da povrati. Stavio je desnu ruku na usta, a levu na stomak.
„Šta nije u redu? Posiveo si u licu."
„Spopala me iznenadna mučnina, sasvim iznenada."
„Mogu li da ti pogledam jezik?"
„Dobro sam, Mahir-beže, sasvim dobro. Bar koliko bilo ko od nas može da bude.
Ne brini, proći će."
Ćutke su sedeli, kao da su preslabi ili malodušni za priču. Doktor je prekinuo tišinu.
„Veruj mi kad ti kažem da mi je žao što idem u ovom trenutku, pogotovo zbog Behidža-hanume. Ostaviću ti ime i broj doktora, mog prijatelja, za svaki slučaj. Aki Muhtar je moj veliki prijatelj i vrlo sposoban lekar."
„Hvala ti."
„Leman-hanuma je brzo porasla, zar ne? Sad je dostojanstvena mlada dama.
Siguran sam da će biti od velike pomoći majci."
„Bila bi da se prema njima ne ophodi kao prema deci. Ne dozvoljava im ni prstom da mrdnu. Mislim da greši, ali odgajanje dece je ženski posao. Ne želim da se mešam. Koliko ćeš odsustvovati?"
„Oboleli od kolere su u Tuzli.[44] Oni s tifusom i veneričnim bolestima su u karantinu na brojnim mestima. Najnoviji talas izbeglica doneo je i epidemiju azijskog gripa. Nameravam da prvo obiđem Tuzlu, ali ne znam gde ću kasnije ići. Siguran sam da se neću vraćati dok zaraze ne budu pod kontrolom."
„Grad s ovoliko izbeglica i došljaka mora da se suoči s epidemijom", reče domaćin.
„Brojke su zapanjujuće! Tokom Balkanskih ratova, više od 56.000 ljudi došlo je samo u Istanbul, da ne pominjemo 90.000 Rusa i gotovo 100.000 izbeglica s Krima."
„Tada smo uspeli da sprečimo širenje tifusa koji su doneli s Krima."

Čuli su graju pored kuće. Ahmed Rešat prišao je prozoru da vidi šta se dešava. Husni efendija raspravljao se žustro s nekim pored baštenske kapije. Nepoznati im je bio okrenut ledima. Žustro je gestikulirao. Ahmed Rešat ga je prepoznao kad se okrenuo ka prozoru.
„To je Haki-efendija, Zija-pašin čovek. Pitam se šta želi? Možda Azrahanumi nešto treba?"
„Zaista neobično!" Mahir je stao pored domaćina ispred prozora. Ahmed Rešat je krenuo iz selamlika. Zamalo da se sudari s Hakiefendijom kad je otvorio vrata. Siroti sluga je drhtao.
„Gospodaru, stigli su osvajači! Stigli su pred našu kuću! Osvajači!"
„Osvajači? Šta to govoriš, čoveče?"
„Hvala Alahu što dame nisu ovde. One su na azijskoj obali. Požurite, gospodine.
Učinite nešto. Za Alaha miloga ..."
„Haki-efendija! O čemu govoriš?"
„Otimaju nam kuću. Vas će poslušati, gospodine. Ne dopustite im da to urade.
Molim vas, pođite sa mnom! Brzo!"
„Sačekajte me da se obučem. Odmah se vraćam", reče Ahmed Rešat. Naleteo je na Kemala dok je trčao uz stepenice.
„Mahir-beg je došao a ništa mi nisi rekao. Ujače? Šta nije u redu, ujače?"
Ahmed Rešat ga je gurnuo u stranu i nastavio da trči uz stepenice. Kemal je požurio za njim, a onda je spazio Mahira na ulazu u selamlik, u društvu potresenog Haki-efendije.
„Šta se desilo?"
„Plene Zija-pašinu kuću."
„Ne mogu da verujem! Kada se to desilo?"
Haki-efendija je zbrkano prepričavao dogadaje kad se Ahmed Rešat sjurio niz stepenice. Otišao je sa Azrinim slugom.
Mahir i Kemal stajali su zbunjeno u predsoblju. Doktor se okrenuo kad je čuo šuštanje lišća. Ugledao je Leman. Posmatrala ih je razrogačenim očima s baštenske
kapije. Nosila je korpu punu rascvetalih grančica.
„O, Leman ... hanuma", reče Mahir. „Otkud vi ovde? Nismo vas videli." Osmeh je osvanuo na doktorovom zabrinutom licu.
„Bila sam u vrtu. Brala sam procvetale grančice. Staviću ih u vazu i naslikati. Šta se dešava? Kemale, zašto izgledaš tako uznemireno? Gde je otac otrčao? Petak je. Ministarstva su zatvorena, zar ne?"
„Iskrsao je neodložan posao. Zašto ne odeš na sprat", reče Kemal. „Čika Mahir i ja moramo da popričamo u selamliku."
Mahir se spremao da krene za Kemalom u selamlik. Nije mu prijalo što ga je prijatelj nazvao „čikom" pred Leman. Nije mogao da odoli da okrene glavu, da bi je samo još jednom pogledao. Bila je krhka i graciozna, kao jednodnevni leptir. To setno lice i krupne zelene oči ... Sa zaprepašćenjem je shvatio da treperi iznutra.
„Dođite na sprat kad završite razgovor. Odsviraću vam nešto na klaviru", reče Leman.
„Da li uživate u muzici?"
„Veoma, a najviše volim Šopena. Eto, nisam mogla da pronađem notne sveske do kojih mi je najviše stalo."
„Napišite mi šta želite. Sutra idem u Peru, nije mi teško da posetim muzičku radnju zbog vas, Leman-hanuma."
„Tako ste ljubazni, efendi." Osmehom je osvetlila hodnik, bar se doktoru tako činilo.
„Dosta priče o muzici”, reče Kemal, „imamo važnija posla." Gotovo da je ugurao doktora u selamlik. Vrata su se za njim zatvorila.

Azra se vratila na evropsku obalu da bi nadgledala predaju kuće okupacionim snagama. U poslednjih nekoliko nedelja primetno je smršala. Tamni podočnjaci svedočili su o neprospavanim noćima, zbog briga izazvanih najnovijim dogadajima. Koračala je podignute glave. Nije htela da pokaže koliko joj je teško.
„Zavidim ti, draga Azra", napomenula je Behidža, „na dostojanstvenom držanju. Ja bih na tvom mestu davno pala u postelju."
„Ne bi, draga moja. Nesreća nam otkriva da imamo snage da trpimo, za koju nismo ni sanjali da možemo imati. Očekivala sam da će se majka razboleti i pasti u postelju kad su prognali oca i kad sam izgubila starijeg brata, ali nije. Istrajala je zbog mene. Sad je moj red da budem jaka zbog nje. Osim toga, ne želim da dušmani vide koliko patim."
„Imam dobre vesti za tebe. Nisam naročito snažna osoba, ali nisam ni toliko slaba da bih poklekla pred vatrenim govorom na ženskom skupu. Strašno sam se postidela što sam se onesvestila u Makbula-hanuminom domu. Ispostavilo se da sam trudna.
Izvini ako si se i zbog mene brinula."
„O, Behidža-hanuma, kakva divna vest usred ove sveopšte nesreće! Čestitam vam! Tako sam srećna zbog vaše trudnoće!"
„Hoćete li da vam pravim društvo kad pođete po nameštaj iz kuće?"
„Nikako! Razmislila bih o vašoj ljubaznoj ponudi da mi niste saopštili te divne vesti. Pošto sad znam da ste u drugom stanju ... savetujem vam da nikuda ne mrdate. Strašno biste se potresli kad biste videli moju kuću preplavljenu neprijateljskim vojnicima. Uverena sam da će tamo biti i onaj drski grčki prevodilac. Ne bi bilo dobro da se izlažete takvom iskustvu. Ostanite kod kuće."
„Onda povedite Mehparu. Može da pakuje predmete koje iznesete iz kuće, ili da odvaja one koje ćete odmah poneti. Naći će vam se u svakom poslu."
„Biće mi dobrodošla i velika pomoć."
„Reći ću joj da se spremi."

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:24 am



***
Behidža je pronašla Mehparu u sobici pored kuhinje; peglala je Kemalov donji veš.
„Da li bi htela da odeš sa Azra-hanumom do njene kuće? Mora da sastavi spisak nameštaja i ličnih stvari pre nego što preda kuću okupatorima. Htela sam da idem s njom, ali bojim se jutarnjih mučnina. Ne bih da joj budem na smetnji."
„Dopusti mi da završim s peglanjem", odvrati Mehpara, „i pomoći ću joj na svak način."
„Blagoslovena da si, devojko!"
Procenila je da nema potrebe da nosi Kemalov veš u njegovu sobu. Poslagala ga je u svoj šifonjer, zgrabila ogrtač i požurila.

Ahmed Rešat držao je u krilu najnovije Azrino pismo, naslovljeno na Kemala. Natakao je naočari za čitanje na nos. Pažljivo ga je pročitao, od početka do kraja. Ništa od onog što je sultanija Fehima rekla Azri nije mu bilo nepoznato, izuzev jednog detalja.

