Pisma Mileni - Franc Kafka

First topic message reminder :



Neodoljivo delo neuporedive strasti, bezdanosti i bola za večnost ljubav.Najpotpunije izdanje do danas! Jedino ovo! Prvi put kod nas necenzurisana i po autentičnom redosledu sređena najnapetija ljubavna prepiska na svetu! U rukama vam je takoreći ljubavni roman koji je i više od svakog romana, napisan u vidu dramatičnog niza Kafkinih pisama Mileni Jesenskoj. To je goli Kafka, mada usred gomile obučenih.Prvi put ovo izvanredno epistolarno delo života imate u danas najcelovitoji po redosledu pisama, verodostojnoj verziji. I tek sad istinski blista, s nikad prevedeni pismima i isključivanim delovima pisama.Preveo i svim što neophodno opremio Jovica Aćin, pripovedač, onako živo kao što bi retko ko drugi.
U rukama vam je neodoljivo delo u izvornom sjaju, za večnost.

Od Milene, o Franku i na vest o smrti


Milena Jesenska je napisala osam pisama najodanijem Kafkinom prijatelju, Maksu Brodu. Kad je pisala na nemačkom jeziku, to nije bilo jezički uvek najuspešnije (pa je o tome vođeno računa i u predočenom prevodu). Od tih pisama izabrao sam ona (i ona mesta u njima) koja najneposrednije dočaravaju Kafkinu sliku kako ju je videla Milena, ali i nama ponešto još kažu o Mileni. Taj portret, veoma značajan, dragoceni je prilog Kafkinim pismima. Ne zaboravimo, ovde je doživljaj one kojoj su pisma bila upućena.






1.

Početkom avgusta 1920. godine



... Mogla bih danima i noćima da odgovaram na vaše pismo. Kažete kako je moguće da se Frank plaši ljubavi, a da se ne plaši života? Ali ja mislim da je to drugačije. Za njega je život nešto sasvim različito nego za druge ljude, za njega su novac, berza, poslovanje sa devizama, pisaća mašina, potpuno mistične stvari (a one to zaista i jesu, samo za nas one nisu takve), to su za njega najčudnovatije zagonetke prema kojima on uopšte nema isti odnos kao i mi. Da li je za njega njegov posao činovnika, na primer, vršenje neke obične službe? Položaj je - počevši od njegovog ličnog - nešto isto onako zagonetno, isto onako veličanstveno kao što je to lokomotiva za malo dete. Nije kadar da shvati ni najjednostavnije stvari na svetu. Da li ste nekada bili sa njim u pošti? Kada napiše telegram i odmahujući glavom traži prozorčić na šalteru koji mu se najviše sviđa, kada ga zatim šetaju od šaltera do šaltera, a da on ni najmanje na svetu ne shvata zašto i radi čega, pa sve dok ne stigne do odgovarajućeg šaltera, plati i primi sitninu, proveri koliko su mu vratili, zaključi da su mu dali jednu krunu više i vrati krunu gospođici koja sedi za šalterom. Zatim polako krene, ponovo prebroji, i kada siđe do poslednjeg stepenika, shvati da je ona jedna kruna koju je vratio zapravo pripadala njemu. I onda bespomoćno stojite pored njega, on se osloni na jednu nogu, pa na drugu, i razmišlja šta treba uraditi. Vratiti se nazad nije lako, gore se tiska gomila ljudi. „Ma pusti to”, kažem mu ja. On me preneraženo pogleda. Kako je mogućno da se to pusti? Nije da se on sekira zbog jedne krune. Ali, to nije kako treba. Nedostaje jedna kruna. Kako ostaviti tu stvar u takvom stanju? Dugo je pričao o tome. Bio je vrlo nezadovoljan mnome. A isto je bilo i u svim radnjama, svim kafanama, sa svim prosjacima, uvek uz poneku varijaciju. Jednom je nekoj prosjakinji dao dve krune i hteo je da mu vrati jednu. Rekla mu je da nema ništa. Cela dva minuta smo ostali razmišljajući o tome kako da se problem reši. Odjednom je rekao da može da joj ostavi dve krune. Ali, samo što je napravio nekoliko koraka, oseti neraspoloženje. I to je onaj isti čovek koji je tog istog trenutka, oduševljeno i radosno, mogao da mi da dvadeset hiljada kruna. Ali, ako bih mu zatražila dvadeset hiljada i jednu krunu, i ako bi taj novac trebalo negde usitniti a mi ne bismo znali gde, mogao bi ozbiljno razmišljati šta da radimo za tu jednu krunu koju nisam dobila. Njegova nelagodnost pred novcem gotovo je jednaka onoj koju oseća pred ženama. Isto važi i za njegov strah od kancelarije. Jednoga dana sam mu telegrafisala, telefonirala, pisala, zaklinjala sam ga Bogom, da dođe da se vidi sa mnom na jedan dan. U tom trenutku sam za time imala apsolutnu potrebu. Preklinjala sam ga na smrt i život. On noćima nije mogao da spava, mučio se, pisao pisma ispunjena samouništavanjem, ali nije došao. Zašto? Nije hteo da traži slobodne dane. A ipak nije mogao da kaže direktoru, onom istom direktoru kome se divi svom svojom dušom (ozbiljno!) zato što ume tako brzo da kuca na mašini - ipak nije mogao da mu kaže da će ići mene da poseti. A da kaže nešto drugo? - ponovo prestravljeno pismo - kako to? Da laže? Da direktoru kaže neku neistinu? Nemoguće. Kada ga pitate iz kog je razloga voleo svoju prvu verenicu, on odgovara: „Bila je tako spretna u poslovima!” I lice mu se ozarilo od poštovanja.
A, ne, ceo svet za njega jeste i ostaje zagonetka. Mistička tajna. To je nešto što on nije kadar da postigne i prema čemu iz čiste bezazlenosti oseća dirljivo poštovanje, zato što je „tako spretna u poslovima”. Kada sam mu pričala o svom mužu, da mi je neveran po sto puta na godinu, da me drži potčinjenu sebi u isti mah kada i mnoge druge žene, lice mu se zasijalo od istog onakvog poštovanja kao i ranije kada mi je pričao o svom direktoru koji onako brzo kuca na mašini i koji je, dakle, izvanredan čovek, isto onako kao kada mi je pričao o svojoj verenici, koja je „tako spretna u poslovima”. Sve je to njemu ostalo strano. Čovek koji brzo kuca na pisaćoj mašini i čovek koji ima četiri ljubavnice, sve to njemu izgleda jednako nerazumljivo kao i ona jedna kruna u pošti ili kruna za prosjakinju, neshvatljivo zbog toga što su to žive stvari. Ali Frank ne može da živi. Frank nije kadar da živi. Frank nikada neće biti dobrog zdravlja. Frank će uskoro umreti.
Istina, stvar izgleda ovako: svi smo mi naizgled kadri da živimo zato što smo u ovom ili onom trenutku pribegavali laži, zaslepljenosti, oduševljenju, optimizmu, ovom ili onom ubeđenju, pesimizmu, ili bilo čemu. Ali, on nije kadar da laže, baš kao što nije kadar da se opije. Za njega nema ni najmanjeg pribežišta, nema utočišta. Zato je on izložen tamo gde smo mi zaštićeni. On je poput nagog čoveka usred gomile odevenih ljudi. Ono što on govori, ono što on jeste, ono što on živi, čak i nije istina. To je način življenja koji je predodređen, koji postoji sam za sebe, lišen bilo kakvog dodatka, bilo čega što bi mu moglo pomoći da odredi život - lepote, ili bede, malo je važno. I njegov asketizam potpuno je lišen junaštva, što ga čini, pravo govoreći, još većim i plemenitijim. Svako „junaštvo” jeste laž i kukavičluk. To nije čovek koji svoj asketizam gradi kao sredstvo da dođe do nekog cilja; to je čovek koga na asketizam tera njegova užasna pronicljivost, njegova čistota, njegova nesposobnost da prihvati kompromis.
Ima veoma inteligentnih ljudi koji takođe odbijaju kompromis. Ali, oni stave čarobne naočare, kroz koje na svet gledaju drugačije. Zato njima kompromis nije potreban. Zato mogu tako brzo da kucaju na mašini i da imaju žene. On ostaje kraj njih, zapanjeno ih gleda, te ljude, kao i tu pisaću mašinu i te žene. Nikada on neće shvatiti.
Njegove knjige su zapanjujuće. On lično još više zapanjuje. Hiljadu puta vam zahvaljujem na svemu. Sve najlepše vam želim. Biće mi dozvoljeno da vas posetim kada budem došla u Prag, zar ne? Veoma srdačno vas pozdravljam.


