Ljudi i dečaci - Toni Parsons

First topic message reminder :



Nastavak milionskog bestselera Čovek i dečak.

O ljubavi između oca i sina.

Hari Silver vodi dobar život. Ima lepu ženu, troje divne dece i sjajan posao kao producent kultne radio-emisije. Ali uskoro puni četrdeset godina, a njegova bivša žena vraća se u London. Hari će uskoro možda morati da se oprosti s dobrim životom...

Kada se njegov četrnaestogodišnji sin Pat preseli kod majke, Harijeve nevolje tek počinju. Sin mu je otišao, posao mu je u opasnosti, a ženu mu je uznemirio povratak njegove bivše supruge. Snovi kao da se ruše.
Usred tog haosa umarširaće dvojica starih vojnika, ratnih drugova Harijevog oca iz bitke kod Monte Kasina. Hoće li ova dva stara namćora pomoći Hariju da povrati svog sina, porodicu i svoj život? I mogu li oni pokazati Hariju Silveru šta zaista znači biti muškarac?

Vedar, dirljiv i nezaboravan, Ljudi i dečaci je roman o tome kako živimo danas.

„Daleko najbolja knjiga koju je Toni Parsons do sada napisao.“
Guardian

dvadeset sedam


Poslednjeg školskog dana stajao sam u pustom dvorištu i gledao igrališta škole Remzi Mekdonald.
Šator je još stajao, ali kad sam krenuo ka njemu, jedan zid beo poput kosti zatalasao se kao jedro i nežno pao na travu. Nekoliko radnika pojavilo se na mestu na kom je do malopre stajao zid, i video sam pozornicu, govornicu i redove belih stolica, svih odreda praznih osim onih nekoliko na kojima je ležao Pat.
Video me je kako dolazim i podigao je ruku u znak pozdrava.
Udario sam nogom u nešto i video da je po čitavom dvorištu razasuta sportska oprema. Lopte za odbojku i fudbal, palice za kriket. I egzotične stvari. Disk, kugle za bacanje, koplja. Još opreme ispadalo je kroz odvaljena vrata iz barake na ivici igrališta. Nehajno sam malo pimpovao loptu pred sobom, razmišljajući kako se ta veština nikad ne gubi, a uhvatio sam je kad sam prišao šatoru.
Seo sam u red ispred Pata, pa smo gledali radnike kako demontiraju pozornicu i tiho razgovaraju u izmaglici kasnog popodneva. Jezik nisam prepoznao. Još jedan zid je nestao i ukazala su se igrališta, bele oznake na stazama za trke i stative iza njih.
„Vraćaš li se ovamo u septembru?“, upitao sam.
„Ne znam još“, rekao je. „Ima dosta do septembra.“ Na to sam se zakikotao u sebi.
„Najbolje vreme tvog života“, rekao sam i gledao kako mu se spori osmeh širi licem. Pružio je ruku, uzeo loptu od mene i privio je na stomak kao termofor.
S igrališta se začuo devojački smeh. Okrenuli smo se i videli da se blizu nas nekoliko devojaka dobacuje loptom za odbojku. Sve su vezale školske kravate oko čela. Učinilo mi se da sam prepoznao jednu, ali nisam bio siguran.
„Elizabet Montgomeri?“, rekao sam, a to ime je još zračilo nekadašnjom moći. Ali Pat se blago osmehnuo.
„Razgovarao sam s njom“, rekao je. „Dok su delili nagrade i držali govore, nas nekoliko otišlo je na igralište da popuši cigaretu. Tada sam s njom razgovarao.“ Pogledao me je na trenutak. „Rekla mi je za onog tipa. Onog s kojim si je video u hotelu. Rekla je da joj se sviđa što on razume vinsku kartu, ali da joj se ne sviđa što je čita s naočarima.“
„Žene, a?“, rekao sam. „Nikad zadovoljne.“
Gledali smo Elizabet Montgomeri i njene drugarice. Škola je gotova, ali ipak su se muvale okolo, zezale se s ukradenom sportskom opremom, ne želeći da izađu i priključe se odraslima.
Kako se šator rušio oko nas, jedan par smeđih očiju sevnuo je ka nama. Crna kosa Elizabet Montgomeri šibala je tamo-amo na letnjem suncu.
„Mogao bih ponovo da popričam s njom“, rekao je Pat grleći loptu i gledajući me iskosa kao da prekida neki unapred dogovoreni sastanak.
„Samo izvoli“, rekao sam. „Nemoj da te ja sprečavam.“
Nisam došao po njega niti išta slično. Samo sam hteo da vidim je li dobro. Ali trebalo je da znam. Biće s njim sve u redu.
„Zato što je to velika tajna, zar ne?“, rekao je. „Ne postoji tajni jezik koji moramo da naučimo.
Nema tajnog jezika devojčica. Možeš da kažeš šta hoćeš.“