Šeik Said gaji naročito bliske odnose s Anglofilskim društvom[45], koje u svojim redovima ima mnogo uticajnih Jermena. Deo izdašnih suma koje prima od njih troši na svoj rastrošni životni stil, a ostatak ulaže u sastavljanje proengleskog kabineta. Najpreči posao ovog kabineta biće uništenje Nacionalnog pokreta Ferid-paša priprema protivnapad na nacionaliste. Sve
češći su njegovi susreti s kurdskim plemenskim vođama, jer je šeik Said, koji i sam kurdski poglavica ...

Ahmed Rešat je još jednom pročitao pismo. Jedna rečenica ga je posebno privlačila. Glasno ju je pročitao, kao da traži potvrdu svojih misli:
„Naš sultan je u potpunosti upoznat s ovim dešavanjima."

„Nema moći i sile osim s Alahom”, promrmljao je, skinuo naočari i pogledao nećaka.
„Da li ti je sad jasno, ujače! Eto šta radi tvoj sultan! Da je Mahir mogao da skup hrabrost, odavno bi te upozorio na ovo. Obeshrabrio se zato što nije dobio odgovarajuću priliku."
„Dobro su mi poznate razmere tvoje ludosti, zato nisam iznenađen što te zatičem usred ovog zamešateljstva. Što se Mahira tiče, on ima karijeru! Nisam ni sanjao da je član tajne organizacije."
„Svi zdravomisleći ljudi su na našoj strani, ujače. Nije reč samo o patriotama. Čak Francuzi podržavaju ustanak koji pušta korenje u Anadoliji."
„Ako nas Francuzi i podržavaju, ne čine to zbog naših lepih očiju. Prebijaju stare račune s Englezima", nije se dao Ahmed Rešat. „Grci traže teritorije koje su preuzel Italijani. Engleska podrška Grcima pogurala je Francuze, a naročito Italijane, k Turcima. To sam čuo i od Kaprini-efendije."
„Ali to ništa ne menja, zar ne? Sultan je na pogrešnom putu; ujače, to ti je valjda jasno?"

Ahmed Rešat nije mogao da odgovori, ali sve mu je bilo jasno kao dan. Jednostavno, neke reči nije mogao da prevali preko usana. Sultan, kome se zavetovao na vernost, izabrao je, upavši u more, da prigrli zmiju u obliku Engleza, nacije s najnemilosrdnijim planovima što se tiče budućnosti Otomanskog carstva. Sultanov izbor da se uhvati za zmiju bio je neshvatljiv. Rešat-beg je već nekoliko meseci znao da Englezi planiraju da na tlu otetom od Otomanskog carstva osnuju nezavisnu kurdsku državu, kojom bi upravljala njihova marioneta – šeik Said. Bio je istinski uznemiren zato što sultan Partija slobode i jedinstva ne vide šta im se dešava ispred nosa. To raspoloženje ga je upravo prošlo. Said i Kurdi su pomoću novca, propagande i ko zna čega još uspeli da obezbede podršku velikog broja otomanskih intelektualaca. Zaveli su i sultana. Njegova vera u vladara sa svakim danom bivala je sve slabija. Sultan je na izazove sudbine sve češće reagovao zatvaranjem očiju i sve neprobojnijom tišinom.
U više navrata, razgovarao je o tome s ministrom unutrašnjih poslova Ahmedom Rešitom. Nisu bili srećni zbog sultanove slepe proengleske orijentacije. Isprva su to pravdali time da on prvenstvo daje veri, a ne državi. U danima posle okupacije, postalo im je bolno jasno da su se i u tome prevarili: bivši hrišćanski podanici dobili su podršku velikih država. Bugari, Srbi i pravoslavni Jermeni okrenuli su se Rusima, a katolički Jermeni Francuskoj. Što se Amerikanaca tiče, oni su godinama skital Anadolijom tragajući za preobraćenicima među otomanskim hrišćanima. Religija je bila kao beton za temelje država, a otomanska vlada nije uspevala da je upregne u
svoja kola i iskoristi za svoje državne ciljeve. Eto, čak i bratska arapska muslimanska plemena bez oklevanja su zarila nož u Ieđa istovernicima i instituciji kalifata.

Ahmed Rešat je ustao, ne mareći za pepeo koji je padao s cigarete na tepih. Umorno je koračao po prostoriji.
Kakva bruka! Oficiri moćnog carstva, koje postoji duže od pola milenijuma, prisiljeni su da pozdravljaju grčke redove. Sultan podržava organizacije koje se zalažu za uvođenje šerijatskog prava. Ne, stvari su otišle predaleko! Stigli smo do prelomne tačke! Neka se slomi ono što se mora slomiti!
„Sinko", oklevajući se obratio Kemalu, „naš narod je podeljen na dva dela. Neki veruju da se moramo dići na oružje protiv osvajača, a drugi veruju u mirne diplomatske mere otpora, kojima će ublažiti odredbe Sporazuma o prekidu vatre. I te kako sam svestan da nemamo finansijskih sredstava za još jedan rat. Zbog toga sam uporno pristajao uz one druge. Događaji iz prethodnih meseci ubedili su me da je u našem interesu da ipak pružimo podršku onima koji žele da se bore."
„Pošto si napokon uvideo istinu, pomozi nam." Prišao je nećaku i šapnuo mu:
„Riznica je prazna. Ako želite novac za oružje, nema ga."
„Ne tražimo finansijsku pomoć. Treba nam podrška i blagoslov vlasti. To tražimo od tebe."
„Izaći ću vam u susret na svaki mogući način, kad god mi se obratite."
„Najdraži ujače! Hvala ti! Znam da ćeš jednog dana ... Jednog dana ..." Kemal je bio previše ophrvan osećanjima da bi završio rečenicu. Vlažnih očiju, poljubio je ujaka u ruku i prislonio je na čelo.
„Ujače, vazda si mi bio otac kog nikad nisam upoznao. Vodio si računa o mladom buntovniku, iako si i sam bio mladić. Odgajio si me. Oprostio si mi brojne greške. Napustio bih ovaj svet kao teško razočarana osoba da sam morao da napustim ovu kuću i poginem bez tvog blagoslova. Sad mi je mnogo lakše. Mnogo si me obradovao."
„Kuda ideš, dečače?", pitao je Ahmed Rešat. I njegove oči su se ispunile suzama.
„Čekam da mi jave. Otići ću čim me pozovu."
„Izgleda da mi je sudeno da živim pitajući se gde si i kako si. Ujna
će svakodnevno plakati za tobom. Naš dom će ponovo skoliti patnje i brige."
„Ne zaboravi da sam se vratio iz Sarikamiša, valjda ću se vratiti iz Bakirkoja."
„Ali zar ne ideš u Anadoliju?"
„Kasnije. Kad kucne čas. Sa zalihama ..."
„Nek te sreća prati na tvom putu! I ne pričaj nikome ništa dok ne pođeš."
„Možda ću otići tek za nekoliko nedelja."
„Ako ništa drugo, imaćemo još nekoliko nedelja mira. Žene u kući će se silno uzbuniti. Nisam siguran da imam snage da to izdržim."
Ućutali su se kad je Leman ušla s notnim sveskama.
„Oče, pogledaj šta mi je doktor poslao."
„Stvarno? Ali Mahir-beg je otišao, zar ne?"
„Doneo ih je sluga. Iznenadiću ga ako uspem da naučim da sviram kompozicije koje mi je poslao."
„Pa kreni na posao."
„Da li vam je rekao kad će se vratiti?"
„Kad završi posao."
„A kad će to biti?"
„Otkud ja znam, Leman. Bolnice su pune pacijenata koji boluju od kojekakvih boleština, od tifusa do konjuktivitisa. Ko zna kad ćemo ga videti."
„Neka ga Alah čuva!"
„Alah čuva lekare", reče Kemal, „baš kao i decu."
„Nisam siguran da Alah više ikoga čuva", reče Ahmed Rešat. Kemal se zagledao u ujaka podignutih obrva. Zar je posle gubitka vere u sultana postao i cinik?

Grč je stisnuo Mehparina leđa od neprestanog saginjanja. Prsti su joj utrnuli od vezivanja paketa. Spakovale su sve stvari iz salona, radne sobe i svih spavaćih soba ogromnog zdanja. Divila se prekrasnim predmetima, ali se u sebi zahvaljivala što njena kuća nije tako raskošna. Stranci se nisu zanimali za manje upadljive domove, s manjim vrtovima. I porodica Ahmeda Rešata, iako je bio ministar finansija, mogla bi se jednog zimskog jutra naći na ulici. Englezi su oduzeli kuću porodičnog prijatelja Šakir-paše na Taksimu. Morali su da se odsele u letnjikovac na Bujukadi[46] usred zime. Da se to dogodilo Ahmedu Rešatu, ne bi imali izbora osim da i oni odu na ostrvo
... I da se smrznu. Na jedvite jade su grejali i kuću u gradu. Hladni severni vetrovi, koj šibaju preko borova na ostrvskim brdima, ubili bi Kemala, dok bi Sarajlihanuma i devojčice, u najboljem slučaju, dobile tuberkulozu. Tiho se pomolila u znak zahvalnosti, kao što ju je Sarajlihanuma naučila. Zatim je kucnula u drvo i cimnula desnu ušnu školjku.