2.

Verovatno početkom januara 1921. godine



...Više i ne znam kuda glavom da udarim, moj mozak više ne podnosi nikakve utiske i nikakve misli, ne može više nijednu da primi, ništa ne znam, ništa ne znam, ništa ne razumem, čini mi se da mi se ovih poslednjih meseci, desilo nešto stravično, ali ja o tome ne znam maltene ništa. Ne znam više ništa na svetu, samo osećam da bih se ubila kada bih na ovaj ili onaj način postala svesna onoga što se upravo opire mojoj svesti.
Mogla bih vam ispričati kako, zašto i na koji način se sve desilo; mogla bih vam ispričati sve o sebi, svom životu, ali čemu to? - A osim toga: ja više ništa ne znam, samo u ruci držim pismo koje mi je Frank poslao sa Tatri, smrtonosnu molbu, koja je i zapovest: „Ne pisati i izbegavati da se sretnemo; samo ovu molbu izvrši bez reči, samo mi to može omogućiti da još malo poživim, sve ostalo samo će me dalje uništavati.” Ne usuđujem se da pošaljem pismo, da postavim pitanje; ne znam ni šta želim da saznam od vas. Ne znam, ne, ne znam šta želim da znam. Isuse Hriste, htela bih da sateram sebi slepoočnice u mozak. Recite mi samo jedno, vi koji ste u poslednje vreme bili sa njim, vi to znate: da li sam kriva, ili nisam kriva? Preklinjem vas, tako vam neba, nemojte mi slati utehe, nemojte mi pisati da niko nije kriv, nemojte mi slati psihoanalize. Sve, dobro me razumete, sve što biste mi mogli napisati, ja već znam. Uzdam se u vas, Maks, u ovom možda najtežem času u mom životu. Za ime Boga, molim vas, imajte poverenja, i vi. Molim vas, shvatite šta želim. Znam ja ko je Frank; znam šta se desilo i ne znam šta se desilo, na ivici sam ludila, trudila sam se da postupam ispravno, da živim, da mislim, da osećam u skladu sa svojom savešću, ali negde jeste krivica. Eto šta hoću da čujem. Očigledno, ne znam možete li da me shvatite. Hoću da znam da li sam ja tako stvorena da Frank pati i da je patio sa mnom kao sa svim drugim ženama, do te mere da se njegova bolest pogoršala i da je utočište morao da potraži u svojoj teskobi i da ja sada sa svoje strane moram da iščeznem; hoću da znam da li sam ja kriva ili je to posledica njegove lične prirode. Da li je jasno ovo što kažem? Moram da znam. Vi ste jedini koji možda nešto zna. Molim vas, odgovorite mi, odgovorite mi celu istinu, golu istinu, jednostavnu i zacelo brutalnu, to jest ono što zaista mislite. Biću vam veoma zahvalna ako mi odgovorite. To je, izvesno, za mene nekakvo polazište. Takođe, javite mi neke vesti, recite mi kako je on. Mesecima već ne znam ništa o njemu. [Precrtana dva reda.] Moja adresa: M. K[ ramer], Wien VII, Postamt 65, Bennogaße. Oprostite mi; nije mi mogućno da ovo pismo drugačije napišem, ne mogu ni da ga pročitam. Zahvaljujem vam. Milena


3.

Januar/februar 1921. godine



...U međuvremenu sam se malo povratila. Ponovo mogu da mislim. Što mi, uostalom, ne olakšava stvari. Da Franku neću pisati, potpuno je jasno po sebi. Kako bih pa mogla! Ako je tačno da ljudi imaju da izvrše neki zadatak na zemlji, ja sam svoj zadatak prema njemu vrlo loše izvršila. Kako sam mogla biti tako neskromna i dosađivati mu, kada nisam uspela da mu pomognem?
Šta je njegov strah, znam do poslednjeg nerva. On je postojao davno pre mene, pre nego što me je upoznao. Upoznala sam njegov strah pre nego što sam i njega samog upoznala. Oguglala sam na njega dok sam ga shvatala. Tokom ona četiri dana koja je Frank proveo sa mnom, on ga je izgubio. Podsmevali smo mu se. Pouzdano znam da nijedan sanatorijum neće uspeti da ga izleči. Nikada mu neće biti dobro, Maks, dokle god bude imao taj strah. I nikakva fizička uteha ne može da savlada taj strah, jer strah sprečava utehu. Taj strah ne odnosi se samo na mene, on se odnosi na sve ono što živi bez stida, na primer i putenost. Putenost je previše lišena vela, i on ne podnosi da je gleda. Ja sam uspela da sklonim te stvari u stranu. Kada bi osetio strah, pogledao bi me u oči, zastali bismo na trenutak, kao da nam ponestaje dah ili kao da nas bole noge i trenutak kasnije on bi prošao. Nije bio potreban ni najmanji napor, sve je bilo jednostavno i jasno, vukla sam ga za sobom kroz brda iza Beča, ja sam išla napred, zato što je on koračao polako, on je išao za mnom trupkajući i, kad zatvorim oči, još vidim njegovu belu košulju i preplanuli vrat i koliko se naprezao. Hodao je celog dana, penjao se, silazio, bio na suncu, nijednom se nije zakašljao, izvanredno je jeo i spavao kao klada; jednostavno, bilo mu je dobro; njegova bolest tih dana je izgledala u najgorem slučaju kao mali nazeb. Da sam u tom trenutku pošla sa njim u Prag, za njega bih ostala ona koja sam tada bila. Ali, ja sam obema nogama stajala na zemlji, čvrsto sam vezana za ovu zemlju, još nisam bila u mogućnosti da napustim muža i možda sam bila previše žena da bih imala snage da se podvrgnem tom životu, za koji sam znala da bi značio najstroži asketizam doveka. Ali postoji u meni neodoljiva želja, mahnita želja za životom potpuno drugačijim od ovoga koji vodim i koji ću nesumnjivo doveka voditi, životom sa detetom, prizemnim životom. I nema sumnje da je to odnelo pobedu nad svim ostalim, odnelo pobedu nad ljubavlju, nad ljubavlju prema zanosu, nad divljenjem i još jednom nad ljubavlju. Povodom toga uostalom može da se kaže šta god se hoće, uvek se govore samo laži. A ta laž je možda bila najbezazlenija. A osim toga, već je bilo prekasno. Pri tome, borba koja se vodila u meni postala je previše jasno vidljiva i to ga je uplašilo. To je upravo ono protiv čega se celog života borio, s druge strane. Kraj mene je mogao naći trenutak predaha. Ali zatim, to je počelo da ga proganja, čak i kraj mene. Protiv moje volje. Vrlo sam dobro znala da se desilo nešto što više nikako neće moći da bude uklonjeno. Bila sam previše slaba da uradim i izvršim ono za šta sam znala da je jedino što bi mu moglo pomoći i što je jedino njemu moglo pomoći. U tome jeste moja krivica. I vi znate da je to moja krivica. Ono što pripisuju Frankovoj nenormalnosti jeste upravo ono što čini njegovu vrednost. Žene sa kojima se viđao bile su obične žene i nisu znale da žive drugačije nego upravo kao žene. Pre mi se čini da smo svi mi, ceo svet i sva bića, bolesni, a on je jedini zdrav, jedini koji shvata i oseća stvari onakve kakve jesu, jedini koji je čist. Znam da se on ne brani od života, nego samo od izvesnog načina života. Da sam mogla da preuzmem na sebe to da pođem sa njim, mogao je srećno živeti sa mnom. Ali, sve to tek danas znam. Tada sam bila obična žena poput svih žena na svetu, mala ženka koju vodi instinkt. I otuda je došao njegov strah. Bio je u pravu. Da li je moguće da taj čovek oseti nešto što nije tačno? On o svetu zna deset hiljada puta više nego svi ljudi na svetu. Strah koji je osećao bio je opravdan. I varate se, neće mi Frank pisati sam od sebe. Nema ničega što bi mi mogao napisati. Odista nema nijedne reči koju bi mi mogao reći unutar tog straha. Znam da me voli. Previše je dobar i previše stidljiv da bi mogao prestati da me voli. To bi smatrao za greh. On uvek sebe smatra za krivca i za slabića. Međutim, na svetu nema drugog bića koje ima tako ogromnu snagu kao što je njegova, tu apsolutnu i neopozivu potrebu da dosegne savršenstvo, čistotu, istinu. Tako jeste. Do poslednje kapi svoje krvi znam da tako jeste. Samo, ne uspevam toga da postanem potpuno svesna. Kada se to bude desilo, biće užasno. Jurim ulicama, noćima sedim kraj prozora, misli ponekad prskaju u meni poput varnica kad se brusi nož i srce kao da mi je okačeno o udicu, znate, sasvim malu udicu, koja na kraju popusti uz sasvim mali bol, zastrašujuće oštar.
A što se tiče moga zdravlja, ja sam na izmaku snaga i ako me nešto još zadržava na površini, to se dešava samo protiv moje volje, i to je nesumnjivo ono što me je oduvek zadržavalo sve do sada, nešto sasvim nesvesno, neka nehotična ljubav prema životu. Nedavno sam našla, iznenada, negde, na drugom kraju Beča, železničku prugu, znate, zamislite ulicu kilometrima dugačku, neku vrstu kockaste jame i na dnu šine, semafori, lokomotive, vijadukti, vagoni, ceo jedan crnkasti organizam, sela sam ukraj i imala sam utisak da diše. Pomislila sam da ću poludeti od patnje, nostalgije i neke užasne ljubavi prema životu. Sama sam onako kako su sami nemi, i ako vam ovako govorim o sebi, to je zato što bljujem reči, izbijaju iz mene potpuno protiv moje volje, toliko da više ne mogu da ćutim. Oprostite mi. Neću pisati Franku, ni retka, i ne znam šta će se nadalje dešavati. Doći ću u Prag na proleće i posetiću vas. A ako mi s vremena na vreme budete pisali kako mu je - svakodnevno odlazim na poštu, ne mogu da se oslobodim te navike - biću presrećna. Još jednom vam zahvaljujem.