Ustao sam. Činilo mi se da mu smetam. Zidovi šatora su popadali i radnici su počeli da redaju stolice na gomile. Na igralištu je Elizabet Montgomeri s loptom jurila jednu drugaricu. Pogledala je Pata, nasmejala se, okrenula glavu i zavitlala loptu na devojku.
Pat je grlio fudbal.
„Hoćeš da pikamo malo?“ upitao je.
„Nemoj da me zezaš“, rekao sam. „Idi kod devojke.“
„Imamo vremena za poslednju utakmicu“, rekao je. „Hajde.“
Izašli smo iz oborenog šatora i otišli na fudbalski teren. Pat me je gledao i smešio se. Onda se okrenuo prema najbližem golu i iz sve snage šutnuo loptu uvis. Potrčali smo, sudarili se i povikali, a kad sam pogledao uvis, lopta kao da je na trenutak zamračila sunce, a onda je krenula dole.
Pojurili smo za njom, spoticali smo se i klizali po travi u nepodesnoj obući, hvatali smo se jedan za drugog i gurali se, smejali se i bunili, pogleda okrenutih ka nebu, gledajući gde će lopta pasti.

Endnotes

1 Porodica Volton (Walton) stekla je bogatstvo kao vlasnik velikog lanca prodavnica Vol-Mart (Wal-Mart) i zvanično je jedna od najbogatijih porodica sveta. (Prim. prev.)
2 Aluzija na dečji književni serijal Mala kuća u preriji (Little House on the Prairie), u kom je književnica Lora Ingols Vajlder (Laura Elizabeth Ingalls Wilder, 1867-1957) iznela svoja sećanja na detinjstvo u porodici pionira na zapadu SAD. (Prim. prev.)
3 Jedanaestog novembra 1918. Nemačka je potpisala primirje sa silama Antante i time je praktično završen Prvi svetski rat. U Velikoj Britaniji taj događaj obeležava se kao Dan sećanja u nedelju najbližu jedanaestom novembru, s dva minuta ćutanja u počast žrtvama rata. (Prim. prev.)
4 Sajmon Di (Simon Dee), pravim imenom Siril Nikolas Henti-Dod (Cyril Nicholas  Henty- Dodd, 1935-2009), bio je vrlo popuralan televizijski voditelj i disk džokej na BBC-ju krajem šezdesetih godina XX veka. Po prelasku na televiziju LT W i jednog skandala otpušten je i  više nikada se nije pojavio na televiziji. Ser Dejvid Paradin Frost (Sir David Paradine Frost, 1939) poznatije televizijski novinar, komičar i pisac, najpoznatiji po satiričnim komentarima  i intervjuima  sa svetskim političarima. Njegova karijera traje od šezdesetih godina XX veka do danas. (Prim.  prev.)
5 Marvin Nil Sajmon (Marvin Neil Simon, 1927), američki dramski pisac i scenarista, autor mnoštva nagrađivanih mjuzikala, predstava i filmova. (Prim. prev.)
6 Posle Drugog svetskog rata vlada Australije je, u želji da naseli svoju  zemlju,  objavila program subvencionisanog prevoza, po kom je svaki useljenik iz Velike Britanije brodsku kartu plaćao samo deset funti, a deca su putovala besplatno. Od 1945. do 1972. tako se u Australiju iselilo više od milion ljudi. (Prim. prev.)
7   T je prvo slovo reči tea, što na engleskom znači čaj. (Prim. prev.)
8 Klub Bulingdon (Bullingdon Club) - veoma stari klub studenata Oksforda, zloglasan po bogatstvu i bahatom ponašanju svojih članova. (Prim. prev.)
9 Pusi (pussy) na engleskom znači mačkica, ali i vagina (vulgarno), tako da Pussy Galore znači obilje mačkica, ali i obilje vagina; to je takođe i ime ženskog lika iz filma o Džemsu Bondu  Goldfinger iz 1964. (Prim. prev.)
10 Mak je simbol večnog sna i vaskrsnuća, pa Britanci Dan sećanja obeležavaju i nošenjem i isticanjem cvetova crvenog maka, obično papirnih. (Prim. prev.)
11 U anglosaksonskim zemljama raširen je običaj da se voljenoj osobi poklanja tzv. prsten večnosti u posebnim prilikama, npr. prilikom rođenja deteta ili za godišnjicu braka, kao simbol večite ljubavi. (Prim. prev.)
12 Džon Šolto Daglas, deveti markiz od Kvinsberija (John Sholto Douglas, 9th Marquess of Queensbury, 1844-1900), tvorac savremenog boksa, poznat i po svojoj ulozi u aferi koja je uništila Oskara Vajlda. (Prim. prev.)