„Iscrpljene smo. Predlažem da popijemo čaj", reče Azra, dok se borila da veže krajeve čaršava obmotanog oko velikog tepiha.
„Dopustite da vam pomognem", ponudila se Mehpara koja je hitro završavala svoj deo posla. Sedele su na sofi pokrivenoj pamučnim platnom.
„Možeš li da nam doneseš čaj, kućepaziteljko Nazik? Peć na alkohol i čajnik još su na svom mestu", reče Azra.
Prvi put su ostale nasamo kad je kućepaziteljka izašla. Mehpara je bila rešena da iskoristi tu priliku.
„Azra-hanuma", progovorila je, gledajući mladu ženu pravo u plave oči, „mogu li otvoreno da porazgovaram s vama?"
„O čemu?"
„Imam nešto da vam kažem o Kemal-begu."
„A! Tako znači", klimnula je Azra. Pripremila se da joj oštro odgovori kad je bude pitala o prirodi njenog odnosa s Kemalom.
„Pretpostavljam da znate šta ću vas pitati."
„A šta bi to moglo biti?"
„Mislim da ne shvatate koliko je Kemal bolestan, fizički i ..."
„I te kako shvatam."
„Ne znate sve, efendum. Već dve godine je vezan za postelju. Pluća su mu slaba, baš kao i bubrezi."
„Zašto mi to govorite?"
„Zato što se, ako se ponovo razboli, verovatno neće oporaviti. Umreće. Doktor Mahir je tako rekao. I drugi doktori dele njegovo mišljenje."
„Onda nastavite da se brinete o njemu. Primetila sam koliko ste brižni."
„Azra-hanuma, molim vas, nemojte da ga uvlačite u opasne poduhvate."
„O čemu govorite? O kakvim opasnim poduhvatima?"
„Znate vi na šta mislim. Vi ste pametna žena. Znam da radite za dobrobit otadžbine i zahvalna sam vam zbog toga. Medutim, ako Kemal-beg napusti našu kuću, prehladi se, iscrpi ... razboleće se i ... i ... ne mogu to ni da izustim. Dovoljno je služio svojoj zemlji. Ratovao je i patio je. Molim vas, ne uvlačite ga opet u to. Preklinjem vas Azra-hanuma."
„Umorni ste. Ne znate šta govorite."
„Samo recite i uradiću sve što hoćete da on učini. Zdrava sam; jaka sam."
„Ne želim da iko išta radi. Dosta je bilo! Molim vas, prestanite da govorite besmislice!"

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:24 am



Azra je skočila i počela da šparta po prostoriji.
„Dovoljno sam uznemirena što danas moram da predam dom dušmanima, a sad i ovo. Kućepaziteljka će vam doneti čaj. Mnogo ste mi pomogli. Slobodni ste da odete kući kad ga popijete. Hvala vam."
Mehpara je stiže na vratima i uhvati za ruku.
„Ne ljutite se na mene. Samo pokušavam da ga zaštitim. I, Azra-hanuma, spremna sam da vam pomognem kad god vam zatrebam. Prenosiću poruke. Dostavljaću pisma
... Čak i oružje. Iskoristite mene; ne plašim se."
Azra nije znala kako da odgovori očajnoj devojci koja ju je stiskala za ruku. Zastala je. Osvrnula se po salonu koji je nekad bio sjajno osvetljen i dobro provetren. Nije mogla da prepozna avetinjsku prostoriju s praznim policama i pokrivenim nameštajem. Ovde su slavili obrezivanje pokojnog brata i njenu veridbu s Nedždetom. Za nekoliko dana odjekivaće od topota čizama engleskih oficira. Sobe u prizemlju i predvorje postaće učionice za hrišćansku decu. U tome je bar nalazila neku utehu ... Nevina dečica trčaće po kući, baš kao i ona, u neka prošla i srećnija vremena, s bratom ... Kako život zna da bude okrutan! Devojka je drži za ruku. Moli je da pomogne njenom voljenom. Tuge i patnje je napretek, u bezbrojnim oblicima. Obuzelo ju je duboko sažaljenje.
„Mehpara, razumem tvoju zabrinutost, ali ne mogu ništa da učinim. Ako je Kemal- beg odlučio, otići će i činiće ono što bude hteo. Ne mogu ga sprečiti. A ako misliš da sam ja uhoda, nisam. Izgubila sam brata i supruga, a moj otac provodi starost u Burs u krajnje nezavidnom položaju. Nemam za šta da se uhvatim, izuzev za otadžbinu. Daću sve od sebe za njeno oslobođenje."
„Oprostite. Ni za trenutak nisam pomislila da ste uhoda."
„Hoću još nešto da vam kažem ..."
„Izvolite."
„Kemal-beg će možda otići od kuće da bi se borio u ratu za oslobođenje. Možda će i poginuti u boju ..."
„Alah neka ga čuva!"
„Neka ga čuva! Ali i hiljade drugih poput Kemal-bega napustili su svoje porodice voljene i pohrlili u borbu za spas otadžbine. U rat nisu otišli samo muškarci, već i žene."
„Ali šta one mogu?"
„Mogu mnogo. Od pripremanja hrane na linijama fronta, preko zbrinjavanja ranjenike i pripremanja medicinskog materijala, do stražarenja pod oružjem, kad je neophodno. Ne zaboravite da vojnicima treba hrana, san i odeća."
„Imate pravo."
„Ovaj trenutak zahteva da mislimo samo na svoju zemlju, a ne na ljubljene i voljene. Pokušaj da shvatiš Kemala."
„Oprostite mi"; reče Mehpara. Priznala je poraz. „Nisam tako razmišljala. Ako Kemal ide i ako tamo ima mesta za žene, mogu li da vam se pridružim?"
„Možeš da nam se pridružiš i ako Kemal ostane ovde. Znaš da čitaš i pišeš, zar ne?"
„Da. I znam da negujem bolesne."
„Dobro, imaću to na umu."
„Da li ćete vi otići u Anadoliju?"
„Moj posao u Istanbulu je završen. Otići ću kad bude vreme."
„Vi ste prava heroina. Volela bih da budem kao vi."
„Nisam ja ništa naročito. Volim svoju zemlju, to je sve."
„I ja je volim, ali dok vas nisam srela, nisam ni shvatala da joj žene mogu biti od koristi."
„Žene više neće sedeti kod kuće. Rat je odneo previše muževa, očeva i sinova. Ženama nije ostalo ništa drugo do da rade. Neće biti povratka na staro. Otomanske žene moraće da rade rame uz rame s muškarcima, baš kao i njihove evropske sestre. Razgovaramo na vratima. Molim vas, uđite unutra."
„Bolje da pođem da bih se vratila pre mraka. Doći ću opet da vam pomognem ako vam budem potrebna."
„Molim vas, ostanite i popijte čaj sa mnom. Razgovaraćemo malo duže. Tako ćemo se bolje upoznati."
Mehpara se vratila u salon oborene glave. Sela je na pokriveni kauč. Uskoro su pile čaj iz šoljica u obliku lala.
„Obično služim čaj s kolačima, ali ..."
„Mi ga odavno služimo bez kolača", poverila joj se Mehpara. „Prošlo je deset dana otkako smo potrošili poslednje ostatke brašna. Već mesec dana nam ništa nije stiglo iz Bejpazarija."
„Još imamo malo brašna. Narediću da vam ga odnesu."
„Nikada tako nešto ne bih prihvatila!"
„O čemu to govorite. Nameravala sam da sve zalihe poklonim kućepaziteljki i Haki efendija. Slobodno se poslužite brašnom. Pre bih hranu bacila u more nego da je ostavim dušmanima."

Mehpara je ustala kad su popile čaj. Prebacila je ogrtač preko ramena i pošla ka vratima.
„Hvala vam. Uz vašu pomoć, uspele smo danas sve da spremimo", reče Azra.
„Hoćete li da dođem i sutra?"
„Sutra već napuštamo kuću."
„Hoćete li ostati kod nas?"
„Vraćam se na azijsku obalu, kod majke."
„Neka vam Alah podari bezbedno putovanje!", reče Mehpara. Azra je zagrli poljubi u oba obraza.
„Prenesite moje poštovanje porodici. I poželite srećan put i sve najbolje Kemalu!"
„Mogu li da mu kažem da smo razgovarali o mom pridruživanju pokretu otpora?"
„Naravno da možete", reče Azra. „Potrebna nam je pomoć, čak i od dece, da i ne govorimo o pametnoj i sposobnoj devojci poput vas. Dođite i pridružite nam se kad god budete hteli."
„Potražite me ako vam opet zatrebam. Učiniću sve što mogu. Behidžahanuma je toliko želela da vam i ona pomogne, ali zbog njenog stanja ..."
„Da, znam."
„Doviđenja, Azra-hanuma. Čuvajte se."
„I vi. Videćemo se, Mehpara."