M. P.



4.

Proleće/leto 1921. godine



...Oprostite mi na mojim „analizama” Franka, to je sramno i stidim se što sam to sebi dozvolila, ali ponekad imam utisak da bi trebalo da smrskam svoj mozak među dlanovima kako se ne bi rasprsnuo.
Zahvaljujem vam na svemu i do viđenja.


Vaša M. P.



[Spomen, na vest o Kafkinoj smrti]

Narodm listy, 6. jun 1924, br. 156, str. 5



Prekjuče je u sanatorijumu Kirling kraj Klosternojburga, u blizini Beča, umro dr Franc Kafka, nemački pisac koji je živeo u Pragu. Malo je ljudi ovde znalo za njega, jer on je svojim putem išao sam, pun istine, prestrašen svetom; godinama je već patio od plućne bolesti, i ako ju je lečio, on ju je i svesno pothranjivao i vukao je za sobom u svojim mislima. Kada duša i srce više ne mogu da podnose svoj teret, pluća preuzmu na sebe polovinu zadatka, tako je ta težina barem ravnomerno raspoređena, napisao je jednom u nekom pismu, a njegova bolest bila je od te vrste. Ona mu je stvarala nekakvu gotovo neverovatnu krhkost i gotovo zastrašujuće beskompromisnu intelektualnu istančanost; ali on je kao čovek svu svoju intelektualnu strepnju svalio na pleća svoje bolesti. Bio je stidljiv, nemiran, blag i dobar, ali knjige koje je napisao surove su i bolne. Svet je video pun nevidljivih đavola koji kidaju i uništavaju bespomoćnog čoveka. Bio je previše lucidan, previše mudar da bi mogao živeti, previše slab da bi se mogao boriti, onako slab kao što su to ona lepa i plemenita bića što nisu kadra da se upuste u borbu sa strahom koji osećaju od neshvaćenosti, odsustva dobrote, intelektualne laži, zato što unapred znaju da je ta borba uzaludna i da pobeđeni neprijatelj ipak prekrije sramotom onoga ko ga je pobedio. Poznavao je ljude, onako kako ih može poznavati samo neko ko ima veliku živčanu osetljivost, neko ko je usamljenik i ko drugoga ume da prepozna već ako ga ošine jednim jedinim pogledom. On svet poznaje na neobičan i dubok način, i on sam bio je neobičan i dubok čovek. Napisao je najvažnije knjige u celoj mladoj nemačkoj književnosti; sve bitke današnjeg pokolenja na celom svetu tu su uključene, mada bez doktrinarnog duha. Istinite su, nage i bolne, iako su, čak i izražene na simbolički način, gotovo naturalističke. Pune su suve ironije i osetljive vizije čoveka koji je svet video tako jasno da to nije mogao podneti i da je morao umreti ako nije želeo da čini kompromise poput drugih i da pribežište traži u raznim zabludama razuma i podsvesti, čak i najplemenitijim. Franc Kafka je napisao odlomak „Ložač” (na češkom objavljen u izdanju Nojmanovog Červena), prvo poglavlje jednog veličanstvenog još neobjavljenog romana, „Presudu”, sukob dve generacije, „Preobraža”, najjaču knjigu moderne nemačke književnosti, „Kažnjeničku koloniju” i skice „Pogled” i „Seoski lekar”. Poslednji roman, Pred zakonom, već godinama čeka u rukopisu. To je jedna od knjiga koje, kada ih do kraja pročitamo, ostavljaju utisak sveta tako savršeno shvaćenog da nije potreban ni najmanji komentar. Sve njegove knjige opisuju užas nerazumevanja, nevinog greha među ljudima. Bio je to umetnik i čovek tako osetljive svesti da je čuo čak i tamo gde su gluvi pogrešno verovali da su bezbedni.

Objašnjenja i napomene uz pojedina pisma


[Merano, april 1920] (3. pismo iz tog meseca)
1] prevod. Milena je radila na prevodu Kafkine priče „Ložač”.
2] Volf. U to vreme Kafkin izdavač Kurt Wolff (u Lajpcigu), koji je trebalo da odobri prava na objavljivanje prevoda Kafkinih priča, čiji je original on objavio.
3] Novela „Ubica”: Milena je očigledno pogrešila; verovatno je mislila na Kafkinu priču „Bratoubistvo”.
4] vaš muž: Milenin muž je bio Ernst Polak (Pollak, čehizovano Polak), s kojim se venčala marta 1918. godine.
5] sveska koja me dira: U pitanju je primerak češkog književnog nedeljnika Kmen sa Mileninim prevodom Kafkine priče „Ložač”.
6] Vaš FrancK.: Po faksimilu ovog potpisa, u kojem su ime i inicijal prezimena spojeni, a tako se Kafka nekoliko puta potpisivao u ovim pismima, lako je zaključiti zašto ga je Milena čitala kao Frank.


[Merano, kraj aprila 1920]
1] Seoskog lekara od Volfa. Reč je o Kafkinoj zbirci kratkih priča koju je Volf objavio početkom 1920. godine, mada na izdanju stoji 1919!
2] triput... na nekoliko dana od braka: Kafka ovde govori o svoja dva vereništva sa „Berlinkom” Felicom Bauer (krajem maja 1914. godine i početkom jula 1917. godine) i jednom sa Julijom Voriček iz Praga (u jesen 1919. godine).


[Merano, maj 1920] [2. pismo iz tog meseca]
1] maternji jezik: Kafka ovde podjednako misli na izvorno i doslovno značenje izraza: njegova majka je radije govorila nemački nego češki jezik, dok mu je otac bio skloniji da govori češki.
2] feljtoni: Milena je u tom periodu svog života pisala feljtone za praške novine, uglavnom o životu ljudi u Beču, o prijateljstvu, braku, modi...