Mehpara je hitala ka svom domu nekoliko koraka ispred Azrinog sluge. Razmišljala je o upravo završenom razgovoru. Ako ode za Anadoliju s Kemalom, biće u prilici da ga zaštiti. Kuvaće mu, utopljavaće ga i davati mu lekove. Tačno je da je borba za otadžbinu divna stvar, ali u jednom se nije slagala s Azrom. Ljubav ima prvenstvo nad državom. Kemal je na prvom mestu, zemlja na drugom, a tek onda idu život, ponos, čast, porodica, svet, raj, šta god ... Kemal je prvi i najpreči. Uvek Kemal!
Slediće ga i do samih kapija pakla.

Sarajlihanuma, Behidža s kćerima i kućepaziteljka Gulfidan su se, početkom juna, preselile u kuću na ostrvu. Povele su i Zehru sa sobom. Godišnja ritualna seoba počela bi kad se prve kore lubenice pojave na obali. Spakovali bi se, gurnuli kofere u navlake protiv prašine, potrpali tanjire u kalajisane kutije i krenuli na ostrvo gde će provesti ostatak leta. Vratiće se u kuću u Bajazitu s prvom septembarskom svežinom.

***
Život na ostrvu nudio je pregršt Bitnih zadovoljstava. Prostrli bi tepihe ispod borova poredali na njih jastuke. S drveća su visile ljuljaške i za decu i za odrasle. Nepresušne reke rođaka tekle su ostrvskim utočištem, a oni bi ostajali jednu ili više večeri. Ibrahim-beg nije bio ljubitelj gradskog života, ali je redovno posećivao kćer i unuke na ostrvu da bi uživao u okrepljujućem miomirisnom vazduhu letovališta. I susedi su često navraćati na doručak, popodnevni čaj, nekoliko partija karata kasni noćni razgovor uz piće. Posete bi svakom i uzvratili. Na ostrvu su rađali dudovi, kajsije i breskve, grožđe u vinogradima i povrće iz bašti. Bračni par, koji im je čuvao i održavao kuću, imao je mnogo posla posle zatišja u zimskim mesecima. Unajmili bi i kuvara da bi lakše podneli najezdu letnjih gostiju. Naime, iz letnje kujne iza kuće neprestano su se dizali pramenovi dima. Vodu su hladili u debelim glinenim krčazima, a lubenice i dinje u baštenskom bunaru. Ahmed Rešat imao je i ledaru u letnjikovcu. Led su sitnili, obmotavali usoljenim platnom i stavljali na donje police hrastovih ormana obloženih metalom, punih boca rakija, limunade i šerbeta. Domaćini su sa zadovoljstvom služili goste ledeno hladnim Bokovima i rakijom, kao i raznovrsnim ukusnim jelima.
Deca su večerala ranije u bašti iza kuće, dok su odrasli jeli kasnije, u prednjem vrtu. Pili su raki i pevali do kasno u noć uz saz i ud. Život na ostrvu oduvek je bio ispunjen zabavom i druženjem. Mnogo se razlikovao od onog u Bajazitu, u kući opasanoj visokim zidom. Vinograd, povrtnjak, borovik, popločano dvorište i golemi vrt zauzimali su pola hektara. Bio je to raj za prijatelje, rođake i dečicu.

Svemu tome je pre nekoliko godina došao kraj. Rat je i tu učinio svoje. Porodica nije dopuštala Kemalu da putuje trajektom do ostrva. Provešće još jedno leto u kući u gradu, s Mehparom i Husni-efendijom, a Rešat-beg je bio previše zauzet da bi se pridružio porodici, izuzev vikendom. To je odgovaralo Kemalu, ali je rastužilo sve ostale. Mladić se radovao što će poslednje nedelje u kući provesti sa ujakom. Moći će da se zbliže kroz razgovor. Nadao se da če mu se pružiti prilika da ga privuče na svoju stranu.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:24 am



JUL-AVGUST 1920.

Leto 1920. godine bilo je neobično toplo. Mehpara nije otvarala kapke na prozorima. Uredila je prostor ispod lipovog drveta u bašti iza kuće, da bi muškarci imali gde da sede u hladovini. Rešat-beg je, na svu žalost, retko imao prilike da u njemu uživa, čak ni uveče. Veliki vezir i ministar unutrašnjih poslova otišli su u inostranstvo da bi učestvovali u sastavljanju mirovnog sporazuma. U njihovom odsustvu, Ahmed Rešat obavljao je i dužnost ministra unutrašnjih poslova. Odlazio bi na počinak kasno uveče i žario na posao rano ujutru, bez doručka. Kemal se gorko razočarao što se tiče dugih, muških razgovora s ujakom, o kojima je toliko maštao.

Jedne zagušljive julske večeri, Ahmed Rešat je neobično rano stigao kući. Nije otišao u svoju sobu, već je oprao ruke i lice u lavoru u predsoblju. Zamolio je Husni-efendiju da posluži raki i meze u bašti. Kemalu je odmah bilo jasno da nešto nije kako treba.
Prišao je ležaljci u kojoj je sedeo Ahmed Rešat.
„Da li se nešto dogodilo, ujače?"
„Zašto pitaš?"
„Nikad ne piješ raki bez razloga. Pogotovo ne u ovo doba dana."
„Danas je Državni savet prihvatio odredbe mirovnog sporazuma koji su sročili saveznici. Silom su nam ih sasuli niz grlo. Shvataš li šta se dogodilo? Shvataš li zašto želim da se napijem dok ne padnem pod sto, da se obeznanim."
„Shvatam."
„Grci su juče umarširali u Tekirdag. Čuli smo da je jermenski bataijon pre dva dana ušao u Adanu. Englezi su pre tri dana okupirali Izmit. Grci su pre četiri dana osvojil Bursu. Bandirma, Kirmasti i Balikesir pali su jedan za drugim.[47] Hoćeš li da nastavim?"
„Nemoj. Molim te, nemoj."
„Čovek bi pomislio da je naša zemlja lubenica od koje svakog bogovetnog dana neki alavi nevernik odseče po slasnu krišku. Dode mi da udaram glavom u zid. Današnj događaj me je izbezumio više od bilo kog drugog. Danas mi je postalo nedvosmisleno jasno da se od nas očekuje da bez otpora prihvatimo svaku sudbinu. Mirovni sporazum biće potpisan za manje od nedelju dana. A to će biti kraj ... Gotovi smo!" Trljao je dlanove. „Gotovi smo. Veliko Otomansko carstvo biće i zvanično sahranjeno. Alah je hteo da moja generacija plati za sve grehe, ma kakvi oni bili, tako što će potpisati smrtnu presudu carstvu. Plaćamo užasnu, užasnu cenu. Husni-efendija, donesi taj raki! Šta čekaš!"
„Ujače, imam li pravo ako pretpostavim da si već popio piće-dva na putu do kuće?"
„Pa šta i da jesam? Kakve sam koristi imao od trezvenosti? Hoću ako sutra budem
trezan, sprečiti pad još nekog od naših gradova? Hajde, poteci, donesi mi raki. Sedi i pij sa mnom, hoćeš li?"

Kemal je kružio oko ležaljke, nemoćan da uteši ujaka. Husni je uskoro došao s velikim poslužavnikom, na kojem je Mehpara poređala tanjiriće s kriškama lubenice i paradajza.
„Paradajz je iz naše bašte, beže", reče Husni-efendija.
„Brani ga po cenu života, Husni-efendijo, zato što nam, već koliko sutra, neće ostati ništa osim paradajza iz naše bašte", reče Ahmed Rešat. „Alah nek nam je u pomoći!"
„Alah nam neće pomoći, efendijo! Digao je ruke od nas. Već neko vreme pomaže isključivo hrišćanima."
„Onda neka nam se nebo smiluje, beže!"
„Imaju novac; imaju moć; imaju i nauku na njihovoj strani. Šta nam se to desilo? Reci mi, efendijo, šta nam se desilo? Ne, nije važno, recimo da ni ti ne znaš", zaplitao je Ahmed Rešat. Usmerio je pažnju na Kemala. „Ali šta ćemo s tobom, ponosnim uglednim čovekom; učenjakom, na čijem obrazovanju se nije štedelo, koji tvrdi da o svemu zna više od bilo kog drugog. Reci mi ti zašto je Alah, u svojoj beskrajnoj mudrosti, procenio da zaslužujemo ovu neizrecivu sramotu! Zašto ovo čini nama, a ne njima? A?" Pružio je čašu. „Napuni! I daj čašu vode! Izvadio si je iz bunara, jelda? Izvadi je ako nisi! Daj da uživamo u vodi iz našeg bunara dok još možemo! Samo da znaš, i njemu su dani odbrojani! I bašti! I baštu će nam uskoro oduzeti ... Uskoro, vrlo uskoro!"

Kemal i Husni izmenjaše poglede. To nije bio Ahmed Rešat kog su poznavali i voleli. Sluga nikad nije video gospodara takvog, čak ni one zlosrećne noći 16. marta. Cimnuo je Kemala za ruku i odvukao ga korak-dva u stranu. „Da li smo zbilja gotovi mladi gospodaru? Da li je moguće da su begefendijine reči istinite?", prozborio je drhtavim usnama.
Kemal se, u nedostatku reči, poslužio poslovicom: „Strpljivo, Husni-efendijo. Ne znamo šta će doneti jutro. Samo Alah zna šta nam donosi sutrašnji dan." Zatim je kao i ujak, iskapio čašu rakija. Grlo mu je gorelo. Prijatna toplina širila mu se stomakom. Seo je na travu pored ležaljke. Ujak je odavno popio raki, ali nije ni dirnuo hranu. Ispustio je praznu čašu na tle. Mirno je sedeo, zatvorenih očiju.
„Ujače ... Zar nema nade?"
„Kemale, kao što znaš, Tevkif-paša odbio je da potpiše Sporazum iz Sevra u Parizu. Osetio je nesuglasice između savezničkih sila. Nadao se da će ih iskoristiti. Iščitavao je i češljao Sporazum da bi dobio na vremenu. Neočekivani napad na Trakiju pokvario
nam je planove."
„Znam sve o tome, ujače."
„Sinko, toliko toga ti nije poznato. Danas se okupio Državni savet. Pročitali smo svaki red prispelog izveštaja. Proučili smo svaku reč. Gore je nego što smo mislili: svaki od postavljenih uslova, moralnih i materijalnih, grđi je od prethodnog. Ne samo da zahtevaju velike odštete zbog objave rata i gubitaka ljudskih života, več su im pridodali i zahteve za naknadu štete nanete imovini i robi. No, materijalnu odštetu nekako bismo i podneli, ali što se drugih uslova tiče ..."
Zakašljao se. Kemal je strpljivo čekao da napad kašlja prođe. Napunio je čaše.
„Na primer, saveznici su odlučili da nam zauvek oduzmu vlast nad podanicima. Odsad ćemo vladati samo Turcima. Pošto smo manjina u Trakiji i Izmiru ...[48] Pomisli samo, Kemale ..."
Popio je još rakija. Ponovo se zakašljao. Kemal je pokušavao da mu pomogne da dođe do daha tapšući ga po leđima.
„Ujače, izgleda da si poslednji gutljaj prebrzo progutao."
„U znak samilosti, ostavili su nam Istanbul kao glavni grad. A što se Bosfora tiče .. ti magareći sinovi ... Reči mi zastaju u gr ..." Ućutao se. Zacrveneo se u licu. Više nije govorio, niti je kašljao. Prestao je da diše.
„Ujače? Ujače!", povika Kemal jer se ujakova skerletna put preobražavala u ružičastu, s primesama zelene. Ovlažio je salvetu u bokalu i otro graške znoja s ujakovih slepoočnica.
„Još postoji tračak nade. Nismo gotovi."
„Gotovi smo, dečače!"
„Ne, nismo. Vlada u Ankari obznanila je da nikad neće prihvatiti Sporazum iz Sevra."
„O, Kemale, dečače! Tokom današnje rasprave, stigao je telegram od bega Rešita Mumtaza. Poručio nam je da smesta potpišemo sporazum ili će nam Saveznici oduzeti i Istanbul."
Došao je red i na Kemala da se zagrcne.
Ahmed Rešat progovorio je toliko tihim glasom da Kemal isprva nije znao da li ga je dobro razumeo:
„Iako nas je to ubilo, potpisali smo prokleti Sporazum iz Sevra."

Kroz otvoreni prozor na drugom spratu dopirala je tiha pesma. Mehpara je svirala ud i pevušila:

Ne žalim se glasno, al' život oplakujem kleti,
prokleta sam i drhtim od sudbine što nam preti.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:25 am


SUKOB

Behidžin muž nijednom nije došao na ostrvo u junu i julu. Nije htela da čeka septembar da bi ga videla. Ostavila je decu Sarajlihanumi i krenula kući, ali samo je saznala da se vratila prerano i u zlo doba. Rešat-beg nije bio čovek zle naravi. Sad je svako veče, po povratku kući, sedeo ispod drveta iza kuće i pio raki. Nije pričao ni sa kim, čak ni s Kemalom. Naprezala se da sazna uzrok ovakvog ponašanja: Da li se zaljubio? Čitave zime igrao je karte po francuskim salonima prepunim belosvetskih dama. Da li ga je obrlatila neka predivna strankinja? Ne, to je nemoguće. Rešat-beg je previše dobro vaspitan da bi se upustio u tako nedoličnu avanturu ... Ali muškarci su muškarci. Zatrudnela je. Stomak joj se udvostručio, grudi povećale, a obrazi naduli ... Ko zna? Zaplakala je od muke. Sarajlihanuma, iako teška žena, bila je jedina kojoj se mogla poveriti, a ona je bila na ostrvu. Istina je da je Mehpara bila pored nje, ali s njom nije bila toliko bliska. Očajna, odlučila je da se obrati Kernalu.

„Sigurno postoji razlog zašto je Rešat-beg toliko tužan i povučen. Ne mogu da se otmem utisku da ga muče ljubavni jadi", počela je i odmah prešla na stvar. „Uvek sam se ponašala kao tvoja starija sestra. Valjda bi me obavestio da se nešto tako desilo. Što pre saznam, to bolje!"
„Ujna! Kako možeš i da pomisliš na to?", užasavao se Kemal. „Nadam se – moliću se – da ujak nikad neće saznati da si posumnjala u njega! Strašno bi se razgnevio i uvredio."
„Dobro, ali šta se onda dešava s njim? Nije se nasmejao otkad sam se vratila sa ostrva. Zašto mi ne poveri šta ga muči? Zar ja nisam njegova supruga."
„Dobro me slušaj, draga ujna. Šta bi bilo kad bi ti ujak rekao: Bio sam primoran da potpišem Sporazum iz Sevra. I potpisao sam ga iako sam dobro znao da ću time aminovati raspad moje zemlje i nestanak svega do čega mi je stalo, da če me to koštati ministarskog položaja i zauvek ukaljati moj ugled. Ipak sam ga potpisao na sultanov zahtev, da ga ne bi potpisao sultan i da bi vrata ostala otvorena. Zbog toga ne mogu ni sa kim da razgovaram. Molim te da shvatiš da želim da tugujem u samoći. Šta bi učinila kad bi ti to rekao?"
Zurila je u Kemala. „Zašto bi samog sebe ostavio bez posla. Pa ne može da snos nikakvu odgovornost ako je postupio po sultanovom zahtevu. Sultan najbolje zna. Zašto je tako potresen ako se povinovao vladarovoj volji?"
Kemal procedi kroz stisnute zube: „Zaboravi onda ovo što sam ti rekao. Dovoljno je da znaš da ujak nije u vezi s drugom ženom. Možeš da budeš mirna što se toga tiče. U njegovom životu nema više ničega izuzev dužnosti i tuge."
Mehpara se pojavila u bašti s korpom veša u rukama. Ugledala je Kemala kako puši cigaretu pod drvetom. Žurno je spustila korpu i pohitala ka njemu.
„Odmah da si prestao!", povikala je svojim najstrožim glasom. „Zar si zaboravio šta ti je doktor rekao? Ne više od tri cigarete na dan, i to isključivo posle obroka! Ugas to, odmah!"
„Pusti me da ovu popušim na miru pa neću zapaliti nijednu pre večere." Pružila je ruku ka cigareti.
„Daj to ovamo! Ionako si je skoro popušio. Daj mi je ili ću te tužiti Sarajlihanumi!" Bacio je cigaretu na zemlju i zgnječio je nogom.
Izvukla je vlažnu maramicu iz korpe i obrisala mu vrhove prstiju od duvanskih mrlja. Mrmljala je: „Ruke ti smrde na duvan. Taj zli korov je neuništiv!"
„Zbog čega su cigarete toliko loše?"
„Loše su za tvoja pluća."
„Šta je bilo, bilo je."
„Imao bi velike koristi ako se ratosiljaš tog poroka. Mislila sam da jedva čekaš da jurneš u borbu za spas otadžbine? Za tako nešto moraš biti zdrav i jak. Moraš da vodiš računa o sebi."
„Kad ne budeš kraj mene, neće biti nikog da me neguje i dovodi u red. Brzo ću okopneti", šalio se.
„Ne, nećeš. Brinuću se o tebi."
„Mislio sam, kad Odem od kuće."
„I tada ću se brinuti o tebi. Idem s tobom."
„Tamo gde idem nema mesta za žene."
„O, ima, i te kako ima! Mnoge žene su več otišle u Anadoliju, zajedno s očevima, muževima i braćom. I ja idem."
Zinuo je od čuda. Mehpara nikad neće prestati da ga iznenađuje.
„Ko ti je to rekao?"
„Čula sam to na sastanku na koji sam otišla s Behidža-hanumom. I kasnije, u razgovoru sa Azra-hanumom. Bila sam na još jednom skupu s njom."
„Na kakvom skupu?"
„Ženskog društva. Tamo je bilo žena svih godišta."
„Da li Sarajlihanuma zna za to? Nikad se ne bi složila s tim."
„Složila se kad sam joj rekla da idem kod Azra-hanume. Zar si zaboravio da nam je bila gošća? Tada smo otišle na sastanak."
„Azra! Ko bi rekao!"
„Nije me nagovorila. Ja sam tražila da idem."
„I sad hoćeš da ideš u Anadoliju? Misliš da će te pustiti?"
„Pa kad ti ideš. Volela bih da ne ideš, ali ti me nećeš poslušati. Nećeš poslušati ni
mene, niti bilo kog drugog. Znam da ćeš otići, kao što si otišao za Sarikamiš, iznenada i bez ičije dozvole. Zidovi ove kuće zdrobiće me kad odeš. Želim da dišem. Zato sam rešila da idem i ja s tobom i služim svojoj zemlji. Možda ćeš me onda više ceniti."
Ustao je i čvrsto je stegao u zagrljaj, ne mareći za scenu koju je mogao videti svako ko se zatekne na prozoru. Vlažna maramica pala je na tle. Položila mu je glavu na grudi.
„Oduvek sam te izuzetno cenio”, rekao je. „Molim te da se ne izlažeš opasnosti zbog mene. Molim te!"
„Ali ja bih zaista volela da idem. Hoću da budem od koristi. Devojčice su porasle. U kući ima dovoljno sluga. Pusti me da pođem. Postaću medicinska sestra, kao i druge žene. Možda će me poslati gde i tebe. Tako bih mogla da nastavim da se brinem o tebi."
„Uskoro odlazim. Biću najpre negde u Istanbulu, pre odlaska na front. Na istoku je hladno. Svi znaju za krhko stanje mojih pluća. Sigurno će me rasporediti u oblasti s blažom klimom."
„Ne bi trebalo nigde da te raspoređuju."
„Kako možeš da kažeš tako nešto kad im je potreban svaki sposoban čovek! Ja sam veteran, iskusni vojnik. Moje mesto je na bojnom polju. I ti si spremna da pođeš. Zatraži da te pošalju na Zapadni front. Pronaći ću te pa makar morao celu zemlju da prevrnem."
Toliko se obradovala da je na trenutak pomislila da će joj srce stati. Nešto se dešavalo, nešto što je prevazilazilo najneobuzdanije snove. Postao je više od ljubavnika – postao je osoba od poverenja i saradnik. Toliko je zavidela Azri. Toliko je patila gledajući kako razgovara s njom, zagledan u njene krupne plave oči. Plakala je iz noći u noć zbog saznanja da neke stvari neće nikad moći da podeli s voljenom osobom. Stvari su se u međuvremenu promenile. Kemal je počeo da je ceni i kao osobu, a ne samo kao ženu. Više nije bila devojka zadužena za sitne kućne poslove, već žena koja će spasavati otadžbinu, baš kao i Azra.