[Merano, 29. maj 1920]
1] Božena Nemcova: Božena Nemcova, značajna češka spisateljica, čija dela je Kafka čitao na češkom jeziku, kao i njena izabrana pisma.
2] članak o modi: Kafka se verovatno ne vara, jer je Milena prilično redovno pisala o modi za praške listove Tribina i Narodne novine.
3] Maks Brod: Književnik, dugogodišnji i najbliži Kafkin prijatelj.
4] Staša: Staša Jilovska, Milenina školska drugarica i bliska prijateljica; radila i kao prevodilac, novinarka i izdavač.


[Merano, 30. maj 1920]
1] Verfel: Književnik Franz Werfel, tada u Beču, rodom iz Praga, bio prijatelj Mileninog muža. Kafka je prema Verfelovom književnom radu imao prilično dvosmislen odnos u pogledu vrednosti.
2] Moja najmlađa sestra: Otilija, zvana Otla, udala se tri meseca kasnije za dr Jozefa Davida, češkog katolika. Kafka je valjda jedini u porodici podržavao tu vezu.


[Merano, 31. maj 1920] Ponedeljak
1] Skoro 5 godina: U pitanju je prva Kafkina verenica (dvostruka) Felice Bauer, s kojom je bio u vezi od 1912. do 1917. godine. Kafkina pisma Felici svedoče koliko je očajnička bila ta borba povodom njihovog braka do koga nikad nije došlo.
2] Sastanak u Karlsbadu: U tom telegramu je Kafkina verenica Julija Voriček verovatno mislila na 8. jun kao datum za njihov susret u Karlsbadu.
3] onoj devojci: Misli na Juliju Voriček.
4] ogromne škole: Milena je držala nastavu iz češkog jezika na bečkoj Trgovačkoj i jezičkoj školi.


[Merano, 2. jun 1920] Sreda
1] 8 meseci... u nekom selu: Kafka ovde govori o boravku kod sestre Otle u Cirauu 1917/1918. godine, pošto mu je dijagnostikovana tuberkuloza.
2] devojku, predanu do samoporicanja: Julija Voriček.
3] u mojoj ustanovi: Zavod za osiguranje radnika od nesrećnih slučajeva na radu, gde je Kafka bio zaposlen od 1908. godine.


[Merano, 10. jun 1920] Četvrtak
1] (na primer, sa Vajsom): Pripovedač Ernst Weiß s kojim je Kafka bio prijatelj od 1913. godine.
2] na devojku: Julija Voriček.


[Merano, 12. jun 1920] Subota
1] prošlih 6 meseci: Ova napomena se verovatno odnosi na Milenin boravak u sanatorijumu u Veleslavinu.


[Merano, 15. jun 1920] Utorak
1] vatreni stub: Slika upućuje na Stari zavet, na Drugu knjigu Mojsijevu 13: 12 i dalje, kao i 14: 24.


[Merano, 20. jun 1920] Nedelja
1] „Hilznera”: Jevrejin Leopold Hilsner po kome jc takozvana Hilznerova afera dobila naziv. Bio je okrivljen za ritualno ubistvo jedne hrišćanske devojke, aprila 1899. godine. Proces je svojevremeno u Češkoj izazvao talas antisemitizma.
2] u slučaju devojke: Julija Voriček.
3] Što se tiče Maksa: Maks Brod.


[Merano, 24. jun 1920] Četvrtak
1] Ropuha: Kafka skraćuje češki naslov priče Gustava Majrinka (Meyrink) koju je Milena prevela s nemačkog jezika i objavljeni prevod poslala Kafki. Majrinkova priča: Prokletstvo krastače (češki: Kletba ropuchy).


[Merano, 25. jun 1920]
1] Ota Grosa: Psihoanalitičar Oto Gros (Otto Groß), zbog svojih teorija, važio je za otpadnika tadašnjeg psihoanalitičkog pokreta. Eksperimentisao je i sa drogama, pa je i njegova rana smrt verovatno u vezi s drogiranjem. Milena je Kafki nesumnjivo pisala o Grosu koji je umro februara te godine. Brat Grosove žene bio je onda poznati književnik Anton Kuh.


[Poštanski žig: Wien 29-VI-20] Utorak 10 sati
1] Lerhenfelder ulice: Lerchenfelderstraße, ulica u Beču, gde su u broju 113, stanovali Milena i Ernst Polak. Poštanski ured, na koji je Kafka slao pisma Mileni poste restante, bio je na uglu Jozefove gradnulice i Ulice Beno.


[Prag, 4. jul 1920] Nedelja
1] daju mu 4 dana: Vreme od srede do subote proveo je Kafka sa Milenom u Beču i u šetnjama po predgorjima Bečke šume (Noj-Valdeg).
2] Barov Dnevnik: Herman Bar (Hermann Bahr) objavljivao je svoj dnevnik u Novom bečkom žurnalu.
3] feljton Ružene Jesenske: Milenina tetka pisala je redovno članke za praški dnevni list Narodni listy (Narodne novine).


[Prag, 4. jul 1920] Nedelja, trenutak kasnije
1] priloženo pismo: Pismo Julije Voričeku kojem ona moli Kafku da se još istog dana vide.


[Prag, 4. na 5. jula 1920] Ponedeljak, u zoru
1] Sirotog muzikanta: Priča Franca Grilparcera (Franz Grillparzer) koju je Kafka verovatno poznavao još kao učenik. U pismima prvoj verenici, Felici Bauer, govorio da ta priča ima za njega „veliki značaj”.


[Prag, 5. jul 1920] Ponedeljak
1] zbog devojke: Julija Voriček.


[Prag, 6. jul 1920] Utorak, izjutra
1] Laurin: Arne Laurin (pravo ime Arnošt Lustig) bio je u tom trenutku na mestu glavnog urednika Tribune.
2] Pik: Oto Pik (Otto Pick), Kafkin poznanik, pesnik, prevodilac, kritičar i izdavač. Radio je u nemačkim praškim novinama Pragger Presse.
3] Pžibram: Karl Pfibram; s njegovim bratom Evaldom Kafka se sprijateljio za vreme svojih gimnazijskih dana.


[Prag, 9. jul 1920] Petak (1. pismo tog dana)
1] kod Jilovskog. Rudolf Jilovski, muž Milenine prijateljice Staše.
2] do Florijana: Jozef Florijan, prevodilac i izdavač, naročito katolički orijentisanih dela.


[Prag, 9. jul 1920] Petak (2. pismo tog dana)
1] Piterman: E. A. Pittermann, jedno od umetničkih imena Emila Artura Longena, glumca, reditelja i publiciste, bliskog prijatelja Jaroslava Hašeka.
2] Ferenc Futurista: Pravo ime František Fjala, praški komičar i reditelj.


[Prag, 10. jul 1920] Subota
1] gospođa Koler: Milenina poverenica, držala je u Beču mali pansion u kojem su često odsedali praški prijatelji Polakovih. Milena je u jednom od svojih novinskih članaka ocrtala njen portret.


[Prag, 12. jul 1920] Ponedeljak
1] Kišu u Neue Freie Presse: Paul Kiš (Kisch), Kafkin školski drug.


[Prag, 13. jul 1920] Utorak, nešto kasnije
1] o devojci: Julija Voriček.


[Prag, 13. jul 1920] Utorak
1] oko Kramerove pošte: Kramer je bilo Kafkino lažno ime pod kojim je slao Mileni pisma na poste restante. U jedan mah je i Milena od Maksa Broda tražila da joj piše na to prezime (videti u priloženom Mileninom pismu početkom januara 1921. godine).
2] Čikago: Ernst Polak koji je bio nezadovoljan svojim poslom u bečkoj Poljoprivrednoj banci nosio se mišlju da se preseli u Čikago.
3] s nekim čovekom: U pitanju je Mihal (pravo ime Jozef) Mareš, jedan od urednika Tribune, inače pesnik i reporter.


[Prag, 15. jul 1920]
Četvrtak, kasnije
1] u „Belom petlu”: Bečki restoran, bio je nedaleko od Mileninog stana.
2] venčanje svoje sestre: Otla se udala 15. jula za pravnika dr Jozefa Davida. Službeno venčanje bilo je u praškoj većnici.
3] Dr Feliks Velč: Felix Weltsch, uz Oskara Bauma i Maksa Broda bio je u Kafkinom najbliskijem prijateljskom krugu.


[Prag, 19. jul 1920] Ponedeljak
1] plan za Hajdelberg: kao i Čikago, tako su i Hajdelberg i Pariz neki od mnogih planova Ernsta Polaka da napusti posao u banci.
2] Donadjeova: Roman Marie Donadieu Šarla Luja Filipa.
3] mladi pesnik: To bi mogao biti Hans Klaus koji se spominje i u Razgovorima sa majkom Gustava Janouha.
4] Klodelov ogled: Tekst Pola Klodela o Arturu Rembou. Prevela ga je Milena i prevod objavila u Tribuni.
5] devojčino pismo: Devojka je Julija Voriček.
6] grob: Milena je Kafku zamolila da ode do groblja i vidi grob njenog rano preminulog brata Jeničeka.


[Prag, 21. jul 1920] Sreda
1] protiv gospođičinog pisma: Verovatno se odnosi na pismo devojke koja je bila dalja Kafkina rođaka.
2] Cesta? Lipa?Kmen?Politika?: Nazivi čeških časopisa za koje je Milena pisala ili prevodila.
3] mladi pesnik: Po svemu sudeći, bio je to sedamnaestogodišnji Gustav Janouh (Janouch) koji je često posećivao Kafku u kancelariji, znatno kasnije je objavio autentične Razgovore sa Kafkom.


[Prag, 23. jul 1920] Petak
1] sreo sam Rudolfa Fuksa: Rudolf Fuchs, prevodilac između češkog i nemačkog jezika. Spadao u kružok Vilija Hasa i Franca Verfela, koji se sastajao u kafeu „Arko”.


[Prag, 24. jul 1920] Subota
1] s Landauerom: Gustav Landauer, književni istraživač; Milena je prevela njegovo predavanje o Fridrihu Helderlinu.
2] sakupljač poštanskih maraka: Ovaj kolekcionar poštanskih maraka je bio Kafkin kolega s posla.


[Prag, 31. jul 1920] Subota, uveče
1] „Elza razbolela”: Odnosi se na dogovoreni telegramski tekst sa lažnim imenom; Elza je Milena.
2] o Krasi: Hans Krasa, kompozitor, spadao u krug umetnika koji su se okupljali u praškoj kafani „Kontinental”.
3] stvar je tako lepa: Kafka ovde govori o jednom od Mileninih članaka u Tribuni. Bio je o kupaćim kostimima. Milena je razlikovala dve vrste plivača: oni koji plutaju horizontalno i oni čija tela su okomito uronjena u vodu.


[Prag, 2. na 3. avgust 1920]
1] Davos: Kafka ovde govori o planu Milene i Maksa Broda da ga pošalju u Davos, švajcarsko vazdušno lečilište za plućne bolesti.


[Prag, 6. avgust 1920] Petak
1] prijatelja, glumca: Jichak Levi, glumac na jidišu, sprijateljio se s Kafkom kad je njegova trupa gostovala u Pragu oktobra 1911. godine.
2] izvesnog Štajna... dete, spomenutog pesnika: Paul Stein, praški pravnik... Gustav Janouh i njegovi roditelji.


[Prag, 10. avgust 1920] Utorak
1] kad neko nije devojka: Kafka aludira na bogate napojnice koje je Milena dobijala na bečkoj železničkoj stanici za svoje nošenje kofera putnicima.
2] Typus: Reč je o Mileninom uovinskom članku „Novi velegradski tip”, u Tribuni, od 7. avgusta 1920. Šta je u njemu bilo antisemitsko, nije jasno.


[Prag, 11. avgust 1920] Sreda
1] Kavarna: „Kafana”, Milenin članak objavljen u Tribuni od 10. avgusta.


[Prag, 13. avgust 1920] Petak
1] kod Šenkera: Verovatno je u pitanju neka Milenina narudžba kod praške špedicije Schenker & Co.
2] Masarikovom sekretaru: Sekretar prvog predsednika čehoslovačke republike, Tomaša Masarika. Taj „sekretar” bi mogao biti Laurinov neposredni pretpostavljeni, Bedžih Hlavač, osnivač Tribune, bio je prijatelj s Masarikom.


[Prag, od 19. do 23. avgusta 1920] Petak
1] oglas: Kafka je za Milenu sastavio oglas, preko oglasnog biroa u Pragu, da bude objavljen u bečkim novinama. Milena je želela da, posle povratka sa odmora iz Sankt Gilgena, odmah počne sa davanjem časova iz češkog jezika. Oglas je, uz blage izmene, objavljivan u Neuen Freie Presse, dvaput tokom septembra i triput tokom novembra.
2] telefonirao Vlasti: Vlasta je bila asistentkinja u privatnoj ordinaciji profesora Jesenskog, Mileninog oca, a i njegova poverenica.

[Prag, 26. avgust 1920] Četvrtak
1] Od Polgara, skice: Alfred Polgar (Beč), u bečkim novinama objavio članak „Teodor na selu”, u kojem je reč o seoskom letovanju.
2] o zecu koji trči po snegu: Milenin članak „Izlog”, objavljen u Tribuni 21. avgusta 1920, u kojem se govori o izloženim slikama nekog zečića u snegu.
3] sa Landauerovim ogledom: Landauer o Helderlinu, prevela Milena.
4] kod Topiča: Poznati izdavač F. Topič. Milena je htela da kod njega objavi zbirku svojih čeških prevoda Kafkinih priča.
5] Vladislav Vančura: Tekst češkog pisca na koji je Kafka mislio imao je naslov: „Seti se nečeg veselog!”
6] „život na manevrima”, „Vojna služba”... kaže Kafka, misleći pod tim da je, posle tri godine književnog mirovanja, opet počeo svoj književni rad, njemu najdraže pisanje „duboko u noć”.


[Prag, 26. na 27. avgust 1920] Petak (2. pismo)
1] Tiho Brahe: Roman Maksa Broda Put Tiho Brahea ka Bogu, na nemačkom, 1915, a češki prevod, upravo kod izdavača Topiča, 1917. godine.


[Prag, 28. avgust 1920]
1] Pesnik je došao: Po svemu sudeći mladi Gustav Janouh.


[Prag, 29. na 30. avgust 1920] Ponedeljak
1] priloženi članak: Verovatno je u pitanju članak Bertranda Rasela „Iz boljševičke Rusije” koji govori kritički o sovjetskom komunizmu, preveden na nemački i objavljen u Prager Tagblatt, 25. avgusta.


[Prag, 31. avgust 1920] Utorak
1] Grimenštajm: Sanatorijum za lečenje disajnih organa, na oko 80 km južno od Beča.
2] „Bečka šuma”: Sanatorijum, na oko 60 km južno od Beča.
3] Blaj: Pisac Franc Blaj (Franz Blei), izdavao je veći broj književnih časopisa.


[Prag, 2. septembar 1920] Četvrtak
1] Baum: Slepi pisac Oskar Baum, iz Kafkinog najbližeg prijateljskogkruga.


[Prag, 3. septembar 1920] Petak
1] prikaz Svakog: Kafka misli na Milenin prikaz Hofmanštalovog komada (Hugo von Hoffmansthal, Jedermann) postavljenog na scenu povodom Salcburškog festivala.


[Prag, 3. na 4. septembar 1920] Petak, uveče
1] gospođica Rajman: Kafkina majka je pogrešila u imenu: Jarmila se prezivala Rajner (odn. Rajnerova).


[Prag, 6. septembar 1920] Ponedeljak
1] Janovicova adresa: Hans Janovic, pisac iz kruga oko Vilija Hasa, Franca Verfela, Rudolfa Fuksa. Njegov brat Franc, koga je kao pesnika cenio Karl Kraus, poginuo je na italijanskom frontu 1917. godine.