Sarajlihanuma je povukla dugi dim iz cigarete i otresla pepeo u tacnu pred sobom. Posmatrala je Behidžu. „Šta ovo znači, devojko moja?" Snaja se vrpoljila u stolici. Znala je da je svekrva vrlo nezgodan islednik.
„Kunem se da znam koliko i ti! Eto, uči. Želi da postane medicinska sestra."
„Kakve su to gluposti o medicinskoj sestri? Pa zar nije medicinska sestra već godinama? Negovala je Kemala otkad se razboleo."
„Tako je."
„A nije želela da postane medicinska sestra dok je to zaista bila, zar ne? Šta je pravi razlog tom iznenadnom zanimanju?"
„Zbog čega si tako ljuta na mene? Da li je od mene dobila tu ideju? Zašto je lepo ne pitaš, Sarajlihanuma?"
„Pa pitala sam je! Samo me je ćutke pogledala. Nije mi odgovorila. Mislila sam da je tebi nešto rekla."
„Čvrsto je rešila da postane medicinska sestra, eto, to mi je rekla. Možda ju je Azra zavela na stranputicu."
„Ne sumnjam u to, ali zašto je Rešat dozvolio tu glupost! Rekla sam joj da se vala neće ni maći iz kuće, a drznica mi je odvratila da ima dozvolu glave porodice! I na to se sve svodi, zar ne? Prihvatili smo je, pružili smo joj obrazovanje, odgajili smo je i učinili sve što smo mogli za nju, da bi se posle svega toga pobunila protiv nas."
„Kažu da svako zlo ima svoje dobro. Njena obuka će nam dobro doći kad se budem porađala. Da i ne pominjem da svi starimo! Zar ne bi bilo dobro da imamo medicinsku sestru u kući, da nam se nade u starosti?"
„U ovoj kući postoji samo jedna starica, a to sam ja! Šta time hoćeš da kažeš?"
„Ne umišljaj da vreme samo na tebe utiče. Svi starimo!"
„Možda, ali to u ovom trenutku nije tvoj problem. Krv mi proključa kad vidim kako Mehpara svakog bogovetnog dana kaska okolo za Azrom. Mi ćemo biti odgovorni ako joj se nešto desi."
„Šta bi moglo da joj se desi? Samo povremeno skokne do obližnje kancelarije Crvenog polumeseca. Suad se onomad posekla, a Mehpara ju je previla, i to isto kao doktor Mahir. Ma i bolje od doktora!
„Meni je u glavi samo izraz previše pametna za svoje dobro. Mehpara je oduvek bila oštroumna, a to nikad ne izađe na dobro. Kakva šteta! Nek Alah čuva naše devojke od toga!"
„Sarajlihanuma, ali šta to govoriš! Pa zašto bi Alah nekog čuvao od pameti?"
„Samo me ti kritikuj! Devojka mora da zna gde joj je mesto! Ne sme da ide okolo zabada nos u sve i svašta."
„U tome se slažemo, ali Mehpara jednostavno hoće da bude medicinska sestra.
Šta je u tome loše?"
„Dakle, ti tako misliš! Pre neki dan se došaptavala s Kemalom. Zapamti šta sam ti rekla! Kad završi naukovanje, neće se ta zaustaviti na medicinskoj sestri!"
„Da li to hoćeš da kažeš da si ih prisluškivala?"
„Naravno!"
„Gde?"
„Bili su pod drvetom. Tiho sam im se prikrala i stala ispod lipe. Nisu me videli."
„Sarajlihanuma! Kako možeš? To je prosto nedolično!"
„Baš me briga! Saznala sam ono što je trebalo."
„I šta je to?"
„Naš budalasti Kemal se, kao što znaš, sprema da ponovo spasava zemlju. Al izgleda da će je ovoga puta spasavati zajedno s Mehparom. Mehpara uči za medicinsku sestru da bi mogla da zbrinjava ranjenike na frontu! A to nije sve! Toliko o tvojim predviđanjima da će ti pomagati pri porođaju. Devojka ima druge namere."
„O, Azra, Azra!", zavapila je Behidža. „Sve je to njeno maslo! Kad nije mogla mene da obrlati, ustremila se na devojku."
„Otkad je na ženama da spasavaju zemlju?", negodovala je Sarajlihanuma.
„Odvajkada muškarci brane državu, a žene služe muškarcima. Muškarac koji ima mir u svom domu može da spasi i svoju zemlju i čitav svet. Slažeš li se?"
Behidža se pak zanimala za praktičniju stranu problema. „Da li si sigurna da si ih dobro čula? Da li Mehpara zaista namerava da ode na bojno polje?"
„Baš tako sam čula, jasno i glasno. Obavestiču Rešata pa da vidimo šta će on reći na to." Povukla je poslednji dim i bacila opušak. Namrštila se kad je Behidža, odnedavno osetljiva na dim, otvorila prozor. Supruga Ahmeda Rešata oduvek je bila krhko čeljade. Sve su takve: ili su preterano fine kao Behidža, ili su svojeglave i neposlušne kao Mehpara. Nije uspela da dovede pravu ženu u ovu kući. Besnela je zbog toga. Neko vreme maštala je o zajednici Kemala i Azre, ali ubrzo je uvidela nerazumnost takve zamisli. Kao da je Stvoritelj – Alah neka nas sačuva! – rešio da napravi muškarca, ali mu se, u trenutku rasejanosti, omakla Azra. Dabogda takva žena nikad više ne stupi nogom u ovo domaćinstvo! Azra nije dolazila u obzir, naravno, ali bilo je i krajnje vreme da se s Kemalom nešto učini. Ne bi se upuštao u opasne avanture da ima ženu. Lično bi se dala u potragu i očas posla našla odgovarajuću nevestu za unuka, samo da ulice ne vrve od neprijateljske vojske. Ne bi morala da ide daleko, ali ruke su joj bile vezane zbog nevernika. Neprestano je slušala nova svedočenja o njihovom groznom ponašanju. Ne, ne bi bila bezbedna na ulici, čak ni u poodmaklom životnom dobu. Samo šašave žene, poput Azre, ovih dana bazaju sokacima.
„Drskost je zarazna, draga moja. Pazi da Leman ne padne pod Mehparin uticaj", reče Sarajlihanuma, „osim ako nećeš da i ona iznenada krene na obuku za medicinske sestre. Možda još ima vremena da je sprečiš."
„Ništa nije neverovatnije od toga. Leman beži od bolesti. Zbog straha od mikroba izbegava da se penje na sprat gde leži njen voljeni brat Kemal. Sigurno si primetila da mu više ne sedi u krilu. Ne sme ni da mu se približi."
„To je zato što je odrasla. Prestara je da mu sedi u krilu. Uskoro će staviti veo."
„Šta to pričaš! Ne pada mi na pamet da tako rano prekrivam kći čaršavom."
„Nego šta ćeš? Da nećeš možda da je pustiš da skita okolo obučena kao one nafrakane strane radodajke?"
„Još je dete!"
„Dete! U Bejpazariju devojke njenih godina već imaju decu! Zar ti je prošle nedelje promaklo kako je Mahir-beg gleda?"
„Sad stvarno govoriš gluposti! Pa on bi mogao otac da joj bude!"
„Ma kakva je to glupost o njemu kao o ocu? Misliš li da nisam savršeno svesna Mahirovih godina? Nekad smo bili susedi u Solunu. Najbolje je kad je muškarac dese do petnaest godina stariji od žene. Žene se brzo troše. Nisam imala više od petnaest kad sam se udala za mog dragog pokojnog muža, a on se tad već primicao četrdesetoj."
„Vreme se menja, a s njim i običaji. Ne želim da se moje devojke udaju za starce. Što se Mahir-bega tiče, on je bliski porodični prijatelj. Ako je pogledao Leman, učinio je to kao otac koji se divi brzom procvatu voljene kćeri."
Ova žena je puna čiste zlobe, pomisli Behidža dok je ustajala s divana i prilazila vratima. Okrenula se na pragu.
„Ne bi bilo pametno da grdiš Mehparu. Pohađa obuku za medicinske sestre s Rešat-begovim blagoslovom. Bolničarke su potrebne zemlji koja je u ratu. Da nisam trudna, i ja bih otišla na obuku, ali nije mi sudeno."
Odjurila je uz stepenice, ka spavaćoj sobi, ne čekajući svekrvin odgovor. Mahir je odmeravao Leman! Taj ljubazni gospodin zagledao se u devojčicu! Ne, to nije moguće! Sarajlihanuma je ponekad zaista nepodnošljiva. Protegla se na postelji posegla za bocom kolonjske vode s mirisom lavande. Obilno se posula njome po grudima i slepoočnicama. Spopao ju je napad slabosti. Kad je prošao, položila je ruku na stomak. Tražila je znake života, ali ništa se nije kretalo. Beba u stomaku bila je neobično mirna. Biće to pametan i poslušan sin, na oca. Zvaće se Raif, po dedi.
Raif Rešat! Biće divna osoba. Porašće u otelotvorenje oba imena. Biće Raif – samilosni, i Rešat – onaj koji sledi stazu pravednosti.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:25 am