[Prag, 7. septembar 1920] Utorak
1] Pžibram: Evald Pžibram, Kafkin školski drug, i prijatelj tokom studija. Kafka ga u pismu Felici Bauer opisuje kao stasitog i uvek raspoloženog prijatelja.
2] izvesna pacijentkinja: Reč je o Mileni, koja je takođe bila u psihijatrijskom zavodu Veleslavin gde se nalazio i Pžibramov brat Karl.


[Prag, septembar 1920] (2. pismo iz tog meseca)
1] Paul Adler. Pripovedač (1878-1946).


[Prag, septembar 1920] (4. pismo iz tog meseca)
1] Kupec. U Mileninom prevodu naslov Kafkine priče „Trgovac”.


[Prag, septembar 1920] (5. pismo iz tog meseca)
1] kineska knjiga: Tačan naslov te knjige nije mogao da bude otkriven. Navod koji u ovom pismu potom sledi pojavljuje se, u donekle izmenjenom vidu, u Kafkinim zapisima (iz zaostavštine) okupljenim oko priče „Svadbene pripreme na selu”.
2] Spiegelmensch: Roman Franca Verfela Čovek-ogledalo, objavljen 1920. godine.


[Prag, 22. oktobar 1920]
1] Illovy: Rudolf Ilovi, urednik, pesnik i, kasnije, priređivač antologije Čehoslovačka socijalna poezija.


[Prag, 27. oktobar 1920]
1] vegetarijanska ishrana: Kafka je od 1909. godine bio ubeđeni vegetarijanac, tako da je za njega vegetarijanski jelovnik bio neophodan uslov prilikom izbora sanatorijuma.


[Prag, sredina novembra 1920] (1. pismo)
Tanja: Drama Ernsta Vajsa u tri čina
Erenštajn: Albert Erenštajn, Kafkin poznanik, pesnik i pripovedač.


[Prag, sredina novembra 1920] (2. pismo)
1] ađutant Perkins: Lik iz romana Eptona Sinklera koji je Milena prevela.
2] Životinja otima...: Ova rečenica je i u Kafkinom zapisu (iz zaostavštine) uz „Svadbene pripreme na selu”.
3] Aleš: Verovatno monografija češkog slikara Mikolaša Aleša (1852-1913).
4] Babička: Čuveni roman Baka češke književnice Božene Nemcove (1820-1962).


[Prag, novembar 1920] (3. pismo)
1] Čapekova knjižica: Karel Čapek, češki pisac (1890-1938).
2] Levine: Eugen Levine, izdavač Minhenskog crvenog barjaka, sudelovao u stvaranju Minhenske većničke republike, osuđen je početkom juna 1919. na smrt i odmah pogubljen 5. juna.


[Prag, novembar 1920] Subota, uveče
1] Belvedere. Veliki park na levoj obali Vltave (Moldave) kamo je Kafka rado odlazio u šetnju.


[Prag, januar/februar 1923] (1. pismo)
1] Georg Kajzer. Dramski pisac (Kaiser, 1875-1945), o čijem suđenju je Milena pisala. Inače, Kajzer je u jedan mah posetio bolesnog Kafku u njegovom stanu.


[Januar/februar 1923] (2. pismo)
1] Na velikom drumu. Prevod Čehovljeve priče, 1921. godine objavljene u izdavačkoj kući Staše Jilovske.
2] Franci: Roman Maksa Broda, Franci ili drugorazredna ljubav, 1922.
3] Vil od mlina: Pripovest Roberta Luisa Stivensona, u Mileninom prevodu objavljeno u časopisu Cesta, avgusta 1922. godine.


[Druga polovina novembra 1923]
1] našao pomoć... neočekivanu: Nagoveštaj se odnosi na prvi susret sa mladom Dorom Dijamant, koja će živeti sa Kafkom u Berlinu i ostati s njim do njegovih poslednjih dana. I ona ga je „dobro i nežno čuvala do granica... mogućnog”, kao što će napisati Mileni u poslednjoj dopisnici.

Hronologija

1919-1924



1919



Jesen

Milena pismom moli Kafku za dozvolu da njegove priče prevodi na češki jezik.
Veza sa Julijom Voriček, i to je još jedan navodni pokušaj da stupi u brak.


Oktobar

Prvi susret sa Milenom u jednoj od praških kafana.


Novembar

U pratnji Maksa Broda, Kafka putuje u Šelezen. Nastaje Pismo ocu.


15-16. novembar

Kafku posećuje sestra Otla u Šelezenu.


21. novembar

Ponovo stupa na posao u Zavodu za osiguranje radnika od nesreća na radu.


22-29. decembar

Kafkino zdravstveno stanje se pogoršava; ponovo je nesposoban za posao.


1920



Januar

Unapređenje na mesto sekretara Zavoda; preuzimanje novog radnog mesta.


6. januar - 27. februar

Nastanak takozvanih On-aforizama. Milena radi na prevodu „Ložača”.


21-24. februar

Kafka je opet sposoban za posao.


Kraj marta

Upoznaje Gustava Janouha.


Početak aprila

Kafka odlazi na banjsku terapiju u Merano, gde najpre stanuje u hotelu „Ema”, potom u pansionu „Otoburg”, u meranskoj četvrti Untermais. Počinje prepiska sa Milenom.


22. april

Milenin prevod „Ložača” pojavljuje se u časopisu Kmen.


Početak maja

Kafka prvi put obaveštava Maksa Broda o svojoj prepisci sa Milenom.


Druga nedelja u maju

Otla se u Zavodu za osiguranje radnika izborila za produžetak bratovljevog odmora.


31. maj

Na Mileninu molbu, Kafka se odvažuje da, vraćajući se u Prag, putuje preko Beča, a ne kako se dogovorio sa Julijom Voriček relacijom Minhen-Eger-Karlsbad.


23. jun

Izlet u Kolalbo, kod Bolcana.


28. jun

Odlazak iz Merana.


29. jun - 4. jul

Kafka i Milena provode četiri dana u Beču. Izlet u predgorja Bečke šume.


4. jul

Kafka stiže u Prag.


5. jul

Preuzimanje posla u Zavodu za osiguranje radnika.


7. jul

Kafka se preseljava u stan svoje najstarije sestre Eli Herman da bi svoju sobu u roditeljskoj kući privremeno ustupio svom ujaku Alfredu Leviju koji dolazi iz Madrida.


7-24. jul

Alfred Levi u poseti porodici Kafka u Pragu.


8. jul

Milenino prvo pismo posle zajedničkih dana u Beču.


13. jul

Lekarski pregled pokazuje da terapijski boravak u Meranu nije bio uspešan.


15. jul

Otla se udaje za Jozefa Davida.


16. jul

Milenin prevod priče „Nesrećnost” pojavljuje se u listu Tribuna.


10. avgust

Milenin rođendan: napunila je 24godine; Kafka joj šalje knjige na poklon.


14-15. avgust

Kafkin i Milenin susret u Gmindu. oko 16/17. avgusta
Milenin odlazak na oporavak u Sankt-Gilgen na Volfgangovom jezeru.


9. septembar

U časopisu Kmen, u Mileninom prevodu, pojavljuju se šest kratkih priča iz Kafkine zbirke Promatranje.


26. septembar

Milenin prevod „Izveštaja za Akademiju” pojavljuje se u Tribuni.


Oktobar

Kafka od Zavoda za osiguranje radnika dobija novi odmor u cilju boravka u sanatorijumu.


8. novembar

Kafkin susret sa Albertom Erenštajnom.


18. decembar

Početak terapijskog boravka u Matljarima, u planinama Gornje Tatre.


1921



Januar

Milenino oproštajno pismo; Kafka je moli da prekinu prepisku i da se više ne viđaju.


3. februar

Kafka u Matljarima upoznaje studenta medicine Roberta Klopštoka.


Kraj marta - početak aprila

Kafka ozbiljno bolestan.


Sredina maja

Milena dolazi u Prag i sreće se s Maksom Brodom.


26. avgust

Kafka se iz Matljarija vraća u Prag.