Azra je sedela pored Mehpare u zadnjim redovima učionice. S divljenjem su slušal Šahenda-hanumu. Pokazivala je dugim štapom ustrojstvo otomanskog Crvenog polumeseca na mapi ispred školske table. Objašnjavala je različite načine zbrinjavanja ranjenih i bolesnih u Anadoliji. Dok su sinovi otadžbine tukli neprijatelja s planina brda, njihove majke, sestre i dragane morale su da im pomažu. I ne samo to – žene ove velike zemlje moraju da stanu na čelo borbe i osvetle put muškarcima. Trebalo bi da nose oružje u rovove, lože vatru pod kazanima i pomažu u zbrinjavanju ranjenika. Ženska udruženja, pod vođstvom Crvenog polumeseca i Udruženja za odbranu ženskih prava, otvaraće podružnice u unutrašnjosti da bi sestrama na selu prenele stečena znanja, veštine i iskustva.
Šahenda-hanuma je na kraju predavanja zapitala pažljive slušateljke da li su spremne da krenu za Anadoliju. U sali su bile trideset tri žene. Azra i Mehpara bile su
među sedamnaest koje su podigle ruke.
„Časne sestre, najkrvavije bitke trenutno se vode u južnim provincijama. U Marašu i Antepu vape za medicinskim sestrama."
„Spremna sam da krenem bilo kud", obznanila je Azra kad je po drugi put podigla ruku.
„Neka dignu ruke sve koje govore francuski!" Azrina ruka se po treći put našla u vazduhu.
„Azra-hanumaefendi, pošto govorite francuski, poslaću vas za Antep, zajedno s Nemdžijom i Nejir."
„Kakve koristi ću tamo imati od francuskog, efendum?"
„Čitava oblast je pod kontrolom francuskih trupa. Pošto su svi muškarci koji govore francuski na bojištu, nedostaju nam prevodioci u gradu. Vaše znanje jezika dobro će nam doći. Da li da upišem i ime vaše prijateljice?"
„Ne, nemojte!", povika Mehpara.
„Njen verenik otići će na Zapadni front. Bićemo vam zahvalni ako biste mogli da udesite da Mehpara-hanuma ode u Izmir."
„Moje dame, nalazimo se u ratu. Molim vas da se izdignete iznad želje da budete s vašim draganima i zaručnicima. Dužnost je iznad svega!"
Azra je ustala. „Efendum, Mehpara-hanuma želi da bude sa svojim draganom samo da bi se brinula o njemu ako to bude neophodno. Znate, Kemal-beg je bio ozbiljno ranjen u bici kod Sarikamiša. Medicinska nega mu je i danas potrebna."
Duboko potresena Mehpara spremala se da pita Šahenda-hanumu šta čovek lošeg zdravlja uopšte traži na bojnom polju.
„U redu. Staviću je na spisak za Zapadni front", rekla je Šahenda-hanuma, „a sad predajem reč Nakija-hanumi. Ona je, ako je neko ne poznaje, upravnica liceja Fevzije. Molim vas da je pažljivo saslušate, hanume."
Kad su Azra i Mehpara krenule ka izlazu, prišla im je Šahenda. „Azra-hanuma verovatno ćete uskoro krenuti. Pre polaska u Anadoliju, bićete u tekiji na azijskoj obali.
„Znam na koju dervišku školu mislite, efendum."
„Onda znate i da ćete biti u sigurnim rukama."
„Razume se."
„Možda ćete morati da provedete izvesno vreme u njoj. Naši konvoji kreću tek kad se steknu pogodni uslovi. Moramo da sačekamo da stražar raspoložen za saradnju bude na dužnosti. Ukrcaćete se u kola sa zalihama za Anadoliju. Prirodno, putovaćete u društvu supruga."
„Ali, hanumaefendi, moj suprug je odavno umro ..."
„Dobićete muškog pratioca koji će se predstavljati kao vaš suprug. Mnogo je
muškaraca koji željno čekaju priliku da odu u Anadoliju. Bili bi sumnjivi kad bi putovali sami. I vi i druge žene putovaćete kao porodice. Hodža će vam izraditi papire u tekiji."
„Kada ću poći?"
„Bićete tamo do vikenda."
„Šta će biti sa mnom?", pitala je Mehpara.
„Dopišite ime i adresu na spisak. Obavestiću vas čim neophodne pripreme budu obavljene. Vi ste medicinska sestra, mlada damo?"
„Jesam, ali ne stidim se nijednog posla. Znam i da čitam i pišem."
„I želite da idete baš u Izmir?"
„Na Zapadni front."
„Zapadni front je veliki. Moram da saznam kakvu pomoć od nas očekuju."
„Da li da dođem sledeće nedelje?"
„Javićemo vam kada da dođete."
„Ne morate toliko da se trudite, efendum. Dolaziću ovamo. Tako ću brže saznati."
„Nadam se da ne nameravate da odete bez odobrenja vaše porodice? Bilo bi nedolično ako biste nam se pridružili bez njihovog blagoslova.
Molim vas da na sledeći sastanak Crvenog polumeseca donesete pismeni pristanak vašeg roditelja ili staratelja."

Azra i Mehpara pozdravile su se sa Šahendom i otišle. Šetale su podruku Divanjoluom ka Bajazitu. Zbližile su se od onog dana kad su pakovale Azrine stvari, a Rešat-beg dozvolio je Mehpari da ide na obuku za medicinske sestre, koju je i Azra pohađala. Dva puta nedeljno pešačile su na predavanja. Azri se dopadala Mehparina bistrina naivnost i iskrenost. Mehpara je obožavala Azru, iako je ponekad patila od napada ljubomore. U njoj je videla uzor i stariju sestru.
Mehpara je tog dana bila duboko zamišljena. „Pitaću Kemal-bega da mi napiše pismo. Šahenda-hanuma misli da želim da pobegnem od kuće."
„Pa zar to nije istina?"
„Jeste, ali s Kemal-begom. Zar ne beži i on?"
„Ne beži, Mehpara. Muškarci odlazi od kuće, a žene beže. Mislim da je neophodno da ga ubediš da je najbolje da odete zajedno."
„Već smo razgovarali o tome. Idem da bih mogla biti od koristi zemlji. Bio je veoma zadovoljan kad je to čuo."
„Valjda ne preduzimaš sve ovo samo da bi izgledala bolje u njegovim očima?"
„Činim to da bih bila s njim i da bih izgledala bolje u njegovim očima. Ipak, Azra hanuma, veruj mi da sam srećna što ću biti od koristi otadžbini. Moja ljubav prema Kemalu ipak je jača od svega, naravno."
„U smrt bi trebalo da ideš samo zbog svojih životnih ideala."
„Pa ja i ne želim da živim bez njega."
„Aman, devojko! Volela bih da i ja nekog toliko zavolim."
„Zar nisi volela supruga?"
„Mnogo sam ga volela, ali ne s takvom očajničkom strašću kao ti Kemala."
„Nadam se da ćeš jednog dana spoznati ljubav poput moje."
„Sumnjam da će taj dan ikad osvanuti. Imam trideset dve godine. Prestara sam za takve stvari."
„Ljubav ne zna za godine", negodovala je njena sagovornica.
„A otkud ti to znaš?"
„Osećam da je tako."
Azra je iz sveg srca želela da veruje u prijateljičin osećaj. Ostaće u Rešat-begovom domu još nekoliko dana. Zatim će preći na drugu obalu.
Mehpara je zastala kad su stigle do početka njihove ulice. „Osećam još nešto, Azra-hanuma", rekla je.
„Šta?"
„Osećam da ćeš se i ti zaljubiti. Ludo, baš kao i ja."
„Ma nemoj mi reći! A kada?"
„Uskoro."
„Još jedan predosećaj."
„Zaista tako osećam."
„Ti si luda!", brecnu se Azra.