29. avgust

Kafka ponovo preuzima svoj posao u Zavodu za osiguranje radnika.


Septembar

Susreti sa Ernstom Vajsom, Gustavom Janouhom, Mince Ajzner i Milenom.


Početak oktobra

Kafka predaje Mileni sveske sa svojim dnevničkim zapisima iz razdoblja od 1910. do 1920. godine.


15. oktobar

Počinje da ispisuje dnevničke beleške.

Novembar

Kafka se podvrgava sistematskom medicinskom tretmanu. Milena ga nekoliko puta posećuje u stanu njegovih roditelja.


1922



Sredina januara

Kafka doživljava nervni slom.


27. januar

Početak tronedeljnog oporavka u Špindelmileu; verovatno počinje i rad na Zamku.


17. februar

Povratak iz Špindelmilea. Nastaje priča „Umetnik u gladovanju”.


April-maj

Milena više puta posećuje Kafku.


Kraj juna

Kafka se povlači u Planu na Lušnicu, kod sestre Otle.


Kraj jula

Penzionisanje. Nastaju „Istraživanja jednog psa”. Dva puta odlazi u Prag.


Početak avgusta

Kafka dolazi iz Plane u Prag na nekoliko dana.


Kraj avgusta

Doživljava slom. Prekida rad na Zamku.


Septembar

Povratak iz Plane u Prag.


Oktobar

Priča „Umetnik u gladovanju” pojavljuje se u časopisu Neuen Rundschau.


Kraj decembra

Milenin prevod priče „Presuda” pojavljuje se u nedeljniku Cesta.


1923



Zima/proleće

Kafka uglavnom leži u postelji.


18. januar

Milenin članak „Đavo na ognjištu” pojavljuje se u Narodni listy.


Početak maja - 11. maj

Kafkin boravak u Dobrihovicu radi oporavka.


Jun

Poslednji susret s Milenom.


Početak jula - 6. avgust

U banjskom lečilištu Miric zajedno sa sestrom Eli i njenom decom. Kafka tamo, u berlinskom Ferijalnom domu za jevrejsku omladinu sa Istoka, upoznaje Doru Dijamant.


7-8. avgust

Kafka u Berlinu.


Sredina avgusta - septembar

Kafka na odmoru, radi oporavka, sa Otlom i njenom decom, u Šelezenu.


22-23. septembar

Kafka u Pragu.


24. septembar

Preseljava se u Berlin, i sa Dorom Dijamant stanuje u berlinskom predgrađu Šteglic, Miquelstr. 8


Oktobar - decembar

Piše priče „Mala žena” i „Zdanje”.


15. novembar

Preseljenje sa Dorom u drugi stan u istom predgrađu, na adresi Grunewaldstr. 13.


25. decembar

Dopisnica iz Berlin-Šteglica, verovatno poslednja Kafkina poruka Mileni.


Kraj decembra

Kafka u groznici leže u postelju.


1924



1. februar

Preseljenje sa Dorom u novi stan, u susednom berlinskom predgrađu Celendorf, na adresi Heidestr. 25-26.
Kafkino zdravstveno stanje se i dalje pogoršava.


17. mart

Zajedno s Maksom Brodom,
Kafka se vraća u Prag.
Piše priču „Pevačica Jozefina, ili narod miševa”.


Mart

Tuberkuloza prelazi na grlo.


2. nedelja aprila

Sa Dorom odlazi u sanatorijum „Bečka šuma” (u Donjoj Austriji).


Sredina aprila

Posle kratkog boravka u bečkoj klinici dr M. Hajeka, Kafka putuje sa Dorom u sanatorijum doktora Hofinana u Kirlingu.


20. april

Priča „Pevačica Jozefina, ili narod miševa” pojavljuje se u praškom listu Prager Presse.


Početak maja

Robert Klopštok, zajedno s Dorom, neguje bolesnika. Kafka radi korekturu štamparskog otiska zbirke Umetnik u gladovanju.


12. maj

Poslednja poseta Maksa Broda.


3. jun

Kafkina smrt.


6. jun

Milenin Spomen povodom Kafkine smrti pojavljuje se u Narodni listy.


11. jun

Sahrana na jevrejskom groblju u Strahnicu, koji tek što je pripojen Pragu.

UZ OVU KNJIGU





Ubrzo pošto su nemačke trupe umarširale u Čehoslovačku, predviđajući da će je nemačka policija uhapsiti, Milena Jesenska je, između ostalog, odlučila da, u proleće 1939. godine, svom dugogodišnjem prijatelju Viliju Hasu poveri pisma koja joj je upućivao Kafka. Da, predviđanje se obistinilo, Milena je uhapšena, a i Has je morao da beži iz zemlje. Pisma koja su mu poverena ostavio je na čuvanje na sigurno mesto u Pragu. I zatekao ih je kad se vratio posle oslobođenja zemlje.
Has je 1949. godine počeo da priprema pisma za objavljivanje. Na traženje izdavača Salmana Šokena, koji je od Maksa Broda dobio prava na objavljivanje Kafkinih spisa, Has je trebalo da iz pisama ukloni sva mesta na kojima se pisac kritički osvrće na Jevreje. Još je bilo sveže nacističko vreme preživljenog istrebljenja, pa nimalo nisu mogle da gode Kafkine primedbe na račun naroda sa znatnim brojem skorašnjih žrtava. Osim toga, Has je izostavio i mnoga mesta na kojima se govorilo o još živim osobama da ih ne bi povredio i, iz istih razloga, uklonio je i mesta koja su mogla da povrede osećanja srodnika ili prijatelja već preminulih osoba, takođe spominjanih u pismima. (I u ovom izdanju su, zbog toga, iz obzira prema ličnim pravima, izostavljena četiri nevelika mesta.) Neka su mesta, opet, ponekad nerazumljivo, takođe oštećena ili se čak mešala s drugim, pa je, sve u svemu, iako dragoceno, izdanje koje se, najzad, pojavilo 1952. godine, bilo ne samo skraćeno bezmalo za četvrtinu celokupnog rukopisa izvornog teksta pisama nego je izgledalo i donekle haotično.
Možda je najveći nedostatak tog izdanja u izneverenom redosledu pisama koja Has nije bio, u to vreme, kadar tačno da datira.124 Izdanje pisama u srpskom prevodu još je za ovdašnje čitaoce moralo da učini ceo poduhvat više nego problematičnim. Netačan redosled, pogrešno združivanje pojedinih mesta u pismima i svakojaka, čija god bila i iz kojeg god razloga, gubljenja, ispuštanja, možda i skraćivanja, prilično su pogodila očekivanu verodostojnost verzije koja nam je ponuđena. Ta verzija, upoređena sa ovom u vašim rukama, mogli bismo reći da je za više od polovine teksta kraća. Naravno, i ta, kod nas jedino poznata verzija takođe pati od nezaobilaznog nedostatka: netačan redosled! Otuda se događaji u pismima odvijaju onako kako se nisu istinski odvijali.
Sad, međutim, imamo knjigu u koju možemo da verujemo. Zahvaljujući tome, iskrsavaju neviđene dimenzije Kafkinih pisama i njegove ljubavi. Događanje je hiljadu puta bogatije od onoga što smo mislili ili mogli da mislimo da jeste, bez obzira na to što su neka pisma, po svemu sudeći, zauvek izgubljena, a svakako nikad neće biti nađena ona koja je izgubila tamošnja i ondašnja pošta.
Što se tiče precrtanih i nečitijivih reči u pismima, ona poglavito potiču od Milene. I verovatno tako treba da ostane (bez obzira na to što bi današnja tehnologija većinu tih prikrivanja bila u stanju da raskrije). Na to je Milena imala pravo. Pisma su njoj upućena, i samo njoj, i ona jedina, posle njihovog pisca, ima pravo da nam uskrati deo Kafkinog i njenog intimnog jezika. Već je više nego mnogo ovo što smo dobili. U ovom obliku koji od sada postoji u srpskom jeziku, dar je već ogroman, i neuporediv je s ma kojim sličnim.


J. A.

1 Gospodine doktore, s vama neće dugo potrajati.
2 Češki (nominativ u pluralu): Jadni (Milena mora da je upotrebila pridev koji je ukazivao samo na materijalno siromaštvo, na češkom chudý).
3 To je mesto u priči „Ložač”, početak trećeg pasusa: i onako neobuzdano, a i zato što je bio snažniji mladić.
4 Ja sam onaj koji plaća.
5 „istinski užas”.
6 ili ne baš tako sasvim u pravu.
7 u valjanom naumu.
8 (mali čamac), (čun).
9 Češki naziv te reke: Vltava.
10 Ovde je precrtano oko 40 reči, koje su nečitljive.
11 Tako.
12 Jeste li Jevrejin?
13 Jedna reč precrtana i nečitljiva.
14 Ne razumem.
15 ni jedna jedina reč koja ne bi bila dobro odvagnuta.
16 Češki, doslovno: Drvce, drvce, menjaj se. Dečja igra.
17 od toga sam se razbolela.
18 (samo strahovanje zbog vas).
19 Ovde je precrtano i nečitljivo nekih devet reči.
20 (dozvoliti da neko čeka).
21 Ovde je precrtano i nečitljivo nekih 15 reči.
22 najradije bih pobegla, nekim trećim putem koji ne vodi ni ka tebi ni sa njim, nekuda u samoću.
23 Ovde je precrtano i nečitljivo oko jedanaest reči.
24 (imam samo dve preobuke, a ipak izgledam vitko).
25 (zaista nikad lepo, svakako ne, možda ponekad lepuškasto).
26 voljena.
27 (to je izvukao od Kafke).
28 živeti s Kafkom.
29 dobro delo.
30 „U pravu si, volim ga. Ali, F., i tebe volim.”
31 Ovo mesto u uglastim zagradama u izvornom rukopisu pisma bilo je precrtano, ali tako da je tekst još ostao potpuno čitljiv.
32 (ja se ipak ne zaustavljam ni pred – ni pred – ni pred -).
33 Ova rečenica je baš na ovom mestu ispisana na levom obodu stranice pisma.
34 Ovde je više reči precrtano i nečitljivo.
35 To je štamparska greška u spomenutom ogledu; ispravno je gramatikalni, to jest (na češkom) gramatički.
36 Tri ili četiri reči precrtane, nečitljive.
37 „jer on niti je pisao niti govorio o Vama”.
38 nužno i s tim ja.
39 Jedna reč precrtana, nečitljiva.
40 ti si zapravo čovek koji ništa ne sluti o tome...
41 budala, tj. Pitomec M - budala M[areš].
42 ženama nije potrebno mnogo.
43 sekretar ili tajnik.
44 tajno.
45 malo dete, odojče.
46 po sebi.
47 (pravo govoreći).
48 Ovde je mesto izostavljeno iz obzira prema ličnim pravima spomenutih osoba.
49 (jasno, nezapleteno).
50 vaga sveta (samo što je Kafka ispustio dijakritički znak u reči váha).
51 Deo označen zagradama [ ] precrtan je olovkom. Podvučena rečenica u izvorniku istaknuta je plavom i crvenom olovkom.
52 Precrtano šest reči, i nečitljive su.
53 naručje.
54 Ovde je precrtano oko 10 reči, nečitljivo.
55 Jedna ili više reči su precrtane i nečitljive su.
56 Precrtane dve reči, nečitljive.
57 (Čekaš dok Tebi ne bude nužno) .
58 „Žalost”, „užasno tužan”.
59 Precrtano nekih pet reči, nečitljivo.
60 Precrtana i zato nečitljiva jedna reč.
61 a ako ne dolaziš, to je zato što čekaš trenutak da tebi bude nužno da dođeš.
62 Čuvaj se, Frank.
63 Bilo bi besmisleno da ti šaljem lažni telegram, pa ga i ne šaljem.
64 Jedna reč precrtana, nečitljiva.
65 Strah i žudnja.
66 Precrtane četiri reči, nečitljivo.
67 Precrtana otprilike tri reda, pa nečitljiva.
68 Očigledno.
69 Hteli biste da se provozate?
70 da.
71 Ne razumem kako čovek...
72 Precrtano oko šest reči, nečitljivo.
73 Teret, nelagodnost, gađenje.
74 Puno naručje.
75 To je divota! To je divota.
76 To se nikad neće desiti.
77 Ovde je mesto izostavljeno iz obzira prema ličnim pravima spomenutih osoba.
78 Ovde je mesto izostavljeno iz obzira prema ličnim pravima spomenutih osoba.
79 Precrtane dve reči, nečitljivo.
80 Moj si.
81 Precrtano, u zagradama, nekih pet reči, nečitljivo.
82 Precrtano oko petnaest reči, nečitljivo.
83 Ne želim da mi na to odgovaraš.
84 Jedna reč precrtana i nečitljiva.
85 Precrtano oko pedeset reči, nečitljivo.
86 Precrtane dve reči, nečitljivo.
87 Glava me nesnosno boli.
88 Precrtane dve reči, nečitljivo.
89 Ovde je mesto izostavljeno iz obzira prema ličnim pravima spomenutih osoba.
90 Stepenište.
91 Nemaju snage da vole.
92 Precrtano jedanaest reči, nečitljivo.
93 (nemaju snage da vole).
94 Jedna reč precrtana, nečitljivo.
95 Precrtano oko četrdeset reči, nečitljivo.
96 Šta, ona ne zna šta je to bioskop ? Pa to je bionja.
97 Prevod rečenice iz prvog pasusa priče: „koji mi bolno pritiskaju čelo i slepoočnice”.
98 U petom pasusu priče od kraja: „prepliću se jedno sa drugim”.
99 U istom pasusu: „ne oslobađaju trg”. Reči koje je Milena upotrebila znače „neko mesto”; Kafka predlaže náměsti, što znači trg.
100 U trećem pasusu od kraja: „samo navalite”.
101 „Pisma o sablastima”.
102 Knjiga o sablastima.
103 Čak i mali Ilovi.
104 Ali možda si u pravu, možda drugi prevode bolje.
105 Šugava rasa.
106 Precrtano oko četiri reči, nečitljivo.
107 O mene se razbio.
108 Precrtano oko petnaest reči, nečitljivo.
109 Precrtano oko šest reči, nečitljivo.
110 Joseph von Eichendorff, O Täler weit, o Höhen!
111 Mom starom prijatelju.
112 Policijska patrola.
113 Reč je o romanu Adalberta Štiftera (Stifter): Der Nachsommer.
114 Precrtano oko devet reči, u zagradama, nečitljivo.
115 Precrtano oko tri reči, nečitljivo.
116 Ako postoji nešto što se sveti na ovom svetu, to su račun i brojke u pitanjima morala.
117 Dva ljudska bića mogu imati samo jedan razuman razlog da se uzmu, a to je da ne mogu a da se ne uzmu (rečenica iz Mileninog članka „Đavo na ognjištu”).
118 U dubini je čovek varalica, ali na površini ćeš ga poznati (rečenica iz „Đavola na ognjištu”).
119 Zašto ljudi ne bi obećali da neće vikati ako izgori pečenje itd. (rečenica iz „Đavola na ognjištu”).
120 Zašto ne obećaju da će jedan drugom obezbediti slobodu ćutanja, slobodu samoće, slobodu otvorenog prostora? (Rečenica iz „Đavola na ognjištu”.)
121 Ili da prihvate svoju sudbinu ... smerno ... ili da traže svoju sudbinu (rečenica iz „Đavola na ognjištu”).
122 Da bi se tražilo, treba verovati (završna rečenica iz „Đavola na ognjištu”).
123 Na velikom drumu.
124 Videti Jurgen Born and Michael Müller, Kafkas Briefe an Milena: Ihre Datierung, in Das Jahrbuch der deutschen Schillergesell-schaft, Stuttgart, 1981, str. 509-524. Takođe: Mark Anderson, Kafka’s Unsigned Letters: A Reinterpretation of the Correspondence with Milena, MLN, Vol. 98, No. 3, German Issue (Apr., 1983), str. 384-398, The Johns Hopkins University Press - http://www.jstor.org/stable/2906016 .