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Mustra taj Sre Jun 13, 2018 11:26 am



Kemal se peo uz stepenice ka svojoj sobi. Iznenadio se kad je video baku na stepeništu. Obukla je svetloplavu noćnu haljinu i dugu, belu čipkastu maramu, kakvu je obično nosila na molitvama. Zbog izdužene seni, koja je plesala po zidu na drhtavom plamenu sveća, ličila je na utvaru.
„O, zašto si, sultanijo moja, udostojila ovaj sprat prisustvom svojim? Šta dovodi te ovamo?"
„Ulazi u svoju sobu! Razgovaraćemo tamo."
„U redu, u redu. Idem. Zašto si tako srdita, bako? Da li sam učinio nešto što te je uznemirilo?"
Prošao je kroz vrata koja mu je otvorila Sarajlihanuma. Spustio je svećnjak na sto. Već nekoliko dana nisu imali struje, a vladala je i nestašica petroleja, tako da su im sveće bile jedini izvor svetlosti. Ipak, čak i na slaboj svetlosti dve sveće, Kemal je jasno video napetost na staričinom licu. Zatvorila je vrata. Sela je na postelju pokazala na mesto do sebe. „Sedi."
Poslušao je.
„Sad nie dobro slušaj, sinko!"
„Samo zapovedajte, sultanijo moja!"
„Ne šegači se! Nisam raspoložena za šalu!" Postajao je sve zabrinutiji.
„Govori! Šta si uradio devojci?"
„Kojoj devojci?"
„Koliko devojaka imamo u kući?"
„Prilično. Da vidimo: Leman i Suad, Mehpara i Katina, koja dolazi i odlazi ... i Azra je čest posetilac ..."
„S ovim se nije šaliti, dečače! Hoću istinu, i to odmah! Šta si uradio Mehpari?"
„Ništa joj nisam uradio."
„Lažeš!"
„Zašto bih te lagao, bako?
„Proširila se u struku. Grudi su joj porasle."
„Baš imaš oštar vid, bako. Ja nisam primetio."
„A šta bi mogao biti razlog tim promenama, Kemal-beže?"
„Ugojila se?"
„Ne, dečače, nije! Uopšte se nije ugojila! Štaviše, danima ništa ne stavlja u usta!"
„Onda tebe oči varaju. Kako se to proširila, a nije se ugojila?"
„Mene moje oči nikad nisu prevarile! Teško je mene prevariti u tim rabotama!"
„Dobro, bako, reci više šta imaš, molim te."
„Mehpara je trudna, dečače!"
„Oh!", uskliknuo je sa iskrenim zaprepašćenjem. Pocrveneo je i drhtavim glasom upitao:
„Da li si to zaključila samo zato što se ugojila?"
„Ne, to nije jedini razlog. Primetila sam još nešto."
„Moram da te pitam šta si primetila, pošto su optužbe veoma ozbiljne."
„Ujutru joj pripadne muka kad oseti miris hrane iz kuhinje. Onda otrči da povraća.
Ima i drugih znakova, koji se tebe, momče, nimalo ne tiču."
***
Pognuo je glavu kao prekoreno dete. Bio je gnevan i začuđen što nije razmišljao o posledicama druženja s Mehparom.
„Ali vratimo se suštini problema, dečače. Devojka je odrasla u našoj kući, pod našim nadzorom. Priznaj odmah ako si odgovoran za ono što se dogodilo. Nije u njenoj naravi da se poda nekom van kuće, ali već neko vreme pravi društvo Azri kad god ona izađe. Navodno, išla je s njom u Crveni polumesec. Opet, ja ne mogu da zamislim da bi ona uradila nešto nedolično van kuće. Ne bi se usudila. Kad odbacim
sve druge mogućnosti, ostaješ samo ti."
Ćutke je sedeo, pogleda uprtog u vrhove papuča.
„Kemale, pogledaj me u oči!" Oklevajući, podigao je pogled.
„Da si spreman da položiš ruku na Kuran i da mi kažeš da nisi odgovoran za njenu trudnoću?"
Ćutao je.
„Idem u sobu po Kuran. Tek tad ću ti poverovati! Ako me ubediš da nisi odgovoran, učiniću sve što mogu da je navedem da progovori, da saznamo ono što se mora saznati. A kad saznam, Mehpara i taj besramnik propištaće majčino mleko!"
„Ostavi devojku na miru, bako", progunđao je. „Ako je zatrudnela, učinila je to sa mnom. Ne diraj je, molim te! Ona je nevina! Zaveo sam je i iskoristio ... Za sve sam ja kriv!"
„O, dečače, zar se ne stidiš sebe? Zar si morao da zadovoljiš svoju pohotu na devojci pod tvojom zaštitom?"
Zaprepašćeno je ustuknuo. Vrlo dobro je znala da godinama nije video nijednu devojku. Imao je premalo prilika da zamisli sliku žene, a kamoli da s nekom zadovoljava pohotu.
„Izvini, bako. Nisam gasio pohotu. Podlegao sam osećanjima. Sve se dogodilo jedne noći, dok sam imao nervni napad. Žao mi je."
„Sutra ću razgovarati s devojkom. Ako je trudna ..."
„Zar malopre nisi bila sigurna u to?"
„I još sam, ali najbolje je da mi to i lično potvrdi. A kad i ona potvrdi, smesta ćeš obavestiti ujaka da želiš da je uzmeš za ženu. Venčaćete se još koliko sledeće nedelje, ovde, u kući. Ahmed ne sme da sazna da je već trudna."
„Zašto?"
„Obrukao bi se zauvek u njegovim očima. Nikad ti ne bi oprostio, a ni njoj!"
Skočio je s kreveta. Gnevno je koračao po sobi. „Zašto bi to bilo tako važno?
Ionako me ne ceni mnogo zbog mojih političkih stavova."
„Ovde nije reč o politici, već o časti i čistoti porodičnog imena. Ništa i nikad te neće iskupiti ako dozna da je trudna."
„U pravu si."
„Moli se Alahu da nisam! Ako se ispostavi da ipak nije trudna, poslaću je nazad njenoj tetki s nekim prigodnim objašnjenjem."
„Zašto bi je slala tetki ako nije trudna?"
„Da bih vas rastavila! A šta si ti mislio! Zar da nećaka ministra finansija, pored toliko pašinskih kćeri za udaju, obrlati obična sluškinja?"
„Ali zar Mehpara nije naša rođaka, unuka Rešat-begovog ujaka s majčine strane?"
„Svakako da jeste, ona je unuka i mog ujaka!"
„A zar mi nismo direktni potomci poglavica Kamčerika? I zar to nije najponosnije najuglednije pleme na zemljinom šaru?"
„Hvaljen neka je Alah! Istinitije reči nikad nisu izgovorene."
„Ko bi onda bio poželjniji za udaju od devojke tako plemenita roda?"
„Da je nisam lično odgajila i obrazovala ..."
„Dakle, odrasla je pod tvojim plemenitim nadzorom. Podučavala si je ovde, u našoj kući."
„Dozvoliću ti da ti bude žena samo ako si otac njenog deteta. Ako nije trudna, prekinućete vezu. Odmah ću joj ugovoriti drugi brak."
„Uf!"
„Nemoj da mi ufćeš, Kemal-beže! Sam si zapržio čorbu, sad kusaj!
Moli se da nemam pravo i da devojka ne nosi dete u utrobi. Ako je to tačno, niko ne sme da sazna istinu. Da nikome nisi pisnuo o tome. Prepusti sve meni."
„Uzeću je za ženu bez obzira na to da li je trudna."
„Nema potrebe za brakom ako nije. Pronaći ću joj pristojnu priliku."
„Ne trudi se. Ja ću se oženiti njome."
„Vidi ga samo! Kriv a drzak! Babica će je sutra obići. Posle njene posete odlučićemo šta ćemo dalje."

_________________
avatar
Mustra

Broj poruka : 66499
Datum upisa : 09.11.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ajše Kulin-Zbogom

